UPRAVNO PRAVO II KOLOKVIJUM

49.POJAM I VRSTE UPRAVNOGPOSTUPKAPojam uprave određuje se u funkcionalnom i organizacionom smislu.U funkcionalnom smislu uprava podrazumeva poslove državne uprave: sprovođenje Ustava i zakonskih propisa koji regulišu upravnu materiju, rešavanje u upravnim stvarima, vršenje upravnog nadzora i stručne poslove kao što je priprema zakona. Pojam uprave u organizacionom smislu tiče se organa koji vrše funkcije u okviru upravne delatnosti, to jest formiranja nomenklature državne uprave. Kod nas su to ministarstva, organi uprave u okviru ministarstva, administrativne i državne agencije, javna preduzeća, kao i nedržavne institucije sa javnim. Upr.postupak je postupak donošenja upravnih akata, to jest donošenja rešenja. Upravni postupak je zapravo skup proceduralnih pravila koja se primenjuju prilikom donošenja upravnih akata. Ova pravila proističu iz Zakona o upravnom postupku. ZUP je klasičan procesni zakon jer propisuje način sprovođenja i pravila postupanja prilikom primene materijalnih zakona kojima se uređuje oblast uprave. U upr.postupku se rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke.Organi UPRAVETo su, pre svega, državni organi ali i preduzeća i druge organizacije koje u vršenju javnih ovlašćenja koja su im poverena zakonom rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke.Prema odredbama ZUP-a proizlazi da se organom uprave smatra organ koji vodi postupak, odnosno rešava u upravnim stvarima kao i preduzeće i druga organizacija kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja. lica na koja se primenjuje ZUPIz odredbe člana 1. ZUP-a proizlazi da su to fizička lica, pravna lica ili druge stranke kada se rešava o njihovim pravima, obavezama ili pravnim interesima u upravnim stvarima.Upravna stvar je pojedinačna životna situacija sa neposredno angažovanim javnim interesom, koju je na osnovu zakona neophodno autoritativno i konkretno pravno urediti. Postoje 4 područja upravnog rada kojima se bliže opredeljuje suština ove kategorije:a.)rešavanje o pravima, obavezama i pravnim interesima stranke u upravnom postupku, koje se manifestuje u donošenju konstitutivnih i deklarativnih upravnih akata;b.)izdavanje uverenja i drugih dokumentarnih isprava (potvrda, certifikata i si. ), kao dokaznih sredstava pomoću kojih stranka u svakodnevnom životu ostvaruje razna prava i reguliše svoje zakonom utvrđene obaveze;c.)vršenje nadzora uz upotrebu upravnih ovlašćenja, koji obuhvata nadzor na zakonitošću upravnih akata, inspekcijski nadzor, službeni nadzori itd.;d.)sprovođenje administrativnog izvrešnja koje se po ovom zakonu odredbama posebnog zakona odnosi na ispunjenje nenovčanih obaveza, a izuzetno i novčanih obaveza iz primanja na osnovu radnog odnosa po pristanku izvršenikaUpravni postupak se sprovodi od strane organa uprave i drugih državnih organa i preduzeća i drugih organizacija kad u vršenju javnih ovlašćenja koja su im poverena zakonom neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica, kao i kad obavljaju i druge poslove utvrđene ZUP-om.Odstupanje od opšt. up. postupka - zbog specifične prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima, propisuju se neophodna odstupanja od pravila opšteg upravnog postupka. Ona ipak moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima utvrđenim ZUP-om. Posebni upravni postupci regulisani su posebnim materijalnim zakonima i ne postoje posebni procesni zakoni koji ih regulišu. ZUP se ovde upotrebljava kao dopunski zakon. Posebni su recimo upravno patentni postupak i upravno-racunski postupak u okviru koga je znacajna revizija(nje nema u ZUP-u)

1

50.OSNOVNA NAČELA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKAOsnovna načela su ideje koje čine “duh” zakona. Poznavanje osnovnih načela je neophodno za pravilno razumijevanje svih odredbi zakona, jer se sve te odredbe i naslanjaju na osnovna načela i u suštini predstavljaju njihovu konkretizaciju.Iz tih razloga usvajanju opštih načela treba posvetiti posebnu pažnju. Osnovna načela upravnog postupka su: Načelo zakonitosti, zaštite prava građana i zaštite javnog interesa, pružanja pomoći stranci, istine, saslušanja stranke, ocene dokaza, efikasnosti, ekonomičnosti postupka, samostalnosti u rešavanju, dvostepenosti u rešavanju (pravo na žalbu), pravnosnažnosti rešenja, upotrebe jezika i pisma u postupku.

51.NAČELO ZAKONITOSTI I NAČELO SAMOSTALNOSTI U RJEŠAVANJUNačelo zakonitosti i načelo samostalnosti u rešavanju- u upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu ovlašćen da rešava po slobodnoj ocjeni rešenje mora biti donijeto u granicama ovlašćenja u skladu sa ciljem u kome je ovlašćenje dato.Načelo zakonitosti u upravnom postupku podrazumijeva materijalno pravnu da je pravilno primijenjen materijalnizakon i formalno pravnu zakonitost upravnih akata da su poštovana proceduralna zakonska pravila u pogledu nadležnosti, postupka i forme akta.Ustav CG propisuje da o zakonitosti pojedinačnih akata, kojima organi državne uprave i organi sa javnim ovlašćenjima rešavaju o pravima ili obavezama,odlučuje sud u upravnom sporu, ako za određenu stvar nije predviđena druga sudska zaštita.Načelo samostalnostiu u rešavanju-organ vodi postupak i donosi rešenje samostalno, u okviru ovlašćenja utvrđenog zakonom, odnosno drugim propisom.Ovlašćenoslužbeno lice samostalno utvrđuje činjenicei okolnosti i na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti primjenjuje propise na konkretan slučaj načelo samostalnosti zasniva se na načelu zakonitosti i suprostavlja se načelu hijerarhijske subordinacije.Dužni su da se pridržavaju zakona.Samostalnost organa uprave treba razlikovati od nezavisnosti sudova.Nezavisnost sudova je šira od samostalnosti organa uprave, jer osim što podrazumijeva samostalnost (usmislu da se ne može uticati na neku odluku pojedinačnimnalogom), nezavisnost podrazumijeva da se nalozi i instrukcije kako riješiti sudski spor ne mogu davati ni u jednom vidu.

