2 Februar 2011.

U M E T N I ^ K I S P E K T A K L

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Politi~ke akutelnosti strana 5

Razgovori KSU u Va{ingtonu strana 6

Raskomadani srpski le{evi strana 7

Srpska {ajka~a u Luvru strana 8

Za Nasti}e odluka u februaru strana 9

Ministar vera u poseti Americi strana 10

Ho}e li Ceca i Zagreb strana 12

Zemlja ~uda strana 14

Sveti Sava u ^ikagu strana 16

Diplomatski incident u RS strana 17

Za{titnik hri{}anske ljubavi strana 19

Opasno svira{ i dobar si ~ovek strana 20

Pravoslavlje strana 21

Svetogorska kandila ve~nosti strana 22

Pri~a Ogledala - D`o Moler strana 23

Sport: Nole kralj Melburna strana 25

Zakon: Obustava slu`enja vojnog roka strana 26

Srpski mediji strana 26

^estitke i mali oglasi strana 27

Pomeni - In memoriam strana 28

Razonoda strana 30

TIRA@: 18.000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

SADR@AJ

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Maksimovi} (Ni{),

Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Februar 2011.

NAME:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY:

-----------------------------------

STATE:

-----------------------------------------------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

-------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

Nole kralj

Melburna

“[to god tka{,

vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

SUBOTA 9. APRIL

PROLE]E U

OGLEDALU

VELIKI MUZI^KI SPEKTAKL

ZA OGLEDALO S

LJUBAVLJU

MUZI^ARI, PEVA^I, GLUMCI,

PLESA^I...

Mesto dogadjaja }emo objaviti u slede}em

martovskom broju

info 773.744.0373

S R B I N F O

4 Februar 2011.

SRPSKO POZORI[TE "MIRA SREM^EVI]"

SRPSKI KULTURNI I UMETNI^KI CENTAR

"SVETI SAVA"

priredjuju:

“VE^E SE]ANJA NA MIRU”

U SUBOTU 2. APRILA 2011. U 8 ^ASOVA

LadyBug Book

Cafe

2903 W. Irving Park Rd. Chicago Il 60618

773-293-6337

Muzi~ke ve~eri u Cafe Knji`ari Bubamara

svakog petka i subote u 9pm, a ve~e za dame svakog

~etvrtka. Zabavlja vas Dejan Milanovi}.

Otvoreni su od srede do nedelje.

Humanitarno ve~e

Café knj`ara Bubamara, 5. Februar u 10 uve~e

Uvodnu re~ i nesto o dobrotvornom udru`enju gradjanja “Sretenje”,

re}i }e jedan od osniva~a ove organizacije,

Dejan Milanovi}, koji je trenutno u ^ikagu.

Pozivamo sve na{e prijatelje da se odazovu i uz lepo dru`enje ostave

svoj mali prilog dobrotvornom udru`enju SRETENJE iz Ni{a.

Udru`enje SRETENJE poma`e socijalno ugro`enu decu, decu sa

posebnim potrebama i socijalno ugro`ene porodice. O njihovim

lepim i humanitarnim akcijama, mo`ete saznati vi{e na sajtu,

www.sretenje-nis.org.

pod rubrikom donacije.

Akademija Sv. Sava

srda~no Vas poziva da

prisustujete godi{njem

Svetosavskom Balu

koji }e biti odr`an u subotu,

12. februara 2011. godine

u sve~anoj sali Sabornog hrama

Svetog Vaskrsenja Hristovog

5701 North Redwood Drive, Chicago, Illinois 60631

Pridru`ite se ovoj nezaboravnoj ve~eri

ispunjenoj lepom srpskom tradicijom i gostoljubljem

Muzika uz zvuke Nede Goran~i} i Svete Tomi}a Kauboja

Sve~ana odela obavezna

Prijem samo za odrasle

Koktel u 18:00 ~asova

Ve~era u 19:00 ~asova

Sav prihod je namenjen Akademiji Sveti Sava

Rezervacije su obavezne

Pozovite Akademiju Sv. Sava na 773-714-0299

SRPSKI KULTURNI CENTAR SVETI SAVA

Prire|uje u subotu, 12. februara

DAN LJUBAVI

Dodjite da zaigramo,

zapevamo, da uz

pesmu Vita @drala

i igru Tango Sentido

obele`imo

DAN LJUBAVI

Skuc Sveti Sava

448 W. Barry Chicago IL

60657

773.744.0373

,,SRPSKA BRATSKA POMO]”

Slavi svoju slavu ,,SRETEWE GOSPODWE”

u nedequ 13. februara, 2011. godine.

Sve~ani ru~ak i se~ewe slaavskog kola~a obavi}e se u 1:00 popodne,

u sali ,,SRPSKE BRATSKE POMO]I”

19697 W. Grand Ave. Lindenhurst

Doma}ini slave ove godine su

,,Mesni odbor ^ikago” i FK. ,,Ujediweni Srbi”.

Pozivamo vas da svojim prisustvom

uveli~ate na{u slavu.

Prijave za rezervacije se mogu izvr{iti na tel:

847 356 1809

847 812 5985

Po`eqno bi bilo da svi prijavqeni zauzmu svoja mesta i sali do

12 i 30, jer zbog velikog interesovawaa, ne}emo

biti u stawu da ih sa~uvamo posle tog vremena.

Hvala na razumevawu

,,MESNI ODBOR ^IKAGO”

I KLUB ,,UJEDIWENI SRBI”

Povodom petogodi{njice smrti

Mire Srem~evi}

glumci i prijatelji pripremaju bogat umetni~ki

program sa odlomcima iz predstava

"BALKANSKI KABARE" i

"POKONDIRENA TIKVA"

i Mirinih originalnih ske~eva i fragmenta iz

njene monodrame.

Pridru`ite nam se da zajedno budemo ~uvari

uspomene na MIRU.

EVROPA PRIZNALA

DA JE STVORILA

PROPALU

TVOREVINU KOSOVO

E

vropa je stvorila propalu dr`avu

Kosovo, koju vode gangsteri i krim-

inalci”, rekao je Majk Henkok,

poslanik britanskih Liberalnih demokrata

odmah nakon govora u Parlamentarnoj

skup{tini Saveta Evrope, koja je usvojila

rezoluciju kojom se zahteva me|unarodna

istraga za trgovinu organima na Kosovu.

