1. Imunoprecipitacija? Tehnika za izolaciju nekog molekula iz rastvora njegovim vezivanjem za antitelo I precipitacijom (talozenjem) kompleksa antigen-antitelo pomocu sekundarnog anti-antitela ili vezivanjem prvog antitela za nerastvorljivu cesticu. Koristi se kao kvantitativni test za odredjivanje kolicine antigena ili antitela u tecnim uzorcima, I za odredjivanje kolicine pojedinih klasa imunoglobulina. Metode imunoprecipitacije su: kvantitativne (nefelometrija I radijalna imunodifuzija) I kvalitativne(dvostruka imunodifuzija u gelu)

2. Imunoaglutinacija?

IMUNOAGLUTINACIJA je reakcija između korpuskularnog (nerastvorljivog) antigena i odgovarajućih specifičnih antitela. Najčešće se koristi za identifikaciju bakterija i krvnih grupa. Rezultat reakcije je aglutinat, vidljiva struktura nastala aglutinacijom (slepljivanjem, zgomilavanjem) čestica. Vidljivi aglutinat se javlja ako je odnos antitela i antigena približno jednak. Moze biti direktna (kada je antigen deo cestice) I indirektna(kada je antigen ili antitelo pasivno vezano za cesticu-nosac). Direktna se koristi za identifikaciju bakterija,a indirektna za reumatodni faktor I test za hepatitis B virus.

3. Imunofluorescencija? Tehnika za otkrivanje nekog molekula koriscenjem antitela obelezenog fluorescentnom bojom. Celije koje ispoljavaju odredjeni antigen,mogu se obojiti specificnim antitelom za koje je konjugovan fluorescin I na taj nacin mogu se uciniti vidljivim za posmatranjem pomocu fluorescentnog mikroskopa. Moze biti direktna I indirektna.

4. EIA (Elisa)- Metod za kvantifikovanje antigena koje je pricvrscen za cvrstu podlogu pomocu specificnog antitela sa kovalentno vezanim enzimom. Kolicina antitela koja se veze za antigen proporcionalna je kolicini antigena I odredjuje se spektrofotometrijski merenje promene neobojenog supstrata u obojeni product dejstvom vezanog enzima.

5. RIA?Radioimunotest-osetljiv I specifican imunoloski metod za odredjivanje koncentracije nekog antigena u rastvoru koje se zasniva na upotrebi specificnog antitela obelezenog radioaktivnim izotopom. Obicno se koriste dva antitela specificna za dati antigen,prvo antitelo je neobelezeno I pricvrsceno za podlogu gde vezuje antigen cija se koncentracija meri. Kolicina sekundarnog antitela koje se veze za vezani antigen odredjuje se merenjem radioaktivnosti I proporcionalna je koncentraciji antigena u ispitivanom rastvoru.RIA test se koristi uglavnom za odredjivanja vrlo niskih koncentracija antigena.

6. Mehanizmi urodjene i stecene imunosti na ekstracelularne bakterije?

Urodjena imunost reaguje preko komplementa I fagocita. Razlicite strukture celijskog zida bakterija aktiviraju komplement alternativnim putem, dok manoza na povrsini mnogih bakterija reaguje sa lektinom I pokrece se lektinski put aktivacije komplementa. Nakon aktivacije dolazi do opsonizacije (C3b), zapaljenja (C3a,C4a,C5a) I direktno ubijanje lizom. Fagociti imaju sposobnost da prepoznaju molekulske obrasce na bakterijama,luce TNF,IL-1 I druge citokine koji indukuju zapaljenje. Stecena imunost je posrefovana antitelima koja stvaraju B-celije nakon sto prepoznaju antigen.

Najefikasniji metod u borbi protiv bakterijskih toksina je neutralizacija neutralisucim antitelima najcesce IgG I I IgA klase.

7. Mehanizmi urodjene I stecene imunosti na intracelularne bakterije?Urodjena imunost se brani od intracelularnih bakterija preko fagocita i NK celija potrebna je stiulacija fagocita sto cine NK celije. IC bakterije stimulisu NK celije ili stimulisu makrofage da produkuju IL12 koji deluje na NK celije. NK celije produkuju interferon gama koji aktivira makrofage. Stecena celularna imunost je najvaznija u borbi protiv IC bakterija ona obuhvata aktivnost CD4 (najvise TH1)I CD8 T celije. TH1 nastaju pod dejstvom IL12 I aktivirau makrofage I stimulisu njihove mikrobicidne mehanizme kontaktom preko CD40L koji reaguje sa CD40 na makrofagu. Interferon gama stimulisu B infocite I oni aktiviraju complement klasicnim putem . Ako IC bakterija napusti fagolizozom I predje u citoplazmu potrebno je ucese citotksicnih CD8 T limfocita koji prepoznaju antigene u sklopu MHC 1 I ubijaju ih indukovanjem apoptoze.

8. Mehanizmi kojima ekstracelularne bakterije izbegavaju imunski odgovor? Polisaharidna kapsula – prekriva molekulske obrazce I onemogucava fagocitozu,

a cesto je I antigenski varijabilna. Sprecavanje aktvacije komplemenata – sijalinska kiselina u kapsuli sprecava

alternativni put aktivacije. Promena structure antigena – genetski mehanizam kod gonokoka I eserihije koli Promena povrsinskog naelektrisanja – tako izbegavaju dejstvo antimikrobnih

peptide Produkcija IgA proteaze – razgradjuju IgA antitela na mukozama. Inhibicija fagocitoze ili blokada ubilackih mehanizama – u fagolizozomu prodkuju

katalazu kojom neutralisu ROK.9. Mehanizmi kojima intracelularne bakterije izbegavaju imunski odgovor?

Sprecavanje nastanka fagolizozoma u kome se inace aktiviraju ubilacki mehanizmi fagocita.(Mycobacterium tuberculosis)

Sprecavanje stavranja ubilackih molekula – ROK, NO unutar fagolizozoma. Produkcija proteina listeriolizina koji omugucava bakteriji da napusti fagolizozom

I predje u citoplazmu.(Listeria monocytogenes)