Uputstvo za rad u Stress-u

Univerzitet u Nišu STRESS GraĊevinsko arhitektonski fakultet Programski sistem za statiĉki proraĉun

Katedra za Matematiku, Informatiku i Fiziku inţenjerskih konstrukcija

1

Formiranje ulazne datoteke za statiĉki proraĉun

primenom programa STRESS

STRESS (STRuctural Engineering System Solver) je programski sistem kojim se mogu rešiti

problemi statike inţenjerskih konstrukcija korišćenjem raĉunara. STRESS se sastoji iz dva

dela: jednog ulaznog jezika kojim se problem moţe opisati i programa koji taj jezik razume,

vrši zahtevana izraĉunavanja i pruţa korisniku ţeljene rezultate.

STRESS programom mogu se raĉunati samo linijski sistemi, ravni ili prostorni, opterećeni

statiĉkim opterećenjem. Konstrukcija moţe biti dvodimenzionalna ili trodimenzionalna, a

veze štapova krute ili zglavkaste. Proraĉun pruţa korisniku sile na krajevima štapova, reakcije

oslonaca, kao i pomeranja ĉvorova i oslonaĉkih taĉaka. Za rešavanje problema program

koristi metodu krutosti.

Rezultate proraĉuna STRESS smešta u dve datoteke, koje imaju isto ime sa ulaznom

datotekom, dok im je produţeno ime .OUT i .GRA. Numeriĉki rezultati proraĉuna nalaze se u

prvoj datoteci, dok se podaci za grafiĉki prikaz konstrukcije i uticaja nalaze u drugoj datoteci.

Prva datoteka, pored rezultata, na poĉetku sadrţi i ulazne podatke, tako da nju ne treba

posebno štampati.

Naredba za štampanje rezultata ima opšti oblik

PRINT ime_datoteke.OUT

STRESS koristi Dekartov koordinatni sistem desne dispozicije. Globalni koordinatni sistem

odnosi se na celu konstrukciju i u njemu se opisuje poloţaj pojedinih ĉvorova te konstrukcije.

Ose ovog koordinatnog sistema obiĉno su paralelne sa glavnim pravcima prostiranja

konstrukcije ili se pak usvajaju paralelno sa osama simetrije ako ovakve ose postoje.

Koordinatni poĉetak je proizvoljno izabrana taĉka, obiĉno neki ĉvor ili oslonac. Poloţaj

ĉvorova u ovom koordinatnom sistemu definiše se koordinatama X, Y i Z. Kod konstrukcija

koje leţe u ravni, ravan konstrukcije se poklapa sa ravni X-Y, dok je koordinata Z uvek

jednaka nuli.

Lokalni koordinatni sistem definisan je za svaki štap ponaosob. Njegova x-osa poklapa se

uvek sa osom štapa i usmerena je od poĉetka štapa ka kraju. Minimalna apscisa x je nula, a

maksimalna duţina štapa. Ose y i z paralelne su sa glavnim centralnim osama popreĉnog

preseka štapa.

U opštem sluĉaju prostorne konstrukcije postoje šest nepoznatih deformacijskih veliĉina

nekog ĉvora: tri koordinate vektora pomeranja i tri koordinate vektora rotacije ĉvora.

STRESS program koristi samo one komponente ovih vektora koje su razliĉite od nule. Taj

broj jednak broju stepeni slobode pomeranja pojedinog tipa konstrukcije.



2

Tip konstrukcije Broj stepeni slobode

PLANE TRUSS (ravna rešetka) 2

PLANE GRID (ravan roštilj) 3

PLANE FRAME (ravan ram) 3

SPACE TRUSS (prostorna rešetka) 3

SPACE FRAME (prostorni ram) 6

Za ramove u ravni i roštilje karakteristike popreĉnog preseka zadaju se na osnovu sledećih

pravila:

Ramovi u ravni, 0 stepeni

AX – površina popreĉnog preseka

AY – površina smicanja

IZ – moment inercije oko Z-ose

Ravan roštilj, 0 stepeni

AZ – površina smicanja

AY – moment inercije oko y-ose

IX – torziona konstanta

Ravan roštilj, 90 stepeni

AY – površina smicanja

IZ – moment inercije oko z-ose

IX – torziona konstanta

Brojevi ĉvorova i štapova moraju uvek biti uneti kao celi brojevi. Ni jedan broj ĉvora ne sme

biti veći od ukupnog broja ĉvorova u konstrukciji, niti pak broj nekog štapa sme biti veći od

ukupnog broja štapova.

