US - Privredno Pravo

Prof. dr Ilija Babi�

PRIVREDNO PRAVO- Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje -

Beograd 2008.

PRIVREDNO PRAVO- drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje -

Autor:Prof. dr Ilija Babi�

Recenzenti:Prof. dr Slavko Cari�Prof. dr Mihailo Velimirovi�

Izdava�:UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32

Za izdava�a:Prof. dr Milovan Staniši�

Tehni�ka obrada: Njeguš Novak

Dizajn korica:Aleksandar Mihajlovi�

Godina izdanja:2008.

Tiraž:100 primeraka

Štampa:�UGURA print, Beogradwww.cugura.co.yu

ISBN:

III

P R E D G O V O R

Udžbenik Privredno pravo prvenstveno je namenjen studentima osnovnih studija na Fakultetu za � nansijski menadžment i osiguranje Univerziteta Singidunum u Beogradu. U skladu sa nastavnim programom Fakulteta, stu-denti posebno ne izu�avaju Uvod u gra�ansko pravo, Stvarno pravo i Obliga-ciono pravo, a poznavanje niza instituta iz ovih grana prava, objedinjenih u porodicu Gra�anskog prava, nužno je za izu�avanje Privrednog prava. Stoga sam najvažnije institute iz ovih disciplina izdvojio, grupisao i izložio u prvom delu udžbenika (Osnovi imovinskog prava), a materiju Privrednog prava, u užem smislu, u drugom delu udžbenika (Privredno pravo).

Materija Privrednog prava u udžbeniku sistematizovana je s obzirom na celo-viti program nastave na Fakultetu. Shodno tome, ona ne obuhvata one delove koji se detaljno izu�avaju u okvirima drugih disciplina na Fakultetu, ili je tim delovima posve�eno manje prostora u udžbeniku.

Ograni�en brojem stranica, predvi�enih za ovaj udžbenik, institute Privred-nog prava sam uprostio i nisam ulazio u njihovu detaljnu analizu i teorijske rasprave. Nastojao sam da studente upoznam sa opšteprihva�enim i opštim institutima Privrednog prava zbog �ega ova knjiga nema nau�ne i teorijske pretenzije.

Udžbenik je uskla�en sa zakonima i drugim propisima koji su bili na snazi do septembra 2006. godine.

U Beogradu, septembra 2006. godine AUTOR

IV

V

S A D R Ž A J

PREDGOVORI .................................................................... ISADRŽAJ ........................................................................... IIISKRA�ENICE .....................................................................XIX

Prvi deoOSNOVI IMOVINSKOG PRAVA

GLAVA PRVAUvod u imovinsko i privredno pravo ..........................................................3

Odeljak prvi Pojam, predmet, metod i izvori imovinskog i privrednog prava

I. Izrazi privatno, gra�ansko, civilno i imovinsko pravo ..........................3II. Predmet imovinskog prava ...................................................................4III. Pojam i predmet privrednog prava ......................................................4IV. Metod imovinskog i privrednog prava. Na�ela regulisanja .................6

1. Autonomija volje .............................................................................62. Ravnopravnost strana ......................................................................63. Prenosivost (prometljivost) imovinskih prava .................................74. Imovinska sankcija (realna egzekucija)...........................................75. Zaštita na privatni zahtev.................................................................76. Na�elo dispozitivnosti normi ...........................................................77. Kombinacija na�ela i kumulacija .....................................................8

V. Izvori imovinskog i privrednog prava ..................................................81. Pojam izvora .....................................................................................82. Zakon ................................................................................................83. Primena pravnih pravila .................................................................. 94. Jedinstveno regulisanje pravnih poslova privrednog i imovinskog prava ............................................................................ 105. Obi�aji .............................................................................................10

5.1. Uopšte ...................................................................................105.2. Privredni obi�aj - izvor privrednog prava ..............................115.3. Uzanse ...................................................................................11

6. Opšti uslovi poslovanja ....................................................................127. Sudska i arbitražna praksa ...............................................................128. Precedenti .........................................................................................12

VI

Odeljak drugi Subjekti i objekti imovinskog iprivrednog odnosa

I. Subjekti imovinskog i privrednog odnosa ...........................................141. Pojam .............................................................................................142. Fizi�ka lica ....................................................................................14

2.1. Pravna sposobnost � zi�kih lica. Sticanje i prestanak .............142.2. Poslovna sposobnost � zi�kih lica...........................................162.3. Deliktna sposobnost � zi�kih lica ...........................................182.4. Elementi odredivanja � zi�kih lica ..........................................18

3. Pravna lica .....................................................................................213.1. Pojam pravnog lica ................................................................213.2. Organizacije sa svojstvom pravnog lica .................................213.3. Pravno lice i njegovi osniva�i i u�esnici .................................223.4. Podele pravnih lica .................................................................223.5. Osnovna obeležja pravnog lica ..............................................253.6. Identi� kovanje pravnog lica ...................................................253.7. Pravna, poslovna i deliktna sposobnost pravnog lica .............26

II. Objekti imovinskog i privrednog odnosa ...........................................27Odeljak tre�i

Pravni posloviI. Pojam pravnog posla ...........................................................................28II. Podela pravnih poslova .......................................................................29

1. Jednostrani i dvostrani pravni poslovi ...........................................292. Pravni poslovi me�u živima (inter vivos) i pravni poslovi za slu�aj smrti (mortis causa) .................................293. Teretni (onerozni) i dobro�ini (lukrativni) pravni poslovi ..............294. Formalni i neformalni pravni poslovi ............................................295. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi .............................................. 30

III. Sastojci pravnog posla ...................................................................... 30IV. Zastupanje .........................................................................................31

1. Pojam i dejstvo ..............................................................................312. Vrste zastupanja ............................................................................. 31

2.1.Zakonski zastupnik ................................................................. 322.2.Statutamo zastupništvo ...........................................................322.3.Zastupanje na osnovu akta državnog organa ..........................322.4.Zastupanje na osnovu izjave volje zastupanog (punomo�stvo) ........................................................................ 33

V. Forma pravnih poslova ....................................................................... 36VI. Nevaže�i pravni poslovi ...................................................................37

1. Pojam .............................................................................................372. Ništavi pravni poslovi .................................................................... 373. Pojedini ništavi pravni poslovi ....................................................... 38

3.1.Zabranjeni pravni poslovi .......................................................38

VII

3.2.Fiktivni pravni poslovi ........................................................... 383.3.Zelenaški pravni posao (ugovor) ............................................ 393.4.Nemogu�nost ispunjenja pravnog posla ..................................403.5.Kršenje propisane ili ugovorene forme ....................................403.6.Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna.......403.7.Pravni poslovi nepro� tnog pravnog lica ..................................41

4. Rušljivi pravni poslovi ....................................................................414.1. Zabluda ...................................................................................424.2. Prevara ....................................................................................434.3. Prinuda ...................................................................................43

Odeljak �etvrtiSticanje imovinskih prava

1. Derivativno (izvedeno) sticanje .......................................................441.1.Translativan prenos (sukcesija) .................................................441.2.Konstitutivan prenos ................................................................45

2. Originamo sticanje ...........................................................................45Odeljak peti

Vrste imovinskih prava1. Apsolutna prava - stvarna, intelektualna i li�na ................................452. Relativna (obligaciona) prava ...........................................................463. Imovinska i neimovinska prava .......................................................47

GLAVA DRUGAStvarno pravo ...................................................................................... 48

Odeljak prvi Uvod

I. Pojam i na�ela stvarnog prava .............................................................481. Objektivno stvarno pravo i subjektivno stvarno pravo .....................482. Na�ela regulisanja stvarnog prava ...................................................48

II. Podela stvarnih prava ..........................................................................50III. Podela stvari .......................................................................................50

1. Pojam ...............................................................................................502. Stvari u prometu (res in commercio) i van prometa (res exstra commercium) .............................................513. Pokretne stvari (res mobiles) i nepokretne stvari (res immobiles) ...514. Individualno odredene stvari i stvari odre�ene po rodu ....................525. Zamenljive i nezamenljive stvari .....................................................526. Potrošne i nepotrošne stvari .............................................................527. Deljive i nedeljive stvari ...................................................................528. Pripadak ...........................................................................................539. Plodovi (fructus)...............................................................................5410. Novac i procena vrednosti stvari ....................................................54

VIII

Odeljak drngiDržavina

I. Pojam državine. Detencija ...................................................................55II. Subjekti državine .................................................................................55III.Predmet državine ................................................................................56IV.Vrste državine ......................................................................................56

1. Državina stvari i državina prava .......................................................562. Isklju�iva (individualna) državina i sudržavina ................................563. Zakonita i nezakonita državina .........................................................574. Savesna i nesavesna državina ...........................................................575.Prava (istinita) i manljiva (neistinita) državina ................................586.Neposredna i posredna državina ......................................................58

V. Pribavljanje i gubitak državine ...........................................................59VI. Zaštita državine ................................................................................59

Odeljak tre�i Pravo svojine

I. Pojam prava svojine ............................................................................61II.Sadržina prava svojine .........................................................................61III. Obeležja prava svojine ......................................................................62IV. Sticanje prava svojine ........................................................................62

1. Derivativno sticanje prava svojine ..................................................621.1.Na�in sticanja nepokretnih stvari ...........................................631.2.Na�in sticanja pokretnih stvari ...............................................63

2. Pojedini vidovi originarnog sticanja prava svojine ........................652.1. Održaj .................................................................................... 652.2. Sticanje svojine od nevlasnika ..............................................67

V. Zaštita prava svojine ...........................................................................681. Reivindikaciona tužba (actio rei vindicatio) ..................................682. Publicijanska tužba (actio Publiciana)........................................... 683. Negatorna tužba (actio negatoria) - tužba zbog uznemiravanja .....69

VI. Susvojina (condominium) ................................................................. 701. Pojam ............................................................................................. 702. Prava suvlasnika u suvlasni�koj zajednici ..................................... 70

2.1.Prava suvlasnika u odnosu na celu stvar ................................. 702.2.Prava suvlasnika u odnosu na alikvotni deo stvari .................. 71

3. Prestanak suvlasni�ke zajednice ..................................................... 71VII. Zajedni�ka svojina ........................................................................... 72

1. Pojam i obeležja ............................................................................ 722. Oblici zajedni�ke svojine .............................................................. 72

VIII. Etažna svojina ................................................................................ 73IX. Državna svojina ................................................................................ 73X. Društvena svojina .............................................................................. 74

IX

Odeljak �etvrtiStvarna prava na tu�oj stvari

I. Pojam i podela ..................................................................................... 74II. Založno pravo .................................................................................... 74

1. Pojam ............................................................................................... 742. Vrste založnih prava ......................................................................... 75

2.1.Uopšte ..................................................................................... 752.2.Založno pravo na osnovu ugovora ......................................... 762.3.Sudsko založno pravo ............................................................. 762.4.Zakonsko založno pravo ......................................................... 77

III. Na�ela založnog prava ....................................................................... 771. Uopšte ............................................................................................ 772. Na�elo akcesornosti ....................................................................... 773. Na�elo o� cijelnosti i njegovo ograni�enje i isklju�enje ................. 784. Na�elo specijalnosti ....................................................................... 795. Na�elo nedeljivosti ........................................................................ 79

IV. Hipoteka (založno pravo na nepokretnim stvarima) ............................ 801. Pojam .............................................................................................802. Napuštanje na�ela o� cijelnosti .......................................................803. Predmet hipoteke ...........................................................................80

3.1.Pojam ......................................................................................803.2.Nepokretnosti koje mogu biti predmet hipoteke .....................813.3.Nepokretnosti koje ne mogu biti predmet hipoteke ...............85

4. Sticanje hipoteke ............................................................................854.1. Uopšte ....................................................................................854.2. Ugovor o hipoteci ..................................................................854.3. Jednostrana hipoteka .............................................................86

5. Upis hipoteke .................................................................................876. Prava i obaveze vlasnika nepokretnosti .........................................887. Prava i obaveze poverioca ............................................................. 888. Izbor sredstva namirenja ................................................................ 899. Vansudski postupak namirenja ....................................................... 8910.Namirenje kad je predmet hipoteke objekat u izgradnji ................. 9011.Redosled namirenja ....................................................................... 91

11.1.Prestanak hipoteke ................................................................ 9111.2.Odricanje od hipoteke ........................................................... 9211.3.Konfuzija i konsolidacija. Propast nepokretnosti .................. 9211.4.Prestanak hipoteke u opštem interesu ................................... 9211.5.Amortizacija ......................................................................... 9311.6.Prodaja predmeta hipoteke radi namirenja ........................... 9311.7.Centralna evidencija hipoteka ............................................... 93

X

V. Pravo zaloge na pokretnim stvarima .................................................. 941. Pojam .............................................................................................. 942. Predmet zaloge ............................................................................... 943. Ru�na zaloga (pignus) .................................................................... 95

3.1. Pojam ..................................................................................... 953.2. Ugovor o zalozi (contractus pigneraticius). Pojam i osobine . 953.3. Prava i obaveze strana iz ugovora o zalozi............................. 953.4. Prenošenje založnog prava .................................................... 973.5. Prestanak založnog prava ...................................................... 97

4. Registarsko založno pravo (hipoteka na pokretnoj stvari) .............. 984.1.Pojam ...................................................................................... 984.2. Ugovor o zalozi ..................................................................... 994.3. Potraživanje koje se obezbe�uje ............................................. 994.4. Dejstvo ugovora o zalozi ....................................................... 994.5. Namirenje na objektu zaloge .................................................. 1004.6. Na�in i redosled namirenja. Prestanak registarske zaloge ........ 101

GLAVA TRE�A

Osnovni pojmovi opšteg dela obligacionog prava .............................102Odeljak prvi

UvodI. Pojam i deoba obligacionog prava ...................................................... 102II. Pojam obligaciongo odnosa ............................................................... 102III. Izvori obligacija ................................................................................. 103

Odeljak drngiUgovor

I. Pojam, osobine i zna�aj.......................................................................103II. Podela ugovora.................................................................................104III. Zaklju�enje ugovora .......................................................................107

1. Saglasnost volja .............................................................................1071.1.Ponuda ..................................................................................1081.2.Prihvatanje ponude ...............................................................1091.3.Trenutak zaklju�enja ugovora ...............................................1101.4.Predugovor ............................................................................110

2. Predmet ugovora ..........................................................................1113. Osnov ugovora (kauza) ................................................................1124. Mane (nedostaci) volje .................................................................1125. Forma ugovora .............................................................................1136. Poja�anje ugovora ........................................................................113

6.1.Kapara ..................................................................................1146.2.Ugovorna kazna ....................................................................114

XI

6.3.Odustanica ............................................................................ 115IV. Dvostrano obavezni ugovori ............................................................ 116

1. Raskidanje ugovora zbog neispunjenja .......................................1172. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti........118

Odeljak tre�i Prouzrokovanje štete

I. Pojam štete ......................................................................................... 119II. Vrste štete ......................................................................................... 120III. Odgovornost po osnovu krivice ....................................................... 120IV. Objektivna odgovornost (odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti) .......... 121V. Odgovornost proizvo�a�a stvari s nedostatkom ............................... 122VI.Naknada materijalne (imovinske) štete ........................................... 124

1. Pojam i vrste naknade .................................................................. 1242. Obim naknade materijalne štete .................................................. 125

Odeljak �etvrtiDejstvo obaveza

I. Ispunjenje obaveza i posledica neispunjenja ...................................126II. Zatezna kamata ................................................................................ 127III. Ugovorna kamata ............................................................................. 128IV. Pravo zadržavanja (ius retentionis) .................................................. 128

1. Pojam. Nastanak .......................................................................... 1282. Predmet i dejstvo prava zadržavanja ........................................... 129

Odeljak peti Razne vrste obaveza

I. Nov�ane obligacije ............................................................................ 130II. Deljive obligacije ............................................................................. 131III. Nedeljive obligacije ........................................................................ 131IV. Solidarne obligacije ......................................................................... 131

1. Solidarnost dužnika (pasivna solidarna obligacija) .....................1322. Solidarnost poverilaca (aktivna solidarna obligacija) .................133

Odeljak šesti Promena poverioca ili dužnika

I. Ustupanje potraživanja (cesija) .........................................................134II. Preuzimanje duga ............................................................................135

Odeljak sedmi Prestanak obaveza (obligacija)

I. Pojam .................................................................................................136II. Ispunjenje obligacije ........................................................................ 136

1. Pojam ...........................................................................................1362. Isplata sa subrogacijom. Predmet ispunjenja ............................... 1373. Vreme i mesto ispunjenja ............................................................ 138

XII

4. Docnja ......................................................................................... .1394.1.Docnja dužnika ..................................................................... .1394.2.Docnja poverioca .................................................................. .139

III. Prebijanje (kompenzacija) ............................................................... .140IV. Otpuštanje duga ............................................................................... .142V. Novacija ........................................................................................... .142VI. Sjedinjenje (konfuzija) .................................................................... .143VII. Nemogu�nost ispunjenja ............................................................... .144VIII.Zastarelost potraživanja ................................................................ .144

1. Pojam ........................................................................................... 1442. Po�etak toka, nastupanje i dejstva zastarelosti ............................. 1443. Opšti i posebni rokovi zastarelosti .............................................. 1454. Zastoj zastarevanja ...................................................................... 1475. Prekid zastarevanja ...................................................................... 148

Drugi deoPRIVREDNO PRAVO

GLAVA PRVAStatusno pravo .................................................................................. .150

Odeljak prvi Privredni subjekti

I. Pojam..................................................................................................150II. Osnovna zajedni�ka pravila o privrednim društvima ..........................150

1. Pojam i obeležja ..........................................................................1502. Razvrstavanje privrednih društava ...............................................1513. Sistem osnivanja privrednog društva ..........................................1524. Osnivanje privrednog društva ...................................................... 1535. Imovina privrednog društva. Odgovomost osniva�a i drugih lica 1536. Odgovornost za štetu zbog zloupotrebe društva...........................1567. Identitet privrednog društva ................................................. .........156

7.1.Delatnost. ..................................................................... .........1577.2.Sedište .......................................................................... .........1587.3.Poslovno ime ............................................................... .........161

8. Registracija privrednog društva .....................................................1618.1.Pojam. Dejstvo registracije .......................................... .........1628.2.Nadležnost organa uprave. Predmet registracije ....................1628.3.Postupak registracije. ................................................... .........1638.4.Ništavost registracije osnivanja .............................................164

9. Preduzimanje pravnih poslova. ............................................ .........1649.1.Pravna i poslovna sposobnost privrednog društva ................1659.2.Zastupanje društva .................................................................165

XIII

10.Odgovornost privrednog društva za obaveze ................................16611.Lica koja imaju dužnost prema društvu .........................................166

Odeljak drugi Pravne forme privrednih društva

I. Orta�ko društvo ................................................................................... 1671. Pojam. Osnivanje. Razgrani�enje ................................................... 1672. Osniva�ki akt i ugovor ortaka društva ........................................... 1683. Odnosi izmedu ortaka i ortaka sa orta�kim društvom ................... 168

3.1.Obaveza unošenja uloga. Raspolaganje udelom ...................... 1683.2.Upravljanje orta�kim društvom (poslovodstvo) ...................... 1693.3.Raspodela dobiti i snošenje gubitaka ...................................... 1693.4.Odgovornost ortaka za obaveze društva..................................1703.5.Prestanak orta�kog društva i istupanje ortaka ......................... 170

II. Komanditno društvo ........................................................................... 1721. Pojam ............................................................................................. 1722. Osnivanje komanditnog društva..................................................... 172

2.1.Zaklju�enje i izmena osniva�kog ugovora ............................. 1722.2. Ugovor ortaka društva. Odnos osniva�kog ugovora i ugovora ortaka................................................................ 1732.3.Registraciona prijava osnivanja komanditnog društva ............ 173

3. Odnosi me�u ortacima i izme�u ortaka i društva ........................... 1734. Odnosi komanditnog društva i ortaka prema tre�im licima ......... 1745. Promene u �lanstvu i status društva ............................................ 175

III. Društvo s ograni�enom odgovornoš�u ............................................ 1751. Pojam. Osniva�i društva .............................................................. 1752. Osnivanje društva ........................................................................ 176

2.1.Osniva�ki akt ........................................................................ 1772.2.Ugovor �lanova društva. Odnos osniva�kog akta i ugovora........................................................................ 1772.3.Osnovne obaveze �lanova - ulozi i osnovni kapital ............. 177

3. Udeli u društvu ............................................................................ 1783.1.Sticanje udela. Pravna priroda ............................................... 1783.2.Knjiga udela. Zna�aj upisa u knjigu udela ............................. 1793.3.Prava po osnovu udela .......................................................... 1793.4.Sopstveni ulozi društva ......................................................... 179

4. Osnovna prava �lanova društva........ ........................................... 1794.1.Pravo raspolaganja udelom .................................................. 1794.2.Zalaganje udela od strane �lana ............................................ 1804.3.Pravo isplate dobiti ............................................................... 1804.4.Organi društva s ograni�enom odgovornoš�u ........................ 180

5. Prestanak svojstva �lana društva i društva .................................... 182

XIV

IV. Akcionarsko društvo ........................................................................1821. Pojam ...........................................................................................1822. Osnivanje akcionarskog društva ..................................................1833. Osniva�ka skupština otvorenog akcionarskog društva .................1834. Otvoreno i zatvoreno društvo ......................................................1845. Akcije i druge hartije od vrednosti ..............................................1846. Dividende i druge isplate akcionarima .........................................1857. Osnovni kapital društva ...............................................................186

7.1.Vrste uloga i njihovo unošenje u društvo ..............................1867.2.Minimalni osnovni kapital ....................................................186

8. Organi akcionarskog društva .......................................................1868.1.Uopšte ..................................................................................1868.2.Skupština akcionarskog društva ...........................................1878.3.Upravni odbor, izvršni odbor i direktor ................................1888.4.Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora .................. 1888.5.Sekretar akcionarskog društva .............................................. 189

9. Prestanak društva .........................................................................190V. Društveno preduze�e .......................................................................190VI.Javno predze�e ................................................................................. 191

Odeljak tre�i Povezivanje i reorganizacija društva. Privredne komore

I. Povezivanje društava .........................................................................1941. Pojam ...........................................................................................1942. Na�in povezivanja društava .........................................................1943. Društva povezana kapitalom. Kontrolno i zna�ajno u�e�še u kapitalu ...................................... 1954. Društva povezana ugovorom .......................................................195

II. Reorganizacija privrednog društva ................................................... 1961. Pojam ...........................................................................................1962. Statusne promene .........................................................................1963. Promena pravne forme privrednih društava .................................1973.1.Pojam .......................................................................................... 1973.2.Vrste promene pravne forme ........................................................ 198

III. Privredne komore ............................................................................1981. Udruživanje u komore ...................................................................1981.1.Pojam .......................................................................................... 1981.2.Sistem komora. Organi komore .................................................. 1991.3. Delatnost komore .......................................................................200

Odeljak �etvrti Preduzetnici i zdruge

I. Preduzetnici .......................................................................................2001. Pojam, registracija i obeležja ....................................................... 2002. Prestanak preduzetnika ................................................................201

XV

II. Zadruge ............................................................................................ 2021. Pojam. Principi poslovanja ..........................................................2022. Razgrani�enje ..............................................................................2023. Razvrstavanje zadruga .................................................................2034. Osnivanje zadruga........................................................................2045. Organi zadruge .............................................................................2046. Imovina zadruge ..........................................................................205

Odeljak peti Finansijske i osiguravaju�e orgcmizacije

I. Finansijske organizacije.....................................................................2061. Uopšte ..........................................................................................2062. Banke ...........................................................................................2062.1.Pojam banke ...............................................................................2062.2.Vrste bankarskih poslova i podela banaka ...................................2072.3.Poslovi koje banka može obavljati ..............................................2072.4.Osnivanje i poslovanje banke .....................................................2082.5.Organizacija i organi banke .........................................................2103. Narodna banka Srbije ..................................................................2113.1.Pojam ..........................................................................................2113.2.OrganiNBS ................................................................................2113.3.Ovlaš�enja u oblasti monetarne politike ......................................2124. Berze ............................................................................................2134.1.Pojam i osnivanje berzi. Uprava i akti berze ..............................2134.2.Delatnost berze. Zabranjeni poslovi .............................................2144.3.Arbitraža berze ............................................................................2154.4.Prestanak rada berze ....................................................................215

II. Društva za osiguranje .......................................................................2151. Pojam. Vrste organizacija.............................................................2152. Akcionarsko društvo za osiguranje. Organi .................................2153. Društvo za uzajamno osiguranje .................................................2164. Agencija za poslove pružanja drugih usluga u osiguranju .............216

Odeijak šesti Prestanak društava i preduzetnika

I. Pojam i osnovi za prestanak .............................................................. 217II. Likvidacija privrednog društva ........................................................ 218

1. Pretpostavke ................................................................................. 2182. Postupak. Likvidacioni upravnik ................................................. 2183. Radnje likvidacionog upravnika ..................................................... 2194. Isplate i okon�anje likvidacije ..................................................... 220

III. Ste�ajni postupak ............................................................................. 2201. Pojam ............................................................................................ 2202. Ste�aj ............................................................................................. 221

2.1.Pokretanje postupka ste�aja .................................................. 221

XVI

2.2.Organi postupka ste�aja i otvaranje ste�ajnog postupka ....... 2212.3.Pokretanje prethodnog ste�ajnog postupka ............................ 2222.4.Pokretanje ste�ajnog postupka .............................................. 2222.5. Pravne posledice pokretanja ste�ajnog postupka po ste�ajnog dužnika....................................................................... 2232.6.Posledice pokretanja ste�ajnog postupka na potraživanje ..... 2242.7.Ostale važnije posledice pokretanja ste�ajnog postupka ....... 2242.8.Ste�ajna masa. Utvr�ivanje potraživanja .............................. 2252.9.Pobijanje pravnih poslova ste�ajnog dužnika................ 2262.10.Unov�enje i deoba ste�ajne mase. Zaklju�enje ste�ajnog postupka........................................ 226

3. Reorganizacija ...........................................................................227IV. Prestanak preduzetnika ...............................................................227

GLAVA DRUGAIndustrijska svojina .......................................................................... 229

I. Pojam .................................................................................................229II. Izvori ................................................................................................229III. Podela ..............................................................................................230

1. Patentno pravo ...............................................................................2301.1.Patent ....................................................................................2301.2.Know - how ...........................................................................244

2. Pravo znakova razlikovanja .........................................................2452.1.Pravo na žig .......................................................................... 2452.2.Pravo na dizajn...................................................................... 2532.3.Pravo na zaštitu oznake geografskog porekla .......................260

GLAVA TRE�AUgovori u privredi ............................................................................ 268

I. Pojam ugovora u privredi .................................................................. 268II. Osnovna obeležja ugovora u privredi ............................................... 269III. Ugovor o prodaji u privredi ............................................................. 270

1. Pojam, osobine ............................................................................ 2702. Sastojci ugovora .......................................................................... 2713. Roba............................................................................................. 271

3.1.Uopšte ................................................................................... 2713.2.Rizik propasti ili ošte�enja robe ........................................... 272

4. Cena ............................................................................................. 2725. Obaveze prodavca ....................................................................... 273

5.1.Isporuka robe kupcu .............................................................. 2735.2.Odgovornost za nedostatke stvari ......................................... 276

XVII

6. Obaveze kupca ............................................................................... 2816.1.Uopšte ................................................................................... 2816.2.Isplata cene ........................................................................... 2816.3.Preuzimanje stvari ................................................................. 281

IV. Modaliteti ugovora o prodaji ........................................................... 2821. Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu ....................................... 2822. Prodaja radi pokri�a ..................................................................... 2833. Kupovina radi pokri�a ................................................................. 2844. Prodaja sa zadržavanjem prava svojine ....................................... 2855. Prodaja sa speci� kacijom ............................................................. 2856. Kupovina na probu ...................................................................... 286

V. Ugovor o komisionu .......................................................................... 2871. Pojam i osobine ugovora ............................................................. 2872. Vrste ugovora o komisionu ........................................................... 2883. Samostalno istupanje komisionara ............................................... 2894. Obaveze komisionara .................................................................. 289

4.1. Izvršenja naloga kako glasi .................................................. 2894.2.Zaklju�enje posla sa tre�im licem .......................................... 2904.3.�uvanje interesa komitenta ...................................................2904.4.Saopštavanje komitentu imena saugovara�a ..........................2914.5.Podnošenje izveštaja i polaganje ra�una ................................291

5. Obaveze komitenta .......................................................................2925.1.Omogu�avanje komisionaru da izvrši nalog .........................2925.2.Pla�anje naknade (provizije)..................................................2925.3.Naknada u�injenih troškova .................................................2935.4.Obezbe�enje potraživanja komisionara prema komitentu ...2935.5.Odnosi sa tre�im licima ........................................................294

VI. Ugovor o trgovinskom zastupanju (agenturi) ....................................2951. Pojam i osobine ugovora ..............................................................2952. Vrste trgovinskog zastupanja .......................................................2963. Obaveze ugovornih strana ...........................................................297

3.1.Obaveze zastupnika ..............................................................2973.2.Obaveze nalogodavca (ovlaš�enja zastupnika) ......................299

4. Prestanak ugovora ..........................................................................301VII. Ugovor o posredovanju ................................................................. 302

1. Pojam i obeležja .......................................................................... 3022. Razgrani�enje .............................................................................. 3023. Obaveze ugovornih strana ........................................................... 303

3.1.Obaveze posrednika .............................................................. 3033.2.Obaveze nalogodavca ........................................................... 303

VIII. Ugovor o uskladištenju ................................................................. 3041. Pojam i obeležja ugovora ............................................................ 3042. Vrste skladišta .............................................................................. 304

XVIII

3. Obaveze ugovornih strana ........................................................... 3053.1.Obaveze skladištara .............................................................. 3053.2.Obaveze ostavodavca ............................................................ 307

IX. Ugovor o gra�enju ........................................................................... 3091. Pojam ugovora. Bitni sastojci ....................................................... 3902. Pravna priroda ............................................................................. 3103. Zaklju�enje ugovora .................................................................... 3114. Obaveze ugovornih strana ........................................................... 312

4.1.Obaveze izvo�a�a ................................................................. 3124.2.Obaveze naru�ioca ............................................................... 3144.3.Predaja izgra�enog objekta naru�iocu................................... 3154.4.Odgovornost izvo�a�a radova za štetu .................................. 316

X. Ugovor o špediciji (otpremanju) ...................................................... 3181. Pojam i osobine .............................................................................. 3182. Obaveze ugovornih strana ............................................................. 320

2.1.Obaveze špeditera ................................................................. 3202.2.Obaveze nalogodavca ........................................................... 321

XI. Ugovor o prevozu stvari železnicom ................................................ 3231. Pojam i obeležja ugovora ............................................................... 3232. Vrste ugovora ................................................................................. 3233. Tovarni list ..................................................................................... 3244. Obaveze ugovornih strana ............................................................. 325

4.1.Obaveze prevozioca ..............................................................3254.2.Obaveze pošiljaoca (ovlaš�enja prevozioca) ........................328

5. Ugovorna odgovornost prevozioca .................................................328XII. Ugovor o prevozu stvari drumom ..................................................330

1. Pojam i obeležja ..........................................................................3302. Obaveze prevozioca.....................................................................3323. Ugovoma odgovornost prevozioca ..............................................3344. Obaveze pošiljaoca i primaoca ....................................................335

XIII.Ugovor o mešovitom (kombinovanom) prevozu ...........................336l. Pojam ...........................................................................................3362. Pravna priroda .............................................................................3373. Razgrani�enje ..............................................................................3374. Osnovne obaveze iz ugovora .......................................................339

GLAVA �ETVRTAHartije od vrednosti ....................................................................... 340

Odeljak prviOsnovna praviia o hartijama od vrednosti

I. Pojam .................................................................................................340II. Izvori prava ......................................................................................341III. Bitna obeležja hartija od vrednosti ................................................... 341

XIX

IV. Razgrani�enje izme�u hartija od vrednosti i drugih isprava ...........342V. Bitni sastojci hartija od vrednosti ..................................................... 343VI. Pravna priroda hartija od vrednosti i nastanak obaveze ................... 344VII.Podela hartija od vrednosti .............................................................345VIII.Bitna obeležja hartija od vrednosti na donosioca, na ime i po naredbi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346

1. Hartije od vrednosti na donosioca ............................................... 3462. Hartije od vrednosti na ime ..........................................................3463. Hartije od vrednosti po naredbi ................................................... 347

Odeljak drugiPojedine hartije od vrednosti

I. Menica .............................................................................................. 3481. Pojam i funkcije menice .............................................................. 3482. Nastanak menice .......................................................................... 3483. Izvori meni�nog prava ................................................................. 3494. Pravna priroda menice ................................................................. 3505. Meni�na na�ela ............................................................................ 3516. Vrste menice ................................................................................ 3527. Elementi menice .......................................................................... 353

7.1.Bitni elementi (sastojci) menice ............................................ 3537.2.Nebitni (fakultativni) meni�ni elementi - klauzule u menici .354

8. Meni�ne radnje ............................................................................... 3558.1.Uopšte ................................................................................... 3558.2.Izdavanje menice ................................................................... 3558.3.Umnožavanje i prepisi menice .............................................. 3578.4.Prenos menice ....................................................................... 3578.5.Avaliranje menice .................................................................3588.6.Akceptiranje menice .............................................................359

9. Pla�anje meni�nog iznosa ..............................................................36010. Intervencija ..................................................................................36111. Protest ...........................................................................................362

ll.l.Pojam .................................................................................36211.2.Vrste protesta ......................................................................36211.3.Postupak. Sadržaj protestne isprave ....................................363

12.Noti� kacija ...................................................................................36313.Regres ..........................................................................................36414.Sudsko ostvarivanje prava iz menice i prigovori ...........................36415.Zastarelost ....................................................................................36516.Neosnovano oboga�enje ..............................................................366

II. �ek ...................................................................................................3661. Pojam i uloga �eka ......................................................................3662. Istorijat. Izvori prava ...................................................................3663. Bitni sastojci �eka ........................................................................367

XX

4. Nebitni sastojci �eka ....................................................................3685. Nedozvoljene klauzule u �eku .....................................................3696. Vrste �ekova.................................................................................3697. �ekovne radnje ............................................................................372

7.1.Izdavanje �eka ......................................................................3727.2.Prenos �eka ...........................................................................3727.3.Avaliranje �eka .....................................................................3727.4.Isplata �eka ...........................................................................3737.5.Opozivanje �eka ...................................................................3737.6. Regres zbog neisplate �eka ..................................................3747.7.Tužba iz osnovnog odnosa ....................................................3747.8.Prestanak prava .....................................................................374

III. Skladišnica ....................................................................................... 3751. Pojam ...........................................................................................3752. Izdavanje ...................................................................................... 3753. Sastojci i sadržina ........................................................................3764. Prenošenje ................................................................................... 3765. Protest. Regresni zahtev .............................................................. 377

IV. Legitimacione hartije i znaci ............................................................ 3781. Legitimacioni znaci ...................................................................... 3782. Legitimacione hartije ................................................................... 379

NAPOMENE ............................................................................................................ 381

XXI

S K R A � E N I C E

AD Akcionarsko društvoAGZ Opšti austrijski gra�anski zakonik iz 1811VPS Viši privredni sud VSS Vrhovni sud SrbijeEIP Enciklopedija imovinskog prava i prava udruženog rada,

NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1978DOO Društvo s ograni�enom odgovornoš�uDP Društveno preduze�eZBDFO Zakon o bankama, “Službeni glasnik RS” broj 107/2005ZNBS Zakon o Narodnoj banci Srbije, “Službeni glasnik RS”, br.

72/2003, 55/2004 i 85/2005 – drugi zakon.ZOGP Zakon o oznakama geografskog porekla,”Službeni list

SCG”, broj 20/2006ZZJ Zakon o zadrugama ,”Službeni list SRJ”, br. 41/96 i 12/98;

“Službeni glasnik RS”, br. 101/2005 i 34/2006ZZP Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim

u registar, “Službeni glasnik RS”, broj 57/2003ZZS Zakon o zadrugama, “Službeni glasnik SRS”, broj 57/89 i

“Službeni glasnik RS”, br. 67/93, 46/95 i 101/2005 – drugi zakon.

ZIP Zakon o izvršnom postupku, “Službeni .glasnik RS”, broj 125/2004

ZOVP Zakon o vanparni�nom postupku, “Službeni glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88

ZOŽ Zakon o žigovima ,”Službeni list SCG”, br. 61/2004 i 7/2005

ZOJP Zakon o javnim preduze�ima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, “Službeni glasnik RS”, broj 25/2000 i 25/2002

ZOK Zakon o koncesijama,”Službeni glasnik RS”, broj 55/2003

ZOM Zakon o menici, “Službeni list FNRJ”, broj 104/46, “Službeni list SFRJ”, br. 16/65, 54/70, 57/89 i “Službeni list SRJ”, broj 46/96

XXII

ZOO Zakon o obligacionim odnosima, “Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 46/85 i 57/89 i “Službeni list SRJ”, broj 31/93

ZOPA Zakon o patentima, “Službeni glasnik RS”, br. 32/2004 i 35/2004

ZOP RS Zakon o preduze�ima Republike Srpske, “Službeni glasnik RS”, broj 24/98

ZOS Zakon o osiguranju, “Službeni glasnik RS”, br. 55/2004, 70/2004, 61/2005 i 85/2005 – drugi zakon.

ZOSPO Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, “Službeni list SFRJ”, br.6/80 i 36/90 i “Službeni list SRJ”, broj 29/96

ZSP Zakon o ste�ajnom postupku “Službeni glasnik RS”, broj 84/2004 i 85/2005 – drugi zakon.

ZOT Zakon o trgovini, “Službeni list SRJ”, br. 32/93, 50/93, 41/94, 22/96, 29/96, 37/2002

ZO� Zakon o �eku, “Službeni list FNRJ”, broj 105/46, “Službeni list SFRJ”, broj 12/65, 50/71, 52/73 i “Službeni list SRJ”, broj 46/96

ZPZD Zakon o pravnoj zaštiti dizajna, “Službeni glasnik RS”, broj 61/2004

ZPD Zakon o privrednim društvima, “Službeni glasnik RS”, broj 125/2004

ZPN Zakon o prometu nepokretnosti ,“Službeni glasnik RS”, broj 42/98

ZPI Zakon o planiranju i izgradnji, “Službeni glasnik RS” br. 47/2003 i 34/2006

ZPP Zakon o parni�nom postupku, “Službeni glasnik RS”, broj 125/2004

ZRPS Zakon o registraciji privrednih subjekata, “Službeni glasnik RS”, br. 55/2004 i 61/2005

ZSO Zbirka sudskih odlukaZTHV Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih � nansijskih

instrumenata, “Službeni glasnik RS”, broj 46/2006ZUP Zakon o opštem upravnom postupku, “Službeni list SRJ”,

broj 33/97 i 31/2001ZUPD Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobra�aju,

“Službeni list SRJ”, broj 26/95)

XXIII

ZUPŽ Zakon o ugovorima o prevozu u železni�kom saobra�aju “Službeni list SRJ”, broj 26/95

ISP Izbor sudske prakseJP Javno preduze�eKD Komanditno društvoNBS Narodna banka SrbijeOD Orta�ko društvoOIZ Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru iz

1888OUZ Opšte uzanse za promet robom, “Službeni list FNRJ”, broj

15/54PZ Porodi�ni zakon, “Službeni glasnik RS”, broj 18/2005GZRF Gra�anski zakonik Ruske Federacije (prvi deo stupio na

snagu 1. januara 1995, a drugi deo 1. marta 1996)ZRPS Zakon o registraciji privrednih subjekata, “Službeni glasnik

RS”, broj 55/2004ZTDH Zakon o trgova�kim društvima Hrvatske, “Narodne no-

vine”, broj 11/93ZTDF Zakon o trgova�kim društvima Francuske od 24. jula

1966IGZ Italijanski gra�anski zakonik iz 1942JTZ Jednoobrazni trgova�ki zakonik SAD iz 1962NGZ Nema�ki gra�anski zakonik iz 1896NTZ Nema�ki trgova�ki zakonik iz 1897TZKJ Trgova�ki zakonik Kraljevine Jugoslavije iz 1937SGZ Srpski gra�anski zakonik iz 1844TZKS Trgova�ki zakonik Kneževine Srbije iz 1860TZF Trgova�ki zakonik Francuske iz 1808FGZ Francuski gra�anski zakonik iz 1804HGZ Holandski gra�anski zakonik iz 1994

ŠvZO Švajcarski zakonik o obligacijama iz 1911

XXIV

1I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA

PRVI DEO

OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA

2 PRIVREDNO PRAVO


Glava prvaUVOD U IMOVINSKO I

PRIVREDNO PRAVO

Odeljak prviPOJAM, PREDMET, METOD I IZVORI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA

I. IZRAZI PRIVATNO, GRA�ANSKO, CIVILNO I IMOVINSKO PRAVO

Izraz privatno pravo je nastao prevodom latinskih re�i ius privatum (privatno pravo). Rimski pravnici su pravna pravila delili na ius publicum (javno pravo) i ius privatum (privatno pravo)1 s obzirom na interes koji se pravnom normom štiti.2 Nešto potpunija de� nicija isti�e da se javno pravo “može opi-sati kao ono pravo, koje reguliše odnose pojedinaca prema državi kao vlasti, i odnose pojedinih vlasti me�u sobom, dok bi privatno pravo bilo ono, koje reguliše isklju�ivo odnose izme�u samih pojedinaca, ili i pojedinaca i države, ali ne kao vlasti”.3 Ako bi se ova podela prihvatila najzna�ajniji deo privatnog prava je gra�ansko pravo (prema toj podeli u privatno pravo bi se, danas, pored gra�anskog prava, uvrštavalo privredno pravo, intelektualno pravo, li�no pravo, saobra�ajno pravo, radno pravo itd),4 što je neke pisce opredelilo da privatno pravo izjedna�e sa gra�anskim,5 iako je pojam “privatno pravo” širi od pojma “gra�ansko pravo”.6

Naziv gra�ansko pravo je nastao prevodom latinskih re�i ius civile (one su ozna�avale pravo koje je rezervisano samo za rimske gra�ane (cives), a ne za strance (peregrine) tj. gra�ane drugih tadašnjih državica (civitates).7 Danas gra�ansko pravo, kao deo pravnog sistema, obuhvata: uvodni (opšti) deo, stvarno pravo, nasledno, porodi�no i obligaciono. U širem smislu ovaj izraz ima u vidu, pored ovih delova, i novorazvijena prava – privredno, intelektualno, radno i dr.8

4 PRIVREDNO PRAVO

Imovinsko pravo (u objektivnom smislu) je skup pravnih pravila ko-jima su regulisani odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih, obligacionih i naslednih prava, i pravni položaji (statusi) pravnih subjekata (pravnih i � zi�kih lica). Izrazom imovinsko pravo se ozna�ava najzna�ajniji deo gra�anskog prava koji reguliše odnose koji nastaju prometom robe ili usluga na tržištu, pri �emu se novac pojavljuje kao sredstvo pla�anja. Ovaj pojam ne obuhvata privredno pravo, koje se izdvojilo iz gra�anskog prava i formiralo posebnu nau�nu disci-plinu.9

U okviru predmeta Privredno prava izloži�emo osnove imovinskog pra-va. Za potrebe studenata Fakulteta za � nansijski menadžment i osiguranje iz imovinskog prava izdvojeni su: opšti (uvodni deo) imovinskog i privrednog prava, stvarno pravo i opšti deo obligacionog prava.

Izrazi imovinsko, gra�ansko, privatno i civilno pravo se, neretko, upotre-bljavaju kao sinonimi.10

II. PREDMET IMOVINSKOG PRAVA

Predmet discipline imovinskog prava su odnosi koje ono ure�uje. On je raznorodan i obuhvata opšti deo imovinskog prava, stvarno pravo, obliga-ciono pravo i nasledno pravo.11 Opšti deo imovinskog prava sadrži institute iz posebnih delova imovinskog prava (stvarnog, obligacionog i naslednog) koji su im zajedni�ki, kao što su: statusi pravnih subjekata, pravni poslovi tih subjekata, njihovo zastupanje, vrste subjektivnih imovinskih prava, povreda i zaštita prava itd. Stvarno pravo je skup pravila kojim su ure�eni odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih prava. Predmet discipline obligacionog prava, je skup pravnih normi, kojim su regulisani obligacioni odnosi. Obliga-cioni odnosi sadrže imovinska prava i obaveze poverioca i dužnika u prometu robe i usluga. Predmet naslednog prava, je skup pravnih normi koje regulišu imovinske odnose nastali posle smrti � zi�kog lica. Izlaganja o institutima naslednog prava nisu predvi�ena programom Fakulteta te su izostavljena.

III. POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA

Izraz “privredno pravo” može ozna�avati granu pravnog sistema ili nau�nu disciplinu.

Privredno pravo (kao grana pravnog sistema) obuhvata važe�a pravna pravila kojima su regulisani statusi (položaji) privrednih subjekata (pravnih i � zi�kih lica), i njihovi pravni poslovi koji imaju privredni karakter.


Privredno pravo (kao nau�na disciplina) prou�ava i tuma�i pravna pravi-la (kojima su regulisani statusi privrednih subjekata i drugih u�esnika i nji-hovi pravni poslovi) primenom više nau�nih metoda izu�avanja i tuma�enja važe�eg prava (de lege lata) pri �emu predlaže donošenje druk�ijih, prim-erenijih rešenja (de lege ferenda).

Naziv “privredno pravo” je, sve donedavno, bio opšteusvojen u našoj pravnoj literaturi.12 On bi, po mišljenju nekih autora, ozna�avao da su subjekti privrednog prava samo privredne organizacije (a ne i � zi�ka lica koja se pro-fesionalno bave privrednom delatnoš�u) i da je dirigovanje države osnovno obeležje statusa i poslova privrednih subjekata, “dok je u tržišnim uslovima osnovno obeležje autonomija volje ovih subjekata”.13

Termin “trgova�ko pravo” (usvojen u pravu prve Jugoslavije) prvenstve-no bi imao u vidu status i staleško pravo trgovaca i njihove pravne poslove, a ne i pravne poslove netrgovaca (što savremeni pravni sistemi ne prihvataju).

Izraz “trgovinsko pravo” bi ukazivao da su predmet njegovog regulisanja samo trgovinski odnosi (promet robe), a ne i ostale privredne delatnosti, tako da bi obuhvatalo samo ugovorne odnose.14

Danas se sre�e i naziv “poslovno pravo” koje, po jednom mišljenju, pored pravnih normi o statusu privrednih subjekata i njihovih pravnih po-slova, obuhvata npr. i materijalno pravne propise o ste�aju, nedopuštenoj konkurenciji, industrijskoj svojini, poslovima efektnih berzi, menici i �eku, drugim hartijama od vrednosti.15 Po drugom mišljenju poslovno pravo, osim navedene materije, prou�ava pravo tržišta rada (pravni promet radne snage i pravni režim radnih odnosa izme�u poslodavca i zaposlenih) i me�unarodno poslovno pravo (me�unarodno privredno - pravno poslovanje i druge oblike privrednog poslovanja sa inostranstvom).16

Naziv privredno pravo je usvojen je i u nekim drugim pravnim sistemima (kao npr. u Engleskoj pod nazivom “commercial law” ili “mercantile law”, u Francuskoj “droit commercial”, u Italiji “diritto commerciale”, u Nema�koj “Handelsrcht”, a u Rusiji “hazjajstvenoje pravo”), koja po�ivaju na razvi-jenim slobodnim tržištima, a ta grana prava po svom predmetu odgovara “privrednom pravu” u SCG.17 Naziv “privredno pravo” nije napušten ni u savremenom jugoslovenskom pravu.18

Predmet privrednog prava su pravila koja regulišu status (pravni položaj) privrednih subjekata i njihove pravne odnose. Prvi deo privrednog prava se ozna�ava kao “privredno statusno pravo”, a drugo kao “privredno ugovorno pravo”. U privredno statusno pravo se, prvenstveno, uvrštavaju norme (pretežno imperativnog karaktera) koje ure�uju nastanak, oblike, bitna

6 PRIVREDNO PRAVO

obeležja, imovinu, organe i zastupanje privrednih subjekata, nadzor nad nji-hovim radom, udruživanje i prestanak. Privredno ugovorno pravo obuhvata norme (pretežno dispozitivnog karaktera) koje regulišu odnose koje uspostav-ljaju privredni subjekti, vo�eni autonomijom volje i to: ugovore u privredi, izdavanje hartija od vrednosti i bankarske poslove.

IV. METOD IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA. NA�ELA REGULISANJA

Metod proisti�e iz na�ela koja su zastupljena u regulisanju imovinskog i privrednog odnosa i statusa, prilikom njegovog nastanka, izmene i prestanka; odre�ivanja uloge, ovlaš�enja i obaveza strana u odnosu i objekta tog odnosa; sankcije zbog povrede prava i zaštite prava.19

Po svom zna�aju isti�u se na�ela: 1) autonomije volje, 2) ravnopravnosti strana, 3) prenosivosti (prometljivost) imovinskih prava, 4) imovinska sank-cija, 5) zaštita na privatni zahtev i 6) dispozitivnosti normi.

1. Autonomija voljeAutonomija volje je mogu�nost subjekata prava da, po pravilu, po svojoj

volji urede svoje odnose te da slobodno odlu�uju o vršenju prava koja im pri-padaju. Autonomija volje obuhvata: a) slobodu zasnivanja pravnih poslova i b) slobodu vršenja prava.

Sloboda zasnivanja pravnih poslova podrazumeva slobodu subjekta: da zasnuje ili ne zasnuje pravni posao; da bira stranu sa kojim �e zasnovati taj posao i da, eventualno, sa drugom stranom (ako se zaklju�uje ugovor ili drugi dvostrani pravni posao) odredi sadržinu pravnog posla. Sloboda vršenja prava je ovlaš�enje subjekta da o vršenju ili nevršenju prava, na�inu vršenja prava, raspolaganju pravima i njihovoj zaštiti, odlu�uje po svojoj volji. Autonomija volje proizilazi iz �injenice da su imovinskopravni odnosi pretežno regulisani dispozitivnim normama koje se primenjuju kad strane svoj odnos ne urede po svojoj volji. Autonomija volje je ograni�ena prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obi�ajima.

2. Ravnopravnost stranaRavnopravnost strana je princip po kome se svi u�esnici imovinskog odno-

sa stavljaju u jednak položaj. U tom odnosu volja jedne strane nije pot�injena volji druge. Fizi�ka i pravna lica, kao u�esnici imovinskog i privrednog odno-sa, jednaki su u svim pravnim situacijama.


3. Prenosivost (prometljivost) imovinskih pravaImovinska prava su, po pravilu, odvojena od li�nosti i mogu služiti

drugome. Ve�ina imovinskih prava su, stoga, po prirodi prenosiva. Voljom njihovog imaoca ili na na�in odre�en zakonom ta prava se prenose sa jednog na drugog pravnog subjekta.

Neka imovinska prava su neprenosiva. Tako je npr. plodouživanje (usus-fructus), neprenosivo iako je imovinsko pravo, jer je vezano za li�nost (traje do smrti plodouživaoca, ako pre toga nije prestalo na na�in odre�en ugov-orom, odlukom suda ili zakonom). Neprenosivo je i zakonsko izdržavanje izme�u supružnikava, roditelja i dece i drugih srodnika, pošto je zakonom vezano za odre�eno lice.

4. Imovinska sankcija (realna egzekucija)Imovinska sankcija je gra�anska odgovornost subjekta za neispunjen-

je obaveze. Iako se naziva sankcija ona u gra�anskom pravu nema karak-ter kazne kao što je to slu�aj u krivi�nom i upravnom pravu. U savremenim pravima nije predvi�ena sankcija na li�nim dobrima dužnika ni njegovoj imo-vini. Imovinska sankcija se ispoljava u ekvivalentnosti �inidbi - na�elu ob-ligacionog prava po kome se strane prilikom zaklju�enja dvostranih ugovora rukovode principom jednake vrednosti uzajamnih davanja. Imovinska sank-cija se primenjuje i na dužnika koji ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem.

5. Zaštita na privatni zahtevIz na�ela autonomije volje proisti�e i na�elo pružanja zaštite na privat-

ni zahtev titulara tog prava. On može, a ne mora da štiti svoje ugroženo ili povre�eno pravo. Državni organ, po pravilu, ne pokre�e postupak pred su-dom po službenoj dužnosti (ex of� cio) nego po privatnom zahtevu imaoca ugroženog ili povre�enog prava (ex privato). Zahtev se, po pravilu, podnosi sudu ali, za zaštitu pojedinih subjektivnih prava, i organima uprave.

6. Na�elo dispozitivnosti normiVe�ina normi imovinskog prava su dispozitivnog karaktera. Subjekti

imovinskog odnosa ne moraju prihvatiti dispozitivna zakonska rešenja. Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti druk�ije nego što je zakonom odre�eno.

8 PRIVREDNO PRAVO

7. Kombinacija na�ela i kumulacijaNavedena na�ela sti�u se kumulativno ili samo neki od njih u imovinsko-

pravnom odnosu, sa razli�itim domašajima. Svako na�elo ima izuzetke. Tako je autonomija volje ograni�ena prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obi�ajima (�lan 10. ZOO); ravnopravnost strana mogu�noš�u jedne, po pravilu, ekonomski ja�e strane, da unapred pripremi tekst ugovora, na�elu prenosivosti suprotstavlja se neprenosivost �ak i imovinskih prava, ako su vezana za li�nost itd.

V. IZVORI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA

1. Pojam izvoraIzraz izvor prava naj�eš�e se upotrebljava u dva osnovna zna�enja.20 Je-

dan ima u vidu snagu, uzrok koji stvara pravo, a drugi oblike u kojima se pravo ispoljava. Prva pravna pojava se naziva materijalni izvor prava, a druga formalni izvor prava.

Materijalni izvor prava je suština prava, njen pravi izvor, a sa kauzalno sociološkog gledišta se ispituje koji socijalni �inioci vrše uticaj na zakono-davca i druge autoritete �ije odluke imaju obaveznu snagu.21

Formalni izvor prava (ozna�ava se i kao objektivno pravo) odražava i potvr�uje materijalni izvor prava kroz opšte norme (pravne akte). Opšte norme, koje ure�uju imovinske i privredne odnose, primenjuju se na sve odnose iste vrste. One se ne iscrpljuju jednom primenom nego se potvr�uju,22 za razliku od pojedina�ne norme koja se primenjuje samo na konkretan slu�aj nakon �ega nje-na važnost prestaje. Opšta norma, sadržana u formalnom izvoru prava, donosi se unapred za sve subjekte �ime se obezbe�uje ravnopravnost i pravna sigurnost.

Najvažniji izvor formalnog imovinskog i privrednog prava je zakon, ali je zna�ajna i uloga nepisanih i pisanih obi�aja, naro�ito uzansi. Ali, pod odre�enim pretpostavkama sudska praksa može uticati na primenu formalnih izvora prava. Izuzetno na imovinske odnose mogu se primeniti pravna pravila iz zakonika prve Jugoslavije �ija važnost je prestala.

2. ZakonZakon je najvažniji pisani izvor, a predstavlja sistematizovane pravne

norme koje regulišu imovinske i privredne odnose, donesen od najviše zako-nodavne vlasti, najviši pravni akt, posle ustava.


Ve�ina evropskih država je donela gra�anske i trgova�ke zakonike koji su regulisali imovinske i privredne odnose. Francuska je donela Gra�anski zakonik - FGZ 1804 (Code civil), Trgova�ki zakonik - FTZ 1807. god (Code de commerce), Austrija Gra�anski zakonik - OAGZ 1811, a Trgova�ki zakon - ATZ 1897; Srbija, pre nastanka prve Jugoslavije, Gra�anski zakonik - SGZ 1844, a Trgova�ki zakonik - STZ 1860; Crna Gora Imovinski zakonik - OIZ 1888. go-dine, a Trgova�ki zakonik - TZCG 1910; Nema�ka Gra�anski zakonik - NGZ 1896, a Trgova�ki zakon - NTZ 1897. godine. Švajcarska je donela Gra�anski zakonik - ŠvGZ 1907 godine (stupio je na snagu 1. januara 1912. godine) ali i poseban Zakonik o obligacijama - ŠvZO od 30. 3. 1911. godine koji je jedin-stveno regulisao imovinske i privredne odnose, Holandija Gra�anski zakonik 1994 (HGZ), Rusija Gra�anski zakonik - RGZ, prvi deo 1994. godine, a drugi deo 1995. itd.

