Uputstvo za poslodavca za regulisanje odnosa sa zaposlenim u peogledu svih prava intelektualne svojine koje zaposleni kreira na radom mestuPoznavanje pojma i vrsti intelektualne svojine jako je vano u sektorima privrede u kojima se proizvodi, prodaje, upotrebljava ili dri roba koja je oznaena kao intelektualna svojina. U ovom priruniku nalaze se opti pojmovi i informacije iz Zakona Republike Srbije o regulisanju intelektualne svojine kreirane od zaposlenog u radnom odnosu.Pojam i vrste intelektualne svojineIntelektualna svojinaje predmet (tvorevina ljudskog duha i uma) zatite intelektualnih prava. Ona obuhvataju:autorska prava i prava srodna autorskom pravuipravo industrijske svojine.Bitno obeleije intelektualnih prava, ba kao i ostalihapsolutnih prava, da ona deluju prema svima (erga omnes). Autoru pripada autorsko pravo na njegovu autorskom delu inom samog ostvarenja dela i, za razliku od veine drugih oblika intelektualnog vlasnitva, ne podlee nikakvom administrativnom ili registracionom postupku. Njime se ne titi ideja nego delo koje je izraaj ideje ljudskog uma, bez obzira na vrstu ili kvalitet izraaja.U autorska dela spadaju: pisana dela, govorna dela dramska, koreografska i dela pozorine reije, antomimska dela i dela koja potiu izfolklora, muzika dela, filmska dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture i primenjene umetnosti i industrijskog dizajna, geografske i topografske karte, planovi, skice, makete i fotografije itd. Autorskim pravima nisu zatiene ideje i injenice.Industrijsku svojinu ine samo ona intelektualna dobra ijom se upotrebom moe ostvariti ekonomska (novana ili neka druga materijalna) korist. To, pre svega, znai da industrijsku svojinu ine ona intelektualna dobra, prvo, koja je mogue opredmetiti, materijalizovati odnosno dati im oblik u kojem e biti prepoznatiljiva u objektivnoj stvarnosti i drugo, ija se vrednost moe izraziti u novcu.U pravo industrijske svojine spadaju: Patent - pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv; pod njime se podrazumevaju kako proizvodi tako i postupci. ig - pravo kojim se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizikog ili pravnog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog fizikog ili pravnog lica. Industrijski dizajn - pravo na spoljanji izgled industrijskog ili zanatskog proizvoda odnosno ukupan vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potroaa ili korisnika.

Autor dela ima autorska prava nad delom za vreme njegovog ivota i 70 godina nakon smrti. Autorska prava se nasleuju.Autorsko delo stvoreno u radnom odnosuAko je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvravajui svoje radne obaveze, poslodavac je ovlaen da to delo objavi i nosilac je iskljuivih imovinskih prava na njegovo iskoriavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od zavretka dela, ako optim aktom ili ugovorom o radu nije drukije odreeno. Autor ima pravo na posebnu naknadu zavisno od efekata iskoriavanja dela.Nakon isteka ovog roka, sva prava pripadaju autoru dela.Ako je autorsko delo raunarski program trajni nosilac svih iskljuivih imovinskih prava na delu je poslodavac.Kriterijumi za utvrivanje visine i nain plaanja naknade za autorsko delo odreeno je ugovorom o radu.Prilikom izdavanja sabranih dela autor ima pravo da i pre isteka roka od pet godina objavi svoje delo stvoreno u radnom odnosu.Prilikom korienja dela stvorenog u radnom odnosu poslodavac je duan da navede ime, pseudonim ili znak autora.Patenti stvoreni u radnom odnosuPronalaskom iz radnog odnosa smatra se pronalazak koji zaposleni stvori izvravajui svoje redovne radne obaveze ili posebno naloene poslove u vezi sa nauno-tehnikim istraivanjem i razvojem, kao i pronalazak koji nastane u izvravanju ugovora o istraivakom radu zakljuenog sa poslodavcem, ili ukoliko koristi resurse poslodavca prilikom kreiranja pronalaska. Prava na ove pronalaske ima poslodavac. Ako je pronalazak iz radnog odnosa zatien na ime poslodavca, pronalazau pripadaju moralna prava u vezi sa tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu zavisno od efekata ekonomskog iskoriavanja pronalaska, u skladu sa ugovorom koji kreiraju povodom konkretnog pronalaska. U sluaju kada poslodavac prenese pravo ili ustupi licencu za iskoriavanje zatienog pronalaska na tree lice, pronalaza ima pravo na naknadu.Zaposleni koji stvori pronalazak u radnom odnosu duan je da odmah po nastanku pronalaska poslodavcu podnese pismeni izvetaj kojim ga obavetava o pronalasku. Korienje pronalaska iz radnog odnosa ne moe otpoeti pre regulisanja pitanja naknade za pronalazaa, u skladu sa Zakonom.Poslodavac i pronalaza duni su da uvaju tajnost pronalaska stvorenog u radnom odnosu dok prijava patenta ili priznat mali patent ne budu objavljeni ili pronalazak ne postane na drugi nain dostupan javnosti.Ako poslodavac istakne opravdan interes da se pronalazak ne objavljuje, obaveza zaposlenog da uva tajnu traje i po prestanku radnog odnosa kod tog poslodavca.Zakon o patentima se primenjuje za regulisanje industrijskog dizajna stvorenog u radnom odnosu.Ana Vukainovi 46/10/MIvana Vista Kristina ivkoviTamara Vasiljevi 112/10/M