Семинарски рад из предмета Пословно право

Тема: Уговори о превозу

Mentor: Др.. Обрен Кулић Студент:

Јелена Добривојевић Број индекса 67/10

У Београду мај 2012

1

Садржај

1. Уговори......................................................................................................3

2. Врсте уговора...........................................................................................4

3. Закључење уговора робног промета...................................................5

4. Средства за обезбеђење извршења уговора.......................................5

5. Закључење уговора робног промета...................................................6.

6. Средства за обезбеђење извршења уговора.......................................6

7. Испуњење уговора..................................................................................6

8. УГОВОРИ О ПРЕВОЗУ........................................................................6

9. Уговори о превозу робе (ствари)..........................................................7

10. Однос пошиљаоца и превозиоцу..........................................................8

11. Однос превозиоца и примаоца..............................................................9

12. Уговор о превозу робе у друмском саобраћају.................................11

13. Уговор о превозу робе ваздушним путем.........................................13

14. Уговори о превозу робе у поморској пловидби...............................13

15. Уговор о превозу робе железницом....................................................14

16. Закључак.................................................................................................17

17. Литература ...............................................................................................17

2

Уговори

Уговори привредног пословања или уговори робног промета су уговори које у

обављању привредних дјелатности закљуују предузећа и други субјекти пословног

права. Ови уговори се називају још и уговори у привреди или трговачки уговори.

Уговор у општем смислу је сагласност изјава воља уговорених страна којим

се жели постићи одређено облигационо дејство. Међутим, уговори робног промета

имају своје специфичности које те уговоре чине посебном врстом уговора. Те

специфичности , односно особености тичу се уговорених страна и предмета

уговора.

1. Код уговора робног промета, обе уговорене стране су привредни субјекти

(нпр. предузеће, банка, предузетник, привредно друштво). Међутим, привредни

субјекти у обављању своје делатности закљуцују уговоре и са лицима који нису

привредни субјекти (нпр. продаја робе или пружања услуге физичким лицима као

потрошачима, односно корисницима услуга). Овакав уговор се не сматра уговором

робног промета, него грађанско-правним уговором.

2. Предмет уговора робног промета мора бити одређени привредни посао који

уговорене стране преузимају у обављању своје делатности, (нпр. продаја,

заступање, посредовање,превоз и слицно). И када је испуњен први услов да су обе

уговорене стране предузећа (привредни субјекти), уговор се неће сматрати

уговором робног промета, ако предмет уговора није из делатности предузећа, као

сто је нпр. уговор о закупу).

3. Приликом закључења уговора робног промета, поред општих правила, важе

и одређена посебна правила, као нпр. правила у погледу понуде, форме уговора .

4. Приликом испуњења обавеза из ових уговора тражи се посебна пажња

уговорних страна.

5. За решавање спорова насталих између предузећа, односно субјеката

привредног права, надлежни су посебни (трговински) судови.

Уговори робног промета су најважније правно обележје самосталности

привредних субјеката и њихове слободе у успостављању међусобних односа у

3

правном промету на тржишту. Овакви уговори су основ такозваног уговорног

права.

У уговоре робног промета спадају бројне врсте уговора. Због тога је нужна

класификација тих уговора. Критеријуми за ту класификацију су: правна обележја

и предмет уговора.

Врсте уговора

Према правним обележјима могу бити:

1. Именовани и неименовани уговори робног промета

Именовани уговори су уговори који су законом појединачно и поименично

уређени, као на пример: уговор о продаји, уговор о посредовању, уговор о грађењу.

То су уговори који се односе на традиционалне привредно правне односе,

трговачке послове чије је законодавно уређење окончано.

Посто су именовани уговори детаљно уређени законом, уговореним

странама остаје само да ближе уреде поједина питања свог уговореног односа,

Неименовани уговори су уговори који се законом не уређује посебно, нити

им одређује назив. То су уговори који се односе на најновије привредне послове, на

послове сложене приороде који захтевају примену више именованих уговора. То

су: уговоро о лизингу.

Формални и неформални уговори

Фомални уговори су они за чије је правно настајање неопходно испуњење

услова одређење форме (нпр. Писмена форма уговора).

Неформални уговори су они уговори за чије је правно настајање довољна

сагласност изјава воља уговорених страна на било који пуноважан и разумљив

начин.

