ULOGA INFORMACIONIH

TEHNOLOGIJA U DISEMINACIJI

MEDICINSKOG ZNANJA

VNS Dr sc Kocev Nikola, dipl ing

specijalista medicinskog inženjerstva

Hipokratov opis bolesti od pre 2,600 g

Lekar

Interpretirani podaci

Pacijent

ili

proces

Inter-

pretacija Podaci

Inter-

pretacija

Inter-

pretacija

Podaci

Podaci

EvaluacijaOdluka

Inter-

vencijeIndukcija

Korpus

znanja

Rezultat

Uvid u

ZNANJE

PODACI, ZNANJE, INFORMACIJE

Od medicinskih podataka do

medicinskog znanja

Podaci

Činjenica/e Zapažanje/a

Informacije

Obrađeni podaci sa određenim smislom / ciljem (da se donese optimalna odluka)

Znanje

Kolekcija informacija koja omogućava razumevanje, prosuđivanje i odlučivanje

Vrste medicinskih informacija

stručne

naučne informacije / dokazi

Dokaz (Evidence)

Činjenica (iskaz) koja se koristi ili bi mogla

da se koristi u donošenju odluke ili nekog

suda u rešavanju nekog problema.

(McQueen, 2001)

Korišćenje informacija - ciljevi primene medicinske informatike

Sticanje i održavanje potrebnih veština

Ušteda u vremenu

Itd.

PODACI

INFORMACIJE

ZNANJE

RAZUMEVANJE

PROSUĐIVANJE

ODLUKA

(ŽIVOTNI) DOGAĐAJI

NIVOI ZNANJA PROCESNE AKTIVNOSTI

ISTRAŽIV

AČI

DO

NO

SIO

CI

O

DLU

KA

Merenje, posmatranje, prikupljanje

Sortiranje, selekcija, asocijacija

Analiza

Interpretacija

Poređenje alternativa

Vrednovanje

Informacije Proces odlučivanja Odluke

Političke partije

Saveti od kolega

Ograničenja budžeta

Donatori

Sindikati

PREKIDI

Zajednica

Etničke grupe

Posebni interesi

Mediji

Prethodno iskustvo

Dokazi iz istraživanja

Klinički status i okolnosti

Okolnosti vezane za pacijenta, njegove želje, vrednosti i prava

Iskustvo lekara (klinička

ekspertiza)

STRUKTURA I MODEL PODATAKA

Uređenost podataka s utvrđenim međusobnim

odnosom.

logičko-semantičke jedinice podataka i

fizičke jedinice podataka

D

B

M

S

PODACI I RAČUNARSKI SISTEM

UNOS, OBRADA I PRIKAZ PODATAKA

STRUKTURISANI PODACI

“Fenomen ljudskog znanja je

nesumnjivo najveće čudo u

našem univerzumu”

Karl Poper

Znanje uključuje odnose, činjenice,

pretpostavke, heuristike i modele izvedene iz

formalnih ili neformalnih analiza

(ili interpretacija) podataka.

ZNANJE

Oko trećine svog radnog vremena lekara koriste

za beleženje podataka i sintezu informacija a

trećina troškova bolnica se odnosi na na ličnu i

profesionalnu komunikaciju.

Šta više, većina informacija koje koriste lekari u

toku pregleda pacijenta nije u pisanom obliku,

one su mahom deo znanja lekara i najčešće se

označavaju kao "baze podataka koje se

konstantno povećavaju i reinterpretiraju"

Podaci u lekarskoj praksi

Medicinskom informacijom nazivaju oni

skupovi poruka, podataka i znanja koji su

potrebni za rešavanje medicinskog

problema.

MEDICINSKA INFORMACIJA

PROBLEMI SA INFORMACIJAMA

Zastarele ili pogrešne,

Nove informacije možda još nisu prihvaćene,

Lekari možda neće posedovati informacije koje

bi im pomogle u procesu donošenja odluka o

zdravstvenom stanju pacijenta i

Stopa promene u medicinskom znanju se

povećava.

11% od laboratoriskih testova mora da se ponovi

zbog izgubljenih rezultata (Institute of Medicine,

1996)

30% od zahteva u toku treatmana nisu

documentovano (IOM, 1996)

Lekari 35% svog radnog vremena troše na rad sa

papirima (US Dept. of Commerce, 1996).

MEDICINSKE INFORMACIJE I PRAKSA

Vreme udvostručenja biomedicinske baze

znanja je trenutno oko 19 godina, što znači

da će se medicinsko znanje učetvorostručiti

tokom profesionalnog života jednog lekara

[Wyatt J, 1991].

Wyatt J. Uses and sources of medical knowledge. Lancet 335:

1365-72, 1991.