52.NAČELO ZAŠTITE PRAVA GRAĐANA I ZAŠTITA JAVNOG INTERESA I NAČELO EFIKASNOSTI I NAČELO EKONOMIČNOSTI POSTUPKA Načelo zaštite prava gradjana i zaštita javnog interesa- po viđenju postupka i rešavanju organi su dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava vodeći pri tome računa da ostvarivanje njihovih prava ne bude na štetu prava drugih lica niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima.Kako se ističe u ranijem upravnom postupku osnovna dužnost lica koje je vodilo postupak bila je briga za ostvarenje javnog interesa dok je briga o interesima stranke bila prepuštena njima samima.Za razliku od toga,ZUP propisuje da se po službenoj dužnosti mora voditi računa da se stranci omoguće ostvarenje i zaštita njenih prava i interesa u upravnom postupku.Iz ovog načela proizilazi dvostruka obaveza organa odnosno organizacije koja vodi postupak.Prvo da strankama omogući da što lakše i potpunije zaštite i ostvare svoja prava u upravnom postupku.Drugo da uisto vrijeme vodi računa da ostvarivanje prava stranke nedođe u suprotnost sa javnim interesom.Načelo efikasnosti-organi koji vode postupak odnosno rešavaju u upravnim stvarima dužni su da obezbijede uspješno i kvalitetno ostvarivanje i zaštitu prava i pravnih interesa fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka.Načelo efikasnosti unijeto je kao posebno osnovno načelo upravnog postupka u postojeći tekst ZUP-a izmjenama i dopunama iz 1977.godine. Načelo ekonomičnosti postupka- postupak se mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku s tim da takvo postupanje ne sme da utiče na pribavljanje svih dokaza potrebnih za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

2

53.NAČELO MATERIJALNE ISTINE, NAČELO SASLUŠANJA STRANKE I NAČELO (SLOBODNE) OCJENE DOKAZANačelo materijalne istine- Osnovno načelo ZUP-a je da se u postupku moraju utvrditi sve činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke. To je načelo materijalne istine. Razlika između materijalne istine i vjerovatnoće je u stepenosti ubijeđenosti službenog lica u istinitost činjenice i okolnosti. Kod materijalne istine ta ubijeđenost mora biti potpuna, zasnovana na rezultatima provedenih dokaza o čemu se u obrazloženju moraju dati razlozi.Vjerovatnoća je niži stepen ubijeđenosti u istinitost činjenice i okolnosti i može se definistati kao ubijeđenost službenost lica da je veća mogućnost da stranka ima određeno pravo, nego mogućnost da to pravo nema. Načelo saslušanja stranke- Prije donošenja rješenja stranci se mora omogućiti da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su značajne za donošenje rješenja.Stranka izjavu po pravilu daje usmeno, ali kada se radi o složenoj upravnoj stvari može joj se naložiti da podnese pisanu izjavu, a to joj se može dozvoliti i na njen zahtjev.U ispitnom postupku, stranka može da daje podatke, da pobija tačnost navoda koji se ne slažu sa njenim navodima, da se izjasni o stavljenim predlozima i ponuđenim dokazima, da postavlja pitanja drugim strankama, svjedocima i vještacima. Na pravo da stavlja primjedbe u ispitnom postupku stranka mora biti upoznata od strane službenog lica i upozorena da će se ukoliko ne stavi primjedbe, smatrati da istih nema, a koja činjenica je značajna prilikom ocjene provedenih dokaza.Izuzetno rješenje se može donijeti bez prethodnog saslušanja stranke samo,ukoliko su ispunjeni uslovi za donošenje rješenja u skraćenom postupkuNačelo ocjene dokaza- nakon provedenog dokaznog postupka službeno lice po svom uvjerenju, a na osnovu savjesne i brižljive ocjene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane. Za takav svoj zaključak službenolice je dužno navesti razloge u obrazloženju rješenja.U upravnom postupku organ je vezan presudom suda u pogledu postojanja krivičnog djela i krivično pravne odgovornosti učinioca.

54.PRAVO NA ŽALBU (NAČELO DVOSTEPENOSTI)Protiv prvostepenog rješenja nezadovoljna stranka ima pravo žalbe. Ovo načelo je saglasno načelu prava na djelotvorni pravni lijek.Pravo žalbe može biti suspendovano samo izričitom zakonskom odredbom i to pod uslovom da je na drugi način obezbijeđena zaštita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zaštita zakonitosti.Protiv drugostepenog rješenja žalba nije dopuštena, a kontrola zakonitosti tog akta vrši se u upravnom sporu.

55.DUŽNOST STRANKE DA GOVORI ISTINU dato ovlašćenje službenom licu koje vodi postupak da može narediti izvođenje svakog dokaza ukoliko nađe da je to neophodno radi utvrđivanja pravog činjeničnog stanja.U postupku, stranka je dužna da govori istinu i da ne zloupotrebljava svoja prava.Ukoliko stranka svojim neistinitim navodima organ dovede u zabludu i na taj način izdejstvuje za sebe povoljno rješenje, organ ima ovlašćenje da po službenoj dužnosti u ponovljenom postupku takvo rješenje poništi ili ukine.

56.POMOĆ NEUKOJ STRANCI I UPOTREBA JEZIKA I PISMAPri vođenju upravnog postupka i rješavanju, organ je dužan omogućiti stranci da što lakše zaštiti i ostvari svoja prava i pravne interese, ali pri tome ne smije dozvoliti da to bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesom. A organ koji vodi postupak ima obavezu staranja da neznanje i neukost stranke i drugih učesnika u postupku ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju.Upravni postupak se vodi na jeziku koji je Ustavom propisan kao službeni jezik u Republici Crnoj Gori, a u ravnopravnoj upotrebi su ćirilično i latinično pismo.U opštinama u kojima većinu ili značajan dio čine pripadnici nacionalnih ili etničnih grupa u službenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma u skladu sa Ustavom i posebnim zakonom.Ukoliko stranka ne zna jezik na kojem se postupak vodi, a državljanin je Crne Gore ili Republike Srbije, organ je dužan da joj preko tumača obezbijedi prevođenje toka postupka na njen jezik, kao i

3

dostavljanje poziva i pismena na tom jeziku. Ukoliko pak, takva stranka nije državljanjin Republike Crne Gore ili Republike Srbije ima pravo da postupak prati preko tumača.

