Ranije penzionisanjeZa jedne java a za druge samo san. Sve se na kraju svodi na nužno zlo novac2 3 4

Ne, pogorša-njima IV17.6.2007

Nr. 4 | Mai 2007 | serbo-kroatischBeilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

«Respekt! Mi nismo samo alatke»

Prvi maj 2007

UgostiteljstvoU cilju očuvanja kupovne moći akcije za 13. platu za sve se nastavljaju

Pet poklonjenih godina Zahvaljujući solidarnosti FAR predstavlja veliki sindikalni uspeh

Lepo vreme ali i sve većadrskost bogatih i sve manjenovca na kraju meseca privu-kli su ove godine hiljade naulice: od porodica sa decom,od mladih do starih i naravnoponegde, i one koji su ovajmedjunarodni radnički danzloupotrebili.

I na kraju se dogodilo kao i ranijih go-dina, da je gradjanska štampa višemesta posvetila huliganima, nego te-mi za koju su zaposleni ovako ma-sovno izašli na ulice. Sindikati mogubiti zadovoljni odzivom, što drugimrečima znači, da je sindikalna porukastigla do običnog radnog čoveka. Iposlodavci su to isto registrovali ali seprave kao da se ništa ne dogadja. Me-djutim, itekako se u švajcarskomdruštvu uveliko dogadja to, da narodshavata da se ovako dalje neće moći.

Poštovanje je više od tolerancijeMinimalno povećanje zarada već go-dinama nestaje odmah zbog po-većanja premija osiguranja, stanarinai životnih troškova. Na drugoj strani,

zarade menadžera prelaze svaku rea-lnu granicu, a poslodavci ulažu sve na-pore za pogoršanje postojećih ORU-ai odbijaju sklapanje novih ugovora. Sve Manifestacije su nosile iste poru-ke tj. poštovanje radnika kao huma-nog bića a ne samo tolerisanje da onkao izvor produktivnosti rada postojii ništa više. Na Mnifetaciji u Cirihu ko-predsednikm Sindikata Unia je izme-dju ostalog rekao da su «socijalna pi-tanja u centru pažnja» i da « u viso-kim krugovima se javno i na velikokrade, dok u Švajcarskoj još uvek300 000 zaposlenih zaradjuje mese-čno manje do 3500 franaka». RitaSchiavi, član Unia Izvršnog odbora iodgovorna za migraciju je govorila uporeskom raju Zug. Ona se posebnoosvrnula na tzv. firme od kojih u Zug-u postoji samo poštansko sanduče ipodvukla, da njihovi predstavnici si-gurno nisu prisutni na ovoj Manife-staciji radničke solidarnosti. Naime,njih 30% poseduju danas 94% bo-gatstva. Ostalih 70% iz godine u go-dinu osiromašuje i na taj način se sveviše produbljuje jaz izmedju bogatihi siromašnih, koji može biti fatalan zapostojeći socijalni mir u švajcarskoj.

Unia kategorički odbija 5. re-viziju Zakona o Invalidskomosiguranju (IV) jer ona, porednekoliko prednosti u integra-ciji ljudi oštećenog zdravljapredvidja i mnoga pogorša-nja.

Predvidjena 5. revizija Invalidskogosiguranja trebala bi da drastičnosmanji nastale deficite i to putem«smanjenja broja novih invalidskihpenzionera». Tako bi ova revizija ispu-nila i predvidjeni cilj, da se poveća pri-tisak na osiguranike. Pod prijetnjom

teških sankcija (ukudanje i skraćenjedavanja) osiguranici će biti obavezni«da preduzmu sve moguće i očekiva-ne mjere kako bi smanjili trajnost idjelovanje vlastite radne nesposo-bnosti i spriječili nastanak invalidite-ta». Koje mjere će zadovoljiti pri tomnjihova «očekivanja» odredjivaće sa-ma služba Invalidskog osiguranja. Tose, nažalost, u praksi brzo može pre-tvoriti u samovolju. Za poslodavce, ovakav masivan priti-sak na osiguranike sa oštećenimzdravljem, nije nikakva obaveza zanjih same. Parlemanet sam nije želio

ni diskutovati o finansijskim predno-stima kod zapošljavanja lica sa ošte-ćenim zdravljem. Isti tako, malo ihinteresuje bolja zdravstvena zaštita i si-gurnost na radnom mjestu, bolja za-štita od otkaza ili obaveza poslodava-ca da i sami uzmu učešća u mjerama za uključivanje takvi radnika u sistemrada.

Sanacija samo preko ledjazaposlenih sa oštećenimzdravljemInvalidsko osiguranje (IV) se trenutnonalazi u veoma teškoj finansijskoj si-

tuaciji. Potreban je hitno dodatni no-vac. Poptpuno je nemoguće da putemmjera štednje samo sanira gubitke. Ali,Parlament je odbio da dodatno fi-nansira IV kasu. Tako će pritisak da seosiguranje samo sanira zahtjevati sveveće smanjenje davanja.Tražena revizija treba da masovno re-ducira postojeće usluge za različitegrupe osiguranika oštećenog zdravlja.Invalidima bi trebalo uskratiti mi-nimlano 380 miliona milionana fra-naka godišnje. Sve bi se najteže odra-zilo na mlade invalide zabog sma-njenja dodatka za izgubljenu karijeru

i na dodatnu rentu za bračne partne-re invalida rada.

EU i EFTAŠto se tiče migranata iz zemalja kojene pripadaju EU i EFTA državama, po-goršanje bi se odnosilo prvenstvenona skraćenje obaveznog izdvajanja zaPenziono i Invalidsko osiguranjeznačilo bi, da oni za vrijeme do tri go-dine ne bi uopšte bili osigurani. Zaht-jev gradjanske partije SVP da se pen-zije migranata obračunavaju premastandardu zemlje u kojoj žive trenut-no je odbijen.

Pod pritiskom dugogodišnjevisoke stope nezaposlenostikao i zbog restrukturacija iracionalizacija preduzeća,poslednjih godina su ma-sovno porasli slučajevi ne-podnošljivih radnih odnosatzv. prekarizacija. Ovakvi ra-dni odnosi posebno poga-djaju žene i strankinje, alisvakim danom sve više i mla-de posloprimce.

