26 Ogledalo Mart 2008

D R U [ T V O

K O L U M N A

M a r k a L o p u { i n e

Secesija KiM je posledica jako

lo{e politike Beograda i svih Srba. Mi

smo prvo ratovali protiv Albanaca 1998.

umesto da uni{timo samo njihove teror-

iste, kao {to su to ~inili Englezi u Irskoj.

A potom smo se odrekli KiM, odnosno

svih njenih gra|ana, jer smo i Albance i

Srbe koristili za strana~ku politiku.

Kuknjavaom nad sudbinom Srba i plju-

vanjem po svim Albancima, mi se fakti~ki odvojili od KiM.

Nismo svetu pokazali da su KiM, ali i njeni

gra|ani, pa i Albanci na{i. Jer ti Albanci, koji su `iveli u

protektoratu KiM, pod snagama UN, su ipak, vadili li~ne

karte, paso{e i druga dokumenta, le~ili se u Srbiji, putovali

kroz Srbiju u svet sa na{im paso{ima. A mi smo od njih

pravili neprijatelje.

Nismo davali Srbima sa Kosova da u~estvuju u vlasti

Pri{tine. Strancima nismo davali priliku da nas razmeju. Uz to

su SAD zapele da naprave tu dr`avu Albancima. Amerikanci su

to u~inili da bi ru{ili EU preko Srba na Balkanu i da bi zabili

prst u oko Rusiji.

A kako nas Rusija nije podr`avala sve do pre par

meseci, {ta smo mogli da o~ekujemo?

Ali, ovo je samo po~etak duge bitke, jer }e do}i do

odvajanja severa Kosova, do pitanja R. Srpske, do ja~e akcije

Rusije.

SAD i EU }e jo{ dugo da cede i ucenjuju Srbiju. Na

nama je da na|emo saveznike, da dobijemo prijatelje i bori-

mo se.

Sre}no Marko Lopusina

BORIMO SE

Stogodi{nji teror koji se

nad srpskim narodom sprovodi na

Kosovu i Metohiji krunisan je danas

nekakvom nezavisno{}u koja je po-

dr`ana od pojedinih zemalja zapad-

ne demokratije.

Danas kada se Evropska

unija narugala sopstvenim principi-

ma i potkopala sopstvene temelje,

besmisleno je razmi{ljati o me|una-

rodnom pravu i pravdi. Danas treba

razmi{ljati o na{em narodu, koji

ostaje zato~en na teritoriji protivpri-

rodnog i protivpravnog politi~kog

monstruma, ro|enog u bezakonju,

krvi i teroru. Danas, i upravo danas,

treba razmi{ljati o povratku ukrade-

nog dela na{e teritorije.

Pozivam sve Srbe u

Otad`bini i rasejanju da ni jednog

trenutka ne zaborave na svoju bra}u

i sestre na Kosovu i Metohiji, bra-

}u i sestre koji su `itelji jedinog

koncetracionog logora u Evropi na

po~etku 21. veka. Pozivam ih da

svojom solidarno{}u, svojom ljuba-

vlju i svojim molitvama olak{aju te-

gobne dane, koji su pred njima.

Pozivam sve politi~ke ~i-

nioce, a posebno vlast, u Srbiji da

sa punom ozbiljno{}u i odgovorno-

{}u sprovedu sve {to je u njihovoj

mo}i i za{tite svoj narod i svoje

svetinje na Kosovu i Metohiji.

Sramota koja se danas do-

ga|a pred na{im o~ima nije prva ne-

pravda niti prvi zlo~in, koji se ~ini

srpskom narodu. Iz tog na{eg iskustva

treba da budemo svesni da Kosovo

nije izgibljeno dok god je deo na{eg

bi}a. Kosovo smo u svojoj istoriji ve}

gubili, kao {to smo ga i vra}ali. I vra-

ti}emo ga ponovo, snagom svoje ve-

re i nepristajanjem na zlo~in i neprav-

du, koje su nam danas naneli.

Hristos posredi nas!

Pariz,17. februar 2008.