2. Једнострани и двострани уговор

Једнострани уговори су они уговори који стварају обавезе само за једну

уговорену страну

Двострани уговори су они уговори који стварају узајамне обавезе за обе

уговорене стране.

Теретни уговори су они уговори код којих једна уговорена страна даје

другој страни одговарајућу накнаду за корист коју од њих добија.

4

3. Комутативни и алеторни уговори

4. Уговори са споразумно утврђеном садржином и уговори са

приступом

5. Колективни и индивидуални уговори

6. Генерални и посебни уговори

Закључење уговора робног промета

1. Уговорене стране

Уговоре робног промета закључују међусобно предузећа и други привредни

субјекти. Уговор робног промета у име предузећа потписује овлашћено лице.

Овлашћена лица су заступници и пуномоћници.

2. Понуда

Понуда је предлог за закључење уговора који по својој форми погодан за

закључење тог уговора. Понуда може бити посебна и општа

3. Прихватање понуде је изјава понуђеног да прихвати понуду. Понуда и њено

прихватање представља сагласност понудиоца и понуђеног о битним

састојцима уговора, чије се закључење понудом предлаже.

4. Посебни случајеви закључења уговора.

У посебне случајеве закључења уговора робног промета спадају нарочито:

• Закључење уговора путем средстава телекомуникације

• Закључење уговора коришћењем меморандума

• Закључење уговора путем јавног надметања

Средства за обезбеђење извршења уговора

1. Капара

Уговорене стране могу уговорити капару као знак да је уговор закључен (капара

је известан износ новца, новчана сума или количина других заменљивих ствари

коју у тренутку закључења уговора једна уговорена страна даје као потврду другој

уговореној страни као потврду да је тај уговор закључен).

2. Одустаница

Уговорене стране могу уговорити да једна или свака од њих може одустати од

закљученог уговора дајући другој страни одустаницу.

5

3. Казна

Уговорене стране могу одредити висину казне по свом нахођењу у једном

укупном износу, проценту или за сваки дан закашњења или на било који начин.

Уговорена казна мора бити уговорена у форми прописаној за уговор из кога је

настала обавеза на чије се испуњење та уговорена казна односи.

4. Залога

Залога је реално средство обезбеђења за испуњење потраживања.

5. Јемство

Уговором о јемству се јемац обавезује према повериоцу да ће испунити

пуноважну и доспелу обавезу дужника ако то дужник не учини.

6. Раскид уговора

Раскид уговора је начин престанка пуноважног уговора једне или обе

уговорене стране.

Разлози за раскид уговора настају после закључења уговора. По овом се

раскид уговора разликује од поништења уговора када су разлози његове

ништавности постојале још у тренутку закључења уговора.

Као такви постоје:

• Споразумни раскид уговора

• Једнострани раскид уговора

• Раскид уговора због промењених околности

Испуњење уговора

Испуњење уговора представља извршење обавеза из уговора од стране дужника,

односно реализацију и права повериоца која му из уговора припада.

УГОВОРИ О ПРЕВОЗУ

Уговором о превозу обавезује се превозилац да превезе на одређено место-

неко лице или неку ствар, путника, односно пошиљалац се обавезује да за то

исплати одређену надокнаду.

У привреди постоје више врста уговора о превозу, и сви су регулисани

посебим законским прописима.

Општа карактеристика за све ове уговоре је да за предмет имају обављање

транспортних услуга, тј. Односе се било на превоз ствари, на превоз лица и да се

6

код њих као уговорне стране појављују поред пошиљаоца и превозника и прималац

робе.

Пошиљалац може да буде физичко или правно лице, а код уговора у

привреди пошиљалац је најчешће правно лице-привредни субјект.

Превозник је лице које обавља транспортну услугу као своју делатност. У

складу са Законом о облигационим односима, превозник може бити и свако лице

које се уговором обавеже да ће извршити превоз робе уз одредјену надокнаду.

Прималац је лице којем је упућена роба.

Уговори о превозу у привреди имају посебан економски значај јер

доприносе бољем пословању привредних субјеката, а посебно бољем снадбевању

одређеним робама правних лица.

1. Обавеза превозиоца у линијском превозу –Обавезује се превозиоц који

обавља линијски превоз да редовно одржава објављену линију, и дужан је да

прими на превоз свако лице и сваку ствар када испуњавају услове који су

одредјени у објављеним општим условима.

