Ukoricavanje knjigePravljenje KnjigeStranice ove knjige trebalo bi da su od papirusa ili istog pergamenta. Korii se drvetom i koom. I okovana bi trebalo da bude tuenim bakrom i srmom filigranskom. Meutim, danas je ovo prilino skup postupak, a i malo ko zna sve ovo dobro izvesti. Zbog toga se Magijski Dnevnik moe i jednostavnije pripremiti. Najbolje bi bilo kada bi svako sam pravio svoju Knjigu, ali i to je za mnoge komplikovana radnja.Preporuujem sledei postupak: neka svako kupi prazne listove, veliine koju eli i tako ih odnese u knjigoveznicu koja e listove povezati, seenjem u presi izravnati, i na kraju ukoriiti u tvrd povez. Ovo je po ceni izrade pristupano svakome. Na kraju krajeva, to je ipak lini Magijski dnevnik. Kada se ovakva Knjiga preuzme, tada svako treba da simboliki dovri pravljenje Knjige, svojim dodatkom na korice. To je uobiajeno peat (sigil) sistema magijske prakse koju aspirant sledi. Ali pazite! Ovo se ini samo ako je aspirant trajno odabrao sistem koji e slediti. Ne zaleite se! Bolje je staviti neki od univerzalnih magijskih sigila, prihvaenih u veini sistema, poput pentagrama i slino. Na zadnju koricu se stavlja lini peat maga.Dakle, nikako se ne preporuuje kupovina kakve sveske i pretvaranje iste u dnevnik, niti se moe smatrati linom ukoliko aspirant sam svojim radom ne unese sopsvenu energiju u nju, bilo izradom od poetka do kraja, bilo zavretkom njene izrade.Ako me pitate, da li da izradite svoju Knjigu kod nekog majstora knjigovesca, koja e biti izuzetno lepa i kvalitetno uraena, ili da je sami napravite, ak i da ne bude tako dobro uraena, svakako u rei da je najbolje da je sami napravite, pa kako god izgledala. Zapamtite, Magijski Dnevnik je lina i Sveta Knjiga. Uz Odoru i Magijski tap, ona je najlinije magijsko sredstvo. Upravo zbog toga bi svako trebao sam da napravi svoj Magijski Dnevnik. Takoe, ne pravi se samo jedna Knjiga za ceo ivot. Svaki mag e tokom svog ivota i magijske prakse ispisati mnogo Magijskih Dnevnika. Naroito u poetku, tokom magijske obuke. ak, svaki aspirant ili mag moe istovremeno imati i pisati dva, tri ili vie Magijskih Dnevnika. Na primer: jedan moe biti posveen magijskoj obuci i opisivanju svih radnji tokom magijske obuke, drugi moe biti dnevnik u koji e se beleiti sva stanja svesti, emocije, razmiljanja, kontemplacije, snovi koji se sanjaju, ili opisi dogaaja koji su lino vani i sve ovome slino, dok poseban Magijski Dnevnik moe biti poput svojevrsnog Grimoara u koji e se upisivati i opisivati tok i rezultati svih rituala, obreda prizivanja, teranja i mnogih drugih. Sve ovo je sasvim lini stav i stvar volje svakog maga ili aspiranta, s tim to ako ima nekoliko Magijskih Dnevnika, prema svakom se mora odnositi sa posebnom panjom kao sa najveom svetinjom.Ova knjiga bi bila nepotpuna ako bih zaobiao i tehniko uputstvo za pravljenje Knjige Magijskog Dnevnika, zbog toga u u osnovnim crtama ovaj postupak objasniti.Definitivno stojim na stanovitu da bi mag trebao sam da napravi sva svoja magijska sredstva. Uostalom, svaki mag se mora izvebati u mnogim delatnostima, ak i onim obinim zanatskim vetinama i biti sposoban da sve stvara sam, nezavisno od drugih ljudi. ak i ako mu neko poznavanje izvesne vetine nee biti od preke potrebe, trebao bi je znati kako bi mogao razumeti svako delo i svaki proces. I naravno, s ovako bogatim znanjem i savladanim vetinama, svaki mag moe iveti bilo gde i obavljati bilo koji posao, bez straha za svoju egzistenciju i bojazni da sebi ne moe priutiti sve ono to poeli, ak i u ovo doba dekadentne civilizacije.Slika 1: Primer samostalno izraene Magijske knjigeKada vidite napravljenu knjigu, prvo ete pomisliti da vi tako neto ne moete uraditi. Ovo je prva greka. U ovaj, kao i u svaki drugi proces, morate se upustiti jedino s milju da vi to moete uraditi dobro, pa ak i bolje. Ako u poetku to i ne izgleda tako, svaki sledei postupak e biti daleko bolji. Naravno, da bi neto