Ciljevi i pristup obuke menadmenta u voenju ZNR

2 PREZENTACIJA

Ciljevi i pristup obuke menadmenta u voenju ZNR Razumevanje vrednosti i pravilne primene raznih Okvira i Alata menadmenta zatitom na radu

Poboljati proces rukovoenja u kljunim oblastima menadmenta zatitom na radu

Poboljati vae sposobnosti u menadmentu zatitom na radu.

Tanije, uz ovu obuku, moi ete da:

Odredite koji alat za upravljanje rizikom da koristite, kada i kako

Sprovodite efektivne razgovore o zatiti na radu u kontekstu procesa rukovoenja.Za profesionalnog rukovodioca istorijska dimenzija razvoja ima svoj znaaj, kako bi se odreeni procesi u oblastima, (privrede, nauke, tehnologije, upravljanja...), bolje razumeli.

To je bitan uslov za izbegavanje greaka iz prolosti i razumevanje potrebe za promenama i unapreenja budunosti

Sve ono to se danas podrazumeva pod pojmom MENADMENT ima korene u periodu industrijske revolucije U 19. veku

Re menadment potie od engleske rei management koja vodi koren od francusko-engleske rei mnage to u izvornom znaenju ima smisao biti sposoban (kadar), uiniti neto, upravljati neim, to je najbolje prevesti kao upravljanje ili rukovoenje

Industrijski razvoj zapoljavanje velikih grupa ljudi u jednoj zgradi, uznemiravalo je vlasnika, jer nije mogao da prati aktivnost svojih radnika.

Potreba za posebno obuenim ljudima koji bi zastupali interese vlasnika za vreme radaPrvi autor koji je oblast menadmenta prouavao sistematski i koji je dao znaajan doprinos njegovom razvoju jeste Frederik Tejlor.

Tejlor je koristio naune metode i vrio konkretne eksperimente u upravljanju proizvodnim pogonima. Od pojave teorije naunog upravljanja do danas razvilo se vie kola menadmenta.

Najvanije su sledee: klasina kola menadmenta, kola ljudskih odnosa, kola teorije odluivanja, kola nauke o menadmentu, kola teorije sistema i situaciona kola menadmentaKlasina kola menadmenta The Clasical School of Management predstavlja prvi sistematski pristup izuavanju problematike upravljanja. Temelje ove kole postavili su svojim naunim istraivanjima autori: Tejlor, Fajol, Veber i njihovi sledbenici. Klasina kola menadmenta obuhvata tri teorije:

teoriju naunog menadmenta, administrativnu teoriju ili teoriju procesa menadmenta i birokratsku teoriju menadmenta

arls Babud (1792-1871), zastupa podelu rada na lako savladive aktivnosti, primenjujui nauni metod za prouavanje razliitih zadataka i njihovo izvravanje

Prvi znaajan korak u definisanju menadmenta kao naune oblasti uinio je amerikanac Frederik V. Tejlor (1856 -1915), koji je prouavao organizaciju rada i istraivao modele za poboljanje. Njegov se pristup svodi na:

Nauni izbor kadrova Obuka zaposlenih na naunim principima Motivisanje zaposlenih Uklapanje oveka u njegovo radno mesto

Druga klasina kola menadmenta, takozvana ADMINISTRATIVNA, bavila se ulogom i funkcijama rukovodilacaJedan od prvih zastupnika ove ideje bio je ANRI FEJOL. Izvrio je podelu menadmenta u pet osnovnih funkcija, koja je i danas u primeni Planiranje Organizovanje, Kadrovska politika, Rukovoenje i KontrolaDrugi doprinos FEJOLA predstavlja definisanje 14 optih principa menadmenta

PODELA RADA ponavlja rezultate ARLSA BABIDA;

AUTORITET podrazumeva pravo da se izdaju i sprovode naredbe;

DISCIPLINA kako rukovodioca tako i radnika;JEDINSTVO NAREIVANJA nareenje se dobija samo od jednog predpostavljenog

JEDINSTVO RUKOVOENJA postoji samo jedan rukovodilac i jedan plan za bilo koju grupu koja ima isti cilj;OPTI INTERES POSLOVNE CELINE mora biti iznad pojedinanih interesa;

POTENO PLAANJE RADNIKA tako da budu zadovoljni i oni i poslodavac;RAVNOTEA IZMEU CENTRALIZACIJE DECENTRALIZACIJE AUTORITETA sprovodi se zavisno od situacije;KOORDINACIJA RADA RUKOVODILACA NA ISTOM NIVOU primenjuje se kao uslov za uspeno upravljanje;

RED za sve postoji mesto i sve mora biti na svom mestu;PRAVDA rukovodioci moraju biti pravini kako bi od njima potinjenih radnika dobili najvie;SIGURNOST RADNOG MESTA doprinosi smanjenju protoka radne snage

INICIJATIVA daje mogunost da radnici predlau i izvravaju odluke na svim nivoima;DUH ZAJEDNITVA zahteva od rukovodioca da uspostavlja harmoniju i podie moral u svim organizacionim procesima

Druga rana kola menadmenta je BIHEVIORISTIKA kola - (The Behavioral School) Robert Oven i Dord Elton Mejo (1880-1949)

klju poveane produktivnosti je u samom radniku , a ne u radnom mestuRadnici su vitalne maine (vital machines), pa rukovodstvo mora da brine za svakog radnika pojedinano, kao i za svaku mainu.

NAUKA O MENADMENTU kvantitativna kola, razvijala se uporedo sa razvojem informacionih sistema i raunara neophodnih za obradu velike koliine podataka koji se prate i obrauju, da bi se njima upraravljalo radi donoenja odluka

SISTEMSKI PRISTUP MENADMENTU posmatranje celokupnog okruenja, a ne samo doprinos pojedinih poslova ili operacija.