STRESS razlikuje pet tipova naredbi:

1. Naslovne – identifikuju postavljeni problem

2. Opisne – sadrţe informaciju o veliĉini problema i plan za rešavanje

3. Podaci o konstrukciji – definišu geometriju konstrukcije koja će biti analizirana

4. Podaci o opterećenju – opisuju opterećenje konstrukcije

5. Komandne – njima se upravlja radom programa

Naslovne naredbe

1. STRUCTURE tekst

- naslovna naredba iza koje treba navesti ime (naziv) konstrukcije i mora biti prva

naredba svakog problema

Primer: STRUCTURE RAMOVSKA STRUKTURA

2. LOADING tekst –naslovna naredba iza koje se definiše ime konstalacije opterećenja koje se unosi

odmah ispod nje

Primer: LOADING VERTIKALNO OPTERECENJE RAMA



3

Opisne naredbe

1. NUMBER OF komponenta n gde je n ceo broj

- je naredba kojom se definiše veliĉina problema. U svakoj ulaznoj datoteci se javlja 4

puta, i to kao:

NUMBER OF JOINTS # - broj ĉvorova konstrukcije

NUMBER OF MEMBERS # - broj štapova konstrukcije

NUMBER OF SUPPORT # - broj oslonaca

NUMBER OF LOADINGS # - broj konstalacija opterećenja,

gde je sa # oznaĉeno mesto na kome se unose numeriĉki podaci tipa INTEGER.

2. TYPE tip

- naredba kojom se definiše tip konstrukcije koji zavisi od statiĉkog sistema, kao i

poloţaja štapova u prostoru. Iza ove komande navodi se tip konstrukcije.

Mogući statiĉki sistemi sa kojima program radi su:

PLANE FRAME – ram u ravni

PLANE TRUSS – rešetka u ravni

PLANE GRID – ravanski roštilj

SPACE FRAME – prostorni ram

SPACE TRUSS – prostorna rešetka

Primer: TYPE PLANE FRAME

Komandne naredbe

1. TABULATE opcija - naredba kojom se zahteva prikaz izlaznih rezultata, iza koje se navodi jedna od opcija:

MEMBER FORCES – izlazne vrednosti će biti sile u štapovima (MTN)

JOINT REACTIONS - izlazne vrednosti će biti sile u ĉvornim taĉkama kao i

reakcije oslonaca

JOINT DISPLACEMENTS - izlazne vrednosti će biti komponente vektora

pomeranja i obrtanja u oslonaĉkim i ĉvornim taĉkama

ALL - obuhvata sve gore navedeno

- Reĉi MEMBER i JOINT mogu se izostaviti.

2. TRACE - je naredba kojom se od programa zahteva da prikaţe put (trasu) rešavanja i obrade

rezultata.

- Nije neophodna u programu, a ako se koristi mora biti odmah ispred naredbe SOLVE.

3. SOLVE - je naredba koja se prevodi kao rešenje i njome se završava unos podataka vezan za tu

konstrukciju. Iza nje se mogu odmah unositi podaci za proraĉun nove konstrukcije.



4

4. STOP - definiše kraj unosa podataka jedne datoteke koja u svom sastavu (strukturi) moţe

imati više konstrukcija koje treba rešiti.

- Koristi se kao poslednja naredba programa.

Naredbe koje definišu karakteristike konstrukcije

1. JOINT COORDINATES

- naredba kojom se definišu koordinate ĉvorova u odnosu na globalni koordinatni

sistem.

- Podaci:

n x # y # S ili F

gde je n broj ĉvora, a sa # je oznaĉeno mesto gde treba uneti numeriĉku vrednost

koordinate po x odnosno y osi tipa REAL.

