2. TEHNIKE PLANIRANJATehnike planiranja se sprovode u cilju:

ustanovljavanja vrste radova, radnih procesa i količina;

tehnološkog rešenje radova;

rešenja pripremnih radova sa uređenom šemom gradilišta i vremenskim planiranjem izrade tih radova;

određivanja trajanja procesa odnosno aktivnosti;

određivanja radnih dana i kalendarskog vremena u odnosu na radne dane;

koordinacije izvršenja grupa radova;

sinhronizacije uključivanja sredstava proizvodnje (mehanizacija, novac);

ispitivanje mogućnosti primene taktne podele radova u proizvodnji ;

2.1 Podela planova

Statički planovi;

Dinamički planovi:

o Numerički planovi;

o Grafički planovi:

Paralelni grafički planovi (gantogrami);

Ortogonalni grafički planovi (ciklogrami);

Mrežni plan.

2.1 Statički planovi

2.1.1 Predmer i predračun

Predmer i predračun je jedan od osnovnih dokumenata kojima se definišu tehničke karakteristike objekta koji se gradi, cena objekta i, shodno tome, finansijski odnosi između investitora i izvođača radova.

1

U predmeru su obračunate ukupne količine radova predviđenih tehničkom dokumentacijom – glavnim projektom za određeni građevinski objekat. Predmer se formira na osnovu grafičke dokumentacije u projektu – crteža sa definisanim dimenzijama i oznakama materijala/sklopova ili delova od kojih se sastoji objekat.

Struktura predmera odgovara vrstama radova od kojih se sastoji objekat. Građevinski objekat – poslovni, stambeni ili industrijski se obično sastoji od grubih građevinskih, građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova. Zavisno od vrste ili nivoa obrade objekta, ugrađuje se i odgovarajuća oprema.

Proces građenja sastoji se iz realizacije niza aktivnosti, koje su definisane planiranom tehnologijom. Aktivnost predstavlja skup radnji ili pozicija kojima se zaokružuje jedna tehnološka celina. Ove pozicije su, zapravo, pozicije predmera.

Namena predmera je sagledavanje vrsta i količina materijala po pozicijama, koji služe kao osnova za izradu predračuna.

Predračunom radova određuje se predračunska vrednost građenja, odnosno proizvodna cena građenja objekta, koja se sastoji od cene grubih građevinskih, građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova.

Jedinične cene pozicija predračuna se sračunavaju analizom cena, kako je objašnjeno u narednom poglavlju. Za svaku poziciju predračuna formirana je posebna odgovarajuća analiza cena. Zbir svih vrednosti pozicija predračuna daje ukupnu cenu građenja objekta. Predračun radova je osnov za formiranje ponuda prilikom sprovođenja tenderskog postupka / javne nabavke za ugovaranje – nabavku radova.

Predmer i predračun radova su sastavni deo svakog glavnog građevinskog projekta. Njihova izrada je završni posao pri izradi projekta i, zajedno sa tehničkim izveštajem, predstavlja projektantovo viđenje realizacije projekta1. Ovaj projektantski predračuna je sastavni deo projekta. Međutim, za sagledavanje ugovorne cene izvođenja radova, koja je jedna od osnovnih odredbi ugovora o izgradnji između investitora i izvođača, izvođač, na osnovu analiza cena, formira izvođački predračun. Izvođački predračun odražava realne aktuelne uslove na tržištu, kao i tehnološke, organizacione i kadrovske mogućnosti izvođača. Na osnovu ovog predračuna, kao dokumenta kojim je sagledana izvođačka cena, formira se tenderska dokumentacija za licitaciju

1 Pri pisanju predmera radova izdvajaju se radovi složeni redosledom po vrstama, sa potrebnim količinama materijala (zemljani, zidarski, armirački, armirano-betonski, podopolagački, itd.). Sa druge strane, aktivnosti na izvođenju radova, prema planiranoj tehnologiji i strukturi dinamičkog plana nisu potpuno kompatibilne sa pozicijama predmera radova. To je zbog toga što se u predmeru ne vodi računa o mestu i vremenu odvijanja radova, niti se formiraju aktivnosti koje bi predstavljale logičku celinu više vrsta radova (npr. zemljani radovi se izvode na početku, u toku i na završetku građenja objekta, a u predmeru su dati zajedno i izdvajaju se samo dubine iskopa i kategorije zemljišta; ili, da bi se formirala izvođačka aktivnost izrada temelja treba grupisati odgovarajuće zemljane, tesarske, armiračke i betonske radove iz predmera, odnosno projekta). Ovo bi se ostvarilo ukoliko bi se svaka pozicija iz projekta kodirala po svim potrebnim parametrima, što bi omogućilo da se izvođačke aktivnosti na realizaciji projekta povežu sa odgovarajućim pozicijama iz predmera, odnosno sa planiranom tehnologijom i dinamičkim planom realizacije radova.

2

Primer predmera i predračuna:

Red. broj šifra uSpec.

Opis rada Mjerna jedinica Količina

Jed. cijena(EUR)

Ukupna cijena(EUR)

A.1.A.1.1. 2.2. Obnova i iskoličenje iskoličene ose trase-obilaznice na

ravničarskom i brežuljkastom terenukm 18.68 200.00 3,736.80

A.1.2. 2.2. Obnova i iskoličenje iskoličene ose trase-obilaznice na brdovitom terenu

km 0.35 200.00 70.00A.1.3. 2.2. Postavljanje i obezbjeđenje poprečnog profila-

obilaznice na brežuljkastom terenu, profil svakih 20m kom 917.00 2.00 1,834.00A.1.4. 2.2. Postavljanje i obezbjeđenje poprečnog profila-

obilaznice na brdovitom terenu,profil na 20 m. kom 18.002.00 36.00

A.1.5. 2.2. Obnova i obezbjeđenje iskoličavanje trase obilaznice-završno iskoličenje km 1.88 200.00 376.00

A.1.6. 2.4. Uklanjanje grmlja sa rijetko obrasle površine m² 69,050.00 0.25 17,262.50A.1.7. 2.4. Uklanjanje grmlja sa gusto obrasle površine m² 103,600.00 0.45 46,620.00A.1.8. 2.5. Čišćenje terena-rušenje postojećih objekata na trasi,

ukupno ima 21 objekata zidanih od opeke, visine do 10m, sa odvozom i deponovanjem šuta

m² 2,453.118.70 21,342.06

A.1.9. 2.4. Postojeći šumski putevi- po potrebi raskrčiti m¹ 1,416.00 6.00 8,496.00

EUR 99,773.36

GRUPA A - GLAVNA TRASA OBILAZNICE

PRIPREMNI RADOVI

PRIPREMNI RADOVI UKUPNO

A.2.A.2.1. 3.1. Površinski iskop humusa-mašinski sa odgurivanjem . m³ 116,032.92 0.80 92,826.34A.2.2. 3.2. Široki iskop loše nosivog zemljanog materijala-

mašinski sa utovarom, transportom, razastiranjem i planiranjem, na deponiju koju obezbeđuje Izvođač uz saglasnost nadzornog organa

m³ 66,393.46

2.25 149,385.29A.2.3. 3.2. Široki iskop koherentnog zemljanog materijala-

mašinski sa utovarom, transportom, razastiranjem i planiranjem, na deponiju koju obezbeđuje Izvođač uz saglasnost nadzornog organa

m³ 265,573.86

2.45 650,655.96A.2.4. 3.3.

