upotreba vaza snaga protiv terorizma vojno delo

8/14/2019 upotreba vaza snaga protiv terorizma vojno delo

1/33

Upotreba vazduhoplovnih snaga u borbi protivglobalnog terorizma

major Mladen Kosti spec.


2/33

Kljune rei ......................................................................................................................3

Uvod ................................................................................................................................ 4

Globalni terorizam ......................................................................................................... 5

Sukob u politici ........................................................................................................... 5Pojam globalnog terorizma .......................................................................................... 7Organizaciona struktura ...............................................................................................9Funkcionisanje .......................................................................................................... 10

Faktori koji utiu na efikasnu upotrebu vazduhoplovnih snaga .................................... 12

Postavljanje ciljeva ....................................................................................................12Doktrina ....................................................................................................................14Funkcionalna organizacija .........................................................................................15Obavetajno obezbedjenje (vazduhoplovi, senzori, bespilotne letelice i agentura) ...16Komandovanje i kontrola ...........................................................................................18

Vazduhoplovi ............................................................................................................. 19Naoruanje ................................................................................................................. 20Modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga .......................................................................20

Indirektna podrka ..................................................................................................... 21Direktna podrka ........................................................................................................ 23Ofanzivna dejstva .......................................................................................................23Defanzivna dejstva .....................................................................................................26

Zakljuak ....................................................................................................................... 29

Literatura ........................................................................................................................31


3/33

Osnovno pitanje koje se postavlja u ovom radu je da li se bilo koje postojee

vazduhoplovne snage racionalnim i realnim stratekim odlukama, koje podrazumevaju

odgovarajuu pripremu i vodjenje operacija, legalno i efikasno mogu upotrebiti kaosredstvo sile u protivteroristikoj borbi, odn. u borbi protiv globalnog terorizma.

Odgovor na osnovno pitanje dobie se razmatranjem mogunosti posebnih naina

primene vazduhoplovnih snaga: u direktnoj i indirektnoj podrci drugih snaga i

angaovanjem vazduhoplovnih snaga u ofanzivnim i defanzivnim dejstvima u borbi

protiv globalnog terorizma. Odgovori na posebne naine primene treba da daju posebne

modele primene vazduhoplovnih snaga u funkciji ukupnih mogunosti vazduhoplovnih

snaga.

Kljune rei

Vazduhoplovne snage, globalni terorizam, upotreba vazduhoplovnih snaga, faktori

efikasnosti, modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga


4/33

Uvod

Oruane snage (OS) veine zemalja, drava u svetu su organizovane i namenjene za

vodjenje konvencionalnog rata, protiv legalno organizovanih armija drugih zemalja.

Pojava globalnog terorizma, ali i terorizma uopte i aktivno ukljuenje OS u borbu protiv

njega, donosi odredjene potekoe pri angaovanju. OS mnogih zemalja, zbog zakonskih

okvira ne mogu biti angaovane na vlastitoj teritoriji, medjunarodna javnost moe se

razliito odnositi prema samim teroristikim organizacijama i njihovim ciljevima borbe

(mi smo iskusili na Kosovu 1999.god. ovaj problem), a i same karakteristike teroristikih

organizacija i metode njihove borbe predstavljaju svojevrstan problem, za koji

konvencionalne OS nisu namenjene. Vazduhoplovne snage, kao jedan odnajsofisticiranijih delova armija svih zemalja esto su smatrane kao jedan od najmanje

podesnih elemenata za vodjenje borbe protiv terorizma. Medjutim, iskustva iz nedavnih

sukoba RV SAD sa al Kaidom i talibanskim reimom u Afganistanu, kao posledica

napada 11.9. govore u prilog tezi da je vazduhoplovstvo postalo jedan od najbitnijih

elemenata borbenog poretka OS za protivteroristiku borbu.

. Prema deklarisanim opasnostima i bezbedonosnim izazovima za Republiku Srbiju,

terorizam je oznaen u doglednoj budunosti kao osnovna pretnja za bezbednost.

Avijacija se smatra nepodesnom za upotrebu u ovim uslovima i kao potvrda za takve

stavove se naglaavaju dejstva u proteklim ratovima, to je po mom miljenju apsurdno,

maliciozno i tendeciozno, a pre svega nenauno. Iako je tano da avijacija jeste skupa,

odnos cena efikasnost govori u prilog tezi da se treba razmatrati kao jedan od nosilaca

borbe protiv terorizma, pogotovu kada se njena snaga moe uveati preko koalicione

pomoi na bazi saveznikih odnosa, obzirom da smo ve postali lanica Partnerstva za

mir.


5/33

Globalni terorizam

Da bi mogli da razmatramo upotrebu vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog

terorizma moramo definisati pojam terorizma, a zatim globalnog terorizma i strukturno-funkcionalnom analizom utvrditi elemente teroristike organizacije. Na osnovu

utvrdjenih elemenata mogu se diferencirati mogui objekti dejstva (OD) po kojima

vazduhoplovne snage mogu dejstvovati radi izazivanja odredjenih efekata na teroristiku

organizaciju. Ovim efektima se postiu, strategijom borbe protiv globalnog terorizma,

postavljeni ciljevi .

Sukob u politici

Ako razmatramo politiku kao sferu drutvenog ivota, koju karakteriu dve

komponente: subjektivna i objektivna i posebno obratimo panju, zbog znaaja za ovu

temu, na njenu objektivnu komponentu, moemo uoiti sledee: Objektivna komponenta

politike se pokazuje kao saradnja i kao sukobljavanje raznih drutvenih, a pre svega,

politikih inioca. Naravno u osnovi te saradnje ili u osnovi tog sukobljavanja su

predstave, svest, motivi i elje po kojima se odvijaju usaglaene ili suprotstavljenepolitike aktivnosti. Ali, bitno je ipak da razni politiki inioci u procesu realizacije

svojih htenja, elja i zamislima o odredjenim problemima ivota date drutvene

zajednice, dakle u procesu svoje svesne aktivnosti na reavanju tih problema, dolaze u

sukob. To njihovo medjusobno sukobljavanje (ili pak saradnja) predstavlja posebnu sferu

drutvenog ivota koja ima svoje uzronike i svoje zakonitosti. Ovu sferu drutvenog

ivota profesor dr R.Ratkovi je nazvao sfera politike realnosti.1Za razreenje sukoba

postoje razna politka sredstva ali osnovno, a najee i prvo sredstvo koje se

upotrebljava od strane drave je sila. Drutvena pojava u kojoj se sukob, u krajnjem

razreva, a obavezno najvie i masovno pimenjuje sila i vri nasilje, je rat. Medjutim, kao

i politika i rat ima mnogo definicija koje su esto kontroverzne. Moda je to upravo iz

razloga proisticanja iz politike, kako ga je jedan od najuvenijih filozofa rata i ratne

1 Dr.D. Simeunovi, Teorija politike (rider) 1. deo, Udruenje Nauka i drutvo, Beograd 2002.god.


6/33

vetine, Klauzevic i definisao Rat nije nita drugo do produenje politike dugim

sredstvima i to je akt sile da protivnika prinudimo na potinjavanje naoj volji.2 Iz

ove definicije se vidi da je rat totalan drutveni sukob u kome sukobljene strane

ispoljavaju razne aktivnosti jedna prema drugoj u svim sferama ljudske delatnosti uz

masovnu primenu nasilja do mere fizikog unitenja protivnika.

Savremene teorije o ratu zastupaju stanovite da je svet postao globalno selo, gde se

konfliktni interesni sukobi reavaju na medjunarodnom nivou. U univerzalnoj zajednici

neprijateljstvo nije prirodno stanje... U jedinstvenoj svetskoj zajednici, svakako ive

samo prijatelji i svako nasilje u takvoj sredini ne moe da se reava medjusobnim

oruanim sukobima. Zbog toga se sve teorije rata, koje se mogu svrstati u

postmodernistike, zasnivaju na teoriji moi sa elementima gradiranog nasilja- oruana

borba je krajnje sredstvo- sredstvo prinude na mir.U raznim definicijama o ratu kao akteri i mogui protivnici se pominju: drave, klase,

savezi, koalicije, drutvene grupe, civilizacije3, pa sa tim u vezi postoji proirenje obima

pojma na npr. gradjanski rat, revolucionarni rat i sl.

