1

Savez inženjera i tehničara Srbije SAVEZ MAŠINSKIH I ELEKTROTEHNIČKIH

INŽENJERA I TEHNIČARA SRBIJE

UPUTSTVO ZA PRIPREMU STRUČNOG ISPITA IZ

ELEKTROENERGETIKE

Beograd, 2007

2

SADRŽAJ

1. Uvodne napomene 1.1 Poslovi za koje je potreban stručni ispit 1.2. Ko ima pravo da polaže stručni ispit 1.3. Ko organizuje polaganje stručnih ispita 1.4. Prijavljivanje stručnog ispita 1.5. Naknada za polaganje stručnog ispita 1.6. Ispitni rokovi 1.7. Struktura stručnog ispita 1.8. Sastav komisije 1.9. Minimalni broj pitanja i ocenjivanje 1.10. Popravni ispit 1.11. Odustajanje od ispita 1.12. Uverenje o stručnom ispitu 1.13. Literatura (izdanja SMEITS-a) 1.13.1. Literatura iz oblasti zakona, propisa i standarda 1.13.2. Opšta tehnička literatura 1.14. Lična licenca 2. Pismeni rad 2.1. Izbor teme za pismeni rad 2.2. Prihvatanje teme za pismeni rad 2.3. Delovi pismenog rada 2.4. Stručni nivo pismenog rada 2.5. Minimun tekstualne dokumentacije u glavnim projektima 2.6. Projektni zadatak 2.7. Tehnički uslovi 2.8. Prilog o primenjenim propisanim merama zaštite na radu 2.9. Tehnički opis 2.10. Predmer i predračun radova i materijala i specifikacija materijala 2.11. Vrste crteža i redosled u projektu 2.11.1. Situacija objekta 2.11.2. Grafička dokumentacija 2.12. Izgled crteža 2.13. Primena šema 2.14. Primena simbola prema važećim jugoslovenskim standardima 2.15. Glavni projekti izrađeni po propisima drugih zemalja 2.16. Izrada pismenog rada i uloga mentora 2.17. Dostavljanje pismenog rada 2.18. Ocenjivanje pismenog rada 2.19. Odbrana pismenog rada 3. Propisi vezani za procese izgradnje objekata 3.1. Zakon o planiranju i izgradnji 3.2. Zakoni o bezbednosti i zdravlju na radu 3.3. Zakon o zaštiti od požara 3.4. Zakon o zaštiti životne sredine i zakoni o osnovama zaštite životne sredine 4. Tehnički propisi iz oblasti elektroenergetike 4.1. Vrste tehničkih propisa

3

4.1.1. Zakoni 4.1.2. Pravilnici o tehničkim normativima 4.1.3. Jugoslovenski standardi 4.2. Primena inostranih standard 4.3. Tehničke preporuke 4.3.1. Tehničke preporuke Elektroprivrede Srbije (EPS) 4.3.2. Tehničke preporuke elektrodistribucije Srbije 4.3.3. Ostale tehničke preporuke 4.4. Primeri pitanja iz poznavanja propisa 4.5. Tehnički propisi iz oblasti instalacija i elektromotornih pogona 5. Opšti deo stručnog ispita 5.1. Društveno i ekonomsko uređenje 5.1.1. Republika Srbija 5.2. Radni odnosi 5.3. Upravni postupak 5.4. Pravni izvori za opšti seo stručnog ispita 6. Prilozi Prilog 1. Projektni zadatak (primer sa osnovnim zahtevima) Prilog 2. Projektni zadatak (primer sa detaljnim zahtevima) Prilog 3. Opšti tehnički uslovi Prilog 4. Tehnički uslovi za polaganje NN energetskih kablova Prilog 5. Prilog o primenjenim propisanim merama zaštite na radu Prilog 6. Izgled sastavnice na crtežima Prilog 7. Izgled uverenja o položenom stručnom ispitu

4

PREDGOVOR

Da bi kandidatima koji polažu stručni ispit iz elektroenergetike, predviđen Zakonom o planiranju i izgradnji, pomogla u pripremi za polaganje, Komisija za stručni ispit iz elektroenergetike pri Savezu mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije, organizuje u svakom od tri ispitna roka godišnje, pripremni seminar. Na seminaru se kandidati upoznaju sa načinom izrade pismenog rada, pristupom upoznavanja standarda i propisa važnih za oblast i smer iz koga polažu ispit, postupkom usmene odbrane rada i polaganja i dr. Slušaoci seminara dobijaju ovu brošuru koja sadrži pismeni trag onoga što predavači na seminaru usmeno izlažu. Obaveštenje o održavanju, trajanju i sadržaju seminara, kandidati dobijaju zajedno sa rešenjem o odobravanju ispita, kako bi mogli blagovremeno odlučiti da li će na seminaru učestvovati. Učešće na seminaru nije obavezno, ali je po mišljenju Komisije za polaganje ispita, za kandidate vrlo korisno. U Beogradu, decembra, 2006

5

1.1. Poslovi za koje je potreban stručni ispit

Zakon o planiranju i izgradnji objekata propisuje da stručni ispit moraju položiti lica koja obavljaju:

- poslove izrade i kontrole planova; - poslove izrade tehničke dokumentacije (projektovanja); - poslove kontrole tehničke dokumentacije; - poslove rukovođenja gradnjom objekata; - poslove stručnog nadzora (tzv. nadzorni organ); - poslove tehničkog pregleda objekata; - poslove (građevinskog) inspektora; - prethodne radove (istraživanja, izradu analiza i drugih stručnih materijala, pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrađuju tehnički, ekonomski, energetski i drugi uslovi od uticaja na izgradnju i korišćenje određenog objekta); - pripremne radove koji prethode građenju objekta (npr. postavljanje instalacija privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, itd.)

1.2. Ko ima pravo da polaže stručni ispit Zakon o planiranju i izgradnji objekata i Pravilnik o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita u oblasti izrade tehničke dokumentacije i građenja propisuju da pravo na polaganje stručnog ispita imaju:

- Lica koja imaju visoku (VII), višu (VI) i srednju (IV) školsku spremu odgovarajuće tehničke struke (elektroenergetski smer). - Najmanje dve (2) godine radnog iskustva na odgovarajućim poslovima. Stručni ispit polažu i lica koja su stekla viša akademska zvanja ili titule (specijalisti, magistri, doktori nauka, profesori i sl.) Ne ispunjavaju uslove za polaganje stručnog ispita lica koja su radila na poslovima održavanja, remonta, konstruisanja, pripreme proizvodnje i sl.

1.3. Ko organizuje polaganje stručnog ispita

Prema Pravilniku o uslovima i načinu polaganja stručnog ispita, administrativno-stručne i tehničke poslove vezane za polaganje stručnog ispita obavlja Savez inženjera i tehničara Srbije odgovarajuće struke (tj.SMEITS). Stručni ispit se polaže pred Komisijom za polaganje stručnog ispita koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. 1.4. Prijavljivanje stručnog ispita Pravilnik o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita propisuje potrebna dokumenta:

- Pismena prijava - Izvod iz matične knjige rođenih - Overen prepis diplome ili svedočanstva o završenoj školi - Potvrdu poslodavca o vrsti poslova na kojima je kandidat radio i o radnom iskustvu. - Opis teme (projektni zadatak) Prijava za polaganje stručnog ispita sadrži:

6

1. Ime, očevo ime i prezime kandidata 2. Jedinstveni matični broj kandidata 3. Datum i mesto rođenja kandidata 4. Podatke o prebivalištu 5. Vrstu školske spreme i odsek, odnosno, smer koji je kandidat završio 6. Naziv poslodavca kod koga je kandidat zaposlen, vrstu posla koji obavlja i godine

radnog iskustva 7. Vrstu ispita za koji se kandidat prijavljuje i u kom ispitnom roku želi da polaže

Molbu za oslobađanje od polaganja opšteg dela ispita može da podnese: - Lice koje je položilo stručni ispit za niži stepen školske spreme, a naknadno završi viši stepen školske spreme. - Lice koje je položilo stručni ispit prema drugim propisima.

1.5. Naknada za polaganje stručnog ispita Troškove polaganja stručnog ispita, kao i troškove polaganja popravnog ispita, snosi lice koje polaže stručni ispit, ili preduzeće odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen. Obaveštenje o visini troškova polaganja stručnog ispita kandidatu se dostavlja zajedno sa obaveštenjem da je pismeni rad pozitivno ocenjen. 1.6. Ispitni rokovi

- Februarski - rok za prijavljivanje ispita je 15. novembar, a ispit se polaže krajem februara ili početkom marta; - Junski - rok za prijavljivanje ispita je 1. mart, a ispit se polaže krajem maja ili početkom juna; - Novembarski - rok za prijavljivanje ispita je 25. septembar, a ispit se polaže krajem novembra ili početkom decembra.

1.7. Struktura stručnog ispita

Prema Pravilniku o programu i načinu polaganja stručnog ispita, stručni ispit se sastoji od: - opšteg dela - posebnog dela

Opšti deo i posebni deo ispita polažu se istog dana. Opšti deo stručnog ispita polaže se prema jedinstvenom programu: 1) društveno uređenje 2) radni odnosi 3) upravni postupak Poseban deo stručnog ispita obuhvata: 1) pismeni deo ispita - izrada pismenog rada

7

2) usmeni deo ispita - odbrana stručnog rada - provera poznavanja propisa (zakoni, normativi, standardi, preporuke i sl.) 1.8. Sastav komisije

- predsednik komisije - ispitivači (jedan za opšti i jedan za posebni deo ispita) - članovi komisije.

1.9. Minimalan broj pitanja i ocenjivanja na ispitu Opšti deo: 3 (1 iz ustavnog uređenja, 1 iza radnih odnosa i 1 iz upravnog postupka) Odbrana rada: Neodređeno Poznavanja propisa: 3 (1 iz Zakona o planiranju i izgradnji objekata i 2 iz ostalih tehničkih propisa) Ocenjivanje kandidata:

- položio - nije položio.

U toku polaganja stručnog ispita vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik komisije, ispitivači (svaki za svoj deo ispita), članovi komisije i sekretar komisije.