3.6.Uređenje planuma temeljnog tla loše nosivog tla. m² 56,270.05 0.20 11,254.01

A.2.5. 3.3. Uređenje planuma temeljnog tla u koherentnom tlu m² 225,080.21 0.20 45,016.04A.2.6. 3.9. Ugradnja geotekstila za sloj za razdvajanje-masa 251-

300g/m²m² 221,350.26 0.80 177,080.21

A.2.7.. 3.6.1. Ugradnja troosno orjentisanih geomreža za poboljšanje nosivosti m² 3,700.03 6.00 22,200.18

A.2.8. 3.4. Izrada nasipa m³ 393,378.00 3.40 1,337,485.20A.2.9. 6.1. Izrada posteljice od kamenih materijala m² 218,484.91 0.25 54,621.23A.2.10. 3.1. Razastiranje viška humusa. m³ 66,393.46 0.80 53,114.77A.2.11. 4.1. Izrada podužne i poprečne drenaže,dubine 1 m na

podložnom sloju iz cementnog betona od savitljivih plastičnih cijevi prečnika 20 cm.

m¹ 5,277.0021.15 111,608.55EUR 2,705,247.76

ZEMLJANI RADOVI

ZEMLJANI RADOVI UKUPNO

3

A.3.A.3.1. 6.2. Izrada nevezanog nosivog sloja iz ravnomjerne

granulacije drobljenog kamenog materijala, d=20cm m³ 17,950.4210.00 179,504.20

A.3.2. 6.2. Izrada nevezanog nosivog sloja iz ravnomjerne granulacije drobljenog kamenog materijala debljine 40 cm.

m³ 26,925.6210.00 269,256.20

A.3.3. 6.2. Izrada procijednica. Rad obuhvata izradu tankog sloja zrnastog kamenog materijala kao produžetak donjeg nosivog sloja kolovozne konstrukcije u širini bankine,obostrano.Zrnasti kameni materijal ugrađuje se u debljini prema projektu,15 cm mašinski (strojno). Materijal se ugrađuje i sabija laganim sredstvima do modula stišljivosti MS>35 MN/m²

m³ 99.00

10.00 990.00A.3.4. 6.3. Izrada sa cementom vezanog (stabilizovanog) nosivog

sloja iz prirodno drobljenog kamenog materijala, d= 20 cm.

m³ 33,477.8414.00 468,689.76

A.3.5. 9.3. Izrada gornjeg nosivog sloja BNS 22, granulacije 0/22, bitumen 50/70 d=6 cm.

m² 149,659.68 6.44 963,808.34A.3.6. 9.7. Izrada gornjeg nosivog sloja VS 16, granulacije 0/16,

bitumen 50/70, d=5 cm. m² 149,659.68 6.23 932,379.81A.3.7. 9.5. Izrada habajućeg sloja SMA 11s PmB 45/80-65, od

silikatnih stijena.d=3,5 cm.m² 146,666.49 7.19 1,054,532.06

A.3.8. 8.3.6. Izrada prefabrikovanog izdignutog ivičnjaka iz cementnog betona presjeka 18/24 cm m¹ 794.73 11.20 8,900.98

A.3.9. 5.1.1. 6.4.2.

Izrada dijela pokosa i bankine od zemljanog materijala,debljine 25 cm, te zaštita hidrosjetvom m² 207,498.60 0.80 165,998.88

A.3.10. 6.4. Izrada ispuna bankine od mehanički zbijenog mješanog materijala m³ 8,858.47 1.85 16,388.17

EUR 4,060,448.39KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA UKUPNO

KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA

A REKAPITULACIJA TRASE

A.1. EURA.2. EURA.3. EURA.4. EUR

UKUPNO A: EUR 7243557.79

Zemljani radovi 2705247.76Kolovozna konstrukcija 4060448.39Ostali radovi 378088.28

Pripremni radovi 99773.36

2.1.2 Karta Tehnološkog procesa

Karta tehnološkog procesa daje jednostavan i potpun uvid u usvojenu tehnologiju rada na izgradnji nekog objekta, odnosno odgovarajuću poziciju radova. Sve operacije i postupci, koji se pojavljuju tokom izvršenja radova, prikazani su na karti procesa. Karta procesa se mora uraditi sa izuzetnom pažnjom, jer svaki propust, u vidu izostavljanja pojedinih operacija i postupaka radnog procesa, može negativno uticati na realizaciju projekta u celini.

Na slici 5 data je karta tehnološkog procesa za izvođenje betonskih radova.

Na slici 6 data je karta tehnološkog procesa za izvođenje zemljanih radova.

4

Slika 5. Karta tehnološkog procesa za izvođenje betonskih radova

5

Slika 6. Karta tehnološkog procesa za izvođenje zemljanih radova

6

2.1.3 Opis tehnologije / metodologije izvođenja radova – method statement

2.1.3.1 Široki iskop

UVODStandardi i dokumentacija

SRPS U.E1.010 – zemljaniradovinaizgradnjiputeva Tehničkiusloviizprojekta (poglavlje 3 Zemljaniradovi, tacka 3.2) Knjiga 1/3-Grafika zaosnovnutrasu (Br. crteža: 1.3.1.4.1.,1.3.1.4.2., 1.3.1.5.1. i

1.3.1.9.,) Knjiga 1/4 –Poprečni profili(1.4.34.-1.4.60. i 1.4.100.-1.4.104.)

Organizaciona šema

DIREKTOR PROJEKTA

 

ODGOVORNI IZVOĐAČ ZA TRASU

 

ŠEF GRADILIŠTA

 

POSLOVOĐA

 

           

RUKOVAOCI VOZAČI NK RADNICI

7

MEHANIZACIJA, OPREMA I ALATI

Mehanizacija koja će se koristiti na izradi pozicije iskop materijala:

Buldozer CAT ………………...kom 2

Bager guseničar ……………….kom 2

Utovarivač točkaš….…...... .kom 1

Kamion kiper, 16-18m3….......kom 10

8

LJUDSKI RESURSI

1 Šef gradilišta

1 Poslovođa

1 Geometar

5 Rukovaoca

12Vozača

6 NK Radnika

DETALJAN OPIS NAČINA IZVOĐENJA RADOVAKada se završe pripremni radovi na seči drveća I šiblja I skine humus na deonicama od km 888+118,68 do km 889+590 i od km 891+868,5 do km 892+152,14, geometer će na terenu izvršiti obeležavanje tačaka potrebih za rad na širokom iskopu zemljanog materija III, IV I V kategorije.Podatke o visinskim kotama I položajnim tačkama uzimaće se iz projektovanih poprečnih profila.Nakon izvršenog obeležavanja moći će da se krene sa radom na izradi pozicije širokog iskopa.

