ТЕМА БРОЈА

� ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДАПрограм за израду Плана генералне регулације за изградњу гасне мреже и објеката у Београду

Инвеститор изреда програма:НИС Енергогас, Београд, Аутопут 11

Носилац израде програма:Урбанистички завод Београда, Ј.П.Београд, Палмотоћева 30

Радни тим:Урбанистички завод Београда:Руководилац радног тима Др Зоран Жегарац, дипл.инж. маш.Бошко Вујић, дипл. инж. маш.Радмила Грубишић, дипл. инж.арх.Зоран Мишић, дипл. инж. маш.Иван Милетић, дипл. инж. маш.Снежана Стефановић, маш.тех.Дијана Филиповић, маш.тех.НИС Енергогас:Александар Вучић, дипл. инж.маш.Миодраг Панчић, дипл. инж. геотех.Славко Бајц, дипл. инж. маш.Др Војислав Вулетић, дипл. инж.Миодраг Гаргента, дипл. инж. маш.Драгана Јоцић, дипл. инж. рудар.Милица Јанић, маш.тех.Рударско геолошки факултет, Центар за енергетику:Проф Др Ненад Ђајић, дипл. инж. маш.Др Дејан Ивезић, дипл. инж.Мр Милош Танасијевић, дипл. инж.Марија Живковић, дипл. инж.

Директор сектора за инфраструктуру:Бошко Вујић, дипл. инж. маш.

Директор Урбанистичког завода Београда:Антоније Антић, дипл. инж. арх.

ПРИРОДНИ ГАС КАО ЕНЕРГЕНТ

Стање гасоводне мреже и објеката у Београду

Гасоводни систем града Београда планиран је и делимично изграђенсистем са двоструким гасоводним прстеном који треба завршити и то:

� магистрални по периферији са високим радним притиском до 50бара

Магистрални гасни систем на подручју Београда започиње од гасногразделног чвора у Батајници у два правца. На исток разводнимгасоводом РГ 04-07 према Панчеву. Од гасног разделног прстена уБатајници, гасовод МГ-05 иде западно од разделног чвора, прелази путЕ-5 и по западној ивици резервисаног простора иде до аутопута Е-94.Прелази испод аутопута, пролази поред аеродрома Београд и улази упојас железничке пруге Батајница-Остружница. Даље траса идезападном ивицом коридора спољњег полупрстена све до реке Саве, причему је прелаз преко реке Саве подводан. По преласку реке Саве трасаиде појасом кружне саобраћајнице и железничке пруге све до БелогПотока, одакле иде даље у правцу Младеновца. Од тог магистралногсистема, из ГМРС одвајају се магистрални огранци до МРС идистрибутивна мрежа, који омогућавају снабдевање потрошачаБеограда.

� дистрибутивни у градском ткиву на радном притиску до 6 бара (самогућношћу повећања до 12 бара).

Од главног дистрибутивног полупрстена се даље гранају разводнигасоводи за снабдевање појединих потрошача. Овакав системомогућава да се без већих интервенција на магистралном полупрстену,само уз потребну доградњу система, путем додатних мерно-регулационих станица и разводних гасовода прикључе многи новипотрошачи, укључујући и широку потрошњу.

На територији града Београда у оквиру гасоводног система изграђенису и у експлоатацији:

К.С.Р.Ч. "Батајница" компресорска станица са примопредајним мернимместом између НИС-Гаса из Новог Сада и НИС-Енергогаса из Београдаи обавља се повећање радног притиска за транспорт гаса премаЗападној Србији и БиХ; 10 (десет) главних мерно регулационихстаница (ГМРС), а 1 (једна) је у изградњи и око 61 мерно регулационихстаница (МРС) потрошача, од чега су 11 (једанаест) топлане у саставуЈКП "Београдске електране" (укључујући и Младеновац) и 5 (пет)мерно регулационих станица за широку потрошњу.

Са данашњим даном степен изграђености гасоводног система натериторији у границама Генералног плана Београда приказан јетабеларно.

3И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

ТЕМА БРОЈА ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА

4 И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА ТЕМА БРОЈА

5И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

ТЕМА БРОЈА ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА

До данас су прикључене све топлане, скоро свииндустријски потрошачи и око 2600 домаћинстава, аизграђено је и у експлоатацији око 205 км гасоводаразних пречника и притисака. Постоје значајне резерве укапацитетима мерно-регулационих станица и гасоводакоје омогућавају знатно повећање потрошње, посебно усектору широке потрошње (са преквалификацијомрадног притиска са 6 бар-а - постојећи, на рецимо 12 бар-а, капацитети и резерве се више него дуплирају).

УРБАНИСТИЧКИ ПАРАМЕТРИ

Дефинисање система урбанистичких целина - границагрејних подручја

За потребе израде Плана генералне регулације загасификацију Београда прве, почетне анализе простора, уциљу дефинисања урбанистичких зона за гасификацију,рађене су на основу графичких прилога ГП 2021:Планирано коришћење земљишта 2021., Планираностамбено ткиво 2021. и Планирано снабдевањетоплотном енергијом и природним гасом 2021., узкоришћење карте покривености Плановима детаљнијеразраде и Плановима који су у завршној фази доношења.

Радна синтезна карта настала је из Планираногкоришћења земљишта 2021 тако што су издвојени"отворени простори" који извесно немају потребе заприродни гас (пољопривреда, зеленило, воденеповршине, зоне заштите водоизворишта, и гробља накојима није предвиђен крематоријум), а приказанатипологија стамбеног ткива и покривеност Плановимадетаљне разраде који су на снази и у завршној фазидоношења. На овако формираној радној картиобележена су подручја која су топлификована или јетоплификација започета уз основну претпоставку да оваподручја нису од интереса за гасификацију. У подручјиматоплификације, прикључци на гас радиће се само запоједине велике комплексе на захтев појединачнихинвеститора (као нпр. Центар Ушће).

Зоне гасификације

Формирање зона гасификације и сета потребнихподатака урађено је у сарадњи са НИС Енергогасом. Запотребе даљег рада на Плановима детаљне регулацијесви наведени подаци обрађени су и за ниво меснихзаједница за територију ГП.

Подручје од интереса за гасификацију подељено је премапретежној намени и степену коришћења Плановадетаљне регулације на следећа четири основна подручја:

Претежно стамбене зоне у којима се капацитет одређујена основу повећања евидентираних постојећихкапацитета (попис 2002. године) и оцене прирастазаснованог на пројекцијама, наменама и параметримаГенералног. (144 зоне; 1-149)

Подручја у којима је Плановима детаљне регулацијепредвиђена гасификација планирају се у складу сарешењима из Планова. Провера капацитета стамбенихзона извршена је на основу података из пописа 2002.године. (20 зона; 151-171)

Комерцијалне и друге намене за које се подаци обезбеђујупосебном анализом. Анализа обухвата увид у постојећуизграђеност на терену, планирану на основу ПДР и ГП2021 и на основу добијених података уз посебноформиране критеријуме извршена је проценакапацитета комплекса. (45 зона; 201-245)

Привредне делатности и привредне зоне за које ће сеподаци обезбедити посебном анализом. Анализа обухватаувид у постојећу изграђеност на терену, планирану наоснову ПДР и ГП 2021 и на основу добијених података узпосебно формиране критеријуме извршиће се проценакапацитета комплекса. (83 зоне; 251-333)

Зоне гасификације су формиране према претежнојтипологији изградње и према степену изграђеностипростора. Комерцијалне и друге намене у оквирустамбених зона процењене су на основу расположивихподатака и обједињене са капацитетима планираним застановање.