Rezolucijom se poziva me|unar-

odna zajednica i vlasti u Beogradu,

Pri{tini i Tirani da preduzmu konkretne

mere, kako bi bila rasvetljena trgovina

ljudskim organima i drugi zlo~ini tokom i

posle sukoba na Kosovu. Za rezoluciju je

glasalo 169 poslanika, dok je osam

poslanika bilo protiv. U njoj se isti~e

zna~aj obezbe|ivanja svih uslova Euleksa

da nastavi istragu o trgovini ljudskim

organima, ne uzimaju}i u obzir pozicije,

koje imaju mogu}i osumnji~eni. Euleks bi

trebalo, kako se navodi, da u~ini sve da

rasvetli nestanak ljudi, indikacije o trgovi-

ni organima, korupciji i sponi izme|u

organizovanih kriminalnih grupa i

politi~kih krugova, kao i da obezbedi

za{titu svedoka na Kosovu. Osim {to pozi-

va me|unarodnu zajednicu i institucije,

vlasti u Beogradu, Pri{tini i Tirani da rade

na rasvetljavanju zlo~ina tokom i posle

sukoba na Kosovu, u rezoluciji se isti~e i

da je utvr|ivanje istine o zlo~inima na

Kosovu i rasvetljavanje sudbine nestalih

od vitalne va`nosti za pomirenje i mirnu

budu}nost na zapadnom Balkanu.

Marti je napomenuo da njegov

izve{taj nije ni prosrpski, niti antialbanski,

nego je dokument o ljudskim pravima i na

taj na~in upravo mora i da se ~ita, {to su

neki, kako je rekao, do sada ignorisali.

Predsednik Srbije Boris Tadi}

zatra`io je u obra}anju Parlamentarnoj

Skup{tini hitnu, potpunu i nezavisnu istragu

o optu`bama iznetim u izve{taju Dika

Martija.

Tadi} je zahvalio PSSE {to je

usvajanjem izve{taja Dika Martija naprav-

ila prvi va`an korak prema otkrivanju

onoga {to se zaista dogodilo u tajnim

zatvorima samozvane OVK i {to je

zauzela statusno neutralan pristup Kosovu.

Podse}aju}i da je pozicija Srbije, kada je

re~ o KiM, dobro poznata i da Beograd

ne}e priznati jednostrano progla{enu

kosovsku nezavisnost, Tadi} je ponovio da

je delegacija Srbije za pregovore sa

Pri{tinom ve} mesecima spremna. Dijalog

je jedini put za mir na KiM i {to pre pre-

govori po~nu, pre }emo mo}i da na|emo

put ka istorijskom pomirenju Srba i

Albanaca, rekao je Tadi} i apelovao na

sve strane da budu kreativne.

VLADA USVOJILA

ODGOVORE NA

UPITNIK EVROPSKE

KOMISIJE

O

dgovori na Upitnik Evropske

komisije o stepenu u kome dr`ava

ispunjava kriterijume za ~lanstvo u

Evropskoj uniji, koje je usvojila Vlada

Srbije krajem januara, predstavljaju dobru

bazu za predstoje}e pregovore Srbije i EU,

rekao je potpredsednik Vlade Bo`idar

\eli}. Upitnik, koji obuhvata 2.483 pitanja,

pokriva sve elemente budu}ih pregovora

Srbije i EU. Odgovori sadr`e vi{e od 5.000

stranica, raspore|eni su u 37 tomova, a

celokupan materijal te`ak je oko 10 kilo-

grama. Isti~u}i da je ceo proces davanja

odgovora vo|en transparentno, \eli} je

naveo da je u taj proces bio uklju~en veli-

ki broj stru~njaka, politi~ara, nevladinih

organizacija i predstavnika sindikata. Na

putu ka Evropi sada sledi strate{ki cilj

Srbije, da do kraja godine dobije status

kandidata, zaklju~io je \eli}.

OSTAVKA MINISTRA

ZDRAVLJA TOMICE

MILOSAVLJEVI]A

N

akon gotovo devet godina prove-

denih u razli~itim sastavima vlade

Srbije, ministar zdravlja Tomica

Milosavljevi} podneo je neopozivu ostavku,

koju je premijer Mirko Cvetkovi} odmah

prihvatio, obrazla`u}i je “duboko li~nim

razlozima”. Ni{ta konkretniji nisu bili ni u

njegovoj stranci G17 plus, gde je

nezvani~no re~eno da je kod Milosavljevi}a

do{lo do “zamora materijala”, kao i da

“nije mogao vi{e da gubi energiju brane}i

se od stalnih medijskih napada”.

Da li su to zaista razlozi za

odlazak ministra, kojeg su mnogi ironi~no

nazivali “ve~nim” ili se radi o nekim

zakulisnim politi~kim ili poslovnim motivi-

ma, odnosno da li je ovim napravljen prvi

korak ka ve} izvikanoj rekonstrukciji Vlade

Srbije, jo{ nije mogu}e verodostojno utvrdi-

ti. “Moj politi~ki i javni anga`man ostaje

nepromenjen. ^lan sam G17 plus i

Predsedni{tva Ujedinjenih regiona Srbije, a

do maja 2012. u Izvr{nom odboru Svetske

zdravstvene organizacije predstavljam

evropski region i Srbiju”, istakao je

Milosavljevi} i dodao da }e se vratiti dok-

torskom i profesorskom pozivu, “koji nije

ni napu{tao”.

Pri~a o ostavci Milosavljevi}a

aktuelna je jo{ od kada se u aprilu 2010.

vratio sa operacije diskus hernije u

Minhenu, mada su i pre i posle toga mnogi

zahtevali da ode, iz raznih razloga. I

ostavke je podnosio ili najavljivao vi{e

puta. Prvi put je s pozicije ministra oti{ao

jula 2003, zbog sukoba G17 plus i vlade

Zorana @ivkovi}a. Drugi put je podneo

ostavku oktobra 2006, u skladu sa odlukom

G17 da svi njeni ~lanovi napuste vladu,

ako ne budu nastavljeni pregovori sa EU.

U oba slu~aja ubrzo su padale vlade i bili

raspisani novi izbori, nakon kojih se

Milosavljevi} vra}ao u fotelju. On je

du`nost ministra obavljao u pet mandata, a

prvi put je izabran juna 2002, kao nes-

trana~ka li~nost, nakon odlaska ministra

Obrena Joksimovi}a.

Udru`enje privatnih lekara i stom-

atologa saop{tilo je, da je do ostavke min-

istra Milosavljevi}a do{lo prekasno.