Najvažniji formalni izvor imovinskog i privrednog prava u našoj zemlji su: Zakon o privrednim društvima, Zakon o obligacionim odnosima (ZOO), Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih � nansijskih instrumenata, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO), Zakon u vazdušnoj plovidbi, Zakon o ugovorima o prevozu u železni�kom saobra�aju, Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobra�aju, Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi) itd.

3. Primena pravnih pravilaSvi imovinski i privredni odnosi nisu regulisani pozitivnim propisima

(kao što je npr. ugovor o posluzi, poklonu, ortakluku itd). Pod odre�enim pretpostavkama na te odnose se mogu primeniti pravna pravila iz gra�anskih odnosno trgova�kih zakonika koji su važili na podru�ju prve Jugoslavije (SGZ, AGZ i OIZ), na osnovu ovlaš�enja iz Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. 4. 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije.23

Pravni propisi (zakoni, uredbe, naredbe, pravilnici i dr) koje su doneli organi vlasti okupatora i njegovih pomaga�a na podru�ju FNRJ, za vreme ne-prijateljske okupacije, su proglašeni nepostoje�im, dok su pravni propisi koji su bili na snazi na dan 6. 4. 1941. godine izgubili pravnu snagu.

Pravna pravila mogu se primenjivati na odnose koji nisu ure�eni važe�im propisima, a nisu u suprotnosti sa Ustavom i ostalim pozitivnim propisima.

Odgovaraju�a pravna pravila mogu se primeniti i iz zakonika koji su važili na drugom podru�ju, ako je to pravno pravilo primerenije u pojedinom slu�aju.

10 PRIVREDNO PRAVO

4. Jedinstveno regulisanje pravnih poslova privrednog i imovinskog prava

Pre stupanja na snagu ZOO u Jugoslaviji su za privredno pravo važili jedni, a za gra�ansko (imovinsko) pravo drugi izvori. Takva pravna situacija postojala je još od prve Jugoslavije, koja je bila rascepkana na više pravnih podru�ja.

Na teritoriji Srbije (izuzev Vojvodine) važio je Srpski gra�anski zakonik - SGZ od 1844, godine i Trgova�ki zakonik od 1860. godine. Osnovni izvor trgova�kog prava u Crnoj Gori je bio Trgova�ki zakon od 1910. godine, a gra�anskog prava Opšti imovinski zakonik - OIZ iz 1888. godine. Hrvatsko - ugarski Trgova�ki zakon od 1875. godine primenjivao se na trgovce u Hrvatskoj, Slavoniji i Vojvodini, dok je gra�anskopravne odnose regulisao OAGZ. Na ovim podru�jima su gra�anski zakonici primenjivani kao opšti, ako druk�ije nije bilo propisano.

Do stupanja na snagu ZOO (stupio je na snagu 1.10.1978.) na pravne poslove privrednog prava se, u više pravnih situacija, primenjivala pravna pravila iz pomenutih trgova�kih zakonika.24 Pravni poslovi privrednog i imov-inskog prava su, u našem pravu, jednistveno regulisani. Odredbe ZOO koje se odnose na ugovore primenjuju na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izri�ito druk�ije odre�eno.

5. Obi�aji5.1. UOPŠTE

Obi�aji su opšte norme i izvor imovinskog i privrednog prava koje nas-taju dugotrajnim spontanim ponavljanjem ponašanja ljudi u ovoj oblasti.25

Obi�aj nije formalni izvor prava. Sudovi, naime, sude na osnovu ustava i zakona i drugih opštih akata. ZOO, me�utim, obi�ajima daje zna�aj izvora imovinskog, a posebno privrednog prava. Takvo opredeljenje zakonodavca je opravdano jer u ZOO pretežu norme dispozitivnog karaktera. Primena obi�aja može proizilaziti iz izri�ite odredbe zakona u tom pravcu, iz prirode posla ili volje strana.

Ako su obi�ajna pravila u sukobu sa imperativnim (prinudnim) normama ona ne mogu biti izvor prava. Tada �e se imperativna norma primeniti bez obzira na volju stranaka.


5.2. PRIVREDNI OBI�AJ - IZVOR PRIVREDNOG PRAVA

Obi�aji imaju sve ve�i zna�aj za regulisanje privrednih odnosa.26 Dovolj-no je da obi�aj postoji i da se primenjuje.27 Danas se takvi obi�aji lakše do-kazuju “nego što je to ranije bio slu�aj”.28 U privrednom pravu se ne zahteva dugotrajno vršenje obi�aja da bi se pouzdano utvrdilo da on postoji. Obi�aji u privredi se tako mogu dokazivati �itanjem zbirki sudskih odluka i pravne literature, a u krajnjem slu�aju i saslušanjem veštaka.29

Privredni obi�aji se, prema podru�ju za koje važe (teritorijalni kriteri-jum), mogu razvrstati na opšte (primenjuju se na celu zemlju) i lokalne (re-gionalne) koji su ome�eni užim podru�jem ili pojedinim mestom. Ja�u pravnu snagu u odnosu na opšti obi�aj ima mesni obi�aj jer se pretpostavlja da je on poznat ugovornim stranama. Prema materiji koju ure�uju obi�aji mogu biti horizontalni (važe za sve privredne grane) i obi�aji struke - vertikalni (važe za jednu privrednu granu ili deo te grane).

5.3. UZANSE

Uzanse privredni (trgova�ki) obi�aji koji su skupljeni, sistematizovani i objavljeni od strane za to ovlaš�enog tela. Dele na opšte i posebne (speci-jalne). Opšte uzanse važe za celokupnu oblast trgovinskih (privrednih) odno-sa, a posebne samo za pojedine vrste trgovinskih poslova ili pojedinu granu. Zna�ajne su Opšte uzanse za promet robom, Lu�ke uzanse i pojedine posebne uzanse.

Opšte uzanse za promet robom su poslovni obi�aji koje je kodi� kovala Glavna državna arbitraža Jugoslavije,30 a važile su (i danas se mogu primen-jivati) ne samo na kupovinu i prodaju robe nego i za ostale poslove prometa robom. One su jedinstvene (važile su na celom podru�ju druge Jugoslavije), potpune i sadrže opšte institute koji su zajedni�ke za sve grane prometa ro-bom.31 Bivša Glavna državna arbitraža je 1950. godine donela Lu�ke uzanse32 koje, tako�e, imaju obeležja opštih uzansi.

Posebne uzanse se ne primenjuju na sve obligacione odnose nego samo na odre�enu trgovnisku oblast, što se i ozna�ava u nazivu uzansi. Zna�ajne su, tako, Posebne uzanse za trgovinu povr�em, Posebne uzanse o gra�enju, Posebne uzanse u prometu na malo itd.

Nakon stupanja na snagu ZOO uzanse gube na zna�aju. Na obligacione odnose primenjuju se uzanse ako su strane u obligacionom odnosu ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.

12 PRIVREDNO PRAVO

6. Opšti uslovi poslovanjaOpšti uslovi poslovanja su skup pravila, sadržanih u ugovoru ili aktu izvan

njega, prethodno pripremljenih u pismenom obliku od jedne strane, koje su izvor ovlaš�enja i obaveza za obe strane. Nazivaju se i formularni ugovori, ali i opšti uslovi poslovanja, jer predstavljaju uslove pod kojima neko društvo posluje.33

7. Sudska i arbitražna praksaSudsku praksu predstavljaju odluke sudova (presude, rešenja) koje su

se, u istovrsnim slu�ajevima, ustalile tako da ih jedinstveno primenjuju svi nadležni sudovi. U našem pravu sudska i arbitražna praksa nije formalni izvor prava. Sudovi, naime, sude na osnovu ustava i zakona i drugih opštih akata.34 Sudsko tuma�enje pravnih normi, na osnovu kojih je donesena pravnosnažna odluka, ne obavezuje sud da ubudu�e na isti na�in tuma�i pravne propise niti da donese takvu odluku u docnijem sporu. Ako je odluku doneo viši sud niži sudovi taj stav u praksi naj�eš�e prihvataju da ne bi, po pravnim lekovima, odluka bila ukinuta. Ustavi i zakoni na posredan na�in pridaju zna�aj sud-skoj praksi. Vrhovni sud utvr�uje na�elne pravne stavove i na�elna pravna mišljenja radi jedinstvene primene zakona i drugih propisa od strane sudova u Republici.

8. PrecedentiZa razliku od principa da sudska praksa (formalnopravno) nije izvor prava,

karakteristi�nog za kontinentalno (evropsko) pravo u engleskom pravu i pravu zemalja koje su se razvijale pod njegovim uticajem važi suprotno pravilo. Tako je englesko pravo zasnovano na precedentima - na poštovanju pravnih prin-cipa koji se izvode iz sudskih odluka. Pravno pravilo koje je u pojedina�nom slu�aju stvorio sudija i koje je primenio postaje, pod odre�enim uslovima, izvor prava i ono mora biti poštovano od drugih engleskih sudija. Englesko comon law, sistem nepisanog prava, u osnovi je sastavljen od skupa pravnih pravila koje su stvorile engleske sudije prilikom presu�ivanja slu�ajeva koji su im bili dati na rešavanje.35 Odluke koje donosi Dom lordova (viši sud) predstavljaju obavezne precendente za sve engleske sudove, pa �ak i za Dom lordova, a od-luke koje donosi Apelacioni sud (Court of Appeal) obavezne su za sve sudove, uklju�uju�i i sam Apelacioni sud, s izuzetkom Doma lordova. Nije relevantno da li je sudska odluka objavljena u Zbirci sudskih odluka. Mogu�e je pozvati se na bilo koju u arhivi suda sa�uvanu odluku (arhiva postoji od 12 veka u Public


Record Of� ce, u Londonu).36 Odluke koje donosi odeljenje Vrhovnog suda u Londonu nisu obavezne ni za Dom lordova ni za Apelacioni sud. Osim toga, odeljenje Vrhovnog suda nije vezano precedentima koji poti�u od njih samih, a posebno precedentima koji su usvojili druga odeljenja Vrhovnog suda. Odluka Vrhovnog suda ima manju važnost i ne uzima se u obzir kao precedent, ako je sudija koji je odluku doneo izri�ito tražio da se njegova odluka ne smatra precedanom.37

Tipu precedentnog prava pripadaju, pored Engleske, SAD, Australija, Novi Zeland, Kanada. Indija i Pakistan su prihvatile precedentno pravo, ali ne primenjuju englesko nasledno i porodi�no pravo, nego islamsko i hinduisti�ko. Škotska i Severna Irska, iako su u sastavu Velike Britanije primenjuju kontinen-talno, a ne precedentno pravo.38 Naime, Škotska je recipirala rimsko gra�ansko pravo i njegovu sistematizaciju zasnovala na Justinijanovim Institucijama.39

14 PRIVREDNO PRAVO

Odeljak drugiSUBJEKTI I OBJEKTI

IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA

I. SUBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA

1. PojamSubjekti (personae) imovinskog i privrednog odnosa su imaoci pravne

sposobnosti. Pravna sposobnost je mogu�nost subjekta da ima prava i obaveze (pravo svojine, pravo zaloge, patentno pravo ili obligaciono pravo, odnosno obavezu). Ova sposobnost se priznaje � zi�kim licima i odre�enim organizaci-jama � zi�kih lica koja se ozna�avaju pravnim licima, da bi mogli u�estovati u pravnim poslovima. Druga bi�a nemaju pravnu sposobnost (nisu subjekti prava) kao npr. životinje, ali se pojavljuju kao objekti imovinskog i privrednog odnosa.

2. Fizi�ka lica2.1. PRAVNA SPOSOBNOST FIZI�KIH LICA. STICANJE I PRESTANAK

Fizi�ko lice je svaki živ �ovek, ljudsko bi�e, bez obzira na zdravstveno stanje, pol i starost. Svako � zi�ko lice smatra se pravnim subjektom. Shodno tome savremena prava ne isklju�uju niti ograni�avaju sticanje pravnog sub-jektiviteta pojedinim kategorijama ljudi.

Pravnu sposobnost sti�e lice koje je živo ro�eno, a prestaje smr�u.40 Ona postoji izme�u dve ekstrema - ro�enja i smrti.41 Trenutak ro�enja deteta odre�uje se prema pravilima medicinske nauke. Da bi novoro�en�e postalo � zi�ko lice potrebno je da je nakon ro�enja davalo znake života (ne mora se oglasiti pla�om, kako su to u rimskom pravu zahtevali neki pravni pisci). U slu�aju da su navedene �injenice sporne sud �e ih utvr�ivati saslušanjem veštaka medicinske struke i ostalim dokaznim sredstvima.

Pod odre�enim uslovima speci� �nu, ograni�enu pravnu sposobnost ima i za�etak. Naime, za�eto dete smatra se kao ro�eno ako je to u njegovom interesu, a rodi se živo. Fizi�ko lice nastaje ako je ro�eno, pokazuje znake života, a poti�e od žene i muškarca, bez obzira na izgled i vitalitet (da li �e vrlo brzo umreti - npr. za nekoliko minuta).


Pravna sposobnost � zi�kog lica prestaje njegovom fakti�nom (telesnom) smr�u ili proglašenjem nestalog lica za umrlo.

Dejstvo fakti�ke smrti ima i proglašenje nestalog lica za umrlo. Nestalo je ono lice koje nije u svom prebivalištu zakonom odre�eno vreme, a neiz-vesno je gde se nalazi i da li je živo ili mrtvo. Za umrlo se može oglasiti lice: a) o �ijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a od �ijeg je ro�enja proteklo sedamdeset godina; b) o �ijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo �ine vero-vatnim da više nije u životu; v) koje je nestalo u brodolomu, saobra�ajnoj nesre�i, požaru, poplavi, zemljotresu ili u kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o �ijem životu nije bilo nikakvih vesti za šest meseci od dana prestanka opasnosti i g) koje je nesalo u toku rata u vezi sa ratnim doga�ajima, a o �ijem životu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka ne-prijateljstava.

Predlog za proglašenje nestalog lica za umrlo podnosi se mesno nadležnom opštinskom sudu. O pokretanju ovog postupka sud objavljuje oglase. Ako u postupku, posle izvo�enja dokaza, utvrdi da su ispunjene pret-postavke za proglašenje nestalog lica za umrlo, sud �e doneti rešenje kojim �e proglasiti da je to lice umrlo. U rešenju �e se ozna�iti dan, a po mogu�nosti i �as, koji se smatra kao vreme smrti nestalog. Pravnosnažno rešenje dostavlja se mati�aru radi upisa u mati�nu knjigu umrlih, sudu nadležnom za vo�enje ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice proglašeno za um-rlo imalo nepokretnosti.

Ako se lice proglašeno za umrlo li�no javi sudu sud �e, pošto utvrdi njegov identitet, bez daljeg postupka svoje rešenje o proglašenju tog lica za umrlo ukinuti. Ukoliko je sud, nakon donošenja rešenja o proglašenju nesta-log lica za umrlo, na bilo koji na�in saznao da je nestalo lice živo, on �e po službenoj dužnosti pokrenuti i sprovesti postupak radi ukidanja tog rešenja.

Ali, može biti neizvestan trenutak smrti dva ili više lica (komorijenti - od lat. commori - umreti zajedno s nekim) koja su bila u istoj smrtnoj opasnosti, a ne zna se ko je je od njih ranije umrlo. U našem pravu se smatra da su ko-morijenti umrli jednovremeno. Ipak, dozvoljeno je dokazivati da je jedno lice umrlo ranije, a drugo kasnije. Zakon nije postavio nikakve pretpostavke.

16 PRIVREDNO PRAVO

2.2. POSLOVNA SPOSOBNOST FIZI�KIH LICA

Poslovna sposobnost je mogu�nost � zi�kog lica da samo svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze. Ona se ispoljava u mogu�nosti � zi�kog lica da zaklju�uje, menja i gasi pravne poslove zbog �ega se i ozna�ava kao “poslovna sposobnost”.42 Postojanje pravne sposobnosti je pretpostavka za nastanak poslovne sposobnosti. Dok pravnu sposobnost � zi�ko lice sti�e ro�enjem, poslovnu sposobnost sti�e znatno kasnije. Pravna sposobnost ne zavisi od sposobnosti za rasu�ivanje i volje � zi�kog lica (i da li je ono pre-duzima samostalno ili je zastupano), a za pravnu je relevantna upravo volja jer imalac poslovne sposobnosti samostalno preduzima pravne radnje. Za raz-liku od pravne sposobnosti obim poslovne sposobnosti je kod pojedinih ljudi, zbog njihovog uzrasta i drugih, razli�itih svojstava, nejednak.

Fizi�ko lice postaje punoletno kad navrši 18 godina života, ako nad njim nije produženo roditeljsko pravo ili nije lišeno poslovne sposobnosti. Poslovnu sposobnost dete može ste�i i pre nego što dostigne punoletstvo pod zakonom odre�enim pretpostavkama (emancipacija). Zakonsku emancipaciju dozvol-java sud u vanparni�nom postupku, maloletnom licu koje je navršilo 16 go-dina života. To lice li�no podnosi sudu predlog da mu se dozvoli zaklju�enje braka pre punoletstva. Sud može dozvoliti sticanje potpune poslovne spo-sobnosti tom licu ako su ispunjene slede�e kumulativne pretpostavke: 1) da je maloletno lice navršilo 16. godinu života, 2) da je postalo roditelj i 3) da je dostiglo telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopst-venoj li�nosti, pravima i interesima.

Emancipacija, naime, proizvodi isto dejstvo kao i punoletstvo tako da pravnosnažnoš�u rešenja o dozvoli zaklju�enja braka prestaje roditeljsko pravo. Na taj na�in maloletnik, koji ima bra�nu sposobnost, sti�e potpunu poslovnu sposobnost koja se (npr. zbog nestupanja u brak ili razvodom braka pre navršenja 18 godina života) docnije ne gubi.

Potpuna poslovna sposobnost traje do smrti � zi�kog lica. Na obim te sposobnosti ne uti�e npr. duboka starost i iznemoglost nekog lica, ali ako je zbog toga ono nesposobno za normalno rasu�ivanje može se, po odluci vanparni�nog suda, delimi�no ili u potpunosti lišiti poslovne sposobnosti.

Dete koje je navršilo 14 godina života (stariji maloletnik), a u Republici Srpskoj, ako je navršilo 15 godina života, je ograni�eno (delimi�no) poslovno sposobno. Ograni�eno poslovno sposobno je i lice koje je postalo punoletno ali je delimi�no lišeno poslovne sposobnosti (zbog bolesti ili smetnji u psiho - � zi�kom razvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica). Poslovna sposobnost tog lica je jednaka


poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika. Rešenjem suda, u vanparni�nom postupku, o delimi�nom lišenju poslovne sposobnosti, odredi�e se pravni po-slovi koje lice delimi�no lišeno poslovne sposobnosti može odnosno ne može samostalno preduzimati. Ograni�eno je poslovno sposobno i punoletno dete ako je nad njim produženo roditeljsko pravo (zbog bolesti ili smetnji u psiho - � zi�kom razvoju je nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugrožava sopstvena prava i interese), a rešenjem suda je izjedna�eno sa ograni�eno poslovno sposobnim licem.

Stariji maloletnik može preduzimati (pored pravnih poslova koje može preduzimati bez odobrenja ili saglasnosti mla�i maloletnik) sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja. Raspolaganje nepokretnim stvarima i pokretnim stvarima velike vrednosti, u ime i za ra�un deteta, ne mogu punovažno preduzeti ni roditelji, bez saglasnosti organa sta-rateljstva.

Punovažnu izjavu volje ograni�eno poslovno sposobno lice može dati ako mu je zalju�ivanje tih poslova zakonom dozvoljeno. Ostali pravni poslovi tih lica, ako su zaklju�eni bez odobrenja zakonskog zastupnika ili staraoca rušljivi su, ali mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.

Dete koje je navršilo 15. godinu života može preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspolaže svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sop-stvenom zaradom.

Fizi�ko lice koje nije navršilo 14 godina života (mla�i maloletnik), a u Republici Srpskoj, ako nije navršilo 15 godina života, je, na�elno, potpuno poslovno nesposobno. Mla�i maloletnik, ipak, može preduzimati pravne po-slove kojima pribavlja isklju�ivo prava, pravne poslove kojima ne sti�e ni prava ni obaveze i pravne poslove malog zna�aja. Potpuno je poslovno nes-posobno i punoletno lica nad kojima je produženo roditeljsko pravo (koje je, zbog bolesti ili smetnji u psiho - � zi�kom razvoju, nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugrožava sopstvena prava i interese), pa je u rešenju o produženju roditeljsk-og prava izjedna�eno sa maloletnikom mla�im od 14 godina (odnosno sa maloletnikom mla�im od 15 godina u pravu Republike Srpske). Sud može potpuno lišiti poslovne sposobnosti punoletno lice koje zbog bolesti ili smet-nji u psiho - � zi�kom razvoju nije sposobno za normalno rasu�ivanje te zbog toga nije u stanju da se sama stara o sebi i zaštiti svojih prava i interesa. U tom slu�aju ovo lice je potpuno poslovno nesposobno, tj. njegova poslovna sposobnost jednaka je poslovnoj sposobnosti mla�eg maloletnika.

18 PRIVREDNO PRAVO

Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnog lica izvan kruga poslova koje može preduzimati (a to su poslovi kojima pribavlja isklju�ivo prava - na primer: primilo je stvar na poslugu, primilo je poklon; ili kojima ne sti�e ni prava ni obaveze; ili su pravni poslovi malog zna�aja - kupovina stvari manje vrednosti na pijacama, u prodavnicama, karata za bioskop, autobus itd) su ništavi.

Poslovno nesposobna lica zastupaju njihovi roditelji odnosno staraoci.

2.3. DELIKTNA SPOSOBNOST FIZI�KIH LICA

Deliktna sposobnost je mogu�nost � zi�kog lica da odgovara za prouz-rokovanu štetu. Fizi�ko lice sti�e potpunu deliktnu sposobnost sa navršenih �etrnaest godina života. Do navršene sedme godine života � zi�ko lice je ap-solutno deliktno nesposobno. Za štetu koju bi prouzrokovalo dete do navršene sedme godine života odgovaraju njihovi roditelji, bez obzira na to da li su krivi ili ne (izuzev ako postoji osnov za isklju�enje od odgovornosti za štetu) ili drugo lice kome je dete bilo povereno - npr. staraocu, školi ili drugoj usta-novi. Maloletnik od navršene sedme do navršene �etrnaeste godine života ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasu�ivanje. Teret obaranja ove pretpostavke - dokazivanja da je maloletnik bio sposoban za rasu�ivanje, snosi ošte�eno lice (fakti�ka deliktna sposobnost). Ako je deliktno sposobno lice štetu prouzrokovalo nastaje nje-gova obaveza da štetu naknadi.

2.4. ELEMENTI ODRE�IVANJA FIZI�KIH LICA

Fizi�ko lice se konkretizuje (odre�uje) na osnovu elemenata koja su rele-vantna za njegovu pravnu i poslovnu sposobnost. Konkretizacija pravnih sub-jekata ozna�ava se i kao individaulizacija (individuatio).44 Najvažniji elementi odre�ivanja � zi�kog lica su: ime, prebivalište i boravište i državljanstvo.

2.4.1. Li�no imeLi�no ime je naziv fizi�kog lica na osnovu koga se ono bliže konkreti-

zuje. Pravo na li�no ime je li�no, neimovinsko i subjektivno. Na�elno, li�no ime je neprenosivo. Izuzetno, imalac li�nog imena može i uz na-knadu dati pristanak za upotrebu svog li�nog imena ili dela imena u dopuštene svrhe. Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koje se imao�evo prezime odnosi (supružnik, dete, roditelj i dr.) ako bi upotrebom bilo povre�eno pravo tih lica.


Li�no ime se sti�e upisom u mati�ne knjige ro�enih i deluje pre-ma tre�im licima. Li�no ime se sastoji od imena i prezimena. Ime ili prezime može imati više re�i. Lice �ije ime ili prezime, odnosno ime i prezime, sadrži više od tri re�i dužno je da se u pravnom saobra�aju služi skra�enim li�nim imenom. Odluka o skra�enom li�nom imenu saopštava se mati�aru koji vodi mati�nu knjigu ro�enih za imaoca prava na li�no ime i konstatuje u mati�noj knjizi ro�enih. Svako fizi�ko lice je dužno da se služi svojim li�nim imenom .

Li�no ime deteta odre�uju roditelji. Roditelji imaju pravo da se ime deteta upiše u mati�nu knjigu ro�enih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vre�a moral ili ime koje je u suprotnosti sa obi�ajima ili shvatanjima sredine. Organ starateljstva odre�uje ime deteta: ako roditelji nisu živi; ako roditelji nisu poznati; ako roditelji u zakonom odre�enom roku nisu odredili ime detetu; ako roditelji ne mogu da postignu sporazum o imenu deteta; ako su roditelji odredili pogrdno ime, ime kojim se vre�a moral ili ime koje je u suprotnosti sa obi�ajima i shvatanjima sredine.

Prezime deteta se odre�uje prema prezimenu jednog ili oba roditel-ja. Roditelji ne mogu zajedni�koj deci odrediti razli�ita prezimena. Or-gan starateljstva odre�uje prezime deteta: ako roditelji nisu živi; ako roditelji nisu poznati; ako roditelji ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta.

Supružnici se mogu prilikom zaklju�enja braka sporazumeti da svaki od njih: 1) zadrži svoje prezime; 2) umesto svog uzme prezime drugog supružnika; 3) svom prezimenu doda prezime drugog supružnika odnosno prezimenu drugog supružnika doda svoje prezime. U roku od 60 dana od dana prestanka braka, supružnik koji je prilikom zaklju�enja braka promenio prezime, može uzeti prezime koje je ranije ima pre sklapanja braka.

Fizi�ko lice koje je navršilo 15. godinu života i sposobno je za rasu�ivanje ima pravo da promeni li�no ime. Dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za rasu�ivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom li�nog imena. Nema pravo na promenu li�nog imena: 1 lice protiv koga se vodi krivi�ni postupak za delo za koje se goni po službenoj dužnosti; 2. lice koje je osu�eno za krivi�no delo za koje se goni po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena odnosno dok traju pravne posledice osude; 3. lice koje promenom li�nog imena namerava

20 PRIVREDNO PRAVO

da izbegne neku svoju obavezu; 4. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vre�a moral ili ime koje je u suprotnosti sa obi�ajima i shvatanjima sredine.

2.4.2. DržavljanstvoDržavljanstvo je javnopravni odnos izme�u suverene države i pojedin-

ca na osnovu koga on ima prema državi odre�ene obaveze ali mu postaju dostupna sva prava predvi�ena za gra�anina te države bez obzira gde se na-lazi. Pravni odnos državljanstva može postojati izme�u � zi�kog lica i uni-tarne države ili složene države. Fizi�ka lica koja nisu doma�i državljani su ili stranci (imaju državljanstvo druge države) ili apatridi (apatridi nemaju državljanstvo nijedne postoje�e države) ili bipatridi (ako imaju državljanstvo dve države istovremeno).

Državljanstvo Republike Srbije sti�e se: 1) poreklom; 2) ro�enjem na teritoriji Republike Srbije; 3) prijemom; 4) po me�unarodnim ugovorima. Državljanstvo je relevantno za sticanje i vršenje odre�enih imovinskih i privrednih prava. Strana � zi�ka i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i doma�a lica. Ona mogu, ako obavljaju delatnost u Srbiji, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Srbije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti. Strano � zi�ko lice koje ne obavlja delatnost može, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i državljanin Srbije.

2.4.3. Prebivalište i boravištePrebivalište je mesto u koje se odre�eno lice nastani (corpus) da u njemu

stalno živi (animus). Fizi�ko lice može imati jedno prebivalište - mesto za koje je vezano (tu stanuje ili obavlja svoju privrednu delatnost). Tako je za su�enje opšte mesno nadležan sud na �ijem podru�ju tuženi ima prebivalište, nov�ane obaveze se prvenstveno ispunjavaju u mestu u kome poverilac imao sedište odnosno prebivalište itd.

Boravište je mesto u kome se jedno lice privremeno zadržava, bez namere da tu trajno ostane. Boravište postaje relevantno kada strana u obligacionom odnosu nema prebivalište. Naime, ako tuženi nema prebivalište ni u Srbiji niti u kojoj drugoj državi, opšte mesno nadležan je sud na �ijem podru�ju tuženi ima boravište. Nov�ane obaveze se ispunjavaju u mestu u kome poverilac ima sedište odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta boravište.


3. Pravna lica3.1. POJAM PRAVNOG LICA

Pravno lice je organizacija kojoj pravni propisi daju sposobnost da bude subjekat prava i ima poslovnu sposobnost. Nužni uslov za nastanak pravnog lica nije postojanje “kolektiva ljudi”, “više ljudi” ili skupova li�nosti” kako to isti�u pojedini pravni pisci.45 Naime, može postojati pravno lice sa samo jednim �lanom (jedno�lano pravno lice - npr. preduze�e sa jednim vlasnikom) ako predstavlja organizaciju.

Pravno lice je tvorevina pravnog poretka, isto kao i � zi�ko lice.46 Ova organizacija proizvodi pravni zna�aj samo kao celina koja se razlikuje od �lanova koji je �ine. Stvarna je jer postoji kao i �ovek odnosno � zi�ko lice iako i pravno i � zi�ko lice po�ivaju na pravnoj apstrakciji,47 koja važi za bilo kog �oveka odnosno bilo koju organizaciju kojoj pravo priznaje status pravnog lica. U našem pravu � zi�ko lice postaje subjekat prava ro�enjem, dok pravno lice kao organizacija nastaje ispunjenjem više pretpostavki. Svako pravno lice je jedna organizacija, ali nemaju sve organizacije svo-jstvo pravnog lica. Da bi odre�ena organizacija bila pravno lice potrebno je da su ostvarene odre�ene pretpostavke.

3.2. ORGANIZACIJE SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA

Svaki �ovek je od ro�enja do smrti � zi�ko lice - subjekat prava. Nasuprot tome nema svaka organizacija svojstvo pravnog lica. Status pravnog lica sti�u organizacije koje: a) imaju imovinu; b) nisu zabranjene i v) pravni sistem im priznaje da mogu biti imaoci prava i obaveza.

Postojanje imovine je neodvojivo od pravnog subjektiviteta. Pravni sub-jekat je samo onaj koji može imati prava i obaveze i odgovarati svojom imo-vinom za preuzete obaveze.

Svojstvo pravnog lica mogu imati samo one organizacije koje nisu zabranjene imperativnim propisima. Shodno tome nisu dozvoljena udruženja ma� jaša za vršenje krivi�nih dela; politi�ke stranke koje imaju za cilj otce-pljenje dela Srbije itd.

Pravno lice je ono koje pravni sistem izri�ito prizna.48 Vrsta i broj or-ganizacija koje mogu ste�i svojstvo pravnog lica odre�uje se imperativnim propisima poimeni�no - numerus clausus.

22 PRIVREDNO PRAVO

3.3. PRAVNO LICE I NJEGOVI OSNIVA�I I U�ESNICI

Pravno lice je razdvojeno i samostalno u odnosu na svoje osniva�e i u�esnike. Tako je privredno društvo nezavisno od osniva�a i �lanova u svome radu, odgovornosti za obaveze i prestanku. Prava i obaveze društva nisu pra-va i obaveze njegovih osniva�a i u�esnika. Za dug društva ne odgovaraju osniva�i ni zaposleni nego društvo svojom imovinom i svojim poverioci-ma. Pravni poslovi koje preduzmu � zi�ka lica kao organi društva (direktor, �lanovi upravnog odbora, prokuristi, punomo�nici) proizvode dejstva prema društvu koga zastupaju, a ne prema tim licima. U slu�aju spora kao stranka u postupku ne pojavljuje se osniva� ili u�esnik u svoje ime nego društvo (nezavisno od toga da li ga zastupa osniva� ili u�esnik). U javnim registri-ma vode se prava i obaveze na ime pravnog lica a ne osniva�a ili u�esnika. Ime, državljanstvo i sedište pravnog lica ne odre�uje se prema tim atributima osniva�a ili u�esnika.

Pravno lice je samostalan subjekat ne samo prema tre�im licima nego i prema u�esnicima. Radnik stupa u radni odnos sa pravnim licem i sa njime zaklju�uje ugovor o radu, a ne sa ostalim radnicima.

Od principa razdvojenosti i samostalnosti pravnih lica od njihovih osniva�a i u�esnika u nekim slu�ajevima postoje zakonom odre�eni izuzeci. Tako, �lan orta�kog društva koje je insolventno odgovara za obaveze društva i sopstvenom imovinom solidarno i neograni�eno, a na takav na�in odgovara i komplementar u komanditnom društvu.

3.4. PODELE PRAVNIH LICA

Pravna lica se mogu podeliti po nekoliko kriterijuma. S obzirom na pravnu prirodu pravna lica se mogu razvrstati na udruženja (korporacije) i ustanove. Ako je kriterijum podele cilj koji pravna lica žele posti�i tada se mogu deliti na pro� tna ili nepro� tna, dok se s obzirom na oblik svojine mogu uvrstiti u jednosvojinska ili mešovita.

3.4.1. Udruženja i ustanoveUdruženje je organizacija odre�enog broja � zi�kih lica - �lanova koji

ga �ine, osnovana radi postizanja dozvoljenog cilja. Izme�u udruženja kao celine i pojedinih njegovih �lanova postoji naro�ita li�nopravna veza i, po pravilu, bez odre�enog broja �lanova pravno lice ne nastaje. Udruženje de-luje u skladu sa ciljevima koje mu postave �lanovi. �lanovi udruženja taj cilj mogu promeniti ili doneti odluku da udruženje prestane postojati.

Ustanova je, za razliku od udruženja, manje vezana za � zi�ka lica i post-


oji nezavisno od njih. Ona nema �lanove u svom sastavu nego u�esnike (zapo-slene) koji ostvaruju cilj koji je postavio osniva�. Ali ni osniva� ni u�esnici ne mogu svojom voljom uticati na promenu cilja ili prestanak ustanove. Ustano-va deluje u interesu korisnika.49 Postavljene ciljeve u�esnici ustanove ostvar-uju iz imovine koja je za to nepovratno namenjena, a suprotno tome u�esnici udruženja postižu individualne ciljeve koriste�i se imovinom udruženja.

3.4.1.1. UstanoveUstanove se mogu podeliti na: zadužbine i druge ustanove.Zadužbina je pravno lice koje se zasniva na imovini koju je osniva� odre-

dio da služi postizanju unapred odre�enih opštekorisnih ciljeva (npr. pomagan-ju stvaralaštva i ostvarivanja humanitarnih ciljeva). Pojam zadužbine (u širem smislu) obuhvata: zadužbinu u užem smislu, fondaciju i fond.50 Svim oblicima zadužbine zajedni�ko je što se sredstva mogu koristiti isklju�ivo u svrhe i na na�in koje je odredio osniva� (tj. za postizanje bilo kojeg opštekorisnog cilja) te imaju svojstvo pravnog lica i mogu�nost raspolaganja pravima i sredstvima i mogu biti imaoci pokretnih i nepokretnih stvari. Zadužbina (u užem smislu), fondacija i fond upisuju se u registar zadužbina, fondacija i fondova i mogu ostvarivati ciljeve po upisu u registar.

Druge ustanove imaju ve�i zna�aj kao npr: državne: radio televizije, in-stituti, biblioteke, bolnice, muzeji, fakulteti, od kojih ve�ina sti�e prihode na-platom pretplate, ulaznica, participacija itd. Suprotno tome, zadužbina, fon-dacija i fond osnivaju se radi pomaganja stvaralaštva i ostvarivanja humani-tarnih i drugih društveno korisnih ciljeva i svoje usluge ne napla�uju.

3.4.1.2. UdruženjaUdruženje je organizacija sa�injena od odre�enog broja �lanova koji

svojim pravilima odre�uju na�in njenog rada. Isti�u se podele udruženja: 1. s obzirom na povezanost izme�u �lanova udruženja me�usobno i �lanova i udruženja (ona se po ovom kriterijumu dele na korporacije i li�na udruženja); 2. broju �lanova (s obzirom na broj �lanova udruženja su jedno�lana ili više�lana) i 3) s obzirom na cilj delatnosti.

3.4.1.3. Korporacije i li�na udruženjaUdruženja se mogu razvrstati na korporacije i li�na udruženja.Korporacija je organizacija dva ili više � zi�kih lica koji nisu me�usobno

a ni sa udruženjem �vrsto li�no vezani, što se odre�uje osniva�kim aktom i statutom korporacije. Stoga smrt � zi�kog lica ili njegovo istupanje iz udruženja nema za posledicu prestanak udruženja. Promenom �lanova ne menja se iden-

24 PRIVREDNO PRAVO

titet korporacije. Odnosi �lanova korporacije ure�uju se osniva�kim aktom. �lan upravnog odbora, kao organa upravljanja korporacije može biti i lice koje nije njen �lan, a naziv korporacije ne mora sadržati ime svog �lana.

Korporacije su: društvo s ograni�enom odgovornoš�u, akcionarsko društvo, javno (državno) preduze�e, politi�ke stranke, udruženja gra�ana, opštine, sindikati, komore, zadruge, ali i verske zajednice.

Li�no udruženje (udruženje s obzirom na svojstva li�nosti - intuitu personae) se odlikuje �vrstom li�nom vezom izme�u �lanova me�usobno i udruženja i njegovih �lanova. Poslovno ime udruženja nastaje na osnovu ugovora (saglasnosti) svih � zi�kih lica koja ga osnivaju. Ugovorom se ure�ju pravni odnosi izme�u �lanova, a pravo na upravljanje udruženjem imaju svi �lanovi društva. Za donošenje punovažne odluke udruženja, po pravi-lu, neophodna je jednoglasnost. Svaki �lan ili najmanje jedan �lan li�nog udruženja solidarno odgovara i svojom imovinom za obaveze udruženja. Ot-kaz, isklju�enje �lana društva ili smrt mogu biti razlozi za prestanak li�nog udruženja.

Li�na udruženja su: orta�ko društvo i komanditno društvo.

3.4.1.4. Više�lana i jedno�lana udruženjaViše�lano udruženje ima najmanje dva �lana (orta�ko i komanditno

društvo osnivaju dva ili više � zi�kih i/ ili pravnih lica). Tako, udruženje uopšte može osnovati najmanje 10 gra�ana; zemljoradni�ku zadrugu, potroša�ku zadrugu, zanatsku zadrzugu, zdravstvenu zadrugu i omladinsku i studentsku zadrugu može osnovati najmanje deset zemljoradnika, stambenu zadrugu naj-manje 30 � zi�kih lica itd. Zakon, nekada ograni�ava broj �lanova udruženja. Tako, društvo s ograni�enom odgovornoš�u može imati najviše 50 �lanova. Danas su najzna�ajnija više�lana udruženja.

Jedno�lano udruženje se sastoji od jednog �lana koji je jedini imalac pra-va i obaveza društva. Društvo s ograni�enom odgovornoš�u može osnovati i jedan osniva� (� zi�ko ili pravno lice). Pojedina udruženja ne može osnovati jedan osniva� kao npr. orta�ko društvo i komanditno društvo (koje mora imati najmanje dva �lana od kojih je jedan komplemantar a drugi komanditor) ili zadrugu.

3.4.1.5. Pro� tna i nepro� tna pravna licaPro� tno pravno lice obavlja delatnost radi sticanja dobiti (pro� ta). Delat-

nost pravnog lica se može ispoljavati u proizvodnji i prometu robe i vršenju usluga na tržištu u osiguranju, bankarskim poslovima ali i u neprivrednim delatnostima (kulturi, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, � zi�koj kulturi) kao


što su: privatni muzeji; privatne škole; privatne bolnice: sportske škole itd) ako se ona prvenstveno obavlja sa ciljem sticanja dobiti.

Nepro� tno pravno lice prvenstveno obavlja delatnost radi postizanja nekih drugih ciljeva, a ne dobiti. Tako su nepro� tna pravna lica državni: klini�ki centri, gradske bolnice, radio i televizija, narodni muzej, fakulteti itd. I u oblasti privredne delatnosti mogu se osnovati nepro� tna pravna lica kao npr. potroša�ke zadruge, stambene zadruge. Da li je pravno lice pro� tno ili nepro� tno utvr�uje se na osnovu njegove pretežne (jedne ili više) registro-vane delatnosti koju stalno vrši.

3.5. OSNOVNA OBELEŽJA PRAVNOG LICA

Organizacija ima svojstvo pravnog lica samo ako ima slede�a osnovna obeležja: 1) da je ure�ena pravilima (prvenstveno osniva�kim aktom); 2) da ima organe (koji ga zastupaju); 3) da teži ostvarenju dozvoljenog cilja (na-vedenom u opštem aktu); 4) da ima imovinu (namenjenu ostvarenju postav-ljenog cilja); 5) da se može identi� kovati u pravnom prometu (da ima naziv, državljanstvo i sedište) i 6) da je postalo subjekt prava (steklo pravnu, po-slovnu i deliktnu sposobnost).

3.6. IDENTIFIKOVANJE PRAVNOG LICA

Identitet pravnog lica odre�uju ime, državljanstvo i sedište pravnog lica.

3.6.1. ImeIme nepro� tnog pravnog lica je naziv, dok pro� tna pravna lica (npr.

privredna društva) imaju poslovno ime (poslovno ime je naziv pod kojim privredna društva posluju). Na osnovu imena sli�na pravna lica se razlikuju me�usobno i vrši njihova klasi� kacija. Iz imena pravnog lica utvr�uje se, naime, da li ono predstavlja ustanovu ili udruženje, a u okviru te podele da li je to npr. privredno društvo, kojom delatnoš�u se bavi (npr. orta�ko društvo, komanditno društvo - u oblasti ugostiteljstva ili trgovine itd).

Osniva�ki akt pravnog lica i statut (ako je propisima predvi�en) obavez-no sadrži ime pravnog lica. Pravno lice je u obavezi da u pravnom prometu koristi ime, ali ima pravo i da štiti svoje ime. Poslovno ime ili naziv pravnog lica se upisuju u registar.

26 PRIVREDNO PRAVO

3.6.2. SedišteSedište pravnog lica je mesto za koje se pretpostavlja da se u njemu

pravno lice nalazi; mesto u kome pravno lice obavlja delatnost ili odakle se upravlja pravnim licem. Sedište pravnog lica se upisuje u registar i može se promeniti odlukom organa odre�enog osniva�kim aktom. Deo pravnog lica koji ima odre�ena ovlaš�enja u pravnom prometu nema posebno sedište (nije posebno pravno lice).

3.6.3. DržavljanstvoDržavljanstvo pravnog lica je njegova veza sa državom. Takva veza (pri-

padnost odre�enoj državi) se, po pravilu, utvr�uje na osnovu sedišta pravnog lica, ali i po drugim kriterijumima (npr. u�eš�u stranog kapitala). Strana prav-na lica ne mogu sticati sva imovinska prava kao i doma�a pravna lica.

3.7. PRAVNA, POSLOVNA I DELIKTNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA

Pravna sposobnost je mogu�nost pravnog lica da ima prava i obaveze. Pravna sposobnost pravnog lica razlikuje se od pravne sposobnosti � zi�kog lica. Pravno lice ne može biti imalac prava i obaveza koja su vezana za priro-du � zi�kog lica, zbog �ega se njegova pravna sposobnost može ozna�iti kao posebna (specijalna), u odnosu na opštu (generalnu) sposobnost.51 Ostala imovinska prava i obaveze pravno lice, u na�elu, može sticati.

Od �injenice da li su pravna lica pro� tna ili nepro� tna zavisi i širina kruga pravne sposobnosti. Pravna sposobnost pro� tnih pravnih lica je šira od pravne sposobnosti nepro� tnih pravnih lica. Delatnost nepro� tnog pravnog lica odre�ena je ciljem radi koga je ono osnovano.

Poslovna sposobnost je sposobnost pravnog lica da izjavama volje svojih organa (� zi�kih lica), koje dejstvuju prema tom licu zasniva, menja i gasi prava i obaveze - tj. pravne poslove. Poslovna sposobnost pravnog lica je odre�ena pravnom sposobnoš�u pravnog lica. Ono može preduzimati pravne poslove iz sfere svoje delatnosti pomo�u koje ost-varuje cilj radi koga je osnovano. Pravni posao preduzet izvan te sfere nije punovažan. Naime, pravno lice može zaklju�ivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti. Ako ugovor nije zaklju�en u tim okvirima on nema pravno dejstvo. Ovo pravilo prvenstveno važi za nepro� tna pravna lica (ustanove: npr. državne fakultete, narodne bib-lioteke i muzeje, zadužbine, fondacije i fondove).


Privredno društvo može da zaklju�uje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar. Bez upisa u Registar, ono može da obavlja i druge delatnosti koje služe delatnosti upisanoj u Registar, koje se uobi�ajeno obavljaju uz te delatnosti, u manjem obimu ili privremeno. Ako društvo, suprotno tome, ipak zaklju�i pravni posao, on je punovažan izuzev ako je tre�e lice znalo ili moralo znati za prekora�enje, a pravno lice �e se kazniti za privredni prestup.

Deliktna sposobnost je sposobnost pravnog lica da odgovara za prouz-rokovanu štetu. Pravno lice je sposobno da odgovara i bez krivice - za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti (objektivna odgovornost), a i po osnovu krivice (subjektivna odgovornost).

Pravno lice odgovara za štetu koju prouzrokuju njegovi organi, odnosno zaposleni, u radu ili u vezi sa radom pravnog lica (a ne privatno). Na osnovu krivice tih � zi�kih lica za prouzrokovanu štetu utvr�uje se krivica pravnog lice i njegova odgovornost za štetu. Tako�e, pretpostavke odgovornosti za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti utvr�uje se s obzirom na postu-panje organa, zaposlednih ili u�esnika u pravnom licu.

II. OBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA

Objekti imovinskog i privrednog odnosa su stvari, radnje, li�na prava i intelektualna prava. Povodom tih objekata subjekti stupaju u imovinske i privredne odnose.

Stvar je materijalni deo prirode u ljudskoj vlasti na kome postoji subjek-tivno imovinsko pravo.52 Odre�enje stvari podrazumeva da materijalni deo prirode mora ispunjavati � zi�ke i pravne pretpostavke. Fizi�ka pretpostavka zna�i da deo prirode može biti u vlasti (kontroli) �oveka. Stoga nebeska tela nisu u vlasti �oveka i ne predstavljaju stvar u imovinskopravnom smislu. Stvar nije ni slobodni vazduh (ali, ako je komprimiran postaje stvar), elektricitet u prirodi (npr. loptasta munja), okeani itd.

Objekat imovinskopravnog odnosa može biti stvar koja postoji u vreme zasnivanja pravnog posla ili �e, izvesno, nastati u budu�nosti (npr. predmet prodaje je roba koja �e se tek proizvesti) ako se na tom delu materijalne prirode, pod vlaš�u �oveka, može ste�i stvarno pravo ili neko drugo subjek-tivno imovinsko pravo. Naj�eš�e je stvar istovremeno i roba, ali to ne mora biti uvek slu�aj (tako se kao objekat pravnog posla može pojaviti dijamant na�en u zemlji, zemljišna �estica u koju nije uložen nikakav rad).

28 PRIVREDNO PRAVO

Radnje su aktivna ili neaktivna ljudska ponašanja na koja je dužnik obavezan poveriocu na osnovu nekog obligacionog odnosa. Mogu se sastojati u davanju, �injenju, ne�injenju ili trpljenju.

Li�na prava (prava li�nosti) su prava imaonika na li�nim dobrima, kao što su: pravo na život, zdravlje, slobodu, �ast, ugled, telesni, duhovni i moral-ni integritet, identitet, privatnost, ime, lik, glas. Li�na dobra su nerazdvojno povezana sa � zi�kim licem (�ovekom) ili pravnim licem (pravna lica mogu, tako�e, imati odre�ena li�na dobra - �ast, ugled, identitet, privatnost, ali ne i ona koja su svojstvena � zi�kom licu - pravo na zdravlje, slobodu, lik, glas itd).

Li�na prava se jednim delom štite imovinskim pravom (zašti�ena su i ostalim granama prava) i to samo ako se mogu izraziti u imovinskom vidu, nezavisno od okolnosti da li je štetnik obavezan da isplati odre�enu nov�anu satisfakciju ili je mogu�a naturalna naknada.

Intelektualna prava su tvorevine ljudskog uma koje za svoj predmet imaju autorska prava, pronalaza�ka prava, pravo na uzorak, model, žig, oznaku porekla proizvoda, znak kvaliteta itd. Za razliku od li�nih prava in-telektualna prava se kroz tvorevine (dela) objektiviziraju. Ova prava, pored moralne komponente (npr. pravo na objavljivanje dela, na priznavanje da je autor, pronalaza�) uklju�uju u sebi i imovinskopravnu komponentu (npr. iskoriš�avanje dela ili pronalaska).


Odeljak tre�iPRAVNI POSLOVI

I. POJAM PRAVNOG POSLAPravni posao je izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim �injenicama izaziva

nastanak, promenu ili prestanak nekog dozvoljenog imovinskopravnog odnosa.Volja za nastanak, promenu ili prestanak pravnog posla može se izjaviti

usmeno izgovorenim ili napisanim re�ima, uobi�ajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnoš�u može zaklju�iti da ona postoji. Izjava volje mora, osim toga, da bude u�injena slobodno i ozbiljno.53

II. PODELA PRAVNIH POSLOVA

Pravni poslovi se mogu podeliti na: jednostrane i dvostrane, me�u živima i za slu�aj smrti, teretne i dobro�ine, formalne i neformalne, kauzalne i apstraktne.

1. Jednostrani i dvostrani pravni posloviPodela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvršena je s obzirom

na �injenicu da li proizvode dejstvo izjavom volje jedne ili obe strane. Ako je za pravni posao dovoljna volja samo jedne strane on je jednostran (npr. ponuda za zaklju�enje ugovora; sa�injavanje testamenta).

Ukoliko pravni poslovi nastaju saglasnim izjavama volje dve strane (od kojih je jedna poverilac a druga dužnik) to su dvostrani pravni poslovi (ugovori). U dvostranom pravnom poslu jedna strana se obavezuje drugoj na odre�eno davanje, �injenje, ne�injenje ili trpljenje.

Ugovori se mogu podeliti na dvostrano obavezne i jednostrano obavezne. Dvostrano obavezni ugovor stvara istovremeno kod svake strane uzajamna prava i obaveze, a jednostrano obavezni obaveze samo na jednoj strani.

2. Pravni poslovi me�u živima (inter vivos) i pravni poslovi za slu�aj smrti (mortis causa)

Kod pravnih poslova me�u živima pravno dejstvo posla nastupa za vreme života strana. To su najrasprostranjeniji pravni poslovi kao što su: prodaja, razmena, zakup, zajam, posredovanje, punomo�stvo. Nasuprot tome, dejstvo pravnih poslova za slu�aj smrti nastupa tek smr�u strane koja je preduzela pravni posao (testament, poklon za slu�aj smrti).

30 PRIVREDNO PRAVO

3. Teretni (onerozni) i dobro�ini (lukrativni) pravni posloviPravni posao je teretan ako za ono što �ini jedna strana druga strana daje

protiv�inidbu (npr. prodaja, razmena, zakup). Kod dobro�inog pravnog posla strana koja nešto prima drugoj strani ne daje nikakvu naknadu (npr. posluga, poklon, zajam bez kamate).

4. Formalni i neformalni pravni posloviPravni posao je formalan ako se zasniva u formi predvi�enoj zakonom ili

voljom strana (u pisanoj formi, pred svedocima, u formi isprave overene pred državnim organom).54 Neispunjenje predvi�ene forme izaziva odre�ene po-sledice. Pravni posao je ništav, ako je forma bitan uslov njegove punovažnosti, dok je punovažan ako je za njegov nastanak odre�ena dokazna forma koja nije poštovana, ali se postojanje pravnog posla može dokazivati samo formom u kojoj ga je trebalo preduzeti.

Pravni posao je neformalan ako se može zasnovati na bilo koji na�in: re�ima, uobi�ajenim znacima, ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnoš�u može zaklju�iti o njenom postojanju.

5. Kauzalni i apstraktni pravni posloviKauzalni pravni poslovi su oni kod kojih je izražen osnov i sadržina

obaveze jedne ili obe strane - (vidljivo je da se jedna strana obavezuje po os-novu ugovora o poklonu - da na drugu prenese pravo svojine pokretne stvari ili da se obe strane obavezuju u ugovoru o prodaji nepokretnosti).

Apstraktni pravni poslovi su oni kod kojih osnov obaveze nije izražen tako da nije poznato da li se obavezuje samo jedna strana ili obe i kak-va je sadržina te obaveze (iz menice proizilazi da meni�ni dužnik dugu-je meni�nom poveriocu odre�eni nov�ani iznos ali nije izražen osnov te obaveze i da li je druga strana u obavezi da ispuni odre�ene prestacije). Apstraktni pravni poslovi su punovažni jer se pretpostavlja da obaveza ima osnov iako nije izražen. Pravni posao je ništav ako nema osnova ili je osnov nedopušten. Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, ja-vnom poretku ili dobrim obi�ajima.


III. SASTOJCI PRAVNOG POSLA

Vo�ene autonomijom volje strane su slobodne, u granicam prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obi�aja, da zaklju�e bilo koji pravni posao sa razli�itim sastojcima. Sastojci svakog pravnog posla se mogu svrstati u bitne, prirodne i sporedne.

Bitni sastojci pravnog posla (essentialia negotii)55 su osnovni sastojci pravnog posla bez kojih on ne može punovažno nastati (nazivaju se, stoga, i nužni sastojci). Pravilo je da strane svojom voljom ne mogu punovažno men-jati niti izostavljati pojedine objektivno bitne sastojke pravnog posla.

Prirodni sastojci pravnog posla (naturalia negotii)56 je nebitni sas-tojak pravnog posla koji mu je svojstven, tako da ga nije nužno unapred predvi�ati.

Sporedni sastojci pravnog posla (accidentalia negotii)57 slu�ajni sasto-jci pravnog posla koje strane predvi�aju svojom voljom (kao što su: uslov, rok, nalog). Za nastanak pravnog posla pravni propisi ne zahtevaju posto-janje slu�ajnih sastojaka i oni se nikad ne podrazumevaju. Slu�ajni sastojci pravnog posla su punovažni ako su mogu�i i dopušteni (nisu protivni prinud-nim propisima, javnom poretku i dobrim obi�ajima).

IV. ZASTUPANJE

1. Pojam i dejstvoPravni posao nastaje izjavom volje pravnog subjekta. Pravni subjekt

nekada ne može sam preduzeti pravni posao zbog pravnih ili fakti�kih smet-nji. Institutom zastupanja omogu�ava se svim licima koja pravni posao ne mogu li�no preduzeti, da to u�ine preko zastupnika.

Pojedini pravni poslovi se ne mogu preduzimati putem zastupnika. Tako, zastupnik ne može sa�initi testament, podneti predlog radi davanje dozvole za stupanje u brak lica starijeg od 16 godina. Oba budu�a supružnika ne mogu zaklju�iti brak preko zastupnika (može samo jedan i to u opravdanom slu�aju) itd.

Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za ra�un zastupanog � zi�kog ili pravnog lica, na osnovu ovlaš�enja za zastupanje. Lice koje pre-duzima pravne poslove je zastupnik, a lice u �ije ime i za �iji ra�un se pos-ao preduzima je zastupani (vlastodavac). Pored zastupnika i zastupanog u pravnom poslu se pojavljuje i tre�e lice sa kojim zastupnik zasniva pravni posao u ime i za ra�un zastupanog.

32 PRIVREDNO PRAVO

Zastupanje deluje tako da pravni posao koji preduzeme zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlaš�njja obavezuju neposredno zastu-panog i drugu ugovornu stranu.

Zastupnik izjavljuje sopstvenu volju koja, zajedno sa voljom tre�eg lica, zasniva pravni posao. Mora postojati namera zastupanog i druge ugovorne strane da se posao preduzima u ime i za ra�un zastupanog.