За анализу и процену капацитета изградње у овакоформираним зонама обезбеђена је израда посебне базеподатака од Завода за информатику и статистику.Подаци су генерисани из пописа 2002. године и изРегистра пословних јединица. Свака зона одређена јепреко пуног броја пописних кругова а провера добијенихподатака извршена је на ортофото снимку уУрбанистичком заводу.

База података садржи следеће статистичке податке: бројстановника (сталних), број домаћинстава, број станова,површину станова, број зграда (кућних бројева),структуру станова, број станова по кућним бројевима,број пословних јединица и површину пословнихјединица.

Процена дистрибуције стамбених јединица

Поступак процена дистрибуције стамбених јединица упростору Генералног плана Београда 2021. заснива се нагенералним проценама демографских компоненти

6 И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

Гасоводи Дужина (м) Станица гасна Комада

1 Магистрални 62.500 1 К.С Батајница 12 Разводни 67.574 2 Г.М.Р.С 93 Градски на 12 бара 25.490 3 Г. Р.С 24 Градски на 6 бара 92.555 4 М.Р.С инд. 615 Дистрибутивни на 4 бара 100.000 5 М.Р.С за широку 5

Укупно 348.119 75

ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА ТЕМА БРОЈА

плана, на оцени вероватног потенцијала прираста новихстамбених јединица у појединим, конкретизованимзонама и на детаљним подацима Републичког завода заинформатику и статистику (приређеним посебно за овајпрограм и план) из пописа становника и станова иподатака о пословном простору на нивоу зонетоплификације, обрађених и проверених у јуну и јулу2004. године.

С обзиром на мале апсолутне величине и промене окојима се ради, провера и калибрација се моралаизвршити и другим поступком који контролише укупнересурсе становања одређене Генералним планом.

У Генералном плану Београда 2021. на 77.603 хектараукупне површине, предвиђено је 14.140 хектара застамбену намену, 1.400.000 становника (са привременонастањеним становницима других места) 456.000домаћинстава и 467.000 станова.

Укупан Планом предвиђен број нових станова наподручју ГП је 50.000 са око 3.200.000 нових квадратнихметара стамбеног простора. Просечно домаћинство је2.9, чланова, а просечна нето величина стана је 63,8 м2

(80 м2 бруто). Реалну процену активних стамбенихјединица и њихове површине по карактеристичнимпросторним зонама може дати синтеза претходнихкатегорија: постојеће стање фонда по зонама,карактеризацију потенцијалних зона и укупне границеприраста стамбених површина до 2021. године.

Претходно је неопходно одвојити део прираста који ћесе одиграти у зонама централизоване топлификације.Процењено је да ће у зони топлификације, каопретежно изграђеном градском ткиву, бити изграђено20% од укупног планираног прираста стамбеног фонда,односно 10 000 нових стамбених јединица.

У осталим зонама (укључујући и зоне са детаљним ирегулационим плановима) потребно је оценити начинрасподеле прираста за око 40.000 будућих становаукупно.

Категорије стамбеног ткива релевантне за оценуприраста стамбених јединица

Прилагођено потреби овог задатка, стамбено ткиводато у Генералном плану Београда може сеорганизовати у 156 посебних зона: 142 зоне које сеоцењују на основу Генералног плана и 14 зона садетаљним и регулационим плановима, а у њима је састановишта вероватне дистрибуције прираста,одређено девет различитих карактеристичнихкатегорија.

На основу статистичких података утврђени супостојећи индекси изграђености појединих категоријаизградње. Свака од ових категорија досећи ће различитугустину и концентрацију изграђености у односу наповршину, и може се очекивати карактеристичанпросечни индекс изграђености и промена (прираст) тогиндекса између постојећег стања и будућег нивоаконцентрације на нивоу 2021. године.

Коришћене категорије и вредности су:

Табела 1.Категорије и процењени параметри за планирање

категорија каракте- карактеристичанстамбеног -ристична просечан индексткива спратност изграђености

1 Отворени блок >=П+ 30.82 Компактни блок >=П+3 13 Индивидуално 1 и партаје П+2+Пк 0.64 Индивидуално 2 П+1+Пк 0.45 Индивидуално 3 П - П+1 0.26 Село П 0.17 Спонтано претежно изграђено П+1+Пк 0.28 Спонтано ретко изграђено П+1+Пк 0.059 Планирано за нова насеља 0.3-0.7

Процена дистрибуције 40 000 нових стамбених јединицапо категоријама (1-9), у првом кораку, извршена је упроцентима према степену изграђености појединихкатегорија. У другом кораку је уз коришћење орто-фотоснимка, у неколико итерација извршена проценаприраста по зонама имајући у виду изграђеност ивеличину зоне, постојећу физичку структуру иатрактивност зоне за изградњу а у оквиру реалногсоцио-економског стања у стамбеној зградњи.

Узимајући у обзир интензивну спонтану изградњу у свимделовима Београда коју треба санирати и демографскепрогнозе које указују на чињеницу да у наредних 20година неће бити већег прираста становника, приликомпроцене нове стамбене изградње по зонама основнепредпоставке су :

� У формираним и изграђеним зонама планира семинимални прираст (5 до 10 нових станова);

� У сеоским насељима не очекује се значајна новаизградња;

� Спонтано претежно изграђено ткиво градиће се уоквиру постојећег карактеристичног просечногиндекса изграђености 0.15;

� У спонтано ретко изграђеном ткиву планирају се већеповршине за зеленило, рекреацију и спорт, односнокарактеристичан просечни индекс изграђености зонеизноси око 0.08;

� Зоне у којима је стамбена изградња неусклађена саосновном планираном наменом (правци полетнослетних стаза аеродрома, зона заштите водо-изворишта, подручје могућег зрачења нуклеарногреактора у Винчи, активна клизишта) неће се даљеградити;

� Нове локације за стамбену изградњу процењују сепојединачно према величини локације и њенојудаљености од централне градске зоне. У већим зонамапланира се преко 50% слободних површина. Индексизграђености за преостали простор креће се од 0,3 до0,7 и одређен је на основу индекса изграђеностипостојећих стамбених насеља (Церак виногради,Бежанијска коса, Вишњичка бања).

� Даља изградња и попуњавање стамбених зона могућаје после 2021. године, или у случају позитивне променедемографских трендова, али не у непосреднојбудућности.

7И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

ТЕМА БРОЈА ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА

Контрола и корекција процене прираста стамбенихјединица по зонама извршена је поређењем броја новихстамбених јединица по зонама имајући у виду категоријеизграђеност (1-9) и величину зоне уз помоћ контролеизграђености са орто-фото снимка из 2003. године.