“Ostavka je suvi{e mali ~in za sve ono {to

je biv{i ministar uradio zdravstvenim rad-

nicima i celom zdravstvenom sistemu, koji

je po svim anketama na prvom mestu po

korumpiranosti. Posle mnogo skupih

proma{aja, ~in ostavke Milosavljevi}a ne}e

biti potpun bez pokretanja istraga nadle`nih

organa o aferama u zdravstvu”, isti~e se u

saop{tenju.

SRPSKA VOJNA

INDUSTRIJA OPET

NA SVETSKOJ SCENI

S

rbija ima najbolje tenisere u svetu,

spada me|u najve}e izvoznike

malina, ali i vojna industrija joj je

na zavidnom nivou, navodi se u najnovi-

jem broju britanskog ~asopisa

„Ekonomist”. U 2010. godini, od izvoza

vojne opreme i naoru`anja, ostvaren je

prihod od pola milijardi evra, {to je vi{e

nego duplo u odnosu na 2008. godinu.

Ova godina bi}e klju~na za dalji razvoj

srpske vojne industije i o~ekuje se real-

izacija nekoliko velikih ugovora, pre

svega za remont i modernizaciju

jugoslovenskog tenka M-84 za kuvajtsku

vojsku i izgradnju vojne bolnice u Libiji,

izjavio je ministar odbrane Dragan

[utanovac, a prenosi britanski

„Ekonomist”. Prema njegovoj oceni,

vojna industrija je postala sofisticiranija, a

povratak na tr`i{ta arapskih zemlja, kao i

osvajanje evropskih i ameri~kih tr`i{ta

nagove{tava uspon. Severna Afrika je

glavno tr`i{te za izvoz vojne opreme

proizvedene u Srbiji, a o~ekuje se da

izvozni rezultati u 2011. godini budu

znatno pove}ani.

Srpsko naoru`anje

izvozi se u 56

zemalja, a najprof-

itabilniji posao

pro{le godine bio

je izvoz

s t r e l j a ~ k o g

naoru`anja u Irak i

lova~kog oru`ja u

S j e d i n j e n e

Ameri~ke Dr`ave.

Ako se realizuju poslovi sa Kuvajtom, o

~emu se jo{ uvek vode pregovori, srpska

odbrambena industrija bila bi integrator,

jer bi na tom poslu okupila vojne indus-

trije iz isto~nih i zapadnih zemalja.

Vrednost ovog ugovora bi}e nekoliko

stotina miliona dolara, ali jo{ zna~ajnije

je {to bi ovo Srbiju vratilo na mapu

zemalja koje su male, i imaju veoma

ozbiljnu vojnu industriju. Ovogodi{nji

bilans bi}e jo{ ve}i ukoliko se realizuje

preliminarni sporazum sa Libijom, vredan

oko 400 miliona evra. Ovaj posao u

medijima zapadno-evropskih zemalja

ocenjen je kao „posao veka” za srpsku

privredu.

NESVRSTANI

PONOVO U

BEOGRADU

N

a sastanku Koordinacionog biroa

Pokreta nesvrstanih u Njujorku,

odlu~eno je da se pola veka te orga-

nizacije obele`i na posebnom skupu u sep-

tembru u Beogradu. Poslednji put, sastanak

lidera nesvrstanih u Beogradu bio je 1989.

godine. Prema izvorima iz Misije Srbije pri

UN, zvani~ni u~esnici skupa bi}e ministri

spoljnih poslova zamalja, koje su predse-

davale pokretu izme|u samita, od prvog u

Beogradu 1961, do poslednjeg u

[arm-el-[eiku 2009. godine. Skup }e biti

otvoren za predstavnike svih 118 dr`ava

~lanica i 18 zemalja posmatra~a, koji su poz-

vani da do|u u Beograd. Skupom }e predse-

davati {ef diplomatije Egipta, zemlje koja je

aktuelni predsedavaju}i Pokretu nesvrstanih.

U proteklom periodu, bilo je

zamerki nekih dr`ava da Srbija nije ~lan-

ica Pokreta, dok su druge izra`avale

sumju da bi Beograd poku{ao da od

Nesvrstanih izvu~e podr{ku za stav po

pitanju Kosova i Metohije. Posle usvajan-

ja rezolucije Generalne skup{tine UN u

septembru, kosovsko pitanje je izgubilo

kontroverzni karakter. Obele`avanjem

50-te godi{njice od prvog sastanke

Pokreta u Beogradu, prevazi|en je prob-

lem odr`avanja skupa u zemlji koja vi{e

nije nesvrstana, formulacijom da to nije

po~ast zemlji, nego gradu u kojem je

Pokret prvi put formulisao misiju i cil-

jeve.

A K T U E L N O

Februar 2011.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.com

6 Februar 2011.

P O L I T I K A

Pi{e: Marko Lopu{ina

U

trenutku kada }e se pred

Evropskim parlamentom pojavi

izve{taj Dika Martija o prodaji

organa na Kosmetu i Balkanu, albanska

dijaspora se konsoliduje za protivnapad.

Albanci u Evropi i SAD `ele da putem

masovno potpisane peticije 25. januara u

Briselu optu`e Martija za rasizam i odbace

njegov izve{taj.

Ovu informaciju smo dobili od

Borke Tomi}, srpskog lobiste iz Belgije,

koja ve} desetak godina zastupa srpske

nacionalne interese.

– Srpska zajednica u svetu i na{a

kancelarija se u Briselu, ali i u drugim poli-

ti~kim centrima Evrope, susre}e sa sna`nom

cenzurom svih informacija, stavova i protes-

ta, koje mi Srbi `elimo javno da iska`emo.

Meni kao zastupniku je ~ak i javno re~eno

da „nema potrebe za va{im dokaznim

materijalima”, jer ih oni u Briselu ve}

imaju. Pre}utkjuju, me|utim, da evropske

institucije te na{e srpske dokaze ne `ele da

objave – ka`e Borka Tomi}.

U svetu danas postoji hiljadu srp-

skih organizacija i udru`enja, ali je od

svih njih jedino Kongres srpskog ujedin-

janja u SAD javno podr`ao izve{taj Dika

Martija i ameri~kim institucijama,

politi~arima i kongresmenima preneo

srpske stavove.