57-59.NADLEŽNOST,ODREĐIVANJE STVARNE I MJESNE NADLEŽNOSTI PO ZUP-uSvaki organ uprave dužan je da u toku vođenja upravnog postupka po službenoj dužnosti pazi na svoju nadležnost. Ako pre pokretanja postupka ustanovi da nije nadležan, onda neće ni pokretati postupak, a ako ustanovi svoju nenadležnost tokom vođenja postupka ustupiće predmet nadležnom organu. Postoje dve vrste nadležnosti a tosu: stvarna i mesna nadležnost. Stvarna nadležnost se određuje na osnovu konkretne materije, to jest materijalnih propisa koji regulisu konkretne upravne poslove ili regulisu konkretne nadleznosti organa. U okviru stvarne postoje 3posebna modaliteta: delegacija n., supstitucija n., funkcionalna n. Za ostvarenja ovih modaliteta potrebno je da postoje izričiti zakonski osnovi. Delegacija – mogucnost prenosenja ovlascenja na nize organe. Supstitucija – viši organ preuzme od nižeg(ministarstvo-lokal). Funkcionalna – odredjivanje tačne jedinice ili dela organa zaduzenog za resavanje. Mesna nadležnost se određuje: u up. st. koje se odnose na nepokretnost- prema mestu u kome se ona nalazi; u up. st.koje se odnose na poslove iz nadležnosti državnog organa, delatnost preduzeća, preduzetnika ili drugog pravnog lica - prema sedištu; u up.st. koje se odnose na delatnost dela preduzeća kada ono obavlja delatnost van sedišta tog preduzeća - prema mestu obavljanja; u ostalim up.st - prema prebivalištu stanke. Ako se mesna nad. ne može odrediti po pobrojanim osnovama, određuje se prema mestu u kome je nastao povod za vođenje postupka. Sukob n.:pozitivan i negativan(niko ne prihvata nadležnost). Sukob Rep.org-sudovi rešava Ustavni, kao i repub-opšt., rep-rep rešava Vlada.

60.IZUZEĆE SLUŽBENOG LICAZakon o opštem upravnom postupku predvidja mogućnost izuzeća službenog lica koje vodi postupak.Postoje dvije vrste izuzeća

obavezno izuzeće fakultativno(neobavezno) izuzeće

Obavezno izuzeće propisano je zakonom i mora se sprovesti čim se utvrde zakonom predviđeni uslovi .Za razliku od njega fakultativno izuzeće nije obavezno i sprovešće se samo ako se u konkretnoj situaciji procijeni da bi izuzeće, prema okolnostima slučaja,bilo neophodno da se obezbijedi potreba objektivnosti i nepristrasnosti službenog lica.Postoje dva modaliteta a to su:

pretjerani animozitet-to jeste neprijateljstvo prema stranci pretjerani afinitet-službeno lice i stranka žive u vanbračnoj zajednici

61.UČESNICI U UPRAVNOM POSTUPKUGlavni učesnici u postupku su organ koji ga vodi i donosi rešenje i Stranka. Eventualni učesnici u sporu su zastupnik i privremeni zastupnik, zajednički predstavnik više stranaka, punomoćnik stranke, stručni pomagač stranke, veštaci, tumači,svedoci.. Stranka je lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak (aktivna stranka), ili protiv koga se vodi postupak (pasivna stranka) ili lice koje radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku. Državni organ, organizacija, naselje, grupa lica, i dr. koji nemaju svojsvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se rešava o postupku. Stranka u postupku mora imati stranačku sposobnost koja se ogleda u mogućnosti da bude nosilac prava i obaveza o kojima se odlučuje u upravnom postupku(pravna sposobnost). Mora imati procesnu sposobnost koja odgovara poslovnoj sposobnosi. Stiče se punoletstvom a sastoji se u mogućnosti vršenja procesnih radnji u up.post. tako da ona proizvode pravna dejstva. Stranka mora imati i stranačku legitimaciju, to jest mora postojati konkretna povezanost između lica i predmeta upravnog postupka. Zastupnici: Za pravna lica određuju se zakonom ili opštim aktom organa ili firme. Za fizička zakonom(roditelj-staratelj) ili aktom organa zasnovanim na zakonu. Privremeni zastupnik: Za procesno nesposobne stranke koje nemaju zakonskog, za lica čije je boravište nepoznato a nemaju punomoćnika. Zajednički zastupnik ili punomoćnik za više stranaka. PUNOMOĆNIK:Može ga odrediti stranka ili njen zakonski zastupnik. Punomoćnikovi postupci se smatraju postupcima stranke i

4

punomoćnik u potpunosti menja stranku osim kada mora da da izjavu. Kada punomoćnik izvrši radnju ili da izjavu stranka je može opozvati. Punomoć se može dati pismeno ili usmeno na zapisnik. Punomoćnik mora imati položen pravosudni ispit. Za obim punomoćja merodavna je sadržina punomoćja.