S ili F u zavisnosti od toga da li se radi o osloncu (SUPPORT) ili slobodnom ĉvoru

(FREE).

- Poĉetna naredba je naredba JOINT COORDINATES iza koje slede podaci za svaki

ĉvor.

- Ako su oznake osa izostavljene biće pretpostavljeno da numeriĉke vrednosti koje su

date slede redosled X, Y, Z.

Primer:

JOINT COORDINATES

1 0.0 0.0 SUPPORT

2 6. 0.0 SUPPORT

3 0.0 3.5

4 6. 3.5

2. JOINT RELEASES - je naredba kojom se ukoliko neki od oslonaca nije u potpunosti fiksiran dozvoljava tj.

"oslobaĊa" neku od komponenata vektora pomeranja ili obrtanja. Ukoliko neki

oslonac dozvoljava pomeranje u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema ili

obrtanja oko istih, to znaĉi da u pravcima tih osa, ili u pravcima oko tih osa neće biti

ni reakcija koje bi spreĉavale tako nešto.

- Podaci:

n FORCE osa MOMENT osa

gde je n broj ĉvora, a osa specificirana iza reĉi FORCE (sila) je ona osa globalnog

koordinatnog sistema duţ koje oslonac moţe nesmetano da se pomera. Osa

specificirana iza reĉi MOMENT je ona osa globalnog koordinatnog sistema oko koje

oslonac moţe slobodno da rotira.

Primer:

JOINT RELEASES

5 MOMENT Z

6 FORCE X MOMENT Z



5

U navadenom pimeru se vidi da je oslonac numerisan brojem 5 nepokretan oslonac

(zglobna veza), a oslonac 6 je pokretan u X pravcu i ima obrtanje oko Z ose

3. MEMBER INCIDENCES - naredba kojom se definiše poloţaj štapova u odnosu na ĉvorove.

- Podaci:

j n1 # n2 #

gde je sa j oznaĉen redni broj štapa, sa n1 i n2 su obeleţena dva susedna ĉvora, a na

mestima oznaĉenim sa # treba uneti oznake tih ĉvorova, koji su prethodno numeriĉki

definisani na mestu gde su definisane koordinate (brojevi tipa INTEGER).

Primer:

MEMBER INCIDENCES

1 1 3

U navadenom pimeru je štap 1 definisan tako da mu je poĉetak u ĉvoru 1, a kraj u

ĉvoru 3.

4. MEMBER RELEASES - je naredba kojom se definiše meĊusobna veza datog štapa sa okolnim (susednim)

štapovima.

- Podaci:

m kraj FORCE osa MOMENT osa

gde je sa osa oznaĉena osa lokalnog koordinatnog sistema, a sa m broj štapa.

Primer:

5 END MOMENT Z

U navadenom pimeru se štap koji je numerisan brojem 5 oslobaĊai na njegovom kraju

od obrtanja oko z ose lokalnog koordinatnog sistema.

5. MEMBER PROPERTIES

- je naredba kojom se definišu geometrijske karakteristike popreĉnog preseka štapova

konstrukcije.

- Podaci:

m AX # IZ #

gde je sa m oznaĉen broj štapa. AX potiĉe od Area X što se bukvalno moţe prevesti

kao površina štapa u ravni koja je normalna na x osu lokalnog koordinatnog sistema,

odnosno to je površina popreĉnog preseka štapa. IZ potiĉe od Inertia Z, što je u stvari

moment inercije oko z ose lokalnog koordinatnog sistema. Na mestima oznaĉenim sa

# treba uneti odgovarajuće veliĉine, tj. numeriĉke podatke tipa REAL.

m1 THRU m2

što znaĉi da svi štapovi numerisani od m1 do zakljuĉno sa m2 imaju iste karakteristike



6

- Moţe se koristiti i fraza PRISMATIC kojom se definišu karakteristike štapova preko

njihovih dimenzija.

Primer:

MEMBER PROPERTIES

1 THRU 12 AX 0.16 IZ 0.002133

gde su naredbom THRU objedinjeni svi štapovi od 1 do 12, s obzirom da su svi istih

dimenzija popreĉnog preseka. Ukoliko to nije sluĉaj, što se u praksi ĉesto dešava, treba

zasebno unositi geometrijske karakteristike (površini popreĉnog preseka, kao i

moment inercije u odnosu na z osu lokalnog koordinatnog sistema) popreĉnih preseka

štapova.