Medjutim postoje sukobi sa politikim ciljem u kojima se takodje primenjuje nasilje ali

koji ne predstavljaju rat ve se kvalitativno i kvantitativno razlikuju od rata. Zapravo

postoji itav niz oblika primene sile drugaijih od rata, koji se u razliitim teorijama

razliito nazivaju. Naime radi radi se o sukobu niskog intenziteta, ijim se idejnim

tvorcem smatra profesor Sam Sarkesian sa Lojala univerziteta u SAD. On je sukob

niskog intenziteta svrstao u nekonvencionalne sukobe, koje definie kao: politiko-vojne

borbe koje obuhvataju dve ili vie grupa koje predvodi lokalna elita u cilju preuzimanja

kontrole od postojeeg sistema bez pribegavanja ratu u klasinom smislu. To su estoke

borbe koje imaju za cilj da zadobiju kontrolu nad lokalnim politiko-drutvenim

sistemom i zasnivaju se prevashodno na politiko-psiholokim osnovama koje imaju

duboke korene u lokalnoj kulturi. Mnogo je ei sluaj da se takve borbe vode u

uslovima u kojima nema nikakvih ogranienja, obino rejonima treeg sveta. U smislu

date definicije sukob niskog intenziteta zbog politikih razloga se odnosi na revolucije,

kontrarevolucije i terorizam. 4 Na osnovu prethodne definicije i brojnih iskustava kroz

2 K.Klauzevic, O ratu, Geca Kon AD, Beograd 1940god.3 M.Kova i B.Forca, Istorija ratne vetine, Vojno izdavai zavod, Beograd 2000.god.4 isto, str.358


7/33

uee SAD u raznim sukobima i ratovima izveden je spektar sukoba, koji se u odnosu

rizik cena i intenzitet klasifikuju na sledei nain: terorizam, sabotae, gerilski rat,

dugotrajan gerilski rat, gradjanski rat, konvencionalni rat, nuklearni rat i na kraju globalni

NHB rat. Kao to se moe videti na poetku lestvice sukoba nalazi se terorizam, a u svim

ovim sukobima je mogue primeniti OS i u prvom redu vazduhoplovne snage.

Pojam globalnog terorizma

Pojam terorizma izaziva velike kontroverze u dananjem svetu. Umesto usaglaavanja

definicije medju naunicima, politiarima i svima onima, koji se bave drutvenim

naukama, kao da postoji opti trend da se podstie uveenje broja defnicija ovog pojma.Pojam globalnog terorizma samo dodatno uveava ovaj problem u smislu da li je to jedan

od oblika terorizma ili je to sasvim nova pojava. Medjutim, cilj ovog rada nije striktno,

metodoloki ispravno pojmovno odredjenje globalnog terorizma, ve problem shvatanja

pojma globalnog terorizma kao sistema ili organizacije, njenog funkcionisanja i

elemenata koji je ine, kao neprijatelja, protiv koga vazduhoplovne snage primenjuju

oruano nasilje sa odredjenim vojnim, odn. politikim ciljem.

Globalni terorizam, kao termin se pominje od skora, praktino od napada al Kaide 11.9.

2001.god. na Njujork. Medjutim nije al Kaida jedina i prva medjunarodna teroristika

organizacija, pa da samo sa njom treba povezati globalni terorizam. Analizom sadraja

elemenata pojma terorizma u vie razliitih definicija mogu se izvui neki zajedniki

elementi koji se odnose i na globalni terorizam. U veini definicija se istie politiki cilj

koji se eli postii neprihvatljivim metodama borbe, napadima na civile i civilne objekte.

Sredstva koja se koriste su slina sa dejstvima u ratu primenom npr. diverzantska dejstva

kojima se unitavaju odredjeni neprijateljski objekti i iva sila, a sline su i kod ostalihteroristikih organizacija. Izazivanjem masovnih razaranja otetim avionima u Njujorku i

postavljanjem bombi u Madridu, a zatim napad hemijskim bojnim otrovima na stanicama

metroa u Tokiju uoava se prostorno iroko dejstvo, praktino sa mogunou dostizanja

svih taaka na svetu. Cilj koji se eli postii terorizmom je strah i opta nesigurnost koji


8/33

direktno i indirektno utiu na postizanje ciljeva, ali sa osnovnom razlikom to globalni

terorizam ima nadnacionalne ciljeve, koji prevazilaze jednu dravu i imaju iri karakter,

ali je naelno nerealan.

Ne moe se rei da postoji odredjena drutvena kriza koja posebno izaziva pojavu

globalnog terorizma, pogotovo kada se zna da vodje najpoznatije globalne teroristike

grupe al Kaide potiu iz imunih porodica i da finsijski iza nje stoje jaki ekonomski

krugovi iz sveta Islama. Medjutim, rastui raskorak izmedju bogatih i siromanih irom

sveta i postojanje ekstremnog siromatva kojim je pogodjeno vie od milijardu ljudi

omoguava stvaranje klime za fundamentalizam i ekstremizam.

Bitna odrednica globalnog terorizma je i medjunarodno lanstvo povezano istim

idejama radi postizanja univerzalnog cilja. Snaga globalnih teroristikih organizacija

varira u zavisnosti od broja pripadnika i sredstava koje poseduju i moe dostii nivogerilskog dejstva pa ak i frontalnog sukoba, koji je vodila al Kaida u Afganistanu

2001.god. Ovo posebno istie problem definisanja, jer je uobiajeno da su teroristike

organizacije relativno male, dok je snaga al Kaide u Afganistanu narasla na oko 18.000

treniranih boraca, koji su se rasuli u oko 60 zemalja. To je zapravo ini 61. armijom na

svetu od 1615pri emu se moe smatrati da je oko 3000 pravih pripadnika al Kaide.

Medjutim, najbitnija karakteristika i zajedniki imenitelj svih teroristikih organizacija je

da su nelegalne i medjunarodno nepriznate organizacije!

Na osnovu navedenog se moe indukovati sledea definicija: globalni terorizam je

sloen oblik politikog nasilja koga primenjuju medjunarodne nelegalne politiko-vojne

organizacije, koji karakterie primena metoda masovnog unitenja po neregularnim

ciljevima bilo gde na svetu sa ciljem izazivanja straha i nesigurnosti radi ostvarenja

nerealnih nadnacionalnih politikih ciljeva.

Kada analiziramo pojmove rata i nekonvencionalnog sukoba kao i pojmove dravni i

globalni terorizam, a zatim analiziramo sukobljene strane, koje uestvuju u sukobu,

neminovno vidimo veliku medjusobnu slinost sadraja, pa se sa pravom mogu postaviti

sledea pitanja:

5 W.Murray, Strategic challenges for cuonterinsurgency and the global war on terrorism,2006.god


9/33

Gde se nalazi granica izmedju rata i raznih oblika terorizma? U sredstvima, ciljevima ili

rezultatima?

U sutini data definicija globalnog terorizma je adekvatna, sa bitnim naglaskom na

sledee: Terorizam, a samim tim i globalni terorizam predstavlja oblik borbe rezervisan

za nedravne grupe, ma kakva bila njihova mo i struktura, koja se vodi tamo gde drave

vie nema, gde se pravo ne potuje.6 Dakle to je vid nelegalnog rata, kome je svako

pravilo strano, mada se i sam rat moe smatrati neleganim sredstvom ali za rat vae

odredjene konvencije i medjunarodni zakoni, koji predvidjaju postojanje ratnog zloina,

zloina protiv obiaja rata i univerzalnog zloina protiv ovanosti, kao i odredjene

moralne norme, dok se za nijednu formu terorizma to ne moe rei. Medjutim, jasno je da

su globalne teroristike organizacije, zbog metoda borbe i mogunosti posedovanja

sredstava za masovno unitenje, kao i kvantitativne jaine, ozbiljna pretnja svakojsuverenoj dravi pa je kao protivsredstvo koje drave mogu primeniti rat potpuno

legitiman.

Organizaciona struktura

Uspene teroristike grupe moraju da budu organizovane po istom principu kao i bilo

koja druga organizacija. Mora da postoji podela rada i svaka podgrupa mora da izvrava

zadate poslove, koji se uklapaju u zajedniki rad sa svim drugim jedinicama.

Tipina organizacija uredjena je po principu piramide. Potrebno je mnogo vie ljudi za

podrku teroristikih operacija, nego to ih je potrebno za izvrenje operacija; zbog toga

veina ljudi koji rade u teroristikim organizacijama slui za odravanje terorista na

terenu. Ono ime se teroristike grupe najvie bave je podrka, a ne borba.

Po Frejzeru, hijerarhijska struktura teroristikih grupa deli se na etiri nivoa. Najmanja

grupa je na vrhu i zaduena je za komandovanje grupom. Zbog potreba rada u tajnostiefikasnost izvrnog komandovanja nije velika. Komandovanje ne moe javno da

komuniira sa lanovima, niti da vri kontrolu operacija.

6 B.Kurmon, D.Ribnikar, Asimetrini ratovi, NIC Vojska, Beograd 2003.god, str.123


10/33

Drugi nivo se sastoji od aktivnog kadra (ono to svi podrazumevamo pod terminom

terorista). U zavisnosti od veliine organizacije, pojedini lanovi mogu imati jednu ili

vie specijalnosti koju vre, dok ih ostali lanovi organizacije podravaju. Aktivni kadar

je udarna pesnica teroristikih organizacija.

Trei nivo ini aktivna podrka i to je drugi po veliini elemenat teroristike

oragnizacije. Aktivna podrka omoguava trajanje kampanje, obezbedjujui smetaj,

skupljanje informacija (obavetajni rad) i logistiku.

etvrtu kategoriju, ujedno i najbrojniju, ini pasivna podrka organizacije. Ovo se ak

ne moe formalno smatrati delom teroristike organizacije, jer mnogo puta i nesvesno

pomau teroristiku kampanju. Ova kategorija obezbedjuje politiku, a esto i finansijsku

podrku.