62.ROKOVI I POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJERok je određen razmak u vremenu u kojem treba da se izvrši neka radnja ili vreme koje treba da protekne da bi se mogla preduzeti. To je protok vremena usled koga nastaje ili prestaje neko pravno dejstvo. Rokovi se dele na zakonske(propisani) i službene(određuje ih lice). Bitna je i podela na subjektivne(''od trenutka saznanja''-subjektivni, psihički momenat) i objektivne(objektivne okolnosti). Produživi(službeni i tačno određeni zakonski, i to samo u slučaju opravdanosti podnošenjem pravovremene molbe) i neproduživi. Po preciznosti apsolutni i relativni. U odnosu na posledice koje nastupaju propuštanjem roka razlikuju se prekluzivni, dilatorni i instrukcioni rokovi. Protekom prekluzivnog roka stranka gubi pravo na preduzimanje određene procesne radnje, a isto to važi i za upravni organ. Kod dilatornog roka ukoliko nije preduzeta odgovarajuća radnja u postupku, pravo na njeno obavljanje se ne gubi, jer ovlašćeno službeno lice može odrediti za njeno izvršenje novi rok. Instrukcioni rok služi kao okvirni rok u kome ovlašćeno lice bi trebalo da izvrši određenu procesnu radnju, što znači da isto radnju u pitanju može izvršiti i po proteku instrukcionog roka. Rokovi se računaju na dane, mesece i godine, a mogu se računati i na časove. Kad je rok određen po danima, dan u koji je dostavljanje ili saopštenje izvršeno ne uračunava se, već se za početak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je određen po mesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno. Početak i tok rokova ne sprečavaju neradni dani, nedelje i dani državnih praznika. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika rok ističe istekom prvog narednog radnog dana. Kad je podnesak upućen poštom preporučeno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje pošti odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upućeno.Povraćaj u pređašnje stanje (restitutio in integrum) je institut kojim se omogućava stranci koja je iz opravdanih razloga propustila izvršenje neke radnje u roku, pa je usled toga izgubila određeno pravo, da se po njenom predlogu izvrši povraćaj u pređašnje stanje. Radi se, znači, o vanrednom pravnom sredstvu da se propuštanje izvršenja određene procesne radnje preduzme pod zakonskim uslovima i posle proteka propisanog prekluzivnog roka. Povraćaj u pređašnje stanje se nikada ne vrši po službenoj dužnosti, već samo na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak. Organ koji vodi postupak će joj dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje iz opravdanih razloga, iz neznanja ili očiglednom omaškom predala nenadležnom organu. Povraćaj u pređašnje stanje (restitutio in integrum) je institut kojim se omogućava stranci koja je iz opravdanih razloga propustila izvršenje neke radnje u roku, pa je usled toga izgubila određeno pravo, da se po njenom predlogu izvrši povraćaj u pređašnje stanje. Radi se, znači, o vanrednom pravnom sredstvu da se propuštanje izvršenja određene procesne radnje preduzme pod zakonskim uslovima i posle proteka propisanog prekluzivnog roka. Povraćaj u pređašnje stanje se nikada ne vrši po službenoj dužnosti, već samo na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak. Organ koji vodi postupak će joj dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako je učinjeno iz opravdanih razloga, iz neznanja ili očiglednom omaškom predala nenadležnom organu, kad je stranka očiglednom omaškom prekoračila rok, a podnesak ipak primi nadležni organ najdociiije tri dana od dana isteka roka. Povraćaj u pređašnje stanje može se dozvoliti na predlog stranke u prvostepenom i drugostepenom postupku, a ne i na rokove za primenu vanrednih pravnih sredstava predviđenih ZUP-om. U predlogu za povraćaj u pređašnje stanje stranka je dužna da iznese okolnosti zbog kojih je bila sprečena da u roku izvrši propuštenu radnju i da te okolnosti učini bar verovatnim. Predlog! za povrćaj u pređašnje stanje podnosi se u roku od 8 dana od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. Posle isteka 3 meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.

5

63. TROŠKOVI UPRAVNOG POSTUPKASu relativno mali pa onda svaka strana snosi svoje troškove. Ni u slučaju odbijanja zahteva stranke ona ne snosi posledice u plaćanju troškova. Međutim, postoje i posebni troškovi organa i oni uvek padaju na teret onoga koji je ceo postupak prouzrokovao.Lice koje učestvuje u postupku a prouzrokuje svojom krivicom ili obešću troškove pojedinih radnji u postupku dužno je da samo snosi te troškove. Posebni izdaci su: putni troškovi sl.lica, veštačenje, tumačenje i sl. Kada je postupak pokrenut po službenoj dužnosti i ako se isti završi povoljno po stranku onda sve nastale posebne troškove snosi organ koji je postupak i pokrenuo. Zahtev za naknadu troškova mora biti stavljen blagovremeno kako bi organ mogao o njemu da odluči u rešenju. U slučaju propuštanja roka, stranka gubi pravo na naknadu. Službeno lice koje vodi postupak uvek dužno je da upozori stranku na njeno pravo da zahteva troškove. Troškove postupka u vezi sa izvršenjem snosi izvršenik, a u slučaju da se ti troškovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih stranka po čijem je predlogu izvršenje sprovedeno. U rešenju kojim se postupak završava, organ koji donosi rešenje je uvek dužan da odredi ko snosi troškove postupka, koliki je njihov iznos i kome se i u kom roku moraju isplatiti. Organ koji vodi postupak može osloboditi stranku od plaćanja troškova u celini ili delimično, ako nađe da ih ne može podneti bez štete po svoje nužno izvržavanje, odnosno po nužno izvržavanje svoje porodice(siromaško pravo).

64.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE U vrsenju upravne delatnosti,uprava donosi I ivrsi brojne I razlicite akte I radnje koji se razlikuju kako po vrsti I oblicima,tako I po pravnoj prirodi. Osnovno obilezje akata uprave je to sto ih donosi uprava kada je to zakonom I dr.propisima odredjeno.Podela akata uprave pociva na razlikovanju pravnih akata od materijalnih akata I njihovoj daljoj klasifikaciji prema razlicitim standardima.Akti uprave su svi pravni akti I materijalne radnje koje uprava donosi ili preduzima u vrsenju upravne delatnosti. Pravni akti-su izjave volje ucinjene sa namerom da se proizvedu odredjeni pozitivni ili negativni pravni efekti.Pravni akti uprave su izjave vlja organa uprave kojima se zeli proizvesti neko pravno dejstvo.Prema situaciji koju regulisu pravni akti se dalje dele na opste I pojedinacne,I pravni akti uprave se mogu dalje deliti na opste pravne akte uprave (normativni akti uprave nazivaju se upravni propisi) I pojedinacne pravne akte uprave (najznacajniji su upravni akti I upravni ugovori). Pravni poredak,osim pravnih,obuhvata I materijalne akte,odnosno ljudske materijalne radnje,to I materijalni akti uprave obuhvataju brojne I raznovrsne materijalne radnje uprave,koje se nazivaju upravne radnje.