Sa poboljšanjem privredne situaaci-je stanje na radnom tržištu se samopolako menja i broj nezaposlenih sesmanjuje. Ovo, samo na prvi pogled.Nekadašnja stalna i sigurna radnamesta zamenjuju se krasnim prekar-nim radnim odnosima, jer poslo-davci nisu spremni da zapošljava-njem novih posloprimaca preuzmuna sebe ni minimalan riziko. Prematome, bez obzira na činjenicu da liima posla ili ne, zaposleni koji radena poziv i temporerni radnici, sav ri-zik snose sami. Imajući u vidu ova-kvu situaciju, Unia je odlučila da sta-rtuje sa kampanjom protiv masivnihpogoršanja radnih uslova.

Temporerni radSindikat će u narednom periodu po-jačati kontrolu temporernih firmi,kako bi ušao u trag onima, koji radešta i kako hoće sa svojim namešteni-cima. Osim toga, Unia će u posto-jećim ORU- ima voditi računa o po-boljšanju ugovornih normi koje seodnose na temporerne radnike.Osim toga, Sindikat Unia ulaže na-pore za sklapanje Jednog Opšteg ra-dnog radnog ugovora sa udruženjem

temporernih firmi Swissstafing, kojiib regulisao radne odnose odredaakoje nisu proglašene opšteobave-znim od strane Savezne vlade Švajca-rske. Predstavnici Unia-e su već do-govorili prve termine za ove prego-vore. Posle prekidanja pregovora odstrane ovog udruženja pre godinu ipo dana, isto je sada izrazilo želju zanastavak pregovora.

Rad na pozivJoš 1998. god. su Sindikati predho-dnici Sindikata Unia pokrenuli ka-mpanju protiv ovog novog poniža-vajućeg tipa rada «rad na poziv» i ta-da im je uspelo, da na neki način

uspore ovaj fenomen. Medjutim,poslednjih godina se ovaj način ra-da širi poput zaraze. Posebno ugrože-ne su po ko zna koji put žene. Ovodivljanje se jasno kosi sa postojećimzakonskim normama i naredbama.Na osnovu postojećih zaonskih no-rmi Unia će ove godine povesti ka-mpanju u okviru koje će biti obelo-danjeni pojedinačni slučajevi i ime-na firmi koje primenjuju ovaj načinradnih odnosa. Krajni cilj SindikataUnia je infrmisanje dotičnih zapo-slenih o njihovim pravima iz radnogodnosa.

� Vania Alleva

IV: NE 5. reviziji 17. juna 2007

Pogoršanja veća od očekivanih

Šta znači rad na poziv? � Mali, nekada teško definisani radni odnosi;� Zahtev za angažovanje – na spremnost na svaki volumen posla i u svako

vreme tokom sedmice i vikendom;� Zahtev za rad se može u svako vreme postaviti ili otkazati;� Novčano se plaćaju samo efektivno odradjeni sati, bez ikakvog dodatka.

Ovo znači velike razike u platama od meseca do meseca

6000 ljudi je mirno marširalo u Prvomajskoj povorci u gradu na Limmat-u.

Regulisano radno vreme umesto haosa.

Protiv prekarizacije, za naša prava i dostojanstvo

Respekt!

UgostiteljstvoZa abslovente dvogodišnjeg osnovnogstručnog školovanja, koji dobijajupotvrdu konfederacije (EBA), dosadanisu bile definisane minimalne plate uZemaljskom opštem radnom ugovoruza Ugostiteljstvo (L-GAV). Sada su se ko-načno potpisnice ugovora, medju nji-ma i Sindikat Unia, dogovorile, da zaovu kategoriju mladih uvedu novu plat-nu kategoriju. Od 1. jula 2007. god. ab-solventi dvogodišnjeg osnovnog stru-čnog školovanja sa svedočanstvomkonfederacije (EBA) imaju pravo na mi-nimalnu platu u iznosu od fr. 3480.

Diskriminacija ženaU jednom izveštaju za 2006. god.svetske organizacije za pitanja ravno-pravnosti žena i muškaraca u radnomsvetu stoji, da su najmanje diskrimini-sane žene severoevropskih zemaljakao što su Švedska, Norveška, Finskai Island. Švajcarska zauzima na skalidaleko mesto 25. Po pitanju ravno-pravnosti zarada za isti posao, Šva-jcarska pada na skali čak na 64. me-sto. Na samom kraju tabele na 115.mestu nalaze se zemlje kao što su Sau-dijska Arabija i Jemen.

GradjevinarstvoZemaljska konferencija delegata Gra-djevinara Sindikata Unia je dala nalogpregovaračkoj delegaciji, da nastavidrugu etapu ZOU – pregovora sa pre-dstavnicima Udruženja gradjevinskihposlodavaca Švajcarske. Zahtevi de-legati-predstavnika radnika su sledeći:neprihvatanje nikakvih pogoršanja isprovodjenje prvih mera za spreča-vanje nesreća i zaštite zdravlja Gradje-vinara. Ovaj zahtev Sindikata Unia ba-zira se na reprezentivnim rezultatimasprovedene Ankete na temu rizik ne-sreće i ugoženje zdravlja pri izvodjenjugradjevinskih radova, kojom je biloobuhvaćeno 1500 gradjevinara. De-legati su potvrdili prošlogodišnji zahtevza povećanje od fr. 100 za sve gradje-vinske radnike. Za pregovore 2008.god. postoji sprovodjenje povećanjaplata, koje urpkos super privrednoj si-tuaciji nisu dobili svi gradjevinari.

Stop kradji penzija Mnoge gradjevinske firme za svojeradnike (PK) tradicionalno imaju ugo-vore sa osiguranjem Swiss Life. Medju-tim, ispostavilo se, da se menadžeri iakcionarii obogaćuju na teret penzio-nera: Uprkos odličnim profitima, koji suproteklih godina dobrim delom ostva-reni i sa novcem Penzionog osiguranja(BVG), penzije su istovremeno i konse-ngventno smanjivane. Na godišnjojskupštini ovog osiguranja penzioneriSindikata Unia su energično zahteva-li, da najmanje 95 procenata efekti-vnog profita bude isplaćeno penzio-nerima. Oni su takodje zahtevali da sene smanje najvaljene kamate ovog osi-guranja. Na transparentima je stajalajasna poruka «Stop kradji penzija»!