2. Одустанак од уговора – Пошиљалац може да одустане од уговора и пре него

што је започето његово извршење, али је дужан да превознику надокнади

штету коју би претрпео. Друга уговорна страна може одустати од превоза и

тражити да јој се врати надокнада када превозилац касни са започињањем

превоза толико да она нема више интерес за уговорени превоз или кад

превозилац неће или не може да изврши уговорени превоз.

3. Висина накнаде за превоз –Висина накнаде не може да буде уговорена у

износу већем од износа одређеног тарифом или којим другим објављеним

актом. Уколико износ наканаде није утврђен тарифом или обавезним актом,

а ни уговором, превозилац има право на уобичајену накнаду за такву врсту

превоза.

Уговори о превозу робе (ствари)

1. Предаја ствари – Превозилац је обавезан да ствар, коју је примио у циљу

превоза, преда на одређеном месту примаоцу. Пошиљалац је дужан да

превозиоца обавести о:

7

а) врсти пошиљке, садржини и количини, месту где се роба испоручује, адреси

примаоца

б) кад се ради о пошиљци у којој се налазе драгоценисти, ХОВ и друге

скупоцене ствари да обавести превозника на време како би он могао предузети

посебне мере

ц) у случају превоза опасних ствари или ствари којима су потребни посебни

услови превоза дужан је да обавести превозника на време како би он могао

предузети посебне мере

1. Товарни лист – Уговарачи превоза могу се споразумети да се о пошиљци

предатој на превоз, сачине товарни лист. У њега се уносе: име и адресу

пошиљаоца, врста садржај и количина пошиљке, вредност драгоцености,

место опредељења, извор накнаде за превоз. Овакав товарни лист мора бити

потписан од обе уговорне стране и може садржати одредбе по наредби или

на доносиоца.

Однос пошиљаоца и превозиоцу

1. Паковање – Пошиљалац је дужан да ствар упакује како не би дошло до

оштећења. Превозник мора указати на недостатке паковања уколико их

примети, у противном он одговара за било икаква оштећења која би се

десила услед недостатака паковања. Превозилац може одбити превоз ствари

уколико сматра да ће бити угрожена сигурност лица или добара или

проузрокована икаква штета.

2. Накнада за превоз и трошкови у вези са превозом – Пошиљалац је обавезан

да исплати накнаду, као и трошкове. Кад у товарном листу није наведено да

ће пошиљалац платити накнаду, подразумева се да ће је платити прималац.

3. Располагање пошиљком – Пошиљалац има право да располаже пошиљком и

мења налоге садржане у уговору, тј. може наложити превозиоцу да обустави

превоз, да му пошиљку врати, или преда другом превознику или да

пошиљку упути у друго место. Ово право расплагања престаје после

приспијећа пошиљке у место одредишта, кад превозник примаоцу преда

товарни лист.

8

4. Правац превоза – Превозник има обавезу да превоз изврши уговореним

путем. Ако превозни пут није уговором дефинисан, онда превозник треба

одабрати пут који одговара интересима пошиљаоца. Уколико постоје

сметње, превозилац мора обавестити пошиљаоца о томе, и да поступи у

складу са добијеним упутствима.

5. Накнада за извршени превоз, у случају прекида превоза – ако је превоз

прекинут из разлога за који превозник не одговара, он има право на

сразмеран део накнаде за извршени превоз, али је обавезан да надокнади

штету другој страни која би настала услед прекида путовања. Превозилац

нема право на накнаду ако пошиљка пропадне или услед више силе при

превозу.

6. Поступање кад пошиљка не може да буде предата – Може се десити да

прималац не буде обавештен о приспјећу пошиљке, или одбије да је прими,

или кад прималац одбије да исплати превозиоцу накнаду, тада је превозилац

дужан да обавести пошиљаоца и да захтева од њег упутства. Кад у

примереном року овлашћено лице не предузме ништа са

пошиљком,превозник има право да је прода по правилима о продаји

дуговане ствари и намири своја потраживања из постигнуте цене, а остатак

суме да положи код суда за овлашћено лице.

Однос превозиоца и примаоца

1. Обавештавање о приспјећу пошиљке –Превозилац је дужан да обавести

примаоца о приспјећу и да му је стави на раполагање како је уговорено и

поднесе му товарни лист.

2. Право примаоца да захтева предају пошиљке – прималац може да

захтева предају пошиљке и да захтева предају товарног листа, када

пошиљка стигне у место дестинације. Превозилац може одбити да преда

пошиљку уколлико му се не изда дупликат товарног листа на којем је

прималац потврдио приспеће.

