**ULOGA MEDICINSKE SESTREU ZDRAVSTVENOJ ZATITI STARIH

Doc dr Zeljka cvijetic

** 1.Tuga 2. Strah 3. Intelektualna usporenost, inhibiranost 4.Poremeaji hoda i ravnotee 5 Oteenje senzornih funkcija 6. Problemi sa apetitom 7. Inkontinencija urina i stolice i 8. Nepokretnost i organieno kretanje

**Dobro organizovana zdravstvena i drutvena zatita starih danas nije mogua bez interdisciplinarnog i medjusektorskog pristupa. Medicinske sestre-tehniari kao najbrojniji profil zdravstvenih radnika su znaajni lanovi tima u ovom pristupu.

**Sestre naroito patronane, su est u situaciji da saradjuju sa slubama kune nege i leenja, razliitim oblicima hospisa koji se bave palijativnom negom, humanitarnim i nevladnim organizacijama, klubovima za stare, domovima penzionera, skuptinama stnara i dr, zavisno od vrste problema i potreba stare osobe.

**Da bi se realizovali ovi ciljevi i zadaci, medicinska sestra-tehniar treba da bude osposobljena za prepoznavanje problema starih osoba sa stanovita nege.

**Sestri-tehniaru nije teko da prepozna probleme starih koji proizlaze iz bolesti, jer i ako mogu biti specifini, ne razlikuju se od onih koji se javljaju pre starosti, u mladosti i srednjem ivotnom dobu.

**Savremena zdravstvena nega zahteva od medicinske sestre-teghniara da obrati panju na sve probleme koji su vezani za starost.

**Oni posebno treba da obrate panju na psihosocijalne probleme, subjektivno doivljavanje promena u starosti ili bolesti. Sestra treba da zna da nema tipinog ponaanja kod starih, da ima lucidnih, ivahnih, kao i onih sa psihotinim poremeejima.

**Zbog svega toga je potreban individualni pristup svakoj starijoj osobi. Potrebe starih ljudi mogu biti zajednike. One se najbolje ispituju u zajednici.

**Posmatrano sa aspekta zdrvstvene nege, medicinska sestratehniar u ispitivanju potreba za negom, korienje odgovorajuih metoda, ona treba da traga i za problemima koji su ei i izraeniji kod starijih osoba nego onih koje prate samu starost.

**Od brojnih problema starih osoba ovde navodimo one koji se esto zaborvljaju ili previaju, a veoma su znaajni sa stanovita nege ovih osoba. To su u prvom redu: tuga, strah, intelektualna usporenost, poremeaji hoda i ravnotee,

**oteenje senzornih funkcija, gubitak ili smanjenje povrinskog senzibiliteta, problemi apetita, inkontinencija urina i stolice, nepokretnost i ogranieno kretanje i dr. Iako, je ve bilo o veini ovih problema u prethodnim odeljcima, ovde emo izneti neke vane injenice koje se odnose na stare, a znaajne su za zdravstvenu negu u gerijatriji.

**1.TugaPredstavlja prepoznatljivo emocionalno stanje. Prepoznaje se po plau, pogledu, smanjenoj aktivnosti, suzdranosti, povlaenju, neurednom izgledu, ravnodunosti ili jadanju i dr. Uzroci su brojni: gubitak voljene osobe, odbaenost od porodice, razoarenje i strah od smrti i sl.

**Zto treba poi od aktivnosti za koje je stara osoba sposobna, pokazati razumevanje i empatiju, ohrabriti je i postepeno aktivirati (ei razgovori, osmeh, dodir, organizovanje druenja sa lanovima porodice, prijateljima, bolesnicima ako je u bolnici i dr.).

**Ukoliko takva osoba plae treba je pustiti da se isprazni, smiri, zatim je uteiti, skrenuti panu na neto drugo, npr. prianje prijatnih pria i doivljaja iz mladosti, ali ne odmah nakon plaa, jer to moe izazvati potpuno suprotan efekat.

**2.StrahStrah se prepoznaje po psiholokim reakcijama (oseanje bespomonosti, netolerantnost, panika, uplaen pogled i izraz lica, napetost i dr.). Strah moe biti praen i somatskim, vegetativnim reakcijama kao to su tahikardija, poviena tenzija, povranje i dr.).

**Medicinska sestratehniar treba da otkrije uzroke straha. Najei uzroci su: strah od onesposobljenosti, od smrti, naputenosti, strah za lanove porodice i sl. Odgovoarjuim postupcima treba nastojati da se oni otklone ili da se ublai strah. Svakako da ovi postupci zavise od vrste i uzroka straha.