Učenici u privredi TicinoSamo u toku jednog vikenda 9000gradjanki i gradjana kantona Ticino jepotpisalo inicijativu Sindikata Unia ko-jom se zahteva, da se učenicima u pri-vredi obezbedi besplatan prevoz doškole i nazad. Na ovaj načina Unia že-li smanjenje finansijskog opterećenjaza roditelje ovih učenika kao i animira-nje samih mladih, da koriste sredstvajavnog prevoza. Predstoji verifikacijapotpisa od strane opštihnskih vlasti.Sekretar Sindikata Unia Saverio Lura-ti je ubedjen, da je sakupljeno dovoljnovaljanih potpisa.

Ukoliko Parlament prihvatiprijedlog Državnog savjeta osukcesivnom smanjenju BVGkoeficijenta penzija, Unia ćepokrenuti Referendum kakobi spriječila nepotrebna i ne-pravedna smanjenja renti.

Krajem 2006 godine, Državni savjetizašao je prijedlogom o reviziji zako-na i smanjenju koeficijenta za utvrdji-vanje visine penzija po osnovu BVG– drugog stuba Penzionog i Invali-dskog osiguranja – sa 6,8 na 6,4 pro-centa. Ako se ima u vidu već pri-hvaćeno umanjenje navedenog koe-ficijenta sa 7,2 na današnjih 6,8 pro-

cenata, to bi značilo sveukupnoumanjenje penzija od 10 procenatasukcesivno do 2011 godine. Gradjanska većina Komisije Stalnog sa-vjeta za socijalnu sigurnost i zdravstvodala je svoju saglasnot za prijedlogDržavnog savjeta, a 4. maja 2007 go-dine nadležni komesari utvrdiće i pri-jedlog plana o smanjenju penzija.

Referendum SindikataUkoliko prijedlog Državnog savjetausvoji i Parlament, Unia će od SavezaSindikata Švajcarske zatražiti pokre-tanje Referenduma protiv ove promje-ne zakona. Tako je zaključilo Centra-lno rukovodstvo Sindikata Unia na

sastanku održanom prošle nedelje.Panzione kase su u nekoliko proših go-dina raspolagale imovinskim priho-dom (2005 godine 12,62%, 2006go-dine: 6,58%) koji je daleko iznad onogkoji je kao cilj utvrdio i sam Držni sa-vjet. To znač da apsolutno ne postojipotreba za ponovnim smanjenjempenzija. Redukcija koeficijenta za utvrdjivan-je visine penzija (BVG) odgovarać sa-mo interesima privatnih osiguranja iakcionera, koji će svoj profit iz drugogstuba penzionog osiguranja samo jošpovećati. Upravo protekle godine suprivata osiguranja ostvarila rekordnezarade i ipak smanjila penzije.

horizonte Nr. 4 | Mai 2007 | serbo-kroatisch 2

News

Skoro 20.000 mladih još uvi-jek čeka na svoje mjesto zastručno školovanje i pohadja10. godinu škole ili motiva-cioni semestar, što predsta-vlja samo jedno prelaznorješenje.

Njih 2500 čak nemaju nikakvo pri-ključno rješenje i nakon obaveznogškolovanja upućeno je na socijalnupomoć. Službe za obrazovanje krivicuza to prebacuju na same mlade: po nji-ma oni su premalo motivisani i ne-fleksibilni. Zato Kantoni uz pomoćdržave nastoje da brojnim programi-ma pomognu onima koji traže uće-nićko mjesto. Sve je to dobro i lijepo,ali danas ima mnogo mladih koji zai-

sta pri tom imaju velikih problema.Oni su doduše u manjini. Najveći brojmladih ne mogu naći mjesto za stru-čno obrazovanje ne zato što su za tonesposobni, nego iz razloga što je ta-kvih mjesta jednostavno premalo. Zamlade migrante je i na dalje sve težepronaći i dobiti učeničko mjesto, štoznači da se diskriminacija ne smanjujenego je sve izraženija.

Poslodavci se «boje»Jedna nova nacionalna studija poka-zala je, da mnogi poslodavci ne želeda daju učenička mjesta za migrantejer se «boje problema». Umjesto da nato udruženja poslodavaca reagujuuvodjenjem novih mjera protiv di-skriminacije migranata, oni stavljaju

u pitanje objektivnost rezultata radasame nacionalne studije. I protiv dra-stičnog nedostatka potrebnih učeni-čkih mjesta oni takodje ništa ne pre-duzimaju, čak su im nastojanja po-tpuno i suprotna: tako je Parlamentgrada Berna u kome dominiraju gra-djanske partije, nedavno odbio pri-jedlog mladih socijalista za obrazo-vanje posebnog fonda obrazovanja,koji bi omogućio stvaranje novih uče-ničkim mjesta. Protiv formiranja

ovakvog fonda ustalo je i udruženjezanatstva Kantona Jura. Srećom, gla-sači će imati na referendumu mogu-ćnost da pokažu moćnicima, koliko jevažno investirarti u mlade i njihovubudućnost. Jedni takvu lekciju poslo-davci u stvari i ne trebaju: sve veći ne-dostatak radne snage u industriji sa-tova (branša koja već godina zapo-stavlja stručno obrazovanje mladih)daće im priliku da se bolje pobrinu omladom naraštaju.

Fleksibilan odlazak u staro-snu penziju (FAR) u gradjevi-narstvu je priča uspjeha. Ce-star Eugenio Fernandez i samje za to štrajkovao – sad ide uzasluženu raniju penziju.