2. Vrste zastupanjaOvlaš�enje za zastupanje se zasniva na: 1. zakonu, 2. opštem aktu pravnog

lica (statutarno zastupništvo), 3. aktu nadležnog organa ili na 4. izjavi volje zastupanog (punomo�je).

2.1. ZAKONSKI ZASTUPNIK

Zakonski zastupnik je � zi�ko lice koje je zakonom ovlaš�eno da pre-duzima pravne radnje u ime i za ra�un zastupanog.

Direktno na osnovu zakona maloletnu decu zastupaju roditelji. Zastu-panje dece u svim pravnim poslovima i njihovo predstavljanje pred državnim organima je zakonska dužnost i pravo roditelja. Zastupanje deteta traje dok ono ne stekne poslovnu sposobnost. Roditelji, po pravilu, ne mogu zastupati dete u pravnim radnjama koje su vezane strogo za li�nost maloletnika (npr. podneti predlog za zaklju�enje braka pre punoletstva; priznati o�instvo; sa-glasiti se s priznanjem o�instva; sa�initi testament).

Na osnovu zakona privredno društvo, po pravilu, zastupa direktor. Osniva�kim aktom, odnosno statutom društva može se odrediti da, pored direktora, društvo zastupaju i druga lica. Tim aktima može se ograni�iti ovlaš�enje zastupnika na zaklju�ivanje odre�enih ugovora ili na vršenje drugih pravnih radnji, a može se odrediti da zastupnik zaklju�uje ugovore i vrši druge pravne radnje samo uz saglasnost organa upravljanja. Ovlaš�enja zastupnika društva, odnosno ograni�enja njegovih ovlaš�enja i prestanak prava zastupanja upisuju se u Registar.

2.2. STATUTARNO ZASTUPNIŠTVO

Statutarno zastupništvo je ovlaš�enje za zastupanje koje nastaje na osnovu statuta odnosno drugog akta pravnog lica.58 Ovlaš�enje statutarnog zastupni-ka može se ograni�iti statutom društva, i upisati u Registar, na zaklju�ivanje odre�enih ugovora ili na vršenje drugih pravnih radnji, a može se odrediti da statutarni zastupnik zaklju�uje ugovore i vrši druge pravne radnje samo uz saglasnost organa upravljanja. Statutarni zastupnik u odnosu na pravno lice


koje zastupa dužan je da se pridržava ovlaš�enja odre�enih statutom i odlu-kom nadležnog organa pravnog lica.

2.3. ZASTUPANJE NA OSNOVU AKTA DRŽAVNOG ORGANA

Sud ili organ uprave je u nekim pravnim situacijama zakonom ovlaš�en da stranci odredi zastupanika odnosno da postavi staraoca (na primer: privre-menog zastupanika, staraoca maloletniku itd.).

2.4. ZASTUPANJE NA OSNOVU IZJAVE VOLJE ZASTUPANOG (PUNOMO�STVO)

2.4.1. UopštePunomo�stvo je ugovor izme�u vlastodavca i punomo�nika kojim se

punomo�nik obavezuje da uz naknadu ili besplatno, u ime (i za ra�un) vlas-todavca, preduzima odre�ene pravne poslove, tako da oni neposredno obav-ezuju vlastodavca i drugu ugovornu stranu. Punomo�nik može biti � zi�ko ili pravno lice.

Ako je za neki ugovor ili koji drugi pravni posao zakonom propisana forma ista forma važi i za punomo�je za zaklju�enje ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla. Me�utim, ugovor o punomo�stvu se, i kada nije za-konom propisana forma za pravni posao, naj�eš�e zaklju�uje u pisanoj formi radi toga što se ovom formom isprave, koju punomo�nik predaje tre�em licu, najpogodnije dokazuje svojstvo punomo�nika.

Prema obimu ovlaš�enja punomo�stvo se deli na opšte (generalno), posebno (specijalno), poslovno punomo�je i punomo�je trgova�kom putniku.

Punomo�nik kome je dato opšte punomo�je ovlaš�en je preduzimati širi obim poslova u ime i za ra�un vlastodavca koji se odnose na redovno po-slovanje, ali bez mogu�nosti da preduzme akte raspolaganja (otu�enja) stvari iz imovinske mase.

Posebno punomo�je je uže od opšteg i obuhvata samo ta�no odre�ene pravne poslove odnosno vrstu poslova koje može preduzimati punomo�nik u ime i za ra�un vlastodavca, a odnose se na raspolaganje imovinskom masom vlastodavca. Tako je za preuzimanje meni�nih obaveza, zaklju�enje ugovora o poravnanju, o izbranom sudu i za odricanje nekog prava bez naknade neo-phodno posebno punomo�je.

34 PRIVREDNO PRAVO

Ugovor koji neko lice zaklju�i kao punomo�nik u ime i za ra�un drugog, bez njegovog ovlaš�enja, obavezuje neovlaš�eno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Vlastodavac i punomo�nik su ovlaš�eni da izri�ito ili pre�utno odrede obim i trajanje punomo�ja. Trajanje punomo�ja se može vezati za izvršenje odre�enog posla navedenog u posebnom punomo�ju ili poslova koji se odnose na redovno poslovanje.

Vlastodavac može jednostranom izjavom volje, bez posebne forme su-ziti ili opozvati punomo�je �ak i ako se ugovorom odrekao tog prava.

Ugovor o punomo�stvu prestaje i: 1. prestankom pravnog lica kao punomo�nika, ako zakonom nije druk�ije odre�eno; 2. smr�u punomo�nika; 3. smr�u � zi�kog lica odnosno prestankom pravnog lica, kao vlastodavca, osim ako se zapo�eti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbe-nike ili ako punomo�je važi i za slu�aj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla. Ugovor o punomo�stvu se gasi i prestankom poslovne sposobnosti vlastodavca koji ne bi punovažno mogao zaklju�iti ugovor o punomo�stvu sa punomo�nikom ili kada, u toku trajanja ugovora o punomo�stvu, punomo�nik postane poslovno potpuno nesposoban.

2.4.2. Posebni oblici voljnog zastupanja

2.4.2.1. ProkuraProkura je punomo�je kojim privredno društvo ovlaš�uje jedno ili više

lica za zaklju�ivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnoš�u društva. Prokura je najšire ovlaš�enje za sklapanje svih pravnih poslova iz oblasti delatnosti privrednog društva, ali ne sadrži ovlaš�enje za zaklju�enje koje se odnosi na otu�enje i optere�enje nepokretnosti. Ona se ne može dati za odre�eno vreme niti se ovlaš�enja iz prokure mogu ograni�iti ili vezati za odre�ene uslove. Ako je navedeno ovlaš�enje iz prokure ograni�eno to nema dejstvo prema tre�im licima.

Zakonski zastupnik privrednog društva obavesti�e Registar o izdavanju prokure. Prilikom registracije prokurista deponuje svoj potpis, sa oznakom koja ozna�ava njegovo svojstvo.

Ukoliko u prokuri nije izri�ito navedno da je data za ogranak, smatra se da je prokura data za celo privredno društvo.

Prokura se može dati jednom licu ili ve�em broju lica. Ona može biti pojedina�na ili zajedni�ka. Pojedina�na prokura se daje jednom licu ili ve�em broju lica. Ako je prokura data ve�em broju lica kao pojedina�na, svaki prokurista ima sva zastupni�ka ovlaš�enja iz prokure. Zajedni�ka prokura


može se dati dvojici ili ve�em broju lica zajedno. U tom slu�aju, pravni posao je punovažan samo ako postoji saglasna izjava volje svih prokurista, a izjave volje tre�ih lica i njihove pravne radnje koje se u�ine prema jednom prokuris-ti, smatra se da su u�injene prema svim prokuristima.

Prokura se daje u pisanom obliku, neprensiva je i upisuje u Registar.Prokurista potpisuje privredno društvo svojim punim imenom, sa jasnom

naznakom svog svojstva koje proizilazi iz prokure sa oznakom “pp”.Privredno društvo može opozvati prokuru u svako doba. Privredno društvo

se ne može odre�i mogu�nosti da opozove prokuru. Ako je prokura opozvana, prokurista može prema privrednom društvu ostvarivati prava koja proizlaze iz ugovora na kome je izdavanje prokure zasnovano. Zakonski zastupnik privred-nog društva (po pravilu, direktor) izveštava registar o opozivu prokure.

Prokura ne prestaje smr�u ili prestanka jedinog �lana ili akcionara društva koje je dalo prokuru.

2.4.2.2. Punomo�nik po zaposlenjuPunomo�nik po zaposlenju je lice koje se smatra ovlaš�eno na preduzi-

manje pravnih radnji, u ime i za ra�un vlastodavca, samom �injenicom što za njega fakti�ki vrši odre�ene radne dužnosti i poslove iz kojih, po redovnom toku stvari, proizilazi i ovlaš�enje za zaklju�enje, a eventualno, i ispunjen-je odre�enih ugovora. Tako, prodavci u prodavnicama, lica na poslovima šalterske službe u pošti, banci i sl. ovlaš�ena su, samim tim, na zaklju�enje i ispunjenje tih ugovora. Ovlaš�enja punomo�nika po zaposlenju zasnivaju se na izraženoj volji vlastodavca i predstavlja speci� �an oblik voljnog ili ugov-ornog zastupanja.

2.4.2.3. Ovlaš�enje trgovinskog putnikaUgovorom o punomo�stvu (voljno zastupanje) vlastodavac može ovlas-

titi trgovinskog putnika da ga zastupa. Trgovinski putnik naj�eš�e preduzi-ma pravne poslove u ime i za ra�un vlastodavca van njegovog sedišta. Ako ovlaša�enja trgovinskog putnika ne proizilaze jasno iz ovlaš�enja, odnosno punomo�ja smatra se da trgovinski putnik nije ovlaš�en da zaklju�uje ugov-ore, nego samo da prikuplja porudžbine.

Ali i kada je trgovinski putnik ovlaš�en da prodaje robu nije ovlaš�en da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit. Trgovinski putnik je ovlaš�en da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa izvršenjem ugovora zaklju�enog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za o�uvanje njegovih prava iz tog ugovora. Ukoliko je, u slu�aju neizvesnosti u pogledu sadržine ovlaš�enja ili

36 PRIVREDNO PRAVO

protivno ovlaš�enju, trgovinski putnik zaklju�io ugovor on �e ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.

2.4.2.4. Poslovno punomo�jePoslovno punomo�je je oblik voljnog zastupanja kojim preduze�e, drugo

pravno lice ili preduzetnik ovlaš�uju punomo�nika da preduzima pravne po-slove, uobi�ajene u vršenju njihove poslovne delatnosti. Za razliku od obi�nog punomo�stva koje, po pravilu, prestaje smr�u vlastodavca poslovna punomo� ne prestaje smr�u preduzetnika, ni kad on bude lišen poslovne sposobnosti.

Ovlaš�enje poslovnog punomo�nika se ne upisiuje u Registar, za razli-ku od prokure i kada ovu punomo� daje pravno lice. Odredbe o poslovnom punomo�ju se shodno primenjuju i na poslovno punomo�je preduzetnika. Obim ovlaš�enja poslovnog punomo�nika ograni�eno je registrovanom po-slovnom delatnoš�u preduze�a, drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika. Ako poslovno punomo�je nije ograni�eno pretpostavlja se da ono odgovara opštem punomo�ju.

V. FORMA PRAVNIH POSLOVA

Pravni posao nastaje izjavljivanjem volje. Unutrašnja volja ne proizvodi pravna dejstva. U našem pravu prihva�en je princip neformalnosti ugovora - pravilo da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odre�ena forma.

Ukoliko je za zaklju�enje nekog pravnog posla zakonom ili ugovorom strana predvi�ena forma on je formalan. Pravni poslovi se naj�eš�e zaklju�uju u pismenoj formi. Nekada pismena forma nije dovoljna nego je potrebno u�eš�e odre�enog broja svedoka, overa od strane državnog organa i sl.

Pisana forma ugovora (predvi�ena zakonom ili voljom strana) je ispunje-na ako je sadržina pravnog posla izražena pisanim re�ina - tj. kada je sa�injena isprava o pravnom poslu. Pravni posao je zaklju�en kad ispravu potpišu sva lica koja se njim obavezuju. Jedan broj pravnih poslova može se punovažno zaklju�iti samo u pismenoj formi. Tako, ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zaklju�en u pismenoj formi, pod pretnjom ništavosti, u pismenoj formi moraju biti zaklju�eni i ugovor o prodaji sa obro�nim otplatama cene; ugovor o gra�enju; ugovor o licenci; ugovor o trgovinskom zastupanju; o alotmanu; o jemstvu; o kreditu itd.59

Zahtev zakona da pravni posao bude zaklju�en u odre�enoj formi (zakon-ska forma) važi i za sve docnije izmene ili dopune pravnog posla. Punovažne docnije usmene dopune o sporednim ta�kama o kojima u formalnom pravnom


poslu nije ništa re�eno ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma pro-pisana. Tako�e, punovažne su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Kada je voljom strana odre�ena ugovorena forma tada ugovor ili drugi pravni posao može biti raskinut, dopunjen ili na drugi na�in izmenjen i nefor-malnim sporazumom.

Pismena forma pravnog posla se predvi�a sa ciljem da, prvenstveno, zaštiti ugovorne strane, ali i u javnom interesu.

VI. NEVAŽE�I PRAVNI POSLOVI

1. Pojam

Nevaže�i su oni pravni poslovi koji ne prozvode punovažnost zbog toga što im nedostaje neka od pretpostavki odre�enih zakonom. Da bi pravni posao proizvodio dejstva potrebno je kumulativno ostvarenje slede�ih pretpostavki: poslovna sposobnost subjekta; slobodna, ozbiljna i saglasna izjava volje; mogu�, dopušten i odre�en odnosno odrediv predmet obaveze; dopušten os-nov i zakonom ili voljom strana predvi�ena forma pravnog posla (kao uslov njegove punovažnosti).

Nevaže�i ugovori su: ništavi i rušljivi.

2. Ništavi pravni posloviNištavi pravni poslovi povre�uju opšte interese. Oni ne proizvode

punovažna pravna dejstva. Ništavi su: pravni poslovi protivni prinudnim pro-pisima, javnom poretku ili dobrim obi�ajima (�lan 103. st. 1. ZOO). Prinudni (kogentni) propisi naj�eš�e su sadržani u zakonu ali mogu biti odre�eni i podzakonskim aktom (uredba, naredba, rešenje itd.). Ovi propisi sadrže nor-mu koja zabranjuje odre�eno ponašanje. Prinudni propisi mogu biti sadržani u propisima gra�anskog, trgovinskog, krivi�nog ili upravnog prava. Kao gra�anskopravna posledica kršenja propisane zabrane ponašanja može biti propisana samo ništavost pravnog posla istovremeno i ništavost i kazna ili samo kazna.

Ništavi su pravni poslovi kojima nedostaje forma koja je bitan uslov njihove punovažnosti (pravni posao koji nije zaklju�en u propisanoj formi ili

38 PRIVREDNO PRAVO

nije zaklju�en u ugovorenoj formi) itd.Javni poredak je sistem propisa koji obuhvataju osnovne principe o

ure�enju zemlje koje su strane u gra�anskopravnom odnosu dužne poštovati. Pored prinudnih propisa javni poredak obuhvata i odgovaraju�a moralna pravi-la ponašanja ustanovljena s ciljem zaštite javnih interesa i onemogu�avanja neovlaš�ene upotrebe sile.

Dobri obi�aji su nepisana ili pisana (trgovinske uzanse) pravila ponašanja koja su nastala dugotrajnim ponavljanjem istih ponašanja. Samo povreda do-brih obi�aja ima za posledicu ništavost pravnog posla a ne i povreda loših (zlih) obi�aja.

Pravni posao zaklju�en protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obi�ajima je ništav (apsolutna ništavost) u celosti ili delimi�no. Uko-liko je zaklju�enje pravnog posla zabranjeno samo jednoj strani, on �e ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predvi�eno za odre�eni slu�aj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosi�e odgovaraju�e posledice (�lan 103. st. 2. ZOO).

3. Pojedini ništavi pravni poslovi

3.1. Zabranjeni pravni poslovi

Kršenje brojnih zabrana propisanih naj�eš�e zakonom ima za posledicu ništavost pravnog posla. Ništavi su, na primer, ugovori: o nasle�ivanju, o budu�em nasledstvu ili legatu, o sadržini testamenta. Porodi�ni zakon je pro-pisao da je ništav brak ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje supružnika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred mati�arem; ako brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika; ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika; ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasu�ivanje, ako su ga sklopili me�usobno krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici izme�u kojih nije dozvoljeno sklapanje braka i ako su ga me�usobno sklopili staratelj i šti�enik.

3.2. Fiktivni pravni poslovi

Fiktivni pravni posao1 je onaj koji se predstavlja tre�ima, a u stvarnos-ti nije zasnovan jer ga strane ne žele (svesna nepodudarnost izme�u izjav-ljene volje i prave volje ugovornih strana). Fiktivni pravni posao je ništav nezavisno od motiva koji je pokrenuo strane da o njemu postignu saglasnost

1 Lat. � ctus, part. od � ngo - izmišljen, lažan, pretvoran.


(brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika, niti je ona kasnije uspostavljena ve� su zaklju�enjem braka supružnici želeli da prikriju neki drugi pravni posao, prodavac � ktivno kupcu prodaje neku stvar da bi mu javno preduze�e izdalo u zakup stan koga bi kasnije otkupio itd.). Fik-tivni pravni posao se razlikuje od simulovanog pravnog posla. Simulovan pravni posao se, tako�e, zasniva prividno ali prikriva neki drugi posao (dis-imulovani). Prvi, prividni (simulovani posao) je ništav, a drugi, disimulovani je punovažan ako su ispunjene pretpostavke za njegovu punovažnost (strane prividno zaklju�e ugovor o prodaji, a u stvarnosti su zaklju�ile ugovor o pok-lonu sa ciljem da izbegnu pla�anje ve�eg poreza na promet nepokretnosti predvi�enog za ugovor o prodaji). U pravnoj literaturi se isti�e da u oba slu�aja postoji simulovani pravni posao (ugovor) - simulacija. Simulacija je apsolutna ako je zaklju�en prividni pravni posao radi zaobilaženja propisa, prevare tre�ih lica ili zbog kakvog drugog cilja, a relativna ako se prividnim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao.

3.3. Zelenaški pravni posao (ugovor )

Zelenaški pravni posao (ugovor) u kome jedna strana, koriste�i se stan-jem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljim iskustvom, lakomislenoš�u ili zavisnoš�u, ugovori za sebe ili za nekog tre�eg korist koja je u o�iglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugoj strani dao ili u�inio, ili se obavezao dati ili u�initi (st. 1. �l. 141. ZOO).

Zelenaški pravni posao (ugovor) sli�an je prekomernom ošte�enju. Oba se primjenjuju na dvostrano teretne ugovore sa ciljem zaštite jednake vred-nosti davanja, a prepoznaju se prvenstveno po o�iglednoj nesrazmeri uza-jamnih davanja. Za postojanje prekomernog ošte�enja neophodno je da je, u odre�enim ugovorima, ošte�ena strana u zabludi ili da je prevarena. Kod zelenaških ugovora, pored o�igledne nesrazmere uzajamnih davanja (objek-tivni element) u svakom slu�aju nužna je namera jedne ugovorne strane (sub-jektivni elemenat) koja se realizuje u iskoriš�avanju odre�enih okolnosti koje su se stekle kod druge ugovorne strane. Zbog prekomernog ošte�enja ugovor je rušljiv za vreme od jedne godine od njegovog zaklju�enja dok je zelenaški ugovor protivzakonit i ništav, te se na njega shodno primenjuju odredbe ZOO koje regulišu ništavost.

Ugovor je zelenaški kada: 1. ugovorne strane zaklju�e dvostrano obavez-ni ugovor, 2. postoji o�igledna nesrazmera uzajamnih prestacija i 3. o�igledna nesrazmera je prouzrokovana namerom i radnjama nesavesne ugovorne strane (zelenaša). Nedopuštene radnje zelenaša sastoje se u koriš�enju stanja

40 PRIVREDNO PRAVO

nužde ili teškog materijalnog stanja i nedovoljnog iskustva ili lakomislenosti ili zavisnosti druge ugovorne strane koje za posledicu imaju ugovaranje za zelenaša ili nekog tre�eg o�igledne nesrazmerne koristi.

Ošte�ena ugovorne strana može od suda zahtevati u roku od 5 godina od zaklju�enja ugovora smanjenje obaveze na pravi�an iznos (koji �e biti u srazmeri sa prestacijom druge ugovorne strane). Sud �e zahtevu udovoljiti ako je to mogu�e i u tom slu�aju ugovor s odgovaraju�im izmenama ostaje na snazi (st. 4. i 5. �l. 141. ZOO). Zelenaški ugovor je apsolutno ništav tako da se ni nakon isteka roka od 5 godina ne može konvalidirati, pošto se pravo na isticanje ništavosti ne gasi.

3.4. Nemogu�nost ispunjenja pravnog posla

Nemogu�nost ispunjenja je neispunjenje pravnog posla od strane dužnika zbog postojanja odre�enih, relevantnih okolnosti. Nemogu�nost ispunjenja uti�e na sudbinu pravnog posla od njegovog nastanka, za vreme dok traje sve dok ne prestane. Pravni posao može punovažno nastati ako ima, pored ostalog, i mogu� predmet. Ako je predmet obaveze nemogu� pravni posao je ništav (�lan 47. ZOO).

Ukoliko pravni posao niko ne može izvršiti postoji objektivna nemogu�nost, a kada je ne množe ispuniti jedna strana, ali može neko drugo lice, nemogu�nost je subjektivna. Nemogu�nost relevantna prilikom nastan-ka pravnog posla naziva se inicijalnom, po�etnom nemogu�noš�u. Kada je nemogu�nost nastupila nakon zasnivanja pravnog posla naziva se naknadna nemogu�nost. Nemogu�nost može biti potpuna i delimi�na. Dužnik odgovara i za delimi�nu ili potpunu nemogu�nost ispunjenja (koja je nastala nakon zasnivanja obaveze) i ako tu nemogu�nost nije skrivio, ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara (�lan 262. stav 4. ZOO).

3.5. Kršenje propisane ili ugovorene forme

Pravilo je da se volja za nastanak pravnog posla može izaviti re�ima, uobi�ajenim znacima ili drugim ponašanjem - na�elo konsensualizma i da preduizimanje pravnog posla ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zako-nom druk�ije odre�eno. U odre�enim slu�ajevima zakon propisuje formu (zakonska forma) koja je bitan uslov punovažnosti pravnog posla - forma ad solemnitatem. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da posebna forma bude uslov punovažnosti njihovog ugovora (ugovorena forma).

Pravni posao koji nije preduzet u zakonom propisanoj formi je ništav, ukoliko iz cilja propisa kojim je odre�ena forma ne proizilazi što drugo. Tako�e, ništav je i ugovor koji nije zaklju�en u ugovorenoj formi, ako su


strane punovažnost ugovora uslovile posebnom formom. 3.6. Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna

Dete koje nije navršilo 14. godina života (mla�i maloletnik) je potpuno poslovno nesposobno. Ono ipak može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isklju�ivo prava, pravne poslove kojima ne sti�e ni prava ni obaveze i pravne poslove malog zna�aja (�lan 64. stav 1. PZ). Pravni poslovi mla�eg maloletnika izvan ovog, dozvoljenog kruga pravnih poslova, su ništavi.

Potpuno su poslovno nesposobna i punoletna lica koja su potpuno lišena poslovne sopsobnosti. Naime, njihova poslovna sposobnost jednaka je po-slovnoj sposobnosti mla�eg maloletnika (�lan 146. ZOO). Shodno tome, pravni poslovi lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti, izvan poslova ko-jima ono pribavlja isklju�ivo prava, kojima ne sti�e ni prava ni obaveze ili koji su malog zna�aja, su ništavi.

3.7. Pravni poslovi nepro� tnog pravnog lica

Pravilo je da pravno lice u pravnom prometu može preduzimati pravne poslove u okviru svoje pravne sposobnosti. Pravni posao nepro� tnog pravnog lica, preduzet izvan tog okvira, je ništav . Savesna strana, u tom slu�aju, može zahtevati naknadu štete koju je pretrpela usled zaklju�enja ugovora koji je ništav.

Suprotno ovom rešenju pravni poslovi pro� tnog pravnog lica - zastupni-ka privrednog društva, izvan delatnosti društva navedenih u osniva�kom aktu, punovažni su i obavezuju društvo. Ove obaveze društvo se može osloboditi ako dokaže da je tre�e lice znalo ili je prema okolnostim slu�aja moglo znati da su ti poslovi izvan te delatnosti.

3. Rušljivi pravni poslovi

Rušljivi su oni pravni poslovi �ijim zaklju�enjem su povre�eni pojedina�ni interesi te proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poništeni u odre�enom roku na zahtev strane u �ijem je interesu ustanovljena ništavost. Rušljiv (relativno ništav) je pravni posao: 1) koga je zaklju�ila ograni�eno poslovno sposobna strana, 2) kad je pri njegovom zaklju�enju bilo mana u pogledu volje strana, 3) kao i kad je to zakonom ili drugim propisom odre�eno. Za razliku od ništavih pravnih poslova koji se poništavaju ex tunc (od momenta njihovog nastanka) sporazumom strana može se odrediti da poništenje rušljivog pravnog posla deluje ex nunc.

42 PRIVREDNO PRAVO

Rušljivost može isticati samo zainteresovana strana. Odluka suda kojom se izri�e poništenje rušljivog pravnog posla ima konstitutivno dejstvo za raz-liku od odluke suda o ništvosti pravnog posla koja ima deklarativno dejstvo. Zahtev za poništenje rušljivog pravnog posla može se podi�i samo u roku od jedne godine dana od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude. To pravo u svakom slu�aju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaklju�enja pravnog posla. Ako u tom roku nije zahtevano poništenje pravni posao je punovažan od trenutka kada je zaklju�en. Poništenje pravnog posla može zahtevati strana u �ijem je interesu rušljivost ustanovljena - npr. strana koja je pravni posao zaklju�ila pod prinudom ili u zabludi.

Ako je što bilo ispunjeno, u rušljivom pravnom poslu, izvrši�e se vra�anje, a ako to nije mogu�e, ili ako se priroda onog što je ispunjeno pro-tivi vra�anju, da�e se odgovaraju�a naknada u novcu prema cenama u vreme vra�anja, odnosno donošenja sudske odluke.

Kada je rušljiv pravni posao zaklju�en od strane ograni�eno poslovno sposobnog lica njegov saugovora�, u slu�aju poništenja rušljivog posla, može zahtevati vra�anje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ograni�eno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog što je namerno uništeno ili otu�eno.

Kada je pravni posao zaklju�en pod uticajem pretnje, odnosno prinude prinu�eni ima pravo na naknadu štete od lica koje je pretnju odnosno prinudu upotrebilo.

Pravni poslovi su naj�eš�e rušljivi zbog mana volje: zablude, prevare, prinude ili prekomernog ošte�enja. Pravni posao ve�eg zna�aja je, osim toga, rušljiv kad ga je zaklju�ila strana ograni�eno poslovno sposobna.

3.1. ZABLUDA

Zabluda je neta�no saznanje i predstava o nekoj �injenici relevantnoj za punovažnost imovinskog odnosa. Zabludu mogu prouzrokovati razne okolnosti kao što su: neobrazovanost, nepoznavanje stanja stvari u prome-tu, neodložna potreba za sticanjem neke stvari, navike, ukorenjeni obi�aj i moralna shvatanja odre�ene sredine.

Zabluda nastaje u svesti lica koje samostalno formira neta�nu pred-stavu. Ali, ako jedna strana izaziva kod druge strane zabludu ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zasnivanje obligacionog odnosa, postoji prevara. Posledice prevare su teže jer prevarena strana može zahte-vati poništenje ugovora, odnosno drugog pravnog posla i kada zabluda,


kvali� kovana kao prevara, nije bitna.Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa ko-

jim se zaklju�uje ugovor ako se zaklju�uje s obzirom na to lice, kao i na okol-nosti koje se po obi�ajima u prometu ili po nameri strana smatraju odlu�nim, a strana koja je u zabludi ne bi ina�e zaklju�ila ugovor takve sadržine.

Strana koja je bila u bitnoj zabludi može zbog toga zahtevati poništenje ugovora, odnosno drugog pravnog posla, izuzev ako pri zaklju�enju ugov-ora nije postupila s pažnjom koja se u prometu zahteva. Ona je ovlaš�ena da zahteva poništenje pravnog posla u subjektivnom roku od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, a u objektivnom roku od 3 godine od zaklju�enja ugovora.

3.2. PREVARA

Prevara je namerno izazvana ili održavana zabluda kod jedne strane da bi izjavila odre�enu volju (za nastanak, izmenu ili prestanak nekog pravnog posla). Prevara, po pravilu, poti�e od jedne strane u ugovoru bilo da je ona na-merno izazvala zabludu ili je održava u zabludi. Prevaru može u�initi i tre�e lice izazivanjem zablude ili održavanjem u zabludi obe ili samo jedne strane da bi ih naveo na zaklju�enje ugovora.

Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, a to pravo u svakom slu�aju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaklju�enja ugovora.

3.3. PRINUDA

Prinuda je zabranjena (protivpravna) sila koja se jednoj strani stavlja u izgled ili se na njoj neposredno primenjuje da bi izjavila odre�enu volju. Prinuda može imati dva oblika: pretnju i � zi�ku prinudu.

Fizi�ka prinuda (vis absoluta) je protivpravna � zi�ka sila kojom se jed-no lice prisiljava da izjavi odre�enu volju za nastanak, izmenu ili prestanak nekog pravnog posla. Ona se, kao ozbiljno i protivpravno zlo, preduzima na samoj li�nosti strane, da bi pod tim uticajem izjavila odre�enu volju.

Drugi vid prinude se ispoljava u pretnji (psihi�ka, moralna prinuda - vis compulsiva). Za razliku od � zi�ke sile koja se realizuje na li�nosti ugovorne strane u vreme davanja izjave, pretnja je zlo koje se stavlja u izgled (ostvaruje se izazivanjem opravdanog straha). Psihi�ka pretnja postoji ako je strana u obligacionom odnosu ili neko tre�i nedopuštenom pretnjom izazvao opravda-ni strah kod druge strane koji je odlu�uju�e uticao na volju (da se npr. zaklju�i ugovor). Strah je opravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnoš�u

44 PRIVREDNO PRAVO

ugrožen život, telo ili drugo zna�ajno dobro ugovorne strane ili tre�eg lica.Poništenje ugovora zaklju�enog usled prinude može zahtevati ugovorna

strana u �ijem je interesu rušljivost ustanovljena. Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za ra-zlog rušljivosti (subjektivni rok), odnosno od prestanka prinude, a u svakom slu�aju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaklju�enja ugovora (ob-jek

Odeljak �etvrtiSTICANJE IMOVINSKIH PRAVA

Sticanje imovinskih prava je prelazak subjektivnog imovinskog prava u imovinu subjekta prava (imaonika). Postoji više podela osnova sticanja imov-inskog prava. U savremenoj pravnoj literaturi rasprostranjena je podela svih osnova sticanja imovinskih prava na derivativne i originarne.60

1. Derivativno (izvedeno) sticanjeAko sticalac subjektivno imovinsko pravo izvodi iz prava prethodnika (u

istom ili manjem obimu) postoji derivativno sticanje. Prenosilac ne može na sticaoca preneti više prava od onog kojeg ima. Nije punovažan, stoga, ugovor kojim jedno lice (koje nije vlasnik stvari) drugome poklanja knjigu na kojoj nema pravo svojine (knjigu je npr. dobio na poslugu od Narodne biblioteke).

Prenosilac je lice koje prenosi neko subjektivno pravo - pravni prethod-nik ili auctor, a sticalac tog prava ozna�ava se kao pravni sledbenik ili suc-cessor.

1.1. TRANSLATIVAN PRENOS (SUKCESIJA)

Prethodnik može na sticaoca preneti pravo u celini koje ima (npr. ugovo-rom o prodaji preneo mu pravo svojine na odre�enoj katastarskoj parceli, zajedno sa pripacima). U tom slu�aju postoji translativan prenos subjektivnih prava. Translativan prenos se ozna�ava i kao sukcesija. Sukcesija može biti singularna i univerzalna. U singularnoj sukcesiji prethodnik na pravnog sled-benika prenosi jedno ili više ta�no odre�enih (individualnih) prava (i obave-za), ali tako da sledbenik ne sti�e sva prava (i obaveze) prethodnika - prethod-


nik pokloni sticaocu jednu ovcu ili mu proda automobil.Univezalna sukcesija predstavlja prelazak svih prava i obaveza sa pre-

thodnika na sledbenika na osnovu jednog akta. Sledbenik postaje imalac imov-inskopravne celine u kojoj prava i obaveze nisu individualno odre�eni nego na opšti na�in. Univerzalni sukcesor je naslednik koji nasle�uje zaostavštinu ili njen idealni deo ali tako da ulazi u sva prava i obaveze koja su ostaviocu pripadala u trenutku njegove smrti. Suprotno tome, singularni sukcesor je legatar kome je zaveštalac ostavio jedno ili više stvari ili prava.

1.2. KONSTITUTIVAN PRENOS

Ako pravni prethodnik na pravnog sledbenika ne prenosi svoje pravo u celini nego delimi�no, odnosno u užem obimu nastaje konstitutivan pre-nos (npr. pravni prethodnik ugovorom u korist sticaoca konstituiše pravo službenosti na zemljišnoj parceli koja ostaje i dalje u njegovoj svojini). U ovoj situaciji sledbenik je istovremeno i singularni sukcesor koji samo delimi�no ulazi u prava prethodnika.

2. Originarno sticanjeOriginarno sticanje postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz

prava prethodnika nego iz �injenica odre�enih zakonom.61 Tako, lice kome je, na osnovu ugovora o prodaji, predata pokretna stvar od strane prodavca koji nije bio vlasnik ne može postati vlasnik na osnovu tog ugovora. Ali, ako je zakoniti i savesni držalac stvari, sti�e pravo svojine na tu stvar održajem pro-tekom tri godine. U ovom slu�aju sticalac postaje vlasnik na osnovu �injenica odre�enih zakonom (održaja i kvaliteta državine).

46 PRIVREDNO PRAVO

Odeljak petiVRSTE IMOVINSKIH PRAVA

Brojna subjektivna imovinska prava teorija klasi� kuje na razli�ite na�ine. Najvažnija podela imovinskih prava je na apsolutna i relativna. Ona je izvršena s obzirom na dejstvo subjektivnog prava i njihov objekat.

1. Apsolutna prava - stvarna, intelektualna i li�naApsolutna su ona prava �iji imalac (titular) ima neposrednu pravnu vlast

nad dobrima koja su predmet tog prava. Iz obog obeležja proizilaze i druga: apsolutna prava deluju prema svim tre�im licima (erga omnes); tre�a lica (koja nisu unapred odre�ena) nisu ovlaš�ena da bez dozvole titulara koriste dobro, u suprotnom se smatra da je povre�eno apsolutno pravo i nastaje zahtev za sudsku zaštitu; apsolutna prava nisu podložna zastarelosti; itd.

Stvarna prava za svoj objekat imaju stvari. Imalac stvarnog prava ima pravnu vlast na stvari. Najzna�ajnije stvarno pravo je pravo svojine. Pravo svojine sadrži najviši stepen držanja, koriš�enja i raspolaganja stvari, u grani-cama zakona. Stvarna prava su: službenost, zaloga, pravo gra�enja, a po sh-vatanju nekih pravnih pisaca - zakup i posluga.62

Intelektualna prava su ona koja �iji je predmet tvorevina ljudskog uma. Ona obuhvataju: autorsko pravo, pravo industrijske svojine (pronalaza�ko pravo: patent, tehni�ko unapre�enje, know-how i pravo znakova razlikovanja: uzorke i modele, robne i uslužne žigove i geografske oznake porekla proiz-voda).

Bitno obeležje intelektualnih prava, kao i ostalih apsolutnih prava, je da deluju prema svima (erga omnes).

Li�na prava su subjektivna prava neodvojiva od li�nosti njegovog ima-oca (pravo na život, � zi�ki i psihi�ki integritet, slobodu, �ast, ugled, ime lik, glas, privatnost, dostojanstvo). U pravnoj književnosti se, opravdano, tvrdi da bi najadekvatniji bio naziv prava na li�nim dobrima, jer su objekti ovih prava li�na dobra koja pripadaju i onome ko nije li�nost (za�eto a nero�eno dete), a njihovi titulari su, osim � zi�kih i pravna lica iako nisu li�nosti.63

Neprikosnovenost života, nepovredivost � zi�kog i psihi�kog integriteta �oveka, njegove privatnosti, dostojanstva i, uopšte, li�nih prava, jem�i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i gra�anskim slobodama (�l. 11 - 15), Ustav RCG (�l. 20 - 24) i Ustav RS (�l. 14 - 20). Titulari li�nih prava su, uglavnom, � zi�ka lica ali i pravna lica (npr. poslovni ugled, � rma preduze�a itd).


Ako je li�no dobro ugroženo ili povre�eno titular ga može zaštititi podnošenjem tužbe (zahteva).

Predmet izlaganja, ovog udžbenika, shodno nastavnom planu nisu li�na prava. Ona su predmet izu�avanja Gra�anskog prava.

2. Relativna (obligaciona) pravaRelativna prava nastaju i deluju izme�u ta�no odre�enih lica (inter par-

tes, za razliku od apsolutnih koja deluju erga omnes). Ovlaš�enja i obaveze tih lica su unapred odre�ene. Ako ovlaš�enja i obaveze nisu odre�ene ili odredive, pravni posao je ništav.64 Titular relativnog (obligacionog prava) je od dužnika ovlaš�en zahtevati odre�eno davanje, �injenje, ne�injenje ili trpljenje, ali nema neposrednu pravnu vlast na stvari ili drugom dobru kao kod apsolutnih prava.

U obligacionom odnosu ono što je ovlaš�enje za jednu stranu to je obave-za za drugu, tako da izme�u ovlaš�enja i obaveze postoji odnos korelacije, što nije osobina apsolutnih prava. Kada dužnik te obaveze izvrši obligacija (rela-tivno) pravo prestaje.

Za razliku od stvarnih prava obligaciona prava zastarevaju - tj. protekom vremena prestaje zahtev za prinudno ostvarenje obligacionog prava.

Apsolutna prava su, uglavnom, ure�ena imperativnim propisima koji odre�uju njihov naziv i sadržinu (numerus clausus) tako da ih strane ne mogu menjati svojom voljom. U obligacionom pravu važi suprotno pravilo - da su strane u obligacionom odnosu slobodne, u granicama prinudnih propisa, ja-vnog poretka i dobrih obli�aja, da svoje odnose urede po svojoj volji.

3. Imovinska i neimovinska pravaImovinska su ona prava �iji su predmeti iskazani u nov�anom iznosu, ili

se mogu izraziti u nov�anoj protivvrednosti. Imovinsko je, prema tome, pravo zajmodavca da zahteva od zajmoprimca vra�anje odre�enog iznosa novca ili prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene, odnosno kupca da zahteva od prodavca predaju stvari odnosno prenošenje prodatog prava.

Neimovinska prava nisu iskazana u nov�anom iznosu i ne mogu se (ta�no) izraziti u nov�anoj protivrednosti. Li�na prava (prava li�nosti) su neimovinska prava jer za predmet imaju li�na dobra kao što je pravo na život, �ast, ugled, zdravlje, telesni integritet, slobodu, lik, glas itd. Ali, ako su ta prava povre�ena može nastati imovinska i neimovinska šteta. Za ovu štetu, koja se ne može precizno izraziti u novcu, sud �e dosuditi pravi�nu nov�anu naknadu.

48 PRIVREDNO PRAVO

Glava drugaSTVARNO PRAVO

Odeljak prviUVOD

I. POJAM I NA�ELA STVARNOG PRAVA

1. Objektivno stvarno pravo i subjektivno stvarno pravoObjektivno stvarno pravo je skup pravnih normi gra�anskog prava

(izraženih u zakonu ili drugom opštem aktu) koje regulišu odnose izme�u ljudi, povodom stvari - subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju. Stvarno pravo u objektivnom smislu je deo imovinskog (i gra�anskog) prava na koje se primenjuju opšta na�ela ove porodice prava. Norme objektivnog prava odre�uju opšte pretpostavke pod kojima pravni subjekti sti�u ili gube subjektivno pravo na nekoj stvari.65

Kao deo imovinskog (gra�anskog) prava, nauka Stvanog prava uslov-ljena je postojanjem grane stvarnog prava (objektivno stvarno pravo).

Subjektivno stvarno pravo je imovinsko (gra�ansko) pravo koje svog imaoca ovlaš�uje na neposrednu pravnu vlast na odre�enim stvarima. Pred-met subjektivnog stvarnog prava je stvar neposredno.

2. Na�ela regulisanja stvarnog pravaStvarna prava se odlikuju i samosvojnim na�elima koja ih izdvajaju od

ostalih imovinskopravnih (gra�anskopravnih) odnosa. To su: na�elo privat-nopravne vlasti na stvari, na�elo ograni�enosti broja stvarnih prava, na�elo specijalnosti (odre�enosti) stvarnih prava i na�elo publiciteta.


1) Na�elo privatnopravne vlasti na stvari izražava se u izjedna�enosti subjekata u me�usobnim pravnim odnosima, na osnovu subjektivnih stvarnih prava. Kada je u ulozi privatnopravnog subjekta država je izjedna�ena s os-talim pravnim subjektima i na nju se primenjuju pravila stvarnog prava.66

Vlast koja se vrši na stvari je trajne prirode. Stvarnopravni odnos po pravilu stvara trajno stanje koje se ne iscrpljuje (ne prestaje) vršenjem, nego se time potvr�uje.

Vlast na stvari je neposredna. Imaocu stvarnog prava stvar pripada neposredno, a ne posredstvom drugog subjekta (na primer da od drugog lica zahteva da mu stvar preda).67

Apsolutno dejstvo pravne vlasti. Subjektivna stvarna prava su apsolutnog kara-ktera jer deluju prema svima (erga omnes), odnosno protiv svih (contra omnes). Sva tre�a lica su dužna poštovati subjektivna stvarna prava. Imalac stvarnog pra-va ovlaš�en je da zahtev za njegovu zaštitu podnese protiv bilo kog tre�eg lica koje vre�a to pravo. Apsolutno dejstvo stvarnog prava izražava se, prvenstveno, u mogu�nosti titulara da isti�e pravo sledovanja i pravo prvenstva. Pravo prvenstva je odlika stvarnog prava da ima ve�u snagu u konkurenciji sa obligacionim pravom ili stvarnim pravom koje je kasnije nastalo, a pravo sledovanja je ovlaš�enje titu-lara stvarnog prava da od bilo kog tre�eg lica kod koga se njegova stvar na�e, traži vra�anje te stvari.

2) Na�elo ograni�enja stvarnih prava. Broj i vrste stvarnih prava odre�uje zakonodavac (pravilo numerus clausus) imeprativnim propisima. Ovi propisi odre�uju i sadržinu stvarnih prava. Strane nisu ovlaš�ene da svojom voljom oblikuju nove vrste stvarnih prava,68 i mogu prenositi ugovorom samo ona stvarna prava koja zakon dozvoljava.

3) Na�elo odre�enosti (specijalnosti) stvarnih prava. Stvarna prava se, po pravilu, konstituišu na individualno odre�enim stvarima,69 a izuzetno na pravima (npr. na potraživanjima).

4) Na�elo publiciteta stvarnih prava. Apsolutno dejstvo stvarnih prava prema tre�im obavezuje njihove imaoce da prenos tih prava na drugog sub-jekta, odnosno izmenu stvarnopravnog odnosa izvrše na odgovaraju�i, vidljiv odnosno saznajan na�in. Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima iz-vodi se iz državine (fakti�ke vlasti) koja je vidljiva i uobi�ajena za odre�eno stvarno pravo. Fukciju publiciteta za stvarna prava na nepokretnim stvarima imaju javne knjige ili druga odgovaraju�a formalnost odre�ena zakonom.

50 PRIVREDNO PRAVO

II. PODELA STVARNIH PRAVA

Najzna�ajniji oblici stvarnih prava su: 1. pravo svojine, 2. pravo službenosti, 3. pravo stvarnog tereta 4. pravo zaloge i 5. pravo gra�enja. Pra-vo svojine predstavlja najvišu vlast na stvari. Ta vlast obuhvata najviši stepen držanja, koriš�enja i raspolaganja stvari, u granicama zakona. Zakon može nametnuti vlasniku stvari odre�ena ograni�enja (javnopravne prirode: npr. da stvar na odre�eni na�in koristi, da vlasnik trpi odre�ena ograni�enja usled postavljanja podzemnih kablova, stubova, ili privatnopravne prirode: npr. da ne ispušta štetne imisije).

Pravo službenosti je stvarno pravo na tu�oj stvari koje ovlaš�uje titulara da na odre�eni na�in koristi tu�u stvar ili ga ovlaš�uje da od vlasnika zahteva da svoju stvar ne koristi onako kako bi mogao.

Stvarni (realni) teret je, tako�e, stvarno pravo na tu�oj stvari. Titular ovog prava je ovlaš�en da od bilo kog vlasnika optere�ene nepokretnosti zahteva odre�ene prestacije (npr. isporuku odre�ene koli�ine poljoprivrednih proizvoda, svake godine). U našem pravu jedno lice može ste�i stvarni teret na osnovu ugovora: npr. ugovora o doživotnom izdržavanju ili ugovora o prodaji (na osnovu koga prodavac za sebe zadrži pravo da od kupca zahteva da mu svake godine isporu�i odre�enu koli�inu pšenice ili drva ise�enih u prodatoj šumi itd).

Pravo zaloge je stvarno pravo na tu�oj stvari koje ovlaš�uje njenog ima-oca da založenu (pokretnu ili nepokretnu) stvar izloži prodaji, a zatim iz ost-varene vrednosti naplati svoj dug, pre ostalih poverilaca.

Pravo gra�enja je pravo nekog lica da na tu�em zemljištu izgradi ob-jekat, a zatim odre�eno vreme bude njen vlasnik (50, 80, 99 godina) posle �ega bi objekat postao svojina vlasnika zemljišta. U našem pravu se pravo gra�enja sti�e na neizgra�enom gra�evinskom zemljištu koje može biti u državnoj svojini ili privatnoj svojini.

III. PODELA STVARI

1. PojamStvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obeležja. Klasi� -

kacija stvari je važna jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati identi�na pra-va. Ako pripadaju istoj skupini stvari se na isti na�in sti�u i prenose pravnim poslovima, a istovrsna je i sadržina ovlaš�enja njegovog titulara.


2. Stvari u prometu (res in commercio) i van prometa (res exstra commercium)

Stvari u prometu su one koje mogu biti objekat imovinskog odnosa (tako se npr. pravo svojine na stvari, koje pripada jednom licu, može prodajom, pre-neti na drugoga; ili se stvar može dati na poslugu, u zakup). Roba je stvar koja je uvek u prometu.

Stvari van prometa ne mogu biti objekti subjektivnog stvarnog prava (dobra u opštoj upotrebi: putevi, vode, luke) na kojima svi subjekti imaju pravo opšte upotrebe.70 Dobra u opštoj upotrebi su u državnoj svojini.

Stvari mogu biti ograni�ene u prometu. To su stvari koje bi mogle biti objekat imovinskih odnosa kao i stvari u prometu ali se iz raznih razloga nji-hov promet ograni�ava. Tako, vatreno oružje mogu nositi lica sa administra-tivnom dozvolom, odre�eni lekovi se mogu pribaviti samo na lekarski recept. Promet drogom, naoružanjem i vojnom opremom dozvoljava se pojedinim pravnim subjektima.

3. Pokretne stvari (res mobiles) i nepokretne stvari (res immobiles)

Pokretne stvari su one �iji se položaj u prostoru može promeniti, a da se time ne povredi njihova bitna osobina.

Nepokretne stvari su one �iji se položaj u prostoru ne može promeniti a da se na taj na�in ne povredi njihova bitna osobina. U nepokretne stvari se, prven-stveno, uvrštava zemljište. Nepokretnoš�u se smatra i sve što je sa zemljištem trajno vezano: zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade, bunari, bazeni itd.

Smatraju se nepokretnostima i pokretne stvari u funkciji neke dru-ge nepokretnosti - nepokretnosti po nameni. Nepokretnost po nameni je ona pokretna stvar koja ispunjava slede�e pretpostavke: a) da je u funkciji nepokretnosti, b) da je tu funkciju odredio vlasnik nepokretnosti i v) da je vlasnik nepokretnosti istovremeno vlasnik pokretne stvari koji joj je odre-dio takvu funkciju.71 Podela stvari na pokretne i nepokretne važna je zbog razli�itog pravnog režima koji se primenjuje na ove stvari npr. prilikom njiho-vog sticanja ili uloge u pravnim poslovima (stvarna prava na nepokretnostima upisuju se u zemljišne knjige, a na pokretnim ne upisuju, založno pravo na nepokretnostima je hipoteka, a na pokretnim stvarima zaloga - ru�na zaloga itd).

52 PRIVREDNO PRAVO

4. Individualno odre�ene stvari i stvari odre�ene po roduPo rodu su odre�ene one pokretne stvari koje se u pravnom prometu

odre�uju po nekoj mernoj jedinici (kilogramu, litru, dužnom metru, nov�anim apoenima itd). U ove stvari svrstava se novac, serijski proizvedene mašine, nameštaj, žitarice, brašno, še�er, alkoholni i bezalkoholni napici itd.

Individualno odre�ena stvar je stvar odre�ena pojedina�no (konkretno) bilo zato što je jedina takve vrste, neponovljiva ili su joj takvo svojstvo dale strane u zaklju�enom pravnom poslu (npr. slika poznatog slikara, pisa�i sto izra�en prema odre�enom projektu, odre�ena zemljišna parcela, stan, ku�a).

Kada se odre�ena koli�ina stvari izdvoji iz roda ona se individualizira i tako postaje individualno odre�ena (npr. iz gomile jabuka izabrao sam odre�enu koli�inu, u prodavnici sam isprobao i izdvojio mantil radi kupo-vine).

5. Zamenljive i nezamenljive stvariZamenljive stvari su one umesto kojih se, prilikom ispunjenja obaveze,

može predati druga stvar istih karakteristika. Nezamenljiva stvar ne može biti zamenjena drugom. Stvari odre�ene po rodu su zamenljive, dok je nezamenljiva stvar individaualno odre�ena. Ali, individualno odre�ena stvar može biti zamenljiva i nezamenljiva. Tako je kamion individualno odre�ena stvar (ima registarske tablice, broj šasije i motora) ali je zamen-ljiv jer se proizvodi serijski, te se poveriocu može prodati drugi kamion iste marke, nosivosti i godine proizvodnje.

6. Potrošne i nepotrošne stvariPotrošne stvari su one koje se jednom upotrebom potroše (uništavaju) ili

se njihova supstanca bitno smanji ili su namenjene otu�enju. Potrošne stvari su npr: prehrambeni proizvodi, gorivo za pogon motornih vozila, industrijsko ulje, ugalj, elektri�na energija, novac.

Nepotrošne stvari se mogu upotrebljavati više puta ili neograni�en broj puta a da im se time bitno ne naruši supstanca (npr. zemljište, ku�a, automobil).

7. Deljive i nedeljive stvariDeljive stvari su one koje se mogu deliti na više istovrsnih delova, pri

�emu se njihova supstanca ostaje ista, a manji delovi imaju srazmerno manju vrednost u odnosu na celinu (npr. vagon pšenice, kontejner še�era, odre�ena koli�ina novca).


Nedeljive stvari su one kod kojih bi se deobom uništila njihova supstanca ili bi se nesrazmerno umanjila vrednost delova dobijenih deobom (npr. živa životinja, dijamant, umetni�ka slika).

Mogu�a je � zi�ka, geometrijska i civilna deoba stvari. Fizi�ka deoba je mehani�ka podela stvari na sitnije delove. Primenjuje se na pokretnim stvarima. Kod nepokretnih stvari delovi se ne mogu odvojiti � zi�ki nego samo markirati linijama.

Geometrijskom deobom deli se zemljište linijama na više parcela.Zgrade se, u našem pravu, mogu podeliti horiznotalno i vertikalno.Civilna deoba je deoba po vrednosti, ako � zi�ka deoba nije mogu�a.

Tako, ako se ne može podeliti dijamant, živa životinja, stan ili nameštaj te stvari �e se izložiti prodaji, a zatim �e se podeliti iznos novca ostvaren pro-dajom.

Podela stvari na deljive i nedeljive naro�ito je u stvarnom pravu zna�ajna za suvlasništvo i zajedni�ku svojinu.

8. PripadakPripadak je sporedna i samostalna stvar koja olakšava ili omogu�ava

koriš�enje glavne stvari.Svojstvo pripatka može imati samo � zi�ki samostalna stvar, a ne i ona

koja je izgubila svoju samostalnost i nalazi se u � zi�koj vezi sa celom stvari. Tako su to�kovi automobila njegov sastavni deo, dok je rezervni to�ak pri-padak automobila; sastavni deo su i brisa�i vetrobran stakla, a alat pripadak automobila.72

Samo ona sporedna stvar koja trajno služi glavnoj stvari je pripadak, a ne ako se samo privremeno koristi. Stoga nije pripadak televizora koji je u svo-jini zakupca satelitska antena koju je instalirao zakupodavac i vlasnik stana pošto zakupni odnos traje odre�eno vreme.

Pripadak namenjen iskoriš�avanju nepokretnosti postaje i sam nepokret-na stvar po nameni (npr. poljoprivredni alat, stoka i mašine namenjene obradi zemljišta, hrana za stoku, seme).

Pripadak nastaje voljom vlasnika glavne stvari, a tako�e, njegovom voljom to svojstvo gubi i postaje samostalna stvar. Ali, svojstvo pripatka ne može ni po volji vlasnika dobiti bilo koja stvar, nego samo ona za koju je u pravnom prometu uobi�ajeno da predstavlja pripadak. Tako, ako bi vlas-nik ku�e i automobila proglasio da je automobil pripadak ku�e iako se to u pravnom prometu ne smatra pripatkom.

54 PRIVREDNO PRAVO

9. Plodovi (fructus)

Plodovi su prihodi koje nastaju od neke stvari. Oni se naj�eš�e javljaju periodi�no, namenjeni su za odvajanje i ne iscrpljuju supstancu stvari koja ih daje.

Najzna�ajnija je podela plodova na prirodne, industrijske i civilne.Prirodni plodovi organski proizilaze iz neke stvari, ne umanjuju njenu

supstancu, a nastaju bez ulaganja ljudskog rada (npr. divlje kupine, jagode, sa-moniklo jestivo bilje, trava koja nije posejana). U prirodne se ubrajaju i plodovi stvari �ija se supstanca odvajanjem plodova umanjuje kao što je rudno blago (organske ili neorganske mineralne sirovine: npr. ugalj i uljni škriljci, nafta, gas, kamena so, pesak).

Industrijski plodovi nastaju ulaganjem ljudskog rada i uz pomo� prirode (npr. kulture vo�a i povr�a) i razlikuju se od industrijskih proizvoda. Pojam industrijskih proizvoda, me�utim, nije jednoglasno prihva�en.73

Civilni plodovi ne proizilaze sami iz stvari nego iz nekog pravnog odno-sa. Ispoljavaju se u nov�anom vidu, a izuzetno u vidu drugih stvari odre�enih po rodu.74 Vlasnik stana može izdati stan u zakup ili novac dati na štednju. Zakupnina i kamata koju ostvaruje iz ugovora o zakupu stana ili ugovora o ulogu na štednju predstavljaju civile plodove.

Sve dok se ne odvoji plod je sastavni deo stvari i u svojini je vlasnika te stvari.75 Takvi, vise�i plodovi (fructus pendentes) dele pravnu sudbinu glavne stvari.

