Uputstvo Za AutoCad Civil 3D 2006

Kratak vodič kroz AutoCad Civil 3D 2006 DMT, Osovina, Profili, Koridor, Grading

Milovan Marković _ [email protected], [email protected] SGB Geoprojekt, Velika Reka, Strana 1 of 114

SADRŢAJ

1. KORISNIČKO OKRUŢENJE 2

1.1. Meniji 2

1.2. Toolspace Settings and Prospector 2

1.3. Layout TOOLS 2

1.4. Tool Palettes, Panorama and Properties 2

1.5. Meniji i prečice 2

2. AutoCAD Civil 3D OBJEKTI 3

2.1. Tipovi 3

2.2. Veze medju objektima 3

3. UVOD U STILOVE OBJEKATA 4

4. GRADILIŠTA (SITES) 4

5. PODEŠAVANJE PARAMETARA CRTEŢA 5

6. TAČKE 8

6.1. Tačke kao objekti 8

6.2. Description Keys 8

6.3. Kreiranje tačaka 9

6.4. Grupe tačaka (Point Groups) 9

6.5. Editovanje tačaka 9

6.6. Tabele tačaka 10

6.7. Importovanje tačaka 10

7. PROMENE OSOBINA ENTITETA 13

8. PODEŠAVANJE PRE KREIRANJA DMT-a 17

9. KREIRANJE DMT-a (POVRŠI) 22

10. ISPRAVKE EVENTUALNIH GREŠAKA DIREKTNO IZ CRTEŢA 34

11. ISPISIVANJE LABELA IZOHIPSA 38

12. OBJEKTI TIPA ALIGNMENT (OSOVINA) 43

12.1. Podešavanje stilova za kreiranje Alignment-a 43

12.2. Kreiranje Osovine (Alignment-a) 54

12.3. Editovanje Osovine (Alignment-a) 56

12.4. Ispitivanje osnovnih osobina Osovina (Alignment-a) 58

13. OBJEKTI TIPA CORRIDOR (3D MODEL LINIJSKOG OBJEKTA) 58

13.1. Podešavanje stilova za opciju Profile 59

13.2. Podešavanje stilova za opciju Profile View 65

13.3. Podešavanje stilova za opciju Sample Line (Linija poprečnog profila) 75

13.4. Podešavanje stilova za opciju Section (Pooprečni profli) 77

13.5. Podešavanje stilova za opciju Section View (Izgled poprečnog profila) 81

14. IZRADA PODUŢNIH PROFILA 88

15. IZRADA CORRIDORA 93

16. IZRADA POPREČNIH PROFILA 101

17. REMODELIRANJE TERENA, OSNOVE GRADING KONCEPTA 105

17.1. Podešavanje stilova za opciju Grading 105

17.2. Osnove Grading koncepta 108



1. KORISNIČKO OKRUŢENJE: Meniji

Padajući meniji u AutoCAD Civil-u 3D imaju manji značaj nego u nekim drugim softverima.

Razlog leţi u direktnom pristupu objektima, bilo preko desnog klika na objekat, bilo preko Toolspace

centra. Padajući meniji prikazuju kratke liste komandi i prisutni su kroz kreiranje glavnih Civil 3D

objekata kao što su Osovine, Parcele, Profili...

Toolspace Settings and Prospector

Prikazaćemo Toolspace komandni centar birajući Show Toolspace... iz padajućeg menija

General.

Toolspace se koristi za upravljanje kako stilovima objekata tako i podacima crteţa.

<<Settings>> stranica daje pristup stilovima objekata a <<Prospector>> samim objektima

na crteţu. Desnim klikom na bilo koju stavku kako na Prospector tab-u, tako in a Settings tab-u,

pristupamo funkcijama koje su dostupne za objekat u odredjenom stanju.

Layout tools Layout Tools prikazuje set alatki, dostupnih za odredjeni Civil 3D objekat.

Points, Alignments, Profiles, Parcels, Grading i ostali objekti daju mogućnost projektovanja i

editovanja kroz set plivajućih alatki koje su aktivne dok korisnik ne završi započeti deo

projektovanja i izadje iz komande.

Dugmad su organizovana tako da podrţe uobičajene korake u projektovanju. Osnovna su

levo,i idući na desno menjaju svoju funkciju, u skladu sa razvojem procesa projektovanja objekta

(klik na Points-Create Points..., pojaviće se Toolbar).

Tool Paleettes, Panorama and Properties AutoCAD Civiil 3D koristi AutoCAD-ove korisničke kontrole kada god je to korisniku

potrebno.

Tool Palettes se koristi za pravljenje kataloga objekata i korisničkih, prilagodjenih menija

sa komandama.

<<Panorama>> se koristi za ručno, numeričko editovanje nekih podataka objekata, na

priimer, kota tačaka, radijusa osovine ili preloma nivelete. Ona će se automatski aktivirati kad god

pristupimo objektu koji ima editabilne parametre. Upozorenje i izveštaji o greškama će se pojaviti

kada dodajemo tačke ili stringove na Površ ili dodajemo nove elemente Osovini… Properties prozor ima istu funkcionalnost kao i standardni AutoCAD Properties.Ono što je

moguće editovati, kod odredjenog objekta, pojaviće se crnim karakterima, ono što nemoţe da se

edituje biće sivo.

Meniji i prečice AutoCAD Civiil 3D podrţava pristup karakteristikama, stilovima i editovanju objekata, bilo

preko desnog klika na objekat na samom crteţu, ili na ime objekta na Prospector tab-u. Meni koji se

onda pojavljuje zavisi od objekta koji je selektovan.



2. AutoCAD Civil 3D OBJEKTI:

Tipovi AutoCAD Civiil 3D objekti su AutoCAD entiteti razvijeni da podrţe specifične zahteve

projektovanja. Programski klod koristi objektno orjentisanu arhitekturu tako da se objekti na

crteţu, kao što su Tačke i Površi, ponašaju inteligentno i zadrţavaju vezu sa drugim objektima. Na

primer, ako se Osovina modifikuje, svi Poduţni i Poprečni profili se automatski menjaju. Najlakši

način da pristupimo objektima je kroz Prospector tab na Toolspace-u.

Veze medju objektima

Objekti su medju sobom dinamički povezani, i takva veza neprekidno pruţa povratne

informacije projektantu o kvalitetu modela koji razvija.



3.UVOD U STILOVE OBJEKATA:

Stilovi objekata kontrolišu ponašanje kao i prikaze objekata tokom razvoja projekta i

projektne dokumentacije. Svaki Civil 3D objekat ima svoj sopstveni stil i pridruţene stilove oznaka.

Objektu se mogu dodeliti razni stilovi u raznim fazama projekta, u zavisnosti od toga kakva

je njegova uloga u odredjenom trenutku.Na primer, moţe se osovini dodeliti jedan stil a njenim

oznakama drugi. Stilovi se onda, naravno mogu menjati sa ciljem da odgovaraju specifičnim finalnim

zahtevima

Ako odlučimo da promenimo stil u nekom trenutku, to se automatski odraţava na sve objekte

kojima je taj stil pridruţen. Nema potrebe da posebno biramo pojedine objekte. Ako hoćemo da

samo nekim objektima promenimo stil, kopiraćemo postojeći, izmeniti ga i onda ga dodeliti tim

objekltima.

Svi stilovi kreirani u Civil-u 3D čuvaju se u samom crteţu tj. .dwg fajlu u kojem su

napravljeni. Grupe stilova mogu biti skupljene i sačubvane kao Template u fotrmatu .dwt. Praktično

je napraviti prvo crteţ gde su podešeni stilovi razvijeni u skladu sa našim standardima, pa kroz taj

crteţ kao templejt otvarati nove crteţe.

Kada jednom kreiramo odredjeni stil, sledeći će biti razvijen mnogo brţe. Ako se malo

razlikuje od već postojećeg, biće napravljen tako što ćemo iskopirati postojeći, izmeniti mu one

osobine koje ţelimo i onda imamo novi stil koji je spreman za upotrebu.

O stilovima i podešavanju stilova za svaki objekat posebno će biti još reči u ovom uputstvu.