Процена дистрибуције комерцијалних и другихнамена у оквиру стамбених зона

Комерцијалне и друге намене у оквиру стамбених зона (удаљем тексту "пословни простор") процењене су наоснову односа нестамбеног и стамбеног простора у зонигасификације. Анализом постојећег односа у појединимстамбеним зонама добијени су карактеристичнипроценти заступљености у различитим типовимастамбених насеља :

� стамбена насеља у којима постоји само основно снабдевање 5%

� стамбена насеља у којима осим основног снабдевања има и школа, дечјих установа, домовакултуре, пословања, мањих тржних центара 15%

� сеоска насеља која осим основног снабдевања имају и школу, дом културе, цркву 7-15%

У свим стамбеним зонама планирано је одређеноповећање процента заступљености пословног простора,имајући у виду постојеће стање и планирану изградњустамбеног и пословног простора, а такође:

� У зонама са већим процентом заступљеностипословног простора узет је у обзир постојећипроценат, планирана нова изградња и процењенприраст у односу на атрактивност зоне.

� Планирани већи комерцијални објекти, нове основнешколе и дечје установе условиле су значајнијеповећање процента заступљености пословногпростора уз проверу процента у сличним изграђенимзонама.

� У зонама са значајним прирастом стамбене изградњеузет је у обзир тип планираног насеља.

� За нова стамбена насеља примењен је проценатзаступљеност који је утврђен у потпуно изграђеним иопремљеним стамбеним насељима сличног типа(Церак виногради, Бежанијска коса, Вишњичкабања).

� За подручје Гроцке (у недостатку статистичкихподатака о постојећем пословном простору)коришћени су подаци о сличним стамбеним зонама натериторији Града.

� У центру нове Општине Сурчин, планирано језначајније повећање пословног простора.

Оцена планиране површине земљишта која ће сеизградити извршена је на основу процењенеатрактивности и извесности реализације сваке зоне наоснову следећих критеријума :

� Близина градском центру� Близина уводном правцу аутопута или кружном

полупрстену� Комунална опремљеност локације (орјентационо)

Оцена планиране бруто грађевинске површине на 42локација добијена је множењем планиранеповршине земљишта за изградњу и одговарајућегиндекса према типу изграђености. Ову површинутреба схватити као максимално могућу до 2021.године обзиром да је очигледно знатно већи удеоизграђених површина у централној зони и да ће тајтренд бити и настављен.

Провера оцене укупних капацитета изградње на 42локација извршена је на основу оцењене дистрибуцијеукупно планираних површина у централној зони и ванцентралне зоне и то на следећи начин:

Табела 3.

Табела 4. Индекс изграђености по типовимаТип изградње Индекс изграђености

1 ЦГП-Б 2.02 ЦГП-Т 0.73 ПК-СЗ-РП 0.74 ПК-СЗ-РП (а) 0.85 ПК-СЗ-ВРП 0.36 ПК-ВСЗ- РП 0.57 ПК-ВСЗ- РП (а) 0.68 ПК-ВСЗ- ВРП 0.2

У претходној табели фигурише шест различитих типоваизградње (и два варијетета) за свих 42 локација са следе-ћим скраћеним и пуним називима и карактеристичнимсадржајима.

ЦГП-Б центар градске подцелине пословно трговачкаулица – булевар Типичан садржај су пословно трговачки објекти и торобне куће, банке и експозитуре банака и осигурања ихотели и угоститељски садржаји градског карактера,саџаји са великим заузећем парцеле и паркирањем уподземним гаражама

ЦГП-Т центар градске подцелине - тежиште новеизградње Типичан садржај су пословно трговачке зграде са

8 И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

ГУП ЦЗ Ван ЦЗ Ван ЦЗ38 локација остало

Површина КЗ у ха 1730 360 790 580Умањена површина за сек. саобраћај 1300 (25%) 320 (10%) 560 (30%) 420 (30%)БРГ површина планирана у м2 6.250.000 3.000.000 1.580.000 1.670.000 Постојеће 3.750.000 1.850.000 530.000 1.370.000 Новопланирано 2.500.000 1.150.000 1.050.000 300.000

ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА ТЕМА БРОЈА

крупнијим јединицама пословања и тржницама,хипермаркетима и пијацама, могућа су и складишта ипроизводни погони

ПК-СЗ-РП (а) пословни кокмплекс у средњој зонинепосредно уз уводно изводни правацТипичне су локације са већим комерцијалнимкомплексима, често вишенаменским који поредтрговине и пословања може имати ванградски хотелили угоститељство, забавни парк. Варијетет јелокација уз аутопут која по правилу има већукомуникациону вредност. Могућ је већи индексизграђености и висина објеката.

ПК-СЗ-ВРП пословни кокмплекс у средњој зони вануводно изводних правацаТипичан садржај су комерцијални и пословни објектимањих захтева у погледу комуникативности. Објекти суванградског карактера и малог индекса изграђености (забава, угоститељство, бирои).

ПК- ВСЗ- РП (а) пословни комплекс ван средње зоненепосредно уз уводно изводни правац Ове локације су уз јаке комуникације али је питањеинфраструктурне опремљености узрок значајногограничења због веће удаљености од града

ПК-ВСЗ- ВРП пословни кокмплекс у средњој зониизван уводно изводних праваца Типичан садржај су објекти најмањих комуникацијскихзахтева.

У наредној табели приказани су примењени индексиизграђености који су у односу на вредности дате у ГП-у2021 умањени за око 30% полазећи од чињенице да су уплану дате превелике резерве у планираном земљишту.

Основни проблеми индустрије Београда су:

Технолошко-економско заостајање већине инсталисанихкапацитета, заостајање у процесу приватизације, падиндустријске производње, неефикасно пословање удруштвеном сектору, незадовољавајући ниво квалитетапроизвода и др.

Глобалан распоред индустријских зона показујенерационално коришћење земљишта па долази дораубовање земљишта на једној страни иподискоришћености на другој.

Објекти и мрежа инфраструктуре не задовољавајупотребе савремене индустрије: превазиђена концепцијаразвоја (путне и железничка мрежа); константнопропадање једног дела инфраструктуре (водовод, деоелектро мреже); неусаглашен развој државних система(железнице, гас, електрика).

Неконтролисано и нерационално коришћењеземљишта, посебно наслеђена индустрија у централнимделовима града где заузима најбоље локације и у сукобује са околином (складишта у савском пристаништу,Пивара у Цетињској, Дуга, ИКЛ, Лука Београд, Беко,Памучни комбинат).

Неравномеран просторни распоред радних места(одсуство везе места рада и места становања)

Недостатак понуде слободних, опремљених локација наразличитим локалитетима довољно флексибилних иприхватљивих за различите врсте привредних ипроизводних делатности.

ПЛАНСКА ОПРЕДЕЉЕЊА

Према ГУП Београда до 2021 године, реализацијапројектованог привредног развоја Београда одвијаће сеуглавном коришћењем постојећих просторнихкапацитета. Потребе за новим локацијама су релносагледне и из сфере жеља сведене на ниво оптималнихмогућности. Ради рационалног коришћења земљишта икомуналне инфраструктуре, за проширење производнихкапацитета користиће се постојећи објекти и резервепростора у оквиру постојећих зона. За евентуалнапроширења производње предвиђен је простор узпостојеће локације.

Нове локације за обављање привредно производнихделатности предложене су на оним позицијама салокационим предностима, заснованим на повољимсаобраћајним везама и минимално потребним улагањимау комунално опремање земљишта. Развој производнихлокација уопште, везује се за глобалну концепцију имогућности реализације саобраћаја и комуналнеинфраструктуре на територији града Београда.