**Uopteno se moe istai da medicinska sestra-tehniar treba da ulije sigurnost staroj osobi, da je postepeno ukljui u negu, u edukativne progrmame, u program vebanja, da organizuje druenje sa odabranim osobama koje imaju slian problem, a koje reavaju na racionalan nain.

**S obzirom na to da se kao posledica straha javlja i nesanica, veoma je vano da se ove tegobe prepoznaju na vreme i otkolone. Strah je takodje stresno stanje za organizam. Poacijentu treba pomoi da se u borbi protiv stresa obezbedi san, odmor i rad.

**Pored toga strunjaci savetuju da se sa osobama pod stresom razgovara, da upranjavaju neku fiziku aktivnost, da naue da se oputaju, relaksiraju i dr. Ovo nekada prevazilazi strune mogunosti ili kompenzatorne mehanizme medicinske sestre-tehniara.

**3.Intelektualna usporenost, inhibiranostIntelektualna usporenost, inhibiranost moe se prepoznati po verbalnim izjavama stare osobe da slabo pamti, da je zaboravna, da ima prekide u miljenju i izraavanju. esto joj se ini da sagovornik brzo govori.

**Na osnovu zakljuka sestre, na osnovu opservacije i komunikacije moe se zakljuiti o stepenu intelektualne usporenosti. Ona je obino udruena sa motornom usporenou kada se govori o sindromu bradipsihije, polustruporoznog stanja.

**Na osnovu stepena intelektualne usporenosti sestra prilagodjava svoje postupke u tretmanu i nezi ovakve osobe. Ona u komunikaciji mora da pokae stpljenje, da proveri da li su se razumeli ona i sagovornik, da preduzme odgovarajue preventivne mere protiv daljeg intelektualnog propadanja.

**esto je pogreno shvatanje da je kognitivvno propadanje neizbeno i neizleivo u starosti (Fraser, M.-citat prema Tijani, M. i sar., 2006).

**U ovakvim situacijama starije osobe treba ohrabriti da se miljenje i pamenje moe popraviti odgovarajuim terapijskim intervencijama i upotrebom vebanja intelektualnih funkcija.

**Ukoliko sestra proceni da je to mogue, ona treba da naui staru osobu da se dobro koncentrie. Na primer, da veba svoje pamenje eim ponavljanjem u kraim vremenskim intervalima.

**Moe im savetovati da vie itaju, zatim da zajedno prokomentariu tekst koje je stara osoba sama izabrala i itala. Treba ih poduiti da vode rauna kada treba da uzmu terapiju.

**Ukoliko je problem sloeniji tada treba ukljuiti klinikog psihologa ili psihijatra koji e proceniti objektivno stanje i obuiti pacijenta za vebanje koncentracije i pamenja.

**4.Poremeaji hoda i ravnoteePoremeaji hoda i ravnotee se mogu prepoznati po opreznom i sporom kretanju, kretanju uz pridravanje za neto, po kratkim koracima, ukoenom poloaju tela, estim spoticanjem i sl. U ovakvim situacijama sestra treba da obrati panju na hod pacijenta i da proceni u kojoj meri je potrebna tudja pomo.

**Iz ovih problema mogu se javiti sklonosti ka padu ili strah od mogueg pada. Sklonost ka padu ili pad moe dovesti do teih povreda, naroito na ulici. Do povreda moe da dodje i zbog nerealne percepcije prostora.

**Ne treba posebno naglaavati da povrede mogu imati razliite uzroke kao to su ortostatska hopotenzija pri naglom ustajanju, nakon obilnih obroka, kao posledica nekih lekova, epileptikih napada, sinkope, iscrpljenosti, slabijeg vida i sl.

**5.Oteenje senzornih funkcijaOteenje senzornih funkcija kod stare osobe moe biti delimino ili potpuno. Tako, oslabljen vid, sluh ili govor mogu biti smetnja i uzroci samoprihvatanja, socijalne izolacije, depresivnog raspoloenja, oteane komunikacije.

**U ovakim situacijama medicinska sestratehniar treba da budu strpljivi, da izaberu odgovarajui nain komunikacije i sl. Pogreno je obraati se ovim pacijentima povienim tonom, vikanjem, jer nagluve osobe slabije uju suvie visoke tonove.

**Medicinska sestra-tehniar treba da vri permanentni nadzor kod osobe koja slabo vidi i da naui lanove porodice kako da neguju staru osobu i na koji nain da komuniciraju sa njim.