1.10. Popravni ispit

Kandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz opšteg dela ili iz jednog predmeta posebnog dela, može polagati popravni ispit u roku koji ne može biti kraći od 3 meseca od dana kada je ispit polagao, odnosno u narednom ispitnom roku. Naknada za polaganja popravnog ispita je niža od naknade za polaganje celog ispita. 1.11. Odustajanje od ispita

Ako kandidat ne pristupi polaganju stručnog ispita, ili ako pre početka polaganja stručnog ispita izjavi da odustaje od ispita, smatraće se da nije ni polagao ispit, s tim da može da pristupi polaganju u narednom ispitnom roku. Ako kandidat neopravdano odustane od započetog polaganja stručnog ispita smatraće se da ispit nije položio. Ukoliko kandidat zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga bude sprečen da pristupi započetom polaganju ispita (npr. stručni rad je ocenjen pozitivno a ne može da pristupi usmenom delu ispita), podnosi pismeni zahtev komisiji za odlaganje ispita za sledeći ispitni rok. Zahtev za odlaganje ispita se mora podneti najmanje sedam dana pre dana polaganja, u protivnom će se smatrati da je kandidat neopravdano odustao. Komisija obaveštava kandidata da li je njegov zahtev usvojen.

8

Kandidat može da odlaže stručni ispit u periodu maksimalno dve godine od prijavljivanja ispita. Ukoliko u roku od dve godine kandidat ne položi ispit, mora da započne postupak polaganja od početka: da podnese novu prijavu i uradi novi rad. 1.12. Dokumenti o položenom stručnom ispitu

- POTVRDA (neposredno nakon polaganja) - UVERENJE (najkasnije dva meseca nakon polaganja), sadrži sledeće podatke: - naziv Ministarstva - ime, prezime i mesto rođenja kandidata - vrstu poslova za koje se izdaje uverenje, školska sprema (elektroenergetika) - registarski broj evidencije - datum izdavanja uverenja - potpis predsednika komisije i Ministra. Uverenje se overava pečatom Ministarstva.

1.13. Literatura u izdanju SMEITS-a 1.13.1. Literatura iz oblasti zakona, propisa i standarda

- G.Dotilć: Elektroenergetika (kroz standarde, zakone, pravilnike i tehničke preporuke). III izdanje, 2006.

- Lj. Rašajski, G. Dotilć: Mali elektroenergetski priručnik (MEP), II izdanje, 1997. - M. Mrđanov: Kablovi, samonoseći kablovi, užad i kratki spoj, izvodi iz tehničkih standarda

u elektroenergetici sa komentarom - M. Mrđanov: Zbirka zakona i pravilnika o planiranju i građenju objekata

1.13.2. Opšta tehnička literatura

- M.Isailović: Tehnički propisi o zaštiti od požara i eksplozija (s komentarima), II izdanje, 2002.

- M. Bogner, A. Petrović: Procena usluga u izgradnji objekata, 1999 (RASPRODATO). Knjige čiji je izdavač Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS), mogu se nabaviti u prostorijama Saveza, u Beogradu, ulica kneza MIloša 7 (II sprat, soba 29), tel. 011/3231372, e-mail: smeits@eunet.yu.

1.14. Lična licenca

Zakonom o planiranju i izgradnju (Službeni glasnik RS, br 47/2003) uveden je niz novina u pogledu sticanja prava na bavljenje poslovima vezanim za izradu tehničke dokumentacije i građenje objekata. Uvedena je lična licenca za odgovornog planera, urbanistu, projektanta i izvođača radova, a položen stručni ispit je jedan od uslova za dobijanje licence. Licencu za odgovornnog projektanta elektro struke može da stekne lice sa visokom stručnom spremom elektrotehničke struke odgovarajućeg smera, sa položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva, sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inženjerske komore. Stručnim rezultatima za projektanta smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju i izradi ili saradnji na najmanje dva projekta.

9

Licencu za odgovornog izvođača može da stekne lice sa visokom stručnom spremom elektrotehničke struke, odgovarajućeg smera sa položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa stručnim rezultatima na izvođenju radova iz ove oblasti i sa preporukom najmanje dva odgovorna izvođača ili Inženjerske komore. Stručnim rezultatima za izvođenje smatraju se rezultati na rukovođenju građenjem ili saradnji na građenju najmanje dva objekta. Lica sa završenom višom ili srednjom školskom spremom odgovarajuće struke, mogu da rukovode građenjem stambenih i pomoćnih objekata za svoje potrebe i potrebe članova porodičnog domaćinstva, kao i izvođenjem pojedinih građevinsko-zanatskih i instalerskih radova, radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, pod uslovom da imaju položen stručni ispit. Za ovu kategoriju nije predviđeno izdavanje lične licence. Stručni ispit koji je kao uslov za obavljanje navedenih poslova propisan zakonom, polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva.

Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati licencu Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da licencu za odgovornog projektanta moraju imati lica koja:

- učestvuju u izradi prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, - izrađuju tehničku dokumentaciju (generalne, idejne, glavne i izvođačke projekte i projekte

izvedenog objekta), - vrše reviziju (stručnu kontrolu) projekata za objekte iz člana 89, str 4.

Licencu za odgovornog izvođača radova moraju imati lica koja: - rukovode građenjem objekata, odnosno izvođenjem radova, - vrše stručni nadzor tokom građenja objekata, - vrše tehnički pregled objekata.

Licencu za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova izdaje: Inženjerska komora Srbije, 11000 Beograd, Kneza Miloša br9 tel 011/3241-655, fax 011/3248-586 e-mail: info@ingkomora.org.zu www.komora.org.yu

2.1. Izbor teme za pismeni rad

Prema Pravilniku o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita, temu za pismeni rad može da predloži kandidat ili poslodavac kod koga je kandidat zaposlen. Uz prijavu za polaganje stručnog ispita, kandidati prilažu projektni zadatak ili detaljan opis teme. Tema pismenog rada treba da odgovara stepenu školske spreme: Visoka školska sprema - rad mora obuhvatati jednu celinu složenog investicionog objekta ili instalacija. Viša školska sprema - rad mora obuhvatati manje složene investicione objekte ili deo složenog

10

investicionog objekta ili instalacija. Srednja školska sprema - rad mora obuhvatati neki jednostavniji investicioni objekat, odnosno deo nekog složenijeg objekta. 2.2. Prihvatanje teme pismenog rada Predloženu temu pismenog rada po pravilu ocenjuje predsednik Komisije i određuje ispitivača (mentora) pod čijim će nadzorom kandidat da izradi rad. Tema se ocenjuje sa: - prihvata se - prihvata se uz određene uslove - ne prihvata se (sa obaveznim navođenjem razloga) O oceni teme kandidat se obaveštava i tom prilikom obaveštava se i o terminu dostavljanja pismenog rada. 2.3. Delovi pismenog rada -Tekstualni deo -Grafički deo 1. Tekst i grafička dokumentacija pismenog rada moraju se uraditi na čistom papiru, bez oznaka preduzeća i druge organizacije. Samo u slučajevima kada kandidat prilaže glavni projekat iz preduzeća u kome je zaposlen, mentor može odobriti da se koristi ”logo” (engl. logging) tog preduzeća. 2. Za obradu teksta i crteža mogu se koristiti odgovarajući računarski programi uz primenu jugoslovenskih standarda, kako za obradu teksta, tako i za crteže. 2.4. Stručni nivo pismenog rada Glavni projekat (tj. “školski primer” glavnog projekta) Stručni rad ne može da bude: - diplomski, magistarski ili doktorski rad - studija - tipski projekat - projekat nekog uređaja ili mašine - elaborat, analiza, itd. 2.5. Minimum tekstualne dokumentacije u glavnim projektima 1. Naslovna strana sa sadržajem 2. Izjava o samostalnoj izradi rada (potpisana) 3. Projektni zadatak 4. Tehnički opis (obrazloženje)

11

5. Tehnički uslovi 6. Prilog o primenjenim propisanim merama zaštite na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu 7. Predmer i predračun radova i materijala 8. Specifikacija materijala 9. Proračuni 2.6. Projektni zadatak Projektni zadatak se satoji iz 3 dela: 1. Opšti podaci - podaci o investitoru (naziv, sedište i dr) - naziv i lokacija objekta - naziv projekta - etapnost izgradnje objekta - godina početka izgradnje objekta - godina završetka izgradnje objekta 2. Tehnički podaci - osnovni podaci o objektu 3. Ostali podaci U praksi Projektni zadatak ima 2 forme:

- Projektni zadatak sa osnovnim zahtevima – Prilog 1; - Projektni zadatak sa detaljnim zahtevima – Prilog 2. Ukoliko se uz prijavu za polaganje stručnog ispita prilaže projektni zadatak sa osnovnim zahtevima (tzv. lagana forma projektnog zadatka), često se dešava da nema dovoljno podataka za kvalifikovanu ocenu o prihvatanju teme pismenog rada. U tom slučaju, obavezno treba priložiti detaljan opis teme. Napomena: Projektni zadatak potpisuje Investitor, nikada projektant. U stručnom radu Projektni zadatak može odtati nepotpisan.

2.7. Tehnički uslovi - opšti uslovi za ugovaranje i izvođenje radova (Prilog 3) - tehnički uslovi za izvođenje radova (Prilog 4) 2.8. Prilog o primenjenim propisanim merama zaštite na radu Prema Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (bivši Zakonu o zaštiti na radu), uz tehničku dokumnentaciju treba da se uradi prilog o zaštiti na radu sa naznakom svih opasnosti po život i štetnosti po zdravlje radnika i građana koje mogu da se pojave pri korišćenju objekta i merama koje su projektovane da se ove opasnosti otklone, a štetnosti otklone ili svedu u dozvoljene granice. (Prilog 5). Napomena: Izjava o primenjenim propisanim merama zaštite na radu nije dovoljna. Prilog mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta.