Velike teroristike organizacije imaju podgrupe koje su sposobne da izvode samostalno

operacije irih razmera. Takodje imaju taktike jedinice i potporne sekcije koje

upravljaju teroristikom kampanjom. teroristike organizacije mogu imati dva tipa

podgrupa: eliju i stub. elija je osnovni tip, sastava etiri do est ljudi i obino je

specijalizovana za neto; npr. moe biti taktika jedinica, obavetajna sekcija ili druge

dunosti u zavisnosti od zadatka.

Stub ini vie elija sa raznim specijalnostima i jednom komandnom strukturom i

poluautonomni su. Medjutim, suvie su nezgrapni da bi se mogli upotrebiti u glavnim

operacijama, a tajnovitost koju zahteva terorizam, spreava efikasnu saradnju izmedju

stubova, tako da je njihova osnovna funkcija borbena podrka taktikim operacijama

elija.

Veina teroristikih organizacija ima slinu organizacionu strukturu, a jedino teroristi

pojedinci ne slede ovaj obrazac organizovanja.7

Funkcionisanje

7 D.R.Vajt, Terorizam, Alexandri Press, Beograd 2002.god


11/33

Da bi jedna teroristika kampanja mogla uspeti potrebna je aktivna podrka. Troenje

vremena na formiranje mree aktivne podrke je imperativ koji vodjstvo teroristike

organizacije mora obezbediti pre poetka kampanje.8

Da bi se planirao i izveo teroristiki napad, potrebna je obavetajna podrka. Tu spada

sve od biranja i opservacije cilja do krivotvorenja dokumenata i putnih isprava. Mora se

uspostaviti direktna logistika mrea da bi se teroristi snabdeli orujem. Najzad je

potrebno organizovati mreu podrke, koja obezbedjuje sklonita, prevoz, dopremu hrane

i medicinske opreme. bodinski zakljuuje da je potrebna podrka od 35 do 50 ljudi da bi

se omoguila akcija jednog teroriste na terenu.

Obuka ljudstva je sledei imperativ, jer sama volja da se bori ne znai nita ako se ne

zna kako. Zbog toga teroristike organizacije organizuju baze i opremaju ih

odgovarajuim sredstima, gde se veba gadjanje, pravljenje eksploziva, odravanje veze idr. operativne metode.

Trei imperativ je finansiranje organizacije, koje svaka teroristika organizacija mora da

rei. Adams istie da je problem shvatanja prirode i funkcionisanja terorizma nastao

upravo iz neshvatanja ove funkcije. Shvatanje da se teroristike organizacije stvaraju i

odravaju pod pokroviteljstvom drugih drava divergira od sutine da su teroristike

organizacije ipak vie-manje samostalne organizacije sa svojim politikim programima,

koji mogu biti podudarni sa drugim teroristikim organizacijama ili dravama ali i ne

moraju. Iako su neke drave i sa zapada i istoka zaista i sponzorisale terorizam i ak

stvarale ili podsticale stvaranje teroristike organizacije, moderni terorizam se razlikuje

od nasilja 60-tih godina, jer se transformisao i sada ima vlastitu dinamiku. Teroristike

organizacije imaju tendenciju da rastu i samostalno funkcioniu, a finansiranje mora biti

utkano u infrastrukturu. Npr. PLO je 1970.god. formirao ekonomsko krilo Samed sa

racionalnom poslovnom strukturom, Privremena IRA vodi mreu organizovanog

kriminala u Severnoj Irskoj itd.9

Insistiranje na odredjenju globalnog terorizma je bitno za zakonsko odredjenje okvira

upotrebe snaga RV, jer npr. RV SAD nema pravo da dejstvuje unutar SAD, osim u

8 Bodanski smatra da pokretanje teroristike kampanje zahteva ogromnu logistiku pripremu.9 D.R.Vajt, Terorizam, Alexandri Press, Beograd 2002.god


12/33

sluaju konvencionalnog napada, legitimnih protivnikih snaga, to je uticalo na

nespremnost za odbranu od opasnosti koja je dola iznutra. Ovo je znaajno i za druge

zemlje koje propagiraju demokratska naela i slobode propisane poveljom UN. Ovakvo

odredjenje globalnog terorizma dalje implicira mogunost vodjenja rata zvanino

priznatog medjunarodnog entiteta- drave protiv nelegalnih organizacija, koje mogu

podravati druge drave, uz koritenje i drugih sredstava koja ne spadaju u borbena.

Sa druge strane analiza organizacione strukture i funkcionisanja uopteno teroristikih

grupa omoguava spoznaju slabih taaka organizacije globalnog terorizma i planiranje

adekvatne akcije protiv njih, odn. upotrebe vazduhoplovnih snaga, kao jednog od

elemenata snaga koje vode protivteroristiku borbu.

Faktori koji utiu na efikasnu upotrebu vazduhoplovnih snaga

Na osnovu iznetih primera i njihove pojedinane analize moe se zakljuiti da se

upotreba vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma generalno moe

razmatrati u vie posebnih sluaja i to: u podrci drugim protivteroristikim snagama

indirektno i direktno kao i u dva sluaja, gde su vazduhoplovne snage ofanzivan ili

defanzivan subjekat dejstva. Efikasnost upotrebe varira od sluaja do sluaja, odn. od

uslova zadovoljenja bitnih faktora.

Znaaj postavljanja ciljeva je u direktnoj vezi sa doktrinom-nainom upotrebe i

oblikom dejstava, odn. uslovima vodjenje borbe protiv globalnog terorizma. Ljudi,

obavetajno obezbedjenje, organizacija komandovanja i kontrole u borbi i mogunosti

veze10 i tehnika sedstva(senzori, vazduhoplovi, bespilotne letelice i municija) su u

direktnoj vezi sa ishodom i poredjani po znaaju.

Postavljanje ciljeva

Kao i za bilo koju drugu ljudsku aktivnost ili angaovanje nekog organizacionog

sistema pravilno postavljanje cilja je od sutinske vanosti. Ciljevi su krajnji, eljeni10 Battle management, command, control and communication


13/33

efekti u odredjenoj situaciji koji se ele postii obzirom na date uslove. Sve akcije i

dejstva vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma moraju biti usmerene

na postizanje zadatih ciljeva. Ciljevi moraju biti strogo definisani, odluni, mogui i

merljivi i logino povezani po nivoima od taktikog do nacionalnog .

Uspeh u postizanju cilja predstavlja predmet merenja i ocenjivanja koji se vri u tri

etepe: kvantitativnim merenjem razlike izmedju postavljenog cilja i efekta nakon dejstva

(npr. jednom bombom JDAM gadjana je jedna elija al Kaide u nekom mestu i to je

imalo za posledicu toliko mrtvih, ranjenih itd.) ; kvalitativnom ili kvantitativnom ocenom

planiranog efekta (da li je direktan ili indirektan) koji je posledica izvedene akcije (npr.

unitenjem ove elije spreeno je dejstvo Al Kaide po obezbedjenju nekog objekta);

indikatorom uspeha koji predstavlja subjektivnu, kvalitativnu ocenu postizanja cilja (npr.

unitenjem ove elije i jo nekoliko njih spreen je teroristiki napad na neki objekat itime smanjena snaga cele teroristike organizacije za neki vremenski period).11

Angaovanje OS SAD ili vazduhoplovnih snaga, samostalno, moe biti usmereno na

vie razliitih ciljeva u zavisnosti od efekta koji se eli postii, npr. mogu se napasti

drave koje podravaju globalni terorizam ili mu pruaju utoite. Time se na bazi

direktnog sukoba se simetrinim protivnikom, konkretno legalne OS neke suverene

zemlje koje bi se nali u takvoj borbi, moe lako doi do pobede.12 Medjutim, da li je to

prava pobeda protiv globalnog terorizma, u strategijskom smislu?

Ovo je zapravo indirektni efekat na terorizam koji se moe uporediti sa dejstvom sa

distance, vazdunim udarima izvedenim na Tripoli 1986.god. Veina politiara i visokih

vojnih funkcionera ele kratak sukob, sa jasnim kriterijumima ta je postignut cilj, sa

izlaznom strategijom iz ukoba i odlunom pobedom. Primer za to je bezuslovna predaja.

Medjutim, teroristi za razliku od suverenih drava, svoj cilj i kriterijum pobede definiu

kao preivljavanje i nastavljanje borbe. Primer za to je nekoliko palestinskih teroristikih

grupa, medju njima i odskora legalan Hamas,koji nastavljaju borbu protiv Izraela. U

veini sluajeva oni slede strategiju dugotrajnog, iscrpljujueg rata i za razliku od

konvencionalnih armija, kao pobedu mogu smatrati i namerno, dobrovoljno rtvovanje,

to je sluaj sa al Kaidom i Hamas-om.