10. Novac i procena vrednosti stvari

Novac je telesna stvar koja ima funkciju opšteg merila vrednosti robe i usluga na tržištu i sredstva pla�anja.76

U nov�anom obliku izražava se vrednost neke stvari (cena). Ali, sve stvari se ne mogu proceniti. Procenjive su one stvari �ija se vrednost može odrediti upore�ivanjem sa drugim stvarima u prometu. Stvari �ija se vrednost ne može odrediti nikakvim upore�ivanjem sa drugim stvarima u prometu su neprocen-jive.

Cena procenjive stvari može biti obi�na (redovna) i afekciona.Redovna cena (pretium comune) je normalna cena koja važi na tržištu.

Utvr�uje se po objektivnom kriterijumu.Afekciona cena (pretium affectionis ili pretium extraordinarium) je vred-

nost odre�ene stvari za vlasnika zbog njegove naklonosti koju ima prema toj stvari tj. neimovinska moralna vrednost za vlasnika (npr. posebno draga foto-


gra� ja, pismo, originalni i jedini primerak porodi�nog � lma na video traci, medalja osvojena na sportskom takmi�enju).

U pravnim poslovima važi, po pravilu, redovna cena dok se afekciona vrednost uzima u obzir samo kod odre�enih vidova naknade štete. Pravilo je da se ne može tražiti poništenje ugovora zbog o�igledne nesrazmere uzajam-nih davanja i kada je za stvar data cena iz osobite naklonosti.77 Kada je stvar uništena ili ošte�ena krivi�nim delom sa umišljajem sud može odrediti visinu naknade prema afekcionoj vrednosti.

Odeljak drugiDRŽAVINA

I. POJAM DRŽAVINE. DETENCIJA.

Državina (possessio) je pravno zašti�ena fakti�ka vlast (corpus posses-sionis) nekog lica na stvari. Fakti�ka vlast na stvari je nezavisna od posto-janja imovinskog prava na stvar i ona se razlikuje od pravne vlasti koju ima titular subjektivnog prava.78 Stoga državinu ima i zakupac i ostavoprimac, ali i lopov koji je stvar ukrao.

Državina se razlikuje od sli�nog odnosa - detencije. I u odnosu detencije vidljiva je �injenica fakti�ke vlasti na stvari, ali se ona voljno drži za drugoga. Naime, lice koje po osnovu radnog ili sli�nog odnosa, ili u doma�instvu vrši fakti�ku vlast na stvari za drugo lice, a dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica, nema državinu. Državinsku zaštitu u navedenim situaci-jama ima drugo lice, a ne detentor.

II. SUBJEKTI DRŽAVINE

Subjekti državine mogu biti � zi�ka i pravna lica. U ime i za ra�un pravnog lica državinu sti�u, vrše i štite njegovi organi. Pravna i � zi�ka lica mogu biti subjekti državine na onoj stvari na kojoj mogu imati pravo svojine ili neko drugo stvarno ili obligaciono pravo.79 Državinu može ste�i i poslovno nes-posobno � zi�ko lice, ako je u konkretnom slu�aju, s obzirom na vrstu stvari sposobno da na osnovu svoje odluke stekne fakti�ku vlast na stvari.

56 PRIVREDNO PRAVO

III. PREDMET DRŽAVINE

Predmet državine mogu biti stvari na kojima se može ste�i pravo svojine (stvari u prometu) i druga stvarna prava. Stvari van prometa ne mogu biti predmet državine.80 Zaštita dobara u opštoj upotrebi je poverena u nadležnost organima uprave i ne ostvaruje se na na�in predvi�en za zaštitu državine.

Mogu�a je državina na onim javnim dobrima, koja se nalaze pod poseb-nim upravnim režimom, tako da mogu biti u gra�anskopravnom prometu kao što su knjige u javnim (državnim) bibliotekama.81

Predmet državine su individualno odre�ene i sadašnje stvari ali i imovinska prava (isklju�en je npr. posed bra�nog prava, li�nih prava, naslednog prava).

IV. VRSTE DRŽAVINE

1. Državina stvari i državina pravaDržavina stvari po sadržini odgovara pravu svojine. Državinu stvari ima

zakupoprimac, ostavoprimac, ali i lice koje je ukralo stvar. Državinu stvari ima lice koje na njoj vrši fakti�ku vlast. Državina stvari ne prestaje kada je držalac spre�en da vrši fakti�ku vlast nezavisno od svoje volje (npr. usled snežne lavine i nabujalih potoka držalac ne može koristiti svoju vikendicu).

Državinu prava ima lice koje ga fakti�ki vrši i predstavlja jednu vrstu vlasti na stvari koja je uža od državine stvari. Ova državina odgovara nekom drugom stvarnom pravu (na primer.: stvarnoj službenosti, li�noj službenosti) bez obzira da li lice koje vrši državinu prava ima osnov za to (tako je držalac prava službenosti i onaj ko nema pravo službenosti ali je fakti�ki vrši).

2. Isklju�iva (individualna) državina i sudržavinaZavisno od broja lica koja vrše fakti�ku vlast na istoj stvari postoji

isklju�iva (individualna) državina i sudržavina.Isklju�iva državina je ona koju vrši jedno (� zi�ko ili pravno) lice tako

da iz državine stvari ili prava isklju�uje sva druga lica. Postoji isklju�iva državina kada jedno lice ima državinu ku�e, stana, automobila, ali i dela ku�e ili stana ili realno izdvojenog dela jedne katastarske parcele zemljišta (dok na drugom, realno izdvojenom delu isklju�ivu državinu ima drugo lice).

Sudržavina postoji kad više lica vrši fakti�ku vlast na istoj stvari ili pravu. Svaki od sudržalaca u tom slu�aju vrši samostalnu fakti�ku vlast na celoj stvari, ali je ograni�en vršenjem fakti�ke vlasti od drugih sudržalaca.82


Fakti�ku vlast na stvari sudržaoci mogu vršiti na razli�ite na�ine: istovre-meno, naizmeni�no ili je mogu predati tre�em da je koristi. Sudržavina prava postoji kada više lica kao suvlasnici ili zajedni�ki vlasnici povlasnog dobra koriste pravo stvarne službenosti puta koji se nalazi na poslužnom dobru.

3. Zakonita i nezakonita državina

S obzirom na osnov i na�in sticanja državine i postojanje odre�enih sub-jektivnih momenata na strani držalaca, državina se može podeliti na zakonitu i nezakonitu, savesnu i nesavesnu i pravu i manljivu.

Zakonita državina se zasniva na punovažnom pravnom osnovu za stican-je stvarnog prava. Za sticanje ove državine potreban je, naime, isti osnov kao i za sticanje prava svojine ili stvarnog prava službenosti: pravni poslovi (npr. prodaja, razmena, poklon, zaveštanje, legat, nasledstvo), odluke državnih or-gana (suda ili organa uprave) ili druge �injenice predvi�ene zakonom. Za-konita je, shodno tome, državina stvari koja je ste�ena ugovorom o prodaji od lica koje nije njen vlasnik.

Nezakonita državina nije zasnovana na punovažnom pravnom osn-ovu za sticanje stvarnog prava. Nezakoniti držalac je npr. lopov, kupac iz poništenog ugovora o prodaji, lice za koga je u sudskom postupku utvr�eno da nema svojstvo naslednika. Nezavisno od okolnosti da li je državina za-konita ili nezakonita ona uživa zaštitu. Ovaj kvalitet državine je relevantan prilikom sticanja prava svojine održajem. Kada je savestan držalac i zakoniti držalac rokovi za održaj su kra�i.

4. Savesna i nesavesna državina

Na osnovu postojanja odre�enih subjektivnih momenata na strani držalaca, državina se može podeliti na savesnu i nesavesnu.

Savesni držalac je onaj koji osnovano smatra da ima punovažan pravni osnov za državinu stvarnog prava. On je u dobroj veri ali u zabludi - ne zna ili ne može znati da nije imalac prava �iju sadržinu vrši (npr. držanjem stvari).

Savestan je npr. držalac koji je kupio stvar od lica koje nije vlasnik stvari opravdano veruju�i (kao dobar doma�in ili dobar privrednik) da je kupuje od vlasnika i da je na taj na�in i on posto vlasnik stvari. Savesnost državine se pretpostavlja. Lice koje isti�e da je ne�ija državina nesavesna mora to i doka-zati. Državina prestaje biti savesna �im držalac sazna ili bi trebalo da sazna, s obzirom na okolnosti, da stvar nije njegova.83

58 PRIVREDNO PRAVO

Nesavestan držalac je onaj koji zna ili bi morao znati da nema punovažan pravni osnov za državinu stvari ili prava koju vrši. Tako je nesavestan držalac prava službenosti puta lice koje bez ikakvog osnova koristi put ili kupac koji zna da je stvar kupio od nevlasnika.

Savesnost ili nesavesnot pravnog lica ceni se prema savesnosti ili nesavesnosti organa koji ih zastupaju.

Savesna državina može, me�utim, biti zakonita i nezakonita. Tako je savesna i zakonita državina kupca koji je od nevlasnika, za koga nije znao da je stvar npr. ukrao, kupio stvar. Nezakonita a savesna je državina lica koje je kupilo stvar od prodavca kome je potpuno oduzeta poslovna sposobnost ili ako je ugovor, iz nekog drugog razloga, docnije poništen.

Naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasle�a i u slu�aju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati.

5. Prava (istinita) i manljiva (neistinita) državinaPrava državina je ste�ena na pravno dopušten na�in. Manljiva državina

je ste�ena na nedopušten na�in - silom (vi), prevarom - potajno (clam) ili zloupotrebom poverenja - na izmoljen na�in (modo praecario). I držalac koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na državinsku zaštitu, osim prema licu od koga je na takav na�in došao do državine.

6. Neposredna i posredna državinaNeposrednu državinu na stvari ima lice koje neposredno vrši fakti�ku

vlast na stvari.Posrednu državinu ima lice koje fakti�ku vlast na stvari vrši preko

drugog lica (a ne neposredno), kome je po osnovu plodouživanja, ugovora o koriš�enju stana, zakupa, �uvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu.

Sve dok vlasnik stvari vrši na njoj fakti�ku vlast on je neposredni držalac. Ali, ako na osnovu ugovora o zakupu stvar preda u zakup ili na osnovu ugov-ora o ostavi na �uvanje neposredni držalac posta�e zakupoprimac i ostavopri-mac dok posredni držalac (koji ne vrši fakti�ku vlast na stvari) postaje vlasnik stvari. U ovim situacijama postoje dve državine na istoj stvari ali se obe mogu sudskim putem zaštititi.


V. PRIBAVLJANJE I GUBITAK DRŽAVINE

Državinu, kao fakti�ku vlast na stvari, mogu�e je ste�i i izgubiti na razli�ite na�ine.

Državina se može pribaviti neposredno i posredno.Državina stvari i prava je pribavljena neposredno ako se zauzmu stvari

i prava koja nikome ne pripadaju i nisu ni u �ijoj državini. Takva državina je uvek samovlasna i ne izvodi se iz državine prethodnika.

Državina se pribavlja posredno sticanjem fakti�ke vlasti na stvari (odnos-no vršenjem prava) koje imaju vlasnika (titulara prava) odnosno držaoca. Posredno sticanje može biti samovlasno (bez volje prethodnika), suprotno njegovoj volji ili se zasnivati na volji prethodnika.

Državina na pokretnim i nepokretnim stvarima se sti�e na razli�ite na�ine. Državina na pokretnoj stvari sti�e se predajom. Sticanje državine na nepokretnostima (npr. zemljištu, zgradama, stanovima) zavisi od vrste nepokretnosti i konkretne situacije. Tako se stanovi, zgrade i poslovne prostorije naj�eš�e prenose u državinu sticaoca ispražnjenjem i predajom klju�eva, a zemljište tako da se sticalac dovede u priliku da po�ne vršiti rad-nje koje se smatraju kao fakti�ka vlast na stvari.

Državina prava sti�e se vršenjem sadržine odre�enog prava.Državina se gubi kad držalac prestane da vrši fakti�ku vlast na stvari.

Državina se ne gubi ako je držalac privremeno spre�en da vrši fakti�ku vlast nezavisno od svoje volje - zbog, odrona zemljišta na šumskom putu držalac je onemogu�en više meseci da ide u svoju vikendicu itd.

Državina prava prestaje odricanjem držaoca ili zbog nemogu�nosti vršenja prava.84

VI. ZAŠTITA DRŽAVINE

Iako državina nije subjektivno pravo svaki držalac stvari i prava ima pra-vo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine. Smetanje državine, može biti u�injeno uznemiravanjem ili oduzimanjem državine.

Državina se može štititi koriš�enjem samopomo�i (vansudski) ili sud-skim putem.

Samopomo� je vid dozvoljene samoodbrane (nužne odbrane) koju pre-duzima držalac da odbije smetanje državine. Samopomo� je dozvoljena samo u slu�ajevima odre�enim zakonom. Nedozvoljeno preduzetom samopomo�i �ini se krivi�no delo samovlaš�a.

60 PRIVREDNO PRAVO

Samopomo� je dozvoljena: 1. kad neposredno preti opasnost povrede prava; 2. ako je takva zaštita nužna i 3. ukoliko na�in otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost. Ove pretpostavke doz-voljene samopomo�i moraju biti kumulativno ostvarene. Onaj ko je upotrebio dozvoljenu samopomo� i time prouzrokovalo štetu licu koje je izazvalo potre-bu samopomo�i, nije dužno naknaditi je.

Sudska zaštita se ostvaruje podnošenjem tužbe zbog uznemiravanja ili tužbe zbog oduzimanja poseda. Tužba zbog uznemiravanja, odnosno oduzi-manja državine može se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i u�inioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana nastalog smetanja. Rok od 30 dana je subjektivni rok jer te�e od saznanja za smetanje državine i u�inioca, a rok od godinu dana od smetanja državine je objekti-van s obzirom da se ra�una od dana nastalog smetanja poseda. Subjektivni rok te�e samo u okviru objektivnog roka.

Svojstvo tužioca ima poslednji mirni držalac a ulogu tuženog onaj ko je izvršio smetanje (uznemiravanje ili oduzimanje državine) ili u �ijem interesu je ono izvršeno. Pravilo je da se u državinskom sporu ne raspravljaju prav-na ve� fakti�ka pitanja. Naime, sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri �emu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca. Stoga je tužbu ovlaš�en podneti i držalac koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja, osim prema licu od koga je na takav na�in došao do državine.

Državinsku zaštitu ima i posredni držalac prema neposrednom koji prelazi granice svoje neposredne državine (npr. zakupoprimac, suprotno ugovoru o zakupu, zakupljeni stan pretvara u poslovnu prostoriju ili ga izdaje u podza-kup). Svaki sudržalac može protiv tre�ih lica podnositi tužbu radi smetanja državine (uznemiravanja ili oduzimanja državine), ali i protiv sudržaoca koji mu je oduzeo državinu. Tako�e, sudržalac uživa zaštitu protiv sudržaoca koji ga uznemirava u državini tj. onemogu�ava u dotadašnjem na�inu vršenja fakti�ke vlasti na stvari koja je u njihovoj državini - npr. sudržalac stana ugra-di bravu na ormaru koga zaklju�ava i tako onemogu�ava drugog sudržaoca da ga ubudu�e koristi.


Odeljak tre�iPRAVO SVOJINE

I. POJAM PRAVA SVOJINE

Pravo svojine (dominium, proprietas) je subjektivno stvarno pravo iz koga proizilazi najviša pravna i fakti�ka vlast na stvari. Vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže u granicama odre�enim zakonom. Titulari prava svojine mogu biti � zi�ka i pravna lica i nazivaju se vlasnici ili sopstvenici.

II. SADRŽINA PRAVA SVOJINE

Vlasnik stvari je ovlaš�en da stvar: drži, koristi i njome raspolaže u grani-cama odre�enim zakonom.

Ovlaš�enje držanja (ius possidendi) omogu�ava vlasniku da ima fakti�ku vlast na stvari - državinu koja se, tako�e, može štititi. Ovo ovlaš�enje može imati i lice koje nije vlasnik.

Ovlaš�enje koriš�enja je upotrebljavanje stvari u skladu sa potrebama vlasnika odnosno radi ubiranje plodova koje stvar daje. Pravo koriš�enja, tako�e, može imati lice koje nije vlasnik stvari (na osnovu ugovora o posluzi, zakupu, plodouživanju).

Ovlaš�enje raspolaganja (ius disponendi) obuhvata dve mogu�nosti vlas-nika: da stvarju fakti�ki i pravno rapolaže. Fakti�ko raspolaganje se ispoljava u preduzimanju materijalnih akata koji uti�u na supstancu stvari85 ali tako da se povodom stvari ne zasniva neki pravni odnos86 kao što je popravljanje stvari da bi ispravno funkcionisala (npr. bicikla), rekonstrukcija stvari (npr. stare ošte�ene zgrade) promena namene (stan je preure�en u poslovne prostorije) i delimi�na ili potpuna potrošnja stvari (npr. stabla su ise�ena za loženje, seno dato stoci za ishranu).

Pravno raspolaganje je mogu�nost vlasnika da zaklju�uje razne pravne poslove koji za predmet imaju stvar. Tako, na osnovu ugovora o prodaji ili raz-meni vlasnik može na drugo lice preneti pravo svojine na celoj stvari tako da on prestaje biti vlasnik. Vlasnik može preneti ovlaš�enje držanja i koriš�enja stvari na drugo lice bez prenošenja prava svojine (npr. kod ugovora o zakupu, plodouživanju, posluzi). Pravo raspolaganja ima samo vlasnik stvari.

62 PRIVREDNO PRAVO

III. OBELEŽJA PRAVA SVOJINEPravo svojine je apsolutno (dispozitivno), jedinstveno, jednovrsno, reka-

dentno, nezavisno i nezastarivo.Apsolutnost prava svojine zna�i da ona deluje prema svima (egra omnes).Pravo svojine je jedinstveno jer je vezano za jednog subjekta. Kada na

istoj stvari pravo svojine ima više lica (susvojina ili zajedni�ka svojina) svi suvlasnici ili zajedni�ari se smatraju kao jedno lice jer svi zajedno imaju isto pravo svojine koje bi pripadalo i samo jednom vlasniku iste stvari. Izme�u su-vlasnika ili zajedni�ara pravo svojine se ne deli po sadržaju, nego po obimu, zbog toga što je sadržaj jedinstven.

Pravo svojine je jednovrsno i ne može se, po ovlaš�enjima deliti izme�u razli�itih subjekata kao što je to bilo u feudalizmu.

Rekadentnost prava svojine (ius recadentiae) zna�i da pravo svojine dobija ponovo puni obim kad prestanu njena ograni�enja (npr. stvar je bila data na poslugu, u zakup, na njoj je konstituisana hipoteka, ru�na zaloga ili ustanovljeno plodouživanje, službenost). Ova osobina se naziva i elasti�nost prava svojine.

Nezavisnost prava svojine je obeležje ovog prava da vlasnik samostalno ostvaruje svoja ovlaš�enja jer se sadržaj prava svojine odre�uje neposredno u zakonu.87

Pravo svojine ne može zastareti bez obzira što vlasnik ne vrši svoja ovlaš�enja. Pravo svojine, izuzetno, može prestati zbog nevršenja od strane vlasnika pod pretpostavkama da na strani tre�eg postoje zakonom odre�ene okolnosti za sticanje prava svojine održajem ili od nevlasnika (za pokretne stvari).

IV. STICANJE PRAVA SVOJINESvi na�ini stacanja subjektivnih prava, a prvenstveno prava svojine,

prema vladaju�oj doktrini, mogu se podeliti na originarne i derivativne. Za-koni ne prave takvu podelu. �lan 20. ZOSPO propisuje da se pravo svojine sti�e po samom zakonu, na osnovu pravnog posla, nasle�ivanjem i odlukom državnog organa, na na�in i pod uslovima odre�enim zakonom.

1. Derivativno sticanje prava svojineAko sticalac pravo svojine izvodi iz prava prethodnika (u istom ili man-

jem obimu) postoji derivativno sticanje. Pravo svojine na ovaj na�in može se ste�e ako su ostvarene slede�e pretpostavke: da je prethodnik vlasnik stvari, da postoji punovažan pravni osnov (iustus titulus) za sticanje i da je izvršen odgovaraju�i na�in sticanja (modus acquirendi).


Pravni osnov (iustus titulus) je pravni posao na osnovu koga prenosilac svojom voljom na sticaoca prenosi pravo svojine na nekoj stvari. Naj�eš�i pravni posao kojim se prenosi svojina je ugovor (dvostrani pravni posao) ali to može biti i jednostrani pravni posao - testament, lagat, javno obe�anje na-grade. Relevantan je onaj pravni posao koji ima za predmet prenošenje prava svojine na sticaoca kao što je ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, ugovor o razmeni (trampi). Zasnivanjem pravnog posla koji ima za predmet prenos prava svojine budu�i sticalac ne sti�e pravo svojine na stvar nego obligaciono pravo - ovlaš�enje da u predvi�eno vreme i na odre�enom mestu zahteva predaju stvari. Tek kada je stvar predata sticaocu - na�in sticanja, on postaje njen vlasnik.

Sticalac postaje vlasnik stvari kada mu je ona predata na odgovaraju�i na�in. Na�ini sticanja nepokretnih i pokretnih stvari se, me�utim, razlikuju.

1.1. NA�IN STICANJA NEPOKRETNIH STVARI

Za sticanje prava svojine na nepokretnim stvarima, pored postojanja punovažnog ugovora (koji mora biti zaklju�en u pismenoj formi i overen u sudu)88 potreban je i odgovaraju�i na�in sticanja. Predaja nepokretnih stvari u državinu sticaoca nije dovoljan i relevantan na�in predaje kao što je to slu�aj kod pokretnih stvari. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost sti�e se upisom u javni registar.

1.2. NA�IN STICANJA POKRETNIH STVARI

Na osnovu punovažnog pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar sti�e se predajom stvari u državinu sticaoca. Predaja pokretne stvar zavisi od vrste stvari, dogovora strana i prirode posla. Predaja pokretnih stvari smatra se izvršenom i kada iz konkretnih okolnosti proizilazi da je izvršena predaja stvari.

1.2.1. Fizi�ka predajaOdre�ene, manje stvari se mogu predati iz ruke u ruku (npr. kupovina

vo�a ili povr�a na pijaci, robe u prodavnicama). Takava predaja pokretnih stvari naziva se � zi�ka ili prava predaja (traditio vera). Fizi�ka predaja postoji i kada se stvar ne uzima iz ruke u ruku (npr. zbog toga što je kabasta) nego se na pribavioca prenosi fakti�ka vlast na stvari (prenosilac je dovezao i is-tovario seno na mesto koje je sticalac ozna�io - gde �e seno npr. sadeti ili je pšenica dovezena pred silos sticaoca gde �e biti uskladištena).

64 PRIVREDNO PRAVO

U slu�aju kad je prema ugovoru potrebno da se izvrši prevoz stvari, a ugovorom nije odre�eno mesto ispunjenja, predaja je izvršena uru�enjem stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu.

Predaja je relevantna samo ako je u�injena sa namerom da na sticaoca prenese pravo svojine.

1.2.2. Simboli�na predajaNeke stvari se ne mogu predati iz ruke u ruku (npr. teret u utrobi broda)

ili su udaljene od ugovornih strana (prodavac prodaje robu koja se prevozi železnicom ili avionom) ili bi bilo neracionalno da se vrši � zi�ka predaja (npr. više hiljada boca šljivovice). U tim situacijama vrši se simboli�na predaja. Predaja takve pokretne stvari smatra se izvršenom i predajom isprave na os-novu koje sticalac može raspolagati tom stvari kao što je predaja skladišnice, tovarnog lista, kao i uru�enjem nekog dela stvari ili ure�aja na osnovu koje sticalac može stupiti u državinu stvari (npr. predajom klju�eva od skladišta, štale)89 ili izdvajanjem ili drugim ozna�avanjem stvari koje zna�i predaju stvari.

1.2.3. Fiktivna predajaU odre�enim slu�ajevima pravo svojine se ne sti�e u momentu predaje

stvari nego u trenutku zaklju�enja pravnog posla. Fizi�ka predaja je tada suvišna, ona se � ngira.

Predaja kratkom rukom (traditio brevi manu). Ova predaja pokretnih stvari postoji u slu�aju kada se stvar nalazi u državini sticaoca po nekom pravnom osnovu (npr. stvar drži na osnovu ugovora o ostavi, zakupu ili de-pozitu). Pravo svojine te stvari sticalac sti�e u trenutku zaklju�enja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se sti�e pravo svojine (npr. ugovora o poklonu, razmeni ili prodaji).

Prenos prava svojine na sticaoca dok stvar ostaje u državini prenosioca (constitutum possessorium). Ova predaja je suprotna predaji kratkom rukom. Vlasnik prenosi pravo svojine na sticaoca u trenutku zaklju�enja pravnog po-sla sa njim, a stvar mu ne predaje u državinu. Stvar ostaje i dalje u državini prenosioca (koji nije više vlasnik) npr. po osnovu ugovora o ostavi, ugovora o zakupu, ugovora o posluzi.

Prenos prava svojine na stvari koja se ne nalazi u rukama vlasnika nego tre�eg lica (cessio vindicationis). Pravo svojine na pokretnu stvar koju drži tre�e lice prelazi na sticaoca u trenutku zaklju�enja pravnog posla kojim mu je preno-silac preneo pravo da zahteva povra�aj te stvari.90 Tre�e lice ima pravo da prema novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao prema ranijem vlasniku.


1.2.4. Predaja stvari bez prenosa prava svojine (pactum reservati dominii)

U ugovoru o prodaji prodavac pokretne stvari se može obavezati da preda stvar kupcu odmah nakon zaklju�enja ugovora uz zadržavanje prava svojine, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (pactum reservati dominii). Zadržavanje prava svojine predvi�a se posebnom odredbom ugovora o prodaji. Prodajom i pre-dajom stvari kupac sti�e ovlaš�enje da je koristi i drži, a ne da i njome raspolaže. Rizik slu�ajne propasti ili ošte�enja stvari snosi kupac od �asa kada mu je stvar predata iako na njega nije preneseno pravo svojine. Ukoliko kupac ne plati cenu koja je dospela prodavac je ovlaš�en da zahteva njenu isplatu prinudnim putem ili raskid ugovora.

2. Pojedini vidovi originarnog sticanja prava svojineOriginarno sticanje postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvo-

di iz prava prethodnika nego iz �injenica odre�enih zakonom. Navodimo najzna�ajnije vidove originarnog sticanja prava svojine.

2.1. ODRŽAJ

Održaj (usucapio) je državina stvari koja traje odre�eno vreme i na osn-ovu koje se sti�e pravo svojine.91 Na osnovu održaja originarno se sti�e pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Sticalac svoje pravo ne može izvoditi iz prava prethodnika jer je njegova fakti�ka (i ekonomska) vlast u suprotnosti sa pravom svojine koju ima prethodnik. Samo ona državina koja ima zakonom odre�ene kvalitete je osnov za sticanje prava svojine.

Održaj se razlikuje od zastarelosti iako u obe situacije pravna dejstva nastaju zbog nevršenja prava. Zastarelost se primenjuje na obligacine odnose (relativna prava), a održaj na stvarna prava. Poveriocu je dužnik poznat zbog �ega može spre�iti zastarelost (npr. podizanjem tužbe), dok vlasnik stvari �esto ne zna kod koga se njegova stvar nalazi (npr. stvar koju je izgubio našlo je drugo lice, stvar mu je ukradena, a zatim prodata). Održaj je ustanovljen pretežno u društvenom interesu - da se postigne izvesnost u pravnom prome-tu.

Svako � zi�ko ili pravno lice može ste�i pravo svojine održajem. On proizvodi dejstva samo ako ima odre�ene kvalitete i traje zakonom odre�eno vreme. Državina mora predstavljati stvarnu fakti�ku vlast na stvari i trajati svo vreme koje je zakonom odre�eno kao rok održaja.

Zavisno od kvali� kovanosti (kvaliteta) državine održaj može biti redo-van i vanredan.

66 PRIVREDNO PRAVO

2.1.1. Redovan održajRedovan održaj postoji kada je državina savesna i zakonita, a traje i za-

konom odre�eno vreme. Ovo je kvali� kovani održaj i zbog toga traje kra�e vreme od vanrednog.

Savestan i zakoniti držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svo-jine, sti�e pravo svojine na tu stvar održajem protekom tri godine, a savestan i zakoniti držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, sti�e pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina.

Vreme potrebno za održaj po�inje te�i onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. U vreme potrebno za održaj ura�unava se i vreme za koje su prethod-nici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci..

2.1.2. Vanredni održajVanredni održaj je sticanje prava svojine na osnovu savesnog održaja koji je

trajao zakonom odre�eno vreme. Ovaj održaj je, prema tome, manje kvali� kovan od redovnog (ne zahteva se da je državina i zakonita kao kod redovnog održaja) zbog �ega su rokovi za održaj duži.

Savesni držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, sti�e pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina, a savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, sti�e pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.

U vreme potrebno za održaj ura�unava se i vreme za koje su prethod-nici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni držaoci ili i savesni i zakoniti držaoci. Ovo ura�unavanje (prira�unavanje) vremena održaja prethodnika na-ziva se akcesija (accessio temporis).92

Naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasle�a i u slu�aju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati.

2.1.3. Ra�unanje vremena. Prekid i zastoj održaja.Vreme potrebno za održaj po�inje te�i onog dana kada je držalac stupio

u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Vreme održaja naslednika po�inje te�i od dana otvaranja nasle�a (nasle�e se otvara smr�u ostavioca, a isto dejstvo ima i proglašenje za um-rlo.

Na prekid, odnosno zastoj održaja shodno se primenjuju odredbe o prekidu, odnosno zastoju zastarelosti potraživanja. Prekid izaziva jedna a za-stoj druga dejstva. Posle prekida održaja rok za održaj po�inje te�i iznova,


a vreme koje je proteklo pre prekida ne ra�una se u zakonom odre�eni rok održaja. Ako održaj nije mogao po�eti te�i zbog zastoja - zakonom odre�enog uzroka, on po�inje te�i kad taj uzrok prestane. Kada je održaj po�eo te�i pre nego što je nastao zastoj, on nastavlja da te�e kad prestane uzrok zastoja, a vreme koje je isteklo pre nastanka zastoja ra�una se u zakonom odre�eni rok održaja.

2.2. STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA

Sticanje prava svojine od nevlasnika predstavlja odstupanje od pravila da prenosilac drugome ne može ustupiti više prava nego što sam ima. Kada to pravilo ne bi dozvoljavalo izuzetke pravni promet bi bio nesiguran i otežan, a princip savesnosti i poštenja ozbiljno doveden u iskušenje, jer bi sticalac stvari u svakom slu�aju morao da utvr�uje da li je prenosilac zaista vlasnik stvari.

Pravo svojine se direktno može ste�i od nevlasnika ako su ostvarene odre�ene opšte i posebne pretpostavke. Opšte pretpostavke su: 1. da je sticalac savestan (koji ne zna ili prema okolnostima nije morao znati da stvar koju sti�e nije svojina prenosioca), 2. da je stvar pokretna i 3. da je pravni posao na osnovu koga je prenesena stvar na sticaoca teretan (uz naknadu - npr. pro-daja, razmena, ugovor o delu, a ne npr. ugovor o poklonu, posluzi) i 4. da je stvar predata sticaocu. Pored ovih pretpostavki koje se moraju kumulativno ste�i potrebno je da se ostvari i jedna od slede�ih posebnih pretpostavki: 1. da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari (npr. kožna tašna kupljena u prodavnici tašni, iako je ukradena); 2. da je stvar pribavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine (npr. na osnovu ugovora o ostavi ostavoprimac se obavezao ostavodavcu sa�uvati nakit ali ga proda; poslugoprimac je prodao knjigu koju je dobio na poslugu) ili 3. da je stvar kupljena na javnoj prodaji.

Raniji vlasnik je ovlaš�en da od savesnog sticaoca zahteva da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj (tržišnoj) ceni, ali samo ako ta stvar ima za njega poseban zna�aj (npr. o�ev sat, maj�in nakit, zlatna medalja osvojenu na državnom prvenstvu u rukometu) i ako je zahtev podnesen pre isteka jedne godine od sticanja prava svojine od nevlasnika na tu stvar.

68 PRIVREDNO PRAVO

V. ZAŠTITA PRAVA SVOJINEPravo svojine je subjektivno apsolutno imovinsko pravo. Svako lice je

dužno da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica. Ali, pravo svojine može biti povre�eno oduzimanjem stvari vlasniku ili smetanjem tog prava. U tim situacijama nastaje zahtev vlasnika za zaštitu prava svojine - ovlaš�enje na podnošenje svojinske (petitorne) tužbe.

Vlasnik kome je oduzeta individualno odre�ena stvar je ovlaš�en na podnošenje reivindikacione tužbe (actio rei vindicatio). Zakoniti i savesni držalac stvari (tj. lice �ija je državina podobna za redovan održaj) je, tako�e, ovlaš�en na podnošenje svojinske tužbe u slu�aju oduzimanja stvari - publici-janska tužba (actio Publiciana). Ako tre�e lice neosnovano uznemirava vlas-nika ili pretpostavnjenog vlasnika (na drugi na�in a ne oduzimanjem stvari) oni mogu podneti negatornu tužbu (actio negatoria).

1. Reivindikaciona tužba (actio rei vindicatio)Reivindikacionu tužbu može podneti vlasnik individualno odre�ene stvari

koji je prestao biti njen držalac protiv držaoca stvari. Tužilac mora dokazati da na stvari �iji povra�aj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u fakti�koj vlasti tuženog. Pravo na podnošenje ove tužbe ne zastareva.

Ako su nepokretnosti upisane u zemljišnom registru ili je izdata tapi-ja, pravo svojine na njima se dokazuje izvodom iz zemljišnog registra ili podnošenjem tapije. Ukoliko tužilac nije upisan u zemljišni registar ili u tapiji tada se, naj�eš�e, poziva na održaj (vanredni ili redovni), kada mora dokazati postojanje �injenica iz kojih proizilazi da je održajem postao vlasnik stvari.

Tužilac može zahtevati vra�anje samo individualno odre�ene stvari (spe-cies), one �iji identitet može dokazati.Tužbom tužilac zahteva od tuženog vra�anje stvari te mora dokazati da je stvar u fakti�koj vlasti tuženog. Ako je tužbeni zahtev usvojen tuženi se obavezuje da stvar vrati nazad tužiocu. Savestan držalac predaje stvar vlasniku sa plodovima koji još nisu ubrani. Su-protno tome nesavestan držalac dužan je predati vlasniku stvari sve plodove, naknaditi vrednost ubranih plodova koje je potrošio, otu�io ili uništio, kao i vrednost plodova koje je propustio da ubere.

2. Publicijanska tužba (actio Publiciana)Ovu tužbu je, u rimskom pravu, uveo pretor Publicijus po kome je i dobi-

la ime. Publicijanskom tužbom kvali� kovani držalac stvari zahteva vra�anje stvari od držaoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem


pravnom osnovu.93 Ovom tužbom se zahteva vra�anje individualno odre�ene stvari od držaoca stvari. Publicijanska tužba je svojinska tužba i ne zastareva. Da bi tužilac uspeo sa reivindikacionom tužbom mora dokazati da je vlasnik stvari (što je nekada vrlo teško), a ako je podneo publicijansku tužbu dovoljno je da dokaže da ima ja�i pravni osnov za državinu stvari.

Tužilac je lice koje je pribavilo individualno odre�enu stvar po pravnom osnovu (tj. na osnovu pravnog posla) i na zakonit na�in, a nije znalo i nije moglo znati da nije postalo vlasnik (savestan držalac), pa je državinu stvari izgubio. Tuženi je lice u �ijoj državini se ta stvar nalazi. Tužilac mora dokazati da je individualno odre�enu stvar stekao po punovažnom pravnom osnovu i na zakonit na�in. Ovom tužbom, tužilac dokazuje ja�e pravo na državinu. Tužba �e biti osnovana ako je tuženi (sadašnji držalac) nesavestan ili je savestan ali je stvar stekao bez punovažnog pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu.

3. Negatorna tužba (actio negatoria) - tužba zbog uznemiravanja

Negatorna tužba je svojinska tužba vlasnika - držaoca protiv svakog ko ga uznemirava na drugi na�in a ne oduzimanjem stvari. Formula ove tužbe je u rimskom pravu bila sastavljena negativno zbog �ega se smatra da je po njoj i dobila ime.94

Negatornu tužbu podiže vlasnik - držalac kada mu državina stvari nije oduzeta ali je ometen u vršenju ovlaš�enja na stvar. Ova tužba je sli�na tužbi zbog smetanja državine tako da vlasnik držalac može podneti ili državinsku tužbu ili negatornu tužbu. Prednost negatorne tužbe je što ne zastareva za ra-zliku od državinske koja se mora podneti u relativno krtkom roku.

Negatorna tužba se može podi�i ako su ostvarene slede�e pretpostavke: 1. da jedno lice uznemirava vlasnika ili držaoca (pretpostavljenog vlasnika) stvari (isti�u�i da ima neko pravo kojim ograni�ava prava vlasnika - držaoca: npr. tvrdi da ima pravo službenosti i zbog toga prelazi preko zemljišta ili sa njegove stvari poti�u imisije kao što su: buka, jaka svetlost, �a�, zaga�ena voda koje smetaju vlasniku - držaocu; 2. da je uznemiravanje neosnovano tj. protivpravno (negatorna tužba se ne može osnovano podneti kada je vlasnik obavezan da trpi uticaje drugih lica na svoju stvar95 i 3. da uznemiravanje vlasnika - držaoca postoji i u vreme podnošenja tužbe.

Tužilac je držalac strvari. On prethodno mora dokazati da je vlasnik stvari ili pretpostavljeni vlasnik. On ne mora dokazivati pravni osnov sticanja stvari a ni na�in njenog sticanja, nego samo državinu, pri �emu se savesnost državine pretpostavlja.96 Da bi tužbeni zahtev bio usvojen tužilac, osim toga, mora dokazati da ga tuženi neosnovano (protivpravno) uznemirava.

70 PRIVREDNO PRAVO

VI. SUSVOJINA (CONDOMINIUM)

1. PojamSusvojina je pravo svojine dva ili više lica na istoj � zi�ki nepodeljen-

oj stvari, �iji su delovi odre�eni idealno (alikvotno).97 Deo suvlasnika se ozna�ava naj�eš�e u razlomcima (1/2, 1/3, 1/4) a može biti izražen i u pro-centima (33%, 50%) ili u decimalnim brojevima (1,22, 3,33). Svi suvlas-nici zajedno imaju ono pravo svojine koje odgovara pravu svojine jednog isklju�ivog vlasnika (ako postoje �etiri suvlasnika �iji su delovi jednaki - npr. svaki od njih je idealni vlasnik sa 1/4, sabrani razlomci daju rezultat 1/1). Kod susvojine nije podeljena stvar ve� pravo izme�u dva ili više lica. Ali pravo nije podeljeno izdvajanjem svojinskih ovlaš�enja ve� po obimu.98 Pošto je stvar � zi�ki nepodeljena pravo susvojine prema alikvotnim delovima prostire se na celu stvar.

2. Prava suvlasnika u suvlasni�koj zajedniciPrava suvlasnika se mogu prostirati na celu stvar ili samo na njemu

pripadaju�i idealni deo.

2.1. PRAVA SUVLASNIKA U ODNOSU NA CELU STVAR

Pravo svojine izme�u suvlasnika je podeljeno po obimu, a ne po sadržini tj. prema pojedinim ovlaš�enjima (npr. da je jedan ovlaš�en da stvar drži a drugi da njome raspolaže).99 Suvlasnik ima pravo da stvar drži i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povre�uju�i prava ostalih suvlasnika.

Svaki suvlasnik je ovlaš�en na sudržavinu alikvotnog dela stvari. Suvlas-nici na razli�ite na�ine mogu urediti vršenje državine: da jedan od suvlasnika vrši fakti�ku vlast na stvari; da je vrše naizmeni�no i da je vrše istovremeno (zajedni�ki).

Suvlasnici imaju pravo da zajedni�ki upravljaju stvarju. Oni mogu poveriti stvar na upravljanje jednom ili nekolicini suvlasnika ili tre�em licu. Sa stvari se može upravljati redovno i vanredno. Redovno upravljanje stvarju je npr. popravke ošte�enih cevi, izmena polomljenih crepova na krovu, po-pravka oluka na ku�i itd. Vanredno upravljanje stvarju je ono upravljanje koje prelazi okvir redovnog kao npr. otu�enje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari itd.


Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je sa-glasnost suvlasnika �iji delovi zajedno �ine više od polovine vrednosti stvari. Ako se o tome ne postigne saglasnost, a preduzimanje posla je neophodno za redovno održavanje stvari, o tome odlu�uje sud. Posao koji prelazi ok-vir redovnog upravljanja punovažno se može preduzeti samo ako postoji saglasnost svih suvlasnika. Troškove koriš�enja, upravljanja i održavanja stvari i ostale terete koji se odnose na celu stvar snose suvlasnici srazmerno veli�ini svojih delova.100

2.2. PRAVA SUVLASNIKA U ODNOSU NA ALIKVOTNI DEO STVARI

Suvlasnik može raspolagati svojim alikvotnim delom stvari bez sa-glasnosti ostalih suvlasnika. Shodno tome suvlasnik može svoj deo prodati, razmeniti, pokloniti bez dozvole ili odobrenja ostalih suvlasnika. U slu�aju prodaje suvlasni�kog dela ostali suvlasnici imaju pravo pre�e kupovine samo ako je to odre�eno zakonom. Suvlasnik nepokretnosti, koji namerava da proda svoj suvlasni�ki deo, dužan da ga prethodno ponudi na prodaju os-talim suvlasnicima. U slu�aju smrti suvlasnika njegov idealni deo se prenosi na njegove univerzalne i singularne sukcesore. Tako�e, idealni deo može biti optere�en hipotekom i na njemu se može ustanoviti pravo plodouživanja ili upotrebe i realni tereti.

3. Prestanak suvlasni�ke zajedniceTrajanje suvlasni�ke zajednice zavisi od volje suvlasnika. Suvlasnik,

bez obzira na veli�inu svog dela, ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih su-vlasnika (npr. deobu zemljišta za vreme žetve ili deobu ku�e za vreme njene izgradnje), ako zakonom nije dru�kije odre�eno. Deobom stvari suvlasništvo prestaje, a na realno izdvojenim delovima svaki od suvlas-nika postaje isklju�ivi vlasnik stvari.

Pravo ne deobu ne zastareva. O na�inu deobe odlu�uju suvlasnici spora-zumno (jednoglasno). Oni mogu stvar � zi�ki podeliti (naturalna ili � zi�ka deoba) tako da svako od njih dobije deo stvari ili je prodati a iznos cene podeliti srazmerno veli�ini suvlasni�kog dela (civilna deoba). U slu�aju da suvlasnici ne mogu posti�i sporazum, o na�inu deobe odlu�uje sud. Sud �e odrediti � zi�ku deobu stvari ako je to mogu�e. Ako je � zi�ka deoba nemogu�a ili je mogu�a samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari sud �e odlu�iti da se deoba izvrši prodajom stvari - sudska javna prodaja.

72 PRIVREDNO PRAVO

VII. ZAJEDNI�KA SVOJINA1. Pojam i obeležjaZajedni�ka svojina je pravo svojine dva ili više lica na nepodeljenoj stvari

kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odre�eni. Deo zajedni�ara u nepodeljenoj stvari nije odre�en po obimu ni realno ni po alikvotnim de-lovima tako da on (za razliku od suvlasnika, �iji deo je odre�en alikvotno) ne može raspolagati svojim stvarnim pravom. Zajedni�ari samo zajedno mogu raspolagati sa stvari (npr. prodati je, kostituisati na njoj založno pravo, službenost). Zaštitu zajedni�ke svojine, me�utim, može isticati bilo ko od zajedni�ara prema tre�im licima (vlasni�ke i državinske tužbe).

Deobu zajedni�ke stvari može zahtevati bilo koji zajedni�ar. Ona se sas-toji u odre�ivanju alikvotnog dela svakog zajedni�ara na stvari, kada prestaje zajedni�ka svojina i nastaje susvojina.

2. Oblici zajedni�ke svojineU trenutku smrti ostavioca zaostavština prelazi na njegove naslednike.

Ako su predmet zaostavštine i stvari (ili samo stvari) naslednici od tog trenutka sti�u na njima zajedni�ku svojinu. Ona postoji do deobe odnosno donošenja rešenja o nasle�ivanju jer se u njemu odre�uje suvlasni�ki deo svakog naslednika.

Zajedni�ka svojina postoji (sve dok se ne donese rešenje o nasle�ivanju odnosno izvrši deoba) izme�u svih naslednika (zakonskih i testamentarnih) nezavisno od veli�ine naslednog dela.

Stvari koju su supružnici stekli radom u toku trajanja bra�ne zajednice su njihova zajedni�ka svojina. Svojim delom u nepodeljenoj zajedni�koj imo-vini ne može supružnik ni raspolagati, niti ga može opteretiti pravnim poslom me�u živima. Zajedni�kom imovinom supružnici u toku braka upravljaju i raspolažu zajedni�ki i sporazumno. Oni mogu ugovoriti da upravljanje i ra-spolaganje celokupnom zajedni�kom imovinom ili njenim delovima, vrši je-dan od njih. Supružnici mogu u svako doba (za vreme braka i nakon njegovog prestanka) sporazumno izvršiti deobu zajedni�ke imovine. U slu�aju spora o udelu supružnika u sticanju zajedni�ke svojine odlu�uje sud, vode�i ra�una prvenstveno o njihovom doprinosu, ali i o drugim okolnostima.

Kada su �lanovi porodi�ne zajednice radom stekli stvari u toku tra-janja porodi�ne zajednice nastaje zajedni�ka svojina. Imovina ste�ena radom muškarca i žene u vanbra�noj zajednici jeste njihova zajedni�ka imovina. Na imovinske odnose vanbra�nih drugova shodno se primenjuju odredbe PZ o zajedni�koj imovini supružnika.


VIII. ETAŽNA SVOJINA

Etažna svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži kao posebnom delu zgrade �iji titular ima i stvarna prava na zajedni�kim de-lovima zgrade i gra�evinskoj parceli na kome je zgrada podignuta. Svojina na posebnom delu zgrade može biti susvojina ili zajedni�ka svojina.

Etažna svojina se sti�e i prestaje po osnovama i na na�in koji važe za sticanje i prestanak svojine na nepokretnostima. Etažni vlasnik ima pravo na posebnom delu zgrade, na zajedni�kim delovima zgrade ili zemljištu.

Delovi zgrade koji služe zgradi kao celini ili samo posebnim njenim de-lovima su zajedni�ka nedeljiva svojina svih vlasnika posebnih delova, odnos-no vlasnika �ijim posebnim delovima služe.

Vlasnici posebnih delova zgrade dužni su u�estvovati u troškovima održavanja zajedni�kih delova zgrade101 srazmerno vrednosti njihovih posebnih delova prema ukupnoj vrednosti cele zgrade, a ako zajedni�ki delovi služe samo nekim posebnim delovima zgrade - srazmerno vrednosti njihovih posebnih de-lova prema ukupnoj vrednosti onog dela zgrade u kome se ti posebni delovi na-laze.102

Titular posebnog dela zgrade ima pravo na upravljanje tom zgradom. Vlasnik posebnog dela zgrade vrši o svom trošku opravke u cilju održavanja svog posebnog dela zgrade u ispravnom stanju.

IX. DRŽAVNA SVOJINA

Državna svojina je najviša pravna i fakti�ka vlast države na stvarima. Titulari ove svojine je Republika Srbija. Upravljanje i koriš�enje državnom svojinom je ure�eno zakonima, a vrši se u ime i za ra�un države103 tako da se kao krajnji titular državne svojine pojavljuje država –Republika Srbija. Svoji-na je državna i kad jedinice lokalne samouprave koriste državnu imovinu.104

Predmet državne svojine su stvari na kojima država ima pravo svo-jine - najvišu pravnu i fakti�ku vlast na njima. To su prirodna bogatstva, nepokretnosti i druga sredstva koja koriste Republika Srbija, organi i organizacije tih država i jedinice lokalne samouprave kao i organizacije koje obavljaju javnu službu.

74 PRIVREDNO PRAVO

X. DRUŠTVENA SVOJINA

Društvena svojina je najviša pravna vlast na stvarima koju imaju društvena pravna lica. Titulari društvene svojine svedeni su, uglavnom, na društvena preduze�a i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja dok su u drugoj Jugoslaviji predmet društvene svojine �inili objekti koji su prema sada važe�im propisima u državnoj svojini ili u privatnoj svojini.

Postoje�a društvena (ali i državna) preduze�a se mogu privatizovati tako da promene vlasništvo na osnovu jednog od modela privatizacije.105

Odeljak �etvrtiSTVARNA PRAVA NA TU�OJ STVARI

I. POJAM I PODELA

Pored stvarnih prava na sopstvenoj stvari (pravo svojine, susvojine, zajedni�ke svojine i etažne svojine) postoje i stvarna prava na tu�oj stvari. Titulari stvarnih prava na tu�oj stvari imaju uža ovlaš�enja na toj stvari od njenog vlasnika zbog �ega se ova prava nazivaju i sektorska prava. Stvarna prava na tu�oj stvari optere�uju pravo svojine i ovlaš�uju njihovog titulara da tu�u stvar koristi za odre�ene potrebe. U stvarna prava na tu�oj stvari uvrštava se pravo službenosti, založno pravo, pravo gra�enja, realni tereti i susedska prava. Za potrebe studenata ovog fakulteta izloženo je založno pravo.

II. ZALOŽNO PRAVO

1. PojamZaložno pravo je stvarno pravo poverioca na tu�oj stvari ili pravu

(dužnika ili tre�eg lica). Ono je realna garancija (stvarnopravno obezbe�enje) poveriocu da �e se, pre ostalih, obi�nih poverilaca, naplatiti iz vrednosti založenih stvari ili prava, ako mu dužnik ne ispuni obavezu u vreme dospe-losti.


Da bi nastalo založno pravo mora prethodno ili istovremeno postojati obligacioni ugovor ili drugi osnov za to (nare�enje zakona, odluka suda). Obligacioni ugovor ili drugi osnov je glavno pravo, a založno pravo sporedno (akcesorno) i, uglavnom, deli sudbinu glavnog prava od nastanka, promene i prestanka.

Titular založnog prava je založni poverilac, a stvar koja je založena ozna�ava se zaloga (zalog).

Založni poverilac sti�e založno pravo i zadržava potraživanje prema dužniku, sve dok mu to potraživanje dužnik ne ispuni ili ono ne prestane na drugi na�in. Ukoliko dužnik ne ispuni potraživanje u roku založni poverilac je ovlaš�en da se naplati iz vrednosti založene stvari ili prava. On se ne mora naplatiti iz vrednosti založene stvari ili prava, ali u tom slu�aju ima položaj obi�nog (hirografernog) poverioca (onog koji svoje potraživanje prema dužniku nije obezbedio pravom zaloge).

Založni poverilac je lice koje sti�e založno pravo i ovlaš�enje da se namiri iz vrednosti založene stvari. On je istovremeno i poverilac u obliga-cionom odnosu.

Založnopravni odnos ima dve faze: fazu obezbe�enja i fazu namirenja. Faza obezbe�enja nastaje ustanovljenjem zaloge i postoji dok trenutka dospe�a obezbe�enog potraživanja. Faza namirenja nastaje ako je potraživanje dospe-lo za izvršenje ali nije ispunjeno. U ovoj fazi založni poverilac je ovlaš�en da realizuje založno pravo putem suda (na�elo o� cijelnosti).106

2. Vrste založnih prava2.1. UOPŠTE

Ako je kriterijum razvrstavanja založnog prava priroda objekta (pred-meta) založno pravo se deli na založno pravo na pokretnim stvarima (ru�na zaloga - pignus), na nepokretnim stvarima (hipoteka - hypoteca) i pravima. Ako je pravo kao objekat založnopravnog odnosa upisano u javni registar postoji hipoteka (u užem smislu ozna�ava samo zalogu na nepokretnostima, a u širem smislu obuhvata i mobilijarnu hipoteku - registarsko založno pravo na pokretnim stvarima), a ako nije upisano - ru�na zaloga.107

S obzirom na na�in nastanka pravo zaloge se razvrstava na zalogu koja nastaje: na osnovu ugovora; sudske odluke i zakona.

76 PRIVREDNO PRAVO

2.2. ZALOŽNO PRAVO NA OSNOVU UGOVORA

Ru�na zaloga na pokretnoj stvari nastaje naj�eš�e na osnovu ugovora kojim se zalogodavac obavezuje da preda odre�enu pokretnu stvar na ko-joj postoji pravo svojine, založnom poveriocu da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude ispla�eno o dospelosti. Na�in sticanja ru�ne zaloge je predaja te stvari zalogoprimcu.

Registarsko založno pravo (založno pravo na pokretnim stvarima up-isanim u registar), tako�e, nastaje na osnovu ugovora o zalozi. Tim ugovo-rom obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruži obezbe�enje za njegovo potraživanje, tako što �e se poverio�evo pravo na stvari za-logodavca upisati u registar založnog prava (�lan 2. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar – ZZP108). Poverilac sti�e založno pravo upisom u Registar zaloge, a predmet založnog prava i dalje ostaje u državini dužnika ili tre�eg lica. Na osnovu pravnog posla (pravni osnov - iustus titulus) hipoteka se sti�e upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovaraju�i na�in odre�en zakonom.

2.3. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO

Sudsko založno pravo može biti prinudno ili sporazumno.Prinudno sudsko založno pravo na pokretnim stvarima poverilac sti�e

popisom stvari u postupku izvršenja, a ne predajom stvari kao kod ru�ne za-loge ili upisom u Registar zaloge za registarsku zalogu. Kad je popis izvršen u korist više poverilaca, red prvenstva založnog prava ste�enog popisom ili zabeleškom u zapisniku o popisu odre�uje se prema danu kad je predlog za izvršenje primljen u sudu, a ako su predlozi za izvršenje primljeni istog dana, njihova založna prava imaju isti red prvenstva.

Sporazumno sudsko založno pravo na nepokretnim i pokretnim stvari-ma zasniva se ugovorom stranaka da založnim pravom obezbede odre�eno potraživanje. Ugovor stranaka u zapisnik unosi sud. Zapisnik o sporazumu strana o zasnivanju hipoteke ili ru�ne zaloge ima snagu sudskog poravnan-ja. Sudsko poravnanje se po pravnim dejstvima izjedna�ava sa pravosnažno presu�enom stvari.

Poverilac može podneti nadležnom opštinskom sudu predlog za izvršenje, na osnovu sporazuma strana o postojanju nov�anog potraživanja, koji ima snagu sudskog poravnanja. Sud može odrediti izvršenje samo na osnovu izvršne is-prave.


2.4. ZAKONSKO ZALOŽNO PRAVO

Zakonsko založno pravo sti�e se u trenutku kad su ispunjene pretpostavke odre�ene zakonom. Shodno tome zakonsko založno pravo na pokretnim stvarima može nastati bez predaje stvari u državinu založnom poveriocu i bez upisa u Registar zaloge, a na nepokretnim stvarima bez upisa založnog prava u zemljišni registar.

Zakonsko založno pravo zna�ajno je za ugovore u privredi. Tako, za-konsko založno pravo ima: komisionar na stvarima koje su predmet ugov-ora o komisionu dok se te stvari nalaze kod njega, trgovinski zastupnik radi obezbe�enja naplate svojih dospelih potraživanja nastalih u vezi sa ugovorom na svotama koje je naplatio za nalogodavca itd.

III. NA�ELA ZALOŽNOG PRAVA

1. UopšteNeka na�ela su zajedni�ka za ru�nu zalogu, hipoteku i registarsku (mo-

bilijarnu) hipoteku. To su: na�elo akcesornosti, na�elo o� cijelnosti, na�elo specijalnosti i na�elo nedeljivosti. Na�ela deluju jednovremeno a imaju razli�iti domašaj zavisno od vrste založnog prava.

2. Na�elo akcesornostiNa�elo akcesornosti je obeležje založnog prava da je sporedno (akcesor-

no) i zavisno od postojanja potraživanja poverioca kao samostalnog (glavnog) prava - accessorium sequitur principali.