3. Обавеза исплате накнаде за превоз – Преузимањем пошиљки и товарног

листа, када је издат, прималац се обавезује да исплати превозиоцу

9

накнаду за превоз – превознину, под условом да нешто друго није

уговорено, као и да исплати своте којима је пошиљка оптерећена.

4. Одговорност превозиоца за губитак, оштећење или закашњење пошиљке

а) Губитак или оштећење - Превозилац одговара за оштећење или губитак

који би се догодили од тренутка преузимања до њене предаје, осим када су

проуроковани радњом овлашћеног лица, својствима пошиљке или спољним

узроцима који се нису могли предвидети, нити избећи или отклонити. Висина

накнаде се одређује према тржишној вредности у време и месту предаје

пошиљке. Услучају губитка ХОВ или драгоцености, превозник је дужан да их

надокнади само ако је био обавештен о њима.

б) Преузимање пошиљке без приговора – Одговорност превозника престаје

када прималац преузме пошиљку без приговора и исплати превозиоцу

потраживања, сем ако је записнички утврђено оштећење пре преузимања

пошиљке.

ц) Одговорност превозиоца за закашњење – Превозилац је одговоран за штету

која настане због закашњење у превозу, изузев кад је закашњење прузроковано

неком чињеницом која искључује његову одговорност.

д) Право залоге – Превозилац има право залоге на роби које су му предате ради

превоза и у вези са превозом док са њим располаже ради исплаћења накнаде за

превоз и нужних трошкова које је имао у вези са превозом. У случају да постоји

више превозника, последњи превозилац има право да наплати сва потраживања

по товарном листу. У случају да истовремено постоје и заложна права

комисионара, шпедитера, складиштара првенство наплате имају потраживања

ма којег од ових поверилаца настале превозом, а по обратном реду којим су

настала. Остала потраживања настала давањем аконтација, наплаћују се тек по

исплати потраживања која су настала правом комисионара, отпремника

скадиштара и то пр реду којим су настала.

10

1,1Уговор о превозу робе у друмском саобраћају

Појам и врсте уговора

Ово је уговор којим се једна страна превозилац обавезује да ствар превезе у

место опредељења и да је преда имаоцу или трећем лицу које прималац одреди.

Ово је реалан уговор.

Закључење уговора

Пошто је овај уговор често неформалан и адхезионог карактера једна

уговорна страна мора предати ствар да би се уговор сматрао важећим.

Уговорне стране су превозилац и пошиљалац. Појављује се и треће лице

прималац тј. лице које је овлашћено да у месту опредељења преузме робу.

Предмет уговора је превоз ствари, из места отпреме у место допреме.

Предвиђено је издавање товарног листа Законом о уговорима о превозу у

друмском саобраћају, која и издавање преносивог товарног листа као ХОВ.

Обавезе превозиоца

1. примање робе на превоз, кад превоз није забрањен законом

2. превоз робе возилом које је уговорено или које има својства предвиђена

уговором

3. пријем робе на превоз сваког комитента, јер он обавља јавну службу.

4. постављање возила на уговореном месту ради утовара

5. вршење утовара роба када је уговором то предвиђено

6. издавање товарног листа на захтев пошиљаоца

7. превоз робе уговореним путем, или кад пут није уговорен, бирање пута

најповољнијег за пошиљаоца

8. превоз робе у уговореном року, а ако рок није уговорен, превоз се мора

извршити за време уобичајено за превоз такве робе.

9. предузимање мера за очување робе предате на превоз

Одговорност превозиоца

Превозилац одговара у следећим ситуацијама

• кад дође до губитка или оштећења робе од момента преузимања до њене

предаје

• кад дође до закашњења у превозу и предаји робе, а примаоцу наступи штета.

11

Превозилац се ослобађа одговорности када је оштећење настало услед:

употребе отворених и непокривених возила, недостатка или лошег стања

амбалаже, руковања, слагања и истовара од стране пошиљаоца, односно

примаоца, својстава робе (рђање, лом, труљење), недостатка ознака на

колетима.

Права превозиоца

Најзначајније право је право наплате возарине одрђену уговором или

другим обавезно објављеним актом. Када је роба превезена само одредјеним

делом пута, превозник има право на сразмерни део возарине, а када је за то

одговоран корисник превоза, превозник има право на пуну возарину.