Sistemski pristup menadmentu prema ISO 9000:2000 se definie kao:identifikovanje, razumevanje i upravljanje meusobno povezanim procesima kao i sistemom koji doprinosi efikasnosti i efektivnosti organizacije u dostizanju svojih ciljevaZadatak menadmenta je da identifikuje, a zatim upravlja glavnim i pomonim procesima u okviru globalnog zadatka primenjujui savremenu informacionu infrastrukturu

Da bi organizacija upravljala sistemom kvaliteta na bazi procesa, potrbno je utvrditi mapu svojih osnovnih glavnih procesa, po kriterijumu zadovoljenja glavnih zahteva kupaca.

Dijagram toka, je tehnika kojom se utvruju glavni procesiTehnika benchmarking-a - poreenja, koristi se u analizi procesa radi komparacije sa najboljima u klasi ili na svetskom nivou

Model za definisanje i praenje procesa

Ameriki poetci - Kvalitet u Japanu

Japansko udruenje naunika i inenjera JUSE, formirano 1945. godine, sa osnovnim ciljem da pomogne oporavak japanske privrede.

Za izvoenje prvih seminara JUSE 1947. godine angauje Edvarda Deminga,amerikog matematiara, afirmisanog konsultanta iz SAD, a Ve 1951. JUSE promovie Deming-ovu nagradu za kvalitet (koja se dodeljuje svake godine u novembru mesecu kvaliteta), a nosi ovo ime kao znak zahvalnosti Deming-u to je uveo Japan u tajne nove filozofije upravljanja kvalitetom.

Razvoj filozofije i prakse upravljanja kvalitetom podstie jo jedan konsultant izamerike.

JURAN od 1954. U okviru programa masovnog obrazovanja za sve nivoe menadmenta.JUSE od 1956. godine pokree program svakodnevnog obrazovanja najirih slojeva radnika o kvalitetu

Iste godine japanac TAGURO IIKAVA zapoinje seiju predavanja o novom konceptu kvalitetaZnanje kao globalna kategorijaI - Idustrijska revolucija, od 1750 1880. Znanje primenjeno na alateII - Revolucija produktivnosti od 1880 1945. Znanja primenjena na procese i proizvodeIII - Revolucija menadmenta od 1945 - 2000. Znanje primenjeno na znanje i ljudski rodIV Revolucija ideja, 21. VekZnanje u funkciji kreativnostiOPTI PRISTUP Ubedite organizaciju da jedini cilj koji ima smisla je Nula povreda.

Za dostizanje Nule, potrebna je istinska, nepopustljiva posveenost, a vera u nau sposobnost da se to postigne je samo pola posla. Ne postoje magine pilule, a pravilo 80/20 kae:

kako postajemo bolji, postaje sve tee.

Ono to nam treba su vizija, principi, kultura, uporan i naporan radPostizanje prvoklasnih performansi sistema ZNRUite od prvoklasnih izvrioca i prilagodite postojee najbolje prakse kako biste ubrzali svoje poboljanjeProcenite trenutne performanse, uoite prepreke za poboljanje, razvijte strateki plan, obezbedite obuku i primenjujte, ...... primenjujte, ...... primenjujte planUloga menadmenta u unapreivanju rezultata ZNR Prihvatite odgovornost i obaveze za ZNR Ohrabrite druge da prihvate odgovornost i obaveze Stvorite atmosferu u kojoj je ZNR visoko cenjena Ubedite svoje radnike da se sve povrede mogu spreiti Postarajte se da se sve povrede i incidenti opserviraju Sprovodite ciklus Kontinualnog poboljanja:

1. Ocenite vae trenutno stanje ZNR

2. Utvrdite ta je potrebno unaprediti

3. Razvijte Akcioni plan

4. Pruite kvalitetnu obuku uite od najboljih

5. Primenite potrebne promene

6. Nadgledajte i propratite aktivnostiRazvoj i poboljane sistema ZNR

Poetne karakteristike Izgraujemo sistemNesree se deavajuSve povrede se mogu spreiti

Bezbednost se smatra niim prioritetomPosveenost rukovodstva bezbednosti izgleda istinita i snana

Odgovornost se deligira na pomono osoblje bezbednosti na raduMenaderi sprovode i lino su ukljueni u program bezbednosti

Mala lina odgovornost za performanse bezbednostiBezbedan rad je odgovornost i dunost svakoga

Bezbednost nije kritian faktor za rezultate poslovanjaBezbednost je integrisana kao sutinska poslovna i lina vrednost

Bezbedan rad se retko priznaje ili nagraujePrakse bezbednog rada i dostizanje ciljeva bezbednosti se vidljivo cene na svim nivoima

Neke povrede se istrauju bez previe ozbiljnostiSvi incidenti se temeljno istrauju, a saznanja zakljuavaju

Traenje kriviceReavanje problema

Menadment je posebna nauna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi istraivanjem problema upravljanja poslovima, poduhvatima i drutvenim sistemima.

Ova disciplina prouava upravljanje kao vrlo sloen proces sa nizom potprocesa, i kao grupu ljudi koja upravlja procesima i sistemima, a takoe prouava sve pojedinane upravljake probleme i fenomene vezane za efikasno izvravanje odreenih zadataka i poslova. Menadment kvaliteta po definiciji predstavlja: Sve aktivnosti opte funkcije menadmenta koji odreuje politiku kvaliteta, ciljeve i odgovornosti, a ostvaruju se putem planiranja kvaliteta, upravljanja kvalitetom, obezbeivanja i poboljanja kvaliteta u okviru sistemaP Planiraj

D Uradi

C Proveri

A DelujAktivnosti usmerene na efikasno obezbeivanje, rasporeivanje i korienje ljudskih i materijalnih resursa radi postizanja datog cilja predstavljaju funkciju menadmenta.

OPERATIVNI MENADMENT

Strategijske odluke koje donosi top menadment kao najvii upravljaki organ preduzea neophodno je transformisati u operativne zadatke kako bi se omoguilo racionalno ostvarivanje ciljeva poslovanja.Ova neophodnost proistie iz okolnosti da su odluke strategijskog menadmenta globalne i naelne, to znai da ih je neophodno operacionalizovati, odnosno razraditi u posebne zadatke pojedinih izvrnih funkcija preduzea.