Postojanje i punovažnost potraživanja kao glavnog prava direktno uti�e na sudbinu založnog prava. Samo ako je nastalo glavno potraživanje (oblig-acija) može, istovremeno s njim ili docnije, dok glavno potraživanje još traje, nastati i akcesorno potraživanje. Založno pravo može prestati i pre prestanka glavnog potraživanja, ali ne i kasnije.109 Ako je potraživanje poverioca nas-talo iz ništavog ugovora ništavo je i založno pravo. Ukoliko je potraživanje poverioca nastalo iz rušljivog ugovora, punovažnost založnog prava zavisi od okolnosti da li je rušljiv ugovor poništen u zakonom odre�enom roku.110 Poništenje glavnog potraživanja obezbe�enog zalogom dovodi do prestanka zaloge kao akcesornog prava.

Suprotno na�elu akcesornosti, založno pravo se može dati za obavezu koja još nije nastala (budu�a obaveza), obavezu �ije je trajanje neizvesno i oro�enu obavezu.

78 PRIVREDNO PRAVO

Založno pravo za budu�u i uslovnu obavezu gasi se ako glavno potraživanje ne nastane. Ako je potraživanje poverioca prestalo na bilo koji na�in, prestaje i založno pravo i ne može trajati duže od glavnog potraživanja. Kad prestane potraživanje �ije je ispunjenje bilo obezbe�eno zalogom, poverilac je dužan vratiti založenu stvar zalogodavcu osnosno briše se založno pravo iz Registra zaloge, na zahtev založnog poverioca, dužnika ili zalogodavca, kad to nije isto lice. Zaloga se može dati za zastarelo potraživanje i u tom slu�aju proiz-vodi dejstvo odricanja od zastarelosti.

3. Na�elo o� cijelnosti i njegovo ograni�enje i isklju�enje

Na�elo o� cijelnosti je pravilo da se založni poverilac, kome založni dužnik nije o roku platio dug, može naplatiti iz vrednosti založene stvari u sudskom postupku. Zakon o hipoteci je isklju�io na�elo o� cijelnosti. Naime, ako dužnik ne plati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne odnosno izvršne isprave (koje moraju imati zakonom odre�enu sadržinu) može se namiriti vansudskim putem.

Na�elo o� cijelnosti se, me�utim, primenjuje na ru�nu zalogu i zalogu na pokretnim stvarima koja nastaje upisom u registar. Odstupanje od na�ela o� cijelnosti za pokretne stvari predvi�eno je za ugovore u privredi. Poverilac je, naime, ovlaš�en da, kad dužnik o dospelosti ne namiri potraživanje, pris-tupi prodaji založene stvari na javnoj prodaji, a da se prethodno ne obra�a sudu.

U založnom pravu, kad su založene pokretne stvari ili prava, zabranjene su u ugovoru o zalozi klauzule kojima bi se isklju�ilo na�elo o� cijelnosti (tzv. lex commissoria). Ništava odredba ugovora o zalozi pokretne stvari da �e založena stvar pre�i u svojinu poveriocu ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, kao i odredba da �e u tom slu�aju poverilac mo�i, po unapred odre�enoj ceni, prodati založenu stvar ili je zadržati za sebe. Ali, ako je u zalogu data stvar �ija je cena propisana ugovara�i se mogu sporazumeti da �e poverilac mo�i prodati založenu stvar po propisanoj ceni ili je po toj ceni zadržati za sebe.

Na�elo o� cijelnosti isklju�eno je Zakonom o hipoteci. Naime, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne ili izvršne isprave pokre�e i vodi vansudski postupak namirenja (v. �l. 29 - 38. Zakona o hipoteci).Na�elo o� cijelnosti


4. Na�elo specijalnostiNa�elom specijalnosti (odre�enosti) obeležava se svojstvo založnog

prava da se njime obezbe�uje odre�eno potraživanje (ta�no navedeni iznos) jednog poverioca i da može nastati na stvari koja je odre�ena (a ne na svim stvarima založnog dužnika).

Na�elo specijalnosti podrazumeva i odre�enost stvari i prava koje su predmet založnog prava. Suština založnog prava i jeste u izuzimanju založene stvari iz sudbine preostale imovine dužnika. Založno pravo ne može nastati na celokupnoj imovini dužnika ili uopšteno odre�enom delu imovine dužnika. Ono obezbe�uje potraživanje nezavisno od �injenice kako je ono nastalo i kakav ima predmet. Iako se zaloga naj�eš�e konstituiše radi obezbe�enja nov�anih obligacija mogu�e je da se zalogom obezbede i nenov�ane obaveze bez obzira na njihovu sadržinu: davanje, �injenje, ne�injenje ili trpljenje.111

5. Na�elo nedeljivostiNa�elo nedeljivosti je obeležje založnog prava da založena stvar ili pravo

kao celina obezbe�uje potraživanje kao celinu. Prema tome, založno pravo je nedeljivo s obzirom na potraživanje koje obezbe�uje i s obzirom na predmet zaloge bez obzira što su potraživanje i predmet zaloge � zi�ki deljivi. Nedelji-vost založnog prava usvojena je u interesu obe ugovorne strane.112 Potraživanje založnog poverioca obezbe�eno je zalogom kao celina. Obezbe�enje glavnog potraživanja prostire se i na sporedna potraživanja. Smanjenje potraživanja nema za posledicu smanjenje predmeta zaloge. Založena stvar, naime, u celini obezbe�uje potraživanje poverioca do potpunog namirenja tog potraživanja bez obzira na kasniju podelu stvari. Od na�ela nedeljivosti postoje odstupanja. Založena stvar se može prodati i pre nego što je potraživanje dospelo. Tako, kad se založena stvar kvari ili kad gubi vrednost te postoji opasnost da post-ane nedovoljna za obezbe�enje poverio�evog potraživanja, sud može na zahtev zalogoprimca ili zalogodavca, a po saslušanju druge strane, odlu�iti da stvar proda na javnoj prodaji, ili po berzanskoj ili tržišnoj ceni ako je ima, i da se cena ili dovoljan deo cene položi kod suda radi obezbe�enjea zalogoprim�evog potraživanja.

80 PRIVREDNO PRAVO

IV. HIPOTEKA (ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA)

1. POJAM

Hipoteka113 je založno pravo na nepokretnim stvarima koje ostaju u državini založnog dužnika. Ako hipotekarni dužnik ni ispuni svoju obave-zu po dospelosti, hipotekarni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz vrednosti založene nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku (obi�ni, hirograferni poverioci), kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika optere�ene nepokretnos-ti.114 Za razliku od ru�ne zaloge kod koje se objekat zaloge (pokretna stvar) predaje u državinu zalogoprimcu založena nepokretnost ostaje u državini založnog dužnika što mu omogu�ava koriš�enje stvari. Iako založni poverilac nema neposrednu pravnu vlast na stvari, hipoteka je stvarno pravo.115

Imalac hipoteke ima apsolutno pravo koje deluje erga omnes.

2. NAPUŠTANJE NA�ELA OFICIJELNOSTI

Zakon o hipoteci napušta do sada vladaju�e na�elo - na�elo o� cijelnosti po kome se založni poverilac, kome založni dužnik nije o roku platio dug, mogao naplatiti iz vrednosti založene stvari u sudskom postupku. Osnovni na�in namirenja hipotekarnog poverioca je vansudski, ali Zakon ne isklju�uje sudsko namirenje hipotekarnog poverioca.

3. PREDMET HIPOTEKE3.1. Pojam

Predmet hipoteke su nepokretnosti. Najzna�ajnija nepokretnost je zemljište. Nepokretnosti su i pokretne stvari koje su trajno spojene sa zemljištem: gra�enjem objekta, njegovom rekonstrukcijom, dogradnjom, adaptacijom ili sanacijom,2 sejanjem i sa�enjem. Svojstvo nepokretnosti imaju i odre�ene pokretne stvari koji služe nepokretnosti. Sve nepokretnosti, me�utim, ne mogu biti optere�ene hipotekom.

2 Vidi de� nicije pojmova: objekta, gra�enja, rekonstrukcije, dogradnje, adaptacije i sanacije u �lanu 2. ta�. 22 - 29. Zakona o planiranju i izgradnji.


3.2. Nepokretnosti koje mogu biti predmet hipoteke

3.2.1. Uopšte

Hipotekom se, po pravilu, mogu opteretiti nepokretnosti koje su u prome-tu. Zakon o hipoteci predvi�a da i neke stvari koje nisu u prometu mogu biti predmet hipoteke. Predmet hipoteke mogu biti: 1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, gra�evinskom objektu i sl.); 2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi; 3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari; 4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.); 5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlaš�enje slobodnog pravnog raspo-laganja, a naro�ito pravo gra�enja, pravo pre�e gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini; 6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da li je ve� izgra�en, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za grad-nju u skladu sa zakonom kojim se ure�uje izgradnja objekata..

Dozvoljeno je zasnovati hipoteku na nepokretnim stvarima u društvenoj svojini na kojima pravo raspolaganja ima jedno društveno pravno lice u korist drugog društvenog pravnog lica. Mogu se hipotekarno zalagati i nepokret-nosti u društvenoj svojini, koje su u prometu, radi obezbe�enja nov�anog potraživanja, bez ograni�enja. Izme�u javnih preduze�a, koja za osnovicu imaju državnu svojinu u prometu, dozvoljeno je danas zasnivati hipoteku na nepokretnosti u državnoj svojini.

3.2.2. Hipoteka na zemljišnoknjižnom telu, na zemljištu u susvojini, zajedni�koj svojini ili etažnoj svojini

Nije punovažno optere�enje hipotekom samo dela stvari, bez prethodne deobe – cepanja i izdvajanja iz zemljišnoknjižnog tela realnog dela koji �e biti predmet hipoteke.

Zemljišnoknjižno telo obuhvata jednu ili više zemljišnoknjižnih parce-la sa trajnim objektima koji se na njima. Jedno zemljišnoknjižno telo može obuhvatati samo zemljišta koja se nalaze u istoj katastarskoj opštini i up-isuje se u poseban zemljišno knjižni uložak. Da bi se hipotekom opteretila jedna ili više zemljišnoknjižnih parcela, ali ne sve iz zemljišnoknjižnog tela, moraju se prethodno izdvojiti iz zemljišnoknjižnog tela (na osnovu ugovora o deobi ili odluke suda o deobi) i upisati u novi zemljišno knjižni uložak. Realni deo nepokretnosti može se opteretiti samo ako se taj deo realno ot-

82 PRIVREDNO PRAVO

cepi od postoje�eg zemljišnoknjižnog tela i formira nova katastarska parcela. Nova parcela �e se upisati u novi zemljišnoknjižni uložak i �ini�e posebno zemljišnoknjižno telo.

Hipoteka može nastati i na suvlasni�kom – idealno odre�enom delu nepokretnosti. Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost svih suvlasnika.

Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedni�koj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedni�ara (supružnici konstituišu hipoteku na zajedni�kom stanu, naslednici u nasledni�koj zajed-nici, pre donošenja pravosnažnog rešenja o nasle�ivanju, hipotekom opterete zemljište i porodi�nu ku�u itd.).

Prilikom namirenja hipoteke ostali suvlasnici odnosno zajedni�ari imaju pravo pre�e kupovine. Hipoteka se može ustanoviti i na stanu ili poslovnoj prostoriji koja je poseban deo zgrade.

3.2.3. Simultana (zajedni�ka) hipoteka

Za obezbe�enje jednog potraživanja hipoteka može da optereti više nepokretnosti bez obzira da li pripadaju istom ili razli�itim vlasnicima. U tom slu�aju poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti jedne ili više nepokretnosti.

Simulatana hipoteka se naj�eš�e zasniva ako jedna nepokretnost ima manju vrednost od potraživanja poverioca, ali i iz drugih razloga (nepokretnost u vreme zasnivanja hipoteke ima ve�u vrednost od potraživanja poverioca, ali vrednost nepokretnosti pada ili poverilac zahteva dodatno obezbe�enje itd.). U zemljišnim registrima, kod zajedni�ke hipoteke, jedan zemljišnoknjižni uložak se ozna�ava kao glavni, a ostali zemljišno knjižni ulošci kao sporedni. Hipotekarni poverilac se može namiriti iz bilo kog zemljišno knjižnog tela, iz više njih ili svih, bez obzira da li je ono upisano u glavni ili sporedni zemljišno knjižni uložak.

3.2.4. Prenošenje hipoteke (nadhipoteka i podhipoteka)

3.2.4.1. Cesija i nadhipoteka

Pravo potraživanja prema dužniku hipotekovani poverilac može ustupiti tre�em licu - cesija. Sa potraživanjem prelazi na tre�e lice (prijemnika) i hipo-teka kao sporedno pravo. Tre�e lice (prijemnik) sti�e hipoteku tek kad se ona


upiše u zemljišni registar (zemljišne knjige ili katastar nepokretnosti). Ništav je ugovor o prenosu hipoteke bez istovremenog prenošenja potraživanja kao glavnog prava jer je protivan imperativnim propisima. Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je hipotekarni poverilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju. Poverio�evo potraživanje sa hipotekom (i ostalim sporednim pravima) prelazi po samom zakonu na lice koje ispuni obavezu umesto poverioca, ako ono ima u tome neki pravni interes (zakon-ska subrogacija)

Hipoteka je sporeno (akcesorno pravo) zavisno od sudbine potraživanja koje obezbe�uje. Ona se, naime, može preneti na drugog samo zajedno sa prenosom potraživanja koje je tom hipotekom obezbe�eno. Tada nastaje hipo-teka na hipoteci (nadhipoteka). Naime, potraživanje obezbe�eno hipotekom može se založiti na osnovu ugovora izme�u hipotekrnog poverioca i nadhipo-tekarnog poverioca. Ugovor se zaklju�uje u pisanoj formi, sa potpisima over-enim u sudu, odnosno od drugog zakonom ovlaš�enog organa. Sadrži izri�itu i bezuslovnu izjavu poverioca da se nadhipotekarni poverilac može upisati u tom svojstvu u registar nepokretnosti (clausula intabulandi).

Nadhipoteka se kona�no sti�e kao i hipoteka - upisom u zemljišni registar. Ona proizvodi pravno dejstvo prema tre�im licima od dana upisa u registar nepokretnosti. Nezavisno od upisa u registar nepokretnosti ugovor izme�u hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca proizvodi pravno dejst-vo prema dužniku od dana kada mu stigne pismeno obaveštenje o zalaganju potraživanja, od kada dužnik obavezu može ispuniti samo prema nathipotek-arnom poveriocu ili po njegovom pismenom nalogu.

3.2.4.2. Preuzimanje duga

Dug prema hipotekarnom poveriocu može da se prenese ugovorom o preuzimanju duga obezbe�enog hipotekom izme�u vlasnika i pribavioca predmeta hipoteke, odnosno ugovorom izme�u vlasnika, pribavioca predmeta hipoteke i dužnika ako vlasnik nije hipotekarni dužnik. Ugovor o preuziman-ju duga zaklju�uje se prilikom otu�enja predmeta hipoteke, u vidu posebnog ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otu�enju predmeta hipo-teke. On proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak na preuzi-manje u pisanom obliku .

84 PRIVREDNO PRAVO

3.2.4.3. Podhipoteka

Jedna nepokretnost se može opteretiti hipotekama radi obezbe�enja dva ili više potraživanja razli�itih hipotekarnih poverilaca (podhipoteka). Kad na istoj nepokretnosti postoji više hipoteka, redosled hipoteka odre�uje se prema trenutku njihovog nastajanja (prema danu, �asu i minutu, ra�unaju�i od mo-menta prve upisane hipoteke) ako zakonom nije druk�ije odre�eno. Shodno tome, ako prestane da postoji hipoteka koja je prva nastala, na njeno mesto dolazi druga hipoteka (ona koja je, posle prve, upisana u zemljišni registar) itd.

3.2.5. Domašaj hipoteke

Hipoteka se odnosi na celu nepokretnost – na sve njene sastavne delove, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovo-rom o hipoteci druk�ije odre�eno. Prirodni plodovi nastaju bez ulaganja ljud-skog rada i ako su postojali u vreme nastanka hipoteke onu su sastavni deo nepokretnosti i dele njegovu pravnu sudbinu. Hipoteka se odnosi i na indus-trijske plodove (nastaju ulaganjem ljudskog rada) ako su postojali u vreme nastanka hipoteke. Civilni plodovi (proizilaze iz nekog pravnog odnosa kao što su kamata, zakupnina itd) koji bi kasnije nastali nisu sastavni deo pred-meta hipoteke.

Hipoteka obuhvata i pripatke nepokretnosti ako su odre�eni ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini tre�ih lica. Pripaci nepokretnosti koji su stekli to svojstvo posle nastanka hipoteke nisu predmet hipoteke. Naime, ne pretpostavlja se da je dužnik od momenta nastanka hipoteke imao nameru da optereti i docnije pripatke jer oni nisu obuhva�eni ugovorom. Docnije nas-tali pripaci su predmet hipoteke samo ako su strane to predvidele ugovorom. Ukoliko strane to nisu predvidele ugovorom, vlasnik može izdvojiti pripa-dak tako da on postane samostalna stvar. Nepokretnosti po nameni (to su po prirodi pokretne stvari u funkciji nepokretnosti) su sastavni deo samostalne nepokretnosti, dele njenu pravnu sudbinu i konstituisana hipoteka na samo-stalnu nepokretnost prostire se i na njih.

Poboljšanja i pove�anja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke, tako�e, �ine predmet hipoteke.

Brodovi i vazduhoplovi, iako po prirodi pokretne stvari, u stvarnom pra-vu se smatraju nepokretnostima i na njima se može konstituisati hipoteka.


3.3. Nepokretnosti koje ne mogu biti predmet hipoteke

Predmet založnog prava ne mogu biti nepokretnosti koje nisu u prometu. One se u izvršnom sudskom postupku ne mogu unov�iti. Predmet izvršenja, a ni hipoteke ne mogu biti objekti za potrebe odbrane, državne i javne bezbed-nosti. Ne može biti predmet izvršenja, a ni hipoteke, poljoprivredno zemljište zemljoradnika u površini do 10 ari, izuzev kad je nov�ano potraživanje obezbe�eno ugovornim založnim pravom na nepokretnostima (hipotekom). Pravo stvarne službenosti ne može biti predmet hipoteke. Nije u prometu pravo plodouživanja (ususfructus) kao li�na službenost, jer je strogo li�ne prirode. Titular prava li�ne službenosti, stoga, ne može nepokretnosti koje koristi opteretiti hipotekom ne samo zbog prirode li�nih službenosti nego i zbog toga što nije vlasnik nepokretnosti koje koristi.

4. STICANJE HIPOTEKE

4.1. Uopšte

Hipoteka je stvarno pravo na nepokretnosti i sti�e se upisom u zemljišni registar (modus acquirendi) ako za to postoji odgovaraju�i pravni osnov (ius-tus titulus).

Pravni osnovi nastanka hipoteke su: ugovor ili sudsko poravnanje (ugov-orna hipoteka); 2) založna izjava (jednostrana hipoteka); 3) zakon (zakonska hipoteka); 4) sudska odluka (sudska hipoteka). Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom druk�ije propisano (�lan 8. Zakona o hipoteci).

4.2. Ugovor o hipoteci

4.2.1. Uopšte

U najširoj primeni je ugovorna hipoteka. Ugovor o hipoteci je ugovor izme�u vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude ispla�en o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbe�eno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na na�in propisan za-konom.

86 PRIVREDNO PRAVO

Ugovor o hipoteci može da zaklju�i vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji.

4.2.2. Forma i bitni sastojci ugovora

Ugovor o hipoteci zaklju�uje se u pismenoj formi, sa potpisima over-enim u sudu ili kod drugog zakonom ovlaš�enog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (�l. 9. i 10. Zakona o hipoteci). On može da bude samostalan ili deo ugovora koji ure�uje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu, prodaji s obro�nim otplatama cene i dr.) u vidu jedne ili više odredaba tih ugovora ili predstavljati docniji sporazum poverioca i dužnika. Docniji ugovor o hipoteci može biti u sastavu nekog drugog ugovora. Kad je drugi ugovor ništav važe odredbe o zalozi ako one nisu zahva�ene ništavoš�u.

Ugovor o hipoteci proizvodi dejstva ako sadrži obavezne bitne sastojke propisane Zakonom o hipoteci.

4.2.3. Lex commissoria i naknadni ugovor

Lex commissoria3 ozna�ava odredbu u ugovoru o zalozi (o hipoteci) ko-jom založni poverilac ugovara za sebe pravo da �e, u slu�aju neisplate duga o dospelosti, svoje potraživanje namiriti sticanjem prava svojine na založenu stvar ili da �e tada poverilac po unapred odre�enoj ceni mo�i prodati stvar, zadržati je za sebe, ubirati sa nje plodove ili je iskoriš�avati na drugi na�in.

Zakon o hipoteci predvi�a naknadno ugovaranje lex commissorie izme�u hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, ali tek po dospe-losti obezbe�enog potraživanja. Vlasnik nepokretnosti ne mora biti dužnik (ako je vlasnik nepokretnosti, kao tre�e lice, pristalno da se njegova nepokret-nost optereti hipotekom). U tom slu�aju �e poverilac bez odlaganja obavestiti dužnika o naknadnom ugovoru. Naknadni ugovor može se zaklju�iti samo posle dospelosti obezbe�enog potraživanja u pisanoj formi, sa potpisima overenim u sudu, odnosno od strane drugog zakonom ovlaš�enog organa. Ovim ugovorom se može ugovoriti: 1) delimi�ni ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu hipoteke, na poveri-oca, umesto ispunjenja duga; i 2) svaki drugi posao kojim se postiže brisanje hipoteke sa nepokretnosti.

4.3. Jednostrana hipotekaJednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave. Založna izjava je

3 Lat. lex - zakon, sporazum i commissorius, od commito - predati, prepustiti, poveriti s pouzdanjem v. Mirko Divkovi�, Latinsko hrvatski rje�nik, reprint izdanja iz 1900. god, Zagreb, 1980, str. 209).


isprava sa�injena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, uko-liko dug ne bude ispla�en o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbe�eno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na na�in propisan zakonom.

Založna izjava se, kao i ugovor, sa�injava u pisanoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlaš�enog organa za overu pot-pisa na aktima o prometu nepokretnosti. Ona mora, osim toga, da sadrži i obavezne bitne sastojke propisane za ugovor o hipoteci.

5. Upis hipoteke

Upis u zemljišni registar je kauzalan jer se zasniva na ugovoru o hipoteci, jednostranoj hipoteci, nare�enju zakona ili odluci suda (pravila o ugovornoj hipoteci se shodno primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom druk�ije propisano). Hipoteka ne može nastati neza-visno od tih osnova - apstraktno.

Upis hipoteke je kona�no sticanje prava. Ugovor o hipoteci, jednostrana hipoteka i odluka suda je osnov za

uknjižbu hipoteke u korist hipotekarnog poverioca samo ako sadrže clausulu intabulandi - odredbu kojom se dužnik odnosno vlasnik nepokretnosti obave-zuje da �e dopustiti upis hipotekarnog prava u zemljišni registar u korist hipo-tekarnog poverioca. Tako, ako je upis hipoteke u zemljišni registar izvršen na osnovu ništavog ugovora ili jednostrane hipoteke ili rušljivog ugovora (jednostrane hipoteke) koji je u zakonom odre�enom roku poništen, on ne proizvodi pravna dejstva.

Ugovorna hipoteka �e se upisati u registar nepokretnosti na zahtev: vlas-nika nepokretnosti, dužnika ili poverioca.

Upis ugovorne hipoteke objekta u izgradnji, kao i posebnog dela ob-jekta u izgradnji vrši se na slede�i na�in: 1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgra�enom objektu, odnosno poseb-nom delu zgrade, po službenoj dužnosti;

2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgra�enom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti.

88 PRIVREDNO PRAVO

Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagra�enog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Hipoteka se redovno sti�e u upisom u zemljišni registar (zemljišne knjige ili katastar nepokretnosti), a u tapijskom sistemu intabulacijom. Na taj na�in se publikuje da je odre�ena nepokretnost optere�ena hipotekom, pa tre�a lica ne mogu osnovano isticati da im ta �injenica nije bila poznata.4 Hipoteka se ne može ste�i prostom predajom nepokretnosti u državinu poverioca.

U tapijskom sistemu na�in sticanja (modus acquirendi) založnog prava na nepokretnosti je intabulacija.

6. Prava i obaveze vlasnika nepokretnosti

Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da: 1) drži predmet hipo-teke; 2) upotrebljava predmet hipoteke prema uobi�ajenoj nameni; 3) pribira prirodne ili civilne plodove koje predmet hipoteke daje; 4) otu�i predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom slu�aju se ne menja ništa u dužnikovoj obavezi i u obezbe�enom potraživanju (�lan 16. Zakona o hipo-teci).

Vlasnik nepokretnosti je u obavezi da: 1) � zi�ki ne menja predmet hipo-teke (pregra�ivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac ne�e odbiti da izda bez opravdanog razloga; 2) �uva i održava predmet hipoteke kao dobar doma�in, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vred-nost nepokretnosti; 3) osigura predmet hipoteke od svih uobi�ajenih rizika pre zaklju�enja ugovora o hipoteci.

Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uklju�uju�i i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kon-trole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako je hipoteka zasnovana na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave.

Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni držalac nepokretnosti dužan je da sara�uje sa poveriocem u postupku prodaje, a naro�ito da omogu�i pristup predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave.

7. Prava i obaveze poverioca4 U pravnoj literaturi se navodi da su Grci hipotekovana polja obeležavali malim stubo-vima sa natpisom, a predstavljao je opomenu na obaveze prema poveriocu - Pavlovi�, �., op. cit., strana 6.


Poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno obezbe�enje sli�nog stepena sigurnosti ako: 1) je zbog ponašanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog držaoca, vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili 2) zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti predmeta hipoteke. Ako je zbog ponašanja (radnji) vlasnika, odnos-no neposrednog držaoca (na primer: zakupca) vrednost predmeta hipoteke smanjena, a dužnik ne pruži dodatno obezbe�enje, poverilac ima pravo da zahteva naplatu celog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja.

8. Izbor sredstva namirenja

Pravo poverioca na hipoteku ne ograni�ava ga da se obavezno namiri na predmetu hipoteke. Ovo svoje pravo on može a ne mora koristiti. Ako poverilac namirenje zahteva na preostaloj imovini založnog dužnika ima�e isti položaj kao obi�ni (hirograferni) poverioci, zbog �ega postoji rizik da svoje potraživanje ne naplati. Založni poverilac �e se stoga, naj�eš�e, opre-deliti za namirenje na hipotekovanoj nepokretnosti.

Zakon o hipoteci hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje do-spelo potraživanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine; ili 3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

9. Vansudski postupak namirenja

Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti hipotekarni poverilac može da namiri svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u �ijoj svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku. Postupak namirenja sprovodi se u skladu sa Zakonom o hipoteci, Zakonom o izvršnom postupku - ZIP5, kao i zakonom koji ure�uje prinudnu naplatu poreskih potraživanja na nepokretnostima.

Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.

Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz ugovora o hipoteci odnosno založne izjave (koji imaju svojstvo izvršne isprave prema �lanu 15. stav 3. Zakona o hipoteci), posla�e opomenu u pismenoj formi is-

5 “Službeni glasnik RS”, broj 125/2004.

90 PRIVREDNO PRAVO

tovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su razli�ita lica), �ime se pokre�e postupak vansudskog namirenja.

Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dužnik ne isplati dug, poverilac �e dužniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti koja sadrži elemente odre�ene �lanom 30. Zakona o hipoteci.

Poverilac �e istovremeno poslati registru nepokretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u korist poverioca.

Ako dužnik ne isplati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja pro�e rok od 30 dana, poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokret-nosti putem aukcije ili neposredne pogodbe.

Pre pristupanja prodaji poverilac je dužan da utvrdi orijentacionu tržišnu vrednost nepokretnosti angažovanjem ovlaš�enog sudskog veštaka.

Poverilac može sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je može poveriti licu koje se time profesionalno bavi. Javni oglas o održavanju aukcijske prodaje mora sadržavati propisane elemente i biti na vidan na�in objavljen u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipo-tekovana nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje.

Po�etna cena na aukciji ne može biti niža od 75% procenjene vrednosti. Ako prva aukcija ne uspe, po�etna cena na drugoj aukciji ne može biti niža od 60% od procenjene vrednosti. Poverilac i vlasnik, odnosno dužnik mogu, prilikom organizovanja aukcijske prodaje posti�i druga�iji sporazum.

Poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji.Poverilac, na osnovu pravnosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne

prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna tržišnoj. Tržišna cena je uobi�ajena cena koja se može posti�i prodajom te nepokretnosti u dobroj veri, u vreme hipotekarne prodaje. Poverilac može prodavati nepokretnost samostalno ili uz angažovanje advokata, odnosno agencije za promet nepokretnosti.

10. Namirenje kad je predmet hipoteke objekat u izgradnji

Posebna pravila su odre�ena za namirenje hipoteke na objektu u izgrad-nji. Prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvr�enog pravnosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje


su ugra�ene u objekat u izgradnji. �lan 39. stav 2. Zakona o hipoteci prop-isuje da: “Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji, izda�e bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje za gradnju”, a stav 3. istog zakona da: “U tom slu�aju kupac po samom zakonu stupa u sva prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu”.

Odredbe �lana 39. stav 2. Zakona o hipoteci predvi�aju poseban slu�aj ništavosti rešenja koji se ne uklapa u ništavost predvi�enu �l. 257. i 258. ZUP - a, a u suprotnosti je sa pravilima vanparni�nog odnosno izvršnog postupka, što �e u praksi izazvati nejasno�e.

11. Redosled namirenja

Kad je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poveri-laca, redosled po kome se ispla�uju njihova potraživanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke odre�uje se prema danu, �asu i minutu nastaja-nja hipoteke (tzv. astronomsko ra�unanje vremena), ra�unaju�i od momenta prve upisane hipoteke.

Poverilac �e, u roku od sedam dana od dana naplate prodajne cene nepokretnosti, slede�im redom namiriti: 1) troškove prodaje, uklju�uju�i troškove i honorare tre�ih lica;

2) potraživanje hipotekarnog poverioca; 3) potraživanje hipotekarnog poverioca nižeg reda ili drugog poverioca sa jednakim redom obezbe�enja; 4) preostali iznos pripada dužniku (�lan 41. Zakona o hipoteci).

Ako je predmet hipoteke u ste�ajnom postupku, poverilac ima razlu�no pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti.

11.1. Prestanak hipoteke

Hipoteka kao sporeno pravo deli sudbinu glavnog potraživanja. Shodno tome, pravilo je da prestanak glavnog potraživanja povla�i i prestanak hipo-teke. Prestanak hipoteke ne nastupa trenutkom prestanka glavnog potraživanja nego tek kad je ona ispisana iz zemljišnog registra.

Potraživanje obezbe�eno hipotekom može prestati ispunjenjem (tj. kad hipotekarni dužnik plati potraživanje obezbe�eno hipotekom), kompen-zacijom otpuštanjem duga prenovom, nemogu�noš�u ispunjenja, ili smr�u dužnika ili poverioca ako je ugovor zaklju�en zbog li�nih osobina obe ugov-orne strane ili dužnika. Protekom vremena zastarelosti hipoteka ne prestaje. Hipotekarni poverilac, �ije je potraživanje zastarelo, a obezbe�eno je hipo-

92 PRIVREDNO PRAVO

tekom, može namiriti samo iz optere�ene stvari ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi. Zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se, me�utim, namiriti ni iz optere�ene stvari .

Ako je hipoteka bila zasnovana radi obezbe�enja uslovnog potraživanja ili potraživanja koje traje do odre�enog roka, neispunjenje uslova ili protek roka dovodi do prestanka hipoteke.

11.2. Odricanje od hipoteke

Hipoteka može prestati i nezavisno od postojanja (prestanka) glavnog potraživanja. U slu�aju da se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke to ne zna�i i odricanje od prava da traži ispunjenje glavnog potraživanja (�lan 345. ZOO). Prema odredbama �lana 51. Zakona o hipoteci odricanje hipotekarnog poverioca od hipoteke je jednostrana izjava volje poverioca. Ona mora biti izražena u pisanom obliku sa potpisom poverioca koji je overen u sudu ili kod kog drugog organa ovlaš�enog zakono. Na osnovu jednostrane izjave volje poverioca o odricanju od hipoteke vlasnik može zahtevati ispis hipoteke. Ako je vlasnik podneo zahtev za ispis iz hipoteke saglasio se odricanjem od hipo-teke i od tog momenta nastaje ugovor o odricanju od hipoteke.

11.3. Konfuzija i konsolidacija. Propast nepokretnosti

Konfuzija nastaje ako se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog pove-rioca i hipotekarnog dužnika.

Konsolidacija nastupa u kad se u istom licu sjedini svojstvo hipotekar-nog poverioca i vlasnika hipotekovane nepokretnosti.

Hipoteka prestaje i potpunom propaš�u nepokretnosti optere�ene hipotekom (ku�a srušena u zemljotresu; klizište je uništilo hipotekovanu nepokretnost). Ukoliko hipotekovana nepokretnost bude obnovljena (npr. na temeljima srušene ku�e sagra�ena je nova) hipoteka se ponovo uspostavlja i ponovni upis hipoteke vrši se po samom zakonu. Hipoteka se svodi na preo-stali deo ako predmet delimi�no propadne, a ispravka upisa vrši se po samom zakonu.

Pojedini pravni pisci smatraju da, ako se npr. za hipotekovanu srušenu ku�u dobije osigurana suma, nastaje po samom zakonu ru�na zaloga na toj sumi. Sama predaja iznosa novca, me�utim, ne stvara ru�nu zalogu. Na taj na�in se ne može konvertovati hipoteka u ru�nu zalogu ako o tome nije zaklju�en novi, akcesorni ugovor o ru�noj zalozi za obezbe�enje istog potraživanja.


11.4. Prestanak hipoteke u opštem interesu

Hipoteka prestaje i kad, na osnovu odluke državnog organa, u opštem interesu (eksproprijacija i sl.), pravo vlasnika na predmetu hipoteke pre�e na tre�e lice (novi vlasnik). Ispis hipoteke se vrši na zahtev novog vlasnik nepokretnosti.

11.5. Amortizacija

Hipoteka prestaje na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvr�uje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedni�ke svojine, ako: je: a) proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbe�enog potraživanja (stare hipoteke), b) upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može prona�i, ni njegovi naslednici (univerzalni suk-cesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbe�enog hipotekom; c) za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlaš�eno lice upisano u registar nepokretnosti.

11.6. Prodaja predmeta hipoteke radi namirenja

Hipoteka prestaje i kad je izvršena prodaja predmeta hipoteke sa ciljem da se hipotekarni poverilac namiri iz dobijene prodajne cene. .

11.7. Centralna evidencija hipoteka

Centralna evidencija hipoteka je centralna jedinstvena elektronska javna baza podataka u koju se unose hipoteke upisane u nadležni registar nepokret-nosti, radi pretraživanja i prikupljanja informacija o hipotekama.

Centralnu evidenciju hipoteka vodi Republi�ki geodetski zavod - kata-star nepokretnosti, u skladu sa zakonom.

Katastar nepokretnosti, po službenoj dužnosti, obavlja: 1) unos hipoteka upisanih u nadležni registar nepokretnosti; 2) unos drugih podataka o hipo-tekama upisanim u nadležni registar nepokretnosti; 3) unos svake promene ili brisanje navedenih podataka, koje su izvršene u nadležnom registru nepokret-nosti.

Centralna evidencija hipoteka zasniva se na na�elu javnosti (dostupna je svim licima, bez ograni�enja, radi pretraživanja ili prikupljanja informacija, u svakom trenutku u okviru radnog vremena katastra nepokretnosti ili, putem

94 PRIVREDNO PRAVO

Interneta, i van radnog vremena, bez naknade).

V. PRAVO ZALOGE NA POKRETNIM STVARIMA

1. PojamPravo zaloge na pokretnim stvarima je, tako�e, stvarno pravo na tu�oj

pokretnoj stvari. Najve�i zna�aj u pravnom životu ima založno pravo koje nastaje na osnovu ugovora. Ugovorno založno pravo ima dve podvrste - ru�nu zalogu i hipoteku na pokretnoj stvari.

2. Predmet zalogePredmet zaloge može biti bilo koja individualno odre�ena stvar na kojoj

postoji pravo svojine, a koja je u prometu. Predmet založnog prava može biti i zbir pokretnih stvari kao što je roba u odre�enom skladištu, ili prodavnici, inventar koji služi za obavljanje privredne delatnosti i sli�no.

Stvari koje su izuzete iz prometa kao što su prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi133 ne mogu biti predmet založnog prava.

Predmet zaloge na pokretnoj stvari može biti suvlasni�ki udeo stvari ili zbira pokretnih stvari ili bilo koji idealni deo imovinskih prava.

Po pravilu, predmet ru�ne zaloge je nepotrošna stvar. Založiti se mogu samo stvari koje imaju imovinsku vrednost pa se mogu unov�iti. Tako, pred-met zaloge ne mogu biti ni stvari koje imaju isklju�ivo afekcionu vrednost za vlasnika kao što su: li�na pisma, isprave o identitetu itd.134

Stvari van prometa ili u ograni�enom prometu (ako to isklju�uje njihovo unov�enje po pravilima založnog prava), ne mogu biti predmet zaloge jer se ne mogu unov�iti. Ne mogu se unov�iti pokretne stvari koje se, po pravili-ma izvršnog postupka, ne mogu izložiti prodaji zbog toga što su izuzete od izvršenja ili ako je na tim stvarima ograni�eno izvršenje.135

Založno pravo na pokretnoj stvari obuhvata sve pripatke i priraštaje te stvari, kao i plodove ako nisu odvojeni. Strane mogu ugovoriti posebno založno pravo na plodovima koji su odvojeni.

Predmet zaloge na pokretnoj stvari mogu biti postoje�e ili budu�e pokretne stvari i prava sa kojima zalogodavac može slobodno raspolagati što je ve� istaknuto u izlaganju o na�elu akcesornosti.

Intelektualna svojina može biti objekat registarskog založnog prava,


s tim što se zaloga na tim pravima upisuje u registar zavoda nadležnog za intelektualnu svojinu, i to: registar žigova, registar patenata, registar mod-ela, registar uzoraka i registar geografskih oznaka porekla (�lan 14. stav 3. ZZP).136 Tako�e, predmet zaloge može biti pravo potraživanja zalogodavca prema dužniku i druga imovinska prava.

3. Ru�na zaloga (pignus)3.1. POJAM

Založno pravo na pokretnoj stvari naj�eš�e se zasniva na osnovu ugov-ora. Ugovor o zalozi pokretne stvari je ugovor kojim se dužnik ili neko tre�i (zalogodavac) obavezuje poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda odre�enu pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine, da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude ispla�eno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primeljenu stvar �uva i po prestanku svog potraživanja vrati neošte�enu zalogodavcu.

Ru�na zaloga (pignus) se sti�e predajom pokretne stvari u državinu pove-rioca i postoji sve dok je poverilac njen držalac

3.2. UGOVOR O ZALOZI (CONTRACTUS PIGNERATICIUS). POJAM I OSOBINE.

Ugovor o zalozi može biti zaklju�en istovremeno kad i glavni ugovor (ugovor o kreditu, ugovor o zajmu, ugovor o prodaji s obro�nim otpaltama cene) ili posle zaklju�enja glavnog ugovora. Naj�eš�e je ugovor o zalozi reg-ulisan sa jednom ili više odredaba glavnog ugovora.

Ugovorom o zalozi obavezuje se dužnik ili neko tre�e lice (zalogodavac) poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji neko pravo svojine, da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude ispla�eno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar �uva i po prestanku svog potraživanja vrati neošte�enu zalogodavcu.

Ugovor o zalozi je akcesoran i neformalan.Zaloga se može dati za budu�u, kao i za uslovnu obavezu. Zalogodavac

može zaklju�iti punovažan ugovor o zalozi ako ima sposobnost za raspolag-anje stvarima koje daje u zalogu.

3.3. PRAVA I OBAVEZE STRANA IZ UGOVORA O ZALOZI

3.3.1. Prava i obaveze zalogodavca

96 PRIVREDNO PRAVO

Zalogodavac sti�e založno pravo tek kada mu stvar koja je predmet ugovora bude predata na na�in predvi�en za predaju te stvari.

Ako je stvar ve� založena drugome založno pravo na toj stvari nastaje kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi o zaklju�enju ugov-ora o zalozi sa drugim poveriocem i naloži mu da po naplati svog potraživanja stvar preda novom poveriocu (drugom zalogodavcu).

3.3.2.Prava i obaveze zalogoprimcaOsnovna obaveza zalogoprimca je da stvar koja mu je predata �uva sa

pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog doma�ina. Shodno tome, zal-ogoprimac je dužan preduzeti sve pravne i fakti�ke radnje nužne za o�uvanje svojstava i vrednosti stvari. Zalogoprimac koji nije postupao sa pažnjom do-brog privrednika odnosno dobrog doma�ina odgovara za štetu koja je zbog toga nastala na stvari.

Založni poverilac, po pravilu, nije ovlaš�en koristiti (upotrebljavati) predmet zaloge niti je može dati drugome na upotrebu (na primer, ugovorom o posluzi, ugovorom o zakupu) ili zalogu (podzaloga). Poverilac i dužnik mogu ugovorom o zalozi predvideti da je zalogodavac ovlaš�en upotrebljava-ti (koristiti) stvar, s obzirom da je pravilo o uzdržavanju od upotrebe založene stvari, dispozitivno. Neovlaš�eno upotrebljavanje založene stvari pooštrava zalogoprim�evu odgovornost za štetu.

Zalogoprimac, po pravilu, ima neposrednu državinu na stvari. Državina zalogoprimca je, me�utim, nesamostalna jer založni dužnik ima ovlaš�enje na samostalnu i posrednu državinu stvari.137 Založni poverilac ne mora, me�utim, imati isklju�ivu državinu stvari koja je predmet zaloge. Zalogodavac može predati kao predmet zaloge suvlasni�ki deo stvari na kojoj založni poverilac (zalogoprimac) sti�e sudržavinu. Jedna stvar se može više puta založiti i u tom slu�aju samo prvi zalogoprimac ima neposrednu državinu stvari, a ostali zal-ogoprimci imaju posrednu državinu. Zalogoprimac može izgubiti neposrednu državinu, a zadržati posrednu, posredstvom nekog tre�eg lica. Naime, sud može odlu�iti, po zahtevu zalogodavca, da se založena stvar oduzme od za-logoprimca i preda nekom tre�em licu da je drži za njega, ako zalogoprimac postupa prema založenoj stvari protivno ugovoru i zakonu. Ako je dug nami-ren zalogoprimac je u obavezi da stvar odmah vrati zalogodavcu.

Državina predmeta zaloga obezbe�uje poverioca da �e se, u slu�aju da dužnik dug ne plati u vreme dospelosti, naplatiti iz založene stvari.

Zalogoprimac je ovlaš�en da zahteva od zalogodavca drugu odgovaraju�u zalogu ako se pokaže da založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak, i da ne predstavlja dovoljno obezbe�enje naplate potraživanja.


Zalogoprimac je ovlaš�en da se naplati iz vrednosti založenih stvari ako dužnik (zalogodavac) ne plati dug o dospelosti. U toj situaciji poverilac može zahtevati od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po teku�oj ceni, kad stvar ima berzansku ili tržišnu cenu. Kod ugovora o privredi poveri-lac nije dužan da se obra�a sudu nego može, pod odre�enim uslovima, pristu-piti prodaji založene stvari na javnoj prodaji.

Iz cene postignute prodajom založene stvari zalogoprimac ima pravo da se naplati pre ostalih poverilaca i to: potraživanje, dužnu kamatu, troškove u�injene za o�uvanje založene stvari, kao i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja. Ovo pravo prestaje prestankom njegove državine, a ponovo nastaje vra�anjem državine stvari.

3.4. PRENOŠENJE ZALOŽNOG PRAVA

Založno pravo je akcesorno i ne može se samo, bez potraživanje iz samo-stalnog ugovora, prenositi na tre�e lice. Ako je založni poverilac ugovorom o ustupanju na tre�eg (prijemnika, novog poverioca) preneo svoje potraživanje (cesija), sa potraživanjem prelaze na prijemnika sporedna prava uklju�uju�i i zalogu. Na osnovu ugovoru o cesiji prijemnik (novi poverilac) sti�e prema zalogodavcu (dužniku) ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja, a prestaje zualožno pravo zalogoprimca. Ukoliko dužnik ne plati dug novom poveriocu u vreme dospelosti, prijemnik (novi založni poverilac) može zahtevati da se namiri iz vrednosti založene stvari.

Zalogoprimac nema pravo da založenu stvar preda dalje u zalogu (podz-alogu), radi obezbe�enja pla�anja svog duga. Ako to u�ini bez dozvole za-logodavca odgovara i za slu�ajnu propast ili ošte�enje stvari koja bi se do-godila tom prilikom. Ukoliko je zalogodavac dozvolio založnom poveriocu da založenu stvar preda dalje u podzalogu, radi obezbe�enja pla�anja svog duga, poverilac zalogoprimca (podzalogoprimac) sti�e na stvari neposrednu državinu. Zalogodavac je u obavezi da svoj dug isplati podzalogoprimcu. Ako takva obaveza zalogodavca ne bi postojala moglo bi de desiti da zalogopri-mac (kasnije, podzalogodavac) ne plati dug podzalogoprimcu, i da zbog toga on ne vrati stvar podzalogdavcu.138

3.5. PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA

Založno pravo prestaje apsolutno ako više ne pripada ni jednom sub-jektu, a relativno ako prestane za dotadašnjeg imaoca ali pre�e na drugog imaoca založnog prava.139 Založno pravo prestaje kad založni poverilac

98 PRIVREDNO PRAVO

izgubi državinu stvari.Prestanak (samostalnog) ugovora ima za posledicu prestanak založnog

prava. Ovo je naj�eš�i na�in prestanka založnog prava. Potraživanje mora pr-estati u potpunosti, uklju�uju�i i sporedna potraživanja (kamate, troškove itd).

Založno pravo prestaje propaš�u predmeta zaloge.

Vra�anje zaloge zalogodavcu kojom je bilo obezbe�eno ispunjenje obaveze, ne zna�i poverio�evo odricanje od prava da traži njeno ispunjenje. Vra�anjem zaloge zalogodavcu ne prestaje glavno potraživanje. Poverilac se, me�utim, više ne može naplatiti iz vrednosti založene stvari nego namirenje može zahtevati, kao hirograferni poverilac, na celokupnoj imovini dužnika koja nije izuzeta od izvršenja.

Založno pravo prestaje ako uslov nije ispunjen i protekom odre�enog roka.

Zaloga prestaje i konsolidacijom - ako zalogoprimac postane vlasnik založene stvari (na primer, nasle�ivanjem), a na predmetu zaloge ne postoje založna prava tre�ih lica.140

Založno pravo prestaje u slu�aju kad je prestalo postojati pravno lice (izgubilo je pravnu sposobnost) iza koga nema univerzalnog sukcesora.

4. Registarsko založno pravo (hipoteka na pokretnoj stvari)

4.1. POJAMRegistarsko založno pravo (hipoteka na pokretnoj stvari, mobilijarna

hipoteka) je pravo zaloge na pokretnim stvarima koja nastaje bez predaje predmeta zaloge u državinu založnog poverioca (on nema pravo na državinu predmeta zaloge),141 samim upisom založnog prava u registar zaloge. Na isti na�in nastaje i zaloga na pravu potraživanja i drugim imovinskim pravima (na primer, pravu intelektualne svojine). Na�in sticanja založnog prava (modus acquirendi) na pokretnim stvarima i pravima je, prema tome, upis u registar zaloge, poput sticanja hipoteke (koja za predmet ima nepokretne stvari). Za razliku od ru�ne zaloge, kod koje se publicitet postiže predajom pokretne stvari poveriocu, založno pravo i publicitet na pokretnim stvarima ne postiže se predajom stvari poveriocu, nego upisom u registar zaloge, dok državinu i dalje zadržava dužnik. Stvar (pravo) dužnik i dalje ima u državini pa je može koristiti i njome raspolagati. Koriš�enje i raspolaganje stvari omogu�ava dužniku da sti�e prihode iz poslovanja i na taj na�in pove�a izglede da uredno otplati kredit.142

Registar zaloge je elektronski registar založnih prava pravnih i � zi�kih


lica koga vodi organ uprave.143 Vodi se u skladu sa na�elima jedinstvenos-ti, dostupnosti i javnosti. Registar zaloge je jedinstvena elektronska baza podataka za teritoriju Republike Srbije. U centralnoj bazi podataka �uvaju se svi uneti podaci. Podaci iz Registra zaloge su javni i svako ima pravo da zahtev pristup podacima upisanim u Registar zaloge, bez dokazivanja pravnog interesa.

4.2. UGOVOR O ZALOZI

Založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar zasniva se na osnovu ugovora, a sti�e upisom u registar zaloge, osim ako nije druk�ije odre�eno zakonom. Da li �e ovaj ugovor zaklju�iti odlu�uju strane vo�ene autonomijom volje. Ugovor o zalozi zaklju�uju zalogodavac i zalogoprimac. Zalogodavac može biti i tre�e lice koje pruža obezbe�enje za tu�i dug.

Ugovor o zalozi nastaje ako su strane postigle saglasnost: o objektu založnog prava, o potraživanju koje se obezbe�uje založnim pravom i da �e se pravo založnog poverioca upisati u registar založnog prava (bitni sastojci ugovora). Ugovor mora biti zaklju�en u pisanoj formi koja je odre�ena kao bitan uslov njegove punovažnosti.

4.3. POTRAŽIVANJE KOJE SE OBEZBE�UJE.

Registarskom zalogom može se obezbediti nov�ano potraživanje u doma�oj ili stranoj valuti. Nov�ano potraživanje obuhvata iznos glavnog potraživanja, dužnu kamatu i troškove, a može biti budu�e i uslovno.

4.4. DEJSTVO UGOVORA O ZALOZI

Zaklju�enjem ugovora o zalozi izme�u zalogodavca i zalogoprimca nas-taju ovlaš�enja i obaveze. Zalogodavac je u obavezi da �uva objekat založnog prava sa pažnjom dobrog doma�ina, odnosno dobrog privrednika i, shodno tome, održava predmet založnog prava u ispravnom stanju i vrši potrebne opravke na njemu. Ugovorom o zalozi može se predvideti i obaveza zalogo-davca da osigura predmet založnog prava.

Zalogodavac i posle upisa u registar zaloge ima pravo da drži objekat založnog prava, upotrebljava ga prema njegovoj uobi�ajenoj nameni i pri-bira plodove ako objekat založnog prava daje plodove. Zalogodavac gubi državinu, ako ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu.

4.4.1. Ovlaš�enje zalogodavca da raspolaže objektom zalogeZalogodavac je ovlaš�en da objekat založnog prava izda u zakup ili ga na

100 PRIVREDNO PRAVO

osnovu drugog ugovora preda na upotrebu i pribiranje plodova tre�im licima. On može otu�iti objekat založnog prava i preneti na njemu pravo svojine na tre�e lice. Pribavilac sti�e pravo svojine optere�eno upisanim založnim pra-vom. Ukoliko zalogodavac objekat založnog prava prodaje u okviru svoje re-dovne delatnosti, kupac sti�e pravo svojine bez tereta. Zalogodavac je dužan da, bez odlaganja, podnese zahtev radi upisa založnog prava u registar zaloge na teret novog vlasnika.

4.4.2. Dejstvo upisa u registarZaložni poverilac sti�e založno pravo, po pravilu, upisom u registar za-

loge. Upis založnog prava mogu zahtevati poverilac ili zalogodavac. Ako upis zahteva poverilac potrebna je izri�ita pismena izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u registar zaloge. Poverilac koji je stekao založno pravo upisom u registar postaje založni poverilac. Od tog momenta on se može naplatiti iz vrednosti objekta založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude ispla�eno o dospelosti. Založno pravo poverioca deluje i prema tre�em licu koje je predmet založnog prava pribavilo od zalogodavca, kao i docnijim pribaviocima objekta založnog prava (�l. 5, 6. i 15. ZZP).

4.5. NAMIRENJE NA OBJEKTU ZALOGE

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac sti�e državinu po samom zakonu i pravo da iz vrednosti objekta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje, dužnu kamatu i troškove oko ostva-renja naplate potraživanja. Postupak namirenja po�inje kad založni poverilac dostavi obaveštenje preporu�enim pismom dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice, na adresu upisanu u Registar zaloge. Založni poverilac je dužan da zatraži da se u Registar zaloge upiše da je zapo�eo postupak namirenja. Od dana dostavljanja obaveštenja založnog poverioca dužniku i zalogodavcu (kad to nije isto lice), založni poverilac sti�e pravo da objekat založnog prava uzme u državinu i da se namiri iz vrednosti objekta založnog prava.

Založni poverilac može sudu podneti zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju objekta založnog prava od zalogodavca ili lica u �ijoj se državini predmet založnog prava nalazi i predaju tog predmeta založnom poveriocu u državinu.

Ukoliko zalogodavac ima svojstvo pravnog lica ili � zi�kog lica koje se profesionalno bavi trgovinskom delatnoš�u (trgovinsko društvo, banka, ustanova, preduzetnik itd.) ugovorom o zalozi može se predvideti da založni


poverilac ima pravo da objekat založnog prava proda na vansudskoj javnoj prodaji, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. U slu�aju da predmet založnog prava nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poveri-lac ga može prodati na na�in na koji bi to u�inio razuman i pažljiv �ovek, �uvaju�i interese dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice.

Ako je zalogodavac � zi�ko lice, koje ugovor o zalozi zaklju�i izvan ok-vira trgovinske delatnosti, ugovorom o zalozi se ne može unapred predvideti da �e objekat založnog prava pre�i u svojinu založnog poverioca ili da ga poverilac može prodati po unapred odre�enoj ceni ili zadržati za sebe, ako njegovo potraživanje nije namireno o dospelosti.

4.6. NA�IN I REDOSLED NAMIRENJA. PRESTANAK REGISTARSKE ZALOGE.

Posle upisa po�etka namirenja u Registar zaloge založni poverilac može zahtevati sudsku prodaju - tj. da sud donese odluku da se objekat založnog prava proda na javnoj prodaji ili po teku�oj ceni, kad stvar ima tržišnu ili ber-zansku cenu. Založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji ako je takav na�in predvi�en ugovorom o zalozi.

Založni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom objekta založnog prava naplati svoje potraživanje pre ostalih poverilaca zalogodav-ca. Ako je jedan objekat založnog prava, putem upisa u Registar zaloge, založen nekolicini poverilaca, red po kome se ispla�uju njihova potraživanja iz vrednosti tog objekta, odre�uju se prema trenutku upisa njihovih založnih prava u Registar zaloge.

Red prvenstva izme�u registarskog založnog prava i zaloge (koja nastaje predjom založene stvari u državinu poveriocu) odre�uje se prema vremenu nastanka.

Založno pravo prestaje brisanjem upisanog založnog prava iz Registra zaloge. Registarska zaloga se briše ako je: prestalo potraživanja koje ona obezbe�uje, propaš�u stvari koja je objekat zaloge, prodajom objekta založnog prava, protekom roka, konfuzijom, konsolidacijom i odricanjem poverioca od založnog prava.144

102 PRIVREDNO PRAVO

Glava tre�aOSNOVNI POJMOVI OPŠTEG DELA

OBLIGACIONOG PRAVA

Odeljak prviUVOD

I. POJAM I DEOBA OBLIGACIONOG PRAVAObligaciono pravo je sistem pravnih normi kojima su regulisani obliga-

cioni odnosi (objektivno obligaciono pravo), odnosno nau�na disciplina koja prou�ava veze izme�u pravnih normi obligacionog prava.