Knez Aleksandar Pavlov

Kara|or|evi}

Saop{tenje Njegovog Kraljevskog Viso~anstva Kneza Aleksandra

Pavlovog Kara|or|evi}a

POVODOM PROGLA[ENjA

TAKOZVANE NEZAVISNOSTI

I ME\UNARODNO PRAVNOG

NASILJA KOJE SE SPROVODI

NAD SRBIJOM

27OgledaloMart 2008

S P O R T

Kome i za{to je bilo potrebno da

u`ivo prika`e policijsku akciju hap{enja i

stavlja lisice na ruke ljudi koji imaju ime i

prezime, familiju i obo`avaoce {irom planete?

Ko to sme da gazi dostojanstvo

~oveka bez saslu{anja i dokaza?

To je moralo da se

sprovede na jedan civilizovani

na~in, koji bi na{u dr`avu i

sport predstavio u jednom

lep{em svetlu, a celoj akciji

dalo odobravanje i potrebno

razumevanje. Ovako mo`e da

se ka`e: bruka i sramota.

Svi gra|ani Srbije

iskreno `ele ve} odavno, da se

svi po~inioci kriminalnih radnji

privedu sudu pravde i kazne po

zakonu, ali ne ovim redosledom

i na ovaj na~in.

Da bi ovaj potez poli-

cije i pravosu|a bio pravilno

shva}en i da bi mu narod

aplaudirao, on je morao da

po~ne jo{ odavno, od petookto-

barskih promena, ukoliko su se

tada promene desile. Moralo se

ve} slede}eg dana po~eti sa

~i{}enjem prljav{tine i to metal-

nom metlom (da ne ka`em

onom drugom), u svim granama

dru{tvene delatnosti. Trebalo je po~eti od

glave koja je smrdela, a ne od repa za koji

je imalo vremena.

Zato se pitamo : [ta se to sa

nama Srbima de{ava, pa ne znamo {ta

~inimo? Zar su nam potrebne ovakve scene

od kojih bi se i budale postidele. Na sva

ova pitanja odgovore daju istorijski

doga|aji i bolna istina na{eg naroda:

Kum je kumu odsekao glavu, brat

brata ubio, izdali smo svoga cara, ubili svoga

premijera, a ba{ na Vidovdan isporu~ismo

zlo~incima svoga predsednika, da mu sude i

to oni koji su nas bombardovali neprestano

79 dana i no}i, a normalno je bilo da srps-

ki narod sudi i njemu i njima.

Ima mnogo tu`nih i poni`avaju}ih

primera, a mi nikako da se uozbiljimo i ve}

jednom shvatimo da smo sami sebi najve}i

du{mani i da smo zbog toga od Boga

prokleti. Na ove tu`ne doga|aje srpske

istorije iz pro{losti i sada{njosti podse}aju

nas minulih dana scene koje gledamo na

televizijskim ekranima i mnoge slike, krup-

ni naslovi novinskih stranica, gledamo

hap{enje legende srpskog i svetskog fud-

bala Dragana D`aji}a i to samo {to je

osumnji~en za proneveru.

Koliko je to tu`no i poni`avaju}e

bilo ne samo za legendarnog D`aju, ve} za

Srbiju i njeno pravosu|e pokazuje reakcija

poznatog hrvatskog fudbalskog trenera, {ire

Bla`evi}a koji je rekao: „ Bio sam {okiran

kada sam video kako policija u lisicama

odvodi D`aju. To je velika bruka za

Srbiju“. Zbog ovakvog postupka policije i

pravosu|a, pitamo se gde to, sem kod nas

u Srbiji, zemlji svakojakih ~uda, mogu biti

uhap{eni ljudi, bez saslu{anja, bez dokaza.

To se u zemljama koje po{tuju zakon i

pravdu ~ini po sve druga~ije. D`aja nije

be`ao, niti se sakrivao, sigurno bi se odaz-

vao na poziv i dokazao im svoju nevinost.

