Uopteno o mernoj nesigurnosti 1. Standardna merna nesigurnost je imenovani broj, osim ako je merena veliina bezdimenziona, tada je neimenovan. 2. Relativna standardan nesigurnost je neimenovani broj. 3. 4. 5. 6. Najvanije funkcije raspodele su: ravnomerna ili pravougaona raspodela; trougaona raspodela; normalna, gausova ili zvonasta raspodela. 7. U sluaju kada su mereni rezultati rasporeeni oko srednje vrednosti, gde je vea verovatnoa da mereni rezultet bude blizak tanoj vrednosti, nego da je udaljen od nje. 8. U sluaju kada je vea verovatnoa da se napravi malo nego veliko odstupanje od tane vrednosti. 9. U sluaju kada je verovatnoa da se tana vrednost nae u odreenom intervalu 100%, tj. da sve vrednosti unutar intervala imaju podjednaku verovatnou da budu tana vrednost 10. a) 11. b) 12. c) 13. Nesigurnost tipa A, tipa B i kombinovana nesigurnost. 14. Samo ako se veliina meri vie puta 15. Kada postoji nesigurnost zbog ograniene rezolucije instrumenata, nesigurnost poznata na osnovu prethodnih merenja, nesigurnost parametara uzetih iz literature, tablica, nesigurnost usled uticaja fizikih faktora. 16. Kada postoji vie nesigurnosti. 17. gde je: U proirena nesigurnost, uc standardna nesigurnost, k faktor obuhvata 18. broj merenja. 19. c) 20. b) 21. 22. 23. . Nije bezdimenziona veliina. xi i-ta izmerena veliina, xsr srednja vrednost izmerenih veliina, n

(N je broj merenja)

24.

25. 26. 27. 28. 29. /nisam sigurna, bolje da ne aljem 30. /nisam sigurna, bolje da ne aljem 31. g g g g g 32. cm cm cm cm 33. A) B) cm m.j m.j

Jedinice i instrumenti 1. Jedinica za duinu metar (m) jedinica za vreme sekunda (s) jedinica za masu kilogram (kg) jedinica za temperaturu kelvin (K) jedinica za jainu struje amper (A) jedinica za koliinu supstance mol (mol) jedinica za jainu svetlosti kandela (cd) 2. Jedinica za ugao u ravni radijan (rad) ugao od jednog radijana je onaj centralni ugao kruga za koji je luk nad njim jednak polupreniku tog kruga. Jedinica za prostorni ugao steradijan (strad) prostorni ugao od jednog steradijana je centralni ugao lopte kod koga je povrina odseka lopte nad njim jednaka kvadratu poluprenika te lopte. 3. b) 4. b) 5. b)

6. 7. 8. 9.

10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32.

d) d) b) J/kg specifina toplota J rad, energija, toplota J/molK molarna toplota W/m2 intenzitet talasa N/m2 napon, jangov moduo elastinosti, pritisak Nm energija J/K toplotni kapacitet rad/s ugaona brzina J/kg specifina energija kgm2 moment inercije mase kgm2/s impuls kg/m3 gustina d) c) d) c) a) 0,05mm; c) 0,02mm; d) 0,1mm; b) c) c) a) b) a) e) b) e) c) b) b) d) d) d) e)

Matematiko klatno 1. c)

2. direktno: l1, l2, nosc, tu indirektno: nsr, t2, t3. pod dejstvom gravitacione sile, moe se smatrati harmonijskim oscilatorom kada je pomeranje po luku s priblino jednako osi x 4. postie se veca tanost perioda 5. a) 6. d) 7. g=(9,77261m/s2) = 0,03209 Ug = 3* =0,09627

g=(0,030,09)m/s2

8. Ug=9. b) 10. T= =

*

=0,003928

g=(0,0020,004)m/s2

l - duina klatna g - gravitaciono ubrzanje U Beogradu Moduo torzije i moment inercije 1. Nm/rad. Kolinik momenta sprega u taki B i uglau istoj taki. 2. Direktno: m, indirektno: (rad),c 3. M=m*g*D D - prenik valjka m masa ice g- gravitaciono ubrzanje 4. b) 5. b) 6. Pod dejstvom sprega sila. T= I moment inercije c vrednost konstante torzije 7. T(s), m(Nm), I (kgm2) 8. Javlja se pod uglovima pri uvijanju ice za mali ugao, moment sprega koji se javlja usled torzije srazmeran uglu = .