Izraz “obligaciono pravo” ima koren u latinskoj re�i “obligo” koja zna�i privezati, obvezati, vezati, zadužiti.145 “Obligaciono pravo” ozna�ava se i kao “obvezno pravo”, tražbeno pravo” i “dugovinsko pravo”. Ovi izrazi su si-nonimi i imaju u vidu iste pravne odnose. Iz objektivnog obligacionog prava subjekti prava izvode subjektivno obligaciono pravo.146

Obligaciono pravo se deli na opšte i posebno obligaciono pravo. Posebni deo obligacionog prava odre�uje pojedine obligacione odnose (najzna�ajniji su ugovori). Pravila posebnog dela obligacionog prava primenjuju se samo na od-nose koje ona ure�uje (pravila o prodaji se, u na�elu, ne mogu primeniti na odnos nastao zaklju�enjem ugovora o poklonu, ali se na oba ugovora primenjuju poje-dina pravila o ugovorima uopšte sadržana u opštem delu obligacionog prava).

II. POJAM OBLIGACIONGO ODNOSA

Obligacioni odnos je obligacija zasnovana izme�u poverioca i dužnika koja ovlaš�uje poverioca da zahteva od dužnika izvršenje obaveze, a obave-zuje dužnika da tu obavezu ispuni. Poverilac i dužnik su strane u tom odnosu. One su dužne da izvrše svoju obaveze i odgovorne su za njihovo ispunjenje.


III. IZVORI OBLIGACIJA

Izvori obligacija su relevantne �injenice ili skupine �injenica za koje ob-jektivno pravo vezuje nastanak obligacionog odnosa. Ako se te �injenice ili skupine �injenica steknu nastaje (izvire) obligacija. Izvor obligacija se razli-kuje od izvora obligacionog prava u formalnom smislu - skupa pravnih normi kojima su regulisane obligacije, objektivno pravo (najvažniji formalni izvori prava su pisani - zakoni i podzakonski akti).

Pravne �injenice (npr. izjava volje, prouzrokovanje štete, pravno neos-novano oboga�enje) se objedinjuju u celine (grupe, skupine) koje se odlikuju zajedni�kim obeležjima i na njih se primenjuju ista osnovna pravila.147

ZOO u izvore obligacija ubraja: ugovor (�l. 26 - 153); prouzrokovanje štete (�l. 154 - 209); sticanje bez osnova (�l. 210 - 219); poslovodstvo bez naloga (�l. 220 - 225) i jednostrane izjave volje (javno obe�anje nagrade i izdavanje hartija od vrednosti �l. 229 - 261), ali to mogu biti i neke druge �injenice.

Odeljak drugiUGOVOR

I. POJAM, OSOBINE I ZNA�AJ

Ugovor je saglasna izjava volje dva ili više lica imovinskog karaktera, radi zasnivanja, izmene ili prestanka obligacionog odnosa.148 Ugovor uvek predstavlja dvostrani pravni posao. Suprotno tome, u jednostranom pravnom poslu postoji izjava volje samo jedne strane koja proizvodi obligaciona de-jstva (npr. javno obe�anje nagrade i izdavanje hartije od vrednosti).

Ugovor se, po pravilu, zasniva na na�elima autonomije volje i konsensu-alizma. Autonomija volje je mogu�nost da se zaklju�i ili ne zaklju�i ugovor, da se izabere strana sa kojom �e se ugovor zaklju�iti te da se, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obi�aja, on uredi po njihovoj volji. Na�elo konsensualizma izražava se u mogu�nosti strana da ugovor, u principu, zaklju�e prostom saglasnoš�u volja. Naime, zaklju�enje ugovora ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom druk�ije odre�eno, a volja za zaklju�enje ugovora se može izjaviti re�ima, uobi�ajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnoš�u može zaklju�iti o njenom postojanju.149

104 PRIVREDNO PRAVO

II. PODELA UGOVORA

Sloboda ugovaranja omogu�ava stranama zaklju�ivanje mnoštva razli�itih ugovora - i onih koji nisu predvi�eni dispozitivnim zakonskim odredbama. Pravna literatura klasi� kuje ugovore u grupe po odre�enim kriterijumima. Ova podela ima i prakti�ni zna�aj pošto se posebna pravila u pogledu prava i obaveza ugovornih strana primenjuju samo na odre�enu grupu ugovora.

Prema odnosu prava i obaveza ugovori se dele na: jednostrano obavezne i dvostrano obavezne, teretne i dobro�ine te na komutativne i aleatorne. Jed-nostrano obavezni ugovori stvaraju jednu ili više obaveza samo za jednu ugovornu stranu. Obaveze nisu uzajamne nego jedna strana u ugovoru sti�e prava (poverilac), a druga obaveze (dužnik). Jednostrano obavezni ugovori su npr.: ugovor o jemstvu, ugovor o poklonu,150 ostava u kojoj nije ugovorena naknada za ostavoprimca. I jednostrano obavezni ugovori su dvostrani pravni poslovi pošto su potrebne izjave volje obe ugovorne strane za njihovo zas-nivanje.

Dvostrano obavezni ugovori stvaraju uzajamne obaveze tako da obe ugovorne strane sti�u i prava i obaveze. Tako se u ugovoru o prodaji obav-ezuje prodavac da preda stvar koju prodaje kupcu da na njoj stekne pravo svo-jine, a kupac se obavezuje da plati cenu. U zasnivanju dvostrano obaveznih ugovora strane polaze od na�ela jednake vrednosti davanja, dok u jednostrano obaveznom ugovoru samo jedna strana je dužnik, a druga poverilac.

U teretnom ugovoru (oneroznom, ugovoru s naknadom) ugovorna strana za prestaciju koju prima daje odgovaraju�u naknadu. U dobro�inom ugovoru (lukrativni, besplatni, bez naknade) jedna ugovorna strana ne daje nikakvu naknadu za prestacije koje prima od druge ugovorne strane. Svi dvostrano obavezni ugovori su istovremeno i teretni, ali svaki jednostrano obavezni ugovor nije besteretan. Ugovor o posluzi i ostavi bez naknade su, tako�e, dobro�ini dok su ugovori: o delu, o prodaji, o razmeni, zakupu itd. teretni.

Ako je u trenutku zaklju�enja ugovora izvestan odnos i visina obaveza i prava odnosno obaveze jedne strane u dobro�inom ugovoru, ugovor je ko-mutativan. U kategoriju komutativnih ugovora svrstava se najve�i broj teret-nih ugovora (ugovor o prodaji, zameni, delu, zakupu, zajmu s kamatom itd.). U aleatornim ugovorima u trenutku zaklju�enja za obe ili jednu ugovornu stranu nisu poznata prava i obaveze, njihov odnos ili visina, nego to zavisi od neke neizvesne okolnosti. Ugovorna strana iz aleatornog ugovora ne može uspešno zahtevati poništenje ugovora i u slu�aju da iz takvog ugovora ne ost-vari o�ekivanu prestaciju, pošto su se strane unapred sporazumele na nejednak odnos prestacija ili da jedna strana iz ugovora ne dobije ništa, a druga sve što je predmet ugovora.


S obzirom na formu zaklju�enja ugovori se dele na formalne i neformalne. U formalnim ugovorima relevantna je volja za zaklju�enje ugovora samo ako je izražena u formi propisanoj zakonom ili predvi�enoj voljom ugovornih strana. Saglasnost o bitnim elementima ugovora mora biti izražena u odre�enoj formi.

Neformalni ili konsensualni ugovori zaklju�uju se prostom saglasnoš�u volja. Ugovor je zaklju�en kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sas-tojcima ugovora.

Prema dužini trajanja prestacije ugovori se dele na ugovore sa trenut-nim izvršenjem i ugovore sa trajnim izvršenjem obaveza. Ugovori sa trenut-nim izvršenjem obaveza se izvršavaju u jednom trenutku, pošto se obaveze iz ugovora sastoje iz jednog (po pravilu, nedeljivog) akta �injenja, ne�injenja ili propuštanja. To su npr: prodaja za gotovo, ugovor o razmeni ako se istovre-meno izvršavaju. Ugovori sa trajnim prestacijama se izvršavaju u vremenu (roku) sa više akata �injenja, ne�injenja ili propuštanja. Ugovori o zakupu, o osiguranju, itd, su, po prirodi stvari, ugovori kod kojih se zasnovane obaveze mogu izvršiti samo u odre�enom vremenskom periodu. Brojni su ugovori sa trajnim izvršenjem obaveza, koji se izvršavaju u odre�enom vremenskom periodu, ponavljanjem prestacija (npr. pla�anje zakupnine u ugovoru o za-kupu) i prestaju tek sa ispunjenjem poslednje prestacije.

S obzirom na sadržaj i na�in zaklju�enja ugovori se mogu grupisati na: ugovore sa sporazumno odre�enom sadržinom i ugovore po pristupu; kolek-tivne i individualne ugovore i generalne i specijalne (posebne). U ugovorima sa sporazumno odre�enom sadržinom ugovorne strane svojom voljom, nakon prethodnog pregovaranja o bitnim elementima ugovora, sporazumno odre�uju sadržinu ugovora i kada je on imenovan i ure�en propisima. U ugovorima po pristupu jedna ugovorna strana ili tre�e lice unapred odre�uje sadržinu ugovora i on ne nastaje nakon prethodnog pregovaranja o bitnim elementima ugovora, a druga strana može samo pristupiti tako u�injenoj ponudi ili od nje odustati.

Kolektivni ugovor jedna ili obe ugovorne strane zaklju�uju u ime i za ra�un lica koja sa�injavaju odre�enu grupu (asocijaciju, kolektiv, preduze�e, društvo). Ugovor ne veže samo ugovorne strane nego i pripadnike grupe koju je reprezentovala ugovorna strana i nezavisno da li su oni u�estvovali i bili pred-stavljeni u vreme zaklju�enja ugovora. U praksi se zaklju�uju i kolektivni ugov-ori o osiguranju života, o osiguranju poljoprivrednih proizvoda kooperanata izme�u poljoprivredne zadruge i osiguravaju�eg fonda, a takav karakter ima i prinudno poravnanje poverilaca pošto on proizvodi dejstvo za sve poverioce istog dužnika i one koji su glasali protiv poravnanja, ali su ostali u manjini.

106 PRIVREDNO PRAVO

Individaualni ugovor zaklju�uju dve ugovorne strane neposredno (bez obzira da li su pravna ili � zi�ka lica) i dejstvo ugovora se proteže na njih, a ne na tre�a lica koja nisu u�estvovala u njegovom zaklju�enju. Kolektivnim ugovorom se odre�uje sadržina budu�ih individualnih ugovora, pa je ova podela zna�ajna kod ocene dejstva i punovažnosti ugovora. Naime, odredbe individualnog ugovora ne mogu biti u suprotnosti sa kolektivnim ugovorom koji ima snagu propisa. 151

Generalni (opštim, okvirnim) ugovorom ugovorne strane ure�uju samo opšte obaveze iz ugovora. Prestacije iz glavnog ugovora, koji je naj�eš�e tra-jan, prostiru se na svo vreme trajanja obligacionog odnosa izme�u stranaka. Specijalnim (individualnim, posebnim) ugovorom se konkretizuju (preciziraju) prava i obaveze ugovornih strana. Specijalni ugovor ne može biti u suprotnosti sa generalnim ugovorom. Naj�eš�e se zaklju�uje generalni ugovor o gra�enju objekta, ako izgradnja traje duže vremena (npr. nekoliko godina) i može se os-tvariti u odre�enim fazama, a specijalnim ugovorom se odre�uju radovi koji �e se izvesti u kra�em vremenskom periodu (od 6 meseci ili jednu godinu).

Na osnovu karaktera prestacije ugovori se mogu podeliti na proste (jed-nostavne) i složene (mešovite). Prosti (jednostavni) ugovori sastoje se od el-emenata karakteristi�nih za sadržinu samo jednog ugovora (npr. o posluzi, delu, prodaji, zakupu). Složeni (mešoviti) ugovori se sastoje od više razli�itih prostih ugovora koji zajedno �ine jednu celinu, jedan novi ugovor (npr. ugov-or o ugostiteljskim uslugama).

Prema obavezi da se zaklju�i drugi ugovor ugovori se mogu podeliti na preliminarne ugovore (predugovore) i glavne ugovore. Predugovor (prelimi-narni ugovor) je ugovor kojim se jedna ili obe strane obavezuju da zaklju�e drugi, glavni ugovor. Glavni ugovor je drugi ugovor na �ije su se zaklju�enje obavezale strane u predugovoru. Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora.

Kada je kriterijum podele zakonsko regulisanje ugovori se mogu kla-si� kovati na imenovane i neimenovane. Imenovani ugovori su �esti u praksi zbog �ega je odre�ena njihova pravna priroda i bitna sadržina imperativnim ili dispozitivnim odredbama zakona. Veliki broj imenovanih ugovora reguliše ZOO (prodaja, razmena, zajam, zakup, itd.) ali i drugi zakonski tekstovi. Tako je imenovan ugovor o doživotnom izdržavanju (regulisan Zakonom o nasle�ivanju), ugovor o autorskom delu itd. Neimenovani su ugovori �ija sadržina nije unapred odre�ena u zakonima kao tipi�na i imenovana. Oni nisu �esti u prometu, a imaju sadržinu i prirodu kakvu odrede ugovorne strane u granicama svoje autonomije volja. Kada neimenovani ugovori postanu �eš�i


zakonodavac ih, po pravilu, reguliše i oni postanu imenovani ugovori. Za punovažnost imenovanog ugovora nije neophodno da strane regulišu sve od-nose. Dovoljno je da se saglase sa bitnim elementima ugovora, i na njega se primenjuju odgovaraju�e dispozitivne ili imperativne zakonske odredbe. 153

Prema zavisnosti jednog ugovora od drugog ugovori se mogu grupisati na samostalne i akcesorne. Samostalni ugovori nastaju i proizvode dejstva nezavisno od drugog ugovora. U praksi takvi ugovori dominiraju (npr. pro-daja, zakup, ostava). Akcesorni ugovori zavise od nastanka, dejstva i pres-tanka samostalnog ugovora. Bez prethodnog nastanka samostalnog ugovora ne može nastati ni akcesorni ugovor (stoga je npr. ugovor o ugovornoj ka-zni, jemstvu i hipoteci zavisan od prethodnog nastanka nekog samostalnog ugovora). Prestankom samostalnog prestaje i akcesorni ugovor (ako se ugasi obaveza glavnog dužnika gasi se i obaveza jemca itd).

III. ZAKLJU�ENJE UGOVORA

Zaklju�enje ugovora je procedura postizanja saglasnosti volja strana da bi nastao ugovor. Obligacioni ugovor kojim se zasniva, menja ili prestaje obligacioni odnos, nastaje i proizvodi dejstva ukoliko su ostvarene opšte pret-postavke u pogledu saglasnosti volja, predmeta, pravne sposobnosti i osnova, te posebne pretpostavke u odnosu na formu ugovora, uslova i davanja saglas-nosti za zaklju�enje ugovora.154

1. Saglasnost voljaSaglasnost volja je prvi i najvažniji sastojak ugovora. Ugovor može nas-

tati samo o onome o �emu se se ugovorne strane složile (usaglasile). Sadržina ugovora je odre�ena voljom strana, a eventualno dispozitivnim zakonskim odredbama. Saglasnost volja postoji samo kada su izjave volje ugovornih strana punovažne, a ne kada sadrže nedostatke. Ne postoji saglasnost volja i ugovor ne može punovažno nastati kad strane veruju da su saglasne, a u stvari me�u njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze (�lan 63. ZOO).

Ugovor je dvostrani pravni posao i da bi punovažno nastao nužno je u�eš�e volje i jedne i druge strane. Njihove volje, iako motivisane sopstvenim interesima, proizvode dejstvo samo ako su uzajamne i podudarne. Da bi sa-glasnost tih volja nastala, a na taj na�in i ugovor, volje moraju biti ujedinjene i uskla�ene. Naj�eš�i na�in postizanja saglasnosti volja se odigrava putem ponude i njenog prihvatanja.155

108 PRIVREDNO PRAVO

1.1. PONUDA

Ponuda je jednostrana i ozbiljna izjava volje jednog lica, koja sadrži sve bitne sastojke ugovora, upu�ena drugom licu da bi se njenim prihvatan-jem mogao zaklju�iti ugovor (�lan 32. stav 1. ZOO). Predlog za zaklju�enje ugovora (ponuda) proizvodi dejstvo ukoliko sadrži bitne sastojke ugovora koga ponudilac namerava zaklju�iti, bez obzira što je taj ugovor neta�no ozna�en.156

Ne predstavlja ponudu izjava koja nije jasna odnosno kad sadrži rezerve u pogledu bitnih sastojaka ugovora. Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i dru-gih obaveštenja, kao i oglasi u�injeni putem štampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi na�in, ne predstavljaju ponudu za zaklju�enje ugovora, nego samo poziv da se u�ini ponuda pod objavljenim uslovima. Pravilo je da ponuda mora biti ozbiljna i upu�ena odre�enom licu. Zna�aj ponude ima i predlog za zaklju�enje ugovora u�injen neodre�enom broju lica koji sadrži bitne sastojke ugovora �ijem je zaklju�enju namenjen, ukoliko druk�ije ne proizilazi iz okol-nosti slu�aja. Izlaganje robe sa ozna�enjem cene smatra se kao ponuda ukoliko druk�ije ne proizilazi iz okolnosti slu�aja ili obi�aja. Ponuda se može u�initi prisutnom ili odsutnom licu, nekim od posrednih ili neposrednih na�ina izjav-ljivanja volje i u bilo kojoj formi. Izuzetno, ponuda za zaklju�enje ugovora za koga zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je u�injena u toj formi.

Najvažnije dejstvo ponude je da, ako bude prihva�ena, zasnuje ugovor. Ponuda u�injena i pre nego što je prihva�ena, proizvodi dejstvo u odre�enom vremenskom periodu. Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obav-ezu da održi ponudu isklju�io, ili ako to isklju�enje proizilazi iz okolnosti po-sla. Ponudilac koji je vezan ponudom ne može je opozvati. Izuzetno, ponuda se može opozvati samo ako je ponu�eni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

Kada je ponuda saopštena prisutnom licu, a u njoj nije odre�en rok za prihvatanje, smatra se odbijenom ako nije odmah prihva�ena. Prisutno je lice koje se nalazi u istoj prostoriji i takvoj blizini da može skoro istovremeno, odnosno naizmeni�no u�initi ponudu i izjaviti da je prihvata. Ponuda u�injena telefonom, telefaksom, elektronskom poštom ili sli�nim sredstvima komu-niciranja koja uspostavljaju, uglavnom, istovremenu vezu izme�u ugovornih strana, smatra se kao ponuda prisutnom licu. Ukoliko je u ponudi odre�en rok za njeno prihvatanje, bez obzira što su ugovorne strane prisutne ili se smatraju prisutnim, ponuda obavezuje ponudioca do isteka tog roka.157 Ako je ponudi-lac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatra�e se da je taj rok


po�eo te�i od datuma ozna�enog u pismu, odnosno od dana kada je telegram predat pošti. U slu�aju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude te�e od dana kada je pismo predato pošti.

Ponuda u�injena odsutnom licu, u kojoj nije odre�en rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme redovno potrebno da ponuda stigne ponu�enome, da je ovaj razmotri, o njoj odlu�i i da odgovor o prihvatanju stigne ponudio-cu.158 Ako je prihvatanje ponude u�injeno sa zadocnjenjem taj akt se smatra kao nova ponuda od strane ponu�enog.

1.2. PRIHVATANJE PONUDE

Prihvatanje ponude je izjava volje kojom se jedna strana saglašava sa primljenom ponudom, a na osnovu koje nastaje ugovor. Zna�aj prihvatan-ja ponude ima samo izjava ponu�enog koja je saglasna ponudi i ukoliko je u�injena u roku odre�enom za njen prihvat. Prihvatanje ponude proizvodi dejstvo ako je u�injeno slobodno i ozbiljno od strane lica sposobnog za zaklju�enje tog ugovora, odnosno njegovog zastupnika. Relevantna je ako po sadržini odgovara ponudi u pogledu bitnih sastojaka ugovora, pošto ugovorne strane sporedne sastojke ugovora mogu odrediti docnije, nakon zaklju�enja ugovora, a ako o njima sami ne postignu saglasnost, uredi�e ih sud.

Ako ponu�eni izjavi da prihvata ponudu, ali pod uslovom, rezervom i sl. i is-tovremeno predloži da se ona u ne�emu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane u�inio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

Izjava o prihvatanju ponude može se u�initi izri�ito (aktivnim ponašanjem), re�ima napisanim ili izgovorenim ili odgovaraju�im gestovima, konkludentnim radnjama ili pre�utno, ali tako da po sadržini odgovara ponudi. Prihvatanje po-nude ne mora biti izraženo u formi. Kad zakon propisuje posebnu formu ona obav-ezuje ponu�enog da je u�ini u toj formi. Ponu�eni može aktivnim ponašanjem izjaviti da prihvata ili ne prihvata u�injenu ponudu, ali ponu�eni može i �utati. Pravilo je da �utanje ponu�enog ne zna�i prihvatanje ponude.159 Ako bi ponu�eni bio dužan na svaku ponudu odgovoriti to bi ga s obzirom na mogu�i broj po-nudilaca, �esto izložilo visokim troškovima. Stoga nemaju dejstva odredbe u ponudi da se �utanje ponu�enog ili neko drugo njegovo propuštanje (npr. ako ne odbije ponudu u odre�enom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u odre�enom roku i sl.) smatra kao prihvatanje.

Izuzetno, pasivno ponašanje ponekad ima zna�aj prihvatanja ponude. Tako, kada je ponu�eni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odre�ene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na tu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.

110 PRIVREDNO PRAVO

Lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje odre�enih poslova, kao i lice u �iju poslovnu delatnost spada vršenje takvih naloga (npr. advokat) dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo. Ako takav nalog nije odbijen smatra se da je ugovor zaklju�en u tre-nutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponu�enom.

Ponuda za zaklju�enje ugovora obavezuje ponudioca do odre�enog roka. Zadocnelo prihvatanje nema dejstvo zaklju�enja ugovora, nego se smatra kao nova ponuda od strane ponu�enog.

Izjava o prihvatanju ponude proizvodi dejstvo nastanka ugovora.

1.3. TRENUTAK ZAKLJU�ENJA UGOVORA

Trenutak zaklju�enja ugovora je momenat u kome se smatra da su se strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Jedan ugovara�, po pravilu, upu�uje drugom predlog za zaklju�enje ugovora (ponudu). Ponuda mora sadržati sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zaklju�iti ugovor.

Ako je ponuda u�injena prisutnom licu ponu�eni je dužan da se o ponudi izjasni odmah ili u roku navedenom u ponudi. U slu�aju da je ponuda i prih-vatanje ponude u�injeno izme�u odsutnih lica ugovor je zaklju�en u trenutku kada je ponudilac primio izjavu ponu�enog da prihvata ponudu.

Trenutak zaklju�enja ugovora odre�uje i mesto zaklju�enja ugovora izme�u odsutnih lica. Smatra se da je ugovor zaklju�en u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku kada je u�inio ponudu. Kada ugovor zaklju�uju � zi�ki neposredno prisutna lica on nastaje u mestu u kome su stranke postigle saglasnost volja.

1.4. PREDUGOVOR

Predugovor je ugovor kojim strane preuzimaju obavezu da �e docnije zaklju�iti glavni ugovor, sa odre�enim bitnim elementima. Ugovor o predu-govoru obavezuje ako sadrži bitne sastojke ugovora koje strane docnije žele zaklju�iti. Propisana forma glavnog ugovora važi i za predugovor, ako je pro-pisana forma uslov punovažnosti ugovora. Saglasnost o bitnim sastojcima ugovora koji �e docnije biti zaklju�en je dovoljna da ugovor punovažno nas-tane. Strana koja u ostavljenom roku nije zaklju�ila glavni ugovor krši predu-govor.

Osnovni na�in prestanka obaveza iz predugovora je zaklju�enje glavnog ugovora, dobrovoljno ili po odluci suda. Obaveza na zaklju�enje glavnog ugovora može prestati i protekom prekluzivnog roka od šest meseci. Naime,


zaklju�enje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od šest meseci od isteka roka predvi�enog za njegovo zaklju�enje, a ako taj rok nije predvi�en, onda od dana kad je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zaklju�en.

Predugovor prestaje i kada se, sve do roka predvi�enog za zaklju�enje glavnog ugovora, okolnosti od njegovog zaklju�enja toliko izmene da ne bi bio zaklju�en da su takve okolnosti postojale u to vreme.

2. Predmet ugovora

Predmet ugovora su akti davanja, �injenja, ne�injenja ili trpljenja (prestacije) koje jedna strana duguje drugoj, ono na šta se dužnik obavezao poveriocu. Zaklju�enjem ugovora nastaje obligacioni odnos �iji neposredni predmet su navedene prestacije koje su i posredni predmet ugovora. Predmet ugovora može biti akt predaje stvari (dare), �injenje (facere), ne�injenje (non facere) ili trpljenje (pati).

Izraz davanje (dare) ozna�ava obavezu dužnika da poveriocu preda neku stvar, ne samo sa ciljem prenošenja prava svojine - nego npr. davanja stvari na upotrebu na osnovu ugovora o posluzi (u rimskom pravu izraz dare je ozna�avo samo prenošenje prava svojine ili službenosti na poverioca). �injenje (facere) ozna�ava akte �injenja, fakti�ke ili pravne radnje dužnika (u ugovoru o delu: izrada ili opravka neke stvari). Ne�injenje (“žnon facere) je uzdržavanje od odre�ene radnje koju bi dužnik, da nije zaklju�io ugovor, mogao preduzimati (npr. susedi se obavežu da nijedan od njih ne�e saditi ni sejati visoke kulture uz me�u kako time ne bi zaklanjali vidik ili pravili senke).

Iz ugovora može proiste�i više obaveza, a svaka obaveza ima posebna predmet. Ugovor o delu ima za predmet obavljanje odre�enog posla (iz-rada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog � zi�kog ili intelektualnog rada i sl.), i pla�anje naknade, a ugovor o prodaji predaju stvari i ispla-tu cene. Jednostrano - obavezni ugovor (npr. ugovor o poklonu) ima za predmet samo jednu obavezu - predaju poklonjene stvari. Predmet je bitna pretpostavka postojanja svakog ugovora. Kada ne postoji predmet ugov-or ne nastaje. Predmet punovažnog ugovora mora biti mogu�, dopušten i odre�en odnosno odrediv. Ako je predmet obaveze nemogu�, nedopušten, neodre�en ili neodrediv ugovor je ništav.

112 PRIVREDNO PRAVO

3. Osnov ugovora (kauza)Osnov ugovora (kauza) je neposredni pravni cilj obavezivanja strane u

ugovoru. On je, sa gledišta jedne strane, isti u istoj vrsti ugovora. U ugovoru o prodaji neposredni pravni cilj obavezivanja kupca je sticanje prava svojine na stvari, a prodavca na novcu. Za dobro�ine ugovore relevantna je namera (motiv) da druga strana dobije neku korist, odnosno poklon (intentio liberalis, animus donandi).

Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov. Osnov obaveze je bitan uslov postojanja svakog ugovora i predstavlja razlog i cilj obavezivan-ja jedne strane u ugovoru. Ugovor je ništav ako osnov (kauza) ne postoji. Izuzetno, obaveza može postojati i kad kauza nije vidljiva, jer se njeno posto-janje pretpostavlja (apstraktni pravni poslovi).

U dvostrano-obaveznim ugovorima jedna ugovorna strana se obavezuje da ispuni svoju obavezu u o�ekivanju ispunjenja obaveze druge strane. Razlog i cilj obavezivanja prodavca u ugovoru o prodaji je sticanje svojine na odre�enoj sumi novca, a kupca prava svojine na kupljenoj stvari. Pravilo je da na punovažnost dvostrano - obaveznih ugovora ne uti�u pobude zbog kojih je ugovor zaklju�en.

Osnov (kauza) obaveza je bitan uslov punovažnosti i dobro�inih ugovora, ali ima druk�iju sadržinu. Osnov obavezivanja npr. poklonodavca je motiv-isan namerom da poklonoprimcu prenese neko imovinsko pravo bez naknade (animus donandi). Motiv je sastavni deo osnova dobro�inog ugovora. Kada je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovora�a da zaklju�i ugovor i ako je to drugi ugovara� znao ili morao znati, ugovor je ništav.

Osnov mora biti dopušten. On je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi�ajima. Ugovor u kome ne postoji osnov ili je nedopušten je ništav. Tako je bez osnova obavezivanje prodav-ca da preda kupcu individualno odre�enu stvar koja je u vreme zaklju�enja ugovora potpuno uništena i takav ugovor je bez dejstva.

4. Mane (nedostaci) voljeMane (nedostaci) volje su nesaglasnost izjavljene i unutrašnje volje,

nedostatak volje, iako su spoljne, izjavljene volje podudarne.160 Stvarna volja se razlikuje od izjavljene ili uopšte ne postoji volja za zasnivanje pravnog posla.161

Volja ima mane ako je izjavljena pod uticajem prinude, zablude ili pret-nje. Poništenje ugovora zbog mana volje može zahtevati samo lice u �ijem je interesu rušljivost ustanovljena, u subjektivnom roku od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude, a u objektivnom roku od tri godine od zaklju�enja ugovora.


5. Forma ugovoraZa punovažan nastanak nekih ugovora strane moraju izjaviti volju u

odre�enoj formi. Forma nije uslov nastanka svih ugovora. Naprotiv, pravilo je da zaklju�enje ugovora ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom druk�ije odre�eno. Volja za zaklju�enje ugovora se, shodno ovom principu, može izjaviti re�ima, uobi�ajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnoš�u može zaklju�iti njeno postojanje.

Ugovor je formalan ako su strane po zakonu ili sporazumu obavezne izjavu volje dati u odre�enoj formi.162

Na formu ugovora primenjuju se pravila izložena u temi Forma pravnog posla.

6. Poja�anje ugovoraUgovor se može poja�ati ugovaranjem primene odre�enih pravnih

instituta kojima se obezbe�uje izvršenje obaveze dužnika u skladu sa ugovorom. Strane su u ugovoru dužne ispuniti svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.

Dužnik nekada ne ispunjava svoju obavezu, zadocni sa njenim ispun-jenjem ili ugovor povredi na neki drugi na�in. Poverilac u toj situaciji može zahtevati raskid ugovora (osim ako raskid ne nastaje po samom zakonu) ili izvršenje ugovora. Zaštitu svojih prava poverilac tada mora potražiti u suds-kom postupku. Ali, i kada je donesena pravnosnažna i izvršna sudska odluka poverilac može biti insolventan, tako da se ugovor ne može izvršiti ni prinud-nim putem. Da bi se obezbedilo izvršenje ugovora strane predvi�aju stvarna i li�na sredstva obezbe�enja (poja�anja) ugovora, polaganje avansa, proširenje ugovorne odgovornosti, odricanje od prava na isticanje odre�enih prigovora ili ugovaranjem da �e dva ili više lica biti solidarni dužnici itd.

Stvarna sredstva obezbe�enja kao što su: hipoteka, zaloga, kaucija ili kapara, ovlaš�uju poverioca da stekne odre�ena stvarna prava na stvarima dužnika ili tre�eg lica ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu u zakonom predvi�enom roku.

Li�na sredstva obezbe�enja (npr. jemstvo, ugovorna kazna, odustanica) ovlaš�uju poverioca, ako dužnik ne ispuni obavezu, da od dužnika ili tre�eg lica zahteva ispunjenje te obaveze, odre�enog nov�anog iznosa ili neke druge materijalne koristi.163

U pravnom životu se, pored hipoteke i zaloge na pokretnoj stvari, �esto ugovaraju kapara, ugovorna kazna i odustanica.

114 PRIVREDNO PRAVO

6.1. KAPARA

Kapara je akcesorni ugovor kojim se dužnik obavezuje poveriocu da mu kao znak da je zaklju�en ugovor, i sa ciljem stvarnog obezbe�enja ispunjen-ja obaveze, preda iznos novca ili izvesnu koli�inu drugih zamenljivih stvari (odre�enih po rodu).164 Ugovor se smatra zaklju�enim kad je kapara data, ako nije što drugo ugovoreno. Shodno tome strane se mogu sporazumeti da je ugovor zaklju�en u momentu kada su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim sas-tojcima ugovora ili u nekom trenutku koji sledi posle davanja kapare. Ugovor o kapari je akcesoran i deli sudbinu glavnog. Stoga, ako nije punovažan glavni ugovor ni ugovor o kapari nije punovažan. Ako je glavni ugovor formalan u toj formi mora biti postignuta i saglasnost o kapari, a predmet kapare predat poveriocu. Samo sporazum o kapari bez predaje iznosa kapare (s obzirom da je to realan sporazum) je predugovor kojim jedna strana preuzima obavezu da docnije zaklju�i drugi (glavni) ugovor. Punovažan je i usmeni ugovor o kapari (iako je glavni ugovor formalan), ako je kasnije ispunjen (tj. kapara predata) i tako konvalidiran.

Samostalni ugovor se smatra zaklju�enim kada je kapara data ako nije što drugo ugovoreno. U slu�aju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili ura�unati u ispunjenje obaveze.

Kada je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, dru-ga strana ima pravo izbora: 1. zahtevati ispunjenje ugovora, ukoliko je to još mogu�e ili 2. tražiti naknadu štete, a kaparu ura�unati u naknadu ili je vratiti ili 3. zadovoljiti se primljenom kaparom. Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu druga strana po svom izboru može: 1. zahtevati izvršenje ugovora, ako je to još mogu�e ili 2. tražiti naknadu štete i vra�anje kapare ili 3. tražiti vra�anje udvojene kapare. U oba slu�aja, kad druga strana zahteva izvršenje ugovora, ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog zadoc-njenja.

Na zahev zainteresovane strane sud može smanjiti preterano visoku kaparu.

6.2. UGOVORNA KAZNA

Ugovorna kazna (stipulatio poenae) je sporazum strana kojim se dužnik obavezuje da �e poveriocu platiti odre�eni nov�ani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu, ili ako zadocni sa njen-im ispunjenjem.165 Ona se svrstava u li�no sredstvo obezbe�enja koje uti�e na dužnika da uredno ispuni poveriocu svoju obavezu i njome se može obez-bediti ispunjenje bilo koje obaveze, izuzev nov�anih obaveza, pošto zbog zadocnjenja u ispunjenju nov�ane obaveze dužnik duguje zateznu kamatu.


Ugovorna kazna ima i karakteristike naknade štete. Ako je šteta koju je pover-ilac pretrpeo ve�a od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete. Sporazum o ugovornoj kazni mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na �ije se ispunjenje odnosi.

Ako prestane samostalna obaveza, po pravilu, prestaje i ugovorna kazna. Sporazum o ugovornoj kazni prestaje proizvoditi dejstvo ako je do neispun-jenja ili zadocnjenja u ispunjenju došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara. Visinu ugovorne kazne strane mogu odrediti u ukupnom iznosu (npr. 5000 dinara) u procentu (npr. za zadocnjenje duže od mesec dana 15% od vrednosti glavne obaveze) ili za svaki dan zadocnjenja (npr. 0,5% od vrednosti glavne obaveze) ili na koji drugi na�in, unapred pre nego što je dužnik povredio svoje obaveze iz ugovora.166 Zbog toga se ona može kasnije pokazati nesrazmerno visoka s obzirom na zna�aj i vrednost predmeta obaveze. U tom slu�aju sud �e, na zahtev dužnika, smanjiti iznos ugovorne kazne.

Pravo poverioca zavisi od sporazuma da li je kazna ugovorena za slu�aj neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju obaveze. Ako šta drugo ne proizilazi iz ugovora smatra se da je kazna ugovorna za slu�aj da dužnik zadocni sa ispunjenjem. Ukoliko je kazna ugovorena za slu�aj neispunjenja obaveze poverilac je ovlaš�en zahtevati ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu. Na-kon što se opredeli za jedno od ovih ovlaš�enja poverilac je dužan da o tome obavesti na siguran na�in dužnika s obzirom da je izbor nepoziv. Poverilac koji je zahtevao isplatu ugovorne kazne, naime, gubi pravo da zahteva ispun-jenje obaveze.

Za pojedine obligacije zakon propisuje obavezu dužnika koji zadocni sa ispunjenjem obaveze ili obavezu ne ispuni da plati odre�enu naknadu pod na-zivom penala, ugovorne kazne, naknade ili kojim drugim nazivom. Kada su ugovorne strane, i pored toga, postigle sporazum o ugovornoj kazni, poveri-lac nije ovlaš�en zahtevati i naknadu odre�enu zakonom i ugovornu kaznu, osim ako je to zakonom izri�ito dozvoljeno.

6.3. ODUSTANICA

Odustanica167 je sporazum kojim se jedna ili svaka ugovorna strana ovlaš�uje da odustane od ugovora davanjem neke stvari.168 Predmet odustan-ice je naj�eš�e novac, ali to može biti bilo koje imovinsko pravo. Kad strana u �iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da �e dati odus-tanicu, ona više ne može zahtevati izvršenje ugovora, nego sti�e ovlaš�enje na odustanak od ugovora, s tim što je dužna dati odustanicu istovremeno s

116 PRIVREDNO PRAVO

izjavom o odustajanju od ugovora. Ako ugovora�i nisu odredili rok do koga ovlaš�ena strana može odustati od ugovora, ona to može u�initi sve dok ne protekne rok odre�en za ispunjenje njene obaveze. Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u �iju je korist ugovoreno po�ne ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primiti ispunjenje od druge strane, jer je takvim ponašanjem ovlaš�ena strana nedvosmisleno izjavila volju da se ne�e koristiti ovlaše�enjem na odustanak od ugovora.

Pravilo da strana koja je dala kaparu ne može odustati od ugovora ostavljaju�i kaparu drugoj strani, odnosno to ne može u�initi druga strana vra�anjem udvojene kapare. Strane uz kaparu mogu ugovoriti ovlaše�enje na odustanak od ugovora. U ovom slu�aju kapara se smatra kao odustanica i svaka strana može odustati od ugovora. Ako od ugovora odustane strana koja je dala kaparu gubi je, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vra�a. Kao kapara u funkciji odustanice može se dati izvestan iznos novca ili koli�ina drugih zamenjivih stvari. Predmet takvog ugovora je ograni�en, za razliku od odustanice, s obzirom na pravilo o udvojenom vra�anju kapare kao odustanice od strane koja ju je primila. Kada predmet ugovora o kapari kao odustanici ne bi bio sveden na iznos novca ili neku koli�inu drugih zamenjivih stvari, tada bi, u slu�aju da je predmet kapare individualno odre�ena stvar, nastali problemi prilikom vra�anja udvojene kapare. S obzirom na funkciju odustanice sud može, na zahtev zainteresovane strane, smanjiti preterano vi-soku odustanicu.

IV. DVOSTRANO OBAVEZNI UGOVORI

Dvostrano obavezni su oni ugovori koji za obe ugovorne strane stvaraju ovlaš�enja i obaveze. Dvostrano obavezni su ugovori: o prodaji, o delu, o razmeni, o zakupu, o gra�enju itd. U tim ugovorima nastaju uzajamna prava i obaveze na obe strane. Svaka strana postaje i poverilac i dužnik.

Nasuprot tome, jednostrano obavezni ugovori stvaraju za jednu (ali ne i drugu) ugovornu stranu jednu ili više obaveza koje, stoga, nisu uzajamne. U tim ugovorima jedna strana je dužnik, a druga poverilac. Tako su jednostra-no obavezni: ugovor o poklonu kojim nije poklonoprimcu naložena nikakva obaveza, prodajni nalog, ugovor o jemstvu, ugovor o ostavi koja ne predvi�a nagradu ostavoprimcu i ugovor o posluzi.

Podela ugovora na jednostrano obavezne i dvostrano obavezne ima prakti�ni zna�aj. U zasnivanju dvostrano obaveznih ugovora strane polaze od na�ela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Prigovor neispunjenja ugovora


je mogu�e isticati samo u dvostrano obaveznim ugovorima. Naime, u dvostra-no obaveznim ugovorima nijedna strana nije dužna isuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom odre�eno, ili ako što drugo proisti�e iz prirode posla.

Pravila o odgovornosti za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja, o raskidanju ugovora zbog neispunjenja, o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti, nemogu�nosti ispunjenja, prekomernom ošte�enju, zelenaškom ugovoru i ustupanju ugovora mogu se primeniti samo na dvostra-no obavezne ugovore. Na obaveze prenosioca u dvostranono obaveznom ugovoru shodno se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje regulišu odgovornost prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za odre�eni slu�aj nije što drugo propisano.

1. Raskidanje ugovora zbog neispunjenjaRaskidanje ugovora zbog neispunjenja je jednostrana izjava volje pove-

rioca, koji je svoju obavezu ispunio ili je spreman da je ispuni, upu�ena dužniku zbog neizvršenja njegove obaveze, kojom raskida punovažni ugovor, ako raskid na nastupa po samom zakonu.169

Raskid ugovora zbog neispunjenja može se zahtevati u dvostrano obaveznim ugovorima ali je mogu� i kod jednostrano obaveznih ugovora ukoliko su teretni kao što je ugovor o zajmu s kamatom. Pravo na raskid ugovora jedna ugovorna strana sti�e zbog potpunog ili delimi�nog neizvršenja obaveze druge strane. Obaveza je ispunjena delimi�no kada nije izvršena na na�in i u obimu predvi�enom ugovorom.

Ako ispunjenje obaveze u odre�enom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Odluka suda o raskidu ugovora ima deklarativno dejstvo. Poverilac može održati ugovor na snazi ako, po isteku tog roka, bez odlaganja, obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. Dužnik je dužan ugovor ispuniti u razumnom roku od kada je poverilac zahtevao ispunjenje, a ako to ne u�ini poverilac ponovo sti�e pravo da ga vansudski raskine, s tim što ga ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveza.

Kad ispunjenje obaveze u odre�enom roku nije bitan sastojak ugovora dužnik i dalje zadržava pravo da i posle roka ispuni svoju obavezu, a poveri-lac da zahteva njeno ispunjenje. Ipak, poverilac ima pravo da se odlu�i za raskid ugovora kada mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispun-jenje �ija dužina zavisi od prirode ugovora i okolnosti svakog slu�aja. Posle

118 PRIVREDNO PRAVO

proteka naknadnog roka u kome dužnik ne ispuni svoju obavezu nastupaju iste posledice kao i u slu�aju kad je rok bitni sastojak ugovora tj. ugovor se raskida po samom zakonu. 170

Poverilac nije dužan ostaviti dužniku naknadni rok za ispunjenje obaveze ako iz dužnikovog držanja proizilazi da svoju obavezu ne�e izvršiti ni u nak-nadnom roku. U ovom slu�aju poverilac može naknadno raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje. Kad je posle isteka roka za ispunjenje obaveze o�igledno da jedna strana ne�e ispuniti svoju obav-ezu iz ugovora, druga strana može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete Poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor, dužan je to saopštiti dužniku bez odlaganja, a dužnik može održati ugovor ako da odgovaraju�e obezbe�enje. Raskidom punovažno zaklju�enog ugovora ugov-orne strane se osloba�aju svojih obaveza, izuzev obaveza na naknadu even-tualne štete, te se, nakon tog momenta, ne može uspešno zahtevati izvršenje obaveze.

2. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti

Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti je prestanak punovažnog ugovora jednostranim raskidom ili njegova revizija zbog nastu-panja zakonom odre�enih �injenica. Nakon zaklju�enja, a u toku ispunjenja ugovora sa trajnim izvršenjem obaveza, može biti narušeno na�elo jednake vrednosti davanja zbog nastupanja promenjenih okolnosti (rebus sic stanti-bus).

Jedna ugovorna strana zbog toga može zahtevati raskidanje ugov-ora ukoliko su ispunjene slede�e pretpostavke: 1. da su ugovorne strane zaklju�ile dvostrano obavezni ugovor sa trajnim izvršenjem obaveze; 2. da su pre isteka roka odre�enog za ispunjenje obaveze, nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može os-tvariti svrha ugovora, a u vreme zaklju�enja ugovora strana koja se na njih poziva nije bila u mogu�nosti odnosno nije bila dužna da ih uzme u obzir, niti ih je mogla izbe�i ili savladati i 3. da je o�igledno da ugovor ne odgo-vara više o�ekivanjima ugovornih strana i da bi, po opštem mišljenju, bilo nepravi�no održati ga na snazi takav kakav je.

Strana koja je ovlaš�ena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužna je da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu �im je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to ne u�ini odgov-ara za štetu koju je druga strana pretrpela zbog toga što joj zahtev nije bila na


vreme saopštila. Ugovor se ne�e raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovaraju�i uslovi pravi�no izmene. Ukoliko izrekne raskid ugovora sud �e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravi�an deo štete koju trpi zbog toga.

Odeljak tre�iPROUZROKOVANJE ŠTETE

I. POJAM ŠTETEŠteta je izvor obligacije koja nastaje izme�u lica odgovornog za sman-

jenje imovine ili onemogu�avanje njenog pove�anja ili nanošenje � zi�kog ili psihi�kog bola ili straha i ošte�enog.171

Me�u osnovna na�ela obligacionih odnosa ZOO je svrstao zabranu prouzrokovanja štete i dužnost ispunjenja obaveza. Povreda ovih na�ela ima za posledicu nastanak štete i gra�anskopravne odgovornosti za štetu. Prouzro-kovanje štete može biti vanugovorno ili ugovorno (zbog povrede obligacije).

Vanugovorna odgovornost za štetu nastaje štetnom radnjom koja stvara obligacioni odnos izeme�u štetnika i ošte�enog, lica izme�u kojih pre nije postojao obligacioni odnos. Ugovorna odgovornost za štetu nastaje zbog neis-punjenja ili zadocnjenja u ispunjenju postoje�e ugovorne ili druge obaveze.

Obaveza naknade štete nastaje ako je postojala uzro�na veza izme�u štete i radnje štetnika i ako je jedno lice odgovorno za štetu. Za štetu jedno lice može odgovarati po principu krivice i bez obzira na krivicu. Po osnovu krivice odgovara štetnik ako je štetu prouzrokovao namerno ili nepažnjom, a bez obzira na krivicu odgovara imalac opasne stvari odnosno lice koje obav-lja opasnu delatnost i u drugim slu�ajevima predvi�enim zakonom.

U odre�enim situacijama, iako postoje pojedine pretpostavke odgovor-nosti za prouzrokovanu štetu, štetnik nije u obavezi da naknadi štetu. Posto-janje zakonom predvi�enih �injenica isklju�uje, naime, protivpravnost i od-govornost za štetu. Štetnik nije dužan naknaditi štetu koju je prouzrokovao: 1) napada�u u nužnoj odbrani (osim u slu�aju prekora�enja nužne odbrane), 2) u stanju krajnje nužde (osim u slu�aju prekora�enja krajnje nužde) , 3) pri-likom vršenja dozvoljene samopomo�i, 4) ošte�enom koji je pristao da štetnik na njegovu štetu preduzme radnju, 5) ako je šteta nastala usled više sile, rad-njom tre�eg lica i u drugim slu�ajevima odre�enim zakonom.

120 PRIVREDNO PRAVO

II. VRSTE ŠTETEŠteta se može podeliti na materijalnu (imovinsku) i nematerijalnu (neimov-

insku). Materijalna šteta nastaje umanjenjem imovine i spre�avanjem njenog pove�anja i može nastati kao obi�na (prosta šteta) i izmakla korist. Obi�na šteta je umanjenje imovine, koja postoji u vreme nastanka štete. Ovaj vid štete nastaje npr. uništenjem i ošte�enjem neke stvari odnosno ograni�enjem prava svojine na stvari, neovlaš�enim oduzimanjem stvari itd. Izmakla ko-rist je spre�avanje o�ekivanog pove�anja imovine. Imalac kamiona (ukoliko obavlja privrednu delatnost), koji zbog saobra�ajne nezgode nije u voznom stanju, trpi ne samo obi�nu štetu (ispoljava se u stvarnoj vrednosti kamiona, odnosno izdacima za delove i rad, ako se kamion može popraviti) nego gubi i dobit - o�ekivanu zaradu u visini koja bi nastala po redovnom toku stvari.

Materijalna šteta se može podeliti i na konkretnu štetu i apstraktnu štetu. Konkretna šteta se može dokazati i njena visina precizno utvrditi (u naturi ili novcu), u vreme donošenja sudske odluke. Apstraktna šteta se ne dokazuje nego se pretpostavlja, njena visina se odre�uje unapred (npr. opštim aktom preduze�a je propisana visina štete za razbijenu �ašu u restoranu), pre nego što je šteta prouzrokovana. Materijalna i nematerijalna šteta se, s obzirom na vreme i izves-nost u nastupanju, može podeliti na postoje�u i budu�u. Postoje�a šteta je šteta �ije su posledice nastupile nakon što je preduzeta štetna rada. Budu�a šteta iz-vesno nastaje u budu�nosti kao produženje ošte�enja ošte�enog ili nekog drugog dobra. U budu�oj šteti je nekada neizvestan trenutak njenog nastupanja i visina.

Nematerijalna šteta nastaje nanošenjem drugome � zi�kg ili psihi�kog bola ili straha. Ona može nastati i u slu�aju ošte�enja ili uništenja stvari. Tako, kada je stvar uništena ili ošte�ena krivi�nim delom u�injenim sa umišljajem sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za ošte�enika. Pravo na naknadu štete ošte�enik ima ako uništenje ili ošte�enje stvari izaziva kod njega � zi�ke ili psihi�ke bolove ili strah. Nematerijalnu štetu može pretrpeti � zi�ko lice (npr. zbog povrede ugleda, �asti, slobode ili prava li�nosti, smrti bliskog lica), a izuzetno, i pravno lice.172

III. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE

Odgovornost po osnovu krivice je obaveza štetnika da odgovara za ugov-ornu i vanugovornu štetu koju je on prouzrokovao namerno ili nepažnjom. Ova odgovornost se ozna�ava i kao subjektivna odgovornost za štetu.173 Ako je štetnik drugome prouzrokovao štetu krivica se pretpostavlja pa mora doka-zivati da je šteta nastala bez njegove krivice.


Krivica je odnos psihe i volje lica sposobnog za rasu�ivanje prema radnji kojom je prouzrokovana šteta i šteti kao posledici te radnje.174 Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije spo-sobno za rasu�ivanje ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje. Postoji krivica kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom. Namera se može ispoljiti kao direktni ili eventualni umišljaj, a nepažnja kao gruba nepažnja (cupa lata) i obi�na nepažnja (culpa levis).

Ne postoji protivpravnost ako je šteta prouzrokovana: 1. u nužnoj od-brani (izuzev u delu u kojem je nužna odbrana prekora�ena; u stanju krajnje nužde (kad neko prouzrokuje štetu u stanju krajnje nužde ošte�enik može zahtijevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti štete, ili od lica kod kojih je šteta otklonjena, ali od ovih posljednjih, ne više od koristi koju su imali od toga); 3. uz pristanak ošte�enog (ništava je izjava ošte�enog kojom je pristao da mu se u�ini šteta radnjom koja je zakonom zabranjena); 4. u vršenju javne dužnosti, u granicama ovlaš�enja na osnovu zakona; 5. u vršenju svog prava (tj. kad ne postoji zloupotreba prava); 6. dejstvom slu�aja ili više sile (protivpravna je samo ljudska radnja koja prouzrokuje štetu, a kada nastupi prirodni doga�aj koji ima obležja više sile ili slu�aja ne nastaje odgovornost na osnovu krivice) i 7. vršenjem dozvoljene samopomo�i.

IV. OBJEKTIVNA ODGOVORNOST (ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI)

Za štetu od opasne stvari ili delatnosti od kojih poti�e pove�ana opasnost štete po okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu (objektivna odgovornost) i smatra se da poti�u od te stvari ili delatnosti (pretpostavka uzro�nosti).175 Stvari koje po svojim osobinama (npr. životinje,176 boce napunjene butan gasom, bo�ice spreja), položaju (npr. saksija na terasi ili dimnjak) ili upotrebi (motorno vozilo u pokretu) stvaraju pove�an rizik ili opasnost štete za ljudski život ili zdravlje, kao i delatnosti od kojih preti opasnost štete koja prevazilazi uobi�ajene granice su opasne stvari, a takva delatnost opasna delatnost. Za štetu nastalu u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnoš�u važi pretpostavka uzro�nosti - smatra se da poti�e od te stvari, odnosno delat-nosti izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.177 Ova odgovornost ozna�ava se kao objektivna odgovornost ili kao odgovornost bez krivice, pošto se ne zasniva na krivici nego na stvorenom riziku. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti lice koje se njom bavi.

122 PRIVREDNO PRAVO

Ukoliko je imaocu opasna stvar oduzeta na protivpravan na�in, (nije neo-phodno da je time izvršeno krivi�no delo), za štetu koja od nje poti�e ne odgo-vara on, nego onaj ko mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgov-oran (npr. odgovorno je lice koje je ukradenim putni�kim automobilom prouz-rokovalo štetu, a ne vlasnik automobila, ali ako je vlasnik ostavio klju�eve u automobilu i on �e solidarno sa štetnikom odgovarati za štetu). Kada je imalac stvari poverio stvar drugom licu da se njom služi (npr. na osnovu ugovora o posluzi, zakupu) ili licu koje je dužno da stvar nadgleda (npr. na osnovu ugov-ora o delu predat je sat majstoru na popravljanje), ona odgovaraju kao imaoci stvari.

Imalac opasne stvari ili lice koje vrši opasnu delatnost može se osloboditi odgovornosti za štetu ako dokaže: 1) da šteta poti�e od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a �ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbe�i ili ukloniti i 2) da je šteta nastala isklju�ivo radnjom ošte�enika ili tre�eg lica koju on nije mogao predvideti i �ije posledice nije mogao izbe�i ili otkloniti. Kada je ošte�enik delimi�no doprineo nastanku štete, imalac se osloba�a odgovornosti delimi�no, a ukoliko je nastanku štete delimi�no doprinelo tre�e lice, ono od-govara ošte�eniku solidarno sa imaocem stvari. Ako jednom od njih isplati naknadu sti�e pravo da od drugog zahteva deo ispla�ene naknade, srazmerno težini svoje krivice. Kao tre�e lice koje je doprinelo nastanku štete ne smatra se lice kojim se imalac stvari poslužio pri upotrebi stvari (npr. radnik imaoca opasne stvari).

V. ODGOVORNOST PROIZVO�A�A STVARI S NEDOSTATKOM

Proizvo�a�, koji stavlja u promet pokretnu stvar koju je proizveo sa nedostatkom, odgovara za štetu koja je usled toga nastala. Proizvo�a� je lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove. Kao proizvo�a� se smatra i lažni (“fantomski”) proizvo�a� - onaj ko se predstavlja kao proizvo�a� stavljanjem svog imena, zaštitnog znaka ili drugog obeležavaju�eg znaka na proizvod i lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji (odgovorno lice). Ako proizvod ne sadrži podatke o proizvo�a�u, prodavac ima položaj proizvo�a�a, osim ako u razumnom roku ne obavesti ošte�enog o identitetu proizvo�a�a, odnosno lica od koga je nabavio proizvod. Tako�e, ukoliko uvozni proizvod ne sadrži podatke o uvozniku, prodavac ima položaj proizvo�a�a, iako proiz-vod sadrži podatke o proizvo�a�u.6 Proizvo�a� odgovara za štetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak. 6 �lan 2. Zakona o odgovornosti proizvo�a�a stvari sa nedostatkom (“Službeni glasnik RS”, broj 101/2005).


Proizvod, za koga odgovara odgovorno lice, je pokretna stvar, odvoje-na ili ugra�ena u drugu pokretnu ili nepokretnu stvar, svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja. Karakter proiz-voda za �iji nedostatak se odgovara nemaju osnovni poljoprivredni proizvodi (proizvodi iz zemljišta, sto�arstva i ribarstva).

Nedostatak postoji ako proizvod ne obezbe�uje sigurnost koja se s pra-vom o�ekuje s obzirom na sve okolnosti, uklju�uju�i i reklamu, svrhu kojoj je namenjen i vreme kada je stavljen u promet. Šteta, za koju odgovara od-govorno lice, je šteta prouzrokovana smr�u ili telesnim povredama i šteta nastala uništenjem ili ošte�enjem nekog dela imovine, pod uslovom da se on uobi�ajeno koristi za li�nu upotrebu ili potrošnju i da ga je ošte�eni u tu svrhu koristio.