Императивно се поставља задатак преиспитивања свихлокције које су у сукобу са околином. Такве локације ће сеанализирати кроз детаљне анализе утицаја на животнусредину и израду планске документације и за њих ћебити предвиђене одговарајуће урбано техничке мере заублажавање неповољних утицаја које ове врше на другеградске функције. (Дуга, ИКЛ, Југопетрол-Чукарица,Пивара у Цетињској и др.).

Постепена измена привредне структуре Београдаодвијаће се прилагођавањем новим технологијама иопштем техничко технолошком напретку што ћеимплицирати и промене у структури запослених, какопрема делатности тако и према степену стручне спреме.Очекује се да ће се промена привредне структуреБеограда одвијати:

Ка јачању пропулзивних грана прерађивачке индустријекао што су:

� Прехрамбена индустрија (индустрија млека, месаповрћа, кондиторских производа и пића)

� Хемијска индустрија (базна хемија, боје и лакови,фармацеутика, козметика, индустрија гуме, уља имазива)

� Металопрерађивачка делатност (куглични лежајеви,одливци)

� Електроиндустрија (телекомуникациони, расхладни имерни уређаји)

� Неметали и грађевински материјал (опекарскипроизводи, керамика)

9И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

ТЕМА БРОЈА ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА

� Производње папира и графичке делатности (амбалажаи др.)

� Рециклажа сировина � Развијању вискотехнолошких хигх тецх индустрија

(аутоматизована индустрија са високим учешћемнаучног и стручног кадра).

� Развоју робно транспортних центара, робнихтерминала и складишних капацитета, као посебнепривредне делатности

� Трансформацији дела неискоришћених и неподобнихпростора и капацитета ка терцијарним делатностима.

На основу досадашњег развоја може се констатовати дасе привредне зоне нису формирале како је замишљенопредходним плановима, као компактне производне,организоване целине, већ као механички скуп неколикорадних организација на једној локацији.

Насељске индустрије се такође нису развијале у складу сазамишљеном концепцијом. Углавном су се активиралесамо појединачне локације. Насупрот томе неке насељскеиндустрије су претворене у мање привредне зоне. На тајначин концепт споја места рада и места становања једевалвиран. При садашњем стању организацијепривреде овакав концепт, посебно, није применљив.

Насупрот овим облицима просторног организовањапроизводње, имамо појединачне локације у континуалноизграђеном градском ткиву. Ове локације сукарактеристичне по томе што су углавном ограниченерасположивом површином земљишта и што сунајчећше у сукобу са непосредном околином, нарочитоса стамбеним наменама.

Тенденција ранијих планерских замисли да се да сеиндустрија пребаци из централних у рубна подручјаграда није до краја реализована. Највећа препрека заостварење ових циљева су високи трошкови опремањаземљишта.

При оваквом стању привреде у целини, веома је тешкодати поуздане прогнозе о расту појединих локација убудућности. Валоризација појединих локација ипроцена капацитета извршена је на основу анализепостојећег стања и локационих карактеристика (везе сапутном, железничком мрежом, опремљеност инфра-структуром и сл.).

ПРОЦЕНА РАЗВОЈНИХ МОГУЋНОСТИ

Проблеми и перспективе у развоју система и потрошњи природног гаса

Потрошња природног гаса у задњих двадесетак годинауказује да је дошло до драматичних промена у развојуграда Београда и да то више није јак индустријски, већвише административни град са тенденцијом да сепостепено изврши трансформација индустријских укомерцијалне привредне делатности мањих капа-цитета.

Протекли период коришћења природног гаса у условимаопадања куповне моћи грађана и недостатка обртнихсредстава у привреди, нагомилао је следеће проблеме:

� нерегулисан систем цена енергената� нередовно плаћање и повећање дугова корисника за

утрошени гас� нелегална изградња објекта и стално угрожавање траса

постојећих и планираних гасовода и локација за мерно- регулационе станице.

У технолошком смислу евидентна је :

� неравномерност зимске и летње потрошње� немогућност набавке већих количина гаса у

шпицевима и� немогућност складиштења.

Структура потрошње је била одраз политике усмеравањапотрошње природног гаса. Основна карактеристикадосадашње потрошње природног гаса је доминантнокоришћење у индустрији као технолошког горива и свевише за енергетску потрошњу у топланама, док је широкапотрошња била релативно мала. Учешће природног гаса уфиналној потрошњи енергије код широке потрошње језнатно мање него што је то случај у већини европскихземаља, што доводи до повећане потрошње електричнеенергије за потребе нискотемпературних процеса, мада супознате енергетске, економске и еколошке предностиприродног гаса као енергента за задовољење већинепотреба код тих потрошача (кување, грејање, припремапотрошне топле воде, хлађење, погон уређаја и др.).Наглашавају се само неке предности:

� Високи коефицијенти искоришћења уређаја који секористе у овом сектору потрошње омогућују знатнорационалније коришћење примарне енергије,смањење укупне потрошње енергије и растерећењеелектроенергетског система. На рачун већегкоефицијента искоришћења у поређењу са другимвидовима енергије долази до смањења утрошкаенергије за 1,5 до 2 пута;

� Примена гаса значи уштеду времена и рада, јер суелиминисани припрема и транспорт горива, као ичишћење ложишта и одвоз пепела;

� Електрична енергија се може заменити свуда уширокој потрошњи, сем за неке специфичне наменекоје не чине више од 10% укупне потрошње енергије удомаћинству, а без угрожавања конфора становања.При томе су уштеде веома значајне код заменеелектричне енергије ако се зна да производњаелектричне енергије у термоелектранама има степенискоришћења око 33%, тако да је укупни степенискоришћења примарног горива при било компроцесу у домаћинству још нижи. При томе требарећи да коефицијент искоришћења гаса не заостаје заискоришћењем електричне енергије у њенимуређајима, па чак у појединим случајевима је и већи;

� Широка примена гаса у сектору широке потрошњезначи и повећање животног стандарда становништва,максимално задовољење његових материјалних икултурних потреба, јер су предности природног гаса уовом сектору најизразитије.

10 И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА ТЕМА БРОЈА

У досадашњој пракси реализације програма развојагасоводног система Београда основно тежиште било јена пласирању природног гаса прво индустријскимпотрошачима, а затим градским топланама. Довршеностпрве две фазе развоја гасификације Београда - топлане ииндустријски потрошачи у жижу интересовањаносилаца развоја система доводи сектор широкепотрошње и значајно тржиште са великим бројемрелативно малих потрошача.

Веома брзо по изградњи основног гасоводног система игасоводних објеката 1985-87. године у Београду је до1990. године постигнута максимална потрошња од око300 милиона годишње. У том перииоду односиндустријске и комуналне потрошње (топлане ЈКП БЕЛ)је био два према један.

Кретања у периоду иза 1990. год. резултирају изненормалне ситуације у којој се налазила Србија.Блокадом земље потрошња енергије је била углавномлимитирана на могућности домаће производње, која јеизносила око 60% нормалне потрошње. Међутим,увозна енергија је била великим делом несуптитабилна, адео енергетских токова био је изван могућностиевидентирања. Утицај санкција је довео до промена уструктури енергетске потрошње. У периоду ембарга јебила, због високе увозне зависности нафтне привреде(око 4/5 потребних количина сирове нафте и истотолико природног гаса), изнуђена промена структуреенергетске потрошње у нашој земљи. Немогућностзваничног увоза сирове нафте и природног гасадопринела је значајном смањењу те потрошње. Нафта игас су замењени домаћом, енергетски скупљом,електричном енергијом, чиме је даље погоршана укупнаефикасност коришћења енергије у земљи и извршенасупституција снабдевања енергијом за грејне потребе.Томе је посебно погодовала ниска (социјална) ценаелектричне енергије, у осетном диспаритету са осталименергентима, којом је држава штитила стандардстановништва крајем XX века.