65.UPRAVNI PROPISI Su opsti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava. Normativni akti-ili akti opsteg karaktera,sup o svojoj sadrzini akti-pravila.To su akti kojima se propisuje neko opste I apstraktno pravilo za neodredjen broj slucajeva I neodredjen broj lica.Ovim aktim se stvaraju nove ili menjaju,odnosno ukidaju,postojece opste pravne situacije koje iz njih proizilaze.Normtativne akte donose skupstina I vlada,a mogu ih donositi I organi uprave,samo kada su za to ovlasceni. Prema nasim propisima u normativne podzakonske opste akte koje mogu donositi organi uprave spdaju:pravilnik,naredba I upustvo.Oni mogu donositi I obavezne instrukcije I strucna upustva I davati objasnjenja. Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona I propisa vlade radi njihovog izvrsavanja. Naredbom se radi izvrsavanja pojedinih odredaba,zakona I dr.propisa naredjuje ili zabranjuje postupanje u odr.situaciji koja ima opsti znacaj. Uputstvom se propisuje nacin rada I vrsenje poslova org.drz.uprave,kao I preduzeca,ustanova I dr.organizacija kada vrse poverene poslove drz.uprave u izvrsavanju pojedinih odredaba zakona I dr.propisa.Njih donosi funkcioner koji rukovodi organom drz.uprave,donose ih gunkcioneri sporazumno ako sun a to ovlasceni zakonom.

6

Obaveznom instrukcijom uredjuju se obavezna pravila u nacinu rad I postupanju organa,kao I preduzeca,ustanova I dr.organizacija,kada vrse poverene poslove drz.uprave u primenjuvanju zzakona kojima se obezbedjuje uspesno izvrsavanje poslova. Strucno upustvo sadrzi pravila za strucno organizovanje sluzbe I za strucni rad zaposlenih u organima drz.uprave I dr.organima I organizacijama koje vrse poverene poslove drz.uprave. Objasnjenjem se daje misljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona I dr.propisa.

66.POJAM I OBELEZJA UPRAVNOG AKTA Upravni akti su osnovna vrsta pojedinacnih pravnih akata koje u vrsenju upravne delatnosti donosi uprava.Pojedinacni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinacno I konkretno pravilo za odr.slucaj I odr.lice. Primena nacela zakonitosti u pravnoj drzavi podrazumeva da se upravnim aktom primennjuje zakon na pojedinacan slucaj.Zakon se moze neposredno izvrsiti tek nakon donosenja upravnog akta. Upravni akt je akt koim drz.organ ili organizacija koja raspolaze javnim ovlascenjima resava u nekom pravu,obavezi ili pravnom interesu odr.pojedinca ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari.Prema nasem zakonu o upravnom sporu,sud u upravnom sporu ne odlucuje samo ozakonitosti upravnog akta,vec I o zakonitosti drugog pojedinacnog akta kada je to zakonom odredjeno. Sudska kontrola uprave na nivou SCG ostvaruje seu posebnom postupku za odlucivanje o zahtevu za ocenu zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drz.zajednice.Zahtev se moze podneti samo protiv upravnog akta. Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odr.konkretnu pravnu situaciju.Ova situacija nije trajna I ponovljiva,vec jednokratna I neponovljiva.Konkretno pravo ili obaveza se realizuje donosenjem upravnog akta. Autoritativnost,bitno obilezje upravnog akta,podrazumeva da se vrsenje upravne delatnosti svodi na vrsenje upravne vlasti. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Ponekad se autoritativnost izjednacava sa jednostranoscu.Jednostranost oznacava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Ona nuzno ne podrazumeva autoritativnost,dok autoritativnost obavezno podrazumeva I jednostranst. Moze se izvrsiti podela pojedinacnih prav.akata uprave na akte vlasti I na akte poslovanja ,s tim sto akti vlasti podlezu pravnom rezimu upravnog prava,a akti poslovanja podlazu rezimu gradj.prava. Jednostranost ukazuje na to das u upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta,odnosno da je normativna sadrzina akta iskljucivo stvar njegovog donosioca.Broj subjekata kkoji ucestvuju u donosenju jednog akta nije bitan.Bitno je da li izjavljena volja utice na uoblicavanje normativne sadrzine upravnog akta kojim se regulise upravni pravni odnos. Pravno dejstvo proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak.Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinacne pravne situacije,bilo da ih uspostavlja,bilo da ih menja,bilo da ih ukida. Zasnovanost na zakonu –proizilazi iz okolnosti da je donosenje upr.akta moguce samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.Znaci primenu principa zakonitosti u donosenju upr.akata,odnosno pravilo da upr.akt mora biti donet ne samo na osn.zakona,vec I u okviru zakonom utvrdjenih ovlascenja.Svi upr.akti u trenutku donosenja su zakoniti.Da bi se obezbedila zasnovanost na zakonu,upr.akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je propisan zakonom.Podrazumeva I mogucnost sudske zastite u sluc.da neko lice smatra da je upr.akt koji se odnosi na njega nezakonit,odnosno da su nezakonitim upr.aktom povredjena neka njegova prava. Izvrsnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrdjuju obaveze za stranku mmogu prinudno izvrsiti.Karakteristicna je za one upravne akte kojima se utvrdjuje neka obaveza.Izvrsenost onih upravnih akata kojima je priznato neko pravo nema obelezja prinudnog izvrsenja se javlja kao proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo moze da pristupi njegovoj realizaciji.