**Gubitak ili smanjenje povrnog senzibiliteta sestra moe utvrditi taktilnim draima, primenom toplote ili hladnoe, pri emu e registrovati neosetljivost ili smanjenju osetljivost.

**Ovaj problem je vaan sa aspekta nege, jer npr. primena toplote moe dovesti do opekotina, udarac do povrede, a hladnoa do ishemije.

**Medicinska sestratehniar treba stare osobe i njenu porodicu da informiu o moguim problemima vezanim za oslabljen ili ugaen povrini senzibilitet i o prevenciji ovog stanja, npr. merenje temperature pri kupanju, kod primene obloga, izmetanje kreveta od prozora ili izvora toplote i dr.

**6.Problemi sa apetitomProblemi sa apetitom mogu da se manifestuju odbijanjem hrane, mukom i gadjenjem kada vide hranu, uzimanjem hrane na silu, albama da im hrana ne prija, zatim bolesna prodrljivost, tzv. vuija glad kod nekih oblika epilepsije i sl.

**Uzroci mogu da budu veoma razliiti, poev od razliitih mehanikih ili drugih smetnji u gastrointestinalnom traktu, dijetalna ishrana, neukusna hrana, neukusno serviranje i sl.

**Medicinska sestratehniar treba da otkriju uzroke slabog apetita i da ih otklone. Kod izraenijeg gubitka apetita potrebno je pitati staru osobu ta ona misli o tome, da li voli neto da jede. Ukoliko je problem apetita psihogenog porekla, osobi treba vratiti raspoloenje.

**7.Inkontinencija urina i stolicenkontinencija urina i stolice su veoma esti problemi kod starijih osoba. Kao posledica ovoga poremeaja moe doi do oteenja integriteta koe u anorektalnoj regiji, urinarnih infekcija. I ovaj je problem ire razmatran u poglavlju o vodeim gerijatrijskim sindromima.

**Medicinska sestratehniar treba na osnovu dokumentacije i konsultacija sa lekarom da sagledaju mogue uzroke inkontinencije.

**Ukoliko je uzrok poputanje sfinktera moe savetovati pacijentu i njegovoj porodici vebe naizmeninog stezanja i oputanja sfinktera da bi se na ovaj nain ojaali miii koji su znaajni za ove fizioloke funkcije.

**Ove vebe se izvode kada je mokrana beika prazna. Toaleta anogenitalne regije mora se provoditi posle svakog uriniranja ili defekacije, a koa negovati hranjivim kremama. Za no se preporuuju pampers pelene.

**Plasiranje stalnog katetera predstavlja faktor rizika za pojavu urinarnih infekcija. Kod stalne inkontinencije u ustanovama za rehabilitaciju pacijenti se osposobljavaju za trening mokrane beike i debelog creva, koji ima za cilj uspostavljanje navike bolesnika na pranjenje u odgovarajuim vremenskim intervalima.

**To je ujedno i nain za oslobadjanje od katetera. Prevencija urinarnih infekcija kod onih kojima je plasiran stalni kateter sprovodi se sledeim postupcima u toku dana:

**ispiranje mokrane beike najee fiziolokim rastvorom najmanje 3 puta dnevno, toaleta anogenitalne regije bar jednom dnevno, toaleta katetera 3 puta dnevno, zamena urinarne kese zavisno od diureze i antisepsa oreficijuma i hranjiva krema 3 do 4 puta dnevno.

**8.Nepokretnost i ogranieno kretanje kod starihNepokretnost i ogranieno kretanje kod starih veoma je znaajno. Potrebno je procentiti pokretljivost u postelji i van nje. Stari u postelji mogu biti pokretni, delimno pokretni uz tudju pomo i nepokretni. Potpuna neopkretnost u postelji koja je inreverzibilna, nepopravljiva naziva se fizikom dekompenzacijom.

**Najtei oblik nepokretnosti je kada je stara osoba poptuno zasvisna u svim funkcijama, kao to je menjanje poloaja, hranjenje i obavljanje line higijene. Stara osoba moe biti pokretna u postelji, ali joj je potreba pomo pri ustajanju i kretanju.

**Medicinska sestratehniaar treba da procene sve funkcije kako bi mogli da planiraju odgovarajuu negu. Nepokretnost u posetelji due vremena je faktor rizika za mnogobrojne komplikacije leanja, u ijoj osnovi se nalazi slaba cirkulacija, nedovoljna respiratorna razmena, inaktivnost sa atrofijama miia.