12

2.9. Tehnički opis (obrazloženje) U tehničkom opisu odgovorni projektant daje obrazloženje koncepcije projekta i kratak opis, po nekoliko rečenica o svakoj od instlacija ili delova obrađenih projektom. U ovom obrazloženju treba obavezno navesti sve karakteristike, pogotovo ukoliko ima neuobičajenih, detalje koji su primenjeni u projektu. Sva rešenja koja nisu u grafičkoj dokumentaciji prikazana dovoljno precizno, ili ih nije bilo moguće dovoljno precizno prikazati, moraju biti tako opisana, da prilikom izbora opreme, montažne opreme ili izvođenja instalacija, izvođač nema dilema. Tehnički opis mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta. 2.10. Predmer i predračun radova i materijala i specifikacija materijala Predmer i predračun radova i materijala mora da sadrži cene izražene u dinarima. Predmer i predračun radova i materijala može da se uradi po grupama pozicija (npr. navede se šta sve sadrži VN ćelija, a iskaže se ukupna cena za isporuku, montažu i ispitivanje ćelije), ili, navede se šta sve sadrži razvodni ormar, a iskaže se ukupna cena za isporuku, montažu i ispitivanje. Ukoliko je Predmer i predračun radova i materijala urađen dovoljno detaljno, može se izostaviti Specifikacija materijala. Predmer sa predračunom radova mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta. 2.11. Vrste crteža i redosled u projetku 2.11.1 Situacija objekta (uz projektni zadatak) Prvi crtež mora da bude situacioni plan na kome je prikazan objekat na koji se odnosi pismeni rad (šrafrirano), susedni objekti, saobraćajnice, spoljne instalacije (VN i NN vodovi, toplovodi, vodovodi i sl.). 2.11.2. Grafička dokumentacija Postrojenja i instalacije: - dispozicija objekta - razmeštaj opreme (plan i presek za postrojenja) - plan polaganja kablova (instalacija) - jednopolna šema postrojenja (razvodnih ormara) - elektromontažne šeme - šeme delovanja (razvijene šeme) - izgled i dimenzije ormara za elektromotorne pogone - kablovske liste za elektromotorne pogone - uzemljenje (radno, zaštitno) - gromobranska instalacija (osnova krova i sve četiri fasade) NAPOMENA: seme vezivanja nisu neophodne. Vodovi: - situacija trase - uzdužni profil trase (VN)

13

- preseci rova - skice stubova - ovesna ili spojna oprema - uzemljenje stuba - uzemljenje plašta i spojnica - prenaponska zaštita u trasi 2.12. Izgled crteža

Ne mogu se koristiti fotokopije crteža i drugih listova iz originalnih projekata ili tipskih projekata. Crteži moraju biti izrađeni u skladu sa jugoslovenskim standardima. Na crtežima treba navesti potrebne napomene, objašnjenja i legende za potpunije razumevanje crteža. Svaki crtež mora obavezno imati sastavnicu (zaglavlje) prema JUS A.A0.063:1996, sa potrebnim podacima i samo sa imenom kandidata kao realizatora (Prilog 6). Nepomena: Crteži moraju biti urađeni u razmeri koja je definisana propisima: Za glavne projekte osnove sa ucrtanim instalacijama se rade u razmeri 1:50, a gromobranska instalacija i uzemljenje se mogu uraditi u razmeri 1:100. Veličina slova i simbola na šemama mora omogućiti čitanje bez problema. 2.13. Primena šema - Dispozicijski crtež (skraćeno: Dispozicija) - Principjelna (ili blok) šema - Jednopolna šema - Višepolna (npr. tropolna) šema - Sema delovanja (razvijena šema) - Priključni plan rednih stezaljki (šema vezivanja) - Zamenska šema - Logička šema NAPOMENA: 1. Na crtežima koji predstavljaju dispoziciju opreme i instalacija (osnove i preseci), moraju se koristiti iste oznake kao u jednopolnoj šemi odnosno šemi veza ili šemi postrojenja ili instalacija 2. Na jednopolnim šemama ormara instalacija, moraju se strujna kola podeliti po fazama. 2.14. Primena simbola prema važećim jugoslovenskim standardima Električne šeme obavezno moraju biti izrađene u skladu sa JUS standardima, tj. grupom standarda “Grafički simboli za primenu u električnim šemama”: JUS N.A3.002:1986 Simboli elemenata, simboli namene i drugi simboli opšte primene JUS N.A3.003:1987 Provodnici i pribor za spajanje JUS N.A3.006:1986 Rasklopne aparature i zaštitni uređaji JUS N.A3.007:1986 Rasklopne aparature i zaštitni uređaji JUS N.A3.008:1987 Merni instrumenti, sijalice i uređaji za signalizaciju Itd.

14

2.15. Glavni projekti izrađeni po prpisima drugih zemalja (tzv. nostrifikacija projekta)

Prema pravilniku o sadržini i načinu vršenja tehničke kontrole glavnih projekata, tehničkom kontrolom Glavnog projekta izrađenog po propisima drugih zemalja, proverava se:

- da li kvalitet materijala opreme i instalacija odgovara normama kvaliteta po JUS-u i da li je njihov izbor racionalno izvršen.

- da li predviđeni tehnički i tehnološki postupci građenja odgovaraju propisima i zaštiti životne sredine, o bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti od požara i drugim propisima o bezbednosti građenja i korišćenja za tu vrstu i namenu objekta.

- Tehnička kontrola Glavnog projekta izrađenog po propisima drugih zemalja, vrši se na primeru projekta koji je preveden na srpski jezik (stručni prevod).

2.16. Izrada pismenog rada i uloga mentora Pravo je kandidata da zahteva, a dužnost ispitivača (mentora) da obezbedi punu informisanost kandidata o načinu izrade pismenog rada i postupku na usmenom delu ispita. To se realizuje organizovanjem pripremnog seminara ili pojedinačnim upoznavanjem. NAPOMENA: Kontaktiranje mentora i rad sa mentorom nije uslov za polaganje ispita (tj. nije obavezno). 2.17. Dostavljanje pismenog rada Rok za dostavljanje pismenog rada određen je u Rešenju o prihvatanju teme, s tim što ne može biti kraći od dva meseca niti duži od šest meseci. Izuzetno, na pismeni zahtev kandidata, rok za dostavljanje pismenog rada može se produžiti, s tim što se pismeni rad mora dostaviti najkasnije 15 dana pre polaganja ispita. Rad mora biti ukoričen sa nazivom teme i imenom i prezimenom kandidata na naslovnoj strani. Tekstualni deo pismenog rada mora imati numerisane strane, a crteži iz grafičke dokumentacije moraju imati svoje nazive i brojeve. Sve ovo mora korespondirati sa sadržajem uloženim u projekat. Pismeni rad se dostavlja u jednom primerku na adresu SMEITS-a. Rad se može poslati i poštom. Rad se vraća kandidatu po završetku usmenog dela ispita.

2.18. Ocenjivanje pismenog rada Pismeni rad po pravilu ocenjuje ispitivač (mentor) pod čijim je nadzorom kandidat izradio rad. Rad se ocenjuje sa: - prihvata se (tj. položio-la) - prihvata se uz određene uslove - ne prihvata se (sa obaveznim navođenjem razloga) O oceni rada kandidat se obaveštava i tom prilikom obaveštava se i o terminu polaganja opšteg dela i usmenog dela ispita.

15

Ukoliko pismeni rad ne dobije pozitivnu ocenu od strane ispitivača, kandidat ne može da pristupi polaganju usmenog dela ispita (opšti deo, odbrana rada i poznavanje propisa). 2.19. Odbrana pismenog rada

obuhvata:

- stepena samostalnosti (Izjava o samostalnoj izradi rada) - stručnosti (Objašnjenje koncepcije, projektovanih rešenja, proračuna, funkcija, itd.) - samoincijativnosti (Daje se stručno mišljenje o načinu realizacije projekta.) - poznavanja tehničkih propisa koji su neposredno primenjeni pri izradi dokumentacije koja je predmet pismenog rada.

2.20. Opšti propisi Pored poznavanja tehničkih propisa koji su neposredno primenjeni pri izradi dokumentacije, za polaganje ispita je neophodno upoznati se i sa opštim propisima. U poglavlju opstih propisa je obrađeno gradivo koje moraju poznavati svi kandidati, bez obzira na oblast elektrotehnike kojom se bave. Kada se kaže opšti propisi vezani za proces izgradnje objekta, misli se pre svega na:

- Zakon planiranju i izgradnji objekata, - podzakonske akte ovog zakona – pravilnike, - Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, - Zakon o zaštiti od požara, - Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o osnovama zaštite životne sredine.

3.1. Zakon o planiranju i izgradnji Poznavanje ovog zakona je neophodno da bi se bilo koji segment koji pripada izgradnji, ili ukupna izgradnja, izveli. Sam Zakon o planiranju i izgradnji objekata uređuje pored ostalog građevinsko-tehničke, tehnološke i druge uslove za izvođenje prethodnih radova, izradu tehničke dokumentacije, način i postupak izdavanja odobrenja za izgradnju i upotrebne dozvole, građenje objekata i druga pitanja od značaja za izgradnju i korišćenje objekata. Podzakonskim aktima koja su vezana za ovaj zakon – pravilnicima, bliže se propisuju pojedini poslovi definisani ovim zakonom. Poznavanje ovog zakona i pravilnika vezanih za njega, neophodno je, bilo da kandidat želi da se bavi planiranjem, projektovanajem ili izvođenjem radova, nadzorom, ili da bude investitor. Poglavlja Zakona su složena ''tehnološkim redom'', kako teče i izgradnja:

- planiranje - urbanističko planiranje - građevinsko zemljište - izgradnja objekata

16

- stručni ispit i licence - inženjerska komora Srbije - rušenje objekata - nadzor - prelazne i završne odredbe

3.2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Ovaj zakon definiše prava, obaveze i odgovornosti i poslodavca i zaposlenih. Zakonom se određuju nadležnosti i mere čijom se primenom odnosno sprovođenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu. Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju zaposleni kao i svi oni koji rade određen organizovani posao. Bezbednost i zdravlje na radu je dužan da obezbedi onaj, koji je posao organizovao: poslodavac, organizator radova i takmičenja, obrazovna organizacija.. Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih principa u svim delovima procesa od projektovanja, preko izrade, do, na kraju, obrazovnih. Ovo se čini da bi se otklonili ili sveli na najmanju meru svi rizici od povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih. Posebno treba naglasiti da je obaveza preduzeća koje izrađuje tehničku dokumentaciju, da uz projekte izradi prilog o zaštiti na radu. U prilogu moraju biti navedene sve opasnosti po život i štetnosti po zdravlje radnika i građana koje mogu da se pojave pri korišćenju objekta i merama koje su projektovane da se ove opasnosti otkole ili svedu u dozvoljene granice. Prilog se izrađuje za svaku vrstu projekta i za svaku vrstu objekta i potpisuje ga odgovorni projektant. 3.3. Zakon o zaštiti od požara

Po definiciji, zaštita od požara objekata obuhvata skup mera i radnji normativne, upravne, oragnizaciono-tehničke. preventivne, informativno-vaspitne i druge prirode. Zaštita od požara je sastavni deo društvene samozaštite, pa su Zakonom definisane obaveze svakog od članova društevno-političke zajednice za sprovođenje ovog zakona. Posebno treba voditi računa o obavezama pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada i objekata za javnu upotrebu. Zakonom je definisano da se moraju obezbediti uslovi za sigurnu evakuaciju ljudi u slučaju požara, kao i svi potrebni uređaji i sredstva za gašenje požara. Takođe, treba imati u vidu da se od organa nadležnog za izdavanje odobrenja za gradnju, adaptaciju i rekonstrukciju, odobrenje može dobiti i bez saglasnosti Uprave za zaštitu od požara i spasavanja. Uslov za dobijanje upotrebne dozvole za objekat je pozitivno mišljenje Uprave za zaštitu od požara i spasavanje na izvedene instalacije, odnosno objekat. Iz tog razloga se preporučuje, da se investiciono tehnička dokumentacija – glavni projekat, pre početka izvođenja radova preda Upravi na saglasnost. Na taj način, se sve dileme razreše pre početka izvođenja radova. 3.3. Zakon o zaštiti životne sredine

Ovim zakonom se uređuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine i određuju mere zaštite. Sa aspekta naše struke, moglo bi se reći da bi poglavlja o zaštiti od buke i zaštita od jonizacionih zračenja, mogla biti interesantna za razmatranje. Pri projektovanju i izvođenju elektroinstalacija, elektropostrojenja i uopšte postavljanju opreme koja proizvodi buku, treba voditi računa da se ti izvori buke moraju upotrebljavati i održavati tako da buka ne prelazi dozvoljeni nivo u sredini u kojoj čovek boravi.