Ovog ljeta, vrt Eugenia Fernandeza uLängess kvartiru Berna, zeleniće se odiznikle salate. Već sada, supruga mukaže: «Ne sadi toliko salate, ne može-mo je svu ni pojesti». Ipak, on uživa unjegovanju svoje bašte». Od 1. majaove godine, za to će imati još više vre-mena. On, koji je do sada gradio i pra-vio ulice ide ranije u penziju, sa 60 go-dina starosti. On je samojedan od5000 gradjevinskih radnika, koji odjula 2003 godine profitiraju od pravana ranije penzionisanje. Za to je i sammorao Štrajkovati.

Uspjeh zahvaljujući Baregg-uDok se prisjećao na minule dogadja-je, njegove oči su zasvijetlile na pose-ban način. «Držalo nas je to što smose držali zajedno, svi kao jedan. Sindi-kati su položili kamen temeljac, a mismo sagradili zidove», rekao je Ferna-ndez. Da su gradjevinski majstori ti-me sebi isposlovali pravo na ranijepenzionisanje, ispunjava ga pono-som i zadovoljstvom. «Gradjevinci suodlučno zatražili dogovoreno pravo

na ranije penzionisanje». Zajedno sarukovodiocima štrajka, Eugenio je urano jutro 4. novembra 2002. krenuou obilazak gradjevisnkih objekata, ka-ko bi se uvjerili da je rad obustavljen.Onda su svi krenuli na autoput u pra-vcu tunela Baregg. Tamo su se sakupi-la vozila sa gradjevincima iz Berna, Ba-zela i Ciriha i blokirala saobraćaj. «Toje bio skandal za Švajcarsku. Ali mo-rali smo preduzeti tako nešto inače našcilj sigurno ne bismo postigli» uvjerenje Fernandez i danas. Dok priča o svemu, Eugenio ne moževiše mirno da sjedi. «Ja sam jednosta-vno čovjek koji uvijek mora nešto da

radi.» Nakon penzionisanja on se ipakneće puno dosadjivati, nego će i daljepar sati sedmično čistiti biroe. Radu-je se tome što će imati više vremenaza svoju baštu, sastanke Unia Sindi-kata i ferije u svojoj rodnoj Galiciji.

Bolovi u krstimaOvih pet godina do regularnog odla-ska u penziju Fernandez vidi kao petpoklonjenih godina života. Za to je onUnia Sindikatu veoma zahvalan.Do sada je zaradjivao 5300 franaka

bruto, kao penzioner dobivaće neto4200 franaka.»To mi je dovoljno.»Najvažnije je ipak zdravlje. Kičma, la-ktovi, vrat bole pomalo, ali ni on nije«baš najmladji». Kada ustaje, pridrža-va krsta. Noću spava poprilično lošezbog bolova. «Do 65 godina sigurnone bih izdržao.» pokazuje na velikikvadratni kamen koji leži na cesti pre-ko puta. «Sa 65 godina i dalje podiza-ti ovako teško kamenje, to jednosta-vno ne bi bilo moguće».

5000 gradjevinskih radnika ide sa 60 u penziju

Pet poklonjenih godina života!

Glavna Gradjevinska djelatnost (FAR)

Fleksibilna starosna penzijaOd 1. jula 2003 na snazi je Opšti ra-dni ugovor za ranije penzionisanje uGlavnoj Gradjevinskoj djelatnosti. Odtada je isplaćeno oko 500 milona fra-naka. Prosječna penzija iznosi oko4500 franaka. Počev od 1. maja oko5000 gradjevinski radnika ide u pri-jevremenu penziju sa 60 godina sta-rosti. Oni do 65. godine imaju pravona FAR rentu. Prijevremno penzi-onisanje finansiraju poslodavci sa 4procenta i zaposleni za 1 procentomod zarade. Visina rente utvrdjena jena osnovu jednokratnog iznosa od6000 franaka godišnje plus 65 pro-

cenata od poslednje godišnje plate.

Važno!Zahtjevi za FAR-rentu mogu se po-dnijeti u svakom Unia Sekretarijatu,najkasnije 6 mjeseci prije početkaprava penzionisanja. Da bi se dobilapuna penzija, radnik mora da u po-slednjih 20 godina minimalno 15 (odtoga poslednjih sedam neprekidno,vrijeme nezaposlenosti se ne računakao prekid) raditi u preduzeću kojepodliježe odredbama GAV-FAR. Ponovom od 1. aprila 2006 tome podli-ježu i temporerne firme.

Eugenio Fernandez: Samo jedanod 5000 penzionera Gadjevinara.

Pristup kao i do sada, otežan i nepravedan

Stručno školovanje

Samo dobra volja mladih nažalost nije dovoljna.

Unia se priprema za Referendum

Protiv smanjenja penzija PK

SrpkinjaMarija Šerifović pobedila sa pesmom«Molitva»!

Pesma Evrovizije 2007

horizonte Nr. 4 | Mai 2007 | serbo-kroatisch 3

Knjiga o mladima bezpapira u Švajcarskoj

Budućost rada na crno?

U Šajcarskoj žvi i radi naj-manje 90.000 ljudi bez re-gularne dozvole boravka(Sans-Papiers). Tako i sveviše maloljetnika žive u ovojzemlji ilegalnolno. Kako žvei šta misle o svojoj situaci-ji? Knjiga «Budućost radana crno? Mladi bez papira uŠvajcarskoj» daje namodgovore na postavljena pi-tanja – ali i priliku da o nji-ma dobro razmislimo.

Tzv. «lica bez papira» još uvijek uŠvajcarskoj ne mogu da se školujuza stručna zanimanja. Djeca smiju,doduše, ići u školu, ali za dalje obra-zovanje nemaju apsolutno nika-kvih šansi. Tako mnogo mladih, ko-ji su završili sa osnovnim obrazo-vanjem, bivaju isključeni iz daljegškolovanja. Izlaz nalaze jedino u «ra-du na crno». Pored toga što žive ustalnom strahu od toga da odavdebudu protjerani, njih dodatno opte-rećuje i nimalo ružičasta pesrpekti-va i budućnost. Knjiga o njihovomživotu nastala je zajedničkim tru-dom i radom organizacije za «licabez papira» u Baselu i visoke školeza socijalni rad za sjeverozapadnuŠvajcarsku.Trenutno, Unia nastalu situacijuposmatra kao «nužno zlo». Pro-blem onih koji već godinama žive irade u Švajcarskoj «bez papira», tražisve hitnija rješenja, a nepovoljnose odražava o na privredni razvojove zemlje.