Због тога је једино електрична енергија у деведесетимповећала апсолутну потрошњу и своје учешће у Србији(са 20% на 31,5% у 2000. години), и поред пада финалнепотрошње за скоро 30% у односу на 1990. годину. Узевшиу обзир да претварање електричне енергије у топлотнуније у принципу енергетски оправдано, основни је циљ уБеограду да се њена потрошња у топлотне сврхе задржиу оптималним границама и то у првом реду запотрошаче који се налазе ван централизованих системаснабдевања топлотном енергијом и природним гасом,док највећи део топлотних потреба треба да се покријепутем та два система.

Процес децентрализације београдских индустријскихсистема (оуризација) и економска блокада земље у томпериоду условили су смањење индустријске потрошње, апо прикључењу четири нове топлане већих капацитета(Дунав, Церак, Миријево и Медаковић са укупно око 600МW) и обезбеђењу системског грејања становништва,довео је да, поред смањења укупне потрошње природноггаса, дође и до промене њене структуре у Београду, такода од 1995. године је однос потпуно обрнут.

Почетком деведесетих година НИС Енергогас,транспортер и дистрибутер у Београду и централнојСрбији, започео је нов програм у свим елементима радидаљег развоја и погодности према превасходноиндивидуалним потрошачима. То је био програмшироке потрошње који, поред домаћинстава, снабдеваприродним гасом мање кориснике (мала привреда сепојављује у том раздобљу), комерцијалне и терцијарнесадржаје и омогућује да се са једним прикључком гаскористи за грејање, припрему топле воде, кување, мањетехнолошке потребе, когенерацију и хлађење. То језадњих година условило много веће коришћењеприродног гаса и брже повећање броја домаћинстава имале привреде да се дефинитивно системски прикључена гасоводни систем. У 2002. години потрошња уширокој потрошњи је достигла 10% од индустријскепотрошње и око 6 милиона м3 годишња, очекује се да ћепотрошња у 2004. години бити око 9 милиона м3 што бибило око 20% од индустријске потрошње у Београду. Наукупном простору Србије, где транспорт и дистрибуцијуобававља НИС Енергогас укупна потрошња у секторушироке потрошње достигла је у 2003. години ниво од око25 милиона м3 и у структури корисника је у првих десетвеликих корисника или око 5% укупне потрошње.

Данашња потрошња гаса у топланама Београда је трипута већа од индустријске потрошње, а апсолутнимаксимум од око 340 милиона м3 је достигнут у 2002.години.

Ове промене може да прати и поспешује само програмгасификације као хибридни систем средњег и нискоградног притиска са већим ослањањем на систем широкепотрошње.

Гасоводни систем на подручју града Београда има свеелементе регионалног система, али је мање флексибилани у многоме завистан од диспозиција потрошача и ло-калних услова. Његову експанзију делом је успориланелегална изградња објеката на постојећим и будућимтрасама и пад економске моћи становништва.Приградске општине у односу на стратешка опредељењашире заједнице нису значајно развиле овај систем:Барајево (перспектива), Лазаревац (урађена студијагасификације), Младеновац (највише постигао), Сопот(интензивна гасификација од 1998. год) итд., тако да утом погледу предстоји значајан посао.

Може се оценити да и поред значајних резерви угасоводној мрежи и систему постоји потреба за пласмандодатних 143.500 м3/час природног гаса за широкупотрошњу и 101.600 м3/час гаса у зонама привреднеделатности, што за последицу може имати и појединачнапроширења капацитета на гасоводном систему.

Проблеми усклађивања централизованих система

Како у укупној потрошњи енергије у градовима потребаза грејање износи према проценама преко 30%,задовољавање тих потреба има велики значај. Водећирачуна да наша земља не располаже већим енергетскимпотенцијалом по становнику, мора се у сваком граду

11И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

ТЕМА БРОЈА ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА

посебна пажња посветити развоју централизованихсистема снабдевања енергијом за потребе грејања,припреме потрошне топле воде, технолошких процеса икувања. Снабдевање енергијом тих потрошача и њенорационално коришћење представља, данас и убудућности, све сложенији проблем с обзиром на нашерезерве конвенционалних горива и све строжијееколошке захтеве у градовима.

Тежња за рационалним коришћењем и штедњом енергије,као и повећање стандарда, допринели су да се у многимземљама света, као и у нашој, све више развијацентрализовано снабдевање енергијом, кроз системеелектрификације, топлификације и гасификације.Томе једопринела и жеља за већом заштитом животне средине уградовима. Због тога, имајући у виду све енергетске,економске и еколошке ефекте изградње централизованогсистема снабдевања енергијом у градовима, којизадовољавају потребне критеријуме,томе увек треба тежити.

Основни критеријуми за избор подручја и динамикуприкључења потрошача широке потрошње могу да будуследећи:

� већи број постојећих корисника на једном подручју;� рационално прикључивање на већ изграђену мрежу;� урбанизованост насеља и располагање грађ. дозволама;� постојање или припремљеност урб.планске документације;� могућност фазне изградње;� могућност решавања имовинско-правних односа;� постојећа енергетска угроженост насеља;� заинтересованост потрошача за увођење одређеног

система и др.

Полазећи од тога да су сви потрошачи у Београдуповезани за електродистрибутивни систем и дапретварање електричне енергије у топлотну није упринципу енергетски оправдано, треба тежити да се њенапотрошња у топлотне сврхе задржи у рационалнимграницама (у складу са могућностима и захтевимаелектроенергетског система), док би основни деотоплотних потреба требало да прихвате друга двасистема-топлификациони и гасификациони. При томе семора водити рачуна у првом реду о усаглашености развојатоплификације и гасификације широке потрошње.

Гасификација градова је досада имала неповољанконкурентни статус поредећи се са системомтоплификације, односно природни гас се третирао самокао енергент за загревање објеката. Право стање ствари једа је природни гас енергент који је и сировина, енергент упримарном облику, расположив у сваком тренутку савеликим степеном искоришћења, природан и еколошкинајпогоднији и оно што је у граду значајно не заузимапуно простора. Лако мерљив до свих нивоа коришћења исамим тим омогућава рационално понашање потрошача.Са једним прикључком могуће је обезбедити: грејање,припрему воде, кување, технолошке потребе, хлађење икао компримован може да супституише течна горива уиндивидуалним возилима, аутобусима и привреднимвозилима. Може се користити и за производњу механичкеи електричне енергије. У градовима је погодна применаприродног гаса у тоталним енергетским системима који

омогућавају комбиновану производњу електричне итоплотне енергије.

При усклађивању и расподели зона развоја гасоводног итоплификационог система у досадашњој праксипримењивало се опредељење да су подручја на којима јепостојао развијени систем централизованог снабдевањатоплотном енергијом, односно за које су већ билаизвршена прединвестирања у расположиве капацитететоплотних извора и мрежа, остајала и даље подручја задаљу доградњу и прикључење корисника топлифика-ције. Подручја мање густине становања на којима супланирана или се у близини налазила примарна гаснамрежа, развијала су гасоводни систем.