17

Jonizujuće zračenje je multidisciplinarni problem. Naša struka se uglavnom tu javlja kao prateća, da obezebedi uslove potrebne za definisanu zaštitu: ventilacija, hermetizacija, održavanje razlike pritisaka, obezbeđivanje rada sistema kontrole i slično. Kao zaključak, bitno je još jedanput konstatovati da je poznavanje svih pomenutih zakona neophodno ukoliko čovek želi da se bavi bilo kojim segmentom investicione izgradnje. 4.1. Vrste tehničkih propisa

- zakoni - pravilnici - standardi - preporuke - tehnička uputstva.

4.11. Zakoni

1. Zakon o planiranju u izgradnji (Sl. glasnik RS, br 47/2003 i 34/2006) 2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.glasnik RS, br 101/2005) 3. Zakon o zaštiti od požara (Sl. list SRJ, br 80/1994, 83/1994, 28/1996 i 12/1998) 4. Zakon o mernim jedinicama i merilima (Sl. list SRJ, br 80/1994, 83/1994, 28/1996 i

12/1998) 5. Zakon o elektroprivredi (Sl. glasnik RS, br 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 69/1994 i

44/1995). 6. itd.

4.1.2. Pravilnici o tehničkim normativima

1. Pravilnik o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V (Sl. list SFRJ, br. 4/1974) 2. Pravilnik o tehničkim normativima za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V (Sl. list SRJ. br. 61/1995) 3. Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (Sl. l ist SFRJ, br. 65/1988; Sl. listSRJ, br. 18/1992) 4. Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju srednjenaponskih nadzemnih vodova samonosećim kablovskim snopom (Sl. list SRJ, br. 20/1992) . 5. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja (Sl. list SRJ, br. 11/1996) 6. Pravilnik o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova(Sl. listSRJ, br. 41/1993) 7. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i uređaja od požara (Službeni list SFRJ, br. 74/1990) 8. Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne uredaje za gašenje požara ugljen-dioksidom (Službeni list SFRJ, br. 44/1983. i 31/1989) 9. Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara (Sl. list SRJ,br. 87/1993) 10. Itd.

18

4.1.3. Jugoslovenski standardi

-JUS.. . - JUS IEC ... - Granski standardi (npr. GSE ...)

NAPOMENA: Savremeni razvoj na polju elektrotehničke standardizacije dobija sve više međunarodni karakter, tako da se u većini zemalja donose međjunarodni standardi IEC pre donošenja nacionalnih standarda. Standardi IEC se u nekim zemljama direktno prevode sa neznatnim dopunama, a u nekim zemljama se usvajaju i bez prevođenja kao nacionalni standardi.

Opšti pregled JUS standarda: - Grana A:Osnovni i opšti standardi - Grana B:Rudarstvo i prerada minerala. uglja i nafte - Grana C:Metalurgija i tehnologija prerade metala - Grana D:Šumarstvo, drvna industrija i prerada drvenastih materija - Grana E:Poljoprivreda, prehrambena i duvanska industrija - Grana F:Tekstilna i odevna industrija - Grana G:lndustrija kože, gume i plastičnih masa - Grana H:Hemijska industrija - Grana K:Industrija alata i pribora - Grana L:Industrija mernih i drugih aparata i precizne mehanike - Grana M:Mašinogradnja i metalska industrija - Grana N:Elektrotehnika - Grana P:Uređaji, postrojenja i vozila šinskog saobraćaja - Grana R:Brodogradnja, uređaji i postrojenja rečnog i pomorskog saobraćaja - Giana U:Građevinarstvo - Grana Z:Standardi koji ne ulaze ni u jednu posebnu grupu - Grana N:Elektrotehnika - Grupa N.A.: Osnovni i opšti standardi - Grupa N.B.: Proizvodnja, prenos i distribucija električne energije - Grupa N.C.: Električni provodnici - Grupa N.E.: Materijal za električne instalacije - Grupa N.F.: Materijal za električne vodove i postrojenja - Grupa N.G.: Električne rotacione mašine - Grupa N.H.: Transformatori, prigušnice i usmerači - Grupa N.J.: Elektrohemijski izvori - Gfupa N.K.: Naprave za uključivanje - Grupa N.L.: Električne sijalice i svetiljke - Grupa N.M.: Elektrotehnički proizvodi za potrebe domaćinstava, zanatstva i poljoprivrede - Grupa N.N.: Elektronika i telekomunikacije - Grupa N.P.: Električni uređaji za motore i vozila - Grupa N.R.: Sastavni delovi za elektroniku i telekomunikacije - GrupaN.S.: Specijalne električne mašine, uređaji i aparati za industrijske i medicinske

svrhe

Prirneri važnijih Standarda JUS

JUS N.B2.741:1989 Električne instalacije niskog napona. Zahtevi za bezbednost. Zaštita od električnog udara JUS N.B4.803:1996 Gromobranske instalacije. Određivanje nivoa zaštite. Izokeraunička karta SR Jugoslavije

19

JUS N.CO.006:1983 Elektroenergetika. Označavanje izolovanih provodnika i kablova JUS N.H9.103:1972 Strujni transformatori za zaštitu. Dopunski tehnički uslovi JUS N.H9.123:1978 Naponski transformatori za zaštitu. Dopunski tehnički uslovi i ispitivanja JUS N.K3.010:1980 Prekidač za naizmeničnu struju visokog napona. Nazivne

karakreristike.

Primeri važnijih standarda JUS IEC

JUS IEC 529:1995 Stepeni zaštite električne opreme ostvareni pomoću zaštitnih kućišta (IP kod) (identičan sa IEC 529:1989)

JUS IEC 725:1993 Elektromagnetna kompatibilnost. Razmatranje referentnih impedansi pri određivanju smetnji od aparata za domaćinstvo i slične električne opreme (ldentičan sa IEC 725:1981)

JUS IEC 865-1:1996 Struje kratkog spoja. Proračun efekata. Deo 1: Definicije i metode proračuna (identičan sa IEC 865-1:1993)

JUS IEC 909:1994 Elektroenergetika. Proračunavanje struja kratkog spoja u trofaznim naizmeničnim sistemima (identičan sa IEC 909:1988)

JUS IEC 947-2:1994 Rasklopne aparature. Deo 2: Prekidači niskog napona (identičan sa IEC 947-2:1989)

JUS IEC 1024-1:1996 Gromobranske instalacije. Određivanje nivoa zaštite.

4.2. Primena inostranih standarda

U nedostatku domaćih standarda, mogu se takođe koristiti u svetu priznati inostrani standardi i preporuke:

- standardi IEC (Intemational Electrotechnical Commission) - predstandardi CENELEC (Draft European PreStandard European Committee

for Electrotechnical Standardization) - standardi ISO (Intemationa! Organisation for Standardisation) - srandardi BS (British Standard) - standardi VDE (Verband Deutscher Elektrotechniker) - standardi IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) - preporuke NEPA (National Fire Protection Association) - standardi NF (Norme Francaise) - standardi GOST (Gosudarstveni Standard) - preporuke CIGRE (Conference Intemationale des Grands Reseaux Electriques)

Primeri važnijih standarda IEC

IEC 44-6:1992 Instrument transformers. Part 6: Requirements for protective current transformers for transient performance IEC 71-1:1993 Insulation co-ordination. Part 1: Definitions, principles and rules (Seventh edition) IEC 99-4:1991 Surge arresters. Part 4: Metal-oxide surge arresters vvithout gaps for A.C. systems IEC 298:1990 AC Metal Enclosed Switchgear and Controlgear for Rated Voltages above 1 kV and up to including 52 kV IEC 1000-4-8:1993 Basic EMC publication. Part 4: Testing and measurement techniques. Section 8: Power frequency magnetic field immunity test.

20

4.3. Tehničke preporuke

4.3.1. Tehničke preporuke EIektroprivrede Srbije (EPS)

TP-01:1974 Obeležavanje dalekovoda u mreži Srbije TP-02:1966 Brojčano obeležavanje faznih provodnika TP-03:1977 Zemljospojna zaštita transformatora TP-04:1984 Uzemljenje neutralnih tačaka rnreža 110. 220 i 400 kV TP-05:1971 Uzemljenje neutralnih tačaka mreže 35 kV TP-06:1986 Zaštita vodova u mreži 35 kV TP-07:1992 Uređaji za zaštitu visokonaponskih energetskih transfomatora TP-08:1983 Uređaji za zaštitu u mreži 110 kV TP-09:1970 Energetski transformatori 110/35 kV i 110/10 kV TP-10:1988 Merila sa pripadajućim uređajima za obračunsko merenje energije i snage TP-11:1988 Merni transformatori TP-12:1983 Uređaji za zaštitu u mreži 220 kV TP-14:1978 Osvetljenje elektroenergetskih postrojenja TP-15:1971 Korišćenje podloga o strujama I snagama kratkog spoja TP-17:1984 Merni pretvarači i sumatori TP-18:1983 Statički uređaji za kompenzaciju reaktivne snage TP-19:1983 Automatski regulator napona za energetske

transformatore sa promenom odnosa transformacije pod opterećenjem TP-23:1982 Projektovanje, izgradnja i održavanje uzemljenja

elektroenergetskih postrojenja TP-24:1973 Merni instirumenti u postrojenjima prenosne mreže TP-25:1983 Koordinacija izolacije u mrežama visokog napona TP-26:1984 Izolaciona ulja za energetske transformatore TP-27.1974 Instrumenti za merenje električnih veličina u poljima

generatora i poljima sopstvene potrošnje elektrana TP-29:1978 Mere za ograničenje tranzijentnih prenapona u sekundarnim kolima

razvodnih postrojenja i transformatorskih stanica prenosne mreže TP-30:1978 Osnovni uslovi za nabavku, ispitivanje i montažu elektro

opreme i uređaja elektroenergetskih postrojenja sa stanovišta zemljotresa TP-31:1979 Uređaji za zaštitu dalekovoda 400 kV TP-32:1982 Izolacioni sistemi rotacionih mašina TP-33:1982 Sigurnosno napajanje trafostanica, razvodnih postrojenja i centara

daljinskog upravljanja TP-34:1982 Sigurnosno napajanje u hidroelektranama TP-35:1982 Sigurnosno napajanje u termoelektranama