11 AFDD 2, Operacije i organizacija, 27.6.2006.god.str. 85 do 9712 kao to je bilo u Afganistanu 2001/02.god.


14/33

Sledei problem je upotreba sredstava za masovno unitenje, to implicira potrebu za

preventivnim i hitninim reagovanjem. Cilj upotrebe vazduhoplovnih snaga u ovom

sluaju moe biti unitenje mogunosti fabrikacije ovih sredstava ali u tom sluaju je vrlo

verovatno da e se izazvati reagovanje medjunarodne zajednice, to se desilo nakon

dejstva po hemijskoj fabrici u Sudanu. Ovakav in se moe smatrati kao akt rata i agresije

na suverenu dravu.

Sutinski najvei problem je to globalni terorizam ne deluje javno, njegove borbene

formacije su male i nevidljive kao i logistika, tako da je broj OD vrlo mali. Primer je

organizacija al Kaide, bazirana na elijskoj strukturi, gde se lanovi i ne poznaju, a

pogotovo se ne znaju operativne aktivnosti. Zbog toga je postizanje stratekog cilja,

unitenje globalne teroristike organizacije, vremenski dugotrajan proces ali koji u isto

vreme trai prmanentno visoku gotovost vazduhoplovnih snaga da brzo reaguju nataktike ciljeve svuda po svetu.

Doktrina

Znaaj doktrine je objanjen u prvom delu rada, a njen uticaj i znaaj se sagledava kroz

sve ostale varijable. Doktrina povezuje operativnu upotrebu vazduhoplovnih snaga sa

ciljevima preko funkcionalne organizacije, komandovanja i kontrole i naine dejstava.

injenica je da SAD pri upotrebi vazduhoplovnih snaga u navedenim primerima nije

imala adekvatnu doktrinu i da su sve operacije bile improvizovane ili bazirane na

konvencionalnim doktrinama, to je ponekad bilo uspeno, a ponekad ne.

Sutina vojne i vazduhoplovne doktrine SAD je postizanje disimetrije u odnosu na

protivnika. To je strateko naelo kojim se tei da se na osnovu materijalnog bogatstva

stvore tehnoloki superiorne snage ime se postie odluujua prednost nad protivnikom.

I zaista kada se izvri analiza sadraja u svim doktrinarnim dokumentima ietvorogodinjim pregledima odbrane ministarstva odbrane SAD vidi se potvrda ovog

naela. Primena ovog naela se moe videti u svim ratovima koje su vodile SAD posle II

sv. rata.


15/33

Pored ovog naela, karakteristika amerike kulture bazirana na tradicionalnom stavu o

gradjaninu- vojniku ima velikog udela u amerikom poimanju rata uopte, kao totalnog

sukoba, pred kojim se politika povlai dok vojnici ne zavre "posao". Cilj totalnog rata je

apsolutna, bezuslovna kapitulacija neprijatelja, bez kompromisa, to je takodje prisutno u

svim ratovima koje su vodile SAD od rata na nezavisnost.

Oba razloga se mogu smatrati znaajnim za objavu rata globalnom terorizmu, to je

jedinstven sluaj i sasvim zasigurno svojstven jedino supersili kakve su SAD. Iako sama

re "rat" moda i ne odraava pravi karakter borbe protiv globalnog terorizma, ovakav

pristup daleko vie mobilie sve snage jednog drutva i priprema javno mnjenje za

dugotrajan sukob i uslove primene sile koji su bliski vazduhoplovstvu kao delu OS.

Asimetrija, medjutim, tei potpuno suprotnoj strategiji, njen cilj nije direktno

konfrotiranje, ve indirektan prilaz protivniku. Ovo je manje-vie zajednikakarakteristika strategija svih teroristikih organizacija. Na osnovu ovakve strategije, kao

to je ve reeno, sukob postaje dugotrajan i nestalan po intenzitetu.

Na osnovu uoenih slabosti i potreba za jednom objedinjenom doktrinom borbe protiv

neprijatelja kakav je globalni terorizam SAD su ustanovile posebnu doktrinu.

Ovo je od znaaja i za druge zemlje, medju njima i nae, koje imaju iste izazove i pretnje

po nacionalnu bezbednost, a nemaju razradjenu doktrinu upotrebe.

Funkcionalna organizacija

Funkcionalna organizacija je sistemsko prilagodjavanje organizacije vazduhoplovnih

snaga SAD za izvravanje razliitih zadataka postavljenih namenom. Ova organizacija u

obliku AEF-a, kako je ve pomenuto, stvorena je nakon zavretka hladnog rata i

pokazala se kao prilino funkcionalna.

Od AEF-a i nacionalnih vazduhoplovnih snaga se za potrebe izvrenja posebnihzadataka prave posebne vazduhoplovne ekspedicione snage (ATEF),13orjentisane na

poseban zadatak, dobro integrisane sa adekvatnim balansom borbenih jedinica, jedinica

podrke, komandovanja i kontrole i zatite.

13 Air Expeditionary Task Force (AETF)


16/33

Osnovni koncept na kome bazira ATEF organizacija su: jedinstveno komandovanje pod

komandantom vazduhoplovnih snaga ratita,14koji je ujedno i komandant vazduhoplovne

komponente unutar zdruene komande ratita;15adekvatnim pravilima komandovanja i

kontrole i potpuno opremljenim i podravanim snagama.

Jedinstveno komandovanje zdruenim snagama se rasprostire od operativnog nivoa do

taktikog uz upravljanje logistikom u zavisnosti od veliine AETF, a koja zavisi od jaine

neprijatelja i prostora. Unutar ATEF jedinice mogu formirati ekspedicione vingove,

grupe, skvadrone, odelenja (flajtove), detamane ili elemente koji obezbedjuju racionalnu

upotrebu i kontrolu i koheziju jedinica. Decentralizovano izvrenje i neprekidno

komandovanje obezbedjuje se vazduhoplovnim operativnim centrom16, koji takodje moe

biti razliite jaine. Potpuno razvijen centar broji gotovo 1000 ljudi, kakav se

upotrebljava u regionalnom sukobu sa jakim protivnikom kao to je bio Irak 1991.god.dok se za humanitarne operacije primenjuje mali centar, iji je zadatak pravljenje

rasporeda i izvetavanje.17

Pravljenje funkcionalne organizacije je imperativ za postizanje cilja svake organizacije

kojim se ona prilagodjava uslovima okruenja i specifinom protivniku. U primerima gde

nije bilo odgovarajue doktrine, a organizacija je bila zastarela i neprilagodjena,

angaovanje je bilo osudjeno na neuspeh. Ovaj stav je potvrdjen primerom spaavanja

talaca u Iranu ali i napadom 11.9.2001.god., gde je organizacija bila potpuno

neprilagodjena uslovima.

Obavetajno obezbedjenje (vazduhoplovi, senzori, bespilotne letelice

i agentura)

Znaaj ovog faktora se vidi po tome to je u svim uspenim operacijama obavezno bio

zastupljen i naglaen. Sutina znaaja obavetajnog obezbedjenja se ogleda u pravilnom i

brzom donoenju odluka. Ukoliko to nije zadovoljeno neprijatelj se nalazi unutar tzv.

14 Commander Air Force forces (COMAFFOR)15 Joint Force Air Component Commander (JFACC)16 Air Operational Center (AOC)17 AFDD 2, Operacije i organizacija, 27.6.2006.god., str.43 do 51


17/33

ciklusa odluivanja i ima inicijativu, koja u sluaju borbe protiv globalnog terorizma

znai pobedu ili poraz.

Otkrivanje malih grupa boraca moe biti teko, posebno u okruenju kao to su gradovi.

Medjutim, ve danas postoje operativni vazduhoplovi koji se mogu koristiti u ovu svrhu,

kao to su: U-2, E-8, JSTARS, RC-135 Rivet Joint, RC-12 Guardrail i brojne bespilotne

letelice (BL). Ova sredstva su ve prilino mnogo upotrebljavana u konvencionalnim

ratovima i esto se opisuju kao stalno traena, a malobrojna.

Postoji nekoliko programa razvoja BL, koje su pokazale izuzetan znaaj u uslovima

ofanzivne upotrebe vazduholovnih snaga, a radi se na izradi jo manjih BL koje bi bile u

upotrebi jedinica za specijalne operacije na taktikom nivou (Silent eyes, Wasp itd.), koji

bi sluile navigaciji i lokaciji terorista u gradskim i ruralnim sredinama i omoguile

lokaciju teroristikih lidera. Za ovu svrhu u odbrambenim operacijama planira se iupotreba bespilotnih balona-cepelina.

U upotrebi je i veliki broj radara za otkrivanje pokreta malih grupa ljudi, ali izraeno je

odredjeno nezadovoljstvo stepenom efikasnosti ove opreme. Teroristi znaju za ova

sredstva i protiv njih primenjuju stalno kretanje, zatitu terenom ime umanjuju znaaj

primene ovih sredstava. Daleko veu primenu imaju elektrooptika sredstva, koja

omoguavaju detekciju i praenje kretanja malih grupa terorista, jer su jeftinija, laka za

odravanje i primenu. Veliki znaaj imaju sredstva za prislukivanje, detekciju i praenje

komunikacije, ime su postignuti odredjeni uspesi u lokaciji i dejstvu po teroristikim

liderima. Najpoznatiji je sluaj uspeha ruskih snaga koje su ovom metodom locirale i

pratile eenskog lidera, a zatim dejstvovale iz vazduha preciznim orujem i ubile ga.

poznato je da Bin Laden po svaku cenu izbegava upotrebu mobilnih telefona.