sami pravili, morate imati i potreban alat za to. Ovo takoe nekome moe izgledati kao barijera, a i finansijski izdatak koji je vei nego da jednostavno platite da vam neko to napravi. Ovo je druga greka, jer iako nabavka alata u poetku predstavlja vei izdatak, taj alat e vam mnogo puta kasnije koristiti u najrazliitije svrhe, za izradu ostalih magijsklih sredstava, a i niza drugih potrebtina u svakodnevnom ivotu. Na kraju shvatite da ste ovim zapravo utedeli velike sume novca. Osim toga, ova vetina e vam omoguiti da odtampate mnoge svoje elektronske knjige i da ih ukoriite, ili da ve postojee i pohabane knjige restaurirate i ukoriite, dajui im sopstveni duh i posebnu "vrednost". A zamislite tek kakvu vrednost kao linost dostiete na Astralnom i Eterinom planu, kada stanete pred lice bilo kojeg Duha, Demona ili Boanstva. Nema tog entiteta koji vam nee ukazati poast i duno potovanje.VrhUputstvo zapravljenje KnjigePotreban alat i potroni materijalZa izradu knjige i korienje vam je potrebno da imate veliki lenjir, ugaonik, makaze, ilo, obuarsku iglu, dve drvene ploe, dve rune stege, skalper, otro dleto i drveni eki. Od potronog materijala je neophodno imati obuarski konac (moe i obian vrsto preden), komad istog voska (za voskiranje konca), lepak, traka za vezivanje i izradu glava kime knjige (platnena gusto tkana, irine 2-3cm), platno za vezivanje (retko tkano).Ukoliko za korice koristite drvo, bie vam potrebna manja runa testera (sa sistnim zubcima) i finija turpija za drvo i sitni mirgl papir za drvo. Takoe ukoliko elite da spoljanji okov napravite od drvenih daica sa ukrasnom ornamentikom i sigilima, trebae vam i pribor za duborez (komplet malih dleta za drvo razliitih profila).Za obradu papira, odnosno listova, ko ima mogunost moe ili nabaviti ili napraviti knjigovezaku presu i knjigovezaki stoni jednopotezni no za seenje, ali ovo nije neophodno.Materijal za pravljenje knjigeListovi mogu biti od najrazliitijih materijala po kojima se moe pisati. Treba da budu savitljivi i ne smeju biti krti (lomljivi). Za izradu magijske knjige najee se koristi pergament (obraena koa), papirus, sirovi nerafinisani valjani papir ili obian papir. Ako se koristi obian papir, preporuujem da to bude takozvani "pak papir" koji se nabavlja u tabacima veliine A1 ili tamparski grammiligramski papir u istoj veliini. Moe se i nabaviti ve seen i pripremljen papir veliine A3 koji se prodaje u risevima od 500 listova.Za korice je potrebno imati deblji presovan karton (akvarel karton 2-3mm) ili daice debljine do 5mm (moe i per ploa). Za presvlaenje korica, koristi se koa ili platno u boji po elji, mada i ovo moe biti po slobodnoj volji od najrazliitijih prirodnih materijala u skladu sa sopstvenim idejama, inspiracijom i umetnikim sklonostima.Seenje i priprema listovaNajpre treba odrediti dimenzije knjige. Najbolje je to uraditi prema standardnim veliinama kako bi ostalo to manje otpada, kad je re o seenju papira u tabacima. To su A4 (297x210 mm) ili A3 (420x297 mm) formati. Ako elite da vam knjiga bude veliina A4, onda listove treba sei tako da oni budu, po horizontali, dvostruko vei, odnosno u formatu A3 (slika 2)Slika 2: Iseeni i pripremljeni listoviSlika 3: Savijeni listovi u blokuIseene listove razdvojiti u blokove po 8-10 listova i saviti po horizontali na polovinu (slika 3) ime je pripremljen jedan blok. Napravite onoliko blokova koliko elite da imate strana. Na primer, za knjigu prikazanu na slici 1, korien je fabriki seen papir veliine A3 koji se savijanjem u blokove dovodi u veliinu A4. Knjiga ima 1000 strana, odnosno 500 listova, za ta je bilo potrbno 250 listova formata A3 (polarisa). Ovih 250 listova je podeljeno u 25 blokova po 10 listova, odnosno, kada se listovi saviju dobija se 20 listova (40 strana) u jednom bloku.Kada se formiraju svi blokovi, sa unutranje strane treba ilom probuiti rupe za ivenje knjige (slika 4). Treba voditi rauna da se u svim blokovima