9. Relatvna standardna nesigurnost - ui, ut, uc I - moment inercije c vrednost torzione konstante t period oscilovanja

10. Relativna standardna nesigurnost torzione konstante:

11. I = 4,436*10-3 kgm2 Ui=3*ui = 3*0,031=0,0393

I = (0,02 0,04)kgm2 99,7%12.

I = 2,8384*10-3 kgm2

Ui = I = (0,240,58)kgm2 100% = 13. b) Kinematika i dinamika rotacionog kretanja 1. c) 2. Prvi izvod prebrisanog ugla po vremenu. 3. Vektor ugaone brzine ima pravac ose rotacije, smer se oklapa sa smerom prebrisanog ugla, a intenzitet mu je jednak prvom izvodu prebrisanog ugla po vremenu. 4. c) 5. c) 6. c)

7. a) 8. c) 9. b) 10. b) 11. a) 12. Data kao proizvod prenika r i krune brzine . Odreivanje brzine zvuka pomou Kuntove cevi 1. Ey = = 2,57*103 * 5300 = 13621000 N/m2 2. Predstavljaju talase nastale oscilovanjem opiljaka u Kuntovoj cevi. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. b) b) Na osnovu frekvencije generatora. Kada se poklope sopstvene frekvencije oscilovanja stojeeg talasa u tapu ( frekvencije oscilovanja vazdunog stuba ( ).

) i sopstvene

Odreivanje gustine tenosti pomou hidrometra 1. Nije.

2. 3. Manje gustine. 4. Visinu nepoznate tenosti u sudu, visinu nepoznate tenosti od dna suda do vrha u stubu, visinu poznate tenosti u sudu i od dna suda do vrha u stubu. 5. a) 6. b) 7. direktno: visinu tenosti u ai, u ai i stubu indirektno: visinu tenosti u stubu, gustinu tenosti Odreivanje odnosa cp/cv 1. 2. 3. 4. 5. 6. c) b) a) p-V dijagram h1 razlika nivoa tenosti u manometru, nakon pumpanja vazduha h razlika nivoa tenosti u manometru posle izjednaavanja temperature i porasta pritiska

Odreivanje toplote isparavanja vode: 1. J/kg; J/K; J/kgK 2. Jednak zbiru svih pojedinanih komponenti toplotnih kapaciteta. mv masa vode cv specifina toplota vode ms masa praznog suda cs specifina toplota suda mk masa praznog kondenzatora ck specifina toplota kondenzatora mm masa mealice cm specifina toplota mealice K zapreminska specifina toplota zapremina dela termometra unutar kalilometra 3. Li toplota isparavanja tenosti J/kg Q ukupna koliina toplote osloboene u kondenzatoru J Q' koliina toplote koju kondenzovana tenost preda kalilometru usled rashlaivanja do temperature vode u sudu J. - masa kondenzovane vode 4. A) 5. a

10. direktno: masa vode, masa suda, masa mealice, masa praznog kondenzatora, masa punog kondenzatora, temperatura, temperatura kljuanja Indirektno: masa napunjenog suda, toplotni kapacitet kalolimetra,

Odreivanje zavisnosti take kljuanja vode od pritiska 1. . 2. U Beogradu. 3. Deava se u jednoj, odreenoj temperaturi i to po celoj zapremini. Nastaje kada napon pare dostigne atmosferski pritisak. 4. Jednak je atmosferskom, odnosno spoljnom pritisku 5. dijagram 6. Temperatura i pritisak u kojima su vrsto, teno i gasovito stanje u ravnotei.