4.3.2. Tehničke preporuke elektrodistibucija Srbije

TP-1a:2000 Distributivna transformatorska stanica 10 (20)/0.4 kV sa kablovskim izvodima, snage 630 (1000) kVA

TP-1 b:2001 Prigradske distributivne TS 10/0,4 kV i 20/0,4 kV snage 400 kVA TP-1v:2001 Stubna transformatorska stanica 10/0,4 kV, 20/0,4 kV i 35/0?4 kV snage 100 kVA, 200 kVA i 400 kVA

21

TP-1g:2001 Distributivne TS 10/0,4 kV i 20/0,4 kV za privremena i interventna rešenja TP-2a:2001 Izolatori za nadzemne vodove TP-2b:2001 Tehnički uslovi za izradu i montažu rastavljača i sklopke rastavljača za nadzemne elektroenergetske vodove TP-3:2000 Izbor i polaganje energetskih kablova u elektrodistributivnim mrežama 1 kV, 10

kV, 20 kV i 35 kV TP-4:2001 Primena relejne zaštite i lokalne automatike u distributivnim mrežama 10 kV,

20kV, 35 kVi HokV TP-4a 1:2001 Primena zaštitnih uređaja u distributivnim mrežama 10 kV. 20 kV i 35 kV TP-4a 2:2001 Primena zaštitnih uređaja u distributivnim mrežama 110 kV TP-4b:2001 Primena zaštitnih uređaja distributivnih energetskih transformatora

35/10,5(21) kVi 110/XkV TP-4v:2001 Primena uređaja lokalne automatike u distributivnim transfomatorskim

stanicama 35/10(20) kV i 110/X kV TP-5:1997 Primena temeljnog uzemljivača i mera izjednačavanja potencijala u objektima i

transformatorskim stanicama TP-6:1998 Uzemljenje neutralnih tačaka elektrodistributivnih mreža 110 kV, 35 kV, 20

kV,.10kVi0,4kV TP-7:1996 Izvođenje uzemljenja i uzemljivača u elektrodistributivnim transformatorskim

stanicama 35/10(20) kV i 10(20)/0,4 kV TP-8:2000 Primena samonosivog kablovskog snopa (SKS) u elekrrodistributivnim

nadzemnim mrežama 1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV TP-9:2000 Izvođenje uzemljenja stubova elektrodistributivnih nadzemnih mreža 110 kV, 35

kV, 20 kV, 10 kV i 1 kV TP-10:1997 Opšti tehnički uslovi za projektovanje, proizvodnju i korišćenje betonskih

stubova elektroenergetskih vodova 20 kV, 10 kV i 1 kV TP-10a:2001 Opšti tehnički uslovi za projektovanje, proizvodnju i korišćenje betonskih

stubova za nadzemne elektroenergetske vodove 0,4 kV, 10 kV. 20 kV i 35 kV TP-11:1999 Tipizacija osnovnih parametara energetskih transfonnatora 110/10,5 kV,

110/21 kV i 110/36,75/10,5 kV, snage do 40 MVA TP-12a:2000 Osnovni tehnički zahtevi za izgradnju distributivnih TS 110/10 kV, 110/20 kV

i 110/35/10 kV TP-12b:2000 Osnovni tehnički zahtevi za izgradnju distributivnih TS 35/10 kV TP-13:1998 Priključci na niskonaponsku mrežu i električne instalacije u zgradama

22

TP-14a:2001 Planovi razvoja i osnovnih koncepcijskih rešenja za planiranje elektrodistributivnih inreža TP-14b:2001 Osnovni tehnički uslovi za planiranje, projektovanje i izgradnju niskonaponskih mrreža i pripadajućih transformatorskih stanica 1020)/0,4 kV stambenih naselja.

4.3.3. Ostale tehničke preporuke

- Tehničke preporuke i odredbe Zajednice jugoslovenskih železnica (TPE ...)

- propisi Eiektrodistribucije Beograd (EDB ...)

- publikacije ZJPTT (TK ...) koje se objavljuju u PTT vesniku - i td. 4.4. Primeri pitanja iz poznavanja propisa iz elektroenergetike

Po pravilu se usmeni deo ispita iz poznavanja zakona, tehničkih normativa, standarda i drugih propisa, vezuje za oblasti koje odgovaraju oblastima iz koje je rađen stručni rad.

Primer. Pitanje (1) iz standarda JUS IEC 865-1:1996: Kako se izračunava termički

ekvivalentne struje kratkog spoja (Ith)?

Očekivani odgovor: Termički ekvivalentna struja kratkog spoja izračunava se iz efektivne vrednosti struje kratkog spoja i faktora m i n za vremenski zavisne efekte grejanja jednosmerne i naizmenične komponente struje kratkog spoja

gde su: I"k - efektivna vrednost početne (subtranzijentne) struje simetričnog kratkog spoja (u

trofaznom sistemu merodavan je uravnoteženi trofazni kratki spoj); m i n - numerički faktori; vrednosti m i n su funkcije trajanja struje kratkog spoja (Tk) i

taktora (K), odnosno kao funkcija trajanja struje kratkog spoja (Tk) i odnosa struja (I"k,Ik), pri čemu je Ik ustaljena struja trofaznog kratkog spoja.

Primer. Pitanje (2) iz standarda IEC 898:1995: Klasifikacija instalacionih automatskih prekidača za zaštitu od prekomernih struja prema karakteristikama okidanja?

-Očekivani odgovor: 1. Automatski prekidači tipa B (... kada kroz polove protiče 5 In. vreme isključenja mora biti

kraće od 0,1 sekunde). 2. Automatski prekidači tipa C (... kada kroz polove protiče 10 In. vreme isključenja mora biti kraće od 0,1 sekunde). 3. Automatski prekidači tipa D (... kada kroz polove protiče 20 ln, vreme isključenja mora biti kraće od 0.1 sekunde).

Primer. Pitanje (3) prema TP-14b:2001: Tipovi stambenih naselja pri planiranju. projektovanju i izgradnji niskonaponskih mreža i pripadajućih trafostanica 10(20)/0,4 kV?

Očekivani odgovor: Tip 1: uže gradsko područje — "gradsko jezgro", Tip 2: šire gradsko područje, Tip 3: kolektivna stambena naselja sa centralnim grejanjem i velikom gustinom stanovanja. Tip 4: individualna (porodična) stambena naselja sa centralnim grejanjem i malom

gustinom stanovanja,

23

Tip 5: individualna (porodična) stambena naselja bez centralnog grejanja i malom gustinom stanovanja,

'Tip 6: 'sremski' tip stambenog naselja, Tip 7: 'šumadijski' tip stambenog naselja.

PAŽNJA! Obično se ne pita kako glasi formula za određivanje maksimalnog godišnjeg jednovremenog

opterećenja, na primer za uže gradsko područje - 'gradsko jezgro" (tip 1):

Ali, ako je u projektu navedena mora da se zna da je: Pm - maksimalno godišnje jednovremeno opterećenje na nivou objekta (kW); n — broj domaćinstava koji se priključuju na objekat (25 ≤ n ≤ 300); t - godina za koju se računa maksimalno godišnje jednovremeno opterećenje (t ≥ 1990).

4.5. Tehnički propisi iz oblasti instalacija i elektromotornih pogona

Propisa koji su do sada doneti iz oblasti elektroenergetike, instalacija i elektromotomog pogona, ima mnogo. Veliki deo ovih propisa je usaglašen sa normama IEC, a neki od njih su direktno prevedene norme IEC.

Stručni ispi t predstavlja proveru znanja stečenog radnim iskustvom. Iz tog razloga se i traži kao uslov za polaganje stručnog ispita dve godine radnog iskustva na određenoj vrsti poslova.

Primenjeno na konstataciju o tome da su propisi brojni, provera poznavanja propisa stečenog radnim iskustvom. znači da kandidat ume da primeni odgovarajući propis na odgovarajućem mestu.

Pitanje iz propisa nije napisati i l i napamet reći određenu formulu, ali može da bude da se objasni formula primenjena u proračunu priloženom u projektu. Odnosno pitanje nije 'koja je formula za izračunavanje kratkog spoja?' ali može da bude: „Zašto se izračunava struja kratkog spoja'?"

U spisku propisa koji kandidati koji se prijave za polaganje stručnog ispita dobiju naveden je veliki broj propisa. Kao prvo, važno je znati da posebnu pažnju treba obratiti na ono poglavI je sa propisima iz oblasti iz koje je kandidat prijavio rad. Sledeća važna napomena je da je nemoguće i nepotrebno učiti propise napamet. Iz propisa je bitno pre svega, znati one podatke koji učestvuju u rešavanju koncepcije projekta. Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti svim vrstama zaštite: direktnoj, indirektnoj, uzemljenju, gromobranu, izjednačenju potencijala. Sisterni zaštite od električnog udara su oblast propisa koju je neophodno obraditi sa dodatnim zalaganjem.

Treba se informisati o propisima za izvođenje specijalnih instalacija, kao što su instalacije u prostorima sa eksplozivnim gasovima i l i parama, i ustanoviti šta je u projektovanju odnosno izvođenju ovih instalacija drugačije u odnosu na standardne.

Kao zaključak, treba ponovo naglasiti, da poznavanje propisa mora biti usvojeno kroz rad, a ne naučeno napamet.

Na primer: 1. JUSN.A5.070 Moguće pitanje: Koji stepen zaštite opreme će se izabrati za postavljanje u fabričkoj hali

u kojoj se odvija proizvodni proces u okviru koga se stvara vlaga i pojavljuju se isparenja sumporne kiseline? Od kog materijala će se birati svetiljke?

2. JUSN.B2.730 Moguće pitanje: Za objekte klasifikovane kao BD3, od kog materijala smeju da budu

oprema i kablovi koji se postavljaju na putevima evakuacije? 3. Pravilnik 53/88

24

Sa kojim se minimalnim poluprečnikom savijaju kablovi i od čega on zavisi?

Opšti sa posebnim delom čini celinu stručnog ispita čija je obaveza polaganja utvrđena

posebnim zakonom. Položen stručni ispit predstavlja uslov za obavljanje određenih poslova

utvrđenih posebnim zakonom. Opšti deo stručnog ispita ne polažu kandidati koji su stručni

ispit položili po odredbama drugih propisa, s obzirom na to da je opšti deo ispita, u

sadržinskom smislu, isti za sve stručne ispite tehničke struke.