Osobine zemljanih materijala određuju se prethodnim geomehaničkim ispitivanjem ovlašćene akreditovane laboratorije. Dobijeni rezultati će koristiti radi izbora mehanizacije za široki iskop, kao I radi kasnijeg korišćenjai skopanog zemljanog materijala. Svi rezultati će biti sadržani u geomehaničkom elaboratu.

Grubi iskopi u zemljanomtlu, završavaju se na 20 do 30 cm iznad projektovane kote podtla. Iskop do projektovane kote podtla vrši se neposredno pre početka radova na izradi narednog sloja.Rad na iskopu će početi sa površine terena i vršiće se u podužnim slojevima u debljini od 0,2–0,4 m u smeru porasta nagiba nivelete što omogućava oticanje vode i lakši transport materijala. Iskopani materijal će se kamionima transportovati do mesta za izradu nasipa ako geomehanička ispitivanja pokažu da je isti odgovarajućeg kvaliteta. U suprotnom slučaju materijal će se odvoziti na deponiju. Kada se iskop materijala vrši u zasecima formiraće se privremene berme širine 3-3,5m na visinskom rastojanju 6-8m, kako bi se kosina zaseka formirala prema projektu.Iskop materijala V kategorije će se vršiti buldozerom klase 8 sa riperom, a u materijalu veće tvrdoće će mu pomoći mašina sa hidrauličkim čekićem, koja odmah usitnjava materijal. Materijal će se utovarati u kamione i transportuje do privremenih deponija. Tokom rada na svim promenama u iskopu utvrdiće se kvalitet materijala vršenjem geomehaničkih ispitivanja, materijalkoji odstupa od projekta će biti uklonjen sa trase u saglasnosti sa Nadzornim organom.Zbog obračuna količina izvršenih radova, sva potrebna merenja će se izvršiti geodetski, tako da će se iskop zemljanog materijala obračunavati po m3 na osnovu nivelmanskog zapisnika.

9

PROCEDURA ZA OSIGURANJE I KONTROLU KVALITETA

U toku rada na iskopavanju na svim promenama tla, uzimaju se uzorci za ispitivanje upotrebljivosti za predviđenu namenu. Ovlašćena, akreditovana laboratorija nakon ispitivanja, izdaje potvrdu u pogledu upotrebljivosti tla iz svakog većeg useka ili pozajmišta. Ukoliko iskopani materijal ispunjava zahteve za izradu gormjeg stroja (kolovozne konstrukcije), definisane Tehničkim specifikacijama, on se tamo i koristi. Kontrolom se ustanovljava da li je iskopan materijal razvrstan po osobinama i krupnoći na deponijama. Klasifikacija materijala iz iskopa će biti prilagođena zahtevima namenske upotrebe.Geodetska merenja prate i sve ostale faze radova od njihovog započinjanja.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Bezbednost i zdravlje radnika se obezbeđuje praćenjem sledećih odredbi:- Delovi samohodnih građevinskih mašina (bageri, buldozeri, utovarivači, transportna

sredstvai sl.) treba da budu lako zamenljivi, a njihova zamena ne sme da bude skopčana sa opasnostima od povređivanja.

- Ako se zemljani radovi obavljaju u blizini objekta sa koga padom ili rušenjem materijala i drugih predmeta mogu da budu ugroženi radnici, ili u blizini saobraćajnice sa koje pešaci ili saobraćajna sredstva u pokretu mogu da ugroze radnike, pre početka radovai u toku radova sprovode se mere za bezbedan rad radnika.

- Kad se zemljani radovi izvode u nožici kosina, na kosinama, u usecima i zasecima vrše se osmatranja ponašanja usamljenih komada stene ili delova zemljine mase, pa ako se utvrdi da postoji mogućnost njihovog pokretanja, uklanjaju se,ili se preduzimaju mere za sprečavanje odrona, pre početka rada radnika.

- Provera područja rada i kretanja radnika, obavezno se vrši posle prekida radova, posle vremenskih nepogoda i posle otopljavanja nakon mrazeva, a pre dolaska radnika na mesto rada.

- Zaposleni na gradilištu su obavezni da primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu.

10

PROCENA RIZIKA

Vrs

ta i

opis

op

asno

sti i

štet

nost

i

Mog

uće

posl

edic

e

Mera za otklanjanje, smanjenje il i sprečavanje rizika

Slob

odno

kre

tanj

e de

lova

i m

ater

ijala

–m

anip

ulat

ivni

pr

osto

r gra

djev

insk

ih

maš

ina,

udar

i,ubo

ji,pr

elom

i, ko

ntuz

ije,s

mrtn

e po

vred

e-Pažnja pri kretanju i radu-Rukovaoci mašina i vozila moraju da vode računa o bezbednosti zaposlenih koji rade oko mašine. Nije dozvoljeno zadržavanje u radnoj zoni mašine.-Penjanje u tovarni sanduk vozila vrši se putem predviđene ugrađene opreme na vozilu (penjalice, pragovi, držači, specijalni oslonci, merdevine i dr.-Vozilo ili mašina se osiguravaju od nekontrolisanog pomeranja.-Sve vrste održavanja vrše se isključivo u radionicama,a poslove poveriti stručnim licima.-Sve ostale provere isključivo vršiti priugašenom motoru.Proveru rada motora vozači ili rukovaoci mogu vrše se isključivo slušanjem rada motora, bez unošenja ruku ili tela u opasne zone.

Unu

trašn

ji tra

nspo

rt- ra

d i

kret

anje

voz

ila i

maš

ina,

građ

evin

skih

radn

ika

preg

ažen

je, p

rignj

ečen

je,

kont

uzije

,sm

rtni i

shod

-Vozačka dozvola vozača ili rukovaoca.-Stalna pažnja građevinskih radnika i rukovaoca.-Davanje zvučnih signala.-Organizacija rada.-Poštovanje propisa bezbednosti u saobraćaju.-Zdravstvena sposobnost vozača i rukovaoca.-Redovno održavanje i servisiranje vozila i mašine.-Brzina kretanja vozila i mašina na utovarno/istovarnom mestu ne sme biti veća od 5 km/h, a duž saobraćajnih površina od 10 km/h.-Radnici koji obavljaju utovar/istovar moraju biti psihofizički i zdravsveno sposobni, upoznati sa merama bezbednosti i zdravlja na radu i sprovoditi iste.-Poštovati dozvoljenu nosivost pri korišćenju pomoćnih uređaja i naprava.-Otvaranje stranica sanduka vozila vrše dva radnika.Pre otvaranja proveriti položaj i stanje tereta u vozilu.-Sredstva za utovar/istovar materijala moraju biti ispravnaa posebno uređaji za upravljanje, kočenje i signalizaciju.-Raspored radnika pri prenosu tereta mora biti takav da se međusobno ne ometaju.-Obavezno korišćenje lične zaštitne opreme i sredstava.