Ова пракса у перспективи транзиције економских односа усвим секторима друштва, па и енергетике, у целини захтевапреиспитивање и корекцију сагласно променама које се уовој области очекују и које се огледају у исправљањудиспаритета цена енергената, увођењу реалних ценакомуналних услуга и промени укупног амбијентапословања у сегменту енергетике и јавног сектора.

Водећи рачуна о свим, позитивним и негативним,ефектима који се постижу применом алтернативнихенергетских решења, потребно је у будућностидефинисати праксу и оптимално усагласити развојгасоводног и топлификационог система у Београду убудућим тржишним односима. Тим пре што се у обасистема већ преинвестирало довољно да могу даприхвате значајан део потрошача који користеелектричну енергију и будућих потрошача. При томе семора имати у виду да су ови енергетски системи заснабдевање топлотном енергијом у основи комплемен-тарни, и да их не би требало доводити у ситуацијунелојалне конкуренције, односно потребно је да сеуспоставе реални односи који ће омогућити и запотрошаче и за испоручиоце енергије најрационалније иса становишта тржишта најповољније решење.

Имајући у виду расположиве и већ изграђене капацитетеза даљи развој оба система у Београду, при усклађивањуразвоја та два система за снабдевање потрошачатоплотном енергијом конкретних урбаних подручја,генерално се мора имати у виду да је потребно утврдититехноекономску оправданост и потрошачима понудитинајекономичније решење, засновано на реалнимпаритетима цене енергената, инвестиционимтрошковима и реалним тржишним условима пословањајавних предузећа у овом сектору. За задовољењетехнолошких и механичких потреба потрошача путемкоришћења природног гаса, у свим техноекономскиоправданим случајевима, ће то бити омогућено. Каокрајњи циљ, могуће је напуштање чврстих граница имеђусобно прожимање ова два система.

Процена развојних могућности система гасификације

До данас је регистрован максимални технолошкипроток, пад потрошње али и садашњи опоравак иснабдевање око седамдесетак корисника и пет подситемашироке потрошње. За протекли период у Београду се

12 И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА ТЕМА БРОЈА

потрошило око 5 милијарди м3 природног гаса исупституисано је око 4 милиона тона течног горива,првенствено мазута, што је велики допринос заштитиживотне средине (ваздуха, земљишта и смањењатранспорта течних горива).

Степен искоришћености главних мерно регулационихстаница према максимално оствареним капацитетима узадњих двадесетак година је следећи:

Табела 5.гасни систем инсталиран остварен степенназив ГМРС капацитет капацитет искоришћ.

м3/час м3/час %

1 ГМРС Крњача 20.000 10.000 502 ГМРС Батајница 2,500 1,500 603 ГМРС Сурчин 1,400 500 364 ГМРС Добановци - - -5 ГРС Бежанија 87,000 43,850 516 ГМРС Железник 6,000 2,200 377 ГМРС Церак* 40,000 26,600 678 ГМРС Умка 22,000 13,000 599 ГМРС Авала 79,000 63,980 810ГМРС Земун 41.600 8.300 20

Укупно 299.500 169.930 43* Церак и Авала су повезани

Напомена: Младеновац, Сопот и Врчин нису обухваћениграницом Г.П Београда; За подручје ГМРС Добановцинема података

Степен искоришћености транспортних и дистри-бутивних могућности на разводним и градскимгасоводима је приближно сличан могућностима главнихмерно регулационих станица приказаним по гаснимсистемима. Ово важи за тренутне транспортне условерада на радном режиму градског гасовода од максимално6 бара. Цео градски део гасоводног система и свихгасоводних објеката (мерно регулационе станице, опремаи уређаји) пројектовани су и изграђени са могућношћуповећања радног притиска до 12 бара (тзв НП 16 бар).Повећање радног притиска на 8 бара повећаватранспортне могућности система за додатних 50%.

Важно је напоменути да су скоро сви даљински системи,котларнице и топлане у саставу ЈКП Београдскеелектране, прикључени на гасоводни систем, њих 11, саукупно инсталисаном снагом од око 2.200 МW, осим КОБорча са снагом од 20 МW.

У нормалним условима испоруке и потрошње природнигас је у деведесетим годинама достигао максималнупотрошњу на целом НИС Енергогасом гасоводномсистему око 900 милиона м3 годишње, од чега је наразматраној територији града Београда било пласиранооко 300 милиона м3, или 33%.

У периоду санкција и ембарга према нашој земљи укупнаиспорука природног гаса корисницима је практичнопреполовљена, али је у Београду иста износила скоро50% од укупне.

Након успостављања нормалних услова на режиму увозаруског гаса и новим условима испоруке и наплате,

потрошња се стабилизовала и достигла претходнепоказатеље.

Циљеви

У наредном периоду очекује се стабилна, чак нешто иповећана, потрошња природног гаса у топланама илагани опоравак индустријске потрошње превасходноод мањих корисника који се појављују. Нарочито сеочекује, после задње и предстојеће корекције цене струје,да ће се веома значајно повећати потрошња природноггаса у сектору широке потрошње. Према подацима изПописа 1991. године процењујемо да би око 150.000домаћинстава могло да се прикључи на гас, што би устационарном стању остварило потрошњу од око 230милиона гас годишње (сада је прикључено око 4.000домаћинстава). 2003. године поред постојећих петподсистема започета је изградња на нова два подсистема(у Сурчину и Врчину), а 2004. године су у изградњи јоштри нова система широке потрошње (Калварија уЗемуну, потез дуж Булевара војводе Степе и 1 фаза наДедињу). Дозволе за изградњу су прибављене и за насељаМиљаковац 1 и постоји могућност да се започне уЗемуну потез Прегревица и старо језгро Земуна.

Посебно се очекује гасификација концентрисаних зоназа комерцијалне делатности као што су Блок 16 - Тржницентар ”Ушће” и јавних установа као што су школе,домови културе, општине и др.

Ово омогућава добро конципирана гасоводна мрежа упросторном смислу и постојећи резервни капацитети умрежи и главним мерно регулационим станицама. Ипакје потребно да се на многим просторима постојећиградски гасоводи продуже и дефинишу нове локације замерно регулационе станице превасходно за потребешироке потрошње.

Велики број нелегализованих стамбених објекатанарочито у зонама индивидуалне изградње за чијулегализацију је потребно израдити велики број плановадетаљне регулације захтева знатно време, припремугеодетских подлога и велика средства што смањујеинтензитет планова развоја гасификације. Премапостојећим информацијама и интересовању појединихделова града и насеља практично би у овом тренуткубила могућа истовремена изградња на свим локацијамапод условом да има финансијских средстава и да постојиурбанистичка, геодетска и техничка документација.

Обзиром да је у истраживању обухваћено око 100локација, мора се увести приоритет у изградњи и то однајрациналнијих локација са што мањим примарнимопремањем како би ефекти били што бржи и видљивији.Процена је да би за Програм гасификације у Београдубило потребно око 150 милиона еура.

Треба имати на уму да НИС Енергогас паралелно радиовај програм у целој Србији и да је у припреми петнаестиград који приступа гасификацији и да на постојећемпростору има реалних услова да се гасификује око350.000 домаћинстава.