Treba na kraju pomenuti i sutinski najefikasniju metodu prikupljanja obavetajnih

podataka, agenturu, koja se gotovo uvek pokazala kao neophodna, a esto zaboravljana u

sferi sve vee primene tehnologije. Ovo je krucijalna metoda i stub oko koje se kree

borba protiv globalnog terorizma!

Ovaj faktor mnogi autori prihvataju kao najznaajniji u borbi protiv terorizma, jer

informacije i obavetajna aktivnost omoguavaju protivteroristikim snagama da nateraju

teroriste na "otvoreno", ime se poveava efikasnost.


18/33

Komandovanje i kontrola

Uticaj komandovanja i kontrole se pri upotrebi vazduhoplovnih snaga ogleda dvojako,

kao planiranje i izvrenje planiranih dejstava. Na efikasnost ove varijable viestruk uticaj

ima doktrina (preko ciljeva, naina upotrebe, organizacije itd.), obuenost ljudstva i

savremena tehnoloka dostignua za obavetajno obezbedjenje i vezu. Moe se videti da

je znaaj ove varijable izuzetno visok i da povezuje ostale faktore direktnim

usmeravanjem napora ka izvrenju ciljeva traenjem optimalnih naina upotrebe.

Sutina komandovanja se ogleda u upotrebi vazdune sile po neprijatelju tako da se

ulazi unutar protivnikovog procesa odluivanja18ime se zadobija inicijativa i odluujua

prednost ( u konvencionalnim dejstvima se to postie dejstvom po KM, radarima,

senzorima, naruavanjem sistema veza itd.). Veina politiara i visokih vojnih zvaninika

eli kratko trajanje sukoba i brzu pobedu. Centralizovano planiranje i decentralizovano

izvrenje obezbedjuje vodjenje borbe sa simetrinim konvencionalnim protivnikom

upravo na navedeni nain.

Medjutim, globalne teroristike organizacije, kao to je al Kaida, primenjuju rastresito i

na taj nain decentralizovano komandovanje i kontrolu. Kao i veina gerilskih,

teroristikih i organizovanih kriminalnih organizacija, i al Kaida ne pokuava da

postigne brzu pobedu, ve vodi dugotrajan iscrpljujui rat. Centralizovano izvrenjepostiu samoubilakim napadima, gde je jedan ovek i skuplja informacija, onaj koji

odluuje i izvrava dejstvo.

Da bi se suprostavile ovakvoj organizaciji vazduhoplovne snage SAD ali i druga

vazduhoplovstva, moraju takodje da odluuju i deluju decentralizovano. Kao to su

primeri pokazali, situacija na terenu se vrlo brzo menja i organizacija mora da se

prilagodi stvaranjem malih borbenih delova sposobnih da odluuju i dejstvuju

samostalno. To je primer upotrebe predatora radi eleminacije Atafa i upotreba avijacije u

bliskoj vazduhoplovnoj podrci u ofanzivnim i defanzivnim borbama protiv al Kaide u

Afganistanu. SAD rade na to povezanijoj, zdruenoj upotrebi medju vidovima svojih

OS, odn. na uvebavanju ljudstva na nivou bataljona i specijalnih timova da efikasno

18 Observe, Orient , Decide and Act (OODA) proces prikupljanja informacija, orjentisanja, odluivanja idelovanja


19/33

usmeravaju avijaciju na OD. Medjutim ovde se javlja problem obuenosti ljudstva, jer je

ova obuka skupa i trai vreme, a kompromisna reenja, kao to je upotreba artiljerijskih

oficira za navodjenje avijacije moe da ima kobne posledice.

U oktobru 2004.god. RV SAD je oformilo kancelariju JAGO.19Zadatak ove kancelarije

je bio da na bazi izmene doktrine postigne poveanu decentralizaciju i broj ljudi koji

moe donositi odluke o upotrebi vazduhoplovnih snaga na taktikom nivou.

Vazduhoplovi

Posedovanje najmodernijeg vazduhoplovnog parka nije neophodan uslov za uspenu

borbu protiv globalnog terorizma. Iako poseduju najmoderniju vazduhoplovnu opremu ivazduhoplove, vazduhoplovne snage SAD su esto zakazale. Sutinski je vano da

vazduhoplovi poseduju odredjene borbene mogunosti, npr. dolet, trajanje leta, brzinu

regovanja, mogunost otkrivanja i dejstva po malorazmernim ciljevima. Medjutim, sve

ove osobine se mogu postii i na vazduhoplovima starije generacije pravovremnim

usavravanjem, to znai da i druge zemlje imaju podjednake anse da svoje

vazduhoplove uspeno upotrebe u borbi protiv globalnog terorizma. Sutinski je vano da

se ove snage pravilno upotrebe, a na to vie utie pravilno postavljanje ciljeva i

odgovarajua doktrina primene. Vazduhoplovne snage SAD su u procesu

prenaoruavanja i nabavke tehnoloki napradnijih vazduhoplova, kao to su: F-22, F-35

za protivvazduhoplovnu i protivpovrinsku borbu. Takodje modernizuju postojeu flotu

svih verzija AC-130, koji se pokazao kao nezamenljiv u borbi protiv malih grupa terorista

bilo u planinama Afganistana ili iznad gredskih podruja kao to je Bagdad.

Predvidja i se poveanje mobilnosti usavravanjem specijalizovanih helikoptera HH-

60G Pawe Hawk, MH-53J/M Pawe Low, MH-47E Chinook. Iako je njihova primena

pokazala veliki znaaj, ipak navedeni primeri dokazuju osetljivost i ogranienostprimene.

19 Joint Air-Ground Operations (JAGO) zdruene vazduno-kopnene operacije


20/33

Naoruanje

Jedan od problema u borbi protiv globalnog terorizma je zakonski okvir primene sile i

mogunost izazivanja kolateralne tete. S tim u vezi vrlo je kontroverzna primena

vazduhoplovnog naoruanja, koje je namenjeno konvencionalnom ratu, jer kao posledica

moe biti nenamerno oteenje ili unitenje objekata civilne infrastrukture, a jo gore

moe izazvati ljudske rtve.20S tim u vezi pokrenut je program izrade bombi malog

dijametra, teine oko 100kg sa preciznim vodjenjem i forsiranje upotrebe sredstava kao

to je AGM-114 Hellfire, ime se omoguava precizno i relativno bezbedno dejstvo u

uslovima blizine civila i vlastitih snaga.

Sada su u upotrebi sredstva, koja su se pokazala kao vrlo efikasna u uslovima

konvencionalne primene, kao to je: GBU-24 LGB laserski vodjena bomba za ruenje

dobro utvrdjenih i ukopanih bunkera i tunela u planinskim masivima Tora Bora; BLU-

118B koja izaziva termobariki efekat i nadpritisak u dobro utvrdjenim sklonitima;

satelitski vodjena sredstva GBU-31 JDAM, koja ima kruno skretanje manje od 3m sa

visine odbacivanja od preko 13.000m itd.

Precizna municija ima izuzetno veliki znaaj u borbi protiv globalnog terorizma jer

omoguava da se angaovanjem malih snaga postignu izuzetni taktiki efekti uz

potovanje zakonskih normi i ogranienja u upotrebi sile.

Modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga

Na osnovu primera upotrebe vazduhoplovnih snaga RV SAD u prolosti i analize

znaajnih faktora moe se zakljuiti da se upotreba vazduhoplovnih snaga u borbi protiv

globalnog terorizma moe opisati prema sledeim modelima: indirektna podrka,

20 Primer dejstva po svadbi u Afganistanu 2002.god. nakon zavretka glavnih borbi sa Talibanima iteroristima al Kaide, kada je grekom svadbeno pucanje protumaeno kao protivvazduno dejstvo, a

posledica je bilo vie stotina mtrvih.


21/33

direktna podrka, ofanzivna dejstva i defanzivna dejstva u borbi protiv globalnog

terorizma. Svi mogui oblici dejstva i upotrebe vazduhoplovnih snaga se mogu nai

unutar ovih modela.

Indirektna podrka

Vazduni udari predstavljaju dejstva sa ciljem skretanja, naruavanja, odlaganja ili

unitenja neprijateljskog vojnog potencijala pre nego to moe ispoljiti efikasno dejstvo

protiv vlastitih snaga ili kojima se postie zadati cilj komandanta ratita. Ova dejstva se

izvode na takvoj distanci da nije potrebna posebna koordinacija pokreta i vatre vlastitih

snaga.Mada deluje kao iskljuivo ratni nain upotrebe vazduhoplovnih snaga, ovaj nain

upotrebe je primenljiv za udare sa distance po teroristikim kampovima za obuku ili dr.

ciljevima duboko unutar teritorije zemlje domaina terorizma, kao to je bilo u Sudanu,

Afganistanu i Libiji.