ZDRAVSTVENA INFORMATIKA je nauka koja

izučava zakonitosti stvaranja, prenosa, obrade i

korišćenja informacija, podataka i znanja u cilju

rešavanja zdravstvenih problema.

BIOMEDICINSKA NAUČNA INFORMATIKA je

naučna oblast koja se bavi organizovanjem i

upravljanjem memorisanih naučnih i stručnih

informacija iz biomedicinske literature.

Upotrebljivost medicinskih

informacija (UMI)

relevantnost * validnost

UMI = ---------------------------------------

rad na pristupu informaciji

(Shaughnessy AF, 1994)

GDE SE NALAZE MEDICINSKE

INFORMACIJE

Pittsburgh studija o potrebama za informacijama

Resultati:

337 zahteva za medicinskce informacije observirano u

periodu od 17 časova u okviru jedne ekipe internista.

23% od postavljenih pitanja odgovori je dobilo

korišćenjem medicinske literature: časopisi, knjige,

MEDLINE.

52% činjenica pronađeno je u medicinskoj

dokumentaciji.

Zaključak: 75% ‘potreba za medicinskim informacijama’

zadovoljeno je pristupom medicinskoj dokumentaciji ili

medicinskim referencama.

PACIJENT

USLUGE

LEKARI

MENADŽMENT

INFORMACIONI TOKOVI

predstavlja skladište informacija, u obliku

sažetih i filtriranih izveštaja, o susretima

pacijenta sa sistemom zdravstvene zaštite i

instrument za sigurnu koordinaciju,

kontinuiranu i sveobuhvatnu zdravstvenu

zaštitu.

MEDICINSKA DOKUMENTACIJA

NAMENA MEDICINSKE DOKUMENTACIJE

Obezbeđivanje podataka u zdravstvenoj

zaštiti pacijenata,

Finansijski i zakonski dokument i

Osnova je za različita istraživanja.

Terminom zdravstveni informacioni sistem

obuhvataju se sve informacije koje se tiču pitanja

zdravlja jedne populacije, ili još bolje populacije na

svetskom nivou.

Realizacija ovako zamišljenog zdravstvenog

informacionog sistema pretpostavlja rešavanje i

preispitivanje postojećih rešenja vrlo komplesnih

problema praktično iz svih oblasti ljudske delatnosti,

primenu dobijenih rešenja i odgovarajuću

permanentnu edukaciju svih njegovih korisnika.

Sistem

elektronske

zdravstvene

zdravstvene

Istraživanja

Telemedicina

Menadžment i

planiranje u

zdravstvu

Podaci

i

baze znanja

Finansijski

sistem

zdravstva

Zdravstveno

statistički

informacioni

sistem

Komponente zdravstvenog informacionog sistema

Nivoi na putu ka elektronskoj

zdravstvenoj dokumentaciji

Papirna medicinska dokumentacija

Automatizovana medicinska dokumentacija

Kompjuterizovan sistem medicinske dokumentacije

Elektronska medicinska dokumentacija

Sistem elektronske dokumentacije o pacijentima

Elektronska zdravstvena dokumentacija

0

1

2

3

4

5

1910 1995 2000 2005 2010 2015 2020

2002

Godina

Nivo

PRISTUP RAČUNARSKOM SISTEMU

Znanje uključuje odnose, činjenice,

pretpostavke, heuristike i modele izvedene iz

formalnih ili neformalnih analiza

(ili interpretacija) podataka.

ZNANJE

Baza znanja je kolekcija uskladištenih

činjenica, heuristika i modela, koje koristimo pri

rešavanju problema.

Baza znanja

Baza znanja i IS medicinske dokumentacije

U uslovima multidisciplinarnog pristupa i grupnog

rada na polju zdravstvene zaštite pacijenata

veština komuniciranja je presudna za ishod

lečenja.

Danas, komunikacije tehnološki dobro podržavaju

mobilnost, eletronsku poštu,poštu prenetu glasom

i videokonferencije.

MEDICINA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

ZASNOVANA NA DOKAZIMA, PRETRAŽIVANJE I

PRISTUP MEDICINSKOM ZNANJU

VNS Dr sc Kocev Nikola, dipl ing

Specijalista medicinskog inženjerstva

Medicinska informatika i danas se, kao i nekad, bavi

rešavanjem problema vezanih uz informacije i komunikacije

u zdravstvenoj zaštiti.

Naravno, ne samo skladištenjem i pretraživanjem

informacija, već, pre svega, pitanjima: koje informacije se

koriste u lekarskom odlučivanju, kako se donosi odluka o

tome koji deo znanja je relevantan za određeni problem i

kako se stvara medicinsko znanje?