11

Opa

sne

povr

šine

(pov

ršin

e za

rad

i kre

tanj

e na

gra

diliš

tu)

Uga

nuća

,pr

elom

i,

-Redovno čišćenje gradilišta od snega i leda, kao i sakupljanjem prosutih tečnosti, praškastih materijala, masnoća i dr.

-Održavanje pešačkih staza i prolaza u skladu sa propisima i normativima:ravna i tvrda, nasuta šljunkomi dr.

-Rad i kretanje obavljati sa puno pažnje.

-Građevinski materijal skladištiti posebno po vrstama.

-Uređenje gradilišta i primena mera bezbednosti prema Elaboratu o uređenju gradilišta.

-Obavezno korišćenje ličnih zaštitnih sredstava i opreme.

Opa

snos

t od

dire

ktno

g il

i ind

irekt

nog

dodi

ra sa

de

lovi

ma

elek

tričn

e in

stal

acije

i op

rem

e po

d na

pono

m;

grče

nje

miš

ića,

opek

otin

e,st

rujn

i uda

r

- Zaštiti kablove i električnu opremu od mehaničkog oštećenja

- Korišćenje isključivo ispravnih i ispitanih kablova

- Vršiti redovan pregled električnih instalacija. - Pridržavati se uputstava za upotrebu opreme na električni pogon.

- Sve električne instalacije držati u ispravnom stanju.

- Opravke električne instalacije poveriti samo stručnim licima.

- Redovna provera ispravnosti izolacije napojnih vodova – provodnika odnosno produžnih kablova i njihovo postavljanje na način i mesta na kojima ne preti opasnost od njihovog mehaničkog oštećenja

- Oštećeni i neispravni prenosni alati se ne smeju koristiti na gradilištu,

- Ručne prenosne svetiljke koje se koriste na gradilištu moraju da koriste sniženi napon od 24 V

Fizi

čke

štet

nost

i – b

uka

i vi

brac

ije p

ri ra

du s

a op

rem

om

nerv

oza,

ošte

ćenj

e sl

uha

-Održavanje opreme

- Upotreba propisanih sredstava za ličnu zaštitu na radu (Ušni štitnici antifoni i zaštitne radne rukavice) pri korišćenju opreme i sredstava koja emituju buku

- Praviti česte pauze pri radu.

-Organizovanje rada sa češćom izmenom zaposlenih koji rade sa nevedenom opremom za rad i zaposlenih na obavljanju drugih poslova na gradilištu (radilištu)

12

Nef

izio

lošk

i pol

ožaj

tela

(čuč

anje

, kl

ečan

je, s

avije

ni p

olož

aj te

la i

sl.);

prob

lem

i sa

mus

kulo

-ske

letn

im

sist

emom -Organizacione mere

-Pauze u radu i odmaranje

TRAJANJE AKTIVNOSTI

Dužina trajanja izrade pozicije siroki iskop je u skladu sa trajanjem u dinamici radova.

2.1.3.2 Sanacija betonskih površina

OpisOva metodologija se odnosi na sanaciju betonskih površina i pripremu betonskih površina za izvođenje radova pozicije: Zaštita betonskih površina zaštitnim premazom, sa neravninama betona većim od 3 mm. Sanacija oštećenja betona veće dubine, gde je ogoljena i armatura, posebno je obrađena u ovoj metodologiji.

Materijali koji će se koristiti i izvor materijala

Dobavljač materijala: TKK, Srpenica, Slovenija

Materijal: TEKAMAL SILIKA MSM 2 – MAF 161 TEKAMAL SILIKA MSM 0-0,3 – MAF 161

SILIKA MMS je pripremljena mešavina cementa, kvarcnog peska, specijalnih hemijskih dodataka, polimernih vlakana i mikrosilike (silica fume). Namenjena je sanaciji oštećenih betona i maltera, posebno na objektima izloženim značajnim mehaničkim i fizičkim opterećenjima i hemijskoj koroziji. Granulacija gotovih mešavina je prilagođena sanacijama oštećenja i neravnina betona različite dubine.

TEKAMAL ALTEKS – MAF 162

Tekamal Alteks je podlivni neskupljajući malter, koga čini suva mešavina cementa, specijalnog kvarcnog peska i hemijskih dodataka koji omogućavaju ekspanziju maltera i njihovo jako

13

plastificikovanje, a time i izvanredno dobru ugradljivost. Materijal ima i svojstvo ekspanzije u vremenu do potpunog očvršćavanja, tako da potpuno zatvara prostor za čije ispunjavanje je namenjen, bez skupljanja koje bi narušilo monolitizaciju sa okolnim betonom elementa.

Način pripreme i nanošenje materijala u potpunosti odgovara propisanim uslovima proizvođača TKK.

Oprema i radna snaga koja se namerava koristiti (uposliti)Planirana mehanizacija i oprema:

- Cisterna za vodu- Špahtla- Fangla- Mistrija- Čekić- Špic- Kofa sa vodom- Čelična četka

Planirana radna snaga:- 1 šef gradilišta- 1 inženjer kontrole kvaliteta za ispitivanja i kontrolu na gradilištu- 3 radnika

Detaljan opis način izvođenjaSanacija površinskih oštećenja

Neravnine i oštećenja dubina većih od 5mm se saniraju gotovom smešom maltera krupne granulacije, TEKAMAL SILIKA MSM 2 ( MAF 161 ). Za oštećenja dublja od 5cm, što je gornja granica za primenu ovog maltera u jednom sloju, radi se sanacija iz više slojeva, pri čemu važe svi dolenavedeni stavovi.

Priprema oštećenih betonskih površina podrazumeva odstranjivanje svih degradiranih slojeva betona. Kriterijum dobro urađene ove faze pripreme je da više nigde po površini, pri udarima čekićem, ne dolazi do otpadanja niti krunjenja betona, i da su zrna strukture betone jasno ogoljena. Obode oštećenja potrebno je obraditi tako da ivice budu zasečene pod uglom od 45◦ do 90◦. Ukoliko se sanirani materijal završava »u nulu«, moguće je njegovo odvajanje prslinom na spoju malter – stari beton. Pripremnjenu površinu je potrebno otprašiti vazduhom pod pritiskom.

Sve površine predviđene za sanaciju malterima moraju neposredno pre njegovog nanošenja biti zasićene vodom i oceđene od zaostale vode u udubljenjima. U protivnom, neće biti ostvarena athezija između nanetog maltera i oštećene betonske podloge.

14

Gotovoj mešavini se na gradilištu dodaje samo voda, u količini koju je propisao proizvođač. Dodata voda treba da obezbedi gustinu smese takvu da je moguće nanošenje materijala zidarskim alatom ili mašinski. Mešanje se vrši ručno ili mašinski, sporohodnim električnim mešačem, uz što manje uvlačenje vazduha u mešavinu. Potrebno je da ono traje do razbijanja grudvica. Homogenizovanje se najlakše postiže sipanjem suve mešavine u vodu. Izmešana masa se ostavlja da odleži 10 minuta, nakon čega se ponovo izmeša. Gotova mešavina je stabilna 30 – 60 minuta, zavisno od spoljašnjih temperaturnih uslova. U toku rada je neophodno povremeno mešanje spravljene mase. Optimalne spoljašnje temperature su od 10 - 25◦C.Nanet, svež malter treba učvrstiti gletaricom. Materijal treba da bude dobro pritisnut na podlogu.