Operativni menadment definie neposredne ciljeve i zadatke za poslovne jedinice i funkcije. Neophodno je da se operativni ciljevi i zadaci, kao i rezultati njihove realizacije mogu kvantitativno izraziti, sa ciljem davanja preciznih uputstava neposrednim izvriocima, kao i kontrola njihovog realizovanja.

Operativni menadment obuhvata: a) upravljake aktivnosti na razradi strategijskih ciljeva u operativne ciljeve i zadatke i b) menadere na nivou poslovnih funkcija i organizacionih jedinica preduzea.Upravljake aktivnosti operativnog menadmenta usmerene su na planiranje, organizovanje, voenje i kontrolisanje izvrnih poslova.Upravljake aktivnosti operativnog menadmenta, obuhvataju:

donoenje odluka o operativnim ciljevima i zadacima organizacionih jedinica i poslovnih funkcija preduzea, planiranje visine i strukture ulaganja kapitala u proces reprodukcije, planiranje rezultata poslovanja, koordiniranje rada na realizaciji operativnih ciljeva i zadataka i kontrolisanje realizacije operativnih odluka i planova organizacionih jedinica i funkcija preduzea. PRINCIPI MENADMENTA KVALITETOMU cilju uspenog voenja i delovanja organizacije, neophodno je rukovoditi i upravljati njom na sistematian i jasan nain.Uspeh moe biti rezultat primene i odravanja sistema menadmenta koji je zasnovan na kontinualnom poboljavanju uinka uvaavajui potrebe svih interesnih grupa.

Upravljanje organizacijom obuhvata i menadment kvalitetom pored drugih disciplina menadmenta.

Indentifikovano je osam principa menadmenta kvalitetom koje najvie rukovodstvo moe da koristi pri voenju organizacije u cilju poboljavanja performansi.

Usmerenost na korisnika (kupca)

Organizacije zavise on svojih kupaca i stoga treba da razumeju njihove tekue i budue potrebe, kako bi ispunjavale njihove zahteve u tenji da prevaziu oekivanja svojih kupaca.

Liderstvo

Lideri uspostavljaju jedinstvene ciljeve, pravce i interno okruenje organizacije. Oni kreiraju ambijent u kome zaposleni mogu da postanu potpuno ukljueni u ispunjavanje ciljeva organizacije.

Ukljuivanje zaposlenih Zaposleni na svim nivoima predstavljaju sr svake organizacije, a njihovo potpuno uee omoguava korienje njihovih sposobnosti u postizanju maksimalne dobiti za organizacijuUkljuivanje zaposlenih Zaposleni na svim nivoima predstavljaju sr svake organizacije, a njihovo potpuno uee omoguava korienje njihovih sposobnosti u postizanju maksimalne dobiti za organizacijuSistemski pristup menadmentu

Indentifikovanje, razumevanje i upravljanje meusobno povezanim procesima kao sistemom koji doprinosi efikasnosti i efektivnosti organizacije u dostizanju svojih ciljeva.

Neprekidno poboljavanje

Kontinualno unapreivanje svih performansi treba da bude stalni cilj organizacijeOdluivanje na osnovu injenica Efektivne odluke su zasnovane na analizi podataka i informacija.Uzajamno korisni odnosi sa isporuiocima

Organizacija i njeni isporuioci su nezavisni a uzajamno korisni odnosi poveavaju sposobnost i jednih i drugih da stvaraju novu vrednost

Poslovni proces i procesni pristup su prema standardu ISO 9001:2000 nunost pri uvoenju QMS-a u organizaciju.

Evidentiranjem procesa vri se dekompozicija do najnieg nivoa kada vie nema smisla neki procesni korak razraivati.

Za potrebe odreenih nivoa manadementa organizacije, pa i za menadment zatite na radu moe se koristiti odabrani nivo dekompozicije procesa, ali vlasnik procesa mora imati mogunost nadzora procesa do zadnjeg nivoa procesnog koraka.

MOE LI OHSAS DA KORISTI PREDUZEU

Savremeni nivo promiljanja na temu funkcioniranja QMS-a za manadment organizacije nije dovoljno.

Naime, menadment poslovnog sistema eli informaciju o tome kolika je sigurnost da e se neki proces odvijati u skladu s planom, odnosno eli da se zna kada i u kojim sluajevima moe doi do naruavanja kontinuiteta i integriteta odvijanja procesa.

Odgovor na to pitanje moe dati proces upravljanja rizicima.

Ako poslovni sistem tei da svoju unutranju organizaciju podredi zadovoljstvu kupca, da bi obezbedio poziciju na tritu, opstanak firme nije obavezan, a potovanje zakona se ne moe dovoditi u pitanje, onda je izbor budunosti poslovnog sistema jednostavan.

Realno, oekivanja da e procena rizika kao zakonska obaveza sama po sebi inicirati mehanizme za upravljanje, ostae ne primeena.

Stvorena ansa se moe pretvoriti u pozitivan rezultat ukoliko se koordiniranom kampanjom, ali i uz znatno stimulativne uslove za poslodavce.

Danas se, veoma esto u uslovima degradiranog privrednog ambijenta postavlja pragmatino pitanje:

Koji su domeni u kojima zatita na radu - bezbednost i zdravlje na radu, nalazi svoj pravi profesionalni smisao?

Glavni razlozi koji motiviu organizacije da zdravlju i bezbednosti daju primerenu vanost: su zakonodavni, etiki i ekonomski, sa ciljem poveanja zadovoljstvoa zaposlenih i ugleda organizacije. Sistem zatitezdravlja i bezbednosti na radu (OHSAS 8001:2007) razvijen je kakobipomogaoorganizacijama da kreiraju ciljeveizpodrujazdravlja i bezbednosti na radu. Specifikacija standard je primjenjiva na bilo koju organizaciju koja eliproaktivan pristupzatitizdravljai bezbednosti na radu Sertifikacija sistema OHSAS 18001 pokazuje da je sistem upravljanja organizacijom pod nadzorom i u skladu s najboljim normama i praksama na tritu

OHSAS 18000 je specifikacija iz serije za procenu bezbednosti i zdravlja na radu, koji je razvijen kao odgovor na urgentan zahtev korisnika za prepoznatljivim standardom za sisteme upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu (OH&S), na osnovu koga bi njihov sistem upravljanja mogao da se proceni i sertifikuje.