7

Upravna stvar proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donosenja upravnih odluka.Upravna stvar nije izricito zakonski definisana ali se na osnovu ustavnih I zakonskih tekstova na posredan nacin upravna stvar moze odrediti kao ona stvar,tj.pravna situacija,u kojoj se resava o pravima,obavezama ili pravnim interesima pojedinaca ili prav.lica u pojedinacnom slucaju. Prema nasim zakonima za upravnu stvar bitno je da se radi o pravnom I konkretnom odlucivanju u pojedinacnom slucaju.U uzem smislu upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se resava o:a.priznavanju nekog prava ili,b.utvrdjivanju neke obaveze ili,c.ostvarivanju prav.interesa nekog lica u pojedinacnom slucaju. Upravne stvari su konkretne pravne situacije koje se resavaju u upravnom postupku putem upravnih akata I one cine glavni predmet upravnog postupka. Odlucivanje u pojednicanom slucaju moze imati dva potpuno razlicita modaliteta,I to:a.odlucivanje o priznavanju prava,ilib.odlucivanje o utvrdjivanju obaveze neke stranke. U sirem smislu upravna stvar se odnosi na svako upravno odlucivanje pre svega,ali ne samo u pojedinacnom slucaju.Postoji ne samo kada se odlucuje o pravima,obavezama I pravnim interesima,vec I u onim situacijama koje su vezane za tzv.licna stanja gradjana,ili kada uprava donosi svoje propise.Postoji u svim vidovima aktivnosti uprave,u svim slucajevima kada uprava donosi ili preduzima svoje odluke,akte ili radnje. Donosilac upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt moze doneti samo ovlasceni donosilac.Ovlascenje za donosenje upr.akata imaju samo drz.organi,pre svega org.uprave,ali I dr.drz.organi koji su zakonom ovalsceni da resavaju u upravnim stavrima. Upravni akt je pojedinacni pravni akt uprave sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se,u konkretnom slucaju,na osnovu zakona:ili a.priznaje neko pravo ili b.utvdjuje neka obaveza

67.VRSTE UPRAVNIH AKATA Mogu se razlikovati sl.vrste upr.akata:1.pozitivni I negativni,2.konstitutivni I deklarativni,3.vezani I slobodni,4.jednostavni I slozeni,5.formalni I neformalni,6.trajni I trenutni,7.upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti I upravni akti koji se donose po zahtevu stranke,8.upravni akti u formi resenja I upravni akti u frmi zakljucka i9.pogresni upravni akti.

68.POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od pravnog dejstva koje upr.akt proizvodi u prav.poretku.Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u prav.poretku.Donose se kako po zahtevu stranke,tako I sluzbenoj duznosti.Mogu da budu konstitutivni I deklarativni.Samo oni mogu steci svojstvo pravosnaznosti.Ova promena moze da ima nekoliko modaliteta:a.stvaranje nove prav.situacije b.menjanje postojece prav.situacijec.ukidanje postojece prav.situacije. Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u prav.poretku.Negativan je onaj upr.akt iz kojeg izvire namera odrzavanja postojeceg stanja,njima se niti sticu neka prava,niti se namecu neke obaveze.Mogu se donositi samo povodom zahteva stanke.Uvek su deklarativni.

8

Cutanje uprave je pravna konstrukcija na osnvu koje se,u slucaju da donosilac upr.akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt,ima uzeti da upr.akt donet I da je negativan, tj.da je njime odbijen zahtev stranke.Cutanje uprave o postojanju negativnog upr.akta sadrzi u sebi:a.fikciju da je doneti upr.akt koji u stvari ne postoji I b.da je doneti upr.akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke.

69.KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti da li se upr.aktom stvara novo stanje u prav.poretku il se upr.aktom samo konstauje postojanje nekog stanja. Konstitutivni upravni akt je upr.akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju.Oni se donose po sluzbenoj duznosti I po zahtevu stranke.Vremski deluju od trenutaka donosenja pa za ubuduce. Deklarativni upravni akt je upr.akt koji sam po sebi ne stvara novu prav.situaciju,vec samo konstatuje ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova prav.situacija.Oni se samo donose po sluzbenoj duznosti.Vremenski deluju od trenutka kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.Imaju tzv.povratno dejstvo.Jer se njihovo dejstvo proteze vremenski u proslost sve do trenutka kada su de factio ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom. Vrste konstitutivnih upr.akata: Prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku,mogu se razlikovati konstitutivni upr.akti koji stvaraju od konstitutivnik koji menjaju I oni koji ukidaju neku prav.situaciju. Prema tome da li izazivaju poviljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku konstitutivni upr.akti mogu biti favorabilni ili onerozni. Prema sadrzini mogu biti naredjenja,akti kojima se priznaju sposobnosti ili svojstva,akti kojima se priznaju prava I obaveze.Naredjenjima se izdaju konkretne zapovesti da se nesto cini ili konkretne zabrane da se nesto ne sme ciniti… Vrste deklarativnih upr.akata: Prema sadrzini mogu se razlikovati oni kojima se utvrdj.cinjenice koje imaju prav.posledice kao I oni kojima se utvrdj.prav.odnosi.

70.VEZANI I SLOBODNI UPRAVNI AKTI Inicijativa za donosenje upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu da sam oceni kada ce akt biti doneti.Sadrzina upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu das am odredi sadrzinu prema sopstevenom nahodjenju. Vezani upr.akti su najcesce istovremeno I deklarativni,dok su slobodni upr.akti uvek I konstitutivni upr.akti. Vezani upr.akt je upr.akt kod kojeg je zakonom unapred odredjeno kada se ima doneti I kakava mora biti njegova sadrzina.Inicijativa za njegovo donosenje I njegova sadrzina strogo su odredjene zakonom. Slobodni upr.akt je donosilac zakonom ovlascen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom slucaju odredi da li ce uopste doneti upr.akt,ako ga donese,kakava ce biti njegova sadrzina.Njihovo donosenje u prav.drzavi nije apsolutno slobodno.Svaki slobodni upr.akt ima I tzv.pravno vezane delove.Donosenjem slobodnih upr.akata uvek je prav.vezano sledecim momentima:1.donosilac mora imati ovlascenje za donosenje slobodnih upr.akata,2.slobodni upr.akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku,3.pri donosenju slobodnih upr.akata mora se postovati forma akta,4.pri donosenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraciti ovlascenje za donosenje takvih akata I 5.ovlascenje slobodnih upr.akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlascenje dato. Slobodni upr.akti kod kojih je doslo do pogresne primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upr.akti.Mesoviti upr.akt predstavlja upr.akt kod cijeg donosenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne.

