3. УЛОГА СЛИКА И МОДЕЛА У ВАСПИТНО - ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ

Предшколска установа је васпитна друштвена установа, средина у којој деца остварују укупност живљења у осетљивом и критичном периоду развоја, због чега се и њихово учење разликује од учења деце на каснијим узрастима, зато што млађа деца више уче кроз своје непосредно искуство, него у затвореним васпитно - образовним институцијама, у којима проводе само неколико часова дневно. Да би вртићи били места где деца долазе да задовоље своје потребе за социјалним живљењем, комуникацијом и сазнањем, потребно је у њима створити одговарајући амбијент. Организацијом простора и материјала могуће је непосредно унапређивати дечију самосталност и одговорност. Просторије треба да су простране, светле, а намештај и зидови да су обојени отворенијим, живахним, али не и дречавим тоновима. Слике, дечије и уметничке, у просторијама дечијег вртића морају бити изложене са мером и укусом. Децу привлаче слике животиња, превозних средстава, призори из бајки, али њих, ипак, не треба да буде превише и треба их повремено мењати.

3.1. АНАЛИЗА КОРИШЋЕЊА СЛИКЕ

Посматрање пажљиво одабране слике дете проширује своја сазнања о свету који га окрижује, упознаје се са оним што му није доступно и подстиче се на разговор. Посматрање слике мора бити пропраћено речју васоитача.Васпитач треба да истакне циљ посматрања слике, како би се деца навикла на тачност у посматрању и како би развила способност формирања представа и појмова.Са децом се разговара о ономе што је приказано на изабраним сликама. Постављају се питања о томе шта је приказано на слици, шта се догодило пре тога, шта ће се догодити касније, како се прича завржила и томе слично. Од велике је важности добар одабир слике, управо због тога

што се највише грешака при коришћењу слика јавља зато што одабране слике не одговарају дечијем узрасту или су неподесне за разговор и описе.

3.2. КОМПОЗИЦИЈА СЛИКЕ

Композиција слике мора да одговара одређеним условима :- објекти на слици морају бити сразмерни,- главни објекти не треба да стоје увек у средини слике, веч да мењају

свој положај у односу на површину слике,- поједини елементи слике морају бити укомпоновани тако да мотив у

целини изражава основне задатке које садржи тема,- лица на слици треба да имају одговарајући психолошки израз,- емоција треба да буде покретачка снага слике.

3.3. РИТАМ СЛИКЕ

Ритам је правилно понављање неког објекта или појаве. На пример, ако посматрамо слику на којој је ред зграда или дрворед, иако им величине нису једнаке, односно, ако су у првом плану веће зграде и већа стабла, која се постепено смањују, осетићемо да у таквој композицији има ритма.

3.4. ДИНАМИКА СЛИКЕ Динамика делује својом унутрашњом снагом, другим речима, динамика је покрет. На пример, локомотива ће деловати статично, али ако је снимљена у покрету, посматрач ће имати утисак да то није мртва конструкција, већ нешто што се креће.

3.5. БОЈА

Коришћењем слика може се постићи да дете уочи и схвати разлику између битног и небитног. Некад је довољно да употребимо слике на којима је осим црног и

белог заступљена само једна или две боје, потребно је само боја која ће истаћи битне појединости.

3.6. ВРСТЕ СТАТИЧНИХ СЛИКА

У статичке слике убрајају се фотографије, илустрације, зидне слике, транспарентне слике ( дијафилм , дијапозитив , микрофилм , стереодијапозитив , транспарентни цртеж за графопројекцију ). Статичке слике се могу разврстати по групама и то :

- епипројекција тј. пројекција непрозирних слика, као што су фотографије, илустрације, графички прикази , а помоћу епископа или епидијаскопа.

- мирна пројекција тј. пројекција дијафилмова и дијапозитива, помоћу дијапројектора или транспарентних слика, помоћу графоскопа.

- полумирна пројекција, код које неки елементи дочаравају кретање помоћу ротопројектора, може и на графоскопу, уз додатак поларизатора.

- микропројекција врши се помоћу микропројектора, микроадаптера.

- стереопројекција врши се помоћу стереоскопа или стереопројектора.

3.6.1. ЗИДНЕ СЛИКЕ

Зидне слике служе као замена за пројекције или цртање на табли, а на њима се могу изложити :

- реалистичне репродукције- шематизовани цртежи и - графичко симболички прикази.

Оне морају бити :

- довољно велике да их јасно виде сва деца- са адекватним натписом- контрасне боје- цртеж једноставан и ослобођен непотребних детаља

Тематске зидне слике : чине групе од неколико слика, на којима може бити представљен нпр. саобраћај од давнина до данас, рељефи и друго.

Ревизионе зидне слике : могу послужити за систематизацију и проверу обрађиваних тема од раније, за које су се користиле друге врсте информација и методе рада.

3.6.2. ТРАНСПАРЕНТНЕ СЛИКЕ

Транспарентне слике или транспарентне фолије су обичне фолије које се могу користити у свакој области. Њихова величина је, углавном, формата 25 x 25 cm или 30 x 30 cm, а фиксиране су на картонском раму. Транспарентна слика може бити састављена из једног, два или три до пет цртежа, који су постављени на једном картонском раму и дају целину када се одређеним редом пројектују један за другим.Поред обичних транспарентних слика постоје и вишеслојне транспарентне слике и оне се називају - монтажне слике.

3.6.3. МОНТАЖНЕ СЛИКЕ

Монтажна слика се користи када желимо неку слику даприкажемо поступно у рашчлањеним деловима. То су, уствари, графофолије са преклапањем ради поступног систематизирања цртежа. На сваку фолију црта се један део слике. У току активности саставља се фолија преко фолије, при чему се тумачи значење сваке нове целине, чиме се омогућује систематички и аналитички поступак у раду васпитача и деце.Сваки лист вишеслојне графофолије мора имати одређени смисао у целини.Помоћу методе преклапања може се поступно и логичким редоследом изградити једна целовита слика. То се постиже тако што се један сложени цртеж разлаже на два, три или више цртежа.Слике се пројектују помоћу графоскопа чији је извор светлости веома јак, па се она може састојати из десет фолија.Овакве слике захтевају потпуну прецизност при изради, као и при

причвршћивању за рам, како би се избегла могућност добијања нејасне слике.Фолија се фиксира на рам само дуж леве ивице, осим када имамо више од три фолије, када се оне постављају на рам свака посебно, по једна слика на страницама рама, тако да основна слика буде у самом раму.

сл.1

Постоји још један начин примене транспарентних фолија :појединачних урамљених фолија једним крајем повезати помоћу металног клина, што омогућује да се приказују поступно или преко реда, уколико слика представља целину за себе.

сл.2

сл.3