OHSAS 18001 - Occupational Health and Safety Assessment System

je specifikacija OH&S sistema upravljanja koji je objavljen 1999. godine.

Novo izdanje 2007 se vodi kao standard

On predstavlja zajedniki poduhvat velikog broja sertifikacionih ustanova i nacionalnih tela za standardizaciju iz Velike Britanije, Irske, June Afrike, Japana, panije, Malezije, Singapura, Meksika i drugih zainteresovanih uesnika irom sveta.

CILJ OHSAS-a Ukljuivanje na svim nivoima organizacije u toku uspostavljanja, odravanja Sistema BIZNR, rezultat je poboljanje morala;

Sniavanje nivoa rizika - zatita zdravlja i bezbednost na radu;

Povezivanje elemenata BIZNR prema logici PDCA

P Planiraj

D Uradi

C Proveri

A - Deluj Stalno poboljavanje uinka zatite zdravlja i bezbednosti na radu

Integrisanje zatite zdravlja i bezbednosti na radu u procese organizacije na takav nain, da istovremeno garantuje i sposobnost poslovnog uinka

Poboljanje - interne/eksterne ocene preduzeaCiljevi i pristup obuke menadmenta u voenju ZNR Razumevanje vrednosti i pravilne primene raznih Okvira i Alata menadmenta zatitom na radu

Poboljati proces rukovoenja u kljunim oblastima menadmenta zatitom na radu

Poboljati vae sposobnosti u menadmentu zatitom na radu.

Tanije, uz ovu obuku, moi ete da:

Odredite koji alat za upravljanje rizikom da koristite, kada i kako

Sprovodite efektivne razgovore o zatiti na radu u kontekstu procesa rukovoenja.Predmet i podruje primene OHSAS-aOHSAS donosi zahteve za Sistem Upravljanja bezbednou i zdravljem na radu (OH&S), koji omoguavaju organizaciji kontrolu rizika u oblasti OH&S i poboljanja vlastitih usluga.

Ona ne ustanovljava specifine kriterijume za usluge OH&S niti donosi specifikacije za ostvarenje sistema upravljanja.Postizanje prvoklasnih performansi sistema ZNR Ubedite organizaciju da jedini cilj koji ima smisla je NULA POVREDA.

Za dostizanje NULE, potrebna je istinska, nepopustljiva posveenost, a vera u nau sposobnost da se to postigne je samo pola posla. Ne postoje magine pilule, a pravilo 80/20 kae:

KAKO POSTAJEMO BOLJI, POSTAJE SVE TEE.

Ono to nam treba su: vizija, principi, kultura, uporan i naporan radUite od prvoklasnih izvrioca i prilagodite postojee najbolje prakse kako biste ubrzali svoje poboljanjeProcenite trenutne performanse, uoite prepreke za poboljanje, razvijte strateki plan, obezbedite obuku i primenjujte, ...... primenjujte, ...... primenjujte planCILJ OHSAS

Ukljuivanje na svim nivoima organizacije u toku uspostavljanja, odravanja OH&S MS Sistema BIZNR, rezultat je poboljanje morala

Smanjivanje rizika - zatita zdravlja i bezbednost na radu (BIZNR )

Povezivanje elemenata BIZNR prema logici PDCA

Stalno poboljavanje uinka zatite zdravlja i bezbednosti na radu

Integrisanje zatite zdravlja i bezbednosti na radu u procese organizacije na takav nain, da istovremeno garantuje i sposobnost poslovnog rezultata

Poboljanje interne/eksterne ocene preduzeaRezultat OHSAS

Poboljanje koncepta prevencije u upravljanju (poboljanje radne sredine, tehn. usavravanja, stalan lekarski nadzor)

Sa manje tekih povreda na radu, smanjuje se broj plaenih dana zbog bolovanja

Smanjenje naruavanja zdravlja zaposlenih

Manje kazni (inspekcijskih organa i sl.)

Poboljanje morala, lojalnosti zaposlenih

Jaanje aktivnosti na radnom mestu

Povoljniji uslovi osiguranja!?

4. Elementi sistema upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu (SUZZBR) 4.1 Opti zahtevi

Organizacija mora da uspostavi i odrava sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu (SUZZBR) iji su zahtevi dati u taki 4.POLITIKA OHSAS 18001OH&S politika ne moe po svom konceptu da bude izvan konteksa opte poslovne politike kao i politika ostalih segmenata upravljanja kao to su upravljanje kvalitetom ili zatitom ivotne sredine. Politika zatite zdravlja i bezbednosti na radu mora:

Da bude prilagoena prirodi i nivou OH&S rizika organizacije;

Da ukljui obavezu stalnog poboljanja;

Da ukljuuje obavezu usaglaenosti sa pozitivnim OH&S propisima i drugim obavezama koje je organizacija duna da potuje;

Da bude dokumentovana, uspostavljena i odravana;

Da sa njom budu upoznati svi subjekti organizacije sa ciljem preuzimanja svojih linih obaveza u vezi sa zatitom zdravlja i bezbednosti na radu;

Da bude dostupna zainteresovanim stranama;

Da u determinisanom vremenu bude preispitivana kako bi zadrala relevantan znaaj i poboljanje.

4.3 Planiranje

4.3.1. Identifikacija opasnosi, procena rizika i upravljanje rizicima

4.3.2. Identifikacija zakonskih i drugih zahteva

4.3.3. Utvrivanje ciljeva zatite zdravlja i bezbednosti na radu

4.3.4. Utvrivanje programa upravljanja zatitom zdravlja i bezbednosti na radu

PROCENA RIZIKA

Akt o proceni rizika je dokument na kome se temelji sistem zatite na radu, bezbednost procesa i zdravlje radnika u svakom pojedinanom radnom procesu.Procenom rizika se stvaraju proaktivne pretpostavke odgovorima na etiri kljuna pitanja: Koje su opasnosti prisutne na radnom mestu?