4. GRADILIŠTA (SITES): Predstavljanje gradilišta

Gradilište-Site je skup topološki uslovljenih objekata. Objekti u projektovanju kao što su

Alignments, Parcels i Grading, reaguju medjusobno kako bi odrţali svoje veze i dinamičku prirodu

modela. Zdruţavanjem specifičnih objekata, sa zajedničkim osobinama pod odredjeno Gradilište,

organizujemo podatke tako da imamo kontrolu nad time koji objekti reaguju medjusobno a koji ne.

Na taj način uslovljavamo odredjene objekte da medjusobo reaguju ili ne reaguju.

Gradilišta koriste topologiju da odrţe medjusobne veze koje objekti sadrţani u njima imaju.

Ovo omogućava automatsko aţuriranje jednog objekta kada se drugi, sa iste topologije, edituje.

1. Gradilišta se nemogu kopirati.

2. Parcels, Grading objects and Alignments mogu pripadati samo jednom Gradilištu i ne

reaguju sa objektima na nekom drugom Gradilištu.

3. Objekti se ne mogu kopirati i promeniti sa jednog na drugo Gradilište.

4. Gradilišta mogu biti obrisana samo kada su im svi objekti obrisani.

Upravljanje gradilištima

Preko Prospector-a pristupamo i manipulišemo ovim objektima. Sites kontrolišu interakciju

izmedju Alignment, Parcels i Grading objekata.

Ako kreiramo neki od ovih objekata pre nego što napravimo Site, Civil 3D će

kreirati „Site 1” automatski.

Ovo se takodje dešava i kada unosimo podatke iz LDT ili LandXML-a, a ne

zadamo nijedan Site.

Kada crtamo neki od objekata uslovljenih topologijom, Civil 3D će nas u

dijalogu pitati na koji Site hoćemo da ga smestimo. Imamo i opciju None, ako

nećemo da objekat pripada bilo kom Site-u. Naravno to se kasnije moţe

promeniti, odnosno objekat postaviti na odredjeni site.



5. PODEŠAVANJE PARAMETARA CRTEŢA:

Sva setovanja i rad u programu se odvija na TOLLSPACE paleti koja se poziva na General>Show Tollspace... u Active Drawing Settings View. U Master View se exportuje projekat u Land ili se importuje neki drugi projekat.

Na pločici Setings desni klik na ime crteţa pa levi klik Edit Drawing Setings otvara se prozor Drawing Setings, u kojem moţemo izvršiti razna podešavanja vezana za crteţ. Podešavanja crteţa je obavezno uraditi i kad se crteţ uradjen u klasičnom AutoCad-u otvori u AutoCad Civil 3D radi izrade DMT-a.



Na kartici Units and Zone biramo jedinice za duţine i uglove.

Na kartici Ambient Setings vršimo glavna podešavanja za jedinice, rastojanja, kotiranje, Koordinate, i tome slično.Podesiti jedinice u svim opcijama, jednom napravljena podešavanja ne vaţe i za druge crteţe. Na kartici Object Layers podesiti u kojem lejeru će biti prikazani pojedini entiteti.



Najbolje je kreirati posebnu grupu lejera i dati joj ime DMT

Na pločici Setings desni klik na ime crteţa pa levi klik Edit Label Style Defaults... otvara se prozor Edit Label Style Defaults – Labels



U kojem vršimo podešavanja vezana za Izohipse i labele izohipsa i Labela za trasiranje putev. i površina( sve entitete crteţa). Ovde se vrši podešavanje u kojem će lejeru biti prikazane labele izohipsa.

6. TAČKE.

Tačke kao objekti

Tačkama se manipuliše preko stilova samih tačaka (Point Styles), Stilova njihovih oznaka

(Point Label Styles) i Description Key-eva. Tačke u Civil-u 3D nisu obične AutoCAD-ove tačke.

Sada su to inteligentni objekti, COGO tačke (Coordinate Geometry).

Point Styles definišu kako je prikazan simbol ili marker tačke.

Da bismo ga napravili, kliknemo desnim klikom na Point Styles na kartici Settings, i kliknemo

New... Koristićemo opcije na Marker tab-u da bismo promenili simbol same tačke.

Point Label Style prikazuje odredjene informacije o samoj tačci i kontroliše način na

koji je odredjena oznaka prikazana.

Ovo se dobija na kartici Settings, desnim klikom na Label Styles. Stilovima se upravlja

preko Label Style Composer-a. Layout tab sadrţi Text Component Editor za detaljnije

definisanje labele.

Description keys

Ovo su opisni parametri tačaka koje moţemo koristiti da automatski kontrolišemo prikaz tačke i

nekih njenih osobina kada ih unosimo iz nekog spoljnjeg fajla (napravljenog na terenu, pri skupljanju

podataka) u crteţ.

Predefinišimo stil tačke, stil oznake i lejer za tačku.

Zadajmo faktor skaliranja i rotacije za simbol tačke.

Prevedimo grubi opis tačke u njen puni opis.



Kreirajmo novi Description Key. Na kartici Settings, desni klik na Description key Sets a

onda klik na New. Zadajemo ime, onda desni klik na njega, pa klikom na Edit Keys... otvorimo

taj Desc Key. Pojavljuje se Panorama prozor sa mogućnostima upisa parametara.

Kreiranje tačaka

Tačke se unose preko plivajućeg Toolbar-a sa svim mogućim naredbama za crtanje tačaka.

Aktiviraćemo ovaj Layout tool desnim klikom na Points na Prospector Toolspace ili preko padajućeg

menija.

Grupe tačaka (Point Groups)

Grupe tačaka su skupine tačaka koje dele iste skupove parametara. Ovo nam omogućava da

ih grupišemo prema odredjenim svojstvima ili pripadnosti.

Napravićemo grupu tačaka desnim klikom na Point Groups na Prospector tab-u.

Editovanje tačaka

Da bi editovali tačku prosto kliknemo na nju desnim klikom

i odaberemo „Edit Points...”

Moţemo menjati i drugqa svojstva tačke ili njene grupe.

Point Group Properties omogućava da dodajemo ili

sklanjamo odredjene tačke iz grupe.

Moţemo da zaključamo i otključamo tačku i njene osobine.

Podaci nemogu biti editovani dok je tačka zaključana.

Podacima tačaka, koji se mogu editovati, pristupamo

preko PANORAMA prozora.

Uočimo editabilne tačke.

Sve je tu od Easting, Norting and Elevation do

Point Style, Label Style i Layer-a.



Tabele tačaka

Davanje izveštaja o tačkama u samom .dwg

fajlu moguće je preko korišćenja

Tabela tačaka (Point table Object).

Ovo pruţa fleksibilan način prikaza informacija

o tačkama, neophodnih kod revizija projekata,

raznih podešavanja i krajnjih prezentacija.

1. Iz padajućeg menija biramo Points > Add Tables.

2. Kada se prozor za dijalog otvori, biramo stil

tabele i ubacujemo tačku koristeć Label Styles ili

birajući celu grupu tačaka koje ţelimo u tabeli.

3. Tabele se mogu prilagoditi da odgovaraju bilo

kom standardu. Svetli tekst preko tamne površine

je vidljiv kako na svetlim tako i na tamnim pozadinama.

Importovanje tačaka

Na pločici Prospektor desnim klikom na Points pa levim klikom na Create...



Levim klikom na Import points

Odabrati format ASCII fajla ( PENZ space delimited-broj, Y, X, Z, Razmak razdvaja tekst) i ucitati fajl



Kliknuti na Open pa Ok pa Zoom Extend

Posle čega se na ekrani prikazuju importovane tačke iz ASCII fajla. Napomena:Najbolje je importovati tačke iz već iskartiranog crteţa zbog dalje obrade i editovanja DMT-a od strane drugih korisnika jer postoji mogućnost da se izgubi putanja učitanog ASCII fajla.



7. PROMENA OSOBINA ENTITETA.

Na paleti TOOLSPACE odabrati opciju Active Drawings Setings View. Na pločici Setings kliknuti na krstić ispred Point, pa na krstić ispred Point Styles Pa desnim klikom na Standard pa na Edit...

Na pločici Marker odabrati stil tačke.



Na pločici Display po potrebi promeniti boju lejera za kote i tačke.

Kliknuti na krstić ispred Label styles pa desnim klikom na Edit...



Na pločici Layout ispod Component Name odabrati sa padajuće liste Point Elevation.