istovetno izbue rupe. Stoga ih najpre razmeriti lenjirom i olovkom oznaiti, vodei rauna o irini trake za vezivanje.Primer razmere rupa za format A4:ako je traka za vezivanje knjige irine 2 cm, od ivice do ivice iznosi (4-4-2-9,7-2-4-4) to je ukupno 29.7cmSlika 4:Buenje rupa Slika 5: Razmera rupa za buenje blokaivenje knjigeZa postupak ivenja knjige je potrebno odsei dve trake irine 2 cm u duini od 15 cm i izvoskirati konac kojim e se vriti ivenje. Voskiranje se vri kako bi konac ostao zategnut prilikom ivenja i vezivanja. Dovoljno je jednom do dva puta prevui konac preko komada istog voska (slika 6).Slika 6: Pribor potreban za ivenje knjigeZapoeti ivenje prvog bloka,spolja ka unutra provui konac i na kraju privezati vor, ali ostaviti od vora slobodan kraj konca kojim treba da se izvri prvo vezivanje.Nastaviti ivenje s unutranje strane ka spolja(slike 7 i 8 ispod)......i dalje naizmenino do kraja.Potom postaviti trake na prvi blok(slike 9 i 10 ispod).Zatim dodati sledei blok papira i nastaviti sa naizmeninim ivenjem drugog bloka unazad(slike 11 i 12 ispod).Kada se doe na kraj drugog blokavezati vor sa preostalim krajem konca iz prvog vora.Dodati trei blok papira i nastaviti sa unakrsnim ivenjem do kraja bloka(slike 13 i 14 ispod).Vezivanje treeg bloka na drugom krajuse vri provlaenjem konca kroz spoj predhodna dva bloka. Potom se dodaje sledei blok i nastavlja se sa ivenjemredom dok se na isti nain ne proiju svi pripremljeni blokovi(slike 15 i 16 ispod).Unutranje i spoljanje lepljenje poveza knjigeZa ovaj postupak je potrebno pripremiti lepak, etku za nanoenje lepka, zatitni list papira i odsei komad platna za vezivanje i impregnaciju irine do 15cm, ili u irini najmanje 3 do 4 debljine knjige, a u duini za 2 do 3cm krae od duine knjige (slike 17 i 18 ispod).Otvoriti povez izmeu prvog i drugog bloka, postaviti zatitni papr preko jedne strane, 1 do 2 mm of unutranje ivice i etkom naneti lepak. Skloniti zatitni papir i preklopiti drugi blok preko prvog, i isti postupak ponoviti sa svakim narednim blokom dok se svi ne spoje unutranjim lepljenjem. Na kraju, zatvorenu knjigu staviti izmeu dve daske i preko navaliti vei teg i ostaviti tridesetak minuta da se ispresuje (slike 19 i 20 ispod). Umesto tega moe posluiti bilo koji teak predmet ili gomila knjiga.Nakon presovanja posle unutranjeg lepljenja blokova, staviti povez izmeu dve daske u stegu i postaviti platno za vezivanje simetrino preko kime knjige. Naneti lepak preko platna na kimu knjige u dovoljnoj koliini da se popuni svaka upljina i ostaviti tako da se osui (slike 21 i 22 ispod).Seenje (orezivanje) listova i ravnjanje knjigeZa ovaj postupak je potrebno pripremiti olovku, ugaonik, stegu i otro vee stolarsko dleto. Najpre se na prvoj stranici ugaonikom i olovkom oznai granica seenja na sve tri strane. Povez se po tom postavlja do te linije izmeu dve daske u stegu, tako da deo poveza koji se see ostane iznad daske u stegi (slike 23 i 24 ispod).Potom se dletom naslonjenim po povrini daske zasecaju listovi sve dok se potpuno ne oree povez (slike 25 i 26 ispod).U ovu svrhu se umesto dleta moe koristiti stolarska rendilica sa irokom seivom koja slui za ravnjanje i glaanje drveta. U oba sluaja je rezultat isti - poravnati listovi. Postupak se na isti nain ponavlja za svaku od tri slobodne strane knjige(slike 27 i 28 ispod).Na krajupripremnog dela za korienje prave se glave knjige koje se lepe na kimu knjige s obe strane. Za ovo se koristi deblje tkana (prtena) traka ija bona fina ivica predstavlja glavu, a see se u irini poveza knjige. Glave se lepe tako da 1 do 2mm prelaze ivicu poveza (slike 29 i 30 ispod). Na gornju glavu knjige, izmeu glave i kime, pre lepljenja glave moe se zalepiti i tanka svilena traka koja e sluiti kao graninik izmeu strana za obeleavanje. Ovim se zavravapripremanjepovezaza korienje.Seenjekorica KnjigeZa korice je potrebno isei dve ploe i kimu knjige od debljeg