6. CONSTANTS konstantna vrednost štapa - naredba kojom se specificira Joungov modul elastiĉnosti materijala (E) kao i modul

smicanja (G), koji iznosi E4.0G . Iza ove naredbe treba uneti ime konstante (E) i

uneti numeriĉku vrednost te konstante. Iza vrednosti modula elastiĉnosti ili modula

smicanja treba uneti brojeve štapova na koje se ta konstanta odnosi. Ukoliko je

konstrukcija izraĊena od istog materijala, kako ne bismo pisali brojeve svih štapova,

listu brojeva zamenjuje reĉ ALL. Ukoliko se desi da u konstrukciji nekoliko (manji

broj štapova) ima drugu vrednost modula elastiĉnosti, moguće je dodefinisati novi

modul elastiĉnosti kao u sledećem primeru.

CONS E 21000000. ALL BUT 300000. 3 5 7

Naredbe za opterećenje

1. JOINT LOADS - je naredba kojom se definiše opterećenje koje deluje u samim ĉvorovima.

Podrazumeva se da je reĉ o koncentrisanom opterećenju i definiše se u odnosu na ose

globalnog koordinatnog sistema.

- Podaci:

j FORCE osa # MOMENT osa #

Primer:

JOIN LOADS

1 FORCE X 125.

2 FORCE Y -250.

11 MOMENT Z 100.

Iz primera se vidi da u ĉvoru 1 deluje sila u pravcu X ose globalnog koordinatnog

sistema, u ĉvoru 2 sila u pravcu Y ose, a u ĉvoru 11 moment koji obrće oko Z ose

istog.

2. MEMBER LOADS - je naredba kojom se definiše opterećenje koje deluje na samim štapovima

konstrukcije. Ovde se mora definisati i tip opterećenja (CONCENTRATED -

koncentrisano opterećenje, UNIFORM - jednakopodeljeno ili LINEAR - linearno

podeljeno opterećenje (trapezno ili trougaono), odnosno opterećenje koje je



7

raspodeljeno po linearnoj funkciji), kao i poloţaj tog opterećenja u odnosu na

koordinatni poĉetak lokalnog koordinatnog sistema.

Primer:

MEMBER LOADS

1 FORCE Y CONC -100. 2.5

4 FORCE Y UNIF -12. 2. 4.

5 MOMENT Z CONC 250. 1.85

9 FORCE Y LINE -2. -12. 1.5 5.

U prikazanom primeru na štapu 1 deluje koncentrisana sila u pravcu y ose lokalnog

koordinatnog sistema, na 2,5 m u odnosu na poĉetak štapa. Na štapu 4 deluje jednako

podeljena sila sa intenzitetom -12'm

Kn u pravcu y ose i poĉinje na 2m u odnosu na

poĉetak štapa, a deluje (raspodeljeno je) do 4m u odnosu na poĉetak štapa. Na štapu 5

deluje koncentrisani moment koji obrće oko z ose pomenutog koordinatnog sistema, sa

intenzitetom od 250 Knm u pozitivnom smeru (smer kretanja kazaljke na satu, pravilo

desnog zavrtnja) na odstojanju od 1.85 m od poĉetka štapa, a na štapu 9 linearno

raspodeljena sila (trapezno) koja deluje od 1,5 m do 5,0 m u odnosu na poĉetak štapa.

* ukoliko jednakopodeljeno ili linearno opterećenje deluju na ĉitavoj duţini štapa, nije

potrebno definisati poloţaj opterećenja.

** ukoliko koncentrisano opterećenje deluje na krajevima štapa, moguće je definisati

ga zasebnom komandom MEMBER END LOADS.

Primer:

MEMBER END LOADS

2 START MOME Z 125.

8 END FORCE Y -70.

U prikazanom primeru, na štapu 2, na njegovom poĉetku deluje moment koji obrće

oko z ose lokalnog koordinatnog sistema, a na štapu broj 8 sila u y pravcu, koja deluje

na kraju štapa.