Cilj ovih dejstava nije obavezno direktno dejstvo po teroristikim grupama ili njihovom

rukovodstvu, ve indirektno naruavanje njihove moi preko logistike i izvora

finansiranja i podrke, koju pruaju zemlje domaini terorizma.

Ovaj nain upotrebe vazduhoplovnih snaga se najee izvodi uz komandovanje iz

vazduha, koje vri koordinaciju i obavetajno obezbedjenje napada. Posebni

vazduhoplovi se odredjuju za detekciju ciljeva u odredjenoj geografskoj zoni. Tipian

zadatak obuhvata kontrolu aviona udarne grupe koji se smenjuju u napadu, radi

odredjivanja prioritetnih OD u cilju postizanja maksimalnog uinka.

Iako se sami borbeni avioni esto odredjuju za ovaj zadatak, pokazalo se u borbi protiv

globalnog terorizma da ga i drugi vazduhoplovi mogu uspeno izvriti, ak i efikasnije.

Avioni JSTARS i BL MQ-1/MQ-9 Predator, mogu locirati, verifikovati i odobriti napad,a zatim koordinirati udarne grupe. BL Predatori mogu otkriti i pratiti potencijalne mete, a

nakon dejstva izvriti kontrolu nanete tete radi ponavljanja napada. Takodje je vana i

upotreba E-3 AWACS-a radi vazdune kontrole kretanja i bezdenosti razdvajanja


22/33

udarnih grupa prilikom napada, kao i upozorenja na opasnost od strane neprijateljskih

lovaca, npr. dejstvo na Libiju.

Vazduni udari se dele u dve grupe: planirane i hitne. Planirani su optimalniji jer

omoguavaju izbor oruja, formiranje elemenata borbenog poretka, minimalne gubitke i

to je bitno u borbi protiv globalnog terorizma manjenje mogunosti kolateralne tete i

dejstva po svojim trupama zbog bliskog dodira sa teroristima. Medjutim, kako je

stvarnost pokazala, ciljevi kao to su visoki teroristiki rukovodioci u kretanju ili bekstvu

zahtevaju trenutno reagovanje, to mora da obezbedi informaciona tehnologija, tzv.

mreno-centrino ratovanje. Naruavanje normalnog procesa odredjivanja ciljeva po

kojima se dejstvuje po planu unutar ciklusa od 72h moe izazvati problem u organizaciji

izvrenja ali je to predvidjeno doktrinom upotrebe u protivkopnenoj borbi pa je to i

uticalo na uspeno izvrenje operacije Anakonda, koja je inae bila vrlo loe isplanirana.

Pored vazdunih udara u indirektnoj podrci borbe protiv globalnog terorizma moe

postojati potreba i za protivvazduhoplovnom borbom, npr. udari sa distance po zemlji

koja poseduje snanu pritivvazdunu odbranu i lovaku avijaciju. Protivvazduhoplovna

borba je zajedniki napor, sinerginost izmedju sistema komandovanja, obavetajnog

rada, elektronskog izvidjanja i radarskog otkrivanja i praenja, izvidjanja svim drugim

sedstvima i snagama, dejstvima LA i LBA, projektila i ARJ PVO, ali i drugih delova OS

Ovi zadaci se vre u okviru ofanzivne borebe za prevast u vazdunom prostoru i ima za

cilj unitenje, neutralisanje i umanjenje pretnje od strane neprijateljskih vazduhoplova i

projektila. Idealno bi bilo unititi ovu pretnju i njenu logistiku jo na zemlji ili na kraju

krajeva to blie njihovim izvorima. Objekti dejstva su neprijateljski: sistem PVO (avioni

i ARJ PVO), aerodromi, infrastruktura logistike, projektile (krstaree i balistike), vozila,

brodove i vazduhoplove koji slue kao lansirna orudja, kao i komandna mesta, sredstva i

vorita veze i centri za prikupljanje obavetajnih informacija.

Indirektna podrka predstavlja kombinaciju protivpovrinske i protivvazduhoplovne

borbe i to je konvencionalna upotreba vazduhoplovnih snaga sa ciljem da sprei i umanji

logistiku, finansijsku, politiku i svaku drugu podrku drugih zemalja globalnom

terorizmu.


23/33

Direktna podrka

Namena vazduhoplovnih snaga za izvrenje ove misije je podrka drugim snagama za

borbu protiv globalnog terorizma. Najee se bazira na obezbedjenju stratekog i

taktikog manevra i logistiku podrku angaovanih snaga. Primeri upotrebe u ovim

zadacima su spaavanje talaca u Iranu i ubacivanje specijalnih snaga u Afganistanu u

operaciji Anakonda.

U sluaju potrebe angaovanja protivteroristikih timova bilo gde na svetu,

vazduhoplovne snage SAD imaju adekvatne, prostorne mogunosti. Strateka

pokretljivost, koja podrazumeva prenos ljudi i opreme bilo gde na svetu omoguava

efikasnu upotrebu. Savremena oprema omoguava let u gotovo svim uslovima,

manipulaciju u ekstremnim uslovima, kao to su planine Afganistana, ali sa odredjenim

borbenim ogranienjima, koja se odnose na superiornost u vazdunom prostoru. Naime,

neprijatelj ne sme imati gotovo nikakve mogunosti PVO na terenu da bi se mogao

izvriti taktiki manevar. Ovo potvrdjuje angaovanje u Afganistanu 2002.god.

U sutini ovaj nain angaovanja omoguava da se mali timovi specijalnih snaga ili

minimalne povrinske snage u dodiru sa neprijateljem, kada otkriju teroristiku grupu ili

veeg neprijatelja, mogu za kratko vreme ojaati do bilo kog eljenog nivoa od

protivteroristikog tima za spaavanje talaca do snaga koje mogu voditi konvencionalanrat kakav je bio u Afganistanu.

Ofanzivna dejstva

Bliska vazduhoplovna podrka je misija vazduhoplovstva koja se ini najrelevantnijom

za upotrebu u borbi protiv neprijatelja kakav je globalni terorizam. Ovo su dejstva protiv

neprijateljskih objekata dejstva u neposrednoj blizini vlastitih snaga zbog ega se zahteva

stroga koordinacija vatre i pokreta izmedju vazduno-kopnenih snaga. Iako se ne smatra

kao najefikasnija upotreba vazdune sile, ovakva upotreba vazduhoplovnih snaga u

kritinoj situaciji moe biti najefektnija. Upotreba avijacije na ovaj nain je uvek pod

komandom RV preko ljudstva koje je pridodato kopnenoj jedinici koja se podrava.


24/33

Uglavnom se podravaju lake jedinice, kao to su: padobranske, marinske ili

specijalne jedinice, to i jeste od znaaja za borbu protiv globalnog terorizma, jer se

upravo ovakve jedinice, zbog svoje mobilnosti i fleksibilnosti upotrebljavaju, npr.

Afganistan 2002.god.

Komandovanje u ovim dejstvima se obezbedjuje preko zdruenog krajnjeg kontrolora

napada i isturenog vazduhoplovnog kontrolora na zemlji ili u vazduhu,21koji se nalaze u

blizini sopstvenih trupa. To su posebno obueni oficiri koji jedini imaju pravo da odobre

upotrebu vazdunih dejstava. Ovo je od sutinskog znaaja u ovim dejstvima zbog

detekcije, pozitivne identifikacije, usmeravanja i odredjivanja ciljeva i konano

odobrenja za dejstvo, a radi izbegavanja kolateralne tete i dejstva po svojim snagama.

U skladu sa mogunostima vazduhoplova, naoruanja i sistema za otkrivanje i dejstvo

po ciljevima postije tri tipa kontrole pri izvrenju zadataka bliske vazduhoplovnepodrke:

1. tip, kada kontrolor vizuelno prati i cilj i vazduhoplov koji dejstvuje na njega. U

ovom sluaju kontrolor preko dvogleda ili slinog optikog pomagala usmerava

vazduhoplov na cilj. Ovaj sluaj se primenjuje kada je vreme loe, nije pouzdana

oprema na vazduhoplovu, postoji problem jezike barijere u koalicionim snagama

i sl;

2. tip se primenjuje kada kontrolor ne moe da vidi bilo vazduhoplov koji napada ili

cilj u trenutku dejstva ili kada vazduhoplov ne moe da ostvari hvatanje cilja

napadno-navigacijskim sistemom. Ovaj nain se moe primenjivati nou, u

uslovima loeg vremena, velike visine dejstvujueg vazduhoplova ili dejstva sa

velike daljine. Upotreba ovog tipa kontrole zahteva daljinski prenos slike take

nianjenja npr. laserski vodjenog sredstva preko BL Predator ili podvesnog

sistema za detekciju i praenje na avionu. Kontrolor je u poziciji da koordinira

napad i izbegne greke, koje bi se neminovno desile usled sloenosti uslova u

kojima s vodi borba, a sve to zahvaljujui primeni savremene tehnologije. Ovo je

est sluaj komandovanja i kontrole nad bliskom vazduhoplovnom podrkom;

3. tip je sluaj kada se sa jednog vazduhoplova dejstvuje po vie ciljeva uz davanje

ogranienja. Ovde se takodje ne zahteva vizuelni kontakt izmedju kontrolora,

21 Joint Terminal Attack Control (JTAC) i Forward Air Controller (Airborne) (FAC(A)) u naoj vojnojterminologiji su to vazduoplovni oficiri za vezu i navodjenje ali


25/33

vazduhoplova i cilja. Medjutim podaci moraju da se kreu kroz komandno mesto,

a kontrolor zadaje ogranienja dejstvujuem vazduhoplovu u vidu: vremena,

koordinata, kursa napada, naoruanja koje se upotrebljava i konano daje dozvolu

za dejstvo uz mogunost i da opozove dejstvo. Podatke o cilju i trenutak

odbacivanja sredstava daje istureni osmatra.