Otvoreno pismo Doris LeuthardKako bi se ova nepraihvatljiva si-tuacija promjenila, Sindikati su za-jedno sa Platformom za lansiranjuknjige, napisali jedno otvoreno pi-smo predsjedavajućoj ministrastvaza narodnu privredu Doris Leut-hard. U njemu je istaknut, prije sve-ga, zahtjev da pravo na obrazovanjevaži za sve one koji ćive u Švajca-rskoj. Tako i pravo na stručnu obu-ku mladih mora biti dostupno svi-ma. U predgovoru knjige Ruth Dreifusskaže: «Javna diskusija o onome štoje objektivan problem, značićće si-gurno jedan korak ka otporu posto-jećem stanju, kao i pokušaj da do-dje do promjena». Treba se nadati,da će i ova knjiga dati doprinos ne-ophodnom rješavanju situacije ukojoj se nalaze «mladi bez papira».

Knjigu možete naći u knjižara-ma ili naručiti putem interneta info@edition8.ch.Pierre-Alain Niklaus/HansSchäppi: «Budućnost rada na crno?» Mladi bez papira u Švajcarskoj, fr. 22.–.

Anketa gostiju o 13. plati uUgostiteljstvu: Da bi i u ovojbranši 13 plata postala no-rmalna stvar, Unia se obrati-la gostima za pomoć.

Ove bi godine ono što Unia prošle go-dine nije uspjela, moralo postati činje-nica: puna 13. plata za sve zaposlene ubranši Ugostiteljstva. Do sada su kuha-ri, kelneri ili namještenici u hotelu ima-li pravo na 13. platu tek od treće godi-ne rada. Od sedmog mjeseca dobiva sepolovina, od druge godine dvije treći-ne. Posljedice: mnogi ne dobiju nikadpunu 13. plata ako kod istog gazde ra-de manje od dvije godine.

Reč imaju gostiDa bi 13. plata postala stvar koja se po-drazumjeva i za Ugostiteljstvo kao koddrugih branši, Unia se obratila za po-moć i gostima, posebno članovimaUnia Sindikata. «Želimo da što višegostiju, kada sljedeći put odu u resto-ran, pitaju šefa ili namještenike kakostoje stvari sa trinestom platom», re-kao je sekretar Unia-e Mauro Moret-to. Gospodin Moretto bi posebno že-

lio znati da li je restoran spreman svo-jim zaposlenicima isplaćivati 13. pla-tu kada bi i svi ostali to radili. Poštanska karta. Odgovori se moguposlati putem poštanske karte. One semogu podići u svakom Unia Sekreta-rijatu ili poručiti putem interneta ter-tiar@unia.ch. Izmedju pošiljaca bićenagradjeno jednim besplatnim vi-kendom za dvije osobe u Tesinu.13. plata je centralni sindikalni zaht-jev u pregovorima o Opštem radnomugovoru. «Delegati Unia Sindikataodlučili su da se sada usmjerimo narješavanje ovog problema. Drugaaktuelna pitanja ostavićemo trenutnosa strane», rekao je Mauro Moretto.

Uprkos povećanju prodikti-vnosti rada i rekordnim profi-tima minimalne plate se nepomiču nagore i zaposlenidan za danom imaju sve većistres.

Unia zato zahteva, konačno po-većanje minimalnih plata, bori seprotiv sve većeg stresa zaposlenih aposebno protestvuje zbog aktuelnihotkaza kod giganta Migros. Sve manji broj zaposlenih kod Migros-a ostvaruje sve veći radni učinak: Uposlednje tri godine on je porastao začitavih 3,5 procenata. Migros je 2006.god. ostvario rekordnu dobit u izno-su od 754 miliona franaka. U istomvremenskom periodu ova robna kuća

je smanjila personal za skoro 5 proce-nata (otpuštanje 4000 zaposlenih,odnosno ukidanje 2600 radnih mestasa punim radnim vremenom u perio-du od tri godine). Sada je Migros po-novo najvaio nove otkaze. Ovo dovo-di do još većeg stresa zaposlenih. kojiveć sada stoje na ivici svog radnogučinka. Sindikat Unia zahteva odu-stajanje od otkaza zaposlenima.

Zamrznute minimalne platePovećanje tempa rada i povećanjeradnog učinka zaposlenih je dosadanedovoljno nagradjeno. U većinislučajeva povećanja plata leže ispodnivoa efektivnog povećanja produkti-vnosti rada. U poslednje dve godineMigros je isplatio samo individualna

povećanja plata. Najniža plata kodMigrosa je stacioniarana na fr. 3300bruto. Sindikat se raduje isplati pre-mije zahvalnosti od strane Migros-a uiznosu od fr. 500, ali to nije dovoljno.Potrebno je generalno povećanje mi-

nimalnih zarada za sve zaposlene Mi-gros-a. Imajući u vidu rekordne profi-te Sindikat Unia zahteva od Migros-apovećanje minimalnih plata i kona-čno ponovne isplate povećanja plataza sve zaposlene.

Uprkos uspesima

Otkazi kod Migros-a

Nekada socijalni poslodavac Migros danas čak ne preza ni od otkaza.

Ugostiteljstvo i 13 plata

Da li ste u vašojkrčmi već pitali?

Na seminaru Sindikata Uniaposvećenom ovoj važnoj temije naglašena nužnost akti-vnijeg bavljenja ovom temomod strane Evropskog Savezasindikata (EGB).

Da li je proširenje Evropske Unije nazemlje istočne Evrope traljavo spro-vedeno ili se na ovaj korak suviše du-go oklevalo? Da li će se EU degeneri-sati na jedan jedinstven prostor zaprotok robe i kapitala, da li će poputSAD-a postati super moćnica ili mo-žda za 50 godina neće više ni posto-jati? Bila su pitanja, kojim su se po-laznici bavili na ovom seminaru.