Opšti deo stručnog ispita obuhvata tri oblasti koje su, saglasno Pravilniku o načinu i programu polaganja stručnog ispita, sistematizovane po grupama i to:

5.1. Društveno i ekonomsko uređenje 5.1.1. Republika Srbija

Osnovi ustavnog uređenja Republike Srbije: slobode, prava i dužnosti čoveka i građana po Ustavu RS; ekonomsko i socijalno uređenje; prava i dužnosti Republike Srbije; republički organi (Narodna skupština, Predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, sudovi i javna tužilaštva); ustavnost i zakonitost; teritorijalna organizacija Republike Srbije (Autonomna Pokrajina Vojvodina i Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija, opština grad Beograd): donošenje i promena Ustava RS.

5.2. Radni odnosi

(1) Osnovna prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada i zabrana diskriminacije: (2) zasnivanje radnog odnosa (uslovi za zasnivanje radnog odnosa, ugovor o radu, stupanje na rad, probni rad, radni odnos na određeno vreme, radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom, radni odnos sa nepunim radnim vremenom, radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem, pripravnici); (3) radno vreme (puno radno vreme, nepuno radno vreme, skraćeno radno vreme. prekovremeni rad, raspored radnog vremena, preraspodela radnog vremena, noćni rad); (4) odmori i odsustva (odmori zaposlenih, odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, godišnji odmor, odsustvo uz naknadu — plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo i mirovanje radnog odnosa); (5) zaštita zaposlenih (opšta zaštita, posebna zaštita žena i omladine, zaštita materinstva, porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, zabrana otkaza, zaštita invalida; obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad); (6) zarada, naknada zarade i ostala primanja (zarada, uvećana zarada, minimalna zarada, naknada zarade. naknada troškova i druga primanja, zaštita zarade i naknade zarade); (7) zabrana diskriminacije, naknada štete; (8) restanak radnog odnosa (slučajevi prestanka radnog odnosa, prestanak radnog odnosa nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog, otkaz od strane zaposlenog, otkaz od strane poslodavca, neopravdani razlozi za prestanak radnog odnosa od strane poslodavca, postupak u slučaju otkaza, nezakoniti otkaz, udaljenje zaposlenog sa rada, višak zaposlenih; pravo na otpremninu i druga prava po prestanku radnog odnosa); (9) ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih (ovlašćenje za odlučivanje o pravima i obavezama, arbitraža, sudska zaštita, rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa); (10) posebni oblici rada i radna knjižica (privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, samozapošljavanje), savet i sindikat zaposlenih: ( 1 1 ) kolektivni ugovori (predmet i oblik kolektivnog ugovora, vrste kolektivnih ugovora, učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora, učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora prema vrsti kolektivnog ugovora,

25

odbor za pregovore, postupak i ovlašćenje za pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora, primena kolektivnih ugovora, važenje i otkaz kolektivnog ugovora, rešavanje sporova, registracija i objavljivanje kolektivnog ugovora); (12) inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.

5.3. Upravni postupak

(1) Dužnost postupanja po zakonu - državni organi kada u upravnim stvarima rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica i l i druge stranke i preduzeća i druge organizacije kada u vršenju javnih ovlašćenja, koja su im poverena zakonom rešavaju o pravima, obavezama i l i pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica i l i druge stranke; (2) osnovna načela upravnog postupka — načelo zakonitosti, načelo zaštite interesa građana i zaštite javnog interesa, načelo efikasnosti, načelo istine, načelo saslušanja stranke, načelo ocene dokaza, načelo samostalnosti u rešavanju, načelo dvostepenosti u rešavanju (pravo na žalbu), načelo pravnosnažnosti rešenja, načelo ekonomičnosti postupka, načelo pružanja pomoći stranci, upotreba jezika i pisma u postupku; (3) nadležnost u upravnom postupku — stvarna nadležnost, mesna nadležnost; (4) stranka u upravnom postupku - stranačka sposobnost. procesna sposobnost i stranačka legitimacija, zastupanje stranke - zakonski zastupnik, privremeni zastupnik, zajednički predstavnik, punomoćnik); (5) pokretanje upravnog postupka -po zahtevu stranke, po službenoj dužnosti, spajanje stvari u jedan postupak, izmene zahteva, odustajanje od zahteva, poravnanje; (6) dokazivanje u upravnom postupku – isprave, uverenje kao poseban vid isprave, svedoci, izjava stranke, veštaci i tumači, uviđaj, obezbeđenje dokaza; (7) dostavljanje - posredno i obavezno lično dostavljanje, posebni slučajevi dostavljanja; (8) rokovi — rokovi određeni zakonom i rokovi koje određuje službeno lice; (9) rešenje u upravnom postupku — oblik (pismena forma) i sastavni delovi rešenja (uvod, dispozitiv, obrazloženje, pouka o pravnom leku, broj rešenja, datum donošenja, potpis službenog lica i pečat organa), rok za izdavanje rešenja; (10) žalba (jedino redovno pravno sredstvo u upravnom postupku, rok za žalbu 15 dana od dana dostavljanja rešenja, žalba nema posebnu formu), dejstvo žalbe, postupak po žalbi — rad prvostepenog organa po žalbi, rešavanje -žalbe od strane drugostepenog organa; (11) izvršno, konačno i pravosnažno rešenje; (12) izvršenje rešenja — postupak izvršenja. obustava izvršenja, odlaganje izvršenja, administrativno izvršenje, izvršenje putem prinude, izvršenje radi obezbeđenja i privremeni zaključak o obezbeđenju; (13) troškovi upravnog postupka - opšti i posebni troškovi, oslobađanje od obaveze plaćanja troškova.

[1] Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama („Službeni list Srbije Cme Gore", br. 6/2003); [2] Ustav Repubilke Srbije („Službeni glasnik RS", br. 1/90); [3] Zakon o radu („Službeni glasnik RS", br24/05) [4] Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/9". i 31/2001).

26

PRILOG 1

Projektni zadatak za izradu glavnog elektroprojekta kotlarnice za Mlekaru u Vršcu

1. Opšti podaci

1.1. Investitor: MDD IMLEK - PKB 1.2. Objekat: Mlekara Vršac 1.3. Projekat: Glavni elektroprojekat kotlarnice 1.4. Broj etapa u izgradnji objekta: Jedna 1.5. Planirani početak izgradnje objekta: 1994. 1.6. Planirano puštanje u pogon: 1994.

2. Tehnički podaci

2.1. Uraditi glavni elektroprojekat kotlarnice sledećih karakteristika: - parni kotao kapaciteta 2000 kg/li - pritisak suvo zasićene pare 10 bar - napojni rezervoar 2 m3 - hemijska priprema vode 2 x 1,5 m3/h - gorivo prirodni gas - dimnjak samostojeći F 500 x 12,00 m

2.2. U kotlarnici projektovati:

- instalaciju elektromotomog pogona; - instalaciju osvetljenja; - instalaciju gromobrana; - spoljni kablovski priključak na napojnu trafostanicu. 2.3. Kotlarnica je predvidjena da ispunjava uslove prirodne ventilacije, zahteve eksploatacije i

propisane provere, preglede, kontrole i ispitivanja tako da se smatra neugroženim prostorom prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.007.

3. Ostali podaci

Elektroinstalacije projektovati prema važećim tehničkim propisima i standardima: - Pravilnik o tehničkim, normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih

kotlamica (Službeni list SFRJ, br. 10/90, 52/90); - Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (Službeni list

SFRJ, br. 53/88, 28/95) - Tehnički propisi o gromobranima (Sl list br 11/96, N.B4.802,803,810,811,1024-1 i

1024-1-1) - JUS U.C9.100 - Dnevno električno osvetljenje prostorija u zgradama (1963) i preporuke JKO

Investitor

27

PRILOG 2 Projektni zadatak

za izradu glavnog elektroprojekta zamene zaštitnog užeta užetom sa optičkim vlaknima (OPGW)

na DV 220 kV br„ 213/2 TS Obrenovac A - TS Beograd 3

1. Opšti podaci

1.1. Investitor: EPS 1.2. Naziv objekta: DV 220 kV br. 213/2 TS Obrenovac A - TS Beograd 3 1.3. Obim radova: zamena jednog zaštitnog užeta užetom sa optičkim vlnknima - OPGWsa

neophodnim radovima na dalekovodu 1.4. Broj etapa izvođenja radova: Jedna 1.5. Planirani početak radova: u toku 2002. 1.6. Planirano puštanje u pogon: do kraja 2003.

2. Podaci o dalekovodu

2.1. Nazivni napon: 220 kV 2.2. Priključna mesta: TS Obrenovac A. polje 06: TS Beograd 3. polje 04 2.3. Dužina: 33.106 km 2.4. Broj sistema: jedan 2.5. Postojeće zaštitno uže: Če III2 x 50 mm2 2.6. Godina izgradnje DV: 1963. (1969) 2.7. Godina montaže zaštitnog užeta: 1967. (1969) 2.8. Projektant DV-a: Elektrosrbija (današnji Minel) 2.9. Maksimalni raspon: 626 m 2.10.Maksimalna dužina Z-polja: 4402 m

3. Tehnički podaci o elementima dalekovoda

3.1. Stubovi - konstrukcija

3.1.1. Tip: portalni sa zategnma 3.1.2. Materijal: čelično-rešetkasti 3.1.3. Projektant: Elektrosrbia (današnji Minel)' 3.1.4. Ukupan broj N i Z stubova:N69, Z: 19 3.1.5. Projektovana sila zatezanja zaštitnog užeta, daN: - Prema glavnim projektima stubova serije 61500 i 66500 (sila u Y-osi. zatezni srubovi

100% 5/7e, noseći stiibovi 50% sih) 3.1.6.Posebni zahtevi: - po potrebi predvideti prilagođenje stubova za novu spojnu opremu za OPGW zaštitno uže u

skladu sa tačkom 3.4.2; - predvideti ugradnju spojnice za nastavljanje OPGW-a na odgovarajućim zateznim

stubovima (videti tačku 3.4.2.2) na optimalnoj i bezbednoj visini iznad zenilje: - računski proveriti izmenu statike svih stubova vezane za OPGW zaštitno uže u skladu sa

tačkom 3.2.2 po mogućstvu prema važećim propisima i po potrebi predvideti ojačanje vrhova za zaštitno uže i/ili cele konstrukcije pojedinih stubova

- po potrebi predvideti ispitivanje pojedinih stubova (\rhova); - po potrebi, predvideti proveru stanja U-ankera i zatega (videti prilog 1).

28

3.2. Zaštitno uže 3.2.1. Postojeće zaštitno uže

3.2.1.1. Broj: jedno 3.2.1.2. Materijal: Čelik klase III 3.2.1.3. Konstrukcija: 7x3 mm 3.2.1.4. Prečnik: 9.0 mm 3.2.1.5. Presek: 50 (49.48)mm2 3.2.1.6. Otpornost za jednosmernu struju na +20oC: prema standardu IEC 61080. 3.2.1.7. Dozvoljena struja kvara za vreme od 1 sekunde: — u skladu sa dozvoljenom

temperaturom užeta (DIN. GOST ili sličan standard) za početnu temperaturu užeta od 4oC. 3.3.1.8. Dužina polaganja: - duž cele trase do prvog izlaznog portala. 3.2.1.9. Način vešanja na portale TS: - u TS Obrenovac A direkmo. u.TS Beograd 3

direktno. 3.2. 1. 10. Lokacija na stubu: - desno ili levo (gledano od TS Obrenovnc A ka TS Beograd 3) zavisno od lokacije OPGW-a (3.2.2.8) 3.2.1.1 1. Posebni zahtevi:

- snimiti ugibe i naprezanja u svim zateznim poljima: - po potrebi predvideti radove na prezatezanju prema projektovanom ugibu: - proveriti struje užeta kod nosećih i zateznih stezaljki i, po potrebi. predvideti zamenu

novim užetom istog tipa: - izvršiti termičku proveru OPGW-zaštitnog užeta pri zemljospoju a, po potrebi, predvideti

zamenu postojećeg užeta na odgovarajućoj deonici ''provodnijim" (uskladiti sa 3.2.2.9)homogenim alumoweld užetom ili drugim tipom homogenog ili kombinovanog užeta prema IEC61089. sa većom dozvoljenom strujom kvara (videti napomenu 4).

3.2.2. Novo zaštitno uže sa optičkim vlaknima OPGW

3.2.2.1. Broj i tip OPGW užadi: jedno, 25B41z 'Pirelli'. 3.2.2.2. Broj i vrsta optičkih vlakana: 24 u skladu sa standardom ITU-TG.652. 3.2.2.3. Standardi: IEC 60794. 60793 i ostale IEC-preporuke za optičke kablove, užad i žicu za nadzemne vodove i merodavne ASTM standarde. 3.2.2.4. Materijal nosećeg dela: AA/ACS (legura aluminijuma/alunioweld). 3.2.2.5. Vrsta zaštite opt. vlakana: aluminijumska cevčica u osi užeta. 3.2.2.6. Dužina polaganja: duž cele trase sa završnim spojnicama na prvim izlaznim portalima u obe TS. 3.2.2.7. Način ovešenja na portale TS: Preko jednog izolatora U120BS sa dodatnom vezom. 3.2.2.8. Lokacija na stubu-rasponu: levo ili desno (gledano od TS Obrenovac A ka TS Beograd 3), uvažavajući dispoziciju obe TS, privodne kablove i pogodnost za montažu OPGW-a. 3.2.2.9. Posebni zahtevi:

- izvršiti tehničku proveru zaštitnog užeta pri zemljospoju pri čemu treba uvažiti realno vreme isključenja u obe TS uključujući neuspešno APU kao i realne otpornosti uzemljenja stubova i uzemljivača TS (videti i tačku 3.3.3);

- po potrebi predvideti mere za smanjenje struje kvara kroz OPG W: - u tehničkom opisu montaže OPGW-a uvažiti maksimalno dozvoljenu montažnu silu

zatezanja i minimalni dozvoljeni poluprečnik savijanja 0PGW-a; - dati plan dužina OPGW-a usaglašenih sa zateznim poljima predmetnog DV-a tako da broj

spojeva bude minimalan (videti i tačku 3.4.2.2): - uskladiti ugib zaštitnog užeta OPGW sa projektovanim ugibom postojećih faznih

provodnika u pogledu sigurnosnih razmaka;

29

- uskladiti ugib zaštitnog užeta OPGW sa projektovanim ugibom postojećeg zaštitnog užeta u pogledu ugla zaštite od udara groma;

- proveriti sigurnosne razmake OPGW-a i faznih provodnika za slučaj zemljospoja (zagrevanje strujom kvara):

- pri izboru maksimalnog radnog naprezanja uzeti u obzir zaštitu od vibracija (tačka 3.5.2): - predvideti kompenzaciju neelastičnog izduženja OPGW-a: - predvideti kontrolu ugiba OPGW-a u roku prve i druge godine od montaže.

3.3. Uzemljenje stubova

3.3.1. Specifična otpornost tla: prema merenju na trasi DV-a i postojećoj dokumentaciji. 3.3.2. Struja groma: prema podacima HMZ-a. iskustvu iz pogona i postojećoj dokumentaciji. 3.3.3. Otpornost uzemljenja: - izvršiti neophodna merenja uz eliminaciju uticaja zaštitne užadi,

a uz uvažavanje otpornosti uzemljenja temelja. 3.3.4. Materijal: postojeće pocinkovano gvožđe prečnika 8mm (10 mm). 3.3.5. Dimenzionisanje: - u skladu sa odabranom strujom groma (tačka 3.3.2). ali ispod 15 Ω u

najnepovoljnijim uslovima u tlu (videti i tačku 3.2.2.9). 3.3.6. Posebni zahtevi: po potrebi predvideti proveru stanja uzemljivača u tlu i sanaciju.

3.4. Spojna oprema za zaštitno uže

3.4.1. Za postojeće zaštitno uže

3.4.1.1.Ovešenje zaštitnog užeta postojeća — Noseći stub Vrsta ovešenja: preko U-stremena (položaj – osa zavrtnja: Y) Položaj na stubu: kroz konstrukciju vrha na svim N-stubovima StezaIjka: noseća viseća stezaljka - Zatezni stub Vrsta ovešenja: preko stremena (položaj – osa zavrtnja: X) Stezaljka: zatezna stezaljka sa zavrtnjima 3.4.1.2. Nastavljanje užeta: pomoću kompresionih nastavnih spojnica. 3.4.1.3. Posebni zahtevi:

- zavisno od eventualnog prezatezanja užeta (tačka 3.2.1.11). predvideti dodatnu spojnu

opremu za odgovarajući obim prezatezanja ili zamenu „provodnijim" užetom: - u slučaju montaže ''provodnijeg" užeta, uskladiti dodatnu spojnu opremu sa vrhovima

postojećih stubova, kao i sa odabranim užetom, a u svemu prema IEC standardu 61284 (videti napomenu 4).

3.4.2. Za novo uže OPGW

3.4.2.1. Ovešenje zaštitnog užeta:

- Noseći stub Vrsta ovešenja: preko šekle

Položaj na stubu: van konstrukcije vrha na svim N-stubovima. predvideti prilagođenje Stezaljka: noseća viseća stezaljka sa neoprenskim uloškom, zaštitnom spiralom I dodatnom vezom

- Zatezni stub: Vrsta ovešenja: preko šekle Stezaljka: zatezna spirala sa zaštitnom spiralom Pomoćne stezaljke: Stezaljke za pričvršćenje na konstrukciju stuba i strujne stezaljke za dodatnu

vezu

30

3.4.2.2. Nastavljanje užeta: - predvideti nastavljanje na odgovarajućim zateznim stubovimaa u skladu sa planom dužina

datim u tački 3.2.2.9: - predvideti mogućnost nastavljanja OPGW-a na zemlji: - predvideti nastavljanje optičkih vlakana u optičkim spojnicama prema planu dužina datim u

tački 3.2.2.9. 3.4.2.3. Posebni zahtevi: - spojna oprema mora da odgovara odabranom tipu OPGW-a: - predvideti montažne radove tako da poluprečnik savijanja užeta bude uvek veći od

minimalno dozvoljenog za odabrani OPGW (tačka 3.2.2.9): - uz pismenu saglasnost investitora dozvoljene su manje izmene detalja tačke 3.4.2 bez

izrade novog projektnog zadatka: - predvideti montažu već nabavljene spojne opreme „Saprem ".

3.5. Zaštita od vibracija

3.5.1. Postojeće zaštitno uže

Ne predviđa se zaštita od vibracija na postojećem užetu Če 50 mm2 (blizu 40 godina u pogonu) i eventualno, novopostavljenom užetu Če 50 mm2.

Ako se montira novo „provodnije" zaštitno uže, predvideti zaštitu prigušivačima „Stockbridge" u skladu sa IEC 61897 i tipom užeta.

3.5.2. Novo zaštitno uže OPGW

3.5.2.1. Kriterijum za prigušivače: - predvideti tipsko rešenje montaže prigušivača 2 + 2 (po 2 sa svake strane noseće ili zatezne

stezaljke); - dodatno uskladiti način montaže i broj prigušivača sa uputstvom proizvođača OPGW-a i

pripadajuće opreme. 3.5.2.2. Posebni zahtevi: - koristiti rezultate provere stanja postojećeg zaštitnog užeta (tačka 3.2. 1.11): - koristiti i ostala iskustva sa vibracijama sa predmetnog DV-a: - prilikom razmetranja maksimalnog radnog naprezanja OPGW-a odabrati najmanju moguću

vrednost i uvažiti preporuku proizvođača OPGW-a: - predvideti montažu već nabavljenih prigušivača 'Saprem'

4. Klimatski uslovi

4.1. Pritisak vetra na OPGW: - kao na predmetnom DV u glavnom projektu (60 daN/m2). 4.2. Opterećenje od leda i snega na OPGW-u: -kao na predmetnom DV u glavnom projektu (1.0 x ODO). 4.3. Posebni zahtevi: - nema.

5. Ostali podaci i zahtevi

5.1. Postojeće stanje: -prema glavnom projektu predmetnog DV-a i podacima iz priloga 1: - izvršiti pregled ukrštajnih objekata i snimanje novih na trasi predmetnog DV-a:

31

- po potrebi izvršiti statičku proveru vrhova za zaštitno uže na oba krajnja portala u TS. 5.2. Uputstvo proizvođača: - u elaboratu montaže OPGW-a navesti sve bitne specifičnosti i zahteve proizvodača

OPG W-a i pripadajuće opreme. 5.3. Demontaža postojećeg zaštitnog užeta: - predvideti radove na demontaži i transportu postojećeg zaštitnog užeta sa spojnom

opremom: - proveriti mogućnost korišćenja ovog užeta kao 'for-sajle' za razvlačenje odgovarajuće vučne

sajle radi montaže OPGW-a. 5.4. Usklađivanje opreme u DV-poljima na krajevima DV: - po potrebi ako je to opravdano radi termičke provere OPGW-a (tačka 3.2.2.9), predvideti

mere za smanjenje vremena trajanja zemljospoja na DV-u prema posebnom projektnom zadatku. 5.5. Izvođenje krajeva: - na oba krajnja izlazna portala predvideti ugradnju završne spojnice. 5.6. TK-veze: - za TK-veze će biti rađen poseban projektni zadatak koji mora da bude usklađen sa ovim

projektnim zadatakom uključujući projektni zadatak za privodne kablove. 5.7. Redosled faza: -prema skici u prilogu 5.8. Speciflkacija opreme i troškovi: — uraditi odgovarajući predmer i predračun opreme,

radova i dr. 5.9. Uzdužni profil: - uraditi uobičajeni uzdužni profil 5.10.Potrebna isključenja: - sva projektantska rešenja (ukrštanja, nastavljanje OPGW-a i sl.) treba, po mogućstvu da budu

odabrana tako da se trajanje isključenja-stavljanja van funkcije svih ukrštajnih vodova, puteva, tt-linija i sl, uključujući predmetni dalekovod, svede na minimum.