Važne napomene:

Ulazna datoteka se piše velikim slovima.

Voditi računa o redu veličina. Najlakše je upamtiti da sva opterećenja treba izraziti u

,Kn ,'m

Kn 'Knm u zavisnosti od toga o kakvom je opterećenju reč, sve dužine u

metrima 'm , površine u kvadratnim metrima 2m , a momente inercija u 4m .

Literatura:

M. Stanković, Đ. ĐorĊević: STRESS, uputstvo za korišćenje programa, TRION Computers

Yugoslavia, Niš,1991



8

Nosači

Nosaĉi se prema obliku dele na:

1. proste nosaĉe i

2. sloţene nosaĉe – konstrukcije (sistemi tela)

Prosti nosači

Prosta greda je nosaĉ koji je na

svojim krajevima vezan nepokretnim

i pokretnim osloncem za nepokretnu

osnovu. Rastojanje izmeĊu oslonaca

se naziva raspon grede.

Greda sa prepustima je nosaĉ kod

koga se bar jedan oslonac ne nalazi

na kraju grede.

Konzola je nosaĉ koji je za nepokretnu

osnovu vezan uklještenjem.

Složeni nosači

Složen nosač je sastavljen iz više prostih nosaĉa spojenih zglobovima. Ovakvi nosaĉi se

nazivaju Gerberovi nosači (greda ili konzola sa više raspona, luk sa tri zgloba, rešetka sa

Gerberovim zglobom).

Vrste opterećenja

Opterećenje moţe biti kontinualno i koncentrisano. Koncentrisano opterećenje je

opterećenje koje deluje u jednoj taĉki. Kontinualno opterećenje je takvo opterećenje koje se

prenosi na konaĉni deo duţine (površine, zapremine) nosaĉa.



9

Momenti inercije karakterističnih preseka

- Pravougaonik

y

12

hbI

3

x

h

x

12

hbI

3

y

b

- Kvadrat

y 12

bI

4

x

x

b

- Krug

y 4

RI

4

x

x

2 R



10

Pregled i prevod službenih engleskih reči ALL SVE

ALTER PROMENA

AREA POVRŠINA

BUT ALI

COMBINE KOMBINACIJA

CONCENTRATED KONCENTRISANO

CONSTANTS KONSTANTA

COORDINATES KOORDINATE

DATA PODACI

DISPLACEMENT POMERANJE

DISTORTIONS DISTORZIJA

END KRAJ

FLEXIBILITY FLEKSIBILNOST

FORCE SILA

FRAME RAM

FREE SLOBODAN

GRID ROŠTILJ

INCIDENCES POVEZIVANJE

INERTIA INERCIJA

JOIN ĈVOR

LENGHT DUŢINA

LINEAR LINEARNO

LOADING OPTEREĆENJE

MEMBER ŠTAP

METHOD METODA

MOMENT MOMENAT

NUMBER BROJ

OF SVIH

PLANE RAVAN

PRINT ŠTAMPATI

PRISMATIC PRIZMATIĈNI

PROPERTIES KARAKTERISTIKE

REACTIONS REAKCIJE

RELEASES SLOBODE

ROTATION ROTACIJA

SOLVE REŠENJE

SPACE PROSTORNI

START POĈETAK

STEP KORAK

STIFFNESS KRUTOST

STRUCTURE OBJEKAT

SUPPORT OSLONAC

SYMMETRY SIMETRIJA

TABULATE ŠTAMPATI

THRU SKROZ

TRACE TRASIRATI

TRUSS REŠETKA

TYPE TIP

UNIFORM RAVNOMERNO

UNTIL DO



11

Ram u ravni

Primer 1.