Prepoznavanje opasnosti u uzrono posledinoj vezi je odgovor koji stvara ansu za otklanjanje istih.

Kakvo oteenje zdravlja moe nastati delovanjem utvrene opasnosti?

Odgovor na ovo pitanje pretpostavlja vrstu povrede, profesionalnu bolest i/ili bolest vezanu za rad, njihovu teinu i posedice na radnu sposobnost radnika.

Kolika je verovatnoa da se opasnost predstavi u obliku pojave povrede na radu, profesionalne bolesti ili bolesti vezane za rad ?

Odgovor na ovo pitanje trai se u sferi poznavanja radnog postupka, intenziteta opasnosti i tetnosti, trajanja ekspozicije i primene mera za zatitu procesa.

KolikI je nivo rizika oteenja zdravlja ?

Kombinacijom vrste i teine oteenja zdravlja sa verovatnoom da se pojava dogodi, dobija se nivo rizika oteenja zdravlja.PROCENA RIZIKA

Pozitivna iskustva koja odslikavaju nau poslovnu praksu prikazala su svu euforiju dravne administracije da e se Aktom o proceni rizika reiti svi problemi nagomilani primenom originalnog samoupravnog modela sprovoenja zatite na radu.

Naalost, to je bila samo elja kvazi alpiniste koji je u magli eleo na vrh planine.

Apliciranje zakonskog projekta procenjivanja rizika preputeno je bez dovoljne odgovornosti neprofesionalnoj armiji pojedinaca organizovanih u novostvorene subjekte, koji su svoju poslovnu referencu zasnivali na formalnoj praktinoj osposobljenosti, steenoj pri teorijskoj proveri znanja na ispitu o praktinoj osposobljenosti.

Na drugoj strani poslodavci su u nameri da unaprede poslovne procese zasnovane na zakonu, ponudili novac u zamenu za dokument Akt o proceni rizika i ispunili svoju formalnu, ali ne i stvarnu obavezu da svoje poslovne procese urede po principima koji smanjuju nivo rizinog poslovanja.

4.3.1. Identifikacija opasnosi, procena rizika i upravljanje rizicima

Koriste se kao ulazi za definisanje zahteva za opremu, za identifikaciju potreba za obukom i/ili za razvoj operativnog upravljanja;

Obezbeuju praenje zahtevanih aktivnosti, kako bi se obezbedila efektivnost i blagovremenost njihove primene

4.3.2 Identifikacija zakonskih i drugih zahteva Uspostavljanje i odravanje procedure za identifikaciju i pristup nacionalnim zakonskim i drugim zahtevima u oblasti BIZR koji su u organizaciji primenljivi

Organizacija mora obezbediti da ove informacije budu aurne.

Organizacija mora da upozna svoje zaposlene i druge zainteresovane strane sa potrebnim informacijama, koje proizilaze iz zakonskih i drugih zahteva

4.3.3. Utvrivanje ciljeva zatite zdravlja i bezbednosti na radu

Organizacija mora utvrditi i odravati dokumentovane ciljeve vezane za BIZR u svim relevantnim funkcijama i na svim nivoima unutar organizacije.

Osnova ciljeva su: Zakonski i drugi zahtevi

Opasnosti i rizici u vezi BIZR

Tehnoloke opcije

Finansijske, operativne i poslovne potrebe

Stanovita zainteresovanih strana

Usaglaenost sa politikom, je osnova stalnog poboljanja

4.3.4. Utvrivanje programa upravljanja zatitom zdravlja i bezbednosti na radu

Organizacija mora da utvrdi i odrava program(e) upravljanja BIZR za postizanje svojih ciljeva

Mora se dokumentovati: Odgovornost i ovlaenja u relevantnim funkcijama i nivoima

Sredstva i vremenski period u kome ciljevi treba da budu ostvareni.

PS: OHSAS 18000:2007 objedinjuje take 4.3.3 i 4.3.4 saglasno sa ISO 14001:20044.4 Primena i delovanje

4.4.1. Organizaciona struktura, odgovornosti, ovlaenja, resursi

4.4.2. Obuka, kompetentnost,svesnost

4.4.3. Komunikacija i konsultacije

4.4.4. Dokumentacija4.4.5. Upravljanje dokumentima4.4.6. Upravljanje procesima rada

4.4.7. Spremnost za nesrene sluajeve i odgovore na njih

4.4.1. Organizaciona struktura, odgovornosti, ovlaenja, resursi

Uloge, odgovornost i ovlaenja onih koji upravljaju, izvode i verifikuju aktivnosti od uticaja na rizike u oblasti BIZR vezane za aktivnosti, opremu i procese organizacije, moraju biti definisane, dokumentovane i saoptene, kako bi se olakalo upravljanje BIZR. Poslodavac je taj koji ima krajnju i ne deljivu odgovornost za bezbednost i zdravlje i na radu.

Organizacija mora da imenuje jednog lana iz reda najvieg rukovodstva (npr. lana upravnog ili izvrnog odbora) koji e imati:

posebnu odgovornost za funkcionisanje sistema upravljanja BIZR;

Obavezu da ispravno aplicira politiku BIZNR u skladu sa zahtevima na svim mestima i sferama unutar organizacije.

definisanu odgovornost i ovlaenje za utvrivanje zahteva, primenjivanje i odravanje sistema upravljanja BIZNR.

Mehanizme kojim obezbeuje da se izvetaji o performansama SU BIZNR prezentuju najviem rukovodstvu u cilju preispitivanja.

Rukovodstvo mora da obezbedi resurse bitne za primenu.

4.4.2. Obuka, kompetentnost, svesnost

Osoblje mora :

biti kompetentno za obavljanje zadataka koji mogu uticati na zdravlje i bezbednost na radu (obrazovanje, obuke i/ili iskustva);Procedura za obezbeenje toga, da zaposleni:

Imaju oseaj pri primenjivanju zahteva Sistema BIZR (politika, procedure, zakonski propisi)

Biti svesno posledica njihovih radnih aktivnosti, kao i koristi od poboljanih linih uinaka u odnosu na BIZR

Svojim ulogama i odgovornostima, ukljuujui i spremnost za sluajeve opasnosti i zahteve za reagovanje u takvim sluajevima

Moguim posledicama odstupanja od specificiranih radnih procedura.