Bliska vazduhoplovna podrka je posebno znaajna u borbi protiv globalnog terorizma

zbog ve pomenutih zakonskih ogranienja pomenutih "Zakonom o oruanom sukobu"

(LOAC), a iz razloga legitimne upotrebe sile u borbi protiv globalnog terorizma. LOAC

se bazira na etiri osnovna principa kojima se odredjuju ciljevi, odn. objekti dejstva, a to

su: vojna potreba, nepotrebna patnja, proporcionalnost i razdvajanje.

Vojna potreba se odnosi na odredjivanje ciljeva koji mogu biti OD prema enevskojkonvenciji, a to su objekti koji prema svojoj prirodi, lokaciji, nameni i upotrebi mogu

efikasno uticati na ratna dejstva.

(Npr. obina kua za stanovanje, koja inae nije vojni OD, moe to postati ako je u njoj

smeten borbeni poloaj, komandno mesto i sl.).

Nepotrebna patnja se odnosi na principe hake konvencije o ogranienju upotrebe

municije i sredstava sa ciljem da izazovu nepotrebnu patnju, kada je cilj ve postignut.

(Npr. upotreba staklenih projektila izaziva komplikacijue kod medicinskog tretmana, a

meta je svakako neutralisana).

Proporcionalnost se ogleda u sagledavanju vojne prednosti pri napadu na OD kojim se

moe uzrokovati kolateralna teta i gubitak ivota civila i oteanje civilne imovine.

(Npr. oklopno vozilo se nalazi pored kole i predstavlja unosan cilj, medjutim blizina

kole e sigurno izazvati ljudske gubitke kod civila i unitenje ili oteenje zgrade koja

ima vei drutveni znaaj).

Razdvajanje (ciljeva) predstavlja princip baziran na medjunarodnom zakonu o zabrani

dejstva po civilima, odn. dejstvo je dozvoljeno iskljuivo po borbenom poretku

neprijatelja.

(Npr. u odnosu na poloaj civila i borbenih delova na prostoru borbenih dejstava, vri se

odabir vodjenog (pametnog) ili nevodjenog oruja. Razlika je u ceni primenjenog


26/33

sredstva ali koje moe znaiti kolateralnu tetu. To naravno ne znai zabranu upotrebe

nevodjenog oruja).

U ofanzivnim dejstvima vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma,

pored bliske vazduhoplovne podrke sasvim je izvesna i primena vazduhoplovnih udara,

npr. iznenadno otkrivanje sklonita nekog od teroristikih lidera. U svim sluajevima

kada dejstvo po cilju nije u blizini vlastitih snaga i ne zahteva potpunu integraciju vatre i

pokreta sa zemlje sa dejstvom iz vazduha, treba primenjivati proceduru dubokih udara.

Primer ovako kompleksne upotrebe vazduhoplovnih snaga je operacija Anakonda.

Takodje, kao i u indirektnoj podrci i ovde moe postojati potreba za

protivvazduhoplovnom borbom u sluajevima kada se ova dejstva vre nad teritorijom

zemlje koja podrava globalnu teroristiku organizaciju, a ima snano vazduhoplovstvo iPVO i reena je da prui otpor u cilju podrke globalnom terorizmu.

U sutini, ofanzivna dejstva vazduhoplovnih snaga, predstavljaju kompleksan model

razliitih sadraja borbenih dejstava usmerenih na direktno unitenje otkrivenih elementa

globalne teroristike organizacije od vodja do pojedinanih borbenih elija na terenu.

Defanzivna dejstva

Nacionalna bezbednost, shvaena u kontekstu borbe protiv globalnog terorizma,

predstavlja zajedniki napor na prevenciji i smanjenju osetljivosti SAD od teroristikog

napada, kao i minimiziranje tete koja moe nastati takvim napadom. Defanzivna dejstva

vazduhoplovnih snaga imaju za cilj zatitu sopstvenih snaga i vitalnih interesa od

neprijateljskih napada iz vazdunog prostora (aviona i projektila). Ovim dejstvima se

obezbedjuje sigurna zona kojom se tite prijateljske komunikacione linije i nutralie

inicijativa terorista. Ovo se postie kao to je reeno: policijskom kontrolom vazdunog

prostora, odbranom zone i odbranom objekta.


27/33

Borbeno deurstvo lovake avijacije22 (LA) u vazduhu i na zemlji je osnovni nain

upotrebe snaga RV SAD za izvravanje ovih zadataka. Lovaki avioni, se nalaze u

vazduhu, u dodeljenim zonama patroliranja (ZP), odakle se upuuju sa komandnog mesta

na presretanja potencijalnih ciljeva ili poleu na znak uzbune sa zemlje, to zavisi od

vie faktora: vrsta vazdunog napada, broja i veliine objekata zatite, izvesnosti napada

u odnosu na kretanje neprijatelja, odn. pravaca napada, mogunosti sistema C4ISR23, kao

i broja aviona u LA.24U primeru napada na Njujork 11.9. zona odbrane sa vitalnim

objektima prema broju lovaca je bila potpuno neuskladjena.

Prednosti deurstva u vazduhu su verovatnoa presretanja na veoj distanci od objekta

koji se titi, to uveava mogunost preivljavanja samog objekta. Ovo se uvek

primenjuje kada daljina i mogunost reagovanja od otkrivanja neprijatelja do dejstva LA

ne obezbedjuje zatitu objekta zatite (OZ). Ovaj nain je nakon napada 11.9. i koriten

za vreme operacije plemeniti orao.

Ukoliko je ZP velika, a druge karakteristike negativno utiu, moe se uticati na izvrenje

zadatka PVO postavljanjem ARJ PVO za neposrednu odbranu OZ. Uska koordinacija je

imperativ broj jedan za zajednika dejstva i to se postie merama, kao to su razdvajanje

po visini, pravljenjem blokova dozvoljenih granica visine leta LA u njima i prostornim

razdvajanjem. Sinergija se postie tehnikom superiornou aviona i ARJ PVO uzC4ISR, radi razdvajanja ciljeva i odredjivanja pripadnosti, to omoguuje dejstvo u

zajednikoj zoni. Lovci moraju znati pozicije zona dejstava ARJ PVO radi izbegavanja

ove zone ili leteti na odredjenoj visini.

Kada se odredi pozicija i visinske granice ZP ostaje da se odredi oblik manevrisanja u

zoni. Manevar lovaca u ZP mora da obezbedi najbolje uslove za detekciju i osmatranje,

brz prelazak u napad svih aviona i lako odravanje mesta u zoni. Borbeni poredak lovaca

je ealoniran po visini. Brzina se odredjuje kompromisom izmedju maksimalno trajne i

krstaree. U sutini ovi manevri bi trebalo da omogue najlaku i najbru detekciju

22 Combat Air Patrol (CAP)- Borbeno deurstvo lovake avijacije u vazduhu23 Command Control Communications Computers Intelligence Surveillance Reconnissance (C4ISR)-Komandovanje kontrola kompjuteri veza obavetajno obezbedjenje nadzor i izvidjanje24 AFDD 2-1.1,Protivvazduhoplovna borba, 26.4.2002.god.


28/33

ciljeva i upotrebu oruja i onemogue iznenadjenje, a u isto vreme da olakaju rad grupe i

komandovanje.

Komandovanje dejstvima LA u vazduhu moe biti vrlo kompleksno. Ova funkcija

obino sadri otkrivanje ciljeva na velikim daljinama, identifikaciju, podelu ciljeva

izmedju grupa LA, navodjenje radi presretanja, davanje dozvole za otvaranje vatre (kada

je to neophodno) i zadravanje nivoa spremnosti za odbranu u sluaju napada. KM kada

dodeljuje zadatak presretanja OD jednoj grupi, obezbedjuje ojaanje drugom ili

podizanje lovaca iz pripravnosti na zemlji radi zatite poretka. Data link izmedju lovaca i

KM i ARJ PVO dalje smanjuje optereenje komandovanja i mnogostruko uveava

borbene mogunosti snaga, uz smanjenje osteljivosti na PED. 25Najbolji nain prenosa

podataka i komandi varira od situacije i najee je kombinacija stalnog prenosa podataka

data linkom i direktnog usmeravanja glasom. Prenos podataka linkom obezbedjujepilotima stvarnu sliku bojita. Ove informacije pomau pilotu u izboru ciljeva,

odravanja defanzivnog ali spremnog poloaja i pomo pri pojavi "rupa" u planiranju. Sa

druge strane KM obino ima bolji pregled situacije i zato je najbolje da pilot ne inicira

samostalno presretanje, jer to moe izazvati probleme ili onemoguiti uspeh presretanja,

moe biti klopka ili ostavlja OZ nezatien i sl. Kada se pojavi cilj KM bi trebalo da

prosledi komandovanje lovcima oficiru za navodjenje (VON). Odgovornost VON-a je da

omogui najbolje uslove za presretanje i postizanje prednosti u poloaju lovca.