Tako je trebalo postupiti sa ~ovekom i

karakterom kakav je Dragan D`aji}. Tako

treba postupati sa svakim slede}im

slu~ajem, jer svako ima pravo da mu se

~uva dostojanstvo, pa ~ak i onda, kada se

krivica doka`e. Zbog zamene redosleda i

pome{anih lon~i}a, lisice se nisu na{le na

rukama pravih kriminalaca koji su stvarno

oplja~kali, prodali i ponizili Srbiju, ve} na

rukama D`aje. D`aju hapse i oni pravi

kriminalci se brzo prestoji{e i promeni{e

svoje staro odelo, prljave ma{ne i izlizane

cipele, pa se danas {epure u „Bosovim

modelima ode}e“, voze

najskuplje automobile i

po bankama imaju konto

od desetine miliona prlja-

vo zara|enih evra i nes-

metano nastavljaju sa

kra|om izmu~ene i

upropa{tene srpske

privrede i naroda.

Dragan D`aji}

}e izdr`ati i ovu prljavu

igru, zbog koje dobre i

po{tene fudbalske sudije

dodeljuju bez razmi{ljanja

crveni karton. Izdr`a}e i

to kao i mnoge faulove

za vreme svoje blistave

karijere.

Svi znaju da je

istina bolna, a pravda

spora ali dosti`na, pa se

o~ekuje kraj ove bruke, a

dotle narod na ulici,

restoranima, gradskom

prevozu, lokalima,

~ekaonicama kod lekara, naro~ito mu{ka

populacija, pri~a da ovo nije ni{ta drugo

do poku{aj uni{tenja fudbala i `elje da se

kompromituju klubovi i ljudi u nijma, da

se obe-zvrede, pa da se potom privatizuju

za sitni{. Kao mnoge fabrike, preduze}a,

firme, hoteli, {e}e-rane, cementare, rudni-

ci kupljeni u mnogim slu~ajevima za

jedan, dva ili sto evra.

O~ito da neki gmizavci u toj svo-

joj prljavoj nameri vide protivnika u vidu

spomenika, pa `ele takve da sru{e, ne

/*znaju}i jadnici kako to naslovi u svom

~lanku za „Sport“ novinar Mari} iz Srpske

Republike. „Spomenik i kada sru{ite, ostaje

spomenik“. A nakon ovoga mo`e da se doda

da gnjida ostaje gnjida, bilo da je bogata ili

prebogata bila na vlasti ili uz vlast.

Ako sve bude po pravdi i zakonu,

a oni koji su ovo osmislili priznaju svoju

gre{ku, Dragan D`aji} }e iz ove nemile

situacije i o~ite name{taljke iza}i kao pobed-

nik i to mnogo ve}i nego {to je ikada bio.

Ako bude druga~ije i krivica se

doka`e, D`aja ostaje moj prijatelj, jer

svako mo`e da u nekom trenutku podlegne

nekoj slabosti.

Prepustimo ovaj slu~aj pravdi,

pravu i zakonu, neka oni nesmetano i

savesno rade, to je njihov posao i zato su

pla}eni. Ono {to mene u ovom slu~aju

zabrinjava kao ~oveka, roditelja i prijatelja

Dragan D`aji}a jeste: kako }e ovaj stres

podneti njegova rodbina, mnogi prijatelji,

naro~ito tri D`ajine ne`ne princese? Glavu

gore, lepotice, kako vas va{ otac i suprug

zove. Vi nemate ~ega niti za{to da se stidite,

ve} budite ponosne. Umesto vas na{a majka

Srbija se mora stideti, jer je ovo njena bruka.

S R P S K I O R L I ] I U T U \ E M J A T U

LEGENDE U LISICAMA

Hap{enje Dragana D`aji}a

Iz pera Milutina [o{ki}a

28 Ogledalo Mart 2008

Po[tovani Uredni`e,

Nedavno smo do-

bili kwigu pod vrlo

interesantim imenom,

NEPOGRE{IVI. Ime

kwige nas je istog momen-

ta uputilo na onog koji

misli da je nepogre[iv.

Prva stranica je

potvrdila na[e po`etno

ube\ewe.