– Kongres srpskog ujedinjenja je

jo{ 21. decembra pro{le godine u Va{ingtonu

javnim saop{tenjem podr`ao izve{taj Dika

Martija o ume{anosti kosovskog premijera

Ha{ima Ta~ija u trgovinu organima i ratne

zlo~ine i izve{taj ocenio, kao prvi korak u

borbi da se Kosovo o~isti od kriminalnih ele-

menata i davanja legitimiteta terorizmu, koji

je uperen protiv srpskog naroda. Kongres

sna`no podr`ava zahtev iznet u izve{taju da

EU, SAD i druge nacije upotrebe sve

neophodne resurse, da uspostave efikasan

program za{tite svedoka, kao i poziv da se

obezbede sredstva za me|unarodna tela na

Kosovu, kako bi se nastavila istraga i najzad

pred lice pravde izveli oni, koji su po~inili

te stravi~ne zlo~ine – rekla nam je Mirjana

Samard`ija, predsednica KSU.

^elnici ove najuticajnije srpske

asocijacije u rasejanju su u me|uvremenu

ameri~ki politi~ki vrh upoznali sa svojim

stavovima. Jedan od onih kojima su se

obratili bio je i Tomas Kantrimen,

pomo}nik dr`avnog sekretara SAD.

– KSU je u stalnim kontaktima

oko ovog pitanja sa Stejt departmentom i

prijateljima u Kongresu SAD-a. Ve} smo

imali i razgovore o ovom i drugim pitanji-

ma u Va{ingtonu. Za sada Stejt department

podr`ava da istraga po svim ta~kama

Martijevog izve{taja, ide dalje. Novi razgov-

ori u Va{ingtonu najavljeni su za februar.

Vide}emo kako }e da se razvija ovo pitan-

je i izne}emo svoje nove stavove – rekla

nam je dr Slavka Dra{kovi}-Jovanovi},

direktor Kancelarije KSU u Beogradu.

Kako smo nezvani~no saznali, u

Ministarstvu za dijasporu Srbije se smatra

da u ovom trenutku ne treba insistirati na

aktivnostima srpskih organizacija u rasejan-

ju povodom zasedanja Evropskog parla-

menta o izve{taju Dika Martija, jer je to

„visoko politi~ko pitanje”. Zbog velike

politi~ke osetljivosti i dugog procesa istrage

i dokazivanja izve{taja Dika Martija,

odlu~eno je da sve aktivnosti vode na{a

Vlada i diplomatija.

RAZGOVORI KSU U VA[INGTONU

Aktivnosti dijaspore povodom izve{taja Dika Martija

Od mnogobrojnih srpskih organizacija u rasejanju jedino je Kongres srpskog ujedinjanja u SAD javno podr`ao izve{taj Dika Martija i

preneo srpske stavove ameri~kim politi~arima i kongresmenima. U februaru novi razgovori u Kongresu

MEDIJSKA OFANZIVA

– Srpski lobisti u SAD i Evropi su odmah reagovali na pojavu izve{taja Dika Martija

i napisali nekoliko desetina komentara i ~lanaka o zlo~ina~kim aktivnostima kosovskih

lidera i OVK i njihovoj ume{anosti u trgovini organima – javio nam je dr Miroslav

Bolinovi}, politi~ki analiti~ar iz Detroita. On je naveo da je lobista D`im D`atras pisao

za ameri~ke novine, da je analiti~ar Li D`ej Voker pisao za “Tokijo tajms”, a Joanis

Mi~aletos za Svetsku bezbednosnu mre`u. U Francuskoj je Svetlana Maslovi} sakupi-

la, prevela i objavila intervjue Karle del Ponte i peruanskog forenzi~ara, koji je jo{

2004. svedo~io o ilegalnoj trgovini srpskim organima na Kosmetu i u Albaniji, Lorensa

Hartmena. Urednik srpske televizije Blagoja Risti} iz Toronta je objavio informaciju da

su “u Skoplje za vreme bombardovanja dono{eni iskasapljeni le{evi Srba bez organa.

Ta tela su u Vojnoj bolnici u Skoplju spaljivana u krematorijumu.”

Mirjana Samard`ija

7www.serbianmirror.com

P O L I T I K A

Februar 2011.

Marko Lopu{ina

P

rema mojim saznanjima u Albaniji

su je, tokom NATO bombardovanja

Srbije, nalazilo 200 kidnapovanih

Srba, koji su radili kao roblje u tamo{njim

fabrikama, bolnicama, ambulantama i ~ak

kasarnama. Nekima od njih su izva|eni

organi, a potom su ubijeni. Kako sam saz-

nao, operisani i ubijeni Srbi nisu sahranjeni

kao le{evi ljudi, ve} su njihove kosti razba-

cane po grobljima u Albaniji.

Ovu sumornu sliku sudbine Srba

sa Kosmeta, koje su albanski teroriti kid-

napovali i dr`ali u albanskim logorima

predo~io nam je @ivorad Jovanovi}, privat-

ni detektiv iz Kragujevca, koji je tragao za

nestalim Srbima.

- Posle napada NATO na Srbiju

i otmice Srba sa Kosmeta, 38 porodica je

zahtevalo da im pomognemo oko

pronala`enja njihovih o~eva, mu`eva,

bra}e i sinova. Prilikom posete Pri{tini,

Skoplju i Tirani uspeo sam da saznam da

se u Albaniji nalaze Mom~ilo Mili}, dok-

tor Svetozar Miki}, Smetenka

Pumpalovi}, Sini{a Simonovi} i Vladimir

Spasi}. Oni su radili kao robovi, koje su

teroristi OVK prodavali porodicama za

50.000 maraka – ka`e danas @ivorad

Jovanovi}, vlasnik detektivske agencije

Ozna.

Naime, Jovanovi} ka`e da je

2000. godine podatke o Srbima zarobljen-

im na Kosmetu i preba~enim u Albaniju

dobio u Skoplju od Ali Plane, kosmetskog

Albanca koji je, kako re~e, zainteresovan

da spase svoja tri brata iz zatvora u Srbiji.

Me|utim, u toj trgovini otetim Srbima,

bilo je prevara, jer je jedan seljak iz

Kragujevca za sina platio 30.000 maraka

Albancima u Budimpe{ti, a da sina nikada

nije video.

- Da bi se pronala`enje nestalih

Srba obavilo dostojanstveno tra`io sam da

ih vidim `ive i tek potom da posredujem u

njihovom izbavljenju. Za 15 lica sam uspeo

da sredim razmenu, ali, na`alost, za ostale

Srbe nisam. Posrednici u razmeni Srba bili

su advokati iz Tirane, koji su jako dobro

znali ko je od na{ih ljudi `iv, a ko ne.

Danas 11 godina posle kidnapovanja pret-

postavljam da su svi oteti Srbi kori{}eni za

va|enje ljudskih organa, a potom ubijani. I

da advokati iz Tirane, koji su na tim ljudi-

ma zaradili velike pare, jer su neke prodali

kao roblje, znaju sudbinu ostalih

zarobljenih Srba, ali }ute – pretpostavlja

@ivorad Jovanovi}.