9

71.JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlascenih subjekata ucestvovalo u donosenju konkretnog upravnog akta,odnosno koliko je subjekata ucestvovalo u resavanju konkretne upravne stvari. Jednostavni upr.akt je upr.akt koji donosi jedan ovlasceni donosilac.Zbirni upr.akt-akt u cijem donosenju ucestvuju dva ili vise ovlascenih donosilaca.Karakteristicno je da svi ucesnici u njegovom donosenju zele isti prav.efekat,kao I to da bez obzira koliko subjekata ucestvuje u donosenju zbirnog upr.akta,uvek se odredjuje jedan od njih koji se formalno ima smatrati donosiocem tog akta. Tzv.generalni upr.akti su upr.akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odredjena,ali koja sup o nekom osnovu odrediva. Zbirni upr.akt moze biti donet tako sto jedan organ predlaze izdavanje upr.akta,a drugi ga izdaje.Dva organa mogu zajednicki izdati jedan upr.akt.Moze nastati tako sto jedan org.donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti odd r.organa,u kom slucaju prvi ne moze pristupiti donosenju upr.akta ukoliko nije prethodno pribavio saglasnost drugog.Moze nastati I tako sto jedan organ donosi akt,a dr.naknadno daje saglasnost,potvrdu ili odobrenje,u kom slucaju upr.akt ne moze stupiti na snagu ako saglasnost,potvrda ili odobrenje nije dato.Bitno je da se misljenje dr.org.trazi. Nepostovanje pravila o donosenju zbirnih upr.akata smatra se tezom povredom zakonitosti, za sta je predvidjena mogucnost upotrebe vanrednog pravnog sredstva.

72.POGRESNI UPRAVNI AKTI Pravno defektni-sadrze neki nedostatak.Pogresan upr.akt je opsti naziv za svaki upr.akt koji sadrzi bilo kakav nedostatak.Mogu se razlikovati I posebene vrste pogresnih upr.akata. Postoji zakonska pretpostvka da su upr.akti u trenutku njihovog donosenja prav.perfektni.Nedostatak upr.akta ce se utvrdjivati I otklanjati samo ukoliko to neko to trazi.Opste je pravilo da se nedostaci upr.akta otkloniti.Pravna situacija se mora sanirati,bilo tako sto ce se nacinjena greska ispraviti,bilo tako sto ce se,ukoliko sanacija nije moguca takav upr.akt ukloniti iz prav.poretka.

73.NEISPRAVNI I PROTIVPRAVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste nedostataka koju upr.akt sadrzi.Upravni akti mogu imati nedostatak faktickog ili nedostatak pravnog karaktera.Nedostatak faktickog-tehnickog karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj volji,dok nedostatak pravnog karaktera znaci da postoji greska u samoj volji. Neispravni upravni akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera.Nedostatak neispravnog upravnog akta je u tome sto sadrzi gresku u izjavljenoj volji.Ove greske se najcesce javljaju kao greske u pisanju I racunanju.Otklanjaju se tako sto postoji obaveza donosenja posebnog akta o ipravci,koji cini sastavni deo upravnog akta koji sadrzi gresku.Ispravljanje se moze izvrsiti putem stavljanja tzv.beleske o ispravci na samom aktu koji sadrzi gresku. Posebna vrsta neispravnih akata su tzv.neuredni upravni akti.Kod njih postoje okolnosti koje Ih cine prakticno neupotrebljivim.Neuredan je onaj akt koji se iz nekog razloga ne moze procitati,koji je pocepan,jezicki ne razgovetan.Nedostatak se otklanja tako sto se akt dovodi u red. Protivpravan upravan akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera.Njegov nedostatak je u tome sto sadrzi gresku u samoj volji.Protivpravnost moze biti dvojaka-moze biti neposredna I posredna.Razlikuju se 2 vrste p.p upr.akata:nezakoniti I necelishodni upr.akti.

74.NEZAKONITI I NECELISHODNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi.Pravna greska moze se javiti u vidu neposredne I posredne povrede zakona.

10

Direktna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona,dok indirektna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena posredna povreda zakona. Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.Prema tezini pravne greske mogu se dalje deliti na:rusljive I nistave upravne akte. Necelishodan upravni akt je onaj koji sadrzi pravnu gresku koja nije neposredno protivna zakonu,ali koja je suprotna javnom interesu.Protivpravnost ima oblik indirektne povrede zakona,sto znaci da necelishodni upravni akt moze biti zakonit,iako ima nedostatak u pogledu celishodnosti.Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih upravnih akata-kiji su doneti na osnovu diskecionog ovlascnja.Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena. Nepostojeci upravni akt-je akto koje je donelo lice koje nije ovlasceno za njegovo donosenje.

75.RUSLJIVI I NISTAVI UPRAVNI AKT Ova podela polazi od tezine pravne greske koju upravni akt sadrzi.Laksa povreda zakona izaziva rusljivost upravnog zakona,dok teska povreda zakona izaziva istavost upravnog akta. Rusljivi upravni akt-Onaj koji sadzri laksu povredu zakona ili dr.propisa koji je zasnovan na zakonu.Mogu vremenom konvalidirati,tj.steci punu pravnu snagu,pod uslovom da se u roku neutvrdi njegova nezakonitost.Ako se utvrdi nezakonitost u predvidjenom roku,takav akt se moze srusiti tj.bice uklonjen iz pravnog poretka.Nazivaju se jos I relativno nistavni upravni akti. Nistavi upravni akt-je onaj koji sadrzi tesku povredu zakona ili dr.propisa koji je zasnovan na zakonu.Nikada ne mogu konvalidirati,sto znaci da protek vremena ne utice na otklanjanje nezakonitosti koju sadrzi.Nazivaju se jos I apsolutno nistavi upravni akti.

76.UKLANJANJE POGRESNIH UPRAVNIH AKATA Pod uklanjanjem pogresnih upravnih akata podraumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su sadrzane u pogresnim upravnim aktima van pravne snage.Svaki pogresan upravni akt mora biti uklonjen,bez obzira na to koju vrstu nedostataka sadrzi.Za uklanjanje ovih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva,kao sto su zalba ili tzv.vanredna pravna sredstva u upravnom postupku odnosno tuzba u upravnom sporu. Razlikuju se tzv.uklanjanje pogresnih upravnih akata upravnim putem od uklanjanja tih upravnih akata sudskim putem. U tehnickom smislu uklanjanje ovih akata vrsi se tako sto se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti. Uklanjanje pogresnih upravnih akata moze imati sledece modalitete:1.ponistavanje,2.ukidanje,3.menjanje I 4.oglasavanje nistavim. Oglasavanje nistavim kao akta deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van pravne snage svih efekata koji je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja pa za ubuduce.