Autor je na[ poz-

nati elitni sve[tenik,

protojer - stavrofor otac

Ilija Dajkovi]. Ku]a

Dajkovi]a je davala gen-

eracijama ne samo

sve[tenike, ve] i

episkopa, kasnijeg mitro-

polita blayene uspomene

Danila. Prota Dajkovi] je

ro\en 1934. godine u

patrijarhalnom domu u

selu Dru[i]i, Rijeka

Crnojevi]a, Crna Gora.

Pripada prvoj poslerat-

noj generaciji iz Crne

Gore koja je izrazila

yequ da sluyi Gospodu i

rodu svome.

Prota Dajkovi] je

prve tri godine zavr[io u

Bogosloviji Sv. Ravno-

apostola }irila i

Metodija u Prizrenu,

nekada carskom gradu, dok

posledwe dve u Rakovici

kod Beograda. Posle

zavr[ene Bogoslovije

pisao se na Teolo[ki

fakultet u Beoradu, da bi

slede]e godine napustio

Jugoslaviju i privremenio

se skrasio u Gr`koj. Tu

priliku je iskoristio da

se upi[e na tamo[wi

Teolo[ki fakultet, da bi

se idu]e godine 1958. pre-

selio u Wujork.

P o d r [ k o m

blayenopo`iv[eg tada-

[weg episkopa Dionisija

upisao se na Akademiju

Sv. Vladimira, kao i na

Kolumbija univerzitet.

Rukopoloyen je 1960. i

postavqen u parohiju u

Elizabet, Wu Xerzi. 1964

godine postavqen je za

stalnog paroha u Los

An\elesu. Vr[e]i svesrd-

no pastirske duynosti,

na[ao je vremena na nas-

tavi visoko obrazovawe

na Univerzitetu, studira-

ju]i istoriju, filozofiju

i religiju, iz kojih je

stekao zvawe magistr.

Na Politehni`kom

fakultetu univerziteta

Kalifornije postavqen je

za profesora na katedri

istorije. Na ovoj duynos-

ti proveo je punih dvade-

set godina. Sa ove pozici-

je kao i sve[teni`ke, pen-

zionisan je i danas yivi u

Arkadiji, Kalifornija, sa

vernom suprugom Ankom,

okruyeni decom i

unu`adima, provode sre]ne

dane.

Prota Dajkovi] je

jedan od retkih sve-

[tenika koji je, verno

sluye]i Bogu i narodu, u

isto vreme uspeo Boyjom

pomo]i da napi[e vrlo

impozantnu kwigu NE-

POGRE{IVI. Kwiga je

[tampana na finom bez-

drvnom papiru na 430

stranica, profesionalno

opremeqena. Gra\a je

veoma obimna sa neko-

liko tomova. Ono [to je

ura\eno zaslu`uje svako

priznawe i pohvalu.

Kwiga je namewena

ne samo sve[tenicima ve]

i [irokoj `itala`koj pub-

lici. Pisana je vrlo

lakim stilom, ima formu

uxbenika, a jo[ vi[e,

delo je nadahnuto yivo-

tom, tako da `italac i

zaboravi na su[tinski

predmet.

Ovo impozantno

delo po`iwe sa na[im

Spasiteqem, da bi se nas-

tavilo sa [irewem

hri[]anstva, a tako\e u

znatnoj meri i uzdizawem

papstva. Vrlo je elokven-

to opovrgnuo jereti`ko

u`ewe od nas odvojene

rimokatoli`ke crkve.

Navedeni su mnogi

istorijski primeri kao i

dokazi. Naravno, krsta-

[ki ratovi i wihova

zlo`ina`ka osvajawa su

primila veoma zna`ajnu

paywu. Inkviziciji, koju

su ustanovila na[a odvo-

jena bra]a, temeq je

udaren u sredwem veku.

Dobila je puni izraz u

[panskoj inkviziciji.

Neupu]eni `italac dvade-

set prvog veka ima]e

problema da uvidi [ta se

radilo u ime Boga. Kwiga

se zavr[ava pri`om o

krizi morala, koja je zah-

vatila rimokatoli`ku

crkvu i wenu pastvu.