Превозник им право и да не преда робу примаоцу, кад овај не испуни обавезе

предвиђене уговором. Такође превозилац има и право залоге.

Обавезе и права пошиљаоца и положај примаоца

Обавезе пошиљаоца су предавање на превоз робе са попуњеним товарним

листом, да превзиоцу да упутства за чување робе, да изврши утовар када је то

уговором предвидјено.

Права пошиљаоца су право да се роба превезе до места опредељења на

уговорени начин, дазахтева издавање товарног листа, да може располагати робом,

да захтева проверу садржаја на колет, тј. бруто тежину робе која је предата на

превоз, и да може располагати робом кад није издат товарни лист.

Положај примаоца – Прималац има право да му се током пријема изда дупликат

товарног листа, и у обавези је да потврди превозиоцу пријем робе. Пријем је

извршен без приговора кад је прималац преузео робу у месту опредељења.

Кад прималац одбије пријем робе, превозилац захтева упутства од пошиљаоца,

а ако та упутсва не добије, онда ту робу може складиштити или продати ствари које

су подложне квару или кад трошкови чувања нису сразмерни вредности робе.

12

1.2Уговор о превозу робе ваздушним путем

Појам уговора

Уговор којим се превозилац обавезује да превезе робу пошиљаоцу из једног

места у друго, уз уговорену цену. Превоз се може обављати у оквиру граница

државе, или превоз робе може се обављати међународним ваздушним путем.

Уговор се може организовати као узастопни превоз или мешовити.

Закључење уговора

Овај уговор се сматра реалним уговором. Поседовање ваздухопливног товарног

листа је доказ о заклучењу уговора о превозу. Може бити предвиђено уговором да

се закупи цео авион или део авиона и то у редовном линијском ваздушном

саобраћају.

Уговорне стране су пошиљалац и превозилац. Предмет уговора је превоз робе.

Превознина је предвиђена у уговору као новчани износ накнаде, а у линијско

саобраћају одређена је тарифом. Превозилац превознину наплаћује од пошиљаоца.

Ваздухопловним товарним листом се доказује да је закључен уговор о превозу

и да је роба предата на превоз превозиоцу.

Обавезе уговорних страна

1. Обавезе возара – обавезе су сличне као и код других уговора о превозу

2. Одговорност возара – одговоран је за губитак и оштећење робе, као и што

одговарају превозиоцу у другим гранама превоза.

Обавезе пошиљаоца

Обавезе су: предаја робе на превоз, плаћање возарине, а у случају да превоз није

извршен има право на наканду штете.

Превозилац има право залоге.

говори о превозу робе у поморској пловидби

1.3Уговори о превозу робе у поморској пловидби

Појам уговора

Уговор у којем се бродар обавезује да ће превести одређену робу поморским

путем од места укрцаја до места искрцаја или ставити на располагање за превоз

брод, или његов део, а крцатељ се обавезује да за то плати возарину.

13

Врсте поморске пловидбе

Постоје слободна и линијска пловидба. Бродови слободне пловидбе се називају

и трамп бродови или бродови луталице.

Постоји још једна подела, а то је на малу обалну пловидбу (повезује места на

истој обали), велику (повезује места у затвореном мору) и дугу обалну пловидбу

(прекоокеанска пловидба). Пловидба у оквиру једне државе, зове се каботажа.

Поморски и лучки агент

Поморски агент – помаже бродару у проналажењу послова у вези са превозом, а

имаоцу терета помаже у проналажењу бродара. Могу се појавити у 2 агента и ту

сваки заступа једну страну.

Лучки агент – у име и за рачун бродара у луци обављају све послове у вези са

прихватом и отпремом бродова, припреме за укрцај и искрцај. Наплаћује провизију

од возарине о одговарајућем проценту.

Врсте уговора о поморској пловидби

1. уговор о поморском пловидбеном послу – бродар се обавезује да ће

извршити транспортну услугу и може се делити на: уговор о превозу ствари морем

или унутрашњим водама, уговор о превозу путника, уговор о тегљењу.

2. уговор о чартеру – уговор који се јавља у области у области поморског

транспорта, може се закључити за једно лили више путовања или за одређено

време.

Бродарски уговори за више путовања или на одређено време морају се

сачинити у писаној форми. Код овог уговора јављају се подоблици, као што су:

уговор о најму целог брода, уговор о закупу брода без посаде и опреме, временски

чартер,подчартер, бродарски уговор за путовање.