Poslodavac je duan da osposobi zaposlene za bezbedan rad: prilikom zasnivanja radnog odnosa

prilikom svakog premetanja na druge poslove

prilikom uvoenja nove tehnologije ili promena procesa rada

u toku rada

periodino da proverava osposobljenostNavee rukovodstvo ima krajnju odgovornost za zatitu zdravlja i bezbednost na radu.U zakonu

poslodavac je duan da obezbedi:

sprovoenje mera zatite zdravlja i bezbednosti na radu

preventivne mere zatite

da radni proces bude prilagoen telesnim i psihofizikim mogunostima zaposlenog

resurse potrebne za primenu, upravljanje i unapreenje sistema upavljanja bezbednou i zdravljem na radu.

Poslodavac je duan da osposobi zaposlene drugih poslodavaca za bezbedan rad:

ukoliko rade u njegovim objektimaPoslodavac je duan da omogui struno osposobljavanje licu za bezbednost i zdravlje na radu4.4.3. Komunikacija i konsultacije

Organizacija mora da obezbedi da se informacije vezane za zdravlje i bezbednost na radu prenesu do zaposlenih i od njih, kao i ka drugim zainteresovanim stranama.

Ukljui zaposlene:

U procese upravljanja rizicima;

U procesima upravljanje takvim promenama koje mogu imati rizik po pitanju zdravlja i bezbednosti na radu;

U pregovore, preko svojih predstavnika, po pitanjima zatite zdravlja i bezbednosti na radu.

Zaposleni moraju biti informisani ko je njihov predstavnik po pitanjima BIZR Moraju se uspostaviti i odravati procedure za prenos informacija koje se odnose na zatitu zdravlja i bezbednost na radu ka zaposlenima i od njih, kao i prema zainteresovanim stranama.

Informacije zaposlenih i konsultacije sa njima moraju biti dokumentovane.Predstavnik zaposlenih zaposleni treba da izaberu predstavnika zaposlenih za zdravlje i bezbednost na radu

najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za zdravlje i bezbednost na radu

poslodavac koji ima najmanje 50 zaposlenih duan je da u Odbor imenuje jednog svog predstavnika

Obeleavanje oznake moraju biti vidno istaknute

na jeziku koji zaposleni razume4.4.4. Dokumentacija

Organizacija mora da uspostavi i odrava informacije koje: Opisuju kljune elemente sistema upravljanja i njihove interakcije

Obezbeuje vezu sa odgovarajuom dokumentacijom

Dokumentacija se moe nalaziti na papiru ili na elektronskom mediju.

Obim dokumentacije treba optimizirati na nivo neophodnog.

4.4.5 Upravljanje dokumentima

Organizacija mora da uspostavi i odrava procedure za kontrolu svih dokumenata i podataka koje zahteva sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednosti na radu kako bi se obezbedilo: da se oni mogu locirati,

da budu periodino preispitivani, po potrebi revidirani i odobreni od ovlaenog lica,

da vaee verzije budu dostupne na relevantnim radnim mestima,

da zastarela dokumenta i podaci budu pravovremeno povueni

da su dokumenta i podaci koji se uvaju u arhivama (zakonska obaveza, naune i istorijske potrebe, ...) pogodno oznaeni.

Poslodavac je duan da obezbedi na srpskom/slubenom jeziku uputstva za bezbedan rad sa : Opremom;

Ureajima;

Opasnim materijama;

Ambalaom za pakovanje i transport.4.4.6 Upravljanje procesima radaOrganizacija mora da identifikuje one operacije i aktivnosti koje su povezane sa utvrenim rizicima na koje je potrebno primeniti upravljake mere.

Menadment odravanja, zasnovan na riziku apliciran je u odravanju sloenih tehnikih sistema visokog rizika, kod kojih pojava veih otkaza ima karakter havarija. Tu svakako spadaju energetska postrojenja, posebno nuklearna, petrohemijska, naftna i druga procesna postrojenja. Potrebe za ovakvim pristupom se javljaju i u drugim granama industrije, saobraaju (avionskom i eleznikom), komunalnoj infrastrukturi i drugim sistemima.

Organizacija mora da ima: dokumentovane procedure tamo gde je neophodno, odnosno, gde bi odsustvo procedura moglo da dovede do poveanja rizika,

propisane kriterijume za definisanje procedura,

procedure koje se odnose na identifikovane rizike od roba, opreme i usluga nabavljenih i/ili korienih u organizaciji i relevantne procedure i zahteve prema isporuiocima i ugovaraima,

4.4.7 Pripravnost i za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih

Organizacija mora da uspostavi i odrava planove i procedure za:

identifikovanje moguih incidentnih situacija i nesrenih sluajeva,

nain odgovora na mogue incidente i nesrene sluajeve,

prevenciju i ublaavanje posledica (bolesti i povreda) uzrokovanih moguim incidentima i nesrenim sluajevima.Organizacija mora da preispituje svoju spremnost za vanredne situacije, kao i planove i procedure odgovora na njih, posebno nakon dogaanja incidenata ili vanrednih situacija.