EU kapitala ili i ljudi50 učesnika ovog seminara na temu«Budućnost socijalne Evrope», održa-nog krajem aprila, nije propustilošansu za kritike upućene Evropskomsavezu sindikata. Isto se moglo čuti iu izlaganjima gostiju tj. predstavnikanemačkog sindikata IG metal, FrankSchmidt-Hullmann-a i predstavnikafrancuskog sindikata Force OuvrièreMarie-Josée Noirault, koji su u svojim

referatima ilustrovali pogoršanje po-ložaja posloprimaca u EU-i. U centrudiskusije je bio odnos izmedju Šva-jcarske konfederacije i EU-e kao i bu-duća strategija Sindikata Unia poovom važnom pitanju. Nekadašnjipotpredsednik Sindikata Gradnja iIndustrija (GBI) Hans Schäppi je na-glasio, da se prisutni mogu oprostitiod snova, da će približavanje Šva-jcarske Evropskoj Uniji ili čak eve-ntualno pristupanje istoj, automatskidoneti i socijalni napredak.

ESS mora pojačati naporeŠef ekonom pri Sindikatu Unia HansBaumann je insistirao na ogromnojvažnosti političkog ujedinjenja Evro-pe. Ostaje medjutim, da se u okvirimatih prostora vodi borba protiv radi-kalnih snaga orijentisanih samo naprofite i tako očuva «evropski socija-lni model». Kritike za nedovoljno an-gažovanje bile su upćene Savezu evro-pskih dindikata. jednim sindikalnimpostulatom Unia će se na narednomKongresu ESS aktivno založiti za za-jedničku borbu u politici minimalnihplata uz aktivnije učešće ESS.

Za evropsku politiku minimalnih plata

Evropska strategija Unia-e

Akcije 13. mesečna plata za sve.

Najnoviji statistički podacipokazuju, da uprkos raza-ntnom razvoju privrede platezaposlenih od 2004. god. sta-gniraju. Zbog toga postoji ne-ophodna nadoknada propu-štenih i zasluženih povećanjaplata za većinu zaposlenih.

Sindikat Unia zahteva preraspodelu,kako bi se smanjio jaz stvoren izme-dju onih koji zaradjuju mnogo i do-bijaju sve više i onih koji iz godine ugodinu dobijaju sve manje.

Mnogo para za bogateOvako povoljna privredna kretanjadonose poboljšanja samo jednommalom delu zaposlenih, posebno me-

nadžerima, a za jedan veliki broj za-poslenih ne ostaje skoro ništa. Naosnovu najnovijih statističkih poda-taka, tokom 2006. god. plate su ge-rneralno povećane za samo 0,1 pro-cenat. To drugim rečima znači, nimanje ni više isto kao 2004. god., ka-da je povećanje takodje iznosilo 0,1procenat; 2005. god. minus 0,2 pro-cenata, što se svakako ne može nazvatipravednim u odnosu na zaposlene,koji iz godine u godinu moraju da po-većavaju radni učinak, koji su izlože-ni stresnim situacijama, opasnostimanesreće i profesionalnih bolesti itd. Naovaj način švajcarska privreda pro-pušta poslednju šansu, da isplatamapovećanja realnih plata za sve, povećakupovnu moć stanovništva i tako

obezbedi daljnji i trajni povoljni trendprivrednih kretanja.

Smanjenje kupovne moćiKod izračunavanja realnih zarada neuzimaju se u obzir važni elementi ko-ji opterećuju budžet svakog zaposle-nog, kao što su napr. premije Osigu-ranja za slučaj bolesti, jer bi se tadakonstatovala stagnacija i smanjenje ane rast realnih plata odnosno znatnosmanjenje kupovne moći zaposlenih. Ova nepobitna istina bi morala da bu-de jasna i samim poslodavcima. Naža-lost, u krugovima poslodavaca u veći-ni slučajeva nije bilo ozbiljnog razma-tranja zahteva Sindikata za isplatupropuštenog i konačnoj isplati rea-lnog povećanja plata za sve. Posebno

zabrinjavaju delatnosti, gde većinu za-poslenih čine stranci i žene, kao što suUgostiteljstvo i Hotelijerstvo, sa pove-ćanjem od samo 0,8 procenata i Gra-djevinarstvo, gde na nacionalnomnivo nije postignut nikakav dogovoro povećanju plata za ovu godinu.

Pravedni zahtevi Zahtevi za povećanje plata, izraženiprotekle godine u kampanjama Sindi-kata pokazuju, kada se u obzir uzmuupravo objavljene statistike, da su istibili više nego opravdani. SindikatUnia će se i u pregovorima 2007. po-zvati i na ove najnovije statističke po-datke i zahtevati generalno povećan-je plata za sve zaposlene a posebno zažene. Isto tako, predstavnici Sindika-ta će zahtevati, ukidanje bednih pla-ta u branšama koje generalno lošeplaćaju. Godinama propuštane šanseza pravo povećanje plata mora sada,biti nadoknadjeno zaposlenima.

Unia kritikuje stagniranje plata

Propuštene zlatne godine

Prisilan rad nedeljomP. Pre kratkog vremena sam počela da radimkao prodavačica u jednoj tekstilnoj proda-vnici. Moja šefica mi je skrenula pažnju, dase u njenoj prodavnici često radi prekovre-meno. Posebno je naporno u periodu preBožićnih praznika (rad nedeljom). ideja o pre-kovremenom radu tokom cele godine me ni-je oduševila, iako za to dobijam nadoknaduza prekovremeni rad. Medjutim, za mene jeposebno teško da moram da radim i nede-ljom. Da li me moja šefica može prinuditi daradim nedeljom, iako u mom radnom ugovo-ru to nije navedeno?O. Ne, to ona ne može. na osnovu čl. 19 Zakonao radu, posloprimci se ne mogu prisiliti na radnedeljom. Ovo važi i za rad u trgovinama za vre-menski period pre Božića. Nasuprot tome, po-sloprimci su u suštini prisiljeni da rade preko-vremeno. Ova obaveza važi samo onda, ako jeprekovremeni rad neophodan i prihvatljiv zaposloprimca (čl. 321c Obligacionog prava Šva-jcarske (OR). Prekovremeni rad je napr. ondaobavezan, ako su u pitanju hitni radovi koji semoraju obaviti ili ako izuzetno vlada velika na-vala posla. Za posloprimca nije prihvatljiv onaj prekovre-meni rad, koji se boljom organizacijom poslauspešno može sprečiti ili ako naredjenje uslediu kratkom vremenskom peridou. Prekovreme-ni rad se može odbiti i uz argumenat obavezeposloprimca kao roditelja maloletne dece.