13И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

ТЕМА БРОЈА ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА

У том циљу потребна је статистичка обрада зона, насеља имесних заједница према подацима пописа из 2002. године уграницама Генералног плана Београда да би се утврдиотачан број потенцијалних корисника и да би се сагледалаконачна инвестиција у Београду. На овај начин би се инелегална насеља бројчано придодала постојећем легалномброју домаћинстава и добио би се потребан капацитет задетаљно одлучивање. Самим тим систем би се димензи-онисао за реалан сценарио и максимално би се користилипостојећи капацитети транспортних и дистрибутивнихпутева. У просторном смислу би се дефинисале свелокације - трасе за гасоводе средњег притиска и локације замерно регулационе станице са нивоом детаљности да се изПлана генералне регулације може директно израђивати актза изградњу појединих делова система.

КОНЦЕПТ ПЛАНА

У поглављу 4.0. анализирани су и синтетизовани подацирелевантни за израду Плана генералне регулације заизградњу гасне мреже и објеката у Београду. Подручје одинтереса за гасификацију подељено је према претежнојнамени на 322 зоне за које је извршена процена дистри-буције планиране изградње на основу статистичкихподатака и вероватне дистрибуције прираста а у складуса Генералним планом Београда 2021.

Имајући у виду податке из литературе и досадашњепраксе утврђени су нормативи за специфичнупотрошњу гаса и одређен је тзв. фактор пенетрације зашироку потрошњу, комерцијалне и друге намене ипривредне делатности и привредне зоне. У сарадњи саНИС Енергогасом евидентирани су и усвојениинсталисани капацитети постојећих потрошача уз оценуда ће планирана нова изградња у овим комплексимаискористити постојеће резерве инсталисане опреме.

Прелиминарном анализом дистрибуције укупнепроцењене потрошње гаса на подручју Генералног планаБеограда од 951.482 м3/час и инсталисане опремепостојећих ГМРС, установило се да је:� поред коришћења и делимичног унапређивања

просторних и техничких могућности 10 постојећих ГМРС,� потребно изградити 5 нових ГМРС.

Дистибуција процењеног конзума извршена је у складуса постојећом и планираном мрежом објеката и водовагасоводног система на 15 ГМРС (Табела 6.)

Процењена потрошња гаса по ГМРС дефинисана једистрибуцијом припадајућих зона гасификације, односно, ускладу са положајем зоне, топографијом и планираноммрежом објеката и водова за сваку од 322 зона гасификацијеодређено је подручје ГМРС коме зона припада.

Полазећи од параметара исказаних у табели која описујестање: инсталисане снаге постојеће опреме, постојећегоптерећења у апсолутном и релативном смислу, новепотребе и недостатност капацитета које је потребнообезбедити, може се прелиминарно закључити да ћезадовољавање свих планираних потрошача захтевати иодређена унапређивања гасоводног система у Београду

14 И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

PROGRAM OF THE GENERAL REGULATIONPLAN FOR CONSTRUCTIONOF GASPIPELINE NETWORKAND FACILITIES IN BELGRADEDE

SUMMARY

The territory planned for gasification is divided in 322 zonesby their prevailing use. In accordance with the BelgradeMaster Plan 2021, the estimated distribution of constructionprograms was made for the zones, founded on relevant sta-tistical data and the most probable distribution of increase.

Having in mind professional expertise and up to date prac-tice, act standard for specific consumption of gas was deter-mined and also so called ‘penetration factor’ inside final con-sumption, commercial, (residential), in industry and indus-trial zones as well. In cooperation with NIS Energogasinstalled capacities of existing consumers were recorded andlisted, estimating that planned new constructions in thesecomplexes would be supported by the existing reserves andcapacities of the installed equipment.

In the preliminary analysis dealing with the distribution oftotal estimated consumption of gas (951,482 Cm/hour) inthe Master Plan region of Belgrade and installed capacities ofthe existing MSRS (main scale regulatory stations), it’s beenconfirmed that it was necessary to built five new MSRS,besides better use and partial development of spatial andtechnical possibilities of the ten existing facilities..

Distribution of the estimated consumption was made inaccordance with the existing and planned network of facili-ties and gas lines of 15 MSRS:

Table 6.Gaspipeline system Total estimated consumptionThe name of MSRS of gas (Cm/hour)

1 MSRS Kranjaca 57,483.622 MSRS Batajnica 13,006.283 MSRS Surcin 12,847.464 MSRS Dobanovci 25,819.925 MSRS Bezanija 114,767.506 MSRS Zeleznik 4,274.007 MSRS Cerak 95,517.808 MSRS Umka 15,200.729 MSRS Avala 387,063.2510MSRS Zemun 106,534.8711MSRS Novi Zeleznik 31,142.8512MSRS Resnik 6,631.3813MSRS Zuce 58,005.3214MSRS Soko Salas 23,187.4315MSRS Novi Beograd 2

Total 951,482.40

ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА ТЕМА БРОЈА

кроз изградњу нових објеката и водова или њиховуреконструкцију, доградњу или адаптацију.

Ове се интервенције могу специфицирати на следећи начин:� изградња нових 5 ГМРС и то Нови Железник, Ресник,

Зуце, Соко Салаш и Нови Београд 2,� изградња 5 разводних гасовода од магистралне

гасоводне мреже до локација нових ГМРС,� адаптација, реконструкција или доградња локација,

објеката и опреме на локацијама 10 постојећих ГМРС,� реконструкција постојећих разводних гасовода или

изградња нових паралелних деоница до постојећих ГМРС,� реконструкција постојећих разводних гасовода, или

изузетно, могућа је и изградња нових деоница само акохидраулички прорачун мреже то захтева.

Постојећи систем МРС и Градских гасовода такође ћеморати да претрпи значајне измене и допуне, пре свега удомену формирања и изградње нових локација за МРС иодговарајуће градске мреже као и евентуалне рекон-струкције, адаптације и доградње постојећих МРС иградске гасоводне мреже.

Табела 6.Гасни систем Укупна процењенаназив ГМРС потрошња гаса (м3/час)

1 ГМРС Крњача 57.483,622 ГМРС Батајниса 13.006,283 ГМРС Сурчин 12.847,464 ГМРС Добановци 25.819,925 ГРС Бежанија 114.767,506 ГМРС Железник 4.274,007 ГМРС Церак 95.517,808 ГМРС Умка 15.200,729 ГМРС Авала 387.063,2510ГМРС Земун 106.534,8711ГМРС Нови Железник 31.142,8512ГМРС Ресник 6.631,3813ГМРС Зуце 58.005,3214ГМРС Соко Салаш 23.187,4315ГМРС Нови Београд 2

Укупно 951.482,40

Обзиром на значајан обим доградње гасоводног системау Београду, сагледив кроз овај концепт, као и потребнеподлоге и документацију коју је потребно прибавити завелики број локација ГМРС и МРС као и трасеразводних градских гасовода. Израда и усвајања Планагенералне регулације извршиће се по фазама:

1. Авала, Зуце и Ресник,2. Крњача (лева обала Дунава)3. Батајница, Горњи Земун, Бежанија (Нови Београд),4. Церак, Железник, Нови Железвик, Умка и 5. Добановци, Сурчин и Соко Салаш.

План генералне регулације ће се спроводити Изводом изплана и израдом урбанистичких пројеката и имаћеелементе на основу којих ће се издавати одобрење заизградњу у складу са Законом.