Napomene: 1. Sadržaj priloga 1 usaglašavaju projektant i investitor. 2. X-osa se poklapa sa pravcem konzola stuba; Y-osa je u pravcu normalno na ravan stuba;

Z-osa je vertikalna osa u ravni stuba. 3. ODO = osnovno dodatno opterećenje = 0,18 x √ d daN/m (d = prečnik užeta, mm). 4. „Provodnije" uže: izbor konkretnog tipa ovog užeta sa spojnom opremom će uraditi

projektant u saradnji sa investitorem.

Prilozi

1. Izveštaj o stanju predmetnog DV-a i ponašanju u pogonu. 2. Situacije priključaka predmetnog DV-a kod krajnjih postrojenja. 3. Raspodela struje zemljospoja duž predmetnog DV (aktuelna i perspektivna). 4. Skica redosleda faza na predmetnom DV-u. 5. Izvod iz osnovne tehničke dokumentacije investitora za predmetni DV. 6. Osnovne tehničke karakteristike OPGW-a 25B41z Pirelli.

Investitor

32

PRILOG 3

Opšti tehnički uslovi

1. Građenju objekta se može pristupiti tek po obavljanju svih prethodnih aktivnosti i pribavljanju odobrenja u skladu sa Zakonom o planiranju izgradnji objekata.

2. Sve radove predviđene projektom izvodač mora izvesti opremom i materijalom na način predviđen projektom, a po važećim propisima za izvođenje radova i u svemu prema važećim propisima, odobrenoj tehničkoj dokumentaciji, priloženim crtežima, specifikaciji i tehničkim uslovima.

3. Izvođač je dužan da se pri izvođenju radova pridržava svih propisanih mera o bezbednosti i zdravlju, kao i mera za zaštitu okoline.

4. Izvodač je dužan da na licu mesta proveri projekat i na vreme prijavi nadzornom organu potrebne izmene koje su proizašle iz gradevinskih rešenja u toku građenja objekta.

5. Za sve izmene i odstupanja, kako u pogledu tehničkih rešenja, tako i u izboru opreme date projektom, izvodač mora da dobije pismenu saglasnost nadzornog organa.

6. Sve izmene izvodač je dužan da unese u projekat. 7. Sav materijal koji se ugrađuje mora odgovarati standardima JUS. 8. Pri nabavci opreme, izvodač je dužan da pribavi i prateću dokumentaciju za opremu:

ateste, ispitne protokole, garancije i servisnu dokumentaciju. 9. Za vreme izvođenja radova, izvodač je dužan da vodi građevinski dnevnik sa svim

podacima koje dnevnik treba da sadrži. 10. Na gradilištu izvodač je dužan da uskladišti opremu i materijal do početka montaže po

zahtevima isporučioca opreme i obezbedi je od korozije i slučajnih oštećenja. 11. Po završetku radova izvođač je dužan da izvrši potrebna ispitivanja ugrađene opreme i

funkcionalnost instalacije. 12. Puštanje objekta u stalan rad može da se izvrši po obavljenom tehničkom pregledu i

dobijenoj dozvoli za upotrebu. 13. Izvođač je dužan da garantuje ispravnost izvedenih radova i daje garantni rok prema

ugovorenim uslovima. 14. Nakon završetka radova, izvodač je dužan da okolinu objekta dovede u stanje koje je bilo pre

početka izgradnje i ukloni sve otpatke i tragove gradilišta. 15. Itd.

33

PRILOG 4

Tehnički uslovi za polaganje NN energetskih kablova

1. Polaganje kablova vršiti u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona, Tehničkom preporukom TP-03 distribucija Srbije, preporukama proizvođača kablova i drugim propisima koji se odnose na ovu oblast.

2. Polaganje kablova se ne sme vršiti bez prisustva i pregleda od strane predstavnika investitora.

3. Pre zatrpavanja kablova u kablovske rovove, potrebno je izvršiti snimanje položenog kablovskog voda od strane ovlasćene stručne firme.

4. Prilikom provlačenja kroz PVC cevi, provlačenje vršiti potiskivanjem. 5. Kablovi se ne smeju vući preko oštrih ivica i l i drugih predmeta koji mogu dovesti do

oštećenja. 6. Prilikom prenosa i razvlačenja kablova primeniti postupke koji

onemogućavaju naprezanje ili oštećenje žila, izolacije ili zaštitnog omotača. 7. Polaganje i savijanje se ne sme vršiti pri temperaturama nižim od 5 C. 8. Poluprečnik savijanja kabla pri izvođenju radova ne sme biti manji od 20 D, a kod

konačno položenih 15 D (gde je D spoljnji prečnik kabla.poluprecnik zavisi od tipa kabla

9. Pri prelasku kroz podove i zidove, kablove treba provući kroz PVC cevi, a zatim izvršiti zaptivanje cevi oko kabla.

10. Unutar objekta kablovi se mehanički zaštićuju do visine 2 m iznad poda, odnosno 0.3 m ispod poda.

11. Spajanje i nastavljanje NN provodnika vršiti isključivo u instalacionim kutijama i l i rasklopnim blokovima.

12. Kablove NN polagati pravolinijski, horizontalno i vertikalno, po plafonu i podu je moguće i koso. 13. Kablove odmeravati i seći tek nakon premera trase i određivanja potrebnih dužina na

licu mesta. 14. Sve kablove pri uvođenju u ormane na odgovarajući način pričvrstiti, a na oba

kraja postaviti natpisne pločice sa brojem kabla prema kabel listi iz projekta. Označavanje izvršiti odmah po polaganju svakog kabla.

15. Po izvršenom polaganju kablova, sve kablovske otvore i prodore, izuzev u slučaju kablovskih uvodnica, zaliti vatrootpomom zaptivnom masom.

16. Izvodač će izvršiti ispitivanje kablova po njihovom prijemu i izvršenom polaganju, odnosno priključivanju, prema važećim propisima i otkloniti sve eventualne nedostatke.

17. Itd. PRILOG 5

Prilog o primenjenim propisanim merama zaštite na radu

1. Tehničke mere zaštite od električnog udara. Za električnu opremu primenjen je TN-C-S sistem zaštite od indirektnog dodira prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741.

2. Tehničke mere zaštite od požara. Predviđena električna oprema ne sadrži zapaljive tečnosti, a kablovi i provodnici zastićeni su od prekomerne struje i zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivost prema jugoslovenskom standardu JUS N.CO.O75.

U kotlarnici je predviđena prirodna ventilacija, tako da pod uslovom da su spojevi na cevovodu gasa kvalitetno izvedeni i da kvalitet održavanja i eksploatacije kotlarnice zadovoljava

34

odredbe Pravilnika o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica (Službeni list SFRJ, br. 10/90. i 52/90), prostor kotlarnice je neugrožen, sa aspekta opasnosti prostora ugroženih eksplozivnim smešama gasova i para, prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.007.

U prostoriji kotlarnice ne predviđa se nikakvo držanje zapaljivih i eksplozivnih materija. 3. Tehničke mere zaštite od prekomerne struje. Na početak svakog strujnog kola

postavljen je uređaj (osigurač) za zaštitu od kratkog spoja. 4. Tehničke mere zaštite od prenapona. Objekat kotlarnice zaštićen je gromobranskom

instalacijom prema Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja (Službeni list SRJ, br. 11/96).

5. Tehničke mere zaštite od pada i nestanka napona. S obzirom da je predviđeni gorionik opremljen sigurnosnim sklopkama za vazduh i gasovito gorivo, kao i elektromagnetnim ventilima koji se pri nestanku struje zatvaraju, pad, nestanak ili ponovno uspostavljanje napona ne može izazvati opasnost za ljude i opremu.

6. Tehničke mere zaštite rastavljanjem, isključivanjem i fimkcionalnim uključivanjem i isključivanjem strujnog kola. Ove mere zaštite izvedene su neautomatskim lokalnim isključivanjem glavnog napajanja putem grebenastog prekidača na glavnoj razvodnoj tabli (GRT), odnosno tastera za nužno isključenje dela instalacije da bi se otklonila neočekivana opasnost.

7. Rastavljanje strujnog kola. Svako strujno kolo izvedeno je tako da se može rastaviti od delova pod naponom i to eliminacijom patrona osigurača. Posle rastavljanja strujnog kola, namerno napajanje rastavljenog strujnog kola mora se sprečiti posebnim merama, i to: zaključavanjem rastavljenog osigurača (npr. vrata niskonaponske ćelije br. 3 u TS 10/0, 4 kV i/ili vrata glavne razvodne table GRT u kotlarnici), postavljanjem opomenskih tablica ili zaključavanjem prostorija.

8. Isključivanje strujnog kola radi mehaničkog održavanja. Posebna sredstva za isključivanje na mestima na kojima se vrši mehaničko održavanje radi sprečavanja neželjenog ponovnog uključenja isključene električne opreme, nisu potrebna jer su sredstva za isključenje pod nadzorom lica koja vrše održavanje u prostoriji kotlamice.

9. Isključivanje strujnog kola i zaustavljanje u slučaju hitnosti. Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica (Siužbeni list SFRJ, br. 10/90. i 52/90), za deo instalacije predviđen je taster za isključenje u slučaju hitnosti. Tasterom se isključuju svi potrošači osim pumpe napojnog sistema postrojenja, gde bi iznenadni pad pritiska doveo do nepoželjnog isparavanja napojne vode.

10.Funkcionalno uključivanje i isključivanje strujnog kola. Strujna kola upravljanja radom gononika, napojne pumpe i nužnog isključenja potrošača imaju uređaj (prekidač i l i taster i kontakter) za funkcionalno uključivanje i isključivanje (tzv.funkcionalno upravljanje). Upravljačka strujna kola motora izvedena su tako da se motori ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili pada napona.

11.Mere zaštite od buke. Nivo buke koji je dozvoljen u slučaju rada usmerenog na tačnost i koncentraciju i povremenog praćenja i kontrole okoline sluhom iznosi 80 dB prema Pravilniku o opštim merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama (Službeni list SFRJ,.br. 29/71).

35

PRILOG 6 Izgled sastavnice na crtežima