Od lovca presretaa se kao krajnji cilj moe zahtevati da prisili presretnuti vazduhoplov

da napusti vazduni prostor ili da sleti radi zemaljska inspekcije, odn. u sluaju direktne

pretnje, otvori vatru i uniti presretnuti vazduhoplov.

Najvei problem u defanzivnim dejstvima je zakonitost akcije i problem upotrebe sile

zbog prisustva civila i mogue kolateralne tete. Ovo je i uslovilo katastrofu 11.9., a

znaaj problema se moe sagledati i kroz posledice po medjunarodne odnose izazvane

obaranjem junokorekskog aviona od strane Ruskog presretaa. Primer za ovo je i

presuda naem pilotu maj. iiu pred italijanskim sudom, koji je 1992. zakonito oborio

helikopter koji je upao u na vazduni prostor i odbio da izvri naredbe od strane kontrole

leta i presretaa.

25 videti rad istog autora na temu: Mrenocentrino ratovanje


29/33

Na osnovu primera upotrebe vazduhoplovnih snaga SAD u prolosti i analize faktora

koji utiu na mogunosti upotrebe vazduhoplovnih snaga dolo se do prethodno opisana

etiri modela upotrebe. Moe se zakljuiti da predloeni modeli zadovoljavaju i

omoguavaju optimalno koritenje ovog vida OS, svaki na svoj nain, zdruenim

naporima u kompleksnoj borbi protiv globalnog terorizma. Vazduhoplovne snage zbog

svoje pokretljivosti, prostornih i vremenskih mogunosti i pre svega velike vatrene moi i

fleksibilnosti predstavljaju znaajan inilac i elemenat borbenog poretka

protivteroristikih snaga. Medjutim, ukoliko se primene samostalno, bez dobro

postavljenog cilja, uz lou strategiju, bez adekvatno organizovanih i opremljenih snaga,

uspeh gotovo sigurno izostaje, to su dokazali primeri.

Zakljuak


30/33

Vazduhoplovne snage su elemenat vojne moi i aparat sile ija je osnovna namena

upotreba u totalnom sukobu kakav je rat. Ono je postojeim organizacionim reenjima

prilagodjeno i opremljeno za upotrebu u takvom okruenju. Medjutim globalne

teroristike organizacije, ije su osnovne karakteristike date, predstavljaju nestandardnog

asimetrinog protivnika. Globalni terorizam izaziva velike efekte i masovna razaranja uz

realnu pretnju da upotrebi i oruje za masovno unitenje. Prostire se svuda po svetu i

asinhrono napada kada njemu odgovara.

Analizom primera upotrebe RV SAD u vie razliitih operacija po cilju, nivou snaga i

nainu upotrebe, dolazi se do zakljuka da neki faktori imaju izraeniji uticaj na

mogunosti vodjenja borbe protiv globalnog terorizma. Na osnovu studije sluaja i bitnih

faktora mogu se diferencirati etiri posebna oblika ili modela upotrebe vazduhoplovnih

snaga u borbi protiv globalnog terorizma. Ova etiri modela ine kopleksnu primenuosnovnih funkcija ili zadataka RV SAD datih osnovnim i posebnim doktrinarnim

dokumentima, gde se pojedinano razradjuju zadaci i naini njihovog izvrenja u odnosu

na neprijatelja i date uslove. Koji e se nain primeniti zavisi od vrste i stepena pretnje

teroristikim napadom i izabrane strategije borbe. Svaki model na svoj nain doprinosi

ukupnoj efikasnosti borbe jer naruava poseban organizacioni ili funkcionalni deo

globane teroristike organizacije, ime se indirektno ili direktno postie konaan cilj:

slabljenje i unitenje globalne teroristike organizacije.

Ono to je praksa pokazala je to da se odgovarajuim stratekim odlukama, postojee

vazduhoplovne snage, kompleksnom primenom datih modela mogu vrlo efikasno

upotrebiti u borbi protiv globalnog terorizma zdrueno sa drugim snagama ili samostalno.

Medjutim, rigidna primena, bez dobro postavljenog cilja, uz slepo pridravanje

doktrinarnih stavova lako dovodi do neuspeha. Deklarisanjem borbe protiv globalnog

terorizma kao rata, SAD su stvorile konvencionalno okruenje, koje prua prednost

klasinim snagama i iji uslovi omoguuju klasinu upotrebu sile, emu su

vazduhoplovne snage i namenjene. To obino podrazumeva prostorno, vremenski i prema

traenom efektu kvantitativno odredjenje cilja.

Medjutim, dugorona primena rata sigurno e se vratiti kao bumerang politici SAD, jer

prednost u dugotrajnom ratu obino imaju asimetrine snage. Mora se uvek imati na umu

da je rat sukob pre svega volja dvaju protivnika i da se rat prvo gubi u srcu!


31/33

Globalni terorizam, kao i svaki drugi oblik terorizma, predstavlja asimetrine snage koje

kao glavno bojno polje koristi ljudsku psihu i samo na tom polju se on i moe pobediti,

to znai da svaka upotreba sile podrazumeva kao cilj bitku za "srca" ljudi.

Kao zakljuak se namee stav da, iako tehnoloki superiorne, vazduhoplovne snage nisu

svemogue i da se pri njihovom angaovanju u borbi protiv globalnog terorizma moraju

zadovoljiti svi bitni faktori upotrebe to u krajnjem izaziva odredjene direktne i

indirektne efekte na ukupnu borbu protiv globalnog terorizma.

Iako je ovo bila analiza mogunosti vazduhoplovnih snaga SAD, nae snage, budui da

se nalazimo u Partnertvu za mir i na korak od NATO saveza, operacionalizacijom

adekvatnih procedura, tehnikim modernizovanjem i obukom mogu biti efikasno

upotreblje u koalicionim operacijama, jer je to doktrinarnim dokumentima RV SAD ipredvidjeno. To ukazuje na pogreno vidjenje nekih "strunjaka" da su vazduhoplovne

snage nepodesne i skupe za ovu namenu, ve naprotiv, mogu biti izuzetno efikasne u

zavisnosti od pravilnih odluka.

Literatura


32/33

M.N.Shmitt, Counter Terorism and the Use of International Law, The Marshall

Center Papers, No 5, 2002.god.;

D.R.Vajt, Terorizam, Alexandri Press, Beograd 2002.god.;

B.Kurmon, D.Ribnikar, Asimetrini ratovi, NIC Vojska, Beograd 2003.god.;

EURAC Air power papir- Evropska kontrola VaP-a, Pregled vazdune moi EU,

nastao sporazumom 17 k-danata RV lanica EU, 2000.god.

Dr.D. Simeunovi, Teorija politike (rider) 1. deo, Udruenje Nauka i drutvo,

Beograd 2002.god,

M.Kova i B.Forca, Istorija ratne vetine, Vojno izdavai zavod, Beograd

2000.god.

K.Klauzevic, O ratu, Geca Kon AD, Beograd 1940god.,

J.Lovri, Elektronska oprema i naoruanje savremenih borbenih aviona, VINC

Beograd 1991.god

C.Bolkom i K.Kacman, Military Aviation: Issues and Options for Combating

Terrorism and Counterinsurgency, CRS Report for Congress, 24.1.2005.god.

B.S.Lambet, Air power against terror, RAND Corporation, 2005.god.

W.Murray, Strategic challenges for cuonterinsurgency and the global war on

terrorism,2006.god., www.StrategicStudiesInstitute.army.mil/

AFDD-2-1.3, " Operacije protiv povrinskih ciljeva", 11.9. 2006.god,

www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm,

AFDD -1, "Osnovna doktrina", 17.11.2003.god.


AFDD 2-1, "Vazduno ratovanje", 22.1.2000.god

www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm,.

AFDD 2-10, "Operacije u domovini", 21.3.2006.god

www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm,.

AFDD 2-1.9, Odredjivanje objekata dejstva, 8.6.2006.god.

www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm
http://www.strategicstudiesinstitute.army.mil/http://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.strategicstudiesinstitute.army.mil/http://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm


33/33

AFDD 2, Operacije i organizacija, 27.6.2006.god.

www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm

AFDD 2-1.1,Protivvazduhoplovna borba, 26.4.2002.god.

http://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htmhttp://www.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.htm

Documents

upotreba vaza snaga protiv terorizma vojno delo