On ka`e da je obi{ao 134 mesta

pritvora i dva logora na KiM i u

Albaniji, ali da u njima tada nije bilo

ljudi. Niti je bilo srpskih grobova. Sve

svoje aktivnosti potrage za nestalim

Srbima je prijavio UNMIKU-u, KFOR-u

i Me|unarodnom Crvenom krstu. A o

otetim Srbima u Albaniji pisao je i

ameri~ki list „Va{ington post”, ~iji je

reporter Edvard Korda dva puta bio u

Albaniji.

- Svi su 1999. i 2000. godine

znali da se Srbima vade organi i potom

se ubijaju, samo niko o tome nije javno

govorio. Me|unarodne organizacije koji-

ma sam prijavljivao slu~ajeve otetih i ubi-

jenih Srba, nikada nisu nijednom re~ju

potvrdile da imaju saznanja da su u

albanskim logorima na{im ljudima uzi-

mani organi. I da su oni potom tajno

sahranjivani kao iskomadani le{evi –

svedo~i privatni detektiv @ivorad

Jovanovi} iz Kragujevca.

RASKOMADANI SRPSKI LE[EVI

Privatni detektiv @ivorad Jovanovi} svedo~i o otmici Srba zbog va|enja organa

Verica Tomanovi}, predsednik Udru`enja kidnapovanih i nestalih lica sa KiM

^EKAM MU�A 11 GODINA

- Detektiv �ivorad Jovanovi} je tragao sa mojim

mu`em Andrejom Tomanovi}em, kog su albanski

teroristi oteli usred belog dana i odveli u Albaniju.

Nije uspeo da ga na|e i ja ve} 11 godina ~ekam

mog Andreju – govori nam Verica Tomanovi}, dok-

torova supruga i ~elnik Udru`enja kidnapovanih i

nestalih lica sa KiM.

Prema njenim saznanjima danas 524 porodice

traga za svojim nestalim ~lanovima familije i o njima

nema nikakav trag, ni glas. Kada su albanski zlo~inci

amnestirani svi oteti i zarobljeni Srbi su pobijeni.

Oko 322 porodica ima informacije da su njihovi

najbli`i ubijeni na Kosmetu ili Albaniji, ali njihovi

grobovi nisu na|eni.

- Grobova nema, jer su Srbi sahranjivani u

komadima. Nalazili smo samo njihove razbijene

lobanje ili kosti ruku i nogu, ali ne i tela. Niko na Kosmetu, a posetila sam sve intitu-

cije, nikada nije rekao da su naši najbli`i oteti zbog va|enja ljudskih organa i potom

ubijeni. Ni ja ne `elim da verujem da je takva sudbina zadesila mog mu`a Andreju,

jer u sebi gajim nadu da }u dobiti vest o njemu – rekla nam je Verica Tomanovi}.

Vlasnik agencije Ozna iz Kragujevca tragao je za 38 nestalih Srba sa Kosmetu. Za neke od njih ka`e da su

najverovatnije operisani, uzeti im organi i ubijeni

Verica Tomanovi}

8 Februar 2011.

U M E T N O S T

D

a uspeh ra|a uspeh potvrdio je u

Parizu vajar Dragan Radenovi} iz

Beograda. Posle izlo`be u Gran

Paleu pod nazivom Art en Capital,

(pokrovitelj ministarstva kulture Francuske i

ministar Frederik Miteran) gde je me|u hil-

jadu izlaga~a dobio nagradu za skulpturu Oko

Svevide}e” Radenovi} se preselio u Luvr.

Naime, 16. decembra otvoren je Salon

Louvre Carrousel 2010 (pokrovitelj francuski

predsednik Nikola Sarkozi) i okupio oko 600

umetnika iz celog sveta. Dragan Radenovi}

koji je i na ovoj izlo`bi bio jedini umetnik iz

Srbije, predstavio se dvema skulpturama:

Ananda i Gopat Sah, rad u bronzi.

“Najpre, o va{oj prvoj izlo`bi u

Gran Paleu. Kakav je ose}aj kada na

otvaranju gde Vi izla`ete dodje oko 10

000 ljudi? Red je bio skoro do Sene. “

Dragan Radenovi}: “To je

neverovatan ose}aj. Pod ogromnom

kupolom Gran Palea gde je pogled jedva

dosegao do vrha, moja skulptura, Oko

Svevide}e, je bila po meri.”

I zaista, Radenovi-

}evo delo u bronzi, visine

preko dva metra i oko dve sto-

tine kilograma te`ine, privuklo

je pa`nju i interesovanje. Po

mi{ljenju i samih umetnika koji

su u Salonu izlagali, nagrada

dodeljena od fondacije Tejlor,

stigla je u prave ruke. “Oko

Svevide}e, Radenovi}eva

~arolija monumentalnih dimen-

zija, udru`ilo je megalitsko oko

i ljudsku nogu Svevide}em

Oku ni{ta ne mo`e da promakne niti da se

suprotstavi u vaseljeni”, ka`e profesor

Radmilo Petrovi} i nastavlja- “Zahtevna

likovna publika prestonice evropske kulture,

Pariza, imala je zadovoljstvo da vidi radove

srpskog vajara, koga su na{i ljudi u

Francuskoj nazvali Raden porede}i ga sa

~uvenim skulptorom iz perioda impresioniz-

ma, Ogistom Rodenom. Nagrada Tejlorove

fondacije predstavlja sam vrh priznanja

uspe{nosti likovnog dela ali i potvrde talenta

i istrajnosti Dragana Radenovi}a”. Stigle su

~estitke sa svih strana. Ambasador Srbije u

Parizu, Prof. dr Du{an Batakovi} je rekao da

je Radenovi}ev uspeh istorijski i zna~ajan za

Srbiju, Ambasadorka Srbije pri UNESKU, dr

Zorica Tomi} je ~estitala na{em umetniku a

skulpturu je nazvala Oko Svemogu}e.

“U Luvru ste izlo`ili dve skulp-

ture u bronzi. Gavran, prepoznatljiv motiv

u Va{em stvarala{tvu, je natkrilio muzej.”

D.R.: “U~estvovao sam na mnogim

izlo`bama, dobijao nagrade, priznanja, ali

Luvr je u po~etku li~io na moju kreativnu

avanturu. Da bi mi se i takvi snovi ostvar-

ili, bilo mi je potrebno da se probudim. I to

se dogodilo u muzeju nad muzejima.”