presovanog kartona (akvarel karton 2-3 mm) ili daica debljine 4-5 mm (moe i per ploa). Izmeriti tano dimenzije poveza knjige nakon seenja i ravnjanja. Ploe za korice treba da budu due za 1, a ire za pola centimetra, dok kima treba da bude iste duine kao i ploe korica, a u irini cele knjige sa koricama(slike 31 - 34 ispod).Seenje platna ili koe i presvlaenje koricaIsei platno ili kou za presvlaenje korica tako da sa svake strane prelaze 5-6cm. Lepak naneti direktno ili na ploe i zalepiti kao to je prikazano na skicama (slike 35 - 38 ispod).Treba voditi rauna da izmeu ploa korica i kime knjige ostane dovoljno prostora kako bi se knjiga mogla neometano zatvoriti.Lepljenje poveza u koriceNaneti lepak na stranice korica sa unutranje strane i razmazati u irini platna na povezu knjige. Lepak nikako ne nanositi na kimu knjige, jer ona mora ostati slobodna i fleksibilna kako bi se knjiga pravilno i slobodno otvarala. Potom spustiti povez na kimu i ulepiti platno i trake poveza na naneti sloj lepka, kao to je prikazano na skicama (slike 39 i 40 ispod).Zavrna obradaZavrna obrada se sastoji od lepljenja maske sa unutranje strane korica. Za ovaj postupak je potrebno isei dva komada debljeg i finijeg papira ija veliina treba da bude dva puta vea od stranice knjige. Iseene listove presaviti na polovinu tako da se dobije dvolistak veliine strane knjige. Lepak se nanosi na koricu sa unutranje strane i razmazuje celom povrinom do pola centimetra ka spoljnjim stranama, i na prvu stranu poveza tik do unutranje ivice. Potom spustiti savijeni dvolistak na prvu stranicu i prilepiti, a zatim otvoriti dvolistak i ulepiti ga na koricu kao to je prikazano na skicama (slike 41 - 44 ispod). Isti postupak ponoviti i na poslednjoj strani i zadnjoj unutranjoj korici.Ovim je postupak vezivanja, ivenja i korienja knjige zavren. Knjigu treba zatvoriti, staviti horizontalno izmeu dve daske i navaliti teg ili neki drugi tei predmet, kako bi se u potpunosti lepak vezao, a knjiga ispresovala. Knjigu ostaviti pod presom da odstoji nekoliko sati, ili jo bolje da prenoi, pa narednog dana pristupiti spoljanjem ukraavanju knjige.

Slika 45: Zavrena ukoriena Knjiga Magijskog DnevnikaKnjiga se moe ukraavati na razne naine i ovaj proces neu opisivati, jer to ve stvar linog ukusa, oseaja za estetiku i umetnikih sklonosti svakog aspiranta ili maga ponaosob. Na spoljanje strane korica treba staviti sigil paradigme koja se sledi ili neki od univerzalnih simbola, poput pentagrama, a na zadnju koricu lini sigil ili peat maga. Ukraavanje moe biti i sa drugim motivima neutralne ornamentike i u razliim materijalima, od daica obraenih duborezom i bojama, preko metalnih okova, do raznih dodataka od zlata, srebra, dragog i poludragog kamenja.Postoji i jednostavnija mogunost takozvanog zlatotiska kojim se mogu napisati naziv knjige i isctati sigili i drugi ornamenti. Postupak je jednostavan, a za njegovu izradu je potrebno imati zlatne listie ili "lag metal" koji se mogu nabaviti u bolje opremljenim prodavnicama umetnikih i slikarskih materijala. Najpre se na koricama linearno isrtaju simboli i ispiu slova (Slika 46). U unutranjosti linija simbola i slova, finom etkicom se nanese lepak i preko lepka se postave listii. Preko njih se stavi list istog papira, vea drvena ploa i teg kako bi se pod presom listii bolje ulepili i stegli. Kada se suenje zavri nakon jednog sata, skloniti teg, plou i zatitni papir, pa prei suvom veom etkom preko listia. Sav neulepljen viak e otpasti, a ostae samo zlatna slova i simboli.

Slika 46: Prikaz lnearno iscrtanog pentagrama i naslova za lepljenje zlatotiskaNa knjigu se moe privrstiti i okov sa malom metalnom rezom sa prorezom za provlaenje manjeg katanca, ime se knjiga simboliki zakljuava. Naravno, sveradnje oko ukraavanjaKnjige, stvar su vetine i slobodne volje maga. Na fotografijama koje slede je par primera ukraavanja korica Knjige Magijskog Dnevnika (slike 47-54).