Proučavanje komunikacija zajedno sa informacijama,

pruža nam uvid u način njihove razmene među ljudima i

omogućava istovremeno efikasan i efektivan

komunikacioni proces.

Osnovni od navedenih problema kojima se

medicinska informatika danas bavi nisu

nove tehnologije –

Koji će problemi biti najbolje rešeni

primenom neke nove tehnologije?

– već: Koji je najbolji način da se reši neki

problem?

Ovim pristupom istražuju se sva moguća rešenja, uključujući

promene u lekarskoj praksi pa sve do uvođenja nove

tehnologije. Naravno, nova tehnologija nije uvek i najbolje

rešenje.

Znači, medicinska informatika se pre svega bavi

razumevanjem prirode informacija i problemima

komunikacija u zdravstvenoj zaštiti, a ne problemima

tehnologija.

PACIJENT

USLUGE

LEKARI

MENADŽMENT

Informacioni tokovi

Struktura

kompjuterskih

aplikacija u medicini

0-ti nivo: Podaci i informacije

1-vi nivo: Ulazno-izlazni zadaci, komunikacija i registracija

2-gi nivo: Memorisanje i pretraživanje podataka

3-ći nivo: Automatizacija i izračunavanja

4-ti nivo: Odlučivanje, procesiranje slika, prepoznavanje signala i

oblika

5-ti nivo: Kontrola procesa i regulacija sistema

6-ti nivo: Simulacija i izgradnja modela.

Nove medicinske paradigme

1. Medicina zasnovana na dokazima

2. Telemedicina

Medicina zasnovana na dokazima i

Telemedicina svoj nastanak, razvoj i značaj

vezuju kako za medicinsku informatiku, tako i

za ostvarivanje koncepta kvalitetne, efikasne i

efektivne zdravstvene zaštite.

Medicina zasnovana na dokazima (Evidence-based medicine) predstavlja

svesno, eksplicitno i razumno korišćenje najboljih dokaza u donošenju odluka o

terapiji i lečenju pacijenta.

Primena u praksi podrazumeva

integraciju kliničke ekspertize sa najboljim

dostupnim kliničkim dokazima dobijenim

sistematskim pregledom istraživanja.

Ovaj koncept prirodno je produženje pionirskog rada Arči Kohreina, britanskog epidemiologa, koji je još 1979. godine ukazao na nepostojanje organizovanih napora za kritički sumirane i periodično ažurirane rezultate kontrolisanih kliničkih eksperimenata koji bi pripremali specijalisti i subspecijalisti određenih oblasti.

Danas, Kohreinova Kolaboracija priprema, održava, ažurira, čuva i distribuira sistematske preglede istraživanja o efektima zdravstvene zaštite koja se obezbeđuju stanovništvu.

Sistematski pregled istraživanja je proces sistematskog pronalaženja, procene i sintetizovanja dokaza iz naučno-istraživačkih studija korišćenjem informatičkih i komunikacionih tehnologija kako bi se dobio pouzdan, validan i kompletan pregled proverenih (dokazanih) rezultata o efektima dijagnostičkih i terapijskih procedura.

Prihvatanje koncepta medicine zasnovane na dokazima znači donošenje odluka zasnovano na sledećim kriterijumima:

(a) osnovni dokaz postoji;

(b) on je dostupan u momentu donošenja odluke;

(c) postoje strategije za prihvatanje dokaza;

(d) dokazi su usvojeni i primenjeni u praksi i

(e) oni su evaluirani u smislu toga da li dovode do željenog ishoda po zdravlje koji odgovara originalnom dokazu iz istraživanja.

Uspešnost primene Medicine zasnovane na

dokazima zavisi od:

dokaza iz istraživanja

institucija

promene ponašanja

Telemedicina

Korišćenje elektronskih informacionih i

telekomunikacionih tehnologija u

obezbeđivanju i podršci pružanju

zdravstvene zaštite kada su učesnici u

tom procesu razdvojeni.

Najčešći oblici telemedicine

Tele - konsulatacije,

Tele - pacijent konsultacije i

Tele - edukacija.

Uspešnost primene Telemedicine

zavisi od:

pouzdanosti i validnosti

postupaka/opreme,

pravnih implikacija,

sigurnosti i bezbednosti podataka i

evaluacija telemedicine.

Fundamentalna promena u načinu stvaranja medicinskih informacija, njihovoj upotrebi i pristupu;

Prihvatanje elektronske zdravstvene dokumentacije kao tehnologije u procesu pružanja zdravstvene zaštite i

Primena međunarodnih standarda za zdravstvo u uslovima novih tehnoloških rešenja komunikacionih problema

SU REALNE PRETPOSTAVKE ZA FORMIRANJE GLOBALNE ZDRAVSTVENE MREŽE.

Kako do medicinskog znanja?

dementia music therapy