Bolest i naknada plateP. Sledećeg meseca počinjem da radim u je-dnom hotelu. kako bi dobila naknadu izgu-bljene plate u slučaju bolesti, moj posloda-vac mi je rekao, da kod moje Bolesničke ka-se sklopim posebno osiguranje za gubitakplate u slučaju bolesti. Kod mog predhodnogposlodavca ja sam bila preko firme kolekti-vno osigurana za gubitak plate za slučaj bo-lesti. Da li sada zaista ja moram sama da bri-nem o Osiguranju gubitka zarade za vremebolesti?O. Ne. Na osnovu Zemaljskog Opšteg radnogugovora za Ugostiteljstvo (L-GAV) čl. 23, poslo-davac mora sklopiti osiguranje za svoje zaposle-ne i to za 720 dana u okviru uzastopnih dana zaiznos od 80% plate. Premije ovog osiguranjaplaća pola poslodavac a pola posloprimac. Uko-liko poslodaac nema odgovarajuću Kasu bole-sničkog osiguranja za izgubljenu platu za vremebolesti, on mora sam isplaćivati posloprimcunaknadu izbubljene plate u slučaju bolesti. Akojedan poslodava ne sklopi kolektivni ugovor zanaknadu izgubljene zarade za vreme bolesti kodjednog Osiguranja, on snosi pravnu odgovo-rnost za izgubljenu platu zaposlenog poslo-primca u slučaju bolesti. Drugim rečima, Vi nemorate sami sklapati ugovor za osiguranje gu-bitka plate za vreme bolesti, jer ovu obavezu imaposlodavac. Skrenite pažnju poslodavcu naodredbe ugovora L-GAV.

horizonte Nr. 4 | Mai 2007 | serbo-kroatisch 4

www.unia.ch

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndical SA,Lausanne, Chefredaktion: Alberto Cherubini; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Akyol, M. Pereira, M. Komaromi, H. Gashi, M.Martín | Sprachverantwortlich Mira Komaromi | Koordination Mira Komaromi |Layout Simone Rolli, Unia| Druck Solprint, Solothurn | Adresse Redaktion «Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

Pravno savetovanje

Vi pitate – Mi odgovaramo

U subotu, 16. juna 2007, na dan poli-tičkih izbeglica, održaće se Mani-festacija pod geslom «Mi smo Švaj-carska», Weisenhausplatz Bern u13.30 sati.

Na osnovu odluke Izvršnog odbora, Sindikat Uniapodržava ovu Manifestaciju. Zajedno sa ostalimnaprednim organizacijama mi se borimo za os-novna ljudska prava za sve kao i za zsluženo mes-to migranata u švajcarskom društvu, jer svi mi ko-ji radimo i živimo u Švajcarskoj smo jedinstveni uzajedničkoj borbi sa Švajcarcima za stvaranje jed-

nog boljeg i pravednijeg društvenog uredjenja.Dodjite u što većem broju, jer «Zajedno smo jači!»

Danas se čak polovina vrijednih tvo-revina u svijetu postiže putem fakto-ra «znanje». Broj radnih mjesta koja nezahtjevaju posebne kvalifikacije sveje manji. Čisti ručni rad zamjenjuju sveviše informatika i umni rad.

Trend je jasan: na radnom tržitštu šanse imajusamo oni koji posjeduju «pun kofer» znanja» –ali ne samo zanja u struci nego i u socijalnimkompetencijama (sposonost za timski rad, ko-munikaciju i sl.).

Stručno usavršavanje u ORU-ima O stučnom usavršavanju postoji jako malo pro-pisa u državnim zakonima (Berufliche Weiter-bildung). Zato postoje brojni Opšti radni ugo-vori izmedju Unia Sindikata i poslodavaca kojisadrže odredbe o dva veoma važna faktora: Slo-bodni dani za stručno usavršavanje (broj plaće-nih radnih dana za stručno usavršavanje) i fi-nansiranje BWB ponuda (poslodavci i zaposle-ni moraju da izdvajaju posebna sredstva koja sunamjenjena u ove svrhe).I u ugostiteljstvu su očekivanja i zahtjevi od za-poslenih u stalnom porastu. To počinje u prvom

redu od jezika koji je specifičan za ovo zanimanjepa sve do profesionalnog znanja u servisu. Iz tograzloga u različitim regionima, Unia u ovoj go-dini, zjedno sa italijanskim Sindikatom CGIL iinstitutom za obrazovanje ECAP, nudi dva kursa(na francuskom i na njemačkom jeziku): Jedansadrži teme kao što su držanje na radnom mje-stu, tehnike serviranja, vrste i karakteristike ži-votnih namirnica i još mnogo toga. Drugi kurskoncentrisan je na jezik: usavršiti i obogatiti vla-stiti rječnik u ophodjenju sa gostima, kao iusavršavanje čitanja, pisanja i gramatike onoli-ko koliko je to u ovoj branši potrebno. Čak dvi-je trećine sredstava za kurseve obezbjedjuje Pa-ritetna komisija ove branše u socijalnom partne-rstvu sa ostalima.

Zainteresovani – šta činiti?Članovi Unia Sindikata koji se žele stručno i da-lje usavršavati moraju da se obrate sekciji kojoj pri-padaju, kako bi se informisali o mogućnostimabranše kojoj pripadaju. Ne zaboraviti: Unia po-maže svoje članove finansijski i zajedno sa nave-denim socijalnim partnerima (sindikalni institutobrazovanja i ECAP) nudi i sama takve kurseve.