�

Приредио: Зоран Мишић, дипл.инж.маш.

15И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

Estimated consumption of gas per one MSRS is defined byusing distribution of the belonging zones of gasification,in accordance with the position of a zone, its topographyand planned network of facilities and lines for each of 322zones of gasification, the MSRS belonging region wasdetermined for each zone.

Having in mind parameters in the table dealing with thepresent situation: installed power of the existing installa-tions, existing engagement in absolute and relative sense,new needs and lack of capacities necessary to beobtained, it is possible to preliminary conclude that thesatisfaction of all the planned consumers will alsodemand certain improvements of Belgrade gaspipelinesystem, to be realized through construction of the newfacilities and gaspipeline, and reconstruction, outbuild-ing and adaptation.

These interventions might be specified as follows:

� construction of the five new MSRS; Novi Zeleznik, Resnik,Zuce, Soko Salas and Novi Beograd 2;

� construction of the five distributional gaspipelines frommagisterial gaspipeline network to the locations of the newMSRS;

� adaptations, reconstructions and outbuilding of locations,facilities and equipment on locations of the ten existingMSRS;

� reconstruction of the existing distributional gaspipelines,or construction of the new parallel routes to the existingMSRS;

� reconstruction of the existing distributional gaspipe-lines, or, exceptionally, it is possible to construct newroutes, only if the new hydraulic computation of thenetwork demands it.

The existing system of SRS (scale regulatory station) andCity gaspipelines must be significantly transformed andmodified, when determining and construction of thenew locations for SRS followed by an adequate city net-work and adaptation and outbuilding of the existing SRSand city gaspipelines is in question.

Having in mind the significant scope of the outbuildingof gaspipelines system in Belgrade, foccused through thisapproach, and necessary inputs (substaratum and docu-mentation to be obtained for a great number of MSRSand SRS locations) and routes of the distributional citygaspipelines as well, the completition and adoption ofthe Plan will be made in five phases:

1. Avala, Zuce, Resnik2. Krnjaca (left bank of Danube)3. Batajnica, Gornji Zemun, Bezanija, (New Belgrade)4. Cerak, Zeleznik, New Zeleznik, Umka and5. Dobanovci, Surcin Soko Salas

The plan of general regulation will be realised by makingthe recap of the Plan and urban projects, having enoughlegal elements for the construction grants to be issued

�

Prepared: Zoran Misic

� Одређивања цена гаса и стратегије:Европске тржишне перспективе *Аутор: Мари Франсоа Шабрели, генерални секретар Cedigaz-а – Француска; реферат одржан наДругом азијском самиту купаца гаса, 2 и 3. фебруара 2004. године у Мумбајију, Индија

ТЕМА БРОЈА ГАСИФИКАЦИЈА БЕОГРАДА

� Европска индустрија гаса, која је ималастабилан и поуздан раст скоро четиридеценије, трпи порођајне муке дубокихпромена. Услед реструктуирања се појављујунови играчи; дистрибутивни и продајнимонополи које су држале државе илиприватне компаније се разбијају. У циљуунапређивања конкуренције су донесенаправила која се односе на увозне олакшице,трансмисију гаса, дистрибутивну и складишнуинфраструктуру. Увођење конкуренције натржиште гаса изазваће фундаменталнепромене у трговинским односима, утичући наснижавање цена. Као једна од детерминантиекспанзије гаса у будућности, тржишнаутакмица постаје и кључни фактор успеха.

Од 1970. године је потрошња природног гаса у Европи(Унији) стабилно расла по просечној стопи од 5,2%годишње, уз периоде еуфорије, страха од недостатка гаса,мера које су се предузимале да би се заштитиле резерве.Са учешћем од 22,7% у 2002. години (14,8% 1980. године),природни гас је постао главна компонента европскогпримарног енергетског микса. Три главна сектораучествују у потрошњи природног гаса са 92%:

� становање 41,6%; тражња се повећава са ширењеммреже и повезивањем све већег броја потрошача,битно детерминисана климатским условима.

� Индустријски сектор 28,6%, чија је тражња одређенанивоом економске активности и политиком штедњеенергије.

� Потрошња гаса у постројењима за производњуелектричне енергије почела је да опада од срединеседамдесетих година као последица европских меракоје су ограничавале коришћење гаса за ове намене иекспанзије нуклеарних програма у једном бројудржава. То је прошлост; данас је ово сектор чијатражња најбрже расте и достиже 24,6%.

Производња гаса у европским земљама чланицамаOECD-а је достигла ниво од 297.3 Бм3 (билиона кубнихметара), задовољавајући 61,5% потреба региона. Триземље, Велика Британија, Норвешка и Холандијаобезбеђују око 80% укупне производње.

У Европу се природни гас регуларно увози гасоводима одшест-седам спољних снабдевача, а постојеће разлике уценама одражавају различите облике трансмисије итрошкова гасовода. (Алжир, Русија и др.)

Стратегије на либерализованом тржишту – Уравноте-жавање понуде и тражње, све већа зависност од спољнихдобављача у будућности.

Присутна је снажна тенденција код оператора да понуденове услуге, сусрећући очекивани раст тражње другихсектора за производњу електричне енергије. То дајеоптимистичке прогнозе развоја сектора у будућности.Производња и потрошња гаса ће наставити да растебрже него код било ког другог сектора, по предвиђенојпросечној стопи од 2,7% годишње, достижући ниво од730-780 Bм3 у 2020. години. У ову прогнозу је укључена иоцена повећања потрошње од 60% у односу на садашњиниво. Учешће гаса на тржишту енергената би требало дадостигне 30%.

Током наредне деценије се очекује да се најбржеповећавају постројења за производњу електричнеенергије на гас, која ће убрзано замењивати термо-електране и нуклеарке. Тиме се објашњава 60%предвиђеног раста до 2020.године. Стамбени сектор, чијеје садашње учешће највеће, ће расти спорије у потрошњигаса, око 1% годишње и то због тога што је у многимземљама гас већ данас широко присутан када језагревање стамбених објеката у питању. Геп измеђупроизводње у Европи и тражње ће се повећати на 65%,што ће се задовољавати из спољних извора.

Закључак: Формира се нова европска структура уобласти гаса. Појављују се нови начини одређивањацена, нови облици уговора, а интензивира се развојстратешке инфраструктуре. Повећавање броја гасоводаи снабдевање из различитих извора (а не само из Русијеи са Средњег Истока) ће утицати на стабилност иснижавање цена. Крајњи је циљ да се формирајединствено европско тржиште гаса, а тржиште сеотвара како би се смањиле цене купцима. Мобилизацијаресурса је главна тема за ову индустрију. Нова поља иинфраструктуре ће се развијати под условима којизахтевају конкурентска решења и комерцијалнукреативност како од продаваца тако и од купаца. Свимаиде у прилог да се формира најефиксније тржиште, којеће убрзати проток и флексибилност, тако да ћекорисници гаса остваривати користи од ових великихпромена.

�

Превео: Дарко Савић, дипл.ек.

16 И Н Ф О 2 0 0 5 / 1 2

* Оригинални наслов: Gas Price Indexation and Strategies: A European MarketPerspective by Marie-Franзoise Chabrelie, Secretary-General, CEDIGAZ, Francewww.ficci.com/ficci/media-room