RAM.STR

STRUCTURE RAMOVSKA STRUKTURA

TYPE PLANE FRAME

NUMBER OF JOINTS 4

NUMBER OF MEMBERS 3

NUMBER OF SUPPORTS 2

NUMBER OF LOADINGS 1

JOINT COORDINATES

1 0.0 0.0 SUPPORT

2 6. 0.0 SUPPORT

3 0.0 3.5

4 6. 3.5

MEMBER INCIDENCES

1 1 3

2 2 4

3 3 4

MEMBER PROPERTIES PRISMATIC

1 THRU 2 AX 0.12 IZ 0.0016

3 AX 0.15 IZ 0.003125

LOADING VERTIKALNO OPTERECENJE RAMA

MEMBER LOADS

3 FORCE Y UNIFORM -0.85

3 FORCE Y CONCENTRATED P -2.42 L 2.5

TABULATE ALL

TRACE

SOLVE

STOP



12

PROBLEM CORRECTLY SPECIFIED, EXECUTION TO PROCEED

1

PAGE 1

STRUCTURE RAMOVSKA STRUCTURA

===================================================================

LOADING VERTIKALNO OPTERECENJE RAMA

===================================================================

MEMBER FORCES

MEMBER JOINT AXIAL FORCE SHEAR FORCE MOMENT

1 1 3.974 -1.173 -1.325

1 3 -3.974 1.173 -2.779

2 2 3.546 1.173 1.399

2 4 -3.546 -1.173 2.705

3 3 1.173 3.974 2.779

3 4 -1.173 3.546 -2.705

APPLIED JOINT LOADS, FREE JOINTS

JOINT FORCE X FORCE Y MOMENT Z

3 .000 .000 .000

4 .000 .000 .000

REACTIONS,APPLIED LOADS SUPPORT JOINTS

JOINT FORCE X FORCE Y MOMENT Z

1 1.173 3.974 -1.325

2 -1.173 3.546 1.399

FREE JOINT DISPLACEMENTS

JOINT X-DISPLACEMENT Y-DISPLACEMENT ROTATION

3 163.9527 -115.9054 -1589.9041

4 117.0509 -103.4279 1429.3307

SUPPORT JOINT DISPLACEMENTS

JOINT X-DISPLACEMENT Y-DISPLACEMENT ROTATION

1 .0000 .0000 .0000

2 .0000 .0000 .0000



13

Dijagrami na osnovu izlazne datoteke:

Napomena: Unutrašnje sile iz izlazne datoteke STRESSa znamo samo u ĉvorovima. U

sluĉaju da ţelimo da naĊemo u nekoj proizvoljnoj taĉki unutrašnje sile onda u toj taĉki

stavimo ĉvor i pri tome ga ne oslobaĊamo ni jednog uticaja.



14

Primer 2.

43

2

m0026,012

hbIZ

m125,0hbAX

Jungov modul elastiĉnosti MPa101,2E 5


TYPE PLANE FRAME

NUMBER OF JOINTS 3

NUMBER OF MEMBERS 2



CONSTANTS E 210000000. ALL

JOINT COORDINATES

1 0. 0. SUPPORT

2 0. 1.

3 1. 1. SUPPORT

MEMBER INCIDENCES

1 1 2

2 2 3

JOINT RELEASES

3 MOMENT Z


1 THRU 2 AX 0.125 IZ 0.0026

LOADING OPTERECENJE RAMA

JOINT LOADS



15

2 MOMENT Z -100.

MEMBER LOADS

1 FORCE Y CONCENTRATED -75. 0.5

2 FORCE Y UNIFORM -20.

TABULATE ALL

TRACE

SOLVE

STOP

Primer 3.


TYPE PLANE FRAME

NUMBER OF JOINTS 9

NUMBER OF MEMBERS 10




JOINT COORDINATES

1 0. 0. SUPPORT

2 5. 0. SUPPORT

3 9. 0. SUPPORT

4 0. 4.

5 5. 4.

6 9. 4.

7 0. 7.

8 5. 7.

9 9. 7.

MEMBER INCIDENCES

1 1 4

2 2 5

3 3 6

4 4 7

5 5 8

6 6 9

7 4 5

8 5 6



16

9 7 8

10 8 9


1 THRU 10 AX 0.15 IZ 0.003125

LOADING OPTERECENJE RAMA

JOINT LOADS

4 FORCE X 90.

MEMBER LOADS

7 THRU 10 FORCE Y UNIFORM -6.

1 MOMENT Z 75. L 2.

TABULATE ALL

TRACE

SOLVE

STOP

Rešetka u ravni

Primer 1.