“Sve je sa Vama neobi~no,

druga~je, jedinstveno. Na otvaranju

izlo`be u{li ste u Luvr sa srpskom

kapom, {ajka~om.”

D.R.: “Nego {ta! Nosio sam je

stalno. Bila je namenjena na kraju izlo`be

francuskom predsedniku Sarkoziju. Da}u

mu je prvom zgodnom prilikom. Imao sam

i “generalku”. Nju sam ve} poklonio jed-

nom pariskom prijatelju.”

“[ta Vam je donelo u~e{}e na

pariskoj likovnoj sceni?”

D.R.: “Profesionalnu i li~nu satis-

fakciju, ~lanstvo u akademiji lepih umetnos-

ti Pariza (Beauy Arts), a u{ao sam u porod-

icu Fondacije Tejlor sa svim privilegijama

koje ona donosi, ponudu za izlo`bu u galer-

iji Mona Lisa u Parizu, dogovor da izla`em

na Kubi, u Johanesburgu i Dominikanskoj

Republici. Za sada toliko.”

Skulpture iz Luvra su se preselile

u rezidenciju srpskog ambasadora u Parizu.

To je ujedno i ~ast ali i izvanredni umet-

ni~ki i patriotski potez na{eg ambasadora.

Vi{estruko nadareni vajar

Radenovi} nastavlja putem

onih koji su tradicionalnim

jezikom skulpture govorili o

velikim temama, a vekovima

potvrdjena trajnost bronze u

skulpturi donela je Parizu

duboko skrivene ideje ljudi

koji poti~u sa Balkana, a veru-

ju u kosmi~ku istinu.

Radenovi}ev umetni~ki izraz

ga nesumnjivo svrstava u najz-

na~ajnije savremene vajare.

Balkan je pobedio,

Evropa postala bogatija.

Atelje i park skulptura vajara

Radenovi}a nalazi se na Ciganskom Brdu

iznad Grocke, blizu Beograda.

Tekst i foto:

Jovanka Lazarov Djordjevi}

SRPSKA [AJKA^A U LUVRU

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

KORISTITE USLUGE

NA[IH SPONZORA

OBJAVITE VA[E OGLASE

Tako }ete pomo}i

opstanak na{eg lista

773.744.0373

Redenovi} i ambasadorka Srbije Uneska Zorica Tomi} Radenovi} i ambasador Srbije u Parizu Du{an Batakovi}

Od na{eg dopisnika iz Pariza

9Februar 2011.

P

olicija Srbije, odnosno Ministarstvo

Unutra{njih Poslova proslavilo je

krajem januara 200 godina od svog

osnivanja. Tim povodom razgovarali smo

sa jednim Srbinom - policajem u ^ikagu,

Vladanom Novakovi}em.

@igi}: Vladane, otkud vi, srpski

policajac u ^ikagu?

Novakovi}: Oduvek sam `eleo da

budem policajac ovde u Americi. Sticajem

okolnosti desilo se da dodjem u ^ikago i

da postanem ~ika{ki policajac. Ina~e, znam

da ima jo{ nekoliko Srba policajaca u

^ikagu, me|utim ne znam ta~no koliko.

Eto ja sam jedan od retkih.

Kako je to biti policajac u

^ikagu?

Novakovi}: Kao {to znaju kolege

u Beogradu i Srbiji, te{ko je. Svaki dan je

druga~iji, svaki ~as se ne{to de{ava i u

^ikagu je veoma interesantno.

Vidim da ve~eras patrolirate na

ovom motoru sa ~etiri to~ka. Da li je to

uobi~ajeno?

Novakovi}: Ja sam u specijalnoj

jedinici koja kontroli{e saobra}aj i jedna od

mojih du`nosti je da vozim motorcikl u

gradu.

S obzirom da je ^ikago vi{emil-

ionski grad, koliko su ~esti problemi u

saobra}aju?

Novakovi}: Pa sve zavisi od doba

dana. Uglavnom kade je “rush hour” onda

imamo vi{e problema, ali ni{ta ozbiljno.

Kakva je situacija sa krimi-

nalom. Imate li nekad posla i sa tim?

Novakovi}: Ima kriminala kao i

svuda u svetu,

ali ovde u

centru ^i-

kaga, gde sam ja obi~no, nema toliko prob-

lema. Problemati~niji su neki drugi delovi

^ikaga.

Kakve su razlike biti

policajac u Srbiji i u ^ikagu?

Novakovi}: Razlike su

velike. Biti policajac u tudjoj zemlji

nije isto kao i odr`avati red i mir u

svojoj zemlji. Drugi ljudi, druge

navike, ali i druge odgovornosti.

Kolegama u Srbiji puno

pozdrava iz ^ikaga i nadam se da

}emo se videti uskoro u Srbiji. Sve

najbolje, od kolege ~ika{kog polica-

jca.

S

udjenje Vuku i Verici Nasti}, koji

su optu`eni za seksualno zlostavl-

janje svoje dece Nastasije i

Damjana, bi}e odr`ano u ponedeljak, 14.

januara, a roditelji i advokati odbrane

o~ekuju da }e na tom ro~i{tu dobiti decu

i nastaviti koliko-toliko normalan `ivot u

svojoj mesecima razorenoj porodici. U

medjuvremenu je odr`ano i jedno

saslu{anje, na kome je sudija ukinuo sus-

penziju Vuku Nasti}u i omogu}io mu da

nesmetano nastavlja da vi|a svoju decu,

utorkom i ~etvrtkom. Podse}amo, nakon

poslednjeg incidenta na susretu sa decom,

nakon koga je socijalna radnica Vuka

izbacila iz prostorije i decu odvela, sudija

je ipak presudio u korist oca i dece i

omogu}io im nove susrete. Osim toga,

deci su odredjeni i novi advokati, po{to

njihov dosada{nji advokat nije saradjivao

sa advokatima tu`enih. Od sada }e i Vuk

i Nastasija imati svoje advokate, a prvi

susret sa advokatima odbrane i roditeljima

odr`an je krajem januara.