� Renatus Beck

Stručno usavršavanje – čemu?

Znanje kao produktivna snagaAko ranije i dobrovoljno ili prisilnoodlazite ranije u penziju morate vodi-ti računa o više važnih faktora, od ko-jih zavisi vaše uživanje zaslužene pe-nzije.

U momentu, kada se u gradjanskim političkimkrugovima više govori o povećanju starosne gra-nice umesto o modelima ranijeg penzionisanjau Kini zaposleni već odlaze u penziju izmedju50 i 60 godina starosti. I u Švajcarskoj polovinazaposlenog stanovništva ne čeka oficijelnu gra-nicu za odlazak u starosnu penziju, već to činiranije. Dve trećine zaposlenih u Švajcarskoj že-le da se ranije penzionišu.

Manje penzije Raniji odlazak u penziju nije uvek jednostavan– osim u slučajevima kao što je Gradjevinarstvo,gde su zaposleni obuhvaćeni ZOU-om, kojipredvidja fleksibilan odlazak u penziju sa 60 go-dina (FAR) i to bez većih finansijskih smanjenja.Za ostalu većinu zaposlenih penzionisanje neznači samo gubitak plate već i trajno smanjenjestarosne penzije. Kod odlaska u AHV-AVS penzi-ju (najranije dve godine pre zakonskog termina)davanja se smanjuju za muškarce za 6,8 proce-nata po godini prepenzionisanja; za žene 3,4procenata (još do 2009 god.). Zu ovo dolazi ismanjenje rente iz Penzione kase. Ovde je sma-njenje od kase do kase različito i najbolje je info-rmisati se u svojoj Penzionoj kasi o tačnomsmanjenju rente pri ranijem odlasku u penziju.

Prepenzionisanje san ili javaPostoje zaposleni, koji bez daljnjeg mogu otićisa 62 godine u penziju: jedni su dobro zaradji-vali, drugi imaju uštedjevinu( odprilike 50 000franaka godišnje do zakonske starosne granice)itd. Medjutim, postoje i oni, za koje je ranije pe-nzionisanje luksuz. To su zaposleni sa malim pri-manjima, koji nemaju uštedjevinu, nasledstvoitd. U svakom slučaju, pri ranijem odlasku u pe-nziju treba imati u vidu daljnje uplate premija

starosnog osiguranja AHV-AVS do 65 godina sta-rosti kao i povećanje premija Bolesničkog osi-guranja i troškova zdravstvenih usluga sa godi-nama starosti. Na taj način se dobija prava slikao tome, koliko je fiksnih rashoda i koliko penzi-oneru efektivno ostaje za život.

Prinudno penzionisanjeRaniji odlazak u penziju za većinu nije dobro-voljno, već prinudno. Mnogi poslodavci svojestarije radnice i radnike šalju ranije u penziju,umesto da im daju otkaz. Ovo se zaposlenimaisplati samo onda, ako poslodavac u celini ili de-limično isplati prelaznu rentu i ako i daljeuplaćuje doprinose za AHV/AVS i za Penzionukasu (BVG). U protivnom, se starosne penzije ri-gorozno smanjuju. Zbog toga treba odbiti rani-je penzionisanje i zahtevati otkaz. Ovaj put do-nosi finansijske prednosti, jer je Osiguranje zanezapsolenost dužno da isplati davanja za jedanodredjen vremenski period. Novac penzione ka-se u tom slučaju odlazi na šper konto do mo-menta penzionisanja. U svakom slučaju se isplati, blagovremeni zahtevuplaćenih doprinosa AHV-AVS, kao i konkretnainformacija o skraćenju davanja u slučaju rani-jeg penzionisanja. Sledeći korak je stupanje ukontakt sa Penzionom kasom, koja će Vas info-rmisati o davanjima ovog osiguranja. Kod otka-za ili prinudnog penzionisanja, prva stanica jenajbliža sekcija Sindikata Unia.

� Mira Komaromi

Datum 14. juni je od posebnog znača-ja za švajcarske žene a posebno zaaktiviskinje Sindikata: 14. juna 1981.god. je unesena u Ustav Švajcarskeodredba o ravnopravnosti žena imuškaraca a 14. juna 1991. god. suširom Švajcarske održani štrajkovižena pd nazivom «ako žena hoće,može zaustaviti sve».

Ideja je potekla od radnica industrije satova Ro-manske Švajcarske, koje su se pobunile protiv di-skriminacija plata u odnosu na svoje kolege mu-škarce. Tadašnja predsednica Sindikat SMUV Ch-ristiane Brunner je prosledila zahtev SSŠ i za 14.juni 1991 je sazvan opštešvajcarski štrajk žena.igrom slučaja je i ministarka resora privrede priSaveznoj vladi Švajcarske Doris Leuthard, tako-dje izabrana 14. juna 2006. god. Samo kratko vre-me posle izbora, ona je u svom ministarstvu uve-la odsustvo za očeve, kako bi na taj način stavilaakcenat na važnost socijalnog aspekta u svetu ra-

da. Od nje se očekuje, da radi na daljnoj sinhro-nizaciji porodice i rada. Jedna delegacija žena Si-ndikata Unia će postiti ministarku i zkazati na po-sebno teško stanje zaposlenih žena u prodaji, gdeone za isti posao dobijaju čak i do 25 procenatamanje plate od kolega muškaraca. Posle uspešnekampanje o ravnopravnosti zarada tokom 2006.god. ove godine predstoji direktno sprovodjenje uživot ovog principa na nivou branši i preduzeća.Ovde je neophodna angažman svih: konkretneakcije, razgovori sa kolegama, diskusije i delo-vanje Komisija preduzeća, pregovori za sklapanjei poboljšanje ORU-a, itd. O konkretnim akcijamaobavesti se u Tvojoj Unia sekciji.

� Christine Michel

Borba za ravnopravnost plata se nastavlja

Manifestacija

Poziv na veliku manifestaciju

«Mi smo Švajcarska»

Ranije penzionisanje nije uvek jednostavno

Finansijska sigurnostneophodna

Spokojna starost ako je egzistncija sigurna.