Geometrijske karakteristike

Gornji pojas I120 ( 42 m00000328,0IZ,m00142,0AX ), štapovi ispune I100

( 42 m00000171,0IZ,m00106,0AX )

Donji pojas I180 ( 42 m0000143,0IZ,m00279,0AX )

STRUCTURE RESETKA

TYPE PLANE TRUSS

NUMBER OF JOINTS 7





JOINT COORDINATES

1 0. 0. SUPPORT

2 2. 0.

3 4. 0.

4 6. 0. SUPPORT

5 1. 2.



17

6 3. 2.

7 5. 2.

MEMBER INCIDENCES

1 1 2

2 2 3

3 3 4

4 1 5

5 2 5

6 2 6

7 3 6

8 3 7

9 4 7

10 5 6

11 6 7

JOINT RELEASES

4 FORCE X


1 THRU 3 AX 0.00279 IZ 0.0000143

4 THRU 9 AX 0.00106 IZ 0.00000171

10 THRU 11 AX 0.00142 IZ 0.00000328

LOADING OPTERECENJE

JOINT LOADS

2 FORCE Y -90.

3 FORCE Y -120.

5 MOMENT Z 150.

6 FORCE Y -75.

7 FORCE X -120.

TABULATE ALL

TRACE

SOLVE

STOP

PROBLEM CORRECTLY SPECIFIED, EXECUTION TO PROCEED

1

PAGE 1

STRUCTURE RESETKA

===================================================================

LOADING OPTERECENJE

===================================================================

MEMBER FORCES

MEMBER JOINT AXIAL FORCE

1 1 31.250

1 2 -31.250

2 2 -101.250

2 3 101.250

3 3 -53.750

3 4 53.750



18

4 1 198.451

4 5 -198.451

5 2 -198.451

5 5 198.451

6 2 97.828

6 6 -97.828

7 3 -13.975

7 6 13.975

8 3 -120.189

8 7 120.189

9 4 120.189

9 7 -120.189

10 5 177.500

10 6 -177.500

11 6 227.500

11 7 -227.500

APPLIED JOINT LOADS, FREE JOINTS

JOINT FORCE X FORCE Y

2 .000 -90.000

3 .000 -120.000

5 .000 .000

6 .000 -75.000

7 -120.000 .000

REACTIONS,APPLIED LOADS SUPPORT JOINTS

JOINT FORCE X FORCE Y

1 120.000 177.500

1

PAGE 2

4 .000 107.500

FREE JOINT DISPLACEMENTS

JOINT X-DISPLACEMENT Y-DISPLACEMENT

2 -.0001 -.0049

3 .0002 -.0053

5 .0004 -.0024

6 -.0008 -.0057

7 -.0023 -.0027

SUPPORT JOINT DISPLACEMENTS

JOINT X-DISPLACEMENT Y-DISPLACEMENT

1 .0000 .0000

4 .0004 .0000



19

Primer 2.

Donji pojas 42 m148148,0IZ,m333333,0AX

Za ostale štapove vaţi 42 m041667,0IZ,m166667,0AX

STRUCTURE RESETKA

TYPE PLANE TRUSS

NUMBER OF JOINTS 9





JOINT COORDINATES

1 0. 0. SUPPORT

2 8. 6.

3 16. 6.

4 16. 0.

5 24. 6.



20

6 32. 6.

7 32. 0.

8 40. 6.

9 48. 0. SUPPORT

MEMBER INCIDENCES

1 1 4

2 4 7

3 7 9

4 1 2

5 4 2

6 4 3

7 4 5

8 7 5

9 7 6

10 7 8

11 9 8

12 2 3

13 3 5

14 5 6

15 6 8

JOINT RELEASES

9 FORCE X


1 THRU 3 AX 0.333333 IZ 0.148148

4 THRU 15 AX 0.166667 IZ 0.041667

LOADING OPTERECENJE

JOINT LOADS

4 FORCE Y -4500.

7 FORCE Y -4500.

TABULATE ALL

TRACE

SOLVE

STOP

Documents

Uputstvo za rad u Stress-u