**Svaka medicinska sestra, bez obzira na nivo obrazovanja mora da dobro poznaje koje komplikacije leanja mogu nastati i koji su postupci za njihovu prevenciju. Komplikacije leanja su: respiratorne (hipostatska penumonija), vaskularne (tromboflibitisi, tromboza, tromboembolija),

**na miiima (hipotrofija, kontrakture, atrofija), na kotano-zglobnom sistemu (deformacije zglobova, kontakture, ankiloze), na koi (oteenje integriteta koe koje moe zahvatiti potkono tkivo i miie), na digestivnom traktu kao posledica smanjene peristaltike, inaktiviteta javlja se opstipacija a na urinarnom traktu urinarna infekcija.

**Program nege za prevenciju svih ovih komplikacija se sastoji u to boljem podsticanju cirkulacije i razmene gasova u respiratornom sistemu. Ovo se postie razliitim aktivnostima.

**Nepokretnim osobama (a samo starim, kojima se ovde bavimo) svakodnevno treba planirati i sprovoditi sledei program nege: kupanje (kod bolesnika u komi vie puta dnevno) toplom vodom jer to najbolje podstie cirkulaciju;

**hranjiva krema posle kupanja; veritikalizacija u posetelji (podizanje u sedei poloaj vie puta dnevno, ako je mogue transfer u kolicima i etnje na istom vazduhu, na tersi; promena poloaja na 1 do 2 sata, zavisno od drugih faktora rizika od dekubitusa;

**ako je potrebno primentiti rastezni poloaj pogotovo kada se pojavi cervenilo koe; masaa celog tela (ujutro, u podne, pre spavanja); vebe disanja (vie puta dnevno, najmanje 10 do 15 minuta respiracija);

**aktivne potpomognute ili pasivne vebe ekstremiteta (najmanje 4 do 5 minuta); vebe peristaltike creva (rukom masirati u pravcu kolona); odgovarajua ishrana, tenost.

**Od higijenskih postupaka, pored kupanja svakodnevno, treba sprovodtit i toaletu usne duplje posle svakog obroka, toaletu anogenitalne regije uvee i po potrebi ee (kod uestalog mokrenja ili dijareje).

**Ovaj program se izvodi u saradnji sa fizioterapeutom i lanovima pacijentove porodice. Medicinska sestratehniar treba da ukae lanovima porodice na komplikacije leanja i da ih osposobni za odgovarajuu negu.

**Ukoliko se radi o institucionalnoj nezi (bolnice, domovi za stare) sestratehniar treba da obezbedi sprovodjenje minimuma nege tokom 24 sata, uz pomo obuenih lanova porodice ili bolesnika Tijani, M. i sar., 2006

**Zadaci medicinske sestre-tehniara u zdravstvenoj zatiti starih mogu se ovako rezimirati: uee u svim vidovima prevencije kroz dispanzersko-savetovalini i patronani rad, rad u zajednici i

**klubovima za stare, nega u ustanovama za smetaj starih i dr.; kuna nega, uee u leenju, osposobljavanje lanova porodice ili drugih osoba (volontera, negovateljica i sl.)

**za kunu negu i povremeni nadzor nad negom u kui; saradnja sa socijalnim ustanovama, humanitarnimorganiza-cijama u cilju obezbedjivanja osnovnih socijalnih i materijalnih uslova za ivot (socijalna pomo, tua pomo i nega, pomo u hrani, odei, obui i dr.);

**sprovodjenje zdravstvene nege kod hospitalizovanih i obezbedjenje kontinuiteta nege u posthospitalnoj zatiti; sprovodjenje odgovarajuih postupaka nege u domovima za smetaj starih sa posebnim angaovanjem na prevenciji psihosocijalne dekompenzacije starih,

**saradnja sa predstavnicima stanara u cilju organizovanja pomoi i druenja sa susedima; zdravstvenovaspitni rad u cilju poboljanja kvaliteta ivota i

**upoznavanja lanova porodice o promenama u starosti i priprema starih za kraj ivota, zatim osposobljavanje lanova porodice za sprovodjenje palijativne nege (nege u terminalnoj fazi) Tijani, M. i sar., 2006, str..607-608

**U okviru nabrojanih mera i zadataka medicinske sestretehniari u zdravstvenoj zatiti starih sprovode veoma sloene i odgovorene postupke.

**Neki strunjaci smatraju da se starima bave oni koji nemaju dovoljno znanja o starenju i starosti.

**