“Sudija je odluku o skidanju sus-

penzije obrazlo`io ~injenicom, da ja nisam

agresivno postupio u incidentu, ve} da se

agresivno pona{ala socijalna radnica,

upla{ena predstoje}im procesom i izjavama

psihologa, psihijatara i izno{enjem kom-

pletnog dokaznog materijala. Sudija je pri-

hvatio ~injenicu o mom emotivnom

optere}enju i kompletnoj emotivnoj ras-

trzanosti zbog vi{emese~ne razdvojenosti

sa decom, tako da je i ova mala odluka za

nas veoma va`na i vrlo pozitivna. Kako

saznajemo, sud }e prihvatiti rezultate

poligraf testa, koji evidentno ka`e da nisam

zlostavljao svoju decu, do sada se advokat-

ica agencije na to nije `alila, jo{ samo

ostaje da novi advokati koji su odredjeni

deci prihvate rezultate testa kao dokazni

materijal. Oni za to imaju vremena do 4.

februara,“- ka`e vidno raspolo`en ishodom

ovog ro~i{ta, Vuk Nasti}.

Na `alost, jedna od va`nih tema

razgovora iza zatvorenih vrata, izme|u

sudije i advokata, bila je i medijsko pred-

stavljanje ovog slu~aja, kao i mnogobrojne

izjave u {tampi, sa naro~itim osvrtom na

nedavni tekst koji je objavio AP. Istina je

da su sve strane prekr{ile pravila o kon-

taktu sa medijima i izjavama za {tampu,

{to se sudiji Hose Alvi nije nimalo svide-

lo, pa advokati ne}e davati izjave o

slu~aju Nasti} do kraja procesa.

Vuk i Verica Nasti} novi susret sa

decom imali su u ~etvrtak, i vidja}e ih

redovno utorkom i ~etvrtkom. Oboje se

veoma raduju tim jednosatnim susretima sa

svojim mali{anima i `eljno o~ekuju 14. feb-

ruar, kada je zakazano sudjenje, ~ijem se

pozitivnom ishodu iskreno nadaju.

Mila Filipovi}

ZA NASTI]E ODLUKA U FEBRUARU

D R U [ T V O

www.serbianmirror.com

Od ovog broja pro{irujemo saradnju sa na{im popularnim radio programom u ^ikagu, Radio Avalom. Sigurno ve} znate da emisiju priprema i vodi

Aleksandar Sa{a @igi}. Radio Avalu mo`ete slu{ati subotom od 1 do 2 popodne na 750AM. Sve daljnje informacije mo`ete na}i na sajtu

www.radioavala.com U na{em listu }emo vam svakog meseca preneti jedan od priloga sa radija Avala, a svake prve subote u mesecu na

Radio Avali }ete ~uti sadr`aj novog izdanja va{eg Ogledala.

R A D I O A V A L A U O G L E D A L U

SRBIN ^IKA[KI POLICAJAC

10 Februar 2011.

K

ina je svoj “stelt” borbeni avion,

koji su kineski zvani~nici nedavno

prikazali, verovatno napravila

pomo}u saznanja do kojih je do{la na

osnovu delova ameri~kog “nevidljivog”

aviona F-117, oborenog iznad Srbije, za

vreme NATO bombardovanja

1999. godine, javila je agencija AP

(Associated Press, SAD).

Zvani~nici Pentagona su potvrdili

da su kinezi verovatno uzimali

delove sru{enog aviona, ali su

izrazili sumnju da su iz tih primer-

aka mogli da saznaju tehnolo{ke

tajne.

Balkanski vojni zvani~nici

i drugi stru~njaci rekli su, toj agen-

ciji, da je vrlo verovatno da su

Kinezi uspeli, da naprave taj avion

visoke tehnologije na osnovu anal-

ize delova oborene ameri~ke letelice, koje su

kupovali od srpskih seljaka sa podru~ja

Bu|anovaca, gde je “stelt” oboren 27. marta

1999. godine. Novi kineski borbeni avion

“~engdu” J-20, koga je veoma te{ko detek-

tovati na radaru, a koji bi mogao ozbiljno

da ugrozi ameri~ku dominaciju u domenu

vazduhoplovne industrije, imao je prvi let

11. januara.

Ameri~ki F-117 “najthok” je prvi

“stelt” borbeni avion na svetu, a letelica

koja je oborena tokom NATO bombar-

dovanja Srbije, prvi je avion takve vrste koji

je ikada pogo|en. Pentagon veruje da je za

obaranje “nevidljivog” avion zaslu`na kom-

binacija dobre taktike i ~iste sre}e. Pilot se

tom prilikom katapultirao i spasao, a olupine

letelice su se rasule po {irokom podru~ju

poljoprivrednih dobara. Seljaci su kao

suvenire skupljali delove aviona, od kojih su

neki bili veli~ine manjeg automobi-

la.

“U to vreme, prema na{im

obave{tajnim podacima, kineski

agenti su i{li po toj oblasti i kupo-

vali delove aviona od lokalnih

poljoprivrednika. Verujemo da su

Kinezi iskoristili te materijale, da bi

stekli uvid u tajnu stelt tehnologiju

i onda ih napravili”, izjavio je {ef

hrvatskog general{taba tokom

NATO bombardovanja Srbije, admi-

ral Davor Domazet-Lo{o.

Jedan neimenovani vojni zvani~nik

Srbije potvrdio je, da su delove olupine

aviona uzeli kolekcionari suvenira i da su

neki od njih zavr{ili “u rukama stranih

vojnih ata{ea”.

Delovi oborenog aviona F-117

nalaze se i u beogradskom Muzeju vaz-

duhoplovstva, a zamenik direktora tog

muzeja Zoran Mili}evi} ne zna {ta se desi-

lo sa ostatkom letelice.

“Mnoge delegacije su nas ranije

pose}ivale, uklju~uju}i Kineze, Ruse i

Americkance, ali niko nije pokazao

interesovanje da uzme bilo koji deo

aviona”, rekao je Mili}evi}.

Vojni konsultant Zoran Kusovac

izjavio je da je re`im Slobodana Milo{evi}a

uobi~ajeno delio zaplenjenu opremu zapad-

nih zemalja sa kineskim i ruskim saveznici-

ma. “Uni{teni F-117 je na vrhu liste `elja

i Rusa i Kineza”, rekao je Kusovac.

Zapadne diplomate su tvrdile da

je Kina u vreme bombardovanja SR

Jugoslavije imala obave{tajnu ispostavu u

svojoj ambasadi u Beogradu, koja je tokom

bombardovanja gre{kom bila meta napada

snaga NATO, u kojem su poginule tri

osobe, podsetio je AP.