Za podatak Visibility odabrati vrednost false da se isključi prikaz kota sa ekrana, promeniti boju layera i ostale osobine za kote, broj tačke i sl.



Posle čega će crteţ izgledati ovako.

Na pločici Layout ispod Component Name odabrati sa padajuće liste Point Description. Za podatak Visibility odabrati vrednost false da se isključi prikaz komentara sa ekrana, , promeniti boju layera i ostale osobine za Description.



8. PODEŠAVANJA PRE KREIRANJE DIGITALNOG MODELA TERENA (DMT-a).

Na pločici Setings kliknuti levim klikom na krstić ispred Surface pa levim klikom na krstić ispred Surface style pa desnim klikom na Standard pa levim klikom na Edit...

U dijalog prozoru je omogućen pregled svih podataka digitalnog modela terena.Moţe se birati prikaz bilo kog layera u 2D i 3D View direction.Ovde se podešavaju lejeri u kojima će biti prikazani entiteti.Podešavanja se moraju uraditi pre formiranja DMT-a.



Na kartici Analysis podešavamo poglede vezane Elevation:za visine Number of ranges je podatak u koliko boja se prikazuje skala za visine.Display type prikazuje opcije prikaza modela terena.

Na kartici Analysis podešavamo poglede vezane Padove Slope:za visine Number of ranges je podatak u koliko boja se prikazuje skala za visine.Display type prikazuje opcije prikaza modela terena.



Na pločici Contours, opcija Contour Smothing odabrati opciju True posle čega se otvara mogućnost podešavanja automatskog glačanja izohipsa.Na opciji Contour intervals odabrati ekvidistanciju izohipsa.

Na opciji Smoting Type odabrati opciju Spline Curve ( lepše je zaobljavanje izohipsa ali troši više memorije), ako je veći crteţ ici na Add Vertex pa povećati Increase (zaobljenost) na max.



Na pločici Setings>+Surfaces>+Label Styles> kliknuti levim klikom na krstić ispred Contuors pa desnim klikom na Standard pa levim klikom na Edit...

U ovom dijalog prozoru su podešavanja vezana za izohipse i labele izohipsa, podesiti potrebne veličine pa kliknuti na OK. Mogu se i kasnije vršiti promene.U opciji Border podešavaju se osobine crtice koja se ispisuje zajedno sa labelom, na polju Gap se podešava duţina crtice. U opciji text na polju Contents levi klik na Surface elevation… otvara se mogućnost klika na ... (tri tačke) , kliknuti na ...



Na kartici propertis na sivom ekranu prvo obrisati <[Surface Elevation(Uft|P3|RN|Sn|OF|AP)]> pa u polju Unit odabrati jedinice u metrima, u polju Precision odabrati 1 (jedan) da bi labele izohipsa bile ispisivane na okrugao metar, posle čega treba kliknuti na strelicu da učitamo izmene posle čega u sivom ekranu piše <[Surface Elevation(Um|P3|RN|AP|Sn|OF)]>

Na kartici Format se podešavaju fontovi, stilovi, poloţaj i boja labela izohipsi. Klikom na OK prihvatamo unete izmene. Podešavanja vrede samo za tekući crteţ.



9. KREIRANJE DIGITALNOG MODELA TERENA (POVRŠI).

Ukoliko su crteţi veliki praktično je podeliti crteţ na više delova pri čemu treba voditi računa da se omogući preklop DMT-a minimalno jedan profil.

Na pločici prospektor desni klik na Surfaces pa levi klik na New...



Prihvatiti ponudjena podešavanja, promeniti ime novoformiranog Surfacesa (na primer Teren) i zatvoriti dijalog prozor klikom na OK.Ovde je potrebno podesiti style za Surface.

Dostupno je tek po zadavanju imena Surfacea.Klik na … kod Style pa se otvara prozor Select Surface Style u kome odaberemo stil Standard. Prihvatimo podešavanja klikom na OK.



Levi klik na + ispred Surfaces, pd desni klik na ime fajla DMT-a (Teren) pa na Propertis.

Na pločici Definition kliknuti na krstić ispred Build pa za promenljivu Use maximum triangle lenght (Maksimalna duţina strana trouglova u TIN mreţi) odabrati opciju Yes posle čega se otvara mogućnost ubacivanja vrednosti maksimalne strane trougla (uneti vrednost rastojanja 1.5 od profila oko 80m). Sto je manje rastojanje model će biti verodostojnije uradjen.



Na pločici Analizes čekirati preview za prikaz tabele visina digitalnog modela.Podesi se ekvidistancija promene boje Rangers Number (napr. 10) pa se učita na strelicu u donju tabelu.Sa Aply učitavamo promenu u crteţ. Poruku upozorenja prihvatiti sa Yes pa iz prozora izaći klikom na OK.

Pre formiranja DMT-a treba iscrtati u lejeru Breakline pomoću komande 3Dpoly prelomnice (linije koje predstavljaju ivice i sredinu kolovoza, ivice škarpi, potporni zidovi obavezno po donjem i po gornjem vencu isl.).Ove linije spajaju Point 3D (tačke na visini).



Isklučiti sve lejere osim lejera tačaka. Levi klik na krstić ispred Teren pa na krstić ispred Definition pa desni klik na Point Groups pa levi klik na Add… Ako smo crteţ uradili u klasičnom AutoCad-u ovo preskačemo.

Odabrati All Point pa OK.



Posle čega je formiran digitalni model terena iz tačaka. Ukoliko smo crteţ nacrtali u klasičnom AutoCad-u onda se ova opcija preskače i ide se na opciju Drawing Object gde se ostavi uključen samo lejer sa tačkama na visini (Point 3D).

Isklučiti sve lejere osim lejera Point 3D. Levi klik na krstić ispred Teren pa na krstić ispred Definition pa desni klik na Drawing Object pa levi klik na Add…



Prihvatiti ponudjene parametre klikom na OK.

Selektovati sve tačke ili upisati All posle čega će dati izveštaj koliko je entiteta selektovano nastaviti sa Enter.



Posle čega će biti formiran DMT na osnovu tačaka preuzetih iz crteţa.

Isklučiti sve lejere osim lejera break line. Levi klik na krstić ispred Teren pa na krstić ispred Definition pa desni klik na Breaklines pa levi klik na Add…



Prihvatiti ponudjene parametre klikom na OK.

Selektovati prelomne linije jednu po jednu ili opcijom All.



Posle čega će biti formiran DMT na osnovu prelomnica iz crteţa pridodat na ranije formiran DMT na osnovu tačaka iz crteţa ili iz ASCI fajla.

Desni klik na tekst Breakline pa propertis otvara se pločica Panorama u kojoj moţemo pregledati podatke za Break line. Desnim klikom na broj vertexa otvara se dijalog prozor u kojem moţemo zumirati poloţaj ili obrisati eventualnu pogrešnu tačku.Prilikom brisanja obavezno ići na Zoom to pa na crteţu izbrisati entitet. Nakon regeneracije entitet će biti obrisan i u bazi. Ako brišemo sama na pločici Panorama entitet će biti obrisan samo u bazi a ostaće u crteţu. Prilikom editovanja kota treba selektovati liniju pa u pločici propertis izmeniti kotu za pogrešan vertex, nakon regeneracije izmene će biti unete u bazu.Ovaj proces traje



dugo pa je praktično velike crteţe podeliti na nekoliko delova i raditi DMT odvojeno a kasnije izohipse ili DMT objediniti u jedan crteţ. Isklučiti sve lejere osim lejera boundary. Postupak ponoviti za formiranje DMT-a na osnovu boundaries (granica crteţa). Za formiranje DMT-a nije neophodna granica crteţa, potrebno je samo podesiti maksimalnu stranu TIN trouglova, (ako su profili snimljeni na 50m onda bi max strana trougla trebala da bude oko 150m). Ako imamo izohipse postupak ponavljamo za Contours (izohipsi), ili DEM Files, Drawing Object (učitavanje tačaka iz crteţa), Point Files ako ima potrebe za tim. Napomena:Za kreiranje Surfacesa nije neophodno kartiranje tačaka.U tom slučaju tačke za formiranje DMT-a se učitavaju u bazu pomoću opcije Point Files. Ovo je praktično kod velikih crteţa gde ima mnogo detaljnih tačaka.Kasnije se DMT pridoda na crteţ.

Model se kreira u praznom crteţu, odrade se sve potrbne radnje za pripremu DMT-a kako je ranije objašnjeno na početku kreiranja DMT-a.



Učita se ASCII fajl sa svim koordinatama i kotama detaljnih tačaka koje definišu DMT.

Izgled ekrana sa DMT-om bez kartiranja tačaka.



10. ISPRAVKE EVENTUALNIH GREŠAKA DIREKTNO IZ CRTEŢA.

Ostaviti na crteţu lejer sa izohipsama i vizuelno pregledati crteţ. Editovati ili obrisati eventualne greške, posle čega će pored ikone modela da se pojavi znak . Desni klik na pa Rebuild ili čekirati opciju Automatic Rebuild posle čega se crteţ regeneriše i ispravlja DMT na usnovu unete promene.

Na pločici prospektor kliknuti levim klikom na krstić ispred Surface pa levim klikom na krstić ispred Definition pa desnim klikom na Edits posle čega se otvara paleta ponudjenih opcija za dodavanje, brisanje i razne promene tačaka, linija i tinova DMT-a.Ako je čekirana opcija Automatic rebuild program će sam posle obrisane ili editovane tačke regenerisati ispravljen DMT i neće se pojavljivati znak „!“. Tačke modela se brišu jedino sa ove palete, nije dovoljno obrisati Point 3D u crteţu. Brisanjem tačke pomoću alata sa ove palete briše se samo tačka DMT-a a ostaje izvorna Point 3D tačka iz crteţa.Treba klasično ispraviti i tačku na crteţu



zbog eventualnog ponovnog kreiranja DMT-a. Opcija Swap edge omogućuje izmenu dijagonala četvorouglova i eventualno popravljanje poloţaja izohipsa.

Često će se ukazati potreba za brisanjem postojećih i dodavanje novih delova crteţa (tačaka i prelomnih linija). Prelomne linije se dodaju desnim klikom na Breaklines pa Add... Tačke se dodaju desnim klikom na Drawing Objects pa Add...



Na tolbar paleti Shade kliknuti na ikonu Flat Shaded da bi videli osenčen

trodimenzionalni prikaz DMT-a.Sa komandom 3D Orbit koja se nalazi na paleti Civil 3D

Standard moţemo model posmatrati iz različitih uglova. Da bi se ova opcija videla mora biti uključen lejer sa tinovima.



Na tolbar paleti Shade kliknuti na ikonu 2D Vireframe da bi prešli u dvodimenzionalni prikaz DMT-a.



Na tolbar paleti View mogu se odabrati razni uglovi prikaza DMT-a.

11. ISPISIVANJE LABELA IZOHIPSA.



Desni klik na Label Styles>Contour>Standard na pločici Samary na opciji Label u polju Text style podesimo stil teksta kojim ćemo ispisivati labele izohipsa.

Nakon pregleda i eventualnih izmena DMT-a pristupa se ispisivanju labela izohipsa. Na padajućoj listi odabrati Surfaces>Labels>Add Contour Labels… posle čega se otvara prozor Create Contours Labels

Na ikoni Select Layer otvaramo mogućnost podešavanja lejera Labela.Svaki put kada pozovemo Surfaces>Labels>Add Contour Labels moramo podesiti lejer inače će sve crtati o lejeru 0.



Ukoliko nemamo otvoren lejer za izohipse kliknemo na New... da kreiramo lejer Surfaces Label. Kreiramo novi lejer pa idemo na OK da se vratimo u prozor Create Contours Labels.

Na prvom jezičku odabrati opciju za grupno ispisivanje labela Group Label Line. Na predposlednjem jezičku Label Minors odabrati da ne ispisuje labelu na pomoćnoj izohipsi.



Prevući lastiš za selektovanje po pravcu (levi klik za start, pa levi klik za kraj pravca) kojim ţelimo da se ispišu vrednosti Labela izohipsa nakon čega će labele biti ispisane, postupak ponavljati za svaki pravac u istoj komandi. Linija koja se iscrtava preko broja nemoţe (moţda i moţe ali ja neznam kako) da se skloni sa crteţa i ostaje na njemu i prilikom plotovanja. Praktično je crtati sa što kraćom linijom Group label Line.

Ako odaberemo Single Label Line onda se iscrtava linija dva puta veća od teksta labele. Pomoćna linija labele se moţe obrisati kad se razbije blok DMT-a.

Izgled definitivnog Digitalnog Modela Terena.



U Sokni, 12.10.2007.god. Pripremio: Milovan Marković



12. OBJEKAT TIPA ALIGNMENT (OSOVINA).

Objekat tipa Alignment je osnovni objekat za projektovanje puteva ili bilo kakvih drugih koridora u

programu AutoCad Civil 3D. To moţe biti osovina, ivica trake, ivica bankine ili neka druga linija koja

će nam kasnije sluţiti kao polazna za neku vrstu projektovanja. Sastoji se iz linija, kruţnih krivina i

prelaznica tipa klotoide. Mogu da budu samostalni objekti ili da za njih budu vezani objekti kao što

su poduţni i poprečni profili. Ako se Alignment edituje, promene se automatski (interaktivno)

reflektuju na sve zavisne objekte. Izgled aligmenata se kontroliše pomoću stilova. Mogu se davati

različiti prikazi za različite faze projekta.

12.1. Podešavanje stilova za kreiranje Alignment-a.

Na pločici Setings>Alignment>Alignment Styles>Standard…

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor

Alignment Style – Standard

U kojem na poznati način formiramo lejere u kojima će biti prikazani elementi Alignmenta za View

Direction 2D i 3D kao što je prikazano na slikama.



Na pločici Setings>Alignment>Label Styles>Label Sets>Standard…


Alignment Label Set – Standard

Na kartici Labels podesimo period ispisivanja za glavne (Major) i pomoćne (Minor) stacionaţe.

Na pločici Setings>Alignment>Station>Major Station>Standard…


Label Style Composer – Standard



Na kartici Layout u polju Text Height podesimo visinu teksta za ispisivanje stacionaţe. U polju

Contents kliknemo na ... posle čega se otvara dijalog prozor

Text Component Editor - Label Text

U kojem na desnom sivom polju treba duplim klikom selektovati i obrisati tekst <[Station Value(Uft|FS|P2|RN|AP|Sn|TP|B3|EN|W0|OF)]>

pa u polju Station character position odabrati opciju 1+000, nakon toga kliknuti na posle čega će

u desnom sivom ekranu pisati: <[Station Value(Um|FS|P2|RN|AP|Sn|TP|B3|EN|W0|OF)]>

Ovo treba uraditi u svakom polju gde se nude ... jer se time obezbedjuje da prikazane vrednosti

budu u metrima (sva podešavanja su po difoltu u fitima).

Obavezno kliknuti na strelicu u polju Component Name jer tu moţe da

se nalazi više veličina kojima treba promeniti jedinice iz fita u metre.

Na kartici General u polju Text Style podesimo ţeljeni stil teksta. U polju Layer kliknemo na ...

posle čega se otvara dijalog prozor u kojem vršimo odabir lejera za ispisivanje labela za glavne

stacionaţe.



Na pločici Setings>Alignment>Station>Minor Station>Standard…



U kojem treba izvršiti podešavanja isto kao u prethodnom slučaju za glavne labele.

Na kartici General u polju Layer kliknemo na ... posle čega se otvara dijalog prozor u kojem vršimo

odabir lejera za ispisivanje labela za pomoćne stacionaţe.

Na pločici Setings>Alignment>Station>Geometry Point>Standard…





U kojem treba na poznati način izvršiti podešavanja isto kao u prethodnim slučajevima.

Na pločici Setings>Alignment>Station>Station Equation>Standard…






Na pločici Setings>Alignment>Station>Design Speed>Standard…




Na pločici Setings>Alignment> Label Styles>Station Offset>Standard…






Klikom na ... otvara se dijalog prozor

Text Component Editor - Label Text

U kojem na poznati na način za svaki osim za I red posebno izvršiti brisanja i podešavanja.

Na pločici Setings>Alignment>Label Styles>Line>Standard…






Na pločici Setings>Alignment>Label Styles>Curve>Standard…






Ovde se posebno podešavaju jedinice sa duţinu luka i radijusa.

Na pločici Setings>Alignment>Label Styles>Spiral>Standard…






Na pločici Setings>Alignment>Label Styles>Tangent Intersection>Standard…






Na pločici Setings>Alignment>Table Styles>Line>Standard…


Table Style – Standard

U kojem na kartici Display na poznati način formiramo lejere u kojima će biti prikazani elementi

Alignmenta za View Direction 2D i 3D kao što je prikazano na slikama.

Na kartici Data Propertis odaberemo stil i visinu teksta.

Podešavanja izvršimo na poznati način i za ostale kategorije entiteta.



Na pločici Setings>Alignment>Table Styles>Curve>Standard…

Na pločici Setings>Alignment>Table Styles>Spiral>Standard…

Na pločici Setings>Alignment>Table Styles>Segment>Standard…

Time je izvršeno podešavanje i priprema za kreiranje objekata tipa Alignment.

12.2. Kreiranje Osovine (Alignment-a). Osovinu moţemo kreirati tako što ćemo nacrtati AutoCAD-ovu poliliniju i onda je definisati kao

Alignment. Fleksibilniji načine crtanja je preko plivajućeg Toolbara-a koji se pojavi kada hoćemo

da kreiramo Alignment. Takodje osovinu moţemo da ubacimo na crteţ pomoću XML fajla, ili je

moţemo samo referencirati na ctreţ iz nekog drugog crteţa.

Ako Alignment postavimo na neki Site on će reagovati sa drugim objektima postavljenim na

tom Site-u praveći parcele itd. Ako to ne nameravamo mogućnost je postaviti Alignment na drugi

Site ili ga jednostavno staviti da ne pripada ni jednom (Opcija None).

Ako kreiramo Alignment od polilinije kliknemo na padajućem meniju Alignments>Create Alignment from Polyline

Onda jednostavno selektujemo ţeljenu poliliniju i pojaviće se dijalog prozor za kreiranje

Osovine Create Alignment – From polyline

Upolje Name unesemo ime osovine napr. Osovina 1. Odaberemo lejer u kojem će se iscrtati

Alignment i Site na koji će se postaviti Alignment. Ako ţelimo da na temenima ubaci krivine

čekiramo opciju Add curves bitween tangents. Ako ţelimo da izbrišemo poliliniju čekiramo

opciju Erase existing enttites.

Posle podešavanja kliknemo na OK i dobićemo objekat tipa Alignment kao na slici.



Ako kreiramo Alignment pomoću Layout Tools-a kliknemo na padajućem meniju Alignments>Create By Layiot...

Posle čega će se pojaviti dijalog prozor Create Alignment - Layout

Upolje Name unesemo ime osovine napr. Osovina 2. Odaberemo lejer u kojem će se iscrtati

Alignment i Site na koji će se postaviti Alignment. Ako ţelimo da na temenima ubaci krivine

čekiramo opciju Add curves bitween tangents. Ako ţelimo da izbrišemo poliliniju čekiramo

opciju Erase existing enttites.

Posle podešavanja kao na slici kliknemo na OK, posle čega se otvara dijalog prozor

Alignment Layout Tools – Osovina 2



U kojem biramo opsciju iscrtavanja Aligmeta.

Biramo opciju Curve Settings... posle čega se otvara dijalog prozor PI Curve Group Propertis

U kojem podešavamo duţinu ulazne i izlazne prelaznice i radijus kruţne krivine. Prihvatamo sa

OK posle čega se vraćamo ponovo u dijalog prozor Alignment Layout Tools – Osovina 2

i biramo opciju Tangent-Tangent (with curve) posle čega nas program vraća u crteţ i pita za

početnu tačku, zatim teme, a zatim krajnju tačku ili sledeće teme ukoliko imamo više krivina.

Pokaţemo levim tasterom miša redom tačke koje definišu buduću trasu-Alignment. Kada

pritisnemo desni taster miša-Enter naša osovina će biti na crteţu.

Iscrtana trasa u ranije podešenim lejerima i stilovima.



12.3. Editovanje Osovine (Alignment-a).

12.3.1. Editovanje pomoću gripova

1. Kliknite bilo gde na osovinu.

2. Desni klik pa klik na Edit Alignment Style...

3. Idite na karticu Display.

4. Uključite sijalicu pored Line Extensions...

5. Pojaviće se linije koje označavaju tangente.

6. Kliknite bilo gde na Vašu osovinu da se pojave plavi gripovi.

7. Kliknite na trouglić koji označava teme krivine, da postane crven.

8. Mišem prevucite trouglić na novo ţeljeno mesto.

9. Primetićete kako se sve dinamički menja.

12.3.2. Editovanje same geometrije

1. Levi klik bilo gde na osovinu, desni klik, pa izaberite Edit Alignment Geometry...

2. Pojaviće se poznati plivajući Toolbar.

3. Kliknite na ikonicu Pick Sub-Entity.

4. Program će Vas pitati za selekciju nekog entiteta osovine. Kliknite na krivinu čije

parametre hoćete da menjate

5. U dijalog prozoru Alignment Layout Parameters izmenite vrednosti kao na slici.

6. Dva puta pritisnite Enter i novi parametri će biti dodeljeni automatski.

7. Zapamtite da moţete da snimite osovinu u bilo kojoj fazi projektovanja i da se

kasnije vratite da je dovršite...



12.4. Ispitivanje osnovnih osobina osovine (Alignment-a).

1. Levi klik bilo gde na osovinu, desni klik, pa izaberite Alignment Properties...

2. Pojaviće se dijalog prozor Alignment Properties... u kojem su prikazane

osobine osovine. Na kartici Information su osnovni podaci o osovini. Tu joj

moţete promeniti stil prikaza, dodati kratak opis, izmeniti postoječi stil...

13. OBJEKAT TIPA CORRIDOR (3D MODEL LINIJSKOG OBJEKTA).

U AutoCAD Civil 3D moţemo objekte modelirati tako da dobijemo njihov prikaz u 3D

prostoru. Pod objektima se podrazumevaju svi tipovi linijskih objekata (putevi, ţeleznice...).

Corridor model je zasnovan i koristi različite tipove AutoCAD Civil 3D objekata, kao što su

Subassembly, Assembly, Alignment, Surface i Profile.

Koridor je napravljen od osovine (Alignment), stavljajući unapred 2D poprečne preseke

(Assemblyes), na odredjenom koraku, u 3D prostor. Takodje se na svakom koraku definišu kosine

koje će nam ići do postojeće površi. Naravno za sve ovo treba poduţni profil našeg objekta

(niveleta) koji će poprečnim presecima predstavljati vertikalnu „liniju vodilju“ u 3D prostoru.

Moţemo praviti koridore i sa više Alignment-a, što omogućava da oni budu kompleksni, na

primer: raskrsnice, odvajanja, proširenja...

Pomeno sam objekte od kojih se koridor pravi. Alignments i Surfaces su nam već poznati,

Subassemblies su definisani delovi poprečnih profila koj zajedno daju Assembly, odnosno

karakterističan poprečni profil našeg objekta. Što se termina Profile tiče, vezan je, naravno za

poduţni šprofil terena i projektovanu niveletu.

Kada kreiramo koridor, moţemo „izvaditi“ neke potrebne podatke iz njega. Kao što su

Surfaces, Feature lines, Volume (proračun zapremine) itd.. Svaki koridor moţe imati svoj stil

prikaza.

Pre kreiranja poduţnih i poprečnih profila na kartici Settings moramo izvršiti podešavanja

stilova za Profile, Profile View, Sample Line, Section i Section View.



13.1. Podešavanje stilova za opciju Profile.

Na pločici Setings>Profile>Profile Styles>Standard…


Profile Style – Standard

U kojem na poznati način formiramo lejere u kojima će biti prikazani elementi osovine

profila za View Direction 2D i 3D kao što je prikazano na slikama.

Na pločici Setings>Profile>Label Styles>Label Sets>Standard…




Profile Label Set – Standard

Na pločici Setings>Profile>Label Styles>Station>Major Station>Standard…



U kojem treba na poznati način na kartici General i Layout izvršiti podešavanja isto kao u

prethodnim slučajevima.

Na pločici Setings>Profile>Label Styles>Station>Minor Station>Standard…







Na pločici Setings>Profile>Label Styles>Station>Horizontal Geometry>Standard…







Na pločici Setings>Profile>Label Styles>Grade Breaks>Standard…





Na pločici Setings>Profile>Label Styles>Line>Standard…







Na pločici Setings>Profile>Label Styles>Curve>Standard…









13.2. Podešavanje stilova za opciju Profile View.

Na pločici Setings>Profile View>Profile View Styles>Standard…



Na kartici Graph

U polju Graph view title podešavamo stil i veličinu teksta.

U polju Graph view direction podešavamo pravac u kojem će biti iscrtani profili.

U polju Title position podešavamo poloţaj teksta naslova.

Na kartici Axes Annotation



U polju Horizontal axis podešavamo stil, a u Axis title veličinu i poloţaj teksta u odnosu na

Top (Gornju) i Bootom (Donju) osu. Klikom na kod polja Title tekst moţemo umesto Station

napisati Stacionaţa. U polju X offset i Y offset unosimo poloţaj teksta u odnosu na konkretnu osu.

U polju Major ticks details podešavamo interval glavnih stacionaţa, veličinu crtice i visinu

teksta stacionaţe po gornjoj i donjoj osi. Klikom na otvaramo dijalog prozor

Text Componenet Editor – Graph Bottom Axis Annotation Major Ticks Text

U kojem podešavamo na ranije opisani način jedinice u kojima će biti ispisane vrednosti

glavnih stacionaţa po u ovom slučaju donjoj osi. Na isti način se podešavaju ispisi pored drugih osa

klikom na konkretno dugme pored konkretne ose i stacionaţe.

U polju Minor ticks details podešavamo interval pomoćnih stacionaţa, veličinu crtice i visinu

teksta stacionaţe po gornjoj i donjoj osi. Klikom na otvaramo dijalog prozor za podešavanje

jedinica za ispis vrednosti pomoćnih stacionaţa...

U polju Vertictal axis podešavamo stil, a u Axis title veličinu i poloţaj teksta u odnosu na

Left (Levu) i Right (Desnu) osu. Klikom na kod polja Title tekst moţemo umesto Elevation

napisati Visina. U polju X offset i Y offset unosimo poloţaj teksta u odnosu na konkretnu osu.



U polju Major ticks details podešavamo interval glavnih visina, veličinu crtice i visinu teksta

na niveleti po levoj i desnoj osi. Klikom na otvaramo dijalog prozor za podešavanje jedinica za

ispis vrednosti glavnih visina...

U polju Minor ticks details podešavamo interval pomoćnih visina, veličinu crtice i visinu

teksta na niveleti po levoj i desnoj osi. Klikom na otvaramo dijalog prozor za podešavanje

jedinica za ispis vrednosti pomoćnih visina...

Na kartici Display

U kojem na poznati način formiramo lejere u kojima će biti prikazani elementi Profila za

View Direction 2D kao što je prikazano na slici.

Na pločici Setings>Profile View>Label Styles>Station Elevation>Standard…







Na pločici Setings>Profile View>Label Styles>Depth>Standard…







Na pločici Setings>Profile View>Band Styles>Band Sets>Standard…


Band Set – Standard

U kojem na kartici Bands u polju Band type selektujemo svaki ponaosob

Profile Data, Vertical Geometry, Horizontal Geometry i Super Elevation pa kliknemo na dugme

Add>> posle toga dijalog prozor izgleda ovako

Time smo podesili šta će se nalaziti u tabeli ispod profila.



Na kartici Bands u polju Band type selektujemo svaki ponaosob Profile

Data, Vertical Geometry, Horizontal Geometry in Super Elevation pa kliknemo na strelicu

pa na Edit Curent Selection posle čega se otvara dijalog

prozor Profile Data Band Style - Standard

U kojem na kartici Display vidimo lejere naših entiteta koje smo ranije formirali

Na kartici Band Details podešavamo stil i veličinu teksta i slično. U polju Layout podešavamo

Band height-visinu tabele, Text boy width-širina tabele i Offset from band-rastojanje od početka



profila. U polju Label and Ticks-Type imamo At Major Station, At Minor Station, At HGP

Location, At VGP Location i At Station Equation. Selektujemo svaki posebno pa kliknemo na dugme

Compose label... posle čega se otvara dijalog prozor Label Style Composer

– At Mayor Station

U kojem treba na poznati način izvršiti podešavanja isto kao u prethodnim slučajevima i pri tome

voditi računa o svim opcijama u polju Component name:

Podešavanja ponoviti za At Minor Station, At HGP Location, At VGP Location i At Station Equation.

Postupak ponovimo za Vertical Geometry, Horizontal Geometry i Superelevation. Ukoliko to nismo

uradili u ovom slučaju moţemo to ponovo uraditi u narednim koracima.

Na pločici Setings>Profile View>Band Styles>Profile Data>Standard…


Profile Data Band Style – Standard



U kojem moţemo izvršiti eventualne ispravke koje smo ranije podesilu u dijalog prozoru Band

Set – Standard klikom na Edit Curent Selection. Ove izmene će se odraziti samo za Profile Data.

Na pločici Setings>Profile View>Band Styles>Vertical Geometry>Standard…


Vertical Geometry Band Style – Standard

U kojem na prethodno opisani način izvršimo podešavanja na ovom dijalog prozoru.



Na pločici Setings>Profile View>Band Styles>Horizontal Geometry>Standard…


Horizontal Geometry Band Style – Standard


Na pločici Setings>Profile View>Band Styles>Superelevation Data>Standard…


Superelevation Band Style – Standard






13.3. Podešavanje stilova za opciju Sample Line (Linija poprečnog profila).

Na pločici Setings>Sample Line>Sample Line Styles>Standard…


Sample Line Style – Standard


Sample Line za View Direction 2D i 3D kao što je prikazano na slikama.



Na pločici Setings>Sample Line>Label Styles>Sample Line>Standard…



U kojem na prethodno opisani način na kartici General i Layout izvršimo podešavanja u ovom

dijalog prozoru.



13.4. Podešavanje stilova za opciju Section (Poprečni profili).

Na pločici Setings>Section>Section Styles>Standard…


Section Style – Standard


Section za View Direction 2D i 3D kao što je prikazano na slikama.



Na pločici Setings>Section>Label Styles>Label Sets>Standard…


Section Label Sets – Standard

U kojem vidimo set podešavanja za iscrtavanje poprečnih profila i ispisivanje labela na njima.

Na pločici Setings>Section>Label Styles>Major Offset>Standard…






dijalog prozoru.

Na pločici Setings>Section>Label Styles>Minor Offset>Standard…




dijalog prozoru.



Na pločici Setings>Section>Label Styles>Grade Break>Standard…



U kojem na kartici General i Layout izvršimo podešavanja u ovom dijalog prozoru.

Na pločici Setings>Section>Label Styles>Segment>Standard…






13.5. Podešavanje stilova za opciju Section View (Izgled poprečnih profila).

U Ovom poglavlju se vrše podešavanja za izgled i pripremu za štampu poprečnih profila.

Na pločici Setings>Section View>Section View Styles>Standard…


Section View Style – Standard u kojem na kartici

Izgled kartice Graph.



Izgled kartice Axes Annotation.

Izgled kartice Display.

Podešavanja na ovim karticama izvršima isto kao što je objašnjeno u poglavlju Profile View.

Na pločici Setings>Section View>Group Plot Styles>Standard…


Group Plot Style – Standard

U kojem vršimo podešavanja za pripremu za plotovanje poprečnih profila.



Na pločici Setings>Section View>Sheet Styles>Standard…


Sheet Style – Standard

Na pločici Setings>Section View>Label Styles>Offset Elevation>Standard…






Na pločici Setings>Section View>Label Styles>Grade>Standard…






Na pločici Setings>Section View>Band Sets>Standard…


Section View Band Set – Standard

U kojem su prikazana podešavanja...

Na pločici Setings>Section View>Section Data>Standard…


Section Data Band Style – Standard




Na pločici Setings>Section View>Section Segment>Standard…


Section Segment Band Style – Standard




Time je završeno podešavanje stilova i sada moţe da se pristupi izradi poduţnih i poprečnih profila.



14. IZRADA PODUŢNIH PROFILA.

1. Idemo na padajući meni Profiles > Create Profile from Surface...

2. U dijalog prozoru za pravljenje profila Create Profile from Surface podesimo Alignment na

Osovina 2 a Surfaces na Culine DMT...

3. Kliknemo na Add>>

4. Kliknemo na dugme Draw in profile view, pojaviće se čarobnjak za kreiranje profila gde

sada moţemo menjati stil i mnoge druge stvari.

5. Kliknemo na OK.

6. Kliknemo u crteţu mesto da pozicioniramo profil

7. Pojaviće se na ekranu iscrtan profil.

8. Levi klik na profil pa desni klik pa Profile View Properties…

9. Na kartici Graph Data u polju Station range i Elevation limits čekiramo opciju User

Specified i podesimo kao na slici



10. Pojaviće se na ekranu izmenjen profil

11. Levi klik na profil pa desni klik pa Edit Profile View Style…

12. Pojaviće se dijalog prozor Profile View Style – Standard

13. U kojem smo ranije uradili podešavanja koja moţemo uu svakom trenutku promeniti.

14. Levi klik na profil pa desni klik pa Profile View Properties…



15. Na kartici Bands moţemo naknadno uneti tabele ako to nismo uradili u podešavanju na način

kako je obješnjeno ranije naizmeničnim selektovanjem opcija u polju Band type i dugmeta

Add>>

16. Posle čega bi prozor trebalo da izgleda ovako:

I nakon čega bi se na ekranu pojavio profil sa tabelama kao na slici:



17. Idemo na padajući meni Profiles > Create Profile by Layout...

18. Kliknemo na profil na kojem hoćemo da projektujemo niveletu, pojaviće se dijalog prozor

Create Profile – Draw New.

19. Damo ime niveleti Niveleta_1, odaberemo lejer za crtanje nivelete i kliknemo na OK,

pojaviće se plivajići toolbar sa alatkama za crtanje nivelete.

20. Kliknemo na prvu ikonu pa odaberemo Curve Settings...

21. Izvršimo podešavanja parametara za vertikalnu krivinu kao na slici.

22. Kliknemo na prvu ikonu pa odaberemo Draw Tangents with Curves.

23. Zadajemo prvu tačku nivelete,prelom, krajnju tačku, zatim sledeću tačku i na kraju Enter.



24. Sada naša vertikalna krivina ima neki radijus koji nije definisan.

25. Levi klik na niveletu pa desni klik pa Edit Profile... pa na plivajućem toolbar-u kliknemo na

dugme Profile Layout Parameters.

26. Zatim klik na dugme Select PVI.

27. Posle čega kliknemo u blizinu entiteta koji ţelimo promeniti.

28. Izmenimo potrebne podatke, nova vrednost je automatski dodeljena krivini i sve je dinamički

preračunato, posle čega će naš crteţ izgledati ovako.

29. Nakon postavljanja nivelete sledi pravljenje poprečnih profila koji će pratiti osovinu u

situaciji i po visini i na taj način ćemo napravoti 3D model trase.



15. IZRADA CORRIDORA.

1. Idemo na padajući meni Corridors > Create Assembly...

2. U dijalog prozoru Create Assembly, dajemo ime Pop_prof_1

3. Kliknemo na OK, pa na crteţu odaberemo mesto za srednju liniju poprečnog profila,

negde izmedju situacije i poduţnog profila, program će automatski zumirati to mesto.

4. Idemo na padajući meni General >Tool Palettes Window, pa na karticu Imperial Basic.



Na svim karticama postoje predefinisani delovi poprečnih profila puta, Subassemblies. Kada

kliknemo na neki od njih otvori se prozor Properties sa parametrima,običnim i Civil-ovim koje

moţemo menjati. Šta svaki od njih znači moţemo videti kada desnim klikom kliknemo na

Subassembly i kliknemo Help.

5. Kliknemo dupli klik na Basic Lane, to je najprostija putna traka.

6. U dijalog prozoru Properties unesemo parametre prema slici.

7. Izaberemo Marker označen crvenim kruţićem. Desna traka je ubačena.

8. U prozoru Properties, promenimo Side na Left pa ponovo unesemo parametre.



9. Sada imamo ubačena trake, ubacićemo bankine.

10. Kliknemo na BasicShoulder

11. U parametrima promenimo With na 1.5m i Slope na -8%, strana Right

12. Izaberemo gornji desni krug na desnoj traci

13. Isto to ponovimo i za levu stranu i imamo ubačene i bankine.

Sada ćemo postaviti proste kosine na kanalima u useku, (program će sam videti gde je

usek a gde nasip, iz poduţnog profila).



14. Kliknemo na BasicSideSlopeCutDitch Subassembly

15. Podesićemo sve Slope parametre na 1:2, ne dirajući druge (širina isl.), strana Right

16. Izabraćemo gornji desni krug desne naše bankine.

17. Isto to ponovimo i za levu stranu (Side Left).

Dobili smo naš Assembly i on bi trebalo da izgleda kao na donjoj slici.

Time smo stekli uslove za pravljenje koridora...

Ovde mogu da se ubaciju razne vrste profila sa ili bez ostrva ili barijera izmedju kolovoznih traka.

18. Idemo na padajući meni Corridor > Create Simple Corridor...

19. U dijalog prozoru Create Corridor Sample dajemo ime koridoru, Koridor_1 i klik na OK.

20. Selektujemo Alignment, Profile i Assembly koji koriste za koridor, jednim klikom na svaki

od njih ).



21. Pojaviće se dijalog prozor Logical Name Mapping.

Ovo je posledicatoga što kosine koje smo stavili u naš poprečni profil moraju imati neku

„metu“ , odnosno površ sa kojom traţi presek. Kada taj presek nadje kosina dalje ne

postoji.

22. Klik u polje za zadavanje imena Surfaces-u otvara se dijalog prozor Pick a Surfaces u

kojem biramo površ na koju će naleći naša trasa.

23. Selektujemo Surfaces, prihvatimo sa OK, pa u dijalog prozoru Logical Name Mapping

kliknemo na OK, nakon čega počinje modeliranje i za nekoliko trenutaka imamo naš

koridor.



24. Levi klik, na koridor, pa desni klik, pa klik na Object Viewer.

25. Da vidimo koridor u 3D prostoru.



26. Idemo na padajući meni Corridors > View/Edit Corridor Sections.

Pojaviće se Toolbar sa opcijama za editovanje i sami profili na odredjenim stacionaţama. Ovo su

samo prikazi, ne i sami poprečni profili. Čim ugasimo toolbar nestaće i prikazi profila.



27. Selektovaćemo koridor, levi klik na koridor, pa desni klik, pa klik na Corridor Properties.

28. Otvara se dijalog prozor Corridor Properties – Koridor_1

29. U kojem se vide sve osobine Corridora i koje su opcije za dobijanje podataka iz njega



16. IZRADA POPREČNIH PROFILA.

1. Idemo na padajući meni Section > Create Sample Lines...

2. Selektujemo osovinu (Alignment) pa u dijalog prozoru Create Sample Line Group,

dajemo ime Poprecni_Osovina_2

3. Prihvatimo sa OK, nakon čega se otvara plivajući toolbar za kreiranje linija preseka sa

osovinom na mestima budućih poprečnih profila u kojem moţemo da odaberemo nekoliko

opcija koji su prikazani na donjoj slici.

4. Biramo opciju From corridor stations, nakon čega se otvara dijalog prozor

Cretae Sample Lenes – From Corridor Stations



5. U kojem zadajemo širinu poprečnog profila za levu i desnu stranu, u ovom slučaju 30m.

6. Prihvatimo sa OK i na ekranu nće se pojaviti linije poprečnih profila. Desni taster za

Enter da završimo komandu, nakon čega će crteţ izgledati ovako:

7. Idemo napadajući meni Section > Create Multiple Views...

8. Otvara se dijalog prozor Create Multiple Section Views u kojem u polju section view

name upisujemo Poprečni profili na osovini 2.



9. Prihvatimo sa OK, nakon čega nam program traţi da digitalizujemo mesto gde će biti

iscrtani profili.

10. Nakon digitalizacije mesta program iscrtava poprečne profile.



11. Koji izgledaju ovako

12. Ukoliko bi ţeleli da icrtavamo svaki profil pojedinačni birali bi na padajućem meniju

opciju Create View...

13. Dalji postupak je isti kao i za grupno iscrtavanje poprečnih profila.

Izgled crteţa u kojem se nalaze objekti tipa:Surfaces, Alignment, Corridor, Assembly,

Profile, Sample Line, Section...



17. REMODELIRANJE TERENA, OSNOVE GRADING KONCEPTA.

17.1. Podešavanje stilova za opciju Grading.

Na pločici Setings>Grading>Grading Styles>Standard…


Grading Style – Standard


Section za View Direction 2D i 3D kao što je prikazano na slikama.



Na pločici Setings>Grading>Grading Criteria Sets>Standard Sets>Standard…


Grading Style – Standard

U kojem se vide podešavanja za kriterijum o kojima će biti kasnije reči.



17.2. Osnove Grading koncepta.

AutoCAD Civil 3D kao softver koji je okrenut projektovanju u 3D, nudi mogućnost

modeliranja digitalnog modela terena, alatkama skupljenim u modulu Grading. Njima moţemo

sami crtati najrazličtije tipove trodimenzionalnih površi. Pre nego što krenemo na sam rad sa

Grading alatkama, da se upoznamo sa nekim osnovnim pojmovima vezanim za njih:

Grading site: Objekti se kreiraju na nekoj definisanoj topologiji. Ako ne ţelimo da

namo objekti reaguju sa drugima na istom mestu, treba ih staviti na novi Site.

Grading Group: Objekti skupljeni u grupe definisani su tako da formiraju jednu površ

tako da moţemo izračunati zapremine. Dok kreiramo grading objekte traba

razmišljati i o površinama koje ćemo iz njih izvlačiti.

Grading footprint: Grading objekti se projektuju tako da dostignu odredjenu “metu”

a kreću od tzv. “footprint-a”. To moţe biti Feature linija koju smo sami nacrtali, neka

izvučena iz koridora, ili spoljna linija nekog platoa…

Grading target: grading objekti zahtevaju neku “metu”, tj. Definiciju mesta gde se

završavaju. To moţe biti površ, odredjena razdaljina ili visina i relativna visina.

Grading criteria: Kada počinjemo sa kreiranjem ovih objekata definišemo kriterijum

po kome će oni biti kreirani. U njemu imamo sva podešavanja kao što su “mete” , nagibi

i ostalo.

Da rezimiramo, grading objekat se znači, normalno sastoji od: footprint-a, daylight line-a,

projection lenes-a i face-a.

Dajlight line (linija dnevne svetlosti) je linija preseka grading objekta i onoga što je bio

projektovan (target).

Projection lines su linije koje idu od footprint-a do target-a.

Face je oblast koju ograničavaju grading linije. Markiran je centar markerom.

Feature line je linija koja označava nešto bitno na crteţu, kao što je ivična linija ili sama

linija dnevne svetlosti. Moţe biti nacrtana ručno, generisana od 2D ili 3D Polilinije, linije ili luka.

Takodje je moţemo eksportovati iz koridora.od neke njegove karakteristične linije.

U ovoj veţbi ćemo, na postojećem terenu, isprojektovati plato.

1. Zumiramo se i nacrtamo pravougaonik 50x30 kao na slici ispod.

2. Pravougaonik će nam predstavljati neku vrstu platoa, za sada je na koti nula.

3. Na paleti Properties mu promenimo Elevation na 160m.



4. Iz menija Grading izaberemo Create Feature Lines.

5. Kliknemo na naš pravougaonik i od njega napravimo Feature line za grading,

pritisnemo Enter. Pojaviće se dijalog kao na slici. Tu moţemo odabrati Site, stil,

lejer za našu feature liniju. Moţemo i odmah prepisati visinu ali ćemo mi za sada

izbrisati postojeći pravougaonik, označavajući kvadrat pored Erase existing

entities. Visine ćemo podesiti u Elevation editor-u.

Ovo se u Civil 3D 2006 ne pojavljuje. Pošto ove opcije nema Desni klik na novoformiranu feature liniju pa klik na Move

to Site...

6. Desni klik na novoformiranu feature liniju pa klik na Elevation editor...



7. U Panorama prozoru izmenimo vrednost nagiba (Grade Ahead, Grade Back)

prema slici. Sa ovim parametrima voda će nam se slivati u gornji levi ugao platoa.

Ni ova mogućnost nema u Civil 3d 2006. Ili sam ja nešto loše odradio.

8. U sva četiri ugla platoa stavimo tačku običnom AutCAD-ovom komandom Point.

One će nam sluţiti da napravimo površ za plato.

9. Na kartici Prospector desni klik na Surface, pa klik na Create Surface... ili

New... ako imamo već neki Surfaces. Podesimo lejer na C-TOPO, dajemo

Surface-u ime Top-platoa, klik na OK.

10. Kliknemo na + (plus) pored imena Surface-a, pa na + pored Definition, desni klik

na Drawing Objects, pa klik na Add....

11. Za Object type izaberemo Points, kliknemo na OK.

12. Selektujemo tačke u uglovima platio i pritisnemo Enter.

13. Površ je kreirana, podesimo joj stil na Bez prikaza (isključimo lejer C-TOPO) jer

nam za sada neće trebati, i izbrišemo pomoćne tačke.

Došli smo do dela kada treba pustiti kosine koje će ići od platoa, nekim nagibom (koji

ćemo mi definisati) do postojećeg terena,odnosno površi. Template u kojem se nalazi

naš crteţ već sadrţi neke napravljene kriterijume za Grading. Moţemo ih videti na

kartici Settings > Grading > Grading Ctiteria Sets > Standard Set. Napravićemo

jedan New Grading Criteria.

13.1 U istom crteţu, na kartici Setings, klik na + pored Grading, pa na Grading

Criteria Sets, desni klik na Standard Set, klik na New...

13.2. Dajemo mu ime Veţba-1:4, pa kliknemo na karticu Criteria.

13.3. Uočimo na koje sve načine moţe da se pravi grading kriterijum.

13.4. Podesićemo kriterijum kao na slici.



Sada ćemo se vratiti tamo gde smo stali, kod puštanja kosina sa platoa.

14. Na pločici Prospector Sites>Site 1>Gradin Groups desni klik pa New...

15. Podesimo ime ya grupa Grupa 1

16. Sa padajućeg menija Grading biramo Grading Layout Tools...

17. Pojaviće se plivajući Toolbar sa komandama za grading.



18. Sa leve na desno podesićemo: grupu na Grupa_1, Surface na DMT_Culine, lejer na

C-TOPO-GRAD, kriterijum na Veţba-1:4, a onda kliknemo na Create Grading.

19. Na pitanje Select the feature, kliknemo na našu feature liniju.

20. Na pitanje select the grading site: Izaberemo spoljnu stranu celom duţinom i

ponudjene vrednosti iz kriterijuma

21. Naš plato bi sada trebalo da izgleda slično kao na slici.

22. Kliknemo na Create Detached Surface.



23. Podesimo lejer na C-TOPO, i dajemo ime površi Kosine-platoa.

24. Podesimo stil na bez prikaza

25. Kliknemo na OK. Dobili smo i površ na kosinama platoa:

Sada ćemo vizuelno odvojiti onaj deo Culine DMT koji je ispod kosina platoa:

26. Kliknemo na Definition za Culine DMT.

27. Desni klik na Boundary pa klik na Add...

28. Podesimo dijalog kao na slici:

29. Na pitanje Select object kliknemo na liniju označenu na slici:

Sve unutar granica kosina platoa je „nestalo“.

Rezultati ovoga se najbolje vide iz nekog 3D pogleda:

Ostaje da na ovako sredjenim površinama pustimo nivelaciju.

Za ovakav prikaz svih površi postoje tri stila koja ćemo sada iskoristiti.



30. Na kertici Prospector, desni klik na Površ 1, klik na Surface Properties...

31. Promenimo stil na izo_teren.

32. Istip postupkom promenimo stil za kosine na izo_kosine, a stil za top na izo_top.

33. Iz padajućeg menija izaberemo Surface > Ad Surface Labels>Contour-

Multiple.

34. Zadajemo površ, pa početak i kraj linije po kojoj će se izohipse označavati.

35. Naš konačni crteţ sa nivelacijom trebalo bi da isgleda slično slici ispod.

U Beogradu, 14.10.2011.god. Pripremio: Milovan Marković

Documents

Uputstvo Za AutoCad Civil 3D 2006