Organizacija mora periodino da ispituje ove procedure, tamo gde je to pogodno.Organizacija mora da:

uputi zaposlene na prethodni lekarski pregled

periodini lekarski pregled

(za radna mesta sa poveanim rizikom)Organizacija je obavezna da osigura zaposlene od: povreda na radu

profesionalnih obolenja

obolenja u vezi sa radomOrganizacija je obavezna da svaku teku , kolektivnu ili smrtnu povredu prijavi:

inspekciji rada u roku od 24h, nadlenom organu za unutranje poslove, ako je povreeni na bolovanju due od 3 uzastopna radna dana4.5 Proveravanje i korektivne mere

4.5.1. Merenje i monitoring performansi

4.5.2. Akcidenti, incidenti, neusaglaenosti, korektivne i preventivne mere

4.5.3. Zapisi i upravljanje zapisima

4.5.4. Audit

4.5.1 Praenje i merenje performansi

Uspostavljanje i odravanje procedure za praenje i merenje performansi bezbednosti i zdravlja na radu. Ove procedure moraju da obezbede:

Da kvalitativne i kvantitativne mere odgovaraju potrebama organizacije

Praenje ciljeva bezbednosti na radu

Proaktivno merenje performansi preko kojih se prati usaglaenost sa programom, radnim kriterijumima i zahtevima vaeih zakona i propisa

Reaktivno merenje performansi da bi se pratili akcidenti, oteenja zdravlja, incidenti i drugi relevantni podaci

Ako je za praenje i merenje performansi neophodna oprema, organizacija mora uspostaviti i odravati procedure za kalibraciju (etaloniranje) i odravanje takve opreme.

Zapisi o kalibraciji (etaloniranju) i aktivnostima odravanja, kao i rezultati se moraju uvati.

4.5.2 Akcidenti, incidenti, neusaglaenosti, korektivne i preventivne mere Organizacija mora da uspostavi i odrava procedure za definisanje odgovornosti i ovlaenja za:

Postupanje (upravljanje) i istraivanje akcidenata, incidenata i neusaglaenosti.

Preduzimanje akcija za ublaavanje posledica akcidenata, incidenata ili neusaglaenosti. Iniciranje i sprovoenje korektivnih i preventivnih mera.

Potvrivanje efektivnosti istih.4.5.3 Zapisi i upravljanje zapisima

Organizacija mora da uspostavi i odrava procedure za identifikaciju, odravanje i raspoloivost zapisa u oblasti BIZR, kao i rezultata provera (audita) i preispitivanja.

Zapisi BIZR moraju biti itki, sa mogunou identifikovanja, moraju obezbediti sledljivost, pristupani, zatieni od oteenja, unitenja ili gubitaka.

Vreme njihovog uvanja treba da bude utvreno i zabeleeno.4.5.4 Provera (Audit)

Organizacija mora da uspostavi i odrava program provera za periodino izvoenje provera SUZZBR u cilju, utvrivanja da li je SU BIZR usaglaen:

Sa planiranom organizacijom upravljanja BIZR

Ispravno primenjen i odravan

Efektivan u smislu ostvarenja politike, ciljeva, programa organizacije

Preispitivanja rezultata prethodnih provera

Obezbeenja informisanosti rukovodstva

Program provere mora biti baziran na rezultatima ocenjivanja rizika vezanih za aktivnosti organizacije i na rezultatima prethodnih provera. Procedura sadri predmet i podruje provere, uestalost, metodologiju i kompetentnost, kao i saoptavanje rezultata provere.

Gde god je to mogue, proveru mora sprovoditi osoblje koje je nezavisno.

4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva

Najvie rukovodstvo organizacije mora u odreenim intervalima da vri preispitivanje OH&S sistema upravljanja, kako bi se obezbedila njegova stalna prikladnost, adekvatnost i efektivnost.

Proces preispitivanja od strane rukovodstva mora da obezbedi prikupljanje potrebnih informacija kako bi rukovodstvo moglo da vri ovu evaluaciju. Ovo preispitivanje mora biti dokumentovano.Preispitivanje od strane rukovodstva treba da ukae na moguu potrebu za izmenom politike, ciljeva i drugih elemenata OH&S sistema upravljanja u kontekstu rezultata audita OH&S sistema upravljanja, promenjivih okolnosti i potrebe za stalnim unapreenjem.

PRINCIP MENADMENTAPrincip menadmenta kvalitetom je zasnovan na fundamentalnom pravilu ili uverenju da se voenje i funkcionisanje organizacije, dugorono usmerava ka stalnom unapredenju performansi fokusiranjem na kupca i zadovoljenjem potreba svih ostalih zainteresovanih strana u ispunjavanju njihovih zahteva i potreba. Principi menadmenta kvalitetom se odnose na sve grupe korisnika i mogu biti ugraeni u nova ili postojea dokumenta da bi zadovoljili potrebe svih zainteresovanih strana.

Princip 1 - Organizacija okrenuta kupcu:

"Organizacije zavise od svojih kupaca i zato imaju obavezu - moraju razumeti trenutne i budue potrebe kupaca, zadovoljiti njihove zahteve i teiti da prevaziu njihova oekivanja"

razumevanje spektra potreba i oekivanja kupaca za proizvodima, isporukom, cenom, zavisnou, i dr.; usklaivanje ravnotee potreba i oekivanja kupaca i ostalih interesnih strana (vlasnika, zaposlenih, dobavljaa, lokalne zajednice, drutva);

upoznavanje svih organizacionih struktura sa potrebama i oekivanjima kupaca; merenje zadovoljstva kupaca i reagovanje u skladu sa tim merama;

upravljanje odnosima sa kupcimaPrincip 2 - Liderstvo:

"Voe uspostavljaju jedinstvo namera i usmerenja organizacije. Oni kreiraju poslovni ambijent u kome zaposleni mogu da postanu potpuno ukljueni u ispunjavanje ciljeva organizacije". proaktivnost i lideri kao primeri; razumevanje i reagovanje na promene u spoljnom okruenju; uzimanje u obzir potreba svih interesnih strana (kupaca, vlasnika, zaposlenih, isporuilaca, drutva u celini);

uspostavljanje jasne vizije budunosti organizacije; uspostavljanje moralnih vrednosti irom organizacije; izgradnja poverenja, otklanjanje straha i motivisanje;

inspirisanje, ohrabrivanje i prepoznavanje doprinosa zaposlenih; promocija otvorene i potene komunikacije; osposobljavanje, trening i voenje kadrova; postavljanje izazovnih ciljeva; Princip 3 - Ukljuenost ljudi: "Ljudi na svim nivoima u organizaciji su faktor broj jedan i njihovo puno ukljuenje omoguava korienje njihovih sposobnosti za maksimalne domete organizacije u svim oblastima".