Zaista iznena\uje

sa kakvim tonom je prota

Dajkovi] obradio ovu

veoma osetqivu temu, a

da se sa mnogo napora

odbranio isku[ewu da

bude sudija. Autor je sves-

tan eventualne kritike

jednog sloja `italaca da je

bio vrlo uzdryan, skoro

do krajnosti. Ne zaborav-

imo da je autor sluga

Boyjeg oltara, te da sud

pripada Onom koga on

celog `ivota verno sluyi.

Svesrdno pre-

poru`ujemo delo ruku

na[eg brata u Hristu,

prote Ilije Dajkovi]a.

Kwiga moye da se nabavi

od autora na telefon

1-626-446-4501.

prota

Boyidar Dra[kovi],

Karlsbad, Kalifornija

NEPOGRE{IVI

VIVA PRODUCT INC, NEW YORK- FIRMA ZA

PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE

VIVA - Za vra}anje otete imovine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu

i Metohiji

VIVA - Isplata zaslu`enih penzija - u Americi u dolarima

VIVA - Predaja zahteva za isplatu ratne od{tete i nadoknadu za

oduzeta stanarska prava u Hrvatskoj - prijavite se me|u prvi-

ma

VIVA - Izrada testamenata na srpskom i engleskom jeziku i

njihova primena u biv{oj Jugoslaviji i u Americi - radimo sa

vrhunskim stru~njacima za me|unarodno pravo i sara|ujemo

sa brojnim me|unarodnim organizacijama

VIVA - 24 sata smo vam na usluzi - prve konsultacije su

besplatne

VIVA - telefon 212-426-1020

fax- 212-426-1023

VIVA - uz nas je `ivot bolji

Milan Lu~i}, savetnik - VIVA PRODUCT INC, New York

K N J I @ E V N O S T

29

D O G A \ A J I

OgledaloMart 2008

Na{ list “Ogledalo Serbian Mirror” uz

veliku podr{ku “Matice iseljenika Srbije” orga-

nizuje izbor za NAJLEP[U SRPKINJU SEV-

ERNE AMERIKE i izbor za LICE

lista“OGLEDALO”. Od ove godine nezavisni

srpski list u Americi “Ogledalo Serbian Mirror”

je postao zvani~no registrovana kompanija koja

}e svake godine organizovati izbor za najlep{u

srpsku lepoticu u Severnoj Americi. Prvi izbor i

gala ve~e posve}eno lepoti odr`a}e se 18. aprila

2008. u Hanging Gardens Banquet sali (8301

W. Belmont Avenue, Chicago), a polufinalna

takmi~enja bi}e organizovana u Njujorku,

Arizoni, Teksasu, Ohaju, Las Vegasu…

Pravo na u~e{}e imaju devojke od 18 do

26 godina koje `ive u Severnoj Americi.

Pobednica prvog izbora za najlep{u Srpkinju

SAD osvoji}e putovanje u Srbiju i Gr~ku, koje

na{ list ve} tre}i put organizuje za na{e sunaro-

dnike. Lepotica koju vi budete izabrali bi}e

zvani~no predstavljena svim na{im medijima na

konferenciji za {tampu u Beogradu.

Pored toga, kraljica me|u najlep{im

devojkama dobija na poklon haljinu na{e poznate

modne ku}e iz Srbije MONA, a prva i druga

pratilja }e pored drugih, dobiti I nov~ane nagrade

od po $1,000.

Pozivamo sve lepe deveojke da se {to pre

prijave za takmi~enje. Prijave primamo do 20.

Marta na:

WEB-SITE:

www.serbianmirror.com

TELEFON: 773.744.0373.

SPEKTAKL

IZBOR ZA MISS SEVERNE AMERIKE 2008.

IZBOR ZA MALOG MISTERA I MALU MISS OGLEDALA

Pozivamo sve roditelje koji `ele da prijave svoju de~icu na izbor za malog Mistera i malu Miss Ogledala. Pravo na ovo takmi~enje imaju

deca od 5 do 10 godina. Deca }e imati prikasting na kome }emo uraditi snimke, koji }e biti prezentovani `iriju i publici na gala ve~eri.