Izvor: Tanjug

KINESKI ”NEVIDLJIVI AVION” NAPRAVLJEN PO F-117 OBORENOM U SRBIJI

M

inistar vera u Vladi Srbije, dr

Bogoljub [ijakovi}, boravio je u

poseti Americi, tokom koje je

obi{ao najve}e eparhije na{e crkve na

srednjem zapadu, isto~noj i zapadnoj obali,

razgovarao o aktivnostima na{e

crkve i problemima sa kojima se

susre}e.

“Ve} dugo planiram da

posetim na{e eparhije u Americi,

posetu sada realizujem, ne samo

slu`beno ve} i kao intimnu potre-

bu da se ponovo sretenem sa

na{im ljudima u Americi. Posetio

sam na{u Gra~anicu, koje je kao

crkva dragulj. Ona je srpski dar

Americi, koji sa ponosom i ~istim

obrazom moramo pokazati svima,

mnogo vi{e i ~e{}e nego {to to

~inimo. Bio sam u Libertivilu,

odr`ao predavanje studentima

Bogoslovije. Dragoceni su susreti

sa Vladikom Longinom, Vladikom

Mitrofanom i Vladikom

Maksimom, koji je profesor u

Beogradu i u Libertivilu. Ovo je

za mene izuzetna prilika da se

upoznam sa `ivotom na{ih ljudi i

na{e crkve u Americi u ovom

trenutku. Kao {to znamo upokojio

se Mitropolit Hristofor, i to je za

sve nas veliki gubitak, ali moramo shvati-

ti da je to prirodan proces i brinuti o

podmlatku, o na{im mladim ljudima,

podr`avati `ivot koji napreduje i one

ispred kojih je `ivot.“

Ni Srbi u rasejanju nisu ostali

imuni na probleme i sukobe u na{oj crkvi.

Na kakve reakcije ovde nailazite po tom

pitanju?

“Ne bih reako da postoje proble-

mi koji se ne mogu prevazi}i, koji su

nesavladivi i koji na bilo koji na~in mogu

da budu na{a prepreka. Naravno, svako

doba ima svoje probleme, kao po onoj

narodnoj – Svakom je danu dosta svoga

jada! I na{a otad`bina je u ekonomskim

problemima, status na{e dr`ave i na{eg

naroda je problematizovan, Kosovo je za

na{ i dalje goru}i problem. Zbog svega

toga su i dalje prisutne migracije, a stan-

je izaziva i brojne sociolo{ke i

kulturolo{ke probleme. I sve to na svoj

na~in pre`ivljava i na{a crkva. Ali, ubed-

jen sam da ne postoje nikakvi problemi

koji su za crkvu nesavladivi. Svi treba da

znamo da je crkva bo`anska tvorevina za

ljude, u njoj se spasavamo kao

ljudska bi}a. Bog vodi ra~una

o svojoj crkvi. Mi treba da

brinemo o crkvi, a mo`da je

pravi nan~in kako da o njoj

brinemo iskustvo ameri~kih

Srba. ^ak i svi ti brojni prob-

lemi sa kojima su se ovde sus-

retali nisu ih oslabili, nego su

ih oja~ali, osna`ili. Moramo

imati na umu da smo svi du`ni

da po{tujemo crkveno ustrojst-

vo, odluke crkvenih vlasti koje

su legitimne, a ja kao ministar

sam du`an da po{tujem Ustav

SPC, odluke Sabora, odluke

Sinoda i prema tome svi treba

da se tako pona{amo. Crkva je

sabor svih, crkva nije ni jedan

pojedinac, ma ko da je. Crkva

nije nikakva stranka, crkva nije

politi~ka institucija. Svi mi, po

nevoljama koje pre`ivljavamo

kao Srbi, imamo razna

optere}enja i potrebu da svoje

poglede zadovoljavamo kroz

crkvu i o~ekujemo da ona prati na{e poli-

ti~ke poglede i o~ekivanja. Crkva je od

toga mnogo {ira, mnogo ve}a i to nije

njen posao. Mnogo je bolje da se mi sao-

brazimo crkvi i po{tujemo crkveno ustro-

jstvo, nego da o~ekujemo da se crkva sao-

bra`ava nama.”

U kakvom su stanju danas odnosi

na{e dr`ave i crkve?

“Pre svega Srbija ima demokrats-

ki i dobar zakon o pravnom polo`aju crka-

va i verskih zajednica. Ve} i ~injenica da

posle 60 godina postoji zakon koji uredju-

je pravne odnose izmedju dr`ave i crkve je

va`an za sve nas. Osim toga, dr`ava izd-

vaja prili~na sredstva za sve crkve i verske

zajednice, a naravno na prvom mestu

vode}oj i dominantnoj SPC. Pomognuto je

crkveno {kolstvo, crkvena prosveta dobija

pomo} dr`ave. Posle 52 godine na

drv`avni univerzitetu Beogradu vra}en je

Bogoslovski fakultet, koji je 1952. godine

prosto likvidiran iz sastava univerziteta.

2004. je vra}en i sada je punopravni ~lan

Univerziteta, a kao {to znamo on je jedan

od osniva~a Beogradskog univerziteta.

Danas u jednom modernom, demokratskom

dru{tvu, kada se govori o odvojensoti

crkve i dr`ave, u Srbiji je na sceni sarad-

nja izmedju crkve i dr`ave. Za to nam

treba puno vremena, poverenja i iskustva.

Poverenje mora biti obostrano, to je dugo-

trajan proces. Osim toga, potrebno je da i

dr`ava nau~i da je crkva va`an oslonac za

dr`avu, da mora imati poverenje u nju.

Crkva takodje mora imati i odgovornost za

ukupnu stabilnost dru{tva – u socijalnoj,

kulutnoj, sferi vrednosti, morala, negovan-

ja tradicije i identiteta. U dijaspori je taj

odnos mnogo vidljiviji i trebalo bi da iz

tog odnosa izvu~emo pouke. To je seme

na{eg naroda izvan otad`bine, i sa~uvano

je mnogih {tetnih uticaja u otad`bini, po

mnogo ~emu je zdravije i va`an oslonac za

nas. Srpstvo izvan otad`bine za nas u

Srbiji mora biti izvor i oslonac, a ne samo

izvor ekonomske pomo}i. Oni su poruka

marljivosti, trudoljublja, dokaz kako je na{

narod u novim ambijentima i okolnostim

uspeo da o~uva svoj identitet, podigne

ovako divne hramove. U isto vreme, Crkva

mora preuzeti svoj deo odgovornosti za

ukupnu sudbinu i napredak na{eg naroda.”

Mila Filipovi}

D R U [ T V O

KOPIJA NEVIDLJIVOG AVIONA

MINISTAR VERA U

POSETI AMERICI