Закључење уговора о превозу

Уговор о поморском превозу је неформалан, а закључује се често у писменој

форми. Теретница није писмена форма уговора, и служи само као доказ да је

уговор закључен. Овај уговор спада у ред реалних уговора.

1.4Уговор о превозу робе железницом

Превоз робе железницом и нема дугу традицију. Идеја о шинском саобраћају

своју реализацију је нашла тек проналском парне машине у XIX веку.

14

Појам уговора

Наш закон дефинише превоз у начелу уговором о превозу, где се превозилац

обавезује да на одређено место превезе неко лице или неку ствар, а путник,

односно пошиљац се обавезује да му за то плати одређену надокнаду. Кад је реч о

железничком превозу, у својству превозиоца се јавља железница, која се обавезује

да робу превезе од отпремне до упутне станице, за одређено време, а друга страна,

у својству пошаљиоца се обавезује да за то плати уговорену превознину. Писана

форма је јако битна за овај уговор.

Закључење уговора

Уговор се сматра закљученим у моменту предаје робе на превоз.

Сматра се да је ово адхезиони уговор, јер се закључује прихватањем општих

услова железнице (тарифа).

Обавезе превозиоца

1. Обавеза пријема робе на превоз-

2. Обавеза да изврши превоз робе сагласно уговором

3. Обавеза чувања робе

4. Обавеза обављања царинских и других радњи

5. Обавеза извршења накнадних радњи пошиљаоца

6. Обавеза обавештења о приспећу и предаји робе

Одговорност превозиоца

Железница одговара попринципу објективне одговорности. Она мора да

одговара и за последице које из делатности проистекну независно од њене

кривице.

1. За делимичан или потпуни губитак робе, као и оштећења на роби

која настану од тренутка пријема робе на превоз до тренутка

њеног издавања, али законом је утврђен лимит одговорности

железнице.

2. Железница не одговара уколико је дошло до губитка у тежини

робе, ако је наступио кало који је допуштен.

3. Железница одговара за прекорачење рока испоруке 1/10 возарине

за сваки дан прекорачења, али не више од 1/3 укупне возарине.

15

Захтев за накнаду штете се подноси у року од 15 дана од издавања робе.

Уколико прималац није приговорио сматра се даје уредно примио робу.

Обавезе пошиљаоца

1. Обавеза плаћања превознине- висина превознине утврђује железничком

тарифом. Висина возарине зависи од превозног пута, врсте превоза и врсте

робе. Превоѕнину плаћа пошиљаоц а може и прималац. Ко ће платити уноси

се у товарни лист.

2. Обавеза накнаде трошкова –услуге препакивања услуге мерења робе.

3. Обавезе накнаде штете уколико је железница претрпела штету.

Битни елементи уговора

1. Предмет превоза- Ствари чији превоз није законом забрањен.

2. Превознина- Цена услуге коју врши железница

3. Превозни пут-одређује железница водећи рачуна интересима

пошиљаоца

4. Товарни лист-образац чије рубрике попуњава пошиљаоц, у њему се

наводи датум и место састављања, примац / пошиљаоц жиг печат

потпис

Врсте уговора

1. На територије једне земље, унтрашњи превоз, а ако се превоз

врши преко територије најмање две државе онда у питању

међународни транспорт железницом

2. Ако је критеријум време онда се разликују споровозни

брзовозни и експрес превоз робе

3. Ако је критеријум величина онда разликујемо разликујемо

денчане(до 5 т) и вагонске (преко 5т)

Значај уговора о превозу Железницом

Значај уговора о превозу Железницом се огледа у његовој масивности , у

остваривању веома економичног превоза уз мале превозне трошкове због шинског

колосека на који климатске прилике не утичу у већој мери и због погодности

превоза робе веће количине.

16

Закључак

У овом раду смо обрадили тему уговора у привреди и детаљније објаснили

појам уговора о превозу робе,објаснили када се употребљавају, како изгледају и

шта све треба да садржи једануговор о превозу робе.

Уговори представљају правну супстанцу којом се регулишуобављања

делатности приликом склапања послова која се склапају између два предузећа, и

др.У раду смо се бавили објашњивањем појмова уговора и какосе они склапају.

Литература

Трговиско право МВасиљевић, Правни факултет

Закон о ваздушном саобраћају

Привредно право Царић, Витез и Веселиновић

17