Pobednici Mister i Miss Ogledala, dobi}e nov~ane nagrade $500.

U^ESTVUJTE, BIRAJTE,

PODR@ITE!

BUDU]I SPONZORI - POKROVITELJI

Pozivamo vas da svojim u~e{}em pomognete organizaciju sve~ane ve~eri i selekciju najlep{e me|u Srpkinjama.

Po{to postoji bezbroj mogu}nsti za saradnju, najva`nije i najve}e donacije }e biti proporcionalno nagra|ene razli~itim vidovima

reklamne kampanje. Evo nekih, ali ne i jedinih mogu}nosti:

$600 donacija –obezbedjuje

vam najave i reklamiranje va{e firme

u`ivo u toku programa, emitovanje

logotipa va{e firme na video bimu.

Objavvu va{e kompanije u listu

“Ogledalo”- Serbian Mirror i radio pro-

gramu “@upa u Ogledalu” svake subote

do 18. aprila 2008.

$800 donacija –obezbedjuje

vam najave i reklamiranje va{e firme

u`ivo u toku programa, emitovanje

logotipa va{e firme na video bimu,

objavljivanje u listu “Ogledalo”-

Serbian Mirror, i radio programu “@upa

u Ogledalu” i {tampanje va{eg logotipa

na panoima koje }e lepotice, u~esnice

izbora, nositi na pisti tokom takmi~enja.

$1200 donacija – obezbedjuje

vam mesto u `iriju na sve~anom

izboru, najavu i reklamiranje va{e

firme u`ivo u toku programa, emito-

vanje logotipa va{e firme na video

bimu, reklamiranje u listu “Ogledalo”-

Serbian Mirror, i radio programu “@upa

u Ogledalu”, pano sa imenom va{e

kompanije koje }e lepotice, u~esnice

izbora, nositi na pisti tokom

takmi~enja.

EVO NEKE OD

PRIJAVLJENIH

KANDIDATKINJA

Misela Peji}, Mirela Matijevi}, Aleksandra Blanu{a i Andreja Stevanovi}.

30 Ogledalo

I Z B O R Z A M I S S

Mart 2008

Istovremeno, list “Ogledalo” }e omogu}iti prostor i prodajne {tandove svima koji `ele da predstave i prodaju svoje

proizvode, poput nakita, kozmetike, odevnih predmeta, nao~ara i drugih, a koje tako|e mogu lepotice - u~esnice nositi i

reklamirati na pisti tokom ve~eri.

Kako se izbor bli`i i vreme brzo odmi~e, redakcija lista “Ogledalo” vas moli da se {to pre javite i dogovorite sa nama oko

va{eg u~e{}a i saradnje.

POKA@IMO KOLIKO JE MO]NA NA[A LEPOTA

U^ESTVUJTE - PODR@ITE - BIRAJTE - SPONZORI[ITE, BUDITE POKROVITELJ OVOG SPEKTAKLA!

Nadamo se da smo vas zainteresovali i da }ete se odazvati u~e{}u na izboru za

NAJLEP[U SRPKINJU SEVERNE AMERIKE 18. aprila 2008. Poka`imo koliko je mo}na na{a lepota.

Pravo na u~e{}e

devojke od 18-26 godina.

Mali MISTER i mala MISS Ogledala,

deca od 5-10 godina.

Lepotica polazi za Srbiju.

Nagrade za Prvu i

drugu pratilju po $1000

Nagrade za decu po $500

PRIJAVITE SE !!!

www.serbianmirror.com

IZBOR ZA:

NAJLEP[U SRPKINJU SEVERNE

AMERIKE 2008.

SERBIAN BEAUTY QUEEN

OF NORTH AMERICA 2008.

I MALOG MISTERA I MISS OGLEDALA

18. april, 2008.

HANGING GARDENS BANQUETS

8301 W. Belmont Ave. Chicago

Lepotice, prijave su u toku!

773.744.0373

www.serbianmirror.com

Zabavlja}e vas:

MILO[ DJORDJEVI]