77.PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA Upravni akt se smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno.Pretpostavka zakona u zakonitosti upravnog akta odnosi se na upravne akte koji su doneti prema ranijim vazecim propisima.Pravilo je da se zakonitost upravnog akta ceni prema trenutku donosenja. Upravni akti koji su sticajem promenjenih okolnosti dosli u situaciji das u suprotni novom zakonu,iako nisu formalo postalo nezakoniti nazivaju se suprotni upravni akti.Trazli se saglasnost lica na koje se odnose posledice ukidnja ili izmene suprotnog akta. Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome sto se njegovim donosenjem,odnosno stupanjem na snagu proizvode odgovarajuci efekti,odnosno promene u postojecem pravnom poretku. Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti.

11

Pocetak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada upravni akt stupa na pravnu snagu odnosno kad nastupa obaveznost upravnog akta.Nije dopusteno njegovo retroaktivno dejstvo.Anticipirano dejstvo upravnog akta postoji kada upravni akt neproizvodi svoje dejstvo odmah,vec posle odredjenog vremena. Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta.Prestaju da vaze realizacijom ovlascenja.

78.PRAVOSNAZNOST,KONACNOST I IZVRSNOST UPRAVNOG AKTA Pravosnaznost je svojstvo upr.akta koje oznacava njegovu prav.nepromenjivost. Svi pozitivni upr.akti mogu da postanu pravosnazni.Negativni upr.akti nikada ne sticu pravosnaznost.pozitivni upr.akti uvek sticu svojstvo pravosnaznosti,sto znaci da se jednom donete odluke vise ne mogu menjati.Odluka o priznavanju prava ne moze se naknadno menjati,niti se moze menjati odluka o odredjivanju neke obaveze. Dve vrste pravosnaznosti upr.akta:su formalna pravosnaznost (vezuje stranku I oznacava procesnu nemogucnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upr.akt) I materijalna (vezuje donosioca upr.akta I oznacava nemogucnost org.da naknadno ponistava,ukida ili menja vec doneti upr.akt). Konacnost oznacava svojstvo upr.akta u situaciji kada se protiv njega ne moze koristiti zalba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku.Ne iskljucuje mogucnost podizanja tuzbe u upr.sporu.Predstavlja uslov za pokretanje upr.spora. Izvrsnost oznacava svojstvo upr.akta da semoze pristupiti njegovom faktickom izvrsenju.Ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije.Mogu se razlikovati dve vrste izvrsnosti.U slucaju kada je akt donet po zahtevu stranke,a imajuci u vidu da je takav akt povoljan po stranku,izvrsenje upr.akta ce zavisiti od same stranke.U slucaju kada je akt donet po sluzbenoj duznosti,a imajuci u vidu da je takav akt nepovoljan po stranku,ivrsenje upr.akta moze se sprovesti I prinudnim putem. Zalba o upr.postupku ima tzv.suspenzivno dejstvo,odlaze izvrsenje resenja.

79.UPRAVNI AKTI I KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA Primena komp.tehnol. u procesu donosenja upravnih akata moze se sistematizovati u sledece oblasti:a.prikupljanje,memorisanje,pretrazivanje I obrada podataka o cinjenicama koje su pravno relevantne za odlucivanje u upr.stvarima,b.prikupljanje,memorisanje I pretrazivanje o pravnim izvorima,c.prav.ekspertni sistem,d.tehn.obrada upr.akata. mogucnost programiranja upr.odluka I donosenje automatskih upr.akata prvenstveno je vezana za skraceni upr.postupak u oblastima kao sto su finansije,zatim PIO,izracunavanje plata itd.Moguce je razlikovati dve vrste upr.stvari:racunarski primerene I racunarski ne primerene upr.stvari.Racunarske primerene upr.stvari predstavljaju one upr.stvari koje odlikuje jednostavnost,masovnost I mogucnost formalizacije. Upotreba racunara se sastoji u prikupljanju,memorisanju,prenosenju I prezentaciji odgovarjucih cinjenicnih I prav.informacija koje su relevantne za resavanje date upr.stvari. Komp.tehnol.kod ovakvih upr.stvari moze posluziti kao pomocno I tehnicko sredstvo za brzo I pouzdano pretarazivanje I prenos relevantnih podataka I informacija.

80.UPRAVNE RADNJE Pod materijalnim aktima uprave podrazumeva se ukupnost mnogobrojnih I pojedinacnih akata I radnji koje upr.donosi ili obavlja,a koji nemaju neposredno prav.dejstvo.Obuhvataju pojed.akte I radnje uprave koje nemaju neposredno pravno dejstvo,to se materijalni akti upr.mogu nazvati I upr.radnje. Za upr.radnje se moze reci da predstavljaju materijalne akte I radnje kojima upr.pruza gradjanima tzv.javne usluge. Mogu se razlikovati sledece osnovne kategorije upravnih radnji:

12

a.dokumentovanje,b.saopstavanje,c.primanje izjava id.prinudne radnje.

81.UPRAVNI UGOVORI Za upr.ugovore se moze reci da prestavljaju jednu posebnu kategoriju pravnih akata koja idejeno vuce svoj koren iz dualisticke deobe prava na javno I privatno,te da bi upr.ugovor imao biti na podrucju javnog prava,ono sto je ugovor na podrucju privatnog prava. Razlika izmedju upr.akta I ugovora posledica kako razlicitosti parvnih rezima kojma su regulisani,tako I razlicitosti prav.efekata koje proizvode.Dok je upr.akt u osnovi jednostrani akt,ugovori kao gradjansko pravni akti mogu biti kako jednostrani,tako I dvostrani.Pri zkljucivanju ugovora drz.se javlja u ulozi privatnopravne licnosti sasitim prav.statusom kao I pojedinac.Pri donosenju upr.akata ona se javlja u svojstvu javnopravnog subjekta.Upr.akt nije prav.posao koji sklapaju org.drz.upr.na podrucju gradjanskog prava.

13