Naneti sanacioni malter se neguje minimum 2-3 dana zaštitnom pokrivkama koje sprečavaju isušivanje toplotom i/ili vetrom. Pokrivke se fiksiraju kako ne bi došlo do njihovog odizanja, uz povremeno kvašenje vodom saniranih površina.

Sanacija oštećenja sa ogoljenom armaturom

Priprema betonskih površina podrazumeva odstranjivanje svih degradiranih slojeva betona i odstranjivanje komada betona sa armature. Kriterijum dobro urađene ove faze pripreme je da više nigde po površini, pri udarima čekićem, ne dolazi do otpadanja niti krunjenja betona, i da su zrna strukture betone jasno ogoljena. Armaturu je potrebno očistiti od površinske korozije mehaničkim putem, metalnim četkama. Pripremnjenu površinu je potrebno otprašiti vazduhom pod pritiskom.

Sve površine predviđene za sanaciju malterima moraju neposredno pre njegovog nanošenja biti zasićene vodom i oceđene od zaostale vode u udubljenjima. U protivnom, neće biti ostvarena athezija između sanacionog materijala i oštećene betonske podloge. Postupak izvesti neposredno pre planiranog zatvaranja oplate i nalivanja sanacionog materijala.

Oplatom zatvoriti oštećeni ugao. Kako je materijal kojim se vrši sanacija velike viskoznosti, neophodno je obezbediti zatvaranje oplate od iscurivanja materijala pur-penom, ili nekim drugim pogodnim materijalom. Ostaviti otvor (prorez) u gornjoj zoni oplate, namenjen za ucurivanje materijala.

Pripremljenu smešu Alteksa lagano sipati, dozvoljavajući da vazduh izađe i ne ostane zarobljen u unutrašnjosti mesta koje saniramo. Alteks ima vrlo brz prirast čvrstoća, tako da je moguće skidanje oplate nakon 24 sata, i tada negu betona treba sprovesti kvašenjem još 24 sata. Neravninu koja ostane na mestu ucurivanja Alteksa, potrebno je zatvoriti sanacionim malterom Tekamal Silika MSM.

Priprema površina betona sa neravninama od 0mm do 5mm, za nanošenje zaštitnog premaza betona

Ove neravnine se saniraju gotovom smešom maltera fine granulacije, TEKAMAL

15

SILIKA MSM 0-0,3 – MAF 161.

Sve površine predviđene za izravnavanje betona pre nanošenja zaštitnog premaza betona, tretiraju se fabrički pripremljenim malterom za ovu namenu. Radi se o neravninama dubine od 3mm do 1cm. Priprema započinje uklanjanjem pokorice cementnog mleka mehaničkim putem, odmašćivanjem vodom pod pritiskom i otprašivanjem vazduhom pod pritiskom. Neposredno pre nanošenja maltera površine se zasićuju vodom. Malter ne sme biti nanet na površine u kojima se zadržala voda u vidu barica. Ovaj postupak je preduslov za ostvarenje athezije između nanetog maltera i neravne betonske podloge.

Gotovoj mešavini se na gradilištu dodaje samo voda, u količini koju je propisao proizvođač. Dodata voda treba da obezbedi gustinu smese takvu da je moguće nanošenje materijala zidarskim alatom. Mešanje se vrši ručno ili mašinski, sporohodnim električnim mešačem, uz što manje uvlačenje vazduha u mešavinu. Potrebno je da ono traje do razbijanja grudvica. Homogenizovanje se najlakše postiže sipanjem suve mešavine u vodu. Izmešana masa se ostavlja da odleži 10 minuta, nakon čega se ponovo izmeša. Gotova mešavina je stabilna 30 – 60 minuta, zavisno od spoljašnjih temperaturnih uslova. U toku rada je neophodno povremeno mešanje spravljene mase. Optimalne spoljašnje temperature su od 10 - 25◦C. Svež malter se nanosi gletaricom, pritiskom na podlogu.

Naneti sanacioni malter se neguje minimum 2-3 dana kvašenjem i zaštitnom pokrivkama koje sprečavaju isušivanje toplotom i/ili vetrom. Pokrivke se fiksiraju kako ne bi došlo do njihovog odizanja.

Zaštitni premaz betona se nanosi na sanacioni malter minimalne starosti 7 dana.

Zaštita i bezbednost na raduPrilikom radova na ovoj poziciji potrebno je pridržavati se svih pravila vezanih za obezbeđenje bezbednosti i zdravlja na radu. Svi radnici moraju imati odgovarajuću HTZ opremu. Poštovanje propisa kontroliše lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu.

Kontrola kvalitetaPostupak kontrole obuhvata:

- Kontrolu pripreme površine- Kontrolu spravljanja maltera- Kontrolu athezije: Atheziju sanacionog maltera potrebno je ispitati Pull-off metodom na

tri ogledna probna polja pre započinjanja korišćenja navedenih materijala. Zadovoljavajući rezultat je 1,0 MPa.

16

Procena rizika

Analiza rizika

Verovatnoća (V) Ozbiljnost (O) Procena rizika (VxO)

Izuzetno nemoguće

Nemoguće Moguće Neznatna Velika Izuzetno velika

Ispuštanje alata/materijala

2 2 4

Pad radnika sa konstrukcije

1 3 3

Mere predostrožnosti:Procena rizika Mere predostrožnosti

Ispuštanje alata/materijala-kvalifikovani radnici-opreznost na radu

Pad radnika sa konstrukcije-kvalifikovani radnici-korišćenje opreme za rad na visini

2.1.4 Izbor mehanizacije

Da bi se poslovi u građevinarstvu što uspešnije, kvalitetnije i brže obavili, neophodna je primena građevinskih mašina. Ako se obezbedi dobra služba održavanja i dobro organizuje korišćenje mašina, one mogu pružiti očekivane prednosti.

Pri izboru mašina treba voditi računa o njihovoj veličini. Izbor male mašine zahteva upotrebu većeg broja mašina, pa samim tim i više rukovaoca, što povećava izdatke. Izbor prevelike mašine prouzrokuje otežanu dopremu i duže montiranje. Ceo tehnološki proces izvođenje radova podrazumeva upotrebu mašina koje su usklađene po učincima, da bi gubici u vremenu bili što manji.

Za pravilan izbor građevinskih mašina, neophodno je poznavati konstruktivne i eksploatacione karakteristike mašina koje se upotrebljavaju za određeni posao, a takođe i tehnologiju građenja, da bi se uočile odgovarajuće operacije radnog procesa.

Prvi korak kod izbora mašina je širi izbor, koji nam daje uvid u raspoložive mašine koje bi mogle učestvovati u izvršavanju određenih procesa.

Drugi korak je uži izbor, na osnovu koga se, od ponuđenih grupa mašina iz šireg izbora, bira ona grupa mašina koja pruža najveću ekonomsku prednost (najnižu cenu po jedinici mere). Odabiranje određene grupe vrši se nakon ekonomske analize, koja podrazumeva proračun praktičnog učinka i koštanja efektivnog radnog časa svake mašine. Nakon uvida u tehnološki proces i utvrđivanja ključne operacije (a samim tim i ključne mašine i njenog učinka), sledi usklađivanje svih ostalih mašina iz grupe sa ključnom mašinom.

17

2.1.5 Građevinske norme

Građevinske norme definišu tehnološke procese i određuju prosečni utrošak radnog vremena, materijala i mehanizacije za izradu jedinice mere građevinskog proizvoda, uzimajući u obzir uslove i način izvođenja radova, a prema vrsti radova. One daju podatke:

za određivanje trajanja izrade jedinice mere pozicije, za radnike i mašine, i za određivanje količine materijala za izradu jedinice mere pozicije;

koji se mogu koristiti:

za planiranje građevinske proizvodnje, za organizaciju proizvodnih procesa na gradilištima i proizvodnim pogonima, za obračune/analize cena pozicija, prilikom određivanja troškova građenja

objekta, formiranje predračuna i izradu ponuda za ugovaranje radova.

U našoj praksi su u upotrebi:

Prosečne norme u građevinarstvu (tzv. savezne): I deo - visokogradnja i transport materijala; II deo – niskogradnja; III deo – knjiga 1: zanatski radovi i knjiga 2: instalaterski radovi;

Normativi i standardi rada u građevinarstvu (građevinskog preduzeća "Komgrap"): knjige 1, 2, 3 – visokogradnja; knjiga 4 – vodovod i kanalizacija; grejanje, klimatizacija; knjiga 5 – elektroinstalacije; knjige 6, 7 – niskogradnja;

interne norme (na osnovu iskustva izvođačkih preduzeća);

Proces građenja sastoji se iz realizacije niza aktivnosti, koje su definisane planiranom tehnologijom. Aktivnost predstavlja skup radnji ili pozicija kojima se zaokružuje jedna tehnološka celina. Npr. izrada armirano-betonskih zidova se sastoji od sledećih pozicija: izrada i montaža jedne strane oplate, izrada i montaža armature, postavljanje prve faze elektro-instalacija, postavljanje druge strane oplate, ugrađivanje armiranog betona, i nega betona. Svaka pozicija sastoji se od nekoliko operacija, npr. izrada oplate podrazumeva merenje, sečenje i spajanje panoa. Navedenoj aktivnosti prethodi proizvodnja betonske mase, transport i ugrađivanje betona, a posle toga se odvija nega betona. Ukoliko je potrebno, pre betoniranja se moraju u zidovima montirati otvori za vrata i prozore, što predstavlja posebne pozicije. Znači da se radi o kompleksnim poslovima, koje treba detaljno analizirati sa stanovišta utroška vremena rada, utroška materijala i angažovanja mehanizacije.

Jedna aktivnost ili grupa aktivnosti predstavljaju osnov za definisanje cene izvođenja građevinskih objekata, npr. za definisanje vrednosti/cene pozicija/aktivnosti. Takođe je uobičajeno da jedna ili više aktivnosti predstavljaju pozicije predmera i predračuna, kao jednog od osnovnih dokumenata kojima se definišu tehničke karakteristike objekta koji se gradi i finansijski odnosi između investitora i izvođača radova.

18

Trajanje svake aktivnosti određuje se jednostavnim proračunom broja radnika – dana, na osnovu potrebne strukture radne brigade i ukupnog potrebnog vremena za sve radne operacije koje čine aktivnost. Ovo je osnov za analizu vremena izvršavanja radova u mrežnom planu. Ta analiza ima povratni uticaj na analizu strukture, jer se uvidom u vreme potrebno za pojedine tehnološke procese može vršiti korekcija predviđene tehnologije građenja.

Svaka tehnologija zahteva određenu strukturu i kvalifikaciju radnika, odgovarajuću mehanizaciju, i ima svoju cenu. Kvalifikaciona struktura i broj radnika se formira na osnovu vrste rada koji se obavlja. Normama je predviđeno da se radnici u građevinarstvu mogu, na osnovu školske spreme, sposobnosti na radu ili interne kvalifikacije, podeliti na osam kvalifikacionih grupa, pri čemu je u nas uobičajeno da I grupa, praktično, ne postoji. II grupa radnika su nekvalifikovani radnici (NK); III grupa radnika su polu kvalifikovani (PK), IV, V i VI grupa su kvalifikovani (KV); a VII i VIII grupa su visoko kvalifikovani (VK). Podela na grupe i nivoe kvalifikacije je na isti način predstavljena i u građevinskim normama. (Za rukovaoce građevinskim mašinama predviđena je, u nekim specifičnim slučajevima, IX grupa.)

Kao što je već napomenuto, mnoga građevinska preduzeća imaju svoje interne norme, na osnovu iskustva i primenjene tehnologije izvođačkih preduzeća, naročito za neke specijalizovane poslove (tuneli, dijafragme, šipovi, ...). Ove norme predstavljaju sastavni deo dokumenata o obračunu zarada, jer u sebi sadrže i cenu sata radnika po strukturi.

19

2.1.6 Statički planovi

2.1.6.1 Proračun potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji

Proračun potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji vrši se, u praksi, podacima koji su dobijeni empirijski. U odgovarajući obrazac, koji predstavlja jednu poziciju rada (izvršenje neke vrste posla), unosi se: vrsta rada, građevinska norma, kategorija radnika, materijal koji se koristi pri izradi te pozicije i mehanizacija kojom se taj materijal prenosi ili ugrađuje.

20

2.1.6.2 Proračun broja radnika dana

Na osnovu podataka iz tabele 12, proračuna potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji, vrši se proračun potrebnog broja radnih časova po kvalifikacijama radnika. Ovi podaci unose se u odgovarajući obrazac za formiranje tabele proračuna broja radnika – dana i trajanja radova. Osim broja radnih časova, u obrazac se unose i podaci o vrsti i broju mašina, jedinica mere i količina radova, koji su za odgovarajuću poziciju predstavljeni u opisu radova. Ukupan broj radnih časova (h) za određenu vrstu radova povećava se za 20% zbog zastoja, kao što su:

Vremenske neprilike; Neradni dani (nedelje i državni praznici); Bolovanja i odsustvovanja; Godišnji odmori.

21

Ovako dobijen broj radnih časova delimo sa 8 (osmočasovno radno vreme) dobijamo potreban broj radnih dana. U građevinskoj praksi se primenjuje i tzv. preraspodela radnog vremena u okviru godišnjeg fonda radnog vremena, pa se umesto 40-časovne radne nedelje primenjuje 50-časovna radna nedelja sa viškom časova prebačenim u tzv. „mrtvu sezonu“, kada se usled zime ne izvode radovi. Za utvrđivanje broja i sastava radnih brigada, možemo imati tri slučaja pri čemu radnike delimo na kategorije građevinaca (G) i mašinaca (M), što zavisi od vrste posla koju obavljaju:

u radu učestvuju mašine; u radu ne učestvuju mašine; Rad je potpuno mehanizovan.

22

2.1.6.3 Proračun trajanja aktivnosti

23

2.1.6.4 Proračun cene radova

Cena pozicija izvođenja radova određuje putem analize cena - kalkulacija na sledeći način:

Cp = EMAT+MEH + ERS x F

gde su:

Cp - cena pozicije (radova),EMAT+MEH - troškovi materijala sa troškovima mehanizacije,ERS - troškovi radne snage,F - kalkulativni faktor na bruto (ili neto zarade).

U slučaju kada se kalkulativni faktor sračuna kao količnik svih pratećih troškova koji nisu uključeni u kalkulaciju cene pozicije i zbira bruto zarada proizvodnih radnika i cene materijala i mehanizacije vrednost pozicije se dobija kao zbir cena radne snage, materijala i mehanizacije, uvećane za faktor koji obuhvata troškove režije, tj:

Cp = (ERS + EMAT + EOS) x (1+)

gde su:

Cp - cena pozicije (radova),ERS - troškovi radne snage,EMAT - troškovi građevinskog materijala,EOS - troškovi osnovnih sredstava (mehanizacije), - faktor koji obuhvata troškove režije (čija je vrednost od 0,3 do 0,5).

Npr. za = 0,3 cena pozicije bi bila:Cp = (ERS + EMAT + EOS) x (1+0,4),

odnosno F = (1+) = 1,40

Principijelno, kada su u pitanju zemljani radovi u tabeli za proračun potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji se ne popunjavaju kolone za materijal, jer se radi o zemlji koja se transportuje. Izuzetak predstavlja materijal koji se kupuje (npr. šljunak za zamenu tla). Ovde je, međutim, u rubrici za materijal računata cena goriva i maziva za mašine, mada je ova cena obuhvaćena koštanjem radnog časa mašina.

24

25

26

2.1.6.5 Proračun godišnjeg fonda radnog vremenaGodišnji fond radnog vremena predstavlja prosečan broj časova efektivnog rada mašine (odnosno radnika koji prate njen rad) u očekivanim radnim uslovima. Zavisi direktno od vrste posla koji se obavlja na gradilištu, odnosno od klimatskih uslova koji utiču na obavljanje konkretnog posla. Za formiranje tabele godišnjeg fonda radnog vremena uzimaju se u obzir odgovarajući faktori koji različito utiču na formiranje godišnjeg fonda radnog vremena. Njihov uticaj posmatramo po određenim mesecima.Faktori koji utiču na formiranje godišnjeg fonda radnog vremena su sledeći:

nedelja i praznici; padavine (veće od 10 mm/m2); temperatura vazduha (niža od 0°C, odnosno 5°C); brzina vetra (veća od 10 m/s).

Temperatura ima veoma značajnu ulogu u formiranju fonda radnog vremena. U slučajuzemljanih radova, kada je temperatura niža od 0°C, zemlja postaje tvrda, pa se određeniradovi obustavljaju. Takođe, kada je temperatura niža od 5°C, odlaže se betoniranje i zidanje. Mogući fond radnog vremena dobija se oduzimanjem zbira neradnih dana od kalendarskog fonda radnog vremena. Na osnovu toga formira se okvir radnih meseci, čiji se mogući fond radnog vremena množi sa brojem radnih sati radnih smena, pri čemu se dobija usvojeni fond radnog vremena, izražen u radnim danima, odnosno u radnim časovima.

27

2.1.7 WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA

WBS (radna struktura projekta) je tehnološko, hijerarhijsko ustrojstvo proizvoda i usluga koje nastaju tokom realizacije projekta. To je način da se projekat podeli na smislene i logične celine. Svi složeni sistemi (projekti) se sastoje iz više podsistema. Unutar podsistema (određenih nivoa WBS – a) javlja se niz aktivnosti koje sadrže resurse i troškove i koje su međusobno funkcionalno i tehnološki povezane. Podsistemi (podprojekti) su takođe funkcionalno i tehnološki povezani i mogu biti sastavljeni od velikog broja podsistema (nivoi WBS – a). Upravljanje takvim složenim sistemima se mora vršiti fazno (korak po korak). Takvi sistemi pored složenosti imaju i mnoga vremenska i tehnološka ograničenja, pa po pravilu zahtevaju poboljšanja i optimizacije. Poboljšanja i optimizacije se moraju, takođe, sprovoditi fazno, a to je upravo omogućeno podelom sistema na WBS nivoe. Poslednji nivo WBS – a predstavljaju celine koje se ne sadrže u sebi podsistem, dakle prosti sistemi (slika 7).

Rad u savremenim softverskim paketima za upravljenje projektima, kao što su MS Project ili Primavera, i počinje definisanjem WBS strukture.

Slika 7. WBS struktura

28

2.1.8 OBS (Organization Breakdown Structure) TEHNIKA

OBS (organizaciona struktura projekta) je organizaciono ustrojstvo projekta. Cilj formiranja OBS – a je determinisanje odgovornosti, ovlašćenja i obaveza svih učesnika u projektu i njihovih odnosa tokom realizacije projekta. Takođe, OBS daje potpuno jasan odgovor na pitanje ko šta radi u projektu ili delovima projekta, odnosno pojedinim fazama projekta.

Svrha organizacione strukture projekta je da se utvrdi ko je ovlašćeno lice koje će obaviti posao, koje odgovornosti i ovlašćenja ima to lice i kakav je odnos njegovih ili njenih odgovornosti i ovlašćenja prema drugima u organizaciji i prema rukovodstvu.

Pre početka definisanja OBS – a potrebno je imati WBS i spisak pojedinaca ili organizacionih jedinica koje mogu izvršiti zadatake prikazane na WBS-u. Sledeći korak je kadrovska popuna.

Nakon formiranja OBS – a poznate su sve faze projekta, tehnološka struktura, svi učesnici u projektu, konkretne odgovornosti i ovlašćenja.

2.1.9 RBS (Resource Breakdown Structure ) TEHNIKA

RBS(resursna struktura projekta) je spisak resursa (radnih) grupisanih po funkcijama i uređenih po hijerarhijskoj strukturi.Sistem koji identifikuje “ko radi” posao.Tim koji upravlja projektom koristi RBS da odredi koje su uloge potrebne u izvršenju projektom određenihWBS elemenata.U najopštijem slučaju resursi su:

Radni (ljudi i mašine) Materijalni (materijali) Novac

o Fiksni troškovi (Cost/Use) koji se pokreću svaki put kada resurs dodelimo aktivnosti

o Troškovi (Cost) (dodeljuju se aktivnosti jednokratno, nezavisno od vremena)

2.1.10 Metoda ključnih događaja

Nakon formiranja WBS – a, OBS – a i RBS-a potrebno je pristupiti utvrđivanju ključnih događaja na projektu (milestone aktivnosti) i izradi plana ključnih događaja.Ključni događaji predstavljaju najvažnije aktivnosti na projektu ili na pojedinim fazama projekta i njihova trajanja su najčešće fiktivna.

29

Plan ključnih događaja, po pravilu koristi vrhunski menadžment firme i njime se upravlja projektom na strateškom nivou. Važi pravilo da ukoliko se u toku realizacije projekta ključni događaji odigravaju u planiranim granicama, može se očekivati da će se ceo projekat realizovati u planiranom i ugovorenom roku.

2.2 Dinamički planovi

Tehnika mrežnog planiranjaRazvijena 1957. godine za potrebe NASA. Nazvana CPM (Critical Path Mehtod) Metoda kritičnog puta i predstavlja determinističko planiranje. Primenjena je prvi put na projekat "Polaris" 1958. i smatra se da je skratila realizaciju projekta za 2 godine.

Danas se najčešće upotrebljavaju "Precedence" tehnika i CPM metoda, posebno zbog pogodnosti vezanih za pripremu podataka radi izrade mrežnih planova (i ostalih planova) korišćenjem savremenih softverskih paketa. U Precedence metodi aktivnosti se predstavljaju krugovima ili pravougaonicima a veze strelicama (slika 8).

Slika 8. "Precedence" tehnika

Metoda mrežnog planiranja sastoji se u grafičkom prikazu tehnološkog procesa (pomoću mrežnih dijagrama) što daje dobru preglednost toka odvijanja radova.

Na osnovu dijagrama toka tehnološkog procesa treba utvrditi logičan raspored (veze) aktivnosti:

odrediti koje aktivnosti se moraju prethodno završiti da bi otpočela posmatrana aktivnost,

odrediti koje aktivnosti mogu da se odvijaju uporedo sa posmatranom aktivnosti, odrediti koje aktivnosti mogu otpočeti neposredno posle posmatrane aktivnosti, da li se neka aktivost može podeliti na više pojedinačnih aktivnosti radi

paralelizacije, mora postojati jedna početna i jedna krajnja aktivnost u mrežnom planu, mrežna struktura treba da se postepeno širi i postepeno skuplja, sve aktivnosti osim prve moraju imati prethodnu (prethodne) aktivnost, sve aktivnosti osim poslednje moraju imati narednu (naredne) aktivnost.

Tehnika mrežnog planiranja obuhvata tri faze:

30

Analiza strukture: Spisak aktivnosti (raščlanjenje celokupnog tehnološkog procesa na manje

organizacione celine) Određivanje veza između aktivnost (u skladu sa usvojenom tehnologijom

proizvodnje) Određivanje trajanja aktivnosti (na bazi urađenih statičkih planova) Određivanje potrebnih resursa (radne snage, mehanizacije, materijala i troškova) Izrada strukture plana - mreže, koja prikazuje međuzavisnost odvijanja aktivnosti

i šematski se prikazuje krugovima.

Analiza vremena:određivanje početka i završetka aktivnosti određivanje dinamike angažovanja resursa

Vremenske rezerve

Ukupna vremenska rezerva TuTu = KZi – RZiTu = KPi – RPi

Ukupna vremenska rezerva predstavlja period maksimalno mogućeg odlaganja početka izvršenja aktivnosti.

Ukoliko se početak aktivnosti pomera u okviru intervala (ti + Tu), neće se ugroziti ugovoreno vreme završetka projekta u celini.Kada je Tu = 0, aktivnost je na kritičnom putu

Slobodna vremenska rezerva TsTs = RRP(NA) - RZiRRP(NA) – najraniji od ranih početaka naredne aktivnostiRZi – rani završetak aktivnosti

Odlaganje planiranog završetka RZi posmatrane aktivnosti za vreme koliko iznosi Ts neće nimalo uticati na početke izvršenja ostalih aktivnosti i na njihove vremenske rezerveSlobodna vremenska rezerva može biti manja ili jednaka ukupnoj vremenskoj rezerviAko je Tu = 0 => Ts = 0

2.2.1 Mrežni plan

Mrežni plan počinje jednom (prvom) aktivnošću i završava se takođe jednom (poslednjom) aktivnošću. Ako ovaj zahtev nije ispunjen po tehnološkom procesu treba

31

obavezno dodati prvu i poslednju aktivnost ispred i iza stvarnih početnih i krajnjih aktivnosti po tehnološkom procesu.

Kvalitet mrežnog plana ogleda se u što većem broju paralelnih aktivnosti.Ako se mreža iz paralelnog toka sužava na jednu aktivnost pa potom opet širi ta aktivnost pretstavlja usko grlo i treba, ako je moguće, izbegavati takve situacije ili obezbediti dovoljno resursa da ne dođe do kašnjenja te aktivnosti (slika 9).

Slika 9. Sužavanje mrežnog plana

Najčešće greške pri formiranju mrežnog plana koje proračun čine nemogućim su:Cirkularne veze aktivnosti (nemoguća kombinacija prethodnih i narednih aktivnosti - slika 10).

Slika 10. Cirkularne veze aktivnosti

2.2.2 Gantogram

Konstruiše se na osnovu mrežnog plana. Nepreglednost mrežnog plana u dinamici eliminiše se gantogramom. Aktivnosti se prikazuju linijama čija dužina zavisi od trajanja aktivnosti. Na slici 11 je prikazan gantogram sa svim dinamičkim parametrima koji su posledica proračuna mrežnog plana.

32

Slika 11. Gantogram

2.2.3 Ortogonalni planovi

Grafički prikazi izvršenja aktivnosti na objektima koji imaju izraženu jednu dimenziju i mogu se podeliti na deonice ili delove (slika 12). U ovakve objekte spadaju putevi, pruge, mostovi, vijadukti, tuneli, kanali i sl.Konstruišu se u cilju povezivanja prostora i vremena i radi boljeg uočavanja postignute paralelizacije radova:

U koordinatnom sistemu X – osa (deonice ili delovi objekt); Y – osa (vreme);Realizacija pojedinih aktivnosti se prikazuje pomoću linija;Svakoj tački neke linije odgovara tačno određeno mesto na objektu na kojem se izvodi posmatrana aktivnost i vreme kada se ta aktivnost izvodi;Ako je nagib linije strmiji u jedinici vremena se izvršava manji rad;Ako je nagib linije blaži intenzitet radova je veći;Svako ukrštanje linija je greška, jer to znači da na istom mestu u isto vreme treba izvršavati različite aktivnosti.

Analizom prve varijante ortogonalnog plana uočavaju se propusti i definišu moguće izmene u cilju poboljšanja tehnološkog procesa i usklađivanja rada angažovanih resursa. Planirane promene se unose u računar i dobija se nova varijanta mrežnog plana na osnovu kojeg se definiše poboljšana varijanta ortogonalnog plana. Broj iteracija do konačne (optimalne) varijante zavisi od prvih koraka u planiranju

33

Slika 12. Primer ortogonalnog plana

34