prihvatanje vlasnitva i odgovornosti za reavanje problema;

aktivno traganje za mogunostima za unapreenje; aktivno traganje za mogunostima proirenja njihove kompetentnosti, znanja i iskustva;

slobodna razmena znanja i iskustava u timskom radu; fokusiranje na stvaranju vrednosti za kupce; inovativnost u stvaranju ciljeva organizacije; bolje predstavljanje organizacije kupcu, lokalnoj zajednici i drutvu; zadovoljstvo radom; entuzijazam i ponos to su deo organizacije. Princip 4 - Procesni pristup:

"eljeni rezultat se efikasnije postie kada se resursima i aktivnostima upravlja kao sa procesom"

definisanje procesa u cilju ostvarenja eljenog cilja; identifikovanje i merenje ulaza i izlaza procesa; identifikovanje veza procesa sa ostalim funkcijama u organizaciji; evaluacija moguih rizika i posledica procesa na kupce i ostale interesne strane; uspostavljanje jasne odgovornosti i ovlaenja za upravljanje procesom; identifikovanje internih i eksternih kupaca i ostalih interesnih strana u procesu; identifikovanje koraka, aktivnosti, tokova, kontrole merenja, obuke, opreme, metoda, informacija, materijala i ostalih resursa neophodnih za proces

Princip 5 - Sistemski pristup upravljanju:

"Identifikovanje, razumevanje i upravljanje meusobno povezanim procesima kao sistemom koji doprinosi efikasnosti i efektivnosti u dostizanju ciljeva organizacije"

definisanja sistema identifikovanjem ili razvojem procesa koji utiu na postavljeni cilj; strukturiranja sistema da zadovolji cilj na najefikasniji nain; razumevanja meuzavisnosti izmeu procesa u sistemu; stalnog unapreenja sistema kroz merenje i evaluaciju. Princip 6 - Stalno unapreenje: "Stalno unapreenje mora biti trajni cilj organizacije" cilj svakog zaposlenog je stalno unapreenje proizvoda, procesa i sistema; primena osnovnih koncepata unapreenja; korienje periodinih ocena u cilju identifikovanja oblasti daljih unapreenja;

stalno unapreenje efektivnosti i efikasnosti svih procesa; - promocija preventivnih mera; obezbeivanje potrebne kvalifikacije svakom zaposlenom i osposobljavanje kroz PDCA ciklus, reavanje problema, inovacija, reinenjering dr.;

uspostavljanje mera i ciljeva unapreenja; prepoznavanje unapreenja.Princip 7 - Odluivanje na osnovu injenica :"Efektivna odluivanja su bazirana na analizi podataka i informacija" merenje i prikupljanje potrebnih podataka i informacija; obezbeivanje da su podaci i informacije tane, pouzdane i dostupne; analiziranje podataka i informacija korienjem validnih metoda razumevanjem rezultata odgovarajuih statistikih metoda; donoenje odluka i preduzimanje mera na osnovu rezultata. Princip 8 - Uzajamno korisni odnosi sa isporuiocima

Organizacija i njeni isporuioci su nezavisni a uzajamno korisni odnosi poveavaju sposobnost i jednih i drugih da stvaraju novu vrednost identifikovanje i izbor kljunih isporuilaca;

uspostavljanje odnosa sa isporuiocima; stvaranje istih i otvorenih komunikacija; iniciranje zajednikog razvoja i unapreenja procesa i proizvoda; zajedniko razumevanje potreba kupaca; deljenje informacija i buduih planova; prepoznavanje unapreenja i dostignua dobavljaa.

PROCES

POD PROCESOM SE PODRAZUMEVA INTERAKCIJA LJUDI, MAINA, MATERIJALA, ENERGIJE, INFORMACIJE I POSTUPAKA KOJI SU USMERENI KA REALIZACIJI TANO ODREENOG PROIZVODA ILI USLUGE.

SVAKI PROCES SE MOE RAZLOITI NA PODPROCESE SA MERLJIVIM ULAZIMA I MERLJIVIM IZLAZIMA, KAO I SA JASNO UOLJIVIM POVEANJEM VREDNOSTI IZMEU ULAZA I IZLAZA.MENADMENT PROCESA

SU METODE POMOU KOJIH SE POSLOVNI PROCESI DEFINIU I ODRAVAJU EFIKASNOST, EKONOMINOST, BEZBEDNOST, PRILAGODLJIVOST, MOGUNOST NADZORA I UPRAVLJANJA.CILJ I ZADATAK MENADMENTA:

Identifikacija procesaOptimalizacija postojeih procesa

Uvoenje novih procesaSVAKI PROCES MORA BITI

Efikasan

Mora ispuniti svoje definisane zadatke

Ekonomian

Mora ispuniti svoj zadatak sa minimumom upotrebljenih resursa

Bezbedan

Mora biti u skladu sa ciljevima organizacije

Kontrolisan sa mogunou upravljanja

Mora d obezbedi da uvid u trenutno stanje i obezbedi primenu korektivnih mera

Prilagodljiv

Mora biti fleksibilan da prati promenu okoline u kojoj se odvija

Dokumentovan

Mora biti da u pismenoj formi (elaborat)

REALIZACIJA PROCESAFaza I: UVOENJE PROCESA

Delegiranje odgovornosti

Definisanje procesa (elaborat)

Uspostavljanje sistema nadzora

Postavljanje krajnih ciljeva

Faza II: KONTROLISANO POBOLJANJE PROCESA

Analiza procesa

Izmena koncepcija procesa

Faza III: UPRAVLJANJE PROCESOM

Nadzor nad procesom

Korektivne mere

Postavljanje novih ciljeva

Faze I + II = PROJKTOVANJE PROCESA

Faza III = FAZA UPRAVLJANJA PROCESOM EMBED Word.Picture.8

_1452866490.doc

ZAHTEVI

KUPACA

DIZAJN (KREIRANJE)

PROIZVODA

OSNOVNI (POMONI)

PROCESI

PLANIRANJE

REALIZACIJA

MONITORING

(MERENJE)

ANALIZE

UNAPREENJA

PROCESNI

MODEL QMS