Proizvo�a� odgovara za štetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak. Odgovornost proizvo�a�a ne može biti ograni�ena ili isklju�ena propisom ili ugovorom.

Šteta može nastati zbog konstrukcijskog, proizvodnog ili instrukci-jskog nedostatka stvari.178 Konstrukcijski nedostatak postoji na svakoj stvari serije ili na svim proizvodima. Proizvodni nedostatak nastaje na pojedinim stvarima, zbog iznenadnog otkazivanja rada mašine ili izmicanja kontroli rad-nika pojedinih stvari, a instrukcijski nedostatak može se ispoljiti i kod stvari koje nemaju nedostatak, ali stvar postaje opasna usled pogrešnog na�ina upotrebe. Zbog toga proizvo�a� odgovara za opasna svojstva stvari, ako nije preduzeo sve što je potrebno da štetu, koju je mogao predvideti, spre�i putem upozorenja, bezbedne ambalaže ili drugom odgovaraju�om merom.

Ošte�eni ima pravo na naknadu štete ako dokaže da je pretrpeo štetu, da je proizvod imao nedostatak i da postoji uzro�na veza izme�u proizvoda sa nedostatkom i pretrpljene štete.

Proizvo�a� se može potpuno osloboditi ove odgovornosti ako dokaže da: 1) nije stavio proizvod u promet; 2) nedostatak verovatno nije postojao u vreme kada je stavio proizvod u promet ili da se pojavio kasnije; 3) on nije proizveo proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u ok-viru njegove redovne delatnosti; 4) je nedostatak nastao usled usaglašavanja svojstva proizvoda sa propisanim normama; 5) nivo nau�nog i tehni�kog znanja u vreme kada je proizvod stavljen u promet nije omogu�avao otkrivan-je nedostatka.

Proizvo�a� se može delimi�no ili potpuno osloboditi odgovornosti za štetu ako je ošte�eni ili lice za koje je on odgovoran delimi�no doprineo nas-tanku štete. Suprotno tome, ako je nastanku štete od proizvoda sa nedostat-

124 PRIVREDNO PRAVO

kom delimi�no doprinelo tre�e lice isklju�ivo je odgovoran proizvo�a�.Proizvo�a� sastavnog dela proizvoda ne�e biti odgovoran ako dokaže

da se nedostatak može pripisati dizajnu proizvoda ili da je posledica uputstva datog od strane proizvo�a�a.

Odgovornost za stvar sa nedostatkom nastaje ako je ona stavljena u promet (npr. prodata, data na poslugu, poklon). Stvar nije stavljena u promet kada se upotrebljava u krugu fabrike koja je proizvodi ili ako je izložena u samoposluzi, pa je potroša�i razgledaju i sl.

Šteta koja nastaje zbog stvari sa nedostatkom za lica ili stvari naziva se re eksna, sekundarna, sporedna i posredna šteta, a njen proizvo�a� odgovara bez obzira na krivicu i da li je on znao da ta stvar predstavlja opasnost štete za lica ili stvari.

Potraživanje naknade štete od proizvoda sa nedostatkom zastareva u sub-jektivnom roku za tri godine od kada je ošte�eni doznao za štetu, nedostatak i identitet proizvo�a�a.Ovo potraživanje zastareva u objektivnom roku od deset godina od dana kad je proizvo�a� stavio u promet proizvod sa nedostatkom.

VI. NAKNADA MATERIJALNE (IMOVINSKE) ŠTETE

1. Pojam i vrste naknadeNaknada (reparacija, otklanjanje) štete je obaveza štetnika odnosno od-

govornog lica, koja nastaje kao posledica prouzrokovanja štete. Pravo na na-knadu štete dospeva nastankom štete.

Šteta se može naknaditi uspostavljanjem ranijeg stanja (naturalna nakna-da, naturalna restitucija) i u novcu (nov�ana naknada). Uspostavljanje rani-jeg stanja restitucijom se dobro koje je ošte�eno dovodi u stanje u kome je bilo pre nastanka štete ili štetnik ošte�enom daje drugo dobro koje odgovara uništenom. Restitucija može biti individualna, generi�na ili se ostvaruje po-pravkom stvari.179 Individualna restitucija se ispoljava kao vra�anje stvari koja je bila oduzeta (npr. ukradena), generi�na u davanju umesto uništene druge stvari iste vrste i kvaliteta, a popravljanjem se, izvo�enjem odre�enih rado-va, stvar dovodi u stanje koje je postojalo pre nastanka štete. Naknadom u novcu ošte�enom se ispla�uje ekvivalentan iznos novca kojim se može kupiti uništena stvar u vreme donošenja sudske odluke.180 Ako je stvar koja je bila oduzeta imaocu na nedozvoljen na�in propala usled više sile odgovorno lice je isklju�ivo dužno dati naknadu u novcu.


2. Obim naknade materijalne šteteOšte�enik ima pravo na naknadu obi�ne štete (stvarna, prosta šteta - damnum

emergens) i na naknadu izmakle koristi (izgubljena dobit - lucrum cessans). Sa ciljem ostvarenja na�ela potpunosti naknade štete sud �e uzeti u obzir i oklonosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete i dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se ošte�enikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja (potpuna naknada štete).

Naknada obi�ne štete odre�uje se u visini stvarnog iznosa štete. Ako se šteta nakna�uje u naturi ošte�eni �e vratiti istu stvar koju je protivprav-no oduzeo, izvršiti popravljanje ošte�ene stvari ili dati ošte�enome stvar iste vrste, kvaliteta i koli�ine. Kada se šteta nakna�uje u novcu visina naknade štete odre�uje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slu�aja kad zakon nare�uje što drugo. Relevantna je prometna, redovna cena (pretium ordinarium), koja se u odre�enom mestu i u odre�eno vreme može posti�i za ošte�enu, unišetnu ili nestalu stvar.

Izmakla korist (dobit) se utvr�uje u visini o�ekivane koristi (u civilnim i naturalnim plodovima) koja je izmakla i nakana�uje se uspostavljanjem ra-nijeg stanja i naknadom u novcu. Pri utvr�ivanju izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano o�ekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a �ije ostvarenje je spre�eno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Visinu naknade štete sud može odrediti i po afekcionoj vrednosti (pre-tium afectionis) tj. vrednosti stvari koja je ona imala za ošte�enog (subjektivni kriterijum), a ne s obzirom na tržišnu vrednost stvari, kad je stvar uništena ili ošte�ena krivi�nim delom u�injenim sa umišljajem.181

126 PRIVREDNO PRAVO

Odeljak �etvrtiDEJSTVO OBAVEZA

I. ISPUNJENJE OBAVEZA I POSLEDICA NEISPUNJENJA

Obligacija stvara za poverioca ovlaš�enje da zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno i u svemu kako glasi. Obaveze redovno prestaju ispunjenjem, ali i u drugim zakonom odre�enim slu�ajevima (npr. prebijanjem, zastareloš�u). Prestankom glavne obaveze gasi se jemstvo, za-loga i druga sporedna prava. Dužnik je odgovoran poveriocu za neispunjenje obaveze ili zadocnjenje u njenom ispunjenju. Neispunjenje obaveze može biti potpuno ili delimi�no. Poverilac nije dužan primiti delimi�no ispunjenje, osim ako priroda obaveze druk�ije nalaže.182

Dužnik dolazi u zadocnjenje neispunjenjem obaveze u roku odre�enom za ispunjenje. Poverilac zbog neispunjenja obaveze ili zadocnjenja u ispun-jenju sti�e prema dužniku ovlaš�enje da zahteva naknadu štete koju je zbog toga pretrpeo. Naknadu štete zbog zadocnjenja sa ispunjenjem ima pravo zahtevati i poverilac koji je dužniku dao naknadni primereni rok za ispun-jenje, ali i štetu koju je on zbog toga pretrpeo od dana dospelosti obaveze do trenutka izvršenja obaveze i u naknadnom primerenom roku.

Poverilac koji zahteva naknadu štete nije dužan dokazivati krivicu dužnika zbog neispunjenja obaveze ili zadocnjenja u ispunjenju, pošto se od-govornost dužnika za štetu (po pravilima o ugovornoj odgovornosti) pret-postavlja.

Poverilac ima pravo na naknadu obi�ne štete i izmakle koristi, koju je dužnik u vreme zaklju�enja ugovora morao predvideti kao mogu�e posledice povrede ugovora, a s obzirom na �injenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. On ima pravo zahtevati naknadu celokupne štete koja je nastala povredom ugovora, ako je šteta prouzrokovana prevarom ili na-mernim neispunjenjem, ili krajnjom nepažnjom. Postojanje pretpostavki za takvu odgovornost dužnika poverilac mora dokazati.

Ugovorne strane ne mogu unapred ugovorom isklju�iti odgovornost dužnika za nameru ili krajnju nepažnju, nego samo za obi�nu nepažnju. Može se ugovoriti proširenje odgovornosti dužnika i za slu�ajeve za koje on ne od-govara, ako to nije u suprotnosti sa na�elom poštenja i savesnosti.

Dužnik se osloba�a obaveze ako dokaže da je nije mogao ispuniti ili da je zakasnio s ispunjenjem zbog okolnosti nastalih posle zaklju�enja ugovora


koje nije mogao spre�iti, otkloniti ili izbe�i. Sud �e obavezati dužnika da snosi srazmerni deo štete ako za nastalu štetu ili njenu veli�inu ili otežavanje dužnikovog položaja krivicu snosi i poverilac. Na naknadu štete zbog neis-punjenja ili zadocnjenja u ispunjenje ugovora suspidijarno se primenjuju pravila kojima je regulisana naknada vanugovorne štete.

II. ZATEZNA KAMATA

Zatezna kamata je nov�ana naknada koju je jedna strana dužna, na osn-ovu zakona, dati drugoj za upotrebu (mogu�nost upotrebe) njenih zamenljivih stvari (glavnice). Ona je akcesorne prirode i, po pravilu, postoji dok i glavni dug, tako da prestankom duga prestaje te�i i kamata. Zatezna kamata je regu-lisana imperativnim propisima i te�e nezavisno od volje ugovornih strana.

Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem nov�ane obaveze duguje pored glavnice i zateznu kamatu po stopi odre�enoj Zakonom o visini stope zatezne kamate183 - �lan 277. stav 1. ZOO. Stopa zatezne kamate se sastoji od stope rasta cena na malo i � ksne stope od 0,5 % mese�no. Obra�un duga uve�anog za zateznu kamatu vrši se tako da se � ksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uve�anog za kamatu po ovoj stopi, primenom konformne metode. Za mesec za koji nije poznata stopa rasta cena na malo primenjuje se poslednja objavljena mese�na stopa rasta cena na malo. U mesecu u kome nema rasta cena na malo (nula) ili je negativna, mese�na stopa zatezne ka-mate jednaka je � ksnoj stopi od 0,5 % mese�no.

Dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obaveze u roku odre�enom za ispunjenje. Ako rok za ispunjenje nije odre�en, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapo�injanjem nekog postupka �ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Poverilac je ovlaš�en da zahteva zateznu kamatu neza-visno od okolnosti da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje. Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja ve�a od iznosa koju bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.184

Zakon zabranjuje anatocizam - da na dospelu a neispla�enu ugovornu ili zateznu kamatu, ili druga dospela povremena nov�ana davanja te�e zatezna kamata. Ipak, može se unapred ugovoriti da �e se stopa kamate pove�ati ako dužnik ne isplati dospele kamate na vreme. Zabrana anatocizma ne primenjuje se na kreditne poslove banaka i drugih bankarsih organizacija i u situaciji kada je prestalo glavno nov�ano potraživanje pa su neispla�ene kamate obra�unate

128 PRIVREDNO PRAVO

u apsolutnom iznosu. Kamate se mogu zahtevati na tako obra�unati iznos kamata od dana kada je sudu podnesena tužba za njenu isplatu, zbog �ega se naziva procesna zatezna kamata.185

III. UGOVORNA KAMATA

Ugovorna kamata je nov�ana naknada koju je jedna strana, na osnovu prethodnog sporazuma, dužna dati drugoj za upotrebu (mogu�nost upotrebe) odre�ene svote novca ili drugih po rodu odre�enih stvari (glavnice). Ugov-orna kamata se razlikuje od zatezne kamate koju duguje svaki dužnik koji padne u docnju sa ispunjenjem nov�ane obaveze ili ako je to zakon prop-isao.186 Ugovornu kamatu strane, me�utim, odre�uju svojom voljom. Visina kamatne stope je, ipak, ograni�ena imperativnim propisima. Stopa ugovorne kamate izme�u � zi�kih lica ne može biti ve�a od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja pla�a na štedne uloge po vi�enju. Posebnim zakonom se odre�uje visina ugovorne kamatne stope izme�u pravnih lica.

Kada su strane predvidele ugovornu kamatu ali nisu odredile visinu ka-matne stope ni vreme dospevanja, izme�u � zi�kih lica važi kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja pla�a na štedne uloge po vi�enju, a izme�u pravnih lica važi kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija pla�a, odnosno ugovara za takvu ili sli�nu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odre�eni slu�aj nije predvi�eno što drugo. Ako je ugovorena ve�a ka-mata od dozvoljene, primeni�e se najve�a dozvoljena stopa kamate (ukoliko je ugovorna kamata niža od zatezne, a dužnik padne u docnju sa isplatom glavnice on duguje zateznu kamatu; ugovorna kamata može biti i viša od za-tezne ali ne viša od najve�e dozvoljene ugovorne kamate).

IV. PRAVO ZADRŽAVANJA (IUS RETENTIONIS)

1. Pojam. NastanakPravo zadržavanja je pravo poverioca da privremeno zadrži dužnikovu

stvar, odnosno da uskrati ispunjenje dužne �inidbe sve dok dužnik ne ispuni dospelo i utuživo potraživanje poverioca prava zadržavanja.

Pravo zadržavanja ima dvostruku funkciju i to kao: a) sredstvo prinude na dužnika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni i b) sredstvo namirenja potraživanja iz zadržane dužnikove stvari, ukoliko dužnik i pored zadržanja njegovih stvari od retinenta ne�e da ispuni svoju obavezu.


Za vršenje prava zadržavanja potrebno je da se ispune slede�e pret-postavke: 1) da poverilac (retinent) ima prema dužniku �iju je stvar zadržao, dospelo i utuživo potraživanje i 2) da poverilac ima državinu stvari na kojoj može postojati pravo zadržavanja. Smatra se da je potraživanje poverioca dospelo onda kada je nastupio rok za ispunjenje dužnikove obaveze koju može tražiti poverilac.

Ako je dužnik postao nesposoban za pla�anje poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo. Visina dospelog potraživanja ne mora biti jasna i me�u stranama nesporna iz �ega bi proizilazila osnovanost poverio�evog potraživanja. Osim toga, pravilo je da potraživanje bude utuživo, civilno, tj. da se ne radi o npr. zastareloj obavezi. Ipak, pod odre�enim pretpostavkama poverilac može zadržati dužnikovu stvar iako je njegovo potraživanje zastarelo. Primena ovog pravila nastaje u slu�aju kada su stvari došle u ruke poverioca pre nego što je istekla zastarelost.

2. Predmet i dejstvo prava zadržavanjaPredmet prava zadržavanja odnosi se na pokretne i nepokretne stvari

koje mogu biti predmet pravnog prometa (res in commercio), a ne one koje su izuzete iz pravnog prometa

Poverilac nema pravo zadržavanja kad dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je izašla iz njegove državine protiv njegove volje, ili ako dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na �uvanje ili poslugu. On nema pravo zadržati ni punomo�je dobijeno od dužnika, kao ni druge dužnikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale sli�ne stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izložiti prodaji.

Ako je poverilac zadržao stvari dužnika on može izbe�i ostvarivanje prava retencije tako što �e poveriocu pružiti odgovaraju�e obezbe�enje nje-govog potraživanja. Obezbe�enje bi trebalo da bude odgovaraju�e da bi ga poverilac prihvatio: na primer, davanjem druge stvari u državinu poverioca, jemstvo tre�eg lica itd. Dužnik može ponuditi odgovaraju�e obezbe�enje za poverio�evo potraživanje sve dok ne ispuni svoju obavezu. Ukoliko je dužnik ispunio svoju obavezu razumljivo je da pravo zadržavanja prestaje.

Poverilac koji drži dužnikovu stvar po osnovu prava zadržavanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti na�in kao i založni poverilac, ali je dužan pre nego što pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagov-remeno obavesti dužnika.

130 PRIVREDNO PRAVO

Odeljak petiRAZNE VRSTE OBAVEZA

I. NOV�ANE OBLIGACIJE

Nov�ane su obligacije one koje za predmet imaju sumu novca. U dvostrano-obaveznim ugovorima naj�eš�e jedna strana duguje sumu novca, a druga prestaciju druge vrste (uslugu ili robu). Obligacioni od-nos nekada za predmet može imati samo nov�anu obavezu (obaveza izdržavanja, isplate ugovorne kazne, odustanice itd.). Prestacija jedne strane u ve�ini obligacionih odnosa je izražena u sumi novca. Ali, u slu�aju da je zbog neispunjenja nenov�ane obaveze poverilac pretrpeo štetu, pod zakonom odre�enim pretpostavkama, ta obaveza se pretvara u nov�anu obavezu naknade štete.

Novac je generi�na stvar te važi pravilo da stvar odre�ena po vrsti ne propada (genus numquam perit). Dužnik koji zadocni za ispunjenjem nov�ane obaveze duguje i kamatu. Na nov�ane obaveze primenjuju se posebna pravila i u pogledu mesta i vremena ispunjenja, valute obaveze, klizne skale i na�elo monetarnog nominalizma.

Ako obaveza ima za predmet svotu novca dužnik je dužan isplati-ti onaj broj nov�anih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon odre�uje što drugo (na�elo monetarnog nominalizma). Odstupanje od na�ela monetarnog nominalizma predvi�a zakon (zakonski valorizam) ili ugovor (ugovorni valorizam).

U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporu�i odre�ene predmete, dozvoljeno je ugovoriti da �e cena zavisiti od cene ma-terijala i od rada, kao i od drugih elemenata koji uti�u na visinu troškova proiz-vodnje, u odre�eno vreme, na odre�enom tržištu (klizna skala). Mogu�nost ugovaranja klizne skale predstavlja izuzetak od na�ela monetarnog nominal-izma putem ugovornog valorizma.

Ako nov�ana obaveza glasi na pla�anje u zlatu ili u nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se može zahtevati u doma�em novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja.


II. DELJIVE OBLIGACIJE

Obligacije �iji predmet se može deliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i celi predmet, i ako tom podelom prestacije ne gube ništa od svoje vrednosti su deljive obligacije.187 Obligacije sa deljivim predmetom nastaju na osnovu zakona, ugovora ili drugog pravnog posla (npr. testamenta). Kada na taj na�in nije odre�eno da je obligacija deljiva, pretpostavlja se da je nedeljiva. Suprotno tome, kad u ugovoru u privredi ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi oni odgovaraju poveriocu solidarno. Solidarna odgovornost dužnika može se samo izri�no otkloniti.

Ukoliko u nekoj deljivoj obavezi ima više dužnika (pasivna delji-va obaveza) ona se deli me�u njima na jednake delove, ako nije odre�ena druk�ija podela, svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze. Kada u nekoj deljivoj obavezi ima više poverilaca (aktivna deljiva obaveza), potraživanje se deli me�u njima na jednake delove ako nije šta drugo odre�eno, i svaki poverilac može zahtevati samo svoj deo potraživanja.

III. NEDELJIVE OBLIGACIJE

Obligacije �iji se predmet ne može deliti i ispuniti u delovima sa istim svojstvima kao i ceo predmet, a da time ne izgube ništa od svoje srazmerne vrednosti su nedeljive. Obligacija je nedeljiva prvenstveno zbog prirode pred-meta obaveze (živi konj, brilijant), koji bi, deobom, promenio svoju suštinu ili bi mu se smanjila vrednost. Negativne obligacije su, naj�eš�e, nedeljive (npr. obaveza trpljenja prolaza preko zemljišta). Predmet obligacije može biti nedeljiv voljom stranaka. U tom smislu strane mogu ugovoriti da prodavac kupcu u celosti i odjednom preda hiljadu kilograma pšenice, a da kupac pro-davcu odjednom isplati cenu, iako su njihove prestacije po prirodi deljive.188

Nedeljive obligacije mogu imati više dužnika (pasivne nedeljive ob-ligacije) i tada se na odnose dužnika i poverioca primenjuju pravila o solidarnim obligacijama.

IV. SOLIDARNE OBLIGACIJE

Solidarna obligacija189 je obligacija u kojoj postoji dva ili više dužnika koji duguju jednom poveriocu obavezu kao celinu, te ako jedan od njih taj dug ispuni, obaveza prestaje za sve (pasivna solidarna obaveza); kad u ob-

132 PRIVREDNO PRAVO

ligaciji postoji dva ili više poverilaca od kojih je svaki ovlaš�en zahtevati od jednog dužnika ispunjenje obaveze, pri �emu ispunjenje obaveze jednom poveriocu osloba�a dužnika obaveze prema svima ostalima (aktivna soli-darna obaveza).

U našem pravu predmet solidarne obligacije je pravno nedeljiva �inidba u kojoj postoji više subjekata.

1. Solidarnost dužnika (pasivna solidarna obligacija)

U pasivnoj solidarnoj obligaciji postoji više dužnika, a jedan poveri-lac. Svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu. Poverilac je u takvoj obligaciji ovlaš�en zahtevati ispunjenje obaveze od bilo kog dužnika (jednog ili samo nekih) ili od svih solidarnih dužnika. Jednom u�injenim izborom poverilac nije vezan tako da umesto od jednog dužnika u celosti može zahtevati ispunjenje obaveze od svih dužnika delimi�no. Pasiv-na solidarna obligacija može nastati na osnovu ugovora ako stranke izri�ito ugovore solidarnost dužnika ili to proizilazi iz ponašanja stranaka i prirode posla.

Ako u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi ima više dužnika, oni odgovaraju poveriocu solidarno. Pretpostavka solidarnosti dužnika iz ugovora u privredi može se otkloniti samo izri�itom izjavom stra-na. Pasivna solidarnost dužnika može nastati na osnovu zakona. Tako, više jemaca nekog duga i imaoci menice kao i svi oni koji su je trasirali, indosirali ili avalirali (�lan 46. stav 1. Zakona o menici), odgovaraju solidarno.

Od više solidarnih dužnika svaki može dugovati sa drugim rokom is-punjenja, pod drugim uslovima i sa razli�itim odstupanjima. Stoga svaki dužnik solidarne obligacije poveriocu može isticati svoje li�ne prigovore ali ne i li�ne prigovore koje bi mogli ista�i ostali solidarni dužnici. Svaki solidarni dužnik, me�utim, ima pravo isticati objektivne prigovore koji se odnose na sadržinu obaveze, a deluju i prema ostalim dužnicima, pošto se sadužnici solidarne obligacije me�usobno zastupaju. Ispunjenje obaveze od strane jednog dužnika proizvodi dejstvo i prema ostalim sadužnicima. Dužnici solidarne obaveze odgovaraju poveriocu za celu obavezu. Ukoliko jedan solidarni dužnik ili više njih (ali ne svi) ispune poveriocu solidarnu obavezu u celini prestaje obligacioni odnos izme�u dužnika i poverioca, a nastaje izme�u solidarnih dužnika.

Solidarni dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega (pravo na regres).


2. Solidarnost poverilaca (aktivna solidarna obligacija)

U aktivnoj solidarnoj obligaciji postoji više poverilaca i svaki od njih ima pravo da od jednog dužnika zahteva ispunjenje cele obaveze, a kada dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu obligacija u potpunosti prestaje i u odnosu na ostale poverioce. Solidarni poverioci se me�usobno zastupaju i svaki od njih ima pravo od dužnika zahtevati ispunjenje potraživanja u celosti ili delimi�no. Kada dužnik u aktivnoj solidarnoj obligaciji u celosti ispuni obavezu jednom poveriocu, obaveza dužnika prestaje i prema ostalim povjer-iocima.

Dužnik može ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatraži ispunjenje. Aktivna solidarnost može nastati samo kada je izri�ito ugovorena ili zakonom odre�ena, pošto se ne pretpostavlja. Suprotno tome, kada ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi (pasivna solidarnost) nastaloj ugovorom u privredi, važi pretpostavka solidarnosti.

Dužnik može jednom ili samo nekim solidarnim poveriocima ispuniti celu obavezu. Obaveza dužnika i obligacioni odnos sa solidarnim poveriocima se tada gasi. U tom slu�aju nastaju unutrašnji odnosi izme�u poverilaca koji su, naj�eš�e, predvi�eni ugovorom ili zakonom. Kada iz zakona ili ugovora solidarnih pover-ilaca ne proizilazi što drugo, svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje od dužnika da mu preda deo koji mu pripada. Ukoliko iz me�usobnih odnosa poverilaca ne proisti�e što drugo svaki solidarni poverilac ima pravo od poverioca koji je primio ispunjenje zahtevati jednak deo.

134 PRIVREDNO PRAVO

Odeljak šestiPROMENA POVERIOCA ILI DUŽNIKA

I. USTUPANJE POTRAŽIVANJA (CESIJA)

Ustupanje potraživanja - cesija190 je ugovor ranijeg poverioca (ustupioca, cedenta) sa tre�im licem, (novim poveriocem, prijemnikom, cesionarom), na osnovu koga se u obligaciji menja poverilac, tako da novi poverilac sti�e pre-ma dužniku (cezusu) pravo da zahteva ispunjenje obaveza sa istom sadržinom kao i raniji poverilac. Pravilo je da se mogu na osnovu ugovora prenositi sva potraživanja. Izuzeci od ovog pravila odre�eni su zakonom. Nije punovažan ugovor o cesiji ako je cesija zabranjena zakonom ili vezana za li�nost poveri-oca (npr. pravo deteta da zahteva zakonsko izdržavanje od strane roditelja) ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.191

Poverilac i dužnik mogu ugovoriti da poverilac ne može preneti potraživanje na novog poverioca, ili da ga ne može preneti bez pristanka dužnika. Ugovor o ustupanju potraživanja, ipak, zaklju�en sa novim poverio-cem ne deluje prema dužniku. Dužnik i dalje duguje ispunjenje svoje obaveze ranijem poveriocu (ustupiocu, cedentu). Ako poverilac odbije da primi is-punjenje dolazi u docnju te se dužnik obaveze može osloboditi polaganjem dugovane stvari kod suda. Ugovor zaklju�en izme�u poverioca i tre�eg lica (ustupioca i prijemnika) veže ova lica ali ne proizvodi dejstvo ugovora o ustu-panju potraživanja.

Sa ustupljenim glavnim potraživanjem prelaze na prijemnika spored-na prava kao što su, hipoteka, zaloga, pravo na budu�u kamatu, ugovornu kaznu, plodovi.192

Ugovor o ustupanju potraživanja zaklju�en izme�u poverioca (ustupi-oca) i tre�eg lica (prijemnika) je punovažan, ako se ustupljeno potraživanje može prenositi. Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika. Da bi dužnik znao da umesto ranijem duguje ispunjenje obaveze novom poveri-ocu neophodno je da raniji poverilac, na bilo koji pouzdan na�in, obavesti dužnika (denuncijacija) o izvršenom ustupanju. Ako je dužnik pre obaveštenja o ustupanju ispunio obavezu ustupiocu, takvo ispunjenje je punovažno samo ukoliko nije znao za ustupanje. Kada je dužnik znao da je zaklju�en ugovor o ustupanju potraživanja (iako ga o tome nije obavestio ustupilac, nego npr. prijemnik) dužan je ispuniti obavezu prijemniku.


Ustupanjem potraživanja ne menja se sadržina obligacije. Položaj dužnika i nakon ustupanja potraživanja ostaje isti tako da prijemnik prema dužniku ima ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja.

II. PREUZIMANJE DUGA

Preuzimanje duga je ugovor izme�u dužnika i preuzimaoca (tre�eg lica) na osnovu koga preuzimalac postaje dužnik u obligaciji, a raniji dužnik se osloba�a obaveze. Ovaj ugovor proizvodi dejstvo prema poveriocu samo ako je poverilac pristao na promenu dužnika u obligaciji, pošto time poverilac može biti doveden u nepovoljniji položaj (npr. novi dužnik je insolventan). Poverilac svoj pristanak na preuzimanje duga može punovažno saopštiti ili dužniku ili poveriocu. Kada se poverilac saglasi sa preuzimanjem dug sa dužnika prelazi sa istom sadržinom na preuzimaoca (novog dužnika), koji na taj na�in �ini poklon ranijem dužniku, ispunjava mu raniji dug itd.

Ugovorom o preuzimanju duga, na koji je pristao poverilac, preuzi-malac postaje dužnik, a raniji dužnik se osloba�a obaveze. Preuzimalac du-guje poveriocu obavezu sa istom sadržinom koja je do tada postojala izme�u ranijeg dužnika i poverioca. Sa glavnom obavezom na poverioca prelaze i sporedna prava (npr. kamata).

Preuzimanjem duga izme�u preuzimaoca i poverioca postoji ista obave-za koja je dotle postojala izme�u ranijih dužnika i poverioca. Preuzimalac može ista�i poveriocu sve prigovore koji proisti�u iz pravnog osnova izme�u ranijih dužnika i poverioca iz koga poti�e preuzeti dug (npr. prigovor da je obligacija ništava, da je dug ispla�en ili zastareo), ali i li�ne prigovore koje ima prema poveriocu.

136 PRIVREDNO PRAVO

Odeljak sedmiPRESTANAK OBAVEZA (OBLIGACIJA)

I. POJAM

Prestanak obaveza je gašenje punovažnih obligacija (svih poverio�evih prava i dužnikovih obaveza) ispunjenjem ili na drugi na�in odre�en zakonom. Redovan na�in prestanka obligacija je njeno ispunjenje.193 Prestankom glavne obaveze gasi se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.

Zakon je odredio da obaveze prestaju i poravnanjem (kompenzaci-jom); otpuštanjem duga; novacijom (prenovom); sjedinjenjem (konfuzijom); nemogu�noš�u ispunjenja; protekom vremena na koji je ugovor bio zaklju�en; otkazom; smr�u dužnika ili poverioca (samo ako je obaveza nastala s obzirom na li�ne osobine koje od ugovornih strana ili li�ne sposobnosti dužnika).

II. ISPUNJENJE OBLIGACIJE

1. PojamIspunjenje obligacije je redovan prestanak obligacije izvršenjem dugo-

vanih �inidbi od strane dužnika, u svemu kako ona glasi. Ispuniti obavezu zna�i preduzeti radnje �injenja, ne�injenja ili trpljenja u skladu sa obligaci-jom tj. u skladu sa ovlaš�enjima poverioca. Prestankom glavne obaveze gasi se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Obavezu je dužan ispuniti dužnik ili njegov zastupnik. Poverilac je dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, �ak i kada se dužnik pro-tivi tom ispunjenju. Ako je poverilac sa time saglasan on je dužan primiti ispunjenje od tre�eg lica, bez obzira da li ima za to pravni interes.

Dužnik je, me�utim, obavezu dužan ispuniti samo li�no, ako ispunjava ugovor u kome su važna svojstva dužnika (npr. po ugovoru o delu dužnik se, kao poznati slikar, obavezao naslikati sliku). Tre�e lice bez dužnikovog znanja može poveriocu ponuditi ispunjenje, a poverilac ga može primiti, i u slu�aju da je, nakon toga, dužnik obavestio da ne pristaje da tre�e lice ispuni njegovu obavezu. Poverilac ne može primiti ispunjenje od tre�eg lica ako mu je dužnik ponudio da sam ispuni odmah svoju obavezu. Troškove ispunjenja snosi dužnik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.


Da bi ispunjenje bilo punovažno mora biti izvršeno poslovno sposob-nom poveriocu ili licu odre�enom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom izme�u poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca. Suprotno tome, obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i tre�e lice. Izuzetno, punovažno je ispunjenje i kad je izvršeno tre�em licu, ako ga je poverilac naknadno odo-brio ili ako se njime koristio.

Ispunjenje izvršeno poslovno nesposobnom poveriocu osloba�a dužnika samo ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja još nalazi kod njega. Poslovno sposobni poverilac može odobriti ispunjenje koje je pri-mio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.

2. Isplata sa subrogacijom. Predmet ispunjenja

Kada isplatu duga vrši isplatilac umesto dužnika nastupa personalna subrogacija. Ugovor o subrogaciji može zaklju�iti ispunilac tu�e obaveze (pre ispunjenja ili prilikom ispunjenja) sa poveriocem, a subrogacija može nas-tati i na osnovu zakona.194 Na osnovu tog ugovora ispunjeno potraživanje, u momentu ispunjenja, prelazi na ispunioca sa svima ili samo sa nekim spored-nim pravima. Prava poverioca mogu pre�i na ispunioca i na osnovu ugovora izme�u dužnika i ispunioca zaklju�enog pre ispunjenja obaveze.

Na ispunioca koji ima neki pravni interes da ispuni obavezu po samom zakonu prelaze poverio�eva potraživanja sa svim sporednim pravima u vreme ispunjenja poverio�evog potraživanja-zakonska subrogacija. Na osnovu ugov-orne ili zakonske subrogacije sa poverioca na ispunioca prelazi potraživanje sa nekim ili svim sporednim pravima (ako postoje ta prava). Ispunilac na koga je, na taj na�in, prešlo potraživanje ne može zahtevati od dužnika više nego što je isplatio poveriocu. Poverilac koji je primio ispunjenje od tre�eg lica, me�utim, ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja u vreme ispunjenja. Ovo pravilo ne isklju�uje primenu instituta sticanja bez osnova.

Ispunjenje obaveze dužnika se sastoji u izvršenju onoga što �ini sadržinu obaveze, tj. u davanju, �injenju, ne�injenju ili trpljenju, odnosno u prestaciji dužnika koja predstavlja predmet obaveze. Dužnik svoju obavezu ne može ispuniti ne�im drugim, a ni poverilac nije ovlaš�en zahtevati nešto drugo. Ako dužnik duguje stvari odre�ene samo po rodu dužan je prilikom ispunjenja dati stvari srednjeg kvaliteta. Me�utim, ako mu nije bila poznata namena stvari (npr. semenska pšenica, a ne pšenica za ljudsku ishranu), dužan je dati stvari odgovaraju�e kakvo�e. Poverilac nije dužan primiti delimi�no ispunjenje ob-ligacije (izuzev ako priroda obaveze druk�ije nalaže), ali je dužan primiti

138 PRIVREDNO PRAVO

delimi�no ispunjenje nov�ane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije. Ugovorne strane mogu se o ispunjenju obaveze dužnika i druk�ije sporazumeti tako da ugovore zamenu ispunjenja ili predaju radi prodaje.

Zamena ispunjenja (datio in solutum) je ispunjenje obaveze tako da poverilac umesto ugovorene obaveze od dužnika primi drugu �inidbu sa ciljem ispunjenja obaveze da bi na taj na�in ona prestala. Predaja radi pro-daje (datio pro solvendo) je sporazum strana, izme�u kojih ve� postoji ob-ligacioni odnos, na osnovu koga dužnik predaje poveriocu neku stvar ili mu ustupa neko drugo pravo da ih proda i iz postignutog nov�anog iznosa naplati svoje potraživanje.195 Davanjem radi ispunjenja duga obaveza ne prestaje, kao što je to slu�aj kod davanja na ime dugovanja tj. zamene ispunjenja. Na ovaj na�in se obaveza uslovno ispunjava ako je poverilac koji je primio neku stvar ili pravo od dužnika uspeo da je proda i naplati se iz postignutog iznosa.Vlasnik stvari ili imalac prava i dalje ostaje dužnik i on snosi rizik slu�ajne propasti ili ošte�enja stvari odnosno prava koji su radi prodaje predati poveri-ocu. Stvar ili koje drugo pravo poverilac je obavezan da proda po srednjoj ceni na tržištu predvi�enim sporazumom sa dužnikom, rukovode�i se in-teresima dužnika.

3. Vreme i mesto ispunjenja

Vreme ispunjenja je rok ispunjenja obaveze dužnika koga ugovorne strane odre�uju svojim sporazumom. Kada poverilac i dužnik rok nisu odre-dile, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac može zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dužnik je ovlaš�en zahtevati od poverioca da ispunjenje odmah primi. Dužnik ima pravo ispuniti svoju obavezu i pre ugovorenog roka, odnosno u odre�enim slu�ajevima poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka.

Ukoliko je rok ugovoren isklju�ivo u interesu dužnika, on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali je dužan obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.

Mesto ispunjenja je mesto, odre�eno pravnim poslom ili zakonom, u kome je dužnik dužan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje. Ako mesto ispunjenja obaveze nije odre�eno sporazumom, ono se odre�uje s obzi-rom na svrhu posla, prirodu obaveze i ostale okolnosti. Ukoliko se mesto is-punjenja ne može ni tako odrediti ispunjenje obaveze se vrši u mestu u kome je dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, svoje boravište.


Mesto pla�anja je mesto u kome je dužnik dužan ispuniti nov�anu obav-ezu. Ispunjenje nov�ane obaveze virmanom vrši se u sedištu organizacije koja vodi poverio�eva nov�ana sredstva. U slu�aju da je poverilac promenio mesto svog sedišta, odnosno prebivališta u vremenu kad je obaveza nastala, te su zbog toga pove�ani troškovi ispunjenja, to pove�anje pada na teret poveri-oca.

4. DocnjaDocnja je zakašnjenje dužnika da ispuni dospelu obavezu ili odbijanje

poverioca da od dužnika primi uredno ponu�eno ispunjenje obaveze. U doc-nji, prema tome, može biti dužnik ili poverilac.

4.1. DOCNJA DUŽNIKA

Dužnik dolazi u docnju (mora debitoris, mora solvendi) kad na vreme ne ispuni svoju obavezu. Kada je rok za ispunjenje odre�en tada rok dospolesti opominje dužnika (dies interpelat pro homine) i nije potrebno da ga poverilac opominje. Dužnik pada u docnju slede�eg dana po nastupanju roka odre�enog za ispunjenje obaveze. Nije potrebno opominjati dužnika naknade štete jer se obaveza naknade štete, smatra dospelom od trenutka nastanka štete.

Ako rok za ispunjenje nije odre�en dužnik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu t.j. da ga opomene (interpelatio).

Relevantna je, po pravilu, objektivna docnja jer dužnik pada u doc-nju nezavisno od svoje krivice. Tako, ako dužnik zadocni sa ispunjenjem nov�ane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu kamatu po stopi utvr�enoj zakonom.

Dužnik koji je pao u docnju dužan je da naknadi poveriocu štetu koja mu je zbog toga nastala i odgovara za nemogu�nost ispunjenja obaveze. Doc-nja dužnika prestaje kada on ponudi poveriocu ispunjenje glavne obaveze i sporednih koje su nastale zbog docnje (npr. pla�anje kamate). Odbijanjem da primi ispunjenje obaveze u docnju pada poverilac. Dužnikova docnja prestaje i u slu�aju prestanka obligacije npr. zbog nemogu�nosti ispunjenja i oproštaja duga.

4.2. DOCNJA POVERIOCA

Docnja poverioca (mora creditoris) nastaje kad on bez osnovanog razlo-ga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spre�i. Poverilac, sto-ga, ne dolazi u docnju ako je osnovano odbio ispunjenje dužnikove obaveze jer nije ponudio njeno ispunjenje u svemu kako ona glasi. Tako, poverilac

140 PRIVREDNO PRAVO

nije dužan primiti delimi�no ispunjenje obaveze osim ako priroda obaveze druk�ije ne nalaže. Dužnik ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ako je on ugovoren isklju�ivo u interesu dužnika, ali je dužan obavestiti pove-rioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.

Poverilac pada u docnju i kada mu nije ponu�eno ispunjenje obaveze, ako je vreme izvršenja njegove radnje bilo ta�no odre�eno, protekom samog roka.196 Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje dužnikove istovremene obaveze, a ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze (npr. kupac nije u obavezi da primi stvar koja je predmet prodaje ako pro-davac odbije da primi isplatu cene, izuzev kada je što drugo ugovoreno). On, me�utim, ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme odre�eno za ispunjenje, dužnik nije bio u mogu�nosti da svoju obav-ezu ispuni.

Padanjem poverioca u docnju obligacija ne prestaje a položaj dužnika se poboljšava.197 Ako je dužnik ve� bio u docnji, te je ponudio ispunjenje obaveze u svemu kako ona glasi (pored glavne obaveze i sporednu obavezu, kao što je npr. kamate), prestaje docnja dužnika, a na poverioca prelazi rizik slu�ajne propasti ili ošte�enja stvari. Od dana padanja poverioca u docnju prestaje te�i kamata na nov�anu obavezu dužnika. Osim toga, poverilac u docnji je dužan naknaditi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju odgov-ara, kao i troškove oko daljeg �uvanja stvari.

Ako je poverilac u docnji dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. Dužnik, osim toga, može stvar da preda, po odluci suda, drugom licu da je �uva ili je, pod odre�enim pretpostavkama, može prodati. Smatra se da je time dužnik ispunio obligaciju.

Docnja poverioca može prestati prestankom obligacije, ugovaranjem no-vog roka ispunjenja i odustajanjem dužnika od ispunjenja obaveze.

III. PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)

Prebijanje je na�in prestanka dve istorodne i uzajamne obligacije izme�u istih lica. Dužnik može prema svom poveriocu ste�i potraživanje u istom, ve�em ili manjem iznosu. Ako su ostvarene i druge pretpostavke takva, uz-jamna potraživanja mogu prestati prebijanjem (potiranjem, obra�unom-com-pensatio), tako da potraživanje prestaje u celosti (ako su oba iste visine) ili prestaje potraživanje u manjem iznosu, a potraživanje u ve�em iznosu uman-juje se za iznos manjeg.


S obzirom na osnov nastanka kompenzacija može biti: 1) zakonska (jed-nostrana), 2) ugovorna (dobrovoljna) i 3) sudska. Za nastanak svake poje-dine kompenzacije potrebno je da se, osim uzajamnosti potraživanja, steknu i posebne pretpostavke.

Na osnovu zakonske kompenzacije potraživanja (odnosno obaveze) mogu prestati ako su: 1) uzajamna, 2) jednorodna i 3) oba dospela.

Uzajamnost potraživanja postoji kada dužnik duguje poveriocu ispun-jenje obaveze ali ima prema njemu i potraživanje. Potraživanje je uzajamno kada jedno lice (dužnik) duguje drugom (poveriocu) 500 dinara, ali mu is-tovremeno poverilac duguje isti iznos. Uzajamnost nije neophodna u sva-kom slu�aju zakonske kompenzacije. Tako, jemac može izvršiti prebijanje dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od pove-rioca. Kompenazcijom prestaje obaveza dužnika, a na taj na�in i obaveza jemca koji se obavezao poveriocu da �e ispuniti punovažnu i dospelu obav-ezu dužnika, ako to ovaj ne u�ini.

Jednorodna su potraživanja koja glase na novac (potraživanje u stranoj valuti se može konvertovati u doma�e sredstvo pla�anja, pa su jednorodna i potraživanja koja glase i na razli�ite valute) ili druge zamenjive stvari istog roda i iste kakvo�e.

Dospela su potraživanja ako je jedna strana u ugovoru stekla pravo da zahteva ispunjenje obaveze (protekao je rok za ispunjenje ili ako rok nije odre�en poverilac ima pravo dužnika pozvati odnosno opomenuti da ispuni svoju obavezu).

Zakonska kompenzacija ne nastaje �im se za to steknu pretpostavke nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje. Posle iz-jave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog �asa kad su se za to stekle pretpostavke.

Na osnovu zakonske kompenzacije ne može prestati: 1. potraživanje koje se ne može zapleniti; 2. potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na �uvanje, ili na poslugu, ili koje je dužnik uzeo bespravno, ili ih be-spravno zadržao; 3. potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete; 4. potraživanje naknade štete pri�injenje ošte�enjem zdravlja ili prouzrokovan-jem smrti i 5. potraživanje koje poti�e iz zakonske obaveze izdržavanja. Me�u potraživanja koja se ne mogu ugasiti prebijanjem ubrajaju se i potraživanja u pogledu kojih su strane svojom voljom isklju�ile prebijanje.

Ugovorna kompenzacija nastaje na osnovu sporazuma poverioca i dužnika da prebiju svoja uzajamna potraživanja. Ugovorne strane na taj na�in mogu prebiti i nedospela, neutuživa, ali i raznorodna potraživanja, ako su uzajamna. Ne mogu se, me�utim, prebiti potraživanja ako je prebijanje isklju�eno prinudnim propisima.

142 PRIVREDNO PRAVO

Sudska kompenzacija nastaje odlukom suda, nakon izjave (prigov-ora) o prebijanju koju tuženi isti�e u parnici - da on prema tužiocu ima protivpotraživanje. Prigovor prebijanja se može ista�i do zaklju�enja glavne rasprave, a ako do tada nije istaknut ne može se iznositi u žalbi. Prestanak potraživanja koja se prebijaju ima za posledicu i prestanak akcesornih potraživanja (ugovorne kazne, jemstva, zaloge itd).

Ugovorna kompenzacija proizvodi dejstva od trenutka kada to strane odrede. Ako to nisu odredile ugovorna kompenzacija deluje od momemnta zaklju�enja ugovora o kompenzaciji. Sudska kompenzacija deluje od trenutka kada od-luka o tome postane pravnosnažna izuzev kada je sud u odluci odredio da je kompenzacija ranije izvršena.

IV. OTPUŠTANJE DUGA

Otpuštanje duga je jedan od na�ina prestanka obligacije na osnovu sporazuma poverioca i dužnika da obaveza prestane iako nije ispunjena. Otpuštanje duga nastaje na osnovu sporazuma (ugovora) poverioca i dužnika da obaveza dužnika prestane iako nije ispunjena. Obligacija prestaje u celos-ti kada poverilac oprosti obavezu dužnika u celosti (opšte otpuštanje duga). Kada u obligaciji postoji više dugova (obaveza), a poverilac otpusti samo jedan ili samo deo duga, obligacija ne prestaje, ali se njen predmet sužava (delimi�no otpuštanje duga).

Otpuštanjem duga glavnom dužniku prestaju akcesorne obaveze (npr. jem-stvo). Glavni dužnik se ne osloba�a obaveza ako je dug otpušten jemcu. Ako ima više jemaca, a poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na oslobo�enog jemca.

Sporazum o otpuštanju duga je neformalan. Stoga se usmenim spora-zumom može otpustiti dug iz pravnog posla za koga je propisana obavezna pisana forma (npr. ugovora o gra�enju). Vra�anje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojim je bilo obezbe�eno ispunjenje obaveze, ne zna�i odricanje poverioca od prava da traži ispunjenje.

V. NOVACIJA

Novacija198 je na�in prestanka jedne punovažne obligacije sporazumom ugovornih strana uz istovremeni nastanak nove obligacije. Ugovor o novaciji je neformalan ukoliko za nastanak nove obligacije nije odre�ena forma te sa-glasnosti. Novacija nastaje ako ugovorne strane zaklju�e ugovor o novaciji u


kome izri�ito izraze volju da izvrše prenov (animus novandi), ranije punovažne obaveze. Ako je ranija obaveza ve� ugašena ili je bila ništava prenov je bez dejstva. Kada je ranija obaveza samo rušljiva, prenov je punovažan ako je dužnik znao za nedostatak ranije obaveze.

Obligacija je nova ako se od stare razlikuje u pogledu predmeta ili os-nova ili predmeta i osnova. Novacija je na�in prestanka ranijeg ugovora, zbog �ega se on više ne može raskinuti. Osnov obaveze je promenjen ako se npr. strane u ugovoru o prenovu sporazumeju da umesto postoje�e obaveze pro-davca iz ugovora o prodaji, da preda stvar kupcu, koja prestaje, nastane nova iz ugovora o ostavi u kome raniji prodavac postaje ostavoprimac. Predmet obaveze je ostao isti, ali je osnov promenjen.

Novacija nastaje i kada strane ugovorom o novaciji odrede novi predmet obaveze umesto postoje�e, a osnov obaveze ostane nepromenjen. Novacija predmeta npr. postoji i ako prodavac obavezu predaje kupcu jednog konja zameni obavezom predaje para volova.

Sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o na�inu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovor-noj kazni, obezbe�enju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatra se prenovom.

Osnovno dejstvo ugovora o novaciji je prestanak ranije i nastanak nove obligacije. Sa ranijom obavezom prestaju zaloga, jemstvo i ostala sporedna potraživanja, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem druk�ije ugovoreno. Ranija obligacija novacijom prestaje te ne proizvode dejstva prigovori koji su se mogli ista�i u ranijoj obligaciji. Prestankom ranije obligacije novaci-jom docnja prestaje.

VI. SJEDINJENJE (KONFUZIJA)

Sjedinjenje (konfuzija) je na�in prestanka obaveza sjedinjenjem potraživanja i duga u istom licu, pošto jedno lice ne može biti poverilac i dužnik u istom obligacionom odnosu. Konfuzija naj�eš�e nastaje kada poveri-lac nasledi dužnika ili dužnik poverioca ili se u istom obligacionom odnosu jedno pravno lice (dužnik) spoji sa drugim pravnim licem (poverilac).

Sjedinjenje izaziva po sili zakona prestanak obligacije u trenutku sjedin-jenja. Obaveza glavnog dužnika ne prestaje u slu�aju da jemac postane pover-ilac ili kada isto lice postane jemac i glavni dužnik. U ovom slu�aju prestaje samo jemstvo a ne obligacija. Obaveza upisana u javnu knjigu prestaje sjedin-jenjem tek kada se izvrši upis brisanja.

144 PRIVREDNO PRAVO

VII. NEMOGU�NOST ISPUNJENJA

Nemogu�nost ispunjenja je neispunjenje obaveze iz obligacije od strane dužnika zbog postojanja odre�enih, relevantnih okolnosti. Nemogu�nost is-punjenja uti�e na sudbinu obligacije od njenog nastanka, za vreme dok traje sve dok ne prestane.

Ukoliko obligaciju niko ne može izvršiti postoji objektivna nemogu�nost, a kada je ne množe ispuniti ugovorna strana, ali može neko drugo lice, nemogu�nost je subjektivna. Ako je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostra-nom ugovoru postalo nemogu�e zbog doga�aja za koje nije odgovorna ni jed-na ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze može zahtevati vra�anje po pravilima o vra�anju ste�enog bez osnova. Kad ne postoji odgovornost nijedne strane zbog nemogu�nosti ispunjenja, strana kojoj ne odgovara delimi�no ispunjenje može raskinuti ugovor. U slu�aju da to ne u�ini ugovor ostaje na snazi, a strana koja je mogla raskinuti ugovor ovlaš�ena je zahtevati srazmerno smanjenje svoje obaveze.

VIII. ZASTARELOST POTRAŽIVANJA

1. PojamZastarelost potraživanja (praescripta extinctiva) je prestanak zahteva

poverioca, nakon proteka zakonom odre�enog vremena (u kome on nije tražio ispunjenje obaveze, iako je to mogao u�initi) da državnom prinudom ostvari ispunjenje obaveze, ako se dužnik na tu �injenicu pozove. Ona nastupa kad protekne zakonom odre�eno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati is-punjenje obaveze. Kada zastari glavno potraživanje zastarevaju i sporedna potraživanja (npr. potraživanje kamata, plodova, troškova, ugovorne ka-zne).199

2. Po�etak toka, nastupanje i dejstva zastarelostiNastupanjem zastarelosti civilna (utuživa) obligacija pretvara se u naturalnu

(neutuživu). Obligacija na taj na�in ne prestaje i sud se ne može obazirati na za-starelost po službenoj dužnosti. Kada dužnik ispuni naturalnu obavezu tek tada ob-ligacija prestaje. Dužnik ne može tražiti ono što je dato na ime izvršenja te obaveze po pravilima o sticanju bez osnova �ak i ako nije znao da je obaveza zastarela. Zastarelost je sankcija za nemarnog poverioca koji ne vrši svoja ovlaš�enja iz ob-ligacije.


Ako poverilac zahteva ispunjenje pozitivne obaveze (dare, facere) za-starelost po�inje te�i prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva njeno ispunjenje, ako zakonom za pojedine slu�ajeve nije što drugo propisano. Naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete, ali zastarelost potraživanja naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je ošte�enik doznao za štetu i za lice koje je štetu u�inilo. Kada se obaveza sastoji u tome da se nešto ne u�ini, da se propusti ili trpi, zastarelost po�inje te�i prvog dana posle dana kada je dužnik postupio protivno obavezi. Zastarelost nastupa kada istekne poslednji dan zakonom odre�enog vremena. U vreme zastarelosti ura�unava se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika.

Pravila o trajanju zastarelosti potraživanja odre�ena su prinudnim pro-pisima te se voljom ugovornih strana ne može odrediti duže ili kra�e vreme zastarelosti od onog vremena koje je odre�eno zakonom, kao ni da zastarelost ne�e te�i za neko vreme (zastoj zastarevanja). Dužnik se ne može odre�i za-starelosti pre nego što protekne vreme odre�eno za zastarelost.

Zastarelost nastupa istekom poslednjeg dana zakonom odre�enog vre-mena. Tek nakon proteka roka odre�enog za zastarelost dužnik se može odre�i zastarelosti. Pismeno priznanje zastarele obaveze ili davanja zaloge ili drugog obezbe�enja za zastarelo potraživanje smatra se kao odricanje od zastarelos-ti.200

3. Opšti i posebni rokovi zastarelostiOpšti rok u kome zastarevaju potraživanja iznosi deset godina, ako zako-

nom nije odre�en neki drugi rok zastarelosti. Tako kada je šteta prouzrokovana krivi�nim delom, a za krivi�no gonjenje je predvi�en duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odre�eno za zastarelost krivi�nog gonjenja, a potraživanje utvr�eno pred sudom ili drugim nadležnim organima zastareva za deset godina, pa i za ono za koje zakon predvi�a kra�i rok zastarelosti. Posebni rokovi zastarelosti u traju pet, tri i jednu godinu.

Za tri godine zastarevaju: 1. potraživanja povremenih davanja koja do-spevaju godišnje ili u kra�im odre�enim razmacima vremena (kao što je npr. potraživanje kamata, izdržavanja, rente) kao i potraživanja anuiteta kojima se u jednakim, unapred odre�enim povremenim iznosima, otpla�uje glavnica i kamate (samo pravo iz koga proisti�u povremena potraživanja zastareva za pet godina, ra�unaju�i od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik više nije vršio davanja, s tim što ne može zastareti pravo na izdržavanje odre�eno zakonom, 2. me�usobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraživanja naknade za izdatke u�injene

146 PRIVREDNO PRAVO

u vezi s tim ugovorima, s tim što zastarevanje te�e odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu, 3. potraživanje zakupnine, bilo da se pla�a povre-meno ili u ukupnom iznosu, 4. potraživanje naknade prouzrokovane vanugov-orne štete.

Rok se ra�una od kada je ošte�enik doznao za štetu i za lice koje je štetu u�inilo - subjektivni rok (u svakom slu�aju potraživanje štete zastareva za pet godina od kada je šteta nastala. Kad je šteta prouzrokovana krivi�nim delom, a za krivi�no gonjenje je predvi�en duži rok zastarelosti, zastarelost nastupa istekom vremena odre�enog za zastarelost krivi�nog gonjenja). Potraživanja naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze ne zastareva za vreme od tri godine nego za vreme odre�eno za zastarelost te obaveze.

Za jednu godinu zastarevaju: 1. Potraživanje naknade za isporu�enu elektri�nu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimni�arske usluge i za održavanje �isto�e, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe doma�instva, 2. potraživanje radio stanice i radio - televizijske stanice za upotrebu radio - pri-jemnika i televizijskog prijemnika, 3. potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se napla�uju u tromese�nim ili kra�im rokovima, 4. potraživanja pret-plate na povremene publikacije, ra�unaju�i od isteka vremena za koje je pub-likacija naru�ena. Zastarevanje te�e iako su isporuke ili usluge produžene.

Zastarelost ugovora o osiguranju ZOO ure�uje na speci� �an na�in. Potraživanje ugovora�a osiguranja odnosno tre�eg lica (korisnika, osigura-nika) iz ugovora o osiguranju života zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju (npr. osiguranje imovine, osiguranje od odgovornosti) za tri go-dine, ra�unaju�i od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo. Objektivni rok zastarelosti potraživanja kod osiguranja života iznosi deset godina, a kod ostalih ugovora o osiguranju za vreme od pet godina, ra�unaju�i od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo. Potraživanje osigurava�a iz ugovora o osiguranju (i kada od osiguranika potražuje iznos naknade štete ispla�en ošte�enom) zastareva za tri godine.

Neposredan zahtev tre�eg ošte�enog lica prema osigurava�u zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za štetu.

147II DEO - PRIVREDNO PRAVO

4. Zastoj zastarevanjaZastoj zastarevanja spre�ava po�etak toka zastarevanja, ako postoje

uzroci zbog kojih po zakonu zastarevanje nije moglo po�eti, a kada je za-starevanje po�elo te�i pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, zastarelost nastavlja da te�e kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zastoja ra�una se u zakonom odre�eni rok za zastarelost. Su-protno tome, prekid zastarevanja ima za posledicu da zastarevanje po�inje te�i iznova. Institut zastoja zastarevanja, opravdano se isti�e, štiti važne in-terese izme�u poverioca i dužnika.201

Zastarevanje potraživanja ne te�e (dolazi do zastoja) izme�u: 1. supružnika, od zaklju�enja do prestanka braka; 2. roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo; 3. šti�enika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni ra�uni o radu staraoca. 4. lica u vanbra�noj zajednici dok ta zajednica postoji; 5. lica zaposlenih u tu�em doma�instvu prema poslodavcu ili �lanovima njegove porodice koji zajedno sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje.

Zastoj zastarevanja nastaje i zbog okolnosti koje postoje na strani poveri-oca. Tako, zastarelost ne te�e protiv lica koje ne može sudskim putem zahtevati ispunjenje obaveze (non valenti agaere non cursit praescriptio) zbog nesavladi-vih prepreka (npr. usled poplave, zemljotresa poverilac ne može do�i u grad ni angažovati punomo�nika, zbog požara sud je prestao sa radom itd.), za vreme mobilizacije, u slu�aju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnosti. Zastarevanje te�e i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira da li imaju zakonskog zastupnika ili ne. Zastarelost potraživanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, me�utim ne može nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna (odlukom suda vra�ena mu oduzeta poslovna sposobnost) ili kad su dobila zastupnika (maloletnik je usvojen ili mu je rešenjem organa starateljstva postavljen staralac). Kada je za zastarelost nekog potraživanja odre�eno vreme kra�e od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zasta-revanje tog potraživanja po�inje te�i od kada je poverilac postao poslovno spo-soban, ili od kada je dobio zastupnika. Prema licu koje se nalazi na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi ne može nastupiti zastarelost dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka ili prestanka vojne vežbe.

Kada je spre�avanje zastarevanja regulisano posebnim zakonima za poje-dine odnose primenjuju se odredbe tih zakona, a ne ZOO. Zastoj zastarevanja je u meni�nom pravu regulisan �l. 81. i 82. Zakona o menici, u �ekovnom pravu �lanom 23. ta�ka 11. Zakona o �eku.

148 PRIVREDNO PRAVO

5. Prekid zastarevanjaPrekid zastarevanja nastaje radnjama poverioca ili dužnika a ima za

posedicu da zastarevanje, koje je po�elo te�i, ne proizvodi nikakvo dejstvo te se i ne ra�una u zakonom odre�eni rok zastarelosti. Stoga, posle prekida, zastarevanje po�inje iznova te�i.

Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug, izjavom poveriocu, ali i na posredan na�in, kao što je davanje otplate, pla�anje kamate, davanje obezbe�enja. Nakon proteka vremena odre�enog za zastarelost priznanje duga proizvodi dejst-vo odricanja od zastarelosti. Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti. Isto dejstvo ima i davanje zaloge ili kog drugog obezbe�enja za zastarelo potraživanje. Naj�eš�e se zastarevanje prekida pro-cesnim radnjama poverioca pred sudom (npr. podigne tužbu, istakne prigov-or prebijanja potraživanja u sporu). Ne smatra se da je nastupio prekid za-starevanja iako je poverilac preduzeo takve radnje ako odustane od tužbe odnosno druge preduzete radnje, ili je njegov zahtev odba�en ili odbijen, ili ako je izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbe�enja poništena. Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika po�inje te�i iznova od priznanja. Kada je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u ste�ajnom postupku ili zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbe�enja, zasta-revanje po�inje te�i iznova od dana okon�anja ovog postupka. Prekinuto za-starevanje te�e iznova, a navršava se kad protekne vreme zakonom odre�eno za zastarelost tog potraživanja. Kada je prekid zastarelosti nastao priznanjem duga od strane dužnika, a poverilac i dužnik zaklju�e ugovor o novaciji, novo potraživanje zastareva za vreme odre�eno zakonom za njegovu zastarelost.


DRUGI DEO

PRIVREDNO PRAVO

150 PRIVREDNO PRAVO

Glava prvaSTATUSNO PRAVO

Odeljak prviPRIVREDNI SUBJEKTI

I. POJAM

U privrednom životu u�estvuju dve vrste subjekata - pravna lica i � zi�ka lica. Najzna�ajniji privredni subjekti su privredna društva koja su uvek pravna lica. Status privrednog subjekta imaju i druga pravna lica kao što su � nansijske organizacije (banke, štedionice itd.), organizacije za osiguranje itd. Fizi�ko lice je privredni subjekat ako stekne svojstvo preduzetnika. Udruživanjem više � zi�kih lica mogu nastati zadruge - pravna lica �iji prvenstveni cilj nije obavljanje privredne delatnosti nego ostvarenje nekih drugih interesa zadru-gara.

II. OSNOVNA ZAJEDNI�KA PRAVILA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

1. Pojam i obeležjaPrivredno društvo je pravno lice koje osnivaju osniva�kim aktom prav-

na i/ ili � zi�ka lica, radi obavlja delatnost sa ciljem sticanja dobiti. Pojam privrednog društva je uopšten jer obuhvata više oblika privrednih subjekata.

Privredno društvo je pravno lice. U našem pravu privredno društvo je pravno lice i ima pravni subjektivitet.202 Privredno društvo je organizacija � zi�kih lica ili samo jednog � zi�kog lica koja samostalno istupa u pravnom prometu i za obaveze odgovara svojom imovinom, a ne imovinom osniva�a i u�esnika.


Privredno društvo uklju�uje postojanje materijalnog i personalnog sasto-jka. Materijalni sastojak podrazumeva istovremeno postojanje odgovaraju�e imovine društva. Imovinu privrednog društva �ine sva njegova imovinska prava (npr. stvarna prava, pravo industrijske svojine, obligaciona prava).

S obzirom da je privredno društvo subjekat prava ono ima naziv pod kojim posluje - poslovno ime i sedište. Poslovno ime mora sadržavati mini-malne elemente, a neke dodatne može sadržati. Odre�eni nazivi se ne mogu unositi u poslovno ime dok se pojedini elementi mogu unositi u poslovno ime uz dozvolu odnosno pristanak odre�enog lica ili organa. Sedište privred-nog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. Sedište društva odre�uje se osniva�kim aktom i se registruje u Registru.

Privredno društvo trajno obavlja privrednu delatnost. Po pravilu, društvo se osniva na neodre�eno vreme, radi trajnog obavljanja privredne delatnos-ti. Izuzetno, društvo može trajati odre�eno vreme, do nastupanja odre�enog doga�aja ili postizanja odre�enog cilja (u tom slu�aju dužina trajanja društva odre�uje se osniva�kim aktom). Delatnoš�u se smatraju proizvodnja i promet robe i vršenje usluga na tržištu. Društvo može obavljati jednu delatnost ili više delatnosti ako ispunjava propisane uslove za obavljanje svake od tih de-latnosti. Ono može da zaklju�uje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar. Bez upisa u registar društvo može da obavlja i druge delatnosti koje služe delatnosti upisanoj u registar, koje se uobi�ajeno obavljaju uz te delatnosti, u manjem obimu ili privremeno.

Cilj poslovanja društva je sticanje dobiti. Društvo, me�utim, zadovol-java i odre�ene opštedruštvene potrebe. Kada, iz razli�itih razloga, društvo ne sti�e dobit ili je insolventno ono prestaje na zakonom odre�en na�in.

2. Razvrstavanje privrednih društavaPojam privrednog društva je uopšten i obuhvata razli�ite organiza-

cione forme pravnih lica. Stoga je potrebno izvršiti razvrstavanje raznolikih društava. Ona se mogu grupisati po razli�itim kriterijumima.

Prema pravnoj formi društva se dele na: orta�ko društvo, komanditno društvo, društvo s ograni�enom odgovornoš�u i akcionarsko društvo. Ovu podelu društava izvršio je ZPD.

Ukoliko je kriterijum podele složenost društva ona se mogu podeliti na prosta i složena. Prosta društva su ona koja ne predstavljaju sastavni deo grupe društava, dok složena ili mati�na društva upravljaju grupom zavisnih društava.203

152 PRIVREDNO PRAVO

Zavisno od okolnosti da li trajno obavljaju privrednu delatnost ili samo odre�eno vreme društva se mogu razvrstati na stalna i privremena društva.

Polaze�i od oblasti u kojoj društva posluju ona mogu biti npr. industri-jska, poljoprivredna, saobra�ajna, ugostiteljska, železni�ka itd.

Na osnovu broja zaposlenih, prihoda i vrednosti imovine po godišnjem ra�unu u poslednjoj poslovnoj godini, društva se dele u mala, srednja i velika.204

Privredna društva se, s obzirom na me�usobne odnose vlasnika društva, mogu grupisati na društva lica ili društva kapitala (kompanije, korporacije). Društva lica se dalje dele na orta�ka društva ili komanditna društva, dok se društvo kapitala osniva kao akcionarsko društvo ili društvo s ograni�enom odgovornoš�u.205

S obzirom na formu privredno društvo se može razvrstati na: 1) orta�ko društvo; 2) komanditno društvo; 3) društvo s ograni�enom odgovornoš�u i 4) akcionarsko društvo (zatvoreno i otvoreno). Druge pravne forme društava, odnosno preduze�a, mogu biti odre�ene posebnim zakonom (kao što je, na primer, javno preduze�e).

3. Sistem osnivanja privrednog društvaPrivredno društvo mogu osnovati � zi�ka lica i/ ili pravna lica.Zavisno od vrste društava ona se mogu osnovati po više sistema. Ipak,

preovla�uje normativni sistem. Po ovom sistemu zakonom je utvr�eno koja lica i pod kojim pretpostavkama mogu osnovati odre�eno privredno društvo.. Organ koji vrši registraciju ocenjuje samo da li su ispunjene zakonske pret-postavke, ali ne ocenjuje celishodnost osnivanja društva.206 Pravilo je da se postupak za upis u registar pokre�e registracionom prijavom ovlaš�enog lica subjekta upisa.

Agencija za privredne registre je dužna da izvrši upis u Registar ako je prijavu s propisanom sadržinom podnelo ovlaš�eno lice subjekta upisa i ako su ispunjeni uslovi za registraciju.207

Po sistemu koncesije društvo se može osnovati samo ako je prethodno dobijena koncesija. Tako, ako je data koncesija Vlada Srbije zaklju�uje ugov-or sa koncesionarom (�lan 23. ZOK).

Zakonski sistem se primenjuje u osnivanju javnih preduze�a. Prema ovom sistemu preduze�a se osnivaju zakonom ili aktom donesenim na osn-ovu zakona. Tako je Zakonom o šumama osnovano javno preduze�e za gaz-dovanje šumama u državnoj svojini “Srbijašume”. Ovaj sistem je dopunjen normativnim sistemom jer se i javna preduze�a moraju registrovati.


Pojedina pravna lica i preduze�a osnivaju se po sistemu dozvole od strane nadležnog organa koji ima diskreciono ovlaš�enje da ocenjuje opravdanost osnivanja. Tako, osniva�i banke podnose Narodnoj banci Srbije (NBS) zahtev za izdavanje dozvole za rad banke, koja je dužna da u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, ocenjuje ispunjenost zakonskih uslova i opravdan-ost osnivanja banke. O zahtevu guverner NBS donosi rešenje.

4. Osnivanje privrednog društvaZa osnivanje privrednog društva potrebno je ispunjenje opšte materi-

jalne pretpostavke - obezbe�enje sredstava za osnivanje i po�etak rada.208 Posebne materijalne pretpostavke odnose se npr. na tehni�ku opremljenost, zaštitu na radu i zaštitu i unapre�ivanje životne sredine, minimalni osnovni kapital (npr.: za društvo s ograni�enom odgovornoš�u).

Formalna pretpostavka zahteva postojanje osniva�kog akta privrednog društva.

Privredno društvo osnivaju osniva�i društva. Privredna društva osnivaju se osniva�kim aktom. Osniva�ki akt ima formu ugovora ako ga osniva dvoje ili više osniva�a, a ako ga osniva jedan osniva� osniva�ki akt ima formu odluke o osnivanju. Svi osniva�i privrednog društva potpisuju osniva�ki akt. Potpisi osniva�a na osniva�kom aktu moraju biti overeni.

Orta�ko i komanditno društvo, pored osniva�kog akta (ugovora o osnivan-ju) mogu imati i ugovor ortaka društva, društvo s ograni�enom odgovornoš�u i ugovor �lanova društva, a akcionarsko društvo i statut.

5. Imovina privrednog društva. Odgovornost osniva�a i drugih lica

Imovina je skup (celina) svih subjektivnih imovinskih prava jednog privrednog društva. U našem pravu sva privredna društva su pravna lica. Da bi jedna organizacija � zi�kih lica (ili jedno � zi�ko lice koje osniva jednop-ersonalno pravno lice) postala privredno društvo (tj. pravno lice) mora ima-ti svoju posebnu imovinu. Vlasnik imovine je privredno društvo. Imovina društva je odvojena od imovine vlasnika društva. Stoga osniva�i društva i lice na koje je osniva� preneo svoj udeo u društvu nemaju imovinskih ovlaš�enja prema društvu.7 Ova lica, po osnovu uloga u društvo, mogu u�estvovati u upravljanju društvom i u podeli ostvarene dobiti.

7 Jankovec, I., Privredno pravo, Slu`beni list SRJ, Beograd, 1999, strana 153.

154 PRIVREDNO PRAVO

Imovinu društva �ine sva prava koja društvo ima na ulozima i imovin-ska prava koja je društvo steklo poslovanjem. Osnovni kapital društva pred-stavlja razlika izme�u ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društva, odnosno ukupna vrednost udela, odnosno akcija u društvu. Imovina privred-nog društva ima za predmet pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvari-ma, nov�ana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava. Tako se naj�eš�e od pokretnih stvari unose sirovine, mašine, roba, prevozna sredstva itd. Nepokretne stvari se, uglavnom, sastoje od objekata u kojima se obavlja proizvodnja ili plasman robe; zemljišta raznog boniteta i kulture na kome se vrši proizvodnja, podižu trajniji nasadi, izgra�uju razna postrojenja itd. Pred-met uloga u društvo mogu biti i stvari na kojima je konstituisana hipoteka ili zaloga. Ako se u društvo unose stvari i prava koji imaju imovinsku vrednost, procenjuju se da bi se izrazili nov�ano

Za društva kapitala ZPD je propisao unošenje nov�anog uloga u vi-sini zakonom propisanog minimuma za osnovni kapital, ali i za ulog svakog osniva�a. Ako osniva�ki akt ne predvi�a uloge u stvarima i pravima nego samo vrednost uloga svakog �lana, pretpostavlja se da je ugovoren nov�ani ulog.8

Imovinu društva �ine i hartije od vrednosti (akcije, tovarni listovi, skladišnice, menice, �ekovi itd) imovinska prava industrijske svojine (pravo na patent, uzorak, model, robni ili uslužni žig itd.), ali i imovinska prava ja-vnopravnog karaktera – koncesije ako nisu vezane za li�nost koncesionara.9

Sva potraživanja, nezavisno iz kojeg obligacionog odnosa proisti�u, su imovina društva. Imovinu društva �ine i nedospela, sporna, ali i neutuživa potraživanja, kao što su zastarela potraživanja. Naime, zastareloš�u samo prestaje zahtev za prinudno ostvarenje prava. Shodno tome, dužnik koji plati zastarelu obavezu ne može uspešno tražiti vra�anje ispla�enog sa tvrdnjom da se poverilac neosnovano obogatio (vidi �lan 360. stav 1. a u vezi sa �lanom 213. ZOO).

Pre nego što je privredno društvo nastalo osniva�i i druga lica preduz-imaju niz pravnih poslova. U tom slu�aju se smatra da su se sami osniva�i odnosno druga lica obavezali prema drugim licima, pošto društvo kao pravno lice još nije nastalo. U Osnovnim odredbama Prvog dela Zakona o privred-nim društvima, u Odeljku 4 (�l. 12 - 15) regulisana je odgovornost osniva�a i drugih lica tre�im licima za obaveze koje preuzmu u vezi sa osnivanjem o privrednog društva. Ove odredbe imaju opšti domašaj i odnose se na sve 8 [ogorov, S., Predmet uloga u dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u, Pravni `ivot, broj

11/2003, strana 18.9 Ibidem, strana 20.


pravne forme privrednog društva, ako što drugo nije propisano posebnim odredbama koje ure�uju pojedine forme društva.

U odnosu na rešenje ZOP, odgovornost osniva�a i drugih lica za obaveze preuzete pre registracije društva, je pooštrena i sveobuhvatno reg-ulisana. Prema odredbama �lana 12. ZPD osniva�i društva i druga lica za preuzete obaveze, u vezi sa osnivanjem privrednog društva, odgovaraju sol-idarno celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom sa tre�im licima, koja imaju potraživanja po tom osnovu, nije druk�ije odre�eno.

Za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog društva odgo-vara privredno društvo solidarno sa osniva�ima ili drugim licima samo ako posle registracije ono preuzme te obaveze.

Ortaci, �lanovi i akcionari privrednog društva dužni su da ulože svoje ugovorene uloge u imovinu društva u skladu sa zakonom, osniva�kim ak-tom, ugovorom ili drugim aktom društva. Ulozi u društvo mogu biti nov�ani i nenov�ani. Nenov�anim ulozima smatraju se ulozi u stvarima i pravima, radu i uslugama kao i udeli i akcije u drugim društvima. Vrednost nenov�anih uloga orta�kog društva, komanditnog društva, društva s ograni�enom odgovornoš�u i zatvorenog akcionarskog društva sporazumno utvr�uju ortaci, �lanovi ili akcio-nari u skladu s osniva�kim aktom. Ako se vrednost nenov�anog uloga ne utvrdi na ovaj na�in, ortaci, �lanovi ili akcionari mogu procenu vrednosti tog uloga poveriti ovlaš�enom procenjiva�u ili podneti predlog da ga u vanparni�nom postupku odredi trgovinski sud.

Ukoliko ortaci, �lanovi i akcionari ne ulože ugovorene nenov�ane uloge, po prethodnoj saglasnosti društva mogu uložiti njihovu protivvrednost u nov�anom iznosu. Kada je predmet uloga u društvo pravo svojine svi uneti ulozi u imovinu privrednog društva postaju svojina društva i ne mogu biti koriš�eni od ortaka, �lanova i akcionara kao njihova imovina.

Na osnovu unesenih uloga ortaci odnosno �lanovi društva sti�u udeo u društvi, a akcionari akcije društva.

Ortak, �lan i akcionar odgovara za štetu, po opštim pravilima odgov-ornosti za štetu, ako u društvo ne unese ili blagovremeno ne unese ugovorene uloge. Naknadu štete može zahtevati društvo, a ortak, �lan i akcionar koji ima ili zastupa najmanje 5% osnovnog kapšitala društva.

156 PRIVREDNO PRAVO

6. Odgovornost za štetu zbog zloupotrebe društvaDruštvo ima svojstvo pravnog lica i za sve obaveze nastale radnjama

zastupnika odnosno organa pravnog lica odgovara svojom imovinom. Za-stupnik privrednog društva koji prekora�i ovlaš�enje za zastupanje odnos-no ograni�enja ovlaš�enja za zastupanje odgovoran je za štetu koju time prouzrokuje privrednom društvu ili tre�em licu sa kojim je pravni posao zaklju�en.

Komanditori komanditnog društva, �lanovi društva sa ograni�enom odgovornoš�u i akcionari akcionarskog društva tre�im licima li�no od-govaraju za obaveze društva: 1) ako zloupotrebe privredno društvo za nezakonite ili prevarne radnje ili 2) ako sa imovinom privrednog društva raspolažu kao sa sopstvenom imovinom kao da privredno društvo kao pravno lice ne postoji. Tako preuzete obaveze, naime, nisu obaveze privrednog društva nego obaveze komanditora, �lanova i akcionara pa za njih odgovaraju sopstvenom imovinom.

Ako su zloupotrebila društvo dva ili više komanditora, �lanova društva s ograni�enom odgovornoš�u ili akcionara ona za obaveze odgo-varaju solidarno.

7. Identitet privrednog društvaPrivredno društvo obavlja delatnost radi sticanja dobiti te je zain-

teresovano da u privrednom životu ima svoj identitet - samosvojne osobine koje �e ga izdvajati od drugih preduze�a. Najvažnija samosvojna (induvidu-alna) obeležja društva su: delatnost, sedište i poslovno ime. Ona se unose u Registar. Odredbe o identitetu privrednog društva, po pravilu, primenjuju se i na ostale privredne subjekte.

7.1. DELATNOST

Delatnost privrednog društva su poslovi koje društvo obavlja sa ciljem sticanja dobiti. To mogu biti poslovi proizvodnje i prometa robe i vršenja usluga na tržištu. Vrstu delatnosti odre�uje osniva� društva osniva�kim ak-tom, a ako je društvo osnovano kao akcionarsko društvo i statutom.

Privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti (jednu delatnost ili više delatnosti, ako ispunjava propisane uslove za obavl-janje svake od tih delatnosti). Delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, mogu se obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta


državnog organa.209 Razvrstavanje delatnosti izvršeno je Zakonom o klasi� -kaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja.

Društvo može da otpo�ne obavljanje delatnosti, da obavlja delatnost i da menja uslove njenog obavljanja kad nadležni organ donese rešenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehni�ke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapre�enja životne sredine, kao i drugi propisani uslovi. Pravilo je da društvo može da zaklju�uje ugovore i druge pravne poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u Registar. Okvirom delatnosti društva odre�ena je i njegova pravna i poslovna sposobnost.

Privredno društvo može promeniti delatnost koju je ranije obavljalo (za-mena delatnosti), po�eti sa obavljanjem još jedne ili više delatnosti pored one koju ve� obavlja (proširenje delatnosti) ili prestati sa obavljanjem pojedinih delatnosti od više delatnosti kojim se bavi (sužavanje delatnosti).210 Zamena, proširenje ili suženje delatnosti unosi se osniva�ki akt društva i registruje se u Registru.

7.2. SEDIŠTE

Sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovanjem društva. Sedište privrednog društva odre�uje se osniva�kim aktom i regis-truje se u Registru privrednih subjekata.

Ogranak društva - deo društva koji ima odre�ena ovlaš�enja u pravnom prometu - nema posebno sedište (nije posebno pravno lice) nego se u registar upisuje prema sedištu društva koji obavlja poslove iz delatnosti društva u mestu van sedišta privrednog društva - i u registar prema mestu poslovanja. Privredno društvo samostalno odre�uje da li �e obrazovati ogranke, njihov broj i kojim aktom �e to u�initi. Društvo može obrazovati ogranke aktom o osnivanju, statutom akcionarskog društva (ako je to društvo odlu�ilo da ima statut) ili nekim drugim aktom.10

Društvo može promeniti sedište odlukom organa odre�enog osniva�kim aktom. Osniva�kim aktom se može predvideti da se sedište može promeniti samo uz saglasnost osniva�a. Ove promene se unose u Registar.

10 Potpunije, vidi: Nenadi�, B., Pravni položaj ogranka privrednog društva, Pravo i privre-da, br. 5 - 8/2005, strana 87.

158 PRIVREDNO PRAVO

7.3. POSLOVNO IME

7.3.1. Pojam. Registracija i rezervacija poslovnog imena

Poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo obavlja poslovnu delatnost. Na taj na�in se bliže odre�uje jedno privredno društvo da bi se ra-zlikovalo od od drugih društava.

Izgled i sadržina poslovnog imena bi trebalo da kod drugih u�esnika stvo-ri jasnu predstavu o pravnom položaju tog društva.211 Navo�enje poslovnog imena je obavezan sastojak osniva�kog akta društva odnosno statuta. Poslov-no ime se upisuje u Registar. U svom poslovanju društvo koristi poslovno ime u obliku u kome je upisana u Registar. Ogranak društva u pravnom prometu istupa pod poslovnim imenom društva i svojim nazivom.

Zainteresovano lice može Registru podneti registracionu prijavu rezer-vacije odre�enog poslovnog imena. Uz prijavu se dostavlja dokaz o uplati naknade za rezervaciju poslovnog imena. Ako Registrator utvrdi da poslovno ime iz prijave nije rezervisano ili registrovano i da je uz prijavu dostavljen dokaz o uplati naknade za rezervaciju naziva, izvrši�e rezervaciju naziva u korist podnosioca prijave i to na rok od 60 dana od dana podnošenja prijave i taj podatak uneti u Registar. Rezervacija poslovnog imena se može obnoviti pod istim uslovima, uz dostavu dokaza o ponovnoj uplati naknade za rezerva-ciju imena u punom iznosu. O rezervaciji poslovnog imena Registrator izdaje potvrdu najkasnije narednog dana od dana podnošenja prijave.

Rezervacija poslovnog imena se, dok traje rok rezervacije, može pre-neti na drugo pravno ili � zi�ko lice dostavljanjem Registratoru obaveštenja o prenosu, sa podacima o privrednom subjektu na koga se vrši prenos.

7.3.2. Sastojci poslovnog imena

Poslovno ime društva sa�injavaju odre�ene oznake (sadržina poslovnog imena). Pojedine oznake poslovnog imena su nužne (obavezni elementi po-slovnog imena), druge su neobavezne, a tre�e se mogu uneti samo po pre-thodno pribavljenoj saglasnosti.

Obavezne sastojke mora sadržati poslovno ime svakog društva. Poslov-no ime orta�kog društva sadrži oznaku “orta�ko društvo” ili skra�enicu “o.d.” ili “od”. Poslovno ime komanditnog društva sadrži oznaku “komanditno društvo” ili skra�enicu “k.d” ili “kd”. Poslovno ime društva s ograni�enom odgovornoš�u sadrži oznaku “društvo s ograni�enom odgovornoš�u” ili skra�enicu “d.o.o.” ili “doo”. Poslovno ime akcionarskog društva sadrži oznaku “akcionarsko društvo” ili skra�enicu “a.d.” ili “ad”. Sadržina po-


slovnog imena nužno uklju�uje ozna�enje delatnosti i sedište društva, ali i postojanje posebnog statusa “u ste�aju”, “u likvidaciji”.212

Oznake u poslovnom imenu moraju glasiti na srpskom jeziku i pismu koje je u službenoj upotrebi. Poslovno ime privrednog društva može biti i na stranom jeziku, odnosno može da sadrži i pojedine strane re�i, ako one �ine ime, odnosno poslovno ime ortaka, �lana ili akcionara ili njihov robni ili uslužni žig, odnosno ako su uobi�ajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovaraju�e re�i u srpskom jeziku, odnosno ako su re�i na mrtvom jeziku. Ukoliko poslovno ime ne sadrži obavezne elemente sud �e rešenjem odbaciti registracionu prijavu takvog privrednog subjekta.

Privredno društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i jedno ili više modi� kovanih i/ili skra�enih poslovnih imena, ako su ta imena navedena u osniva�kom aktiu, pod istim uslovima i na na�in pod kojim se koristi poslovno ime..

Neobavezne sastojke poslovno ime ne mora da sadrži, ali se pomo�u njih se društvo detaljnije ozna�ava da bi se razlikovalo od društva koja obavljaju istu delatnost. Tako se za bliže ozna�avanje naziva društva mogu koristiti razli�iti crteži, slike, ime predela, planine, sela, grada, istorijski datum ili datum osnivanja preduze�a. Poslovno ime mati�nih društava može sadržati oznaku holding, koncern, kompanija, korporacija, grupacija društava, poslov-ni sistem i mati�no društvo.

Poslovno ime privrednog društva može da sadrži ime ili simbol strane države ili me�unarodne organizacije, u skladu sa propisima te države, odnos-no me�unarodne organizacije.

Neki sastojci se u poslovno ime društva mogu uneti uz prethodnu saglas-nost odre�enog organa ili lica. U poslovni naziv se, po pravilu, ne može uneti naziv SCG, države �lanice ili teritorijalne jedinice, kao i njen grb, zastavu i druge državne ambleme ili oznake koje ih podražavaju. Unošenje ovih sas-tojaka u poslovno ime mogu�e je uz prethodnu saglasnost nadležnog organa države ili teritorijalne jedinice.

Poslovno ime privrednog društva ne može da sadrži ime ili deo imena � zi�kog lica. Ovi sastojci se mogu uneti u poslovno ime društva samo uz sa-glasnost tog lica, a ako je umrlo, uz saglasnost svih naslednika prvog nasled-nog reda. Brisanje imena ili dela imena � zi�kog lica iz poslovnog imena može zahtevati to lice, odnosno njegovi naslednici ako je ono umrlo, ako društvo povre�uje �ast i ugled lica �ije je ime uneto u poslovno ime.

160 PRIVREDNO PRAVO

7.3.3. Upotreba poslovnog imena

Poslovna pisma i drugi dokumenti svakog privrednog društva, upu�eni tre�im licima (klasi�nim pismomu, faksom, elektronskim putem i na dru-gi na�in), moraju sadržati slede�e podatke: 1) poslovno ime i pravnu for-mu društva; 2) sedište; 3) registar u koji je registrovano i broj registracije društva; 4) poslovno ime i sedište banke kod koje ima ra�un; 5) broj ra�una i 6) poreski identi� kacioni broj. Pored ovih podataka, poslovna pisma i drugi dokumenti društva s ograni�enom odgovornoš�u i zatvorenog i otvorenog akcionarskog društva, sadrže i podatke o osnovnom kapitalu društva sa naznakom koliko je od toga upla�eni i uneti, a koliko upisani kapital.

Poslovna pisma i drugi dokumenti jedno�lanog društva s ograni�enom odgovornoš�u i akcionarskog društva sadrže naznaku da je to jedno�lano društvo.

7.3.4. Ograni�enje prenosa poslovnog imena

Poslovno ime se može promeniti, a pod odre�enim uslovima i preneti na drugo lice.

Odluka o promeni poslovnog imena donosi se na na�in odre�en osniva�kim aktom. Tako je privredno društvo u obavezi da promeni poslovno ime ako je promenjen neki obavezni sastojak poslovnog imena (na primer, forma društva). Uz registracionu prijavu promene poslovnog imena privred-nog društva prilaže se odluka o toj promeni.

Poslovno ime privrednog društva može se preneti na drugo lice samo zajedno sa prenosom privrednog društva koje pod tim poslovnim imenom posluje. Ako �lan privrednog društva, �ije je li�no ime sadržano u po-slovnom imenu, prestane da bude �lan tog privrednog društva, ono može nastaviti poslovanje pod istim poslovnim imenom samo uz njegovu sa-glasnost. Ako se privredno društvo prenese na drugo lice, za dalju upotre-bu poslovnog imena pribavlja se saglasnost lica �ije je li�no ime sadržano u poslovnom imenu ili saglasnost njegovih naslednika do tre�eg stepena srodstva u pravoj liniji.

7.3.5. Zaštita poslovnog imena

U privrednom pravu poslovno ime se može štititi po službenoj dužnosti ili po tužbi.

Registrator (� zi�ko lice koje vodi registar) po službenoj dužnosti prov-erava da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt, odnosno da li je taj naziv ve� registrovan u skladu sa ZRPS, ako se registraciona pri-


java odnosi na registraciju osnivanja ili promene naziva. Ako Registrator ut-vrdi da ovaj uslov nije ispunjen done�e zaklju�ak o odbacivanju registracione prijave.

U slu�aju da je Agenciji za privredne registre podnesena registraciona prijava, a pod istim nazivom i sa sedištem u istom mestu je registrovan drugi privredni subjekt, pravo na registraciju u zahtevu navedenog poslovnog ime-na ima privredni subjekt koji je ranije podneo registracionu prijavu Agenciji za privredne registre po na�elu prioriteta - prior tempore potior iure (prvi u vremenu ja�i u pravu). Shodno tome, Agencija �e docnije podnesenu regis-tracionu prijavu kojom se zahteva registracija privrednog subjekta pod istim nazivom, zaklju�kom odbaciti. Na zaklju�ak o odbacivanju registracione pri-jave, podnosilac te prijave može, preko Agencije, izjaviti žalbu ministarstvu nadležnom za privredne poslove, u roku od osam dana od dana prijema tog zaklju�ka. Ako nadležno ministarstvo rešenjem odbaci ili odbije žalbu pod-nosioca registracione prijave, on može, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja pokrenuti upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije.

Privredno društvo koje ima pravni interes može podneti tužbu za utvr�enje da je registracija podataka o privrednom subjektu ništava pod us-lovima odre�enim �lanom 69. stav 1. ZRPS. Tužba se podnosi sudu u roku od 30 dana od kada je podnosilac tužbe saznao za razlog ništavosti, ali se ne može podneti posle isteka roka od tri godine od dana izvršene registracije.

Privredno društvo koje je pretrpelo štetu zbog neovlaš�ene upotrebe nje-govog poslovnog imena može podneti tužbu protiv štetnika i zahtevati na-knadu štete po opštim pravilima o naknadi štete.

8. Registracija privrednog društva8.1. POJAM. DEJSTVO REGISTRACIJERegistracija privrednih subjekata je upisivanje odre�enih, relevantnih po-

dataka u registar. Upis u registar je regulisan Zakonom o registraciji privrednih subjekata.213 Registar privrednih subjekata jeste jedinstvena centralna, javna, elektronska baza podataka o privrednim subjektima, formirana za teritoriju Re-publike Srbije. Registracija privrednih subjkata zasniva se na na�elima: javnos-ti, istinitosti i savesnosti, samostalnosti u rešavanju, e� kasnosti, dostupnosti, ekonomi�nosti, prioriteta i jedinstva unosa podataka prilikom registracije os-nivanja.

Upis u registar ima pravno dejstvo prema tre�im licima od narednog dana od dana kada je registracija te promene obavljena (donošenjem rešenja o usvajanju registracione prijave i njegovo objavljivanje istog dana na inter-

162 PRIVREDNO PRAVO

net strani Agencije). Smatra se da tre�a lica znaju za registrovane podatke o privrednom društvu posle njihovog objavljivanja ili objavljivanja izvoda iz tih podataka ili dokumenata na osnovu kojih je izvršena registracija sa upu�ivanjem na njih. Privredno društvo ovu pretpostavku može obarati i do-kazivati da su tre�a lica znala ili prema okolnostima slu�aja mogla znati za podatke o privrednom društvu, posle deponovanja u registar, a pre objav-ljivanja registrovanih podataka.

Ako se objavljeni podaci razlikuju od registrovanih podataka, za privred-no društvo se kao ta�an uzima podatak iz registra. Privredno društvo u odnosi-ma sa tre�im ne može isticati podatke koji su objavljeni, ako su se tre�a lica pouzdala u podatke iz registra.

Stoga savesno lice koje se u pravnom prometu pouzda u ta�nost podata-ka upisanih u registar ne snosi štetne pravne posledice koje iz toga nastanu (�lan 3. ta�ka 2. ZRPS).

8.2. NADLEŽNOST ORGANA UPRAVE. PREDMET REGISTRACIJE

Registar privrednih subjekata vodi Agencija za privredne registre preko Registratora. Agencija je poseban organ uprave - koja, u postupku regis-tracije, u upravnim stvarima rešava o pravima, obavezama i pravnim intere-sima privrednih subjekata. Registrator, pored ostalog, sprovodi postupak reg-istracije, izdaje potvrde o podnetoj registracionoj prijavi, donosi odluke po registracionoj prijavi, a ima i druga ovlaš�enja i obaveze.

U Registar se registruju: preduzetnik, orta�ko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograni�enom odgovornoš�u, akcionarsko društvo, zadruga i zadružni savez, i drugi subjekti odre�eni zakonom. Predmet registracije je: osnivanje, povezivanje i prestanak privrednog subjekta, podaci o privrednom subjeku od zna�aja za pravni promet, podaci u vezi sa ste�ajnim postupkom, kao i drugi podaci odre�eni zakonom.

8.3. POSTUPAK REGISTRACIJE

Postupak registracije se pokre�e podnošenjem registracione prijave Agenciji. Registraciona prijava podnosi se na propisanom obrascu koji sadrži podatke koji se registruju. Ako obrazac nije propisan, registraciona prijava podnosi se kao podnesak u kome se navode podaci koji se registruju. Uz prijavu se prilažu isprave odre�ene �lanom 16. stav 2. ZRPS. Registraciona prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku, neposredno ili poštom. Ako se prijava podnosi elektronskim putem podnosilac unosi podatke u propisani obrazac objavljen na internet strani Agencije, a isprave koje se prilažu uz


prijavu dostavlja, tako�e, u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agen-cije. U tom slu�aju podnosilac registracione prijave je dužan da, u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave elektronskim putem, dostavi Agenciji originalnu prijavu i priloži propisane isprave.

O podnetoj registracionoj prijavi Registrator izdaje potvrdu, a zatim proverava da li su ispunjeni uslovi za registraciju iz �lana 22. ZRPS. Regis-trator rešava po registracionoj prijavi rešenjem ili zaklju�kom. Ako su ispun-jeni uslovi za registraciju Registrator rešenjem usvaja zahtev iz registracione prijave. Ovo rešenje je kona�no i protiv njega se ne može voditi upravni spor. Registrator zaklju�kom odbacuje prijavu ako nisu ispunjeni uslovi za regis-traciju. Protiv zaklju�ka o odbacivanju prijave podnosilac registracione pri-jave može, preko Agencije, izjaviti žalbu ministarstvu nadležnom za poslove privrede, u roku od osam dana od dana prijema tog zaklju�ka. Protiv rešenja Ministarstva o odbacivanju ili odbijanju ove žalbe podnosilac registracione prijave može pokrenuti upravni spor.

Ako Registrator, u roku od pet dana ne reši registracionu prijavu, smatra�e se da je zahtev iz registracione prijave usvojen i dužan je da traženu registrac-iju bez odlaganja sprovede u Registar.

Registrovani podaci u Registar se objavljuju na internet strani Agencije istog dana kada je doneto rešenje kojim se zahtev iz registracione prijave usvaja. Promena podataka u odnosu na registrovane podatke ima pravno de-jstvo prema tre�im licima od narednog dana od dana kada je registracija te promene obavljena na navedeni na�in.

8.4. NIŠTAVOST REGISTRACIJE OSNIVANJA

Registracijom privrednih društava postiže se pravna sigurnost u prome-tu robe i usluga. Na taj na�in se tre�a lica štite od rizika zasnivanja pravnih poslova sa nepostoje�im i insolventnim partnerima, odnosno neovlaš�enim licima. Iako registraciju privrednog društva u Registar obavlja državni organ mogu�e je da se kasnije utvrdi da upis nije izvršen u skladu sa zakonom, odnosno da on ništav.

Obaveza vo�enja registra privrednih društava proisti�e iz Prve direk-tive Saveta Evropske unije, od 9. marta 1968. godine, koja je stupila na snagu 12. jula 1972. godine. Ovom direktivom propisani su i slu�ajevi ništavosti registracije privrednog društva. Sa ciljem ujedna�avanja našeg prava sa na-vedenom direktivom Evropske unije (EU) u oblasti ništavosti, naši Zakon o privrednim društvima i Zakon o registraciji privrednih subjekata su, u preteženom delu, doslovno preuzeli rešenja Direktive o ništavosti.

164 PRIVREDNO PRAVO

Registracija osnivanja i registracija drugih podataka privrednog društva je ništava: 1) ako su u registracionoj prijavi navedeni neistiniti podaci; 2) ako je registracija izvršena na osnovu lažnog dokumenta, dokumenta izdatog u ne-zakonito sprovedenom postupku ili dokumenta sa neistinitim podacima; 3) ako osniva�ki akt nije sastavljen u propisanoj formi; 4) ako je delatnost društva nezakonita ili je suprotna javnom interesu; 5) ako osniva�ki akt ne sadrži po-datke o poslovnom imenu društva, vrednosti i vrsti uloga svakog osniva�a ili iznosa osnovnog kapitala koji je propisan ZPD ili o delatnosti društva; 6) ako minimalni iznos uloga nije upla�en u skladu sa ZPD; 7) ako ne postoji pravna i poslovna sposobnost svih osniva�a i 8) ako je broj osniva�a manji od broja utvr�enog ZPD.

Tužbu za utvr�enje ništavosti podnosi lice koje ima pravni interes privrednom sudu u roku od 30 dana od dana kada je podnosilac tužbe saznao za razlog ništavosti (subjektivni rok), a u objektivnom roku od tri godine od dana izvršene registracije. Tužilac može zahtevati da Registrator u Registru registruje postojanje ovog spora. Ako je osnov ništavosti registracije privred-nog društva otklonjiv, sud �e posle pokretanja postupka odrediti rok od najduže 90 dana za otklanjanje nedostataka i za to vreme zastaje sa postupkom.

Ako je presudom utvr�ena ništavost registracije, sud je dužan da je u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti dostavi Agenciji. Na osnovu te pre-sude Registrator briše ništavu registraciju iz Registra. Kad je pravosnažnom presudom utvr�ena ništavost registracije osnivanja, Registrator u Registar registruje ništavost registracije osnivanja i o tome, bez odlaganja, obaveštava privrednog subjekta i organ nadležan za pokretanje postupka likvidacije, odnosno postupka ste�aja.

Ništavost registracije nema pravno dejstvo na pravne poslove tog društva sa savesnim tre�im licima. Utvr�enjem ništavosti registracije privred-nog društva, �lanovi i akcionari postaju solidarno odgovorni za namirenje potraživanja poverilaca društva.

9. Preduzimanje pravnih poslova9.1. PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA

U našem pravu svako društvo je pravno lice, bez obzira na oblik. To svojstvo ono sti�e registracijom u Registru, a gubi ga brisanjem iz Regis-tra. Pravila koja važe za pravna lica uopšte važe i za privredna društva. U momentu upisa u Registar privredno društvo istovremeno sti�e pravnu i po-slovnu sposobnost. Pravna i poslovna sposobnost društva su jednake po svo-joj sadržini.214


Privredno društvo, doma�e ili strano, može obrazovati jedan ili više ogranaka. Ogranak privrednog društva nema svojstvo pravnog lica. On ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa tre�im licima obavlja u ime i za ra�un privrednog društva. Pravni poslovi koje preduzima deo društva su pravni poslovi privrednog društva.

9.2. ZASTUPANJE DRUŠTVA

Privredno društvo je pravno lice (organizacija) koja ne može neposredno preduzimati pravne radnje nego preko � zi�kih lica. Fizi�ka lica preko kojih društvo preduzima pravne radnje nazivaju se zastupnici. Ovlaš�enje za zastu-panje zasniva se na zakonu, opšem aktu pravnog lica, aktu nadležnog organa ili izjavi volje zastupanog (punomo�je).

Zastupnik privrednog društva dužan je prema privrednom društvu da poštuje sva ograni�enja ovlaš�enja za zastupanje utvr�ena osniva�kim ak-tom, ugovorom ortaka ili �lanova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa društva.

O zastupanju uopšte, pa i zastupanju preduze�a detaljnije se izlaže u prvom delu ove knjige.

Koji organ u privrednom društvu je zakonski zastupnik zavisi od forme društva. Tako, ovlaš�enje za zastupanje orta�kog društva na osnovu zakona ima svaki ortak, ako osniva�kim aktom društva nije druk�ije odre�eno. U komanditnom društvu zakonski zastupnik je jedan ili više komplementara (komplementar ima status ortaka orta�kog društva).

Društvo s ograni�enom odgovornoš�u po zakonu zastupa direktor ili upravni odbor. Osniva�kim aktom društva s ograni�enom odgovornoš�u se odre�uje da li društvo ima direktora ili upravni odbor.

Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor koji su zakonski zastupnici društva.

Otvoreno akcionarsko društvo ima upravni odbor i izvršni odbor. Za-tvoreno akcionarsko društvo može imati izvršni odbor. Upravni odbor bira �lanove izvršnog odbora.

Generalnog direktora akcionarskog društva bira upravni odbor. Gener-alni direktor je i predsednik izvršnog odbora. Generalni direktor je zakonski zastupnik (zastupa društvo bez posebnog punomo�ja). Akcionarsko društvo, pored generalnog direktora, mogu zastupati i statutarni zastupnici (drugi �lanovi upravnog odbora odnosno izvršnog odbora, ako je tako odre�eno osniva�kim aktom društva).

166 PRIVREDNO PRAVO

10. Odgovornost privrednog društva za obavezeObavljanje delatnosti privrednog društva povezano je sa zaklju�enjem

brojnih ugovora i preduzimanjem drugih pravnih poslova (npr. izdavanjem hartija od vrednosti, javnim obe�anjem nagrade). Privredno društvo je pravno lice te samostalno, preko svojih organa, stupa u pravne poslove i preuzima razli�ite obaveze. Preuzete obaveze društvo je, po pravilu, dužno samo is-puniti savesno i u svemu kako one glase. Obavezu može ispuniti i tre�e lice, ali to je retki izuzetak u privrednom pravu. Nezavisno od �injenice da li je odgovornost privrednog društva nastala preuzimanjem ugovorne obaveze ili je ona vanugovorne prirode privredno društvo odgovara za svoje obaveze ce-lokupnom svojom imovinom. Izvršenje radi ostvarenja nov�anog potraživanja prema društvu može se sprovesti na svim njegovim ra�unima kod organizaci-ja koje obavljaju poslove platnog prometa i na dinarskoj vrednosti deviznih sredstava koje ono ima na deviznom ra�unu kod banke.

11. Lica koja imaju dužnost prema društvuOdre�ena lica privrednog društva dužna su da rade u interesu društva,

a ne u svom li�nom interesu. Ona svoje poslove moraju izvršavati savesno i lojalno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva i �uvati poslovnu tajnu društva. Dužnosti prema privrednom društvu, prema �lanu 31. ZPD, imaju: 1) or-taci orta�kog društva i komplementari komanditnog društva; 2) lica koja se u skladu sa ZPD smatraju kontrolnim �lanovima društva s ograni�enom odgovornoš�u ili kontrolnim akcionarima akcionarskog društva; 3) za-stupnici društva; 4) �lanovi upravnog odbora, �lanovi izvršnog odbo-ra, �lanovi nadzornog odbora, �lanovi odbora revizora i interni revizor društva s ograni�enom odgovornoš�u i akcionarskog društva; 5) lica koja imaju ugovorna ovlaš�enja da upravljaju poslovima privrednog društva i 6) likvidacioni upravnik privrednog društva.

Navedena lica koja imaju li�ni interes, dužna su biti lojalna, a naro�ito: da ne koriste imovinu privrednog društva u li�nom interesu, ne koriste povlaš�ene informacije u privrednom društvu za li�no boga�enje; ne zlou-potrebljavaju pozicije u privrednom društvu za li�no boga�enje; ne koriste poslovne mogu�nosti privrednog društva za svoje li�ne potrebe i sl.

Lica koja imaju dužnosti prema društvu ne mogu biti direktno ili indi-rektno angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti, izuzev ako za to dobiju odobrenje u skladu sa �lanom 35. ZPD.

Ortak, �lan ili akcionar privrednog društva ima pravo da podnese in-


dividualnu tužbu u svoje ime protiv bilo kog lica koje ima dužnosti prema društvu, za naknadu štete koju mu to lice prouzrokuje povredom utvr�enih dužnosti. U slu�aju orta�kog društva, dužnosti prema društvu su istovremeno i dužnosti prema ortacima društva.

Komanditor, �lan ili akcionar imaju pravo da podnose derivativnu tužbu u svoje ime, a za ra�un društva protiv bilo kog lica koje ima dužnosti prema društvu, radi naknade štete prouzrokovane privrednom društvu.

Odeljak drugiPRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTVA

I. ORTA�KO DRUŠTVO

1. Pojam. Osnivanje. Razgrani�enje.Orta�ko društvo osnivaju dva ili više � zi�kih i/ili pravnih lica u svo-

jstvu ortaka društva radi obavljanja odre�ene delatnosti pod zajedni�kim po-slovnim imenom, a za dugove društva odgovaraju solidarno i neograni�eno celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije druk�ije ugovoreno.

Osniva�ki akt orta�kog društva je ugovor o osnivanju društva. Pored osniva�kog akta ortaci mogu imati i ugovor ortaka društva.215

Orta�ko društvo se razlikuje od gra�anskog ortakluka. Gra�anski or-takluk je klasi�ni ugovor obligacionog prava koji, po pravilu, ima konsensu-alni karakter, a ne upisuje se u Registar. Uspostavljanje gra�anskog ortakluka može biti motivisano ne samo sticanjem koristi (vršenjem gra�ansko pravnih poslova) nego i drugim razlozima. Gra�anski ortakluk u našem pravu nema svojstvo pravnog lica, a sporove izme�u njega i tre�ih lica, kao i njihove me�usobne odnose, razrešavaju redovni sudovi po opštim parni�nim pravil-ima.

Orta�ko društvo je institut privrednog prava koji nastaje na osnovu pismenog ugovora.216 Pravni subjektivitet sti�e registracijom u Registru,217 ima svojstvo pravnog lica i obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Privredne sporove raspravljaju u našem pravu trgovinski sudovi, a ne sudovi opšte nadležnosti.218

168 PRIVREDNO PRAVO

2. Osniva�ki akt i ugovor ortaka društvaOsniva�ki akt - ugovor o osnivanju orta�kog društva zaklju�uje se u

pisanom obliku, a potpisi osniva�a overavaju se. Izmene i dopune ugovora vrše se uz saglasnost svih ortaka društva osim kad je tim ugovorom druk�ije odre�eno. Ugovor o osnivanju orta�kog društva naro�ito sadrži: 1) puno ime i prebivalište svih � zi�kih lica ortaka i poslovneo ime i sedište pravnog lica svakog ortaka; 2) poslovno ime i sedište društva; 3) delatnost; 4) ozna�enje vrste i vrednosti uloga ortaka. Osniva�ki akt može da sadrži i druge ele-mente.

Orta�ko društvo može, pored osniva�kog akta, da ima i ugovor ortaka društva. Ugovor ortaka društva naro�ito ure�uje poslovanje i upravljanje društvom. Formalan je jer se sa�injava u pisanoj formi i potpisuje ga svaki ortak, ali ne mora biti overen. Na isti na�in vrše se izmene i dopune ugov-ora. On je me�usobno obavezan i sa naknadom tako da svaki ugovara� odgovara za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja. Zaklju�uje se s obzirom na li�nost (intuitu personae) jer su važna li�na svojstva �lana društva u kome bi trebalo da vladaju odnosi poverenja. Ugovor je u os-novi komutativan jer je, u vreme njegovog zaklju�enja, stranama poznato šta �ini predmet njihovih obaveza tj. izvesna je unapred visina i vrednost prestacija svake strane. Dugotrajan je i imenovan i zasniva se sa ciljem obavljanja privredne delatnosti koja traje relativno duže vreme.

Ugovor ortaka orta�kog društva ne prilaže se uz prijavu za registraciju.Ako postoji suprotnost izme�u ugovora o osnivanju orta�kog društva i

ugovora ortaka društva, primenjuje se ugovor o osnivanju orta�kog društva (osniva�ki akt).

3. Odnosi izme�u ortaka i ortaka sa orta�kim društvomPravni odnosi ortaka sa orta�kim društvom i odnosi izme�u ortaka

ure�uju se ugovorom o osnivanju orta�kog društva (osniva�ki akt) i ugovo-rom ortaka društva, ako je orta�ko društvo zaklju�ilo takav ugovor.

3.1. OBAVEZA UNOŠENJA ULOGA. RASPOLAGANJE UDELOM

Visinu osnovnog kapitala i uloga svakog �lana orta�kog društva odre�uju strane ugovorom o osnivanju orta�kog društva.219 Ako osniva�kim ugovorom nije uopšte predvi�eno unošenje uloga u orta�ko društvo Registrator �e �e odbiti da na osnovu tog ugovora društvo registruje u Registru.

Ulog ortaka u orta�ko društvo može biti u novcu, stvarima i pravima,


kao i u radu i uslugama, koji su izvršeni ili treba da budu izvršeni. U orta�ko društvo ortaci ulažu uloge jednake vrednosti.

Prenos udela je slobodan izme�u ortaka orta�kog društva. Ortak može preneti svoj udeo tre�em licu samo uz saglasnost ostalih ortaka. Ortaci orta�kog društva imaju pravo pre�eg sticanja tog udela. Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udela tre�em licu, a ne iskoriste pravo pre�eg sticanja, ortak može preneti svoj udeo tre�em licu i bez te saglasnosti.

3.2. UPRAVLJANJE ORTA�KIM DRUŠTVOM (POSLOVODSTVO)

Svaki �lan društva ima pravo i dužnost da vodi poslove društva. Ništava je odredba osniva�kog akta ili ugovora ortaka društva kojom se ortak unapred odri�e od prava na poslovo�enje. Odluke ortaka o pravnim poslovima koji pred-stavljaju redovnu delatnost donose se ve�inom od ukupnog broja glasova ortaka. Saglasnost svih ortaka potrebna je za donošenje odluka o poslovima koji su izvan redovne delatnosti društva, kao i za odluku o prijemu novog ortaka društva.

Vo�enje poslova društva može se osniva�kim aktom ili ugovorom ortaka preneti: na jednog �lana društva; na dva ili više �lanova društva; na prokuristu ili neko tre�e lice. Ako je osniva�kim aktom poslovodstvo preneseno na jed-nog �lana, dva �lana ili više �lanova društva, ostali �lanovi društva nemaju pravo na poslovodstvo.

Ortak orta�kog društva može iz opravdanih razloga (što cene ostali or-taci) odustati od poslovo�enja u otkaznom roku koji je odre�en osniva�kim aktom ili ugovorom ortaka društva.

Ovlaš�enje za poslovo�enje može se odlukom nadležnog suda oduzeti po tužbi društva ili preostalih ortaka društva, ako se utvrdi da nije bio sposo-ban da vodi poslove društva ili da �ini težu povredu dužnosti poslovo�enja.

Ortak orta�kog društva ima pravo na naknadu svih troškova koje je imao u vo�enju poslova društva i koji su s obzirom na okolnosti slu�aja bili neophodni.

3.3. RASPODELA DOBITI I SNOŠENJE GUBITAKA

Orta�ko društvo se osniva sa ciljem sticanja dobiti i njene podele. Stoga je jedno od osnovnih prava svakog �lana društva pravo na dobit. Dobit i gu-bitak orta�kog društva se raspodeljuje me�u ortacima na jednake delove. Ako osniva�ki akt orta�kog društva sadrži odredbu kojom se odre�uje samo udeo u dobiti ili samo udeo u gubitku, smatra se da se ona odnosi i na dobit i gubi-tak. Na kraju svake poslovne godine ortaci usvajaju � nansijski izveštaj kojim se utvr�uje dobit i gubitak orta�kog društva i u�eš�e svakog ortaka u dobiti

170 PRIVREDNO PRAVO

i gubitku. Deo dobiti koji pripada ortaku orta�kog društva u dobiti orta�kog društva, ispla�uje se najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja � nan-sijskog izveštaja. Pravo na deo dobiti (kao imovinsko pravo) može se preneti na društvo ili drugo lice (npr. cedirati, založiti), ali je isklju�ena mogu�nost prenošenja �lanskog položaja u društvu, jer je ortakluk društvo u kome su bitna svojstva svakog �lana.

3.4. ODGOVORNOST ORTAKA ZA OBAVEZE DRUŠTVA

Naše pravo je prihvatilo sistem supsidijarne, solidarne i neograni�ene odgovornosti �lanova društva za obaveze društva. Orta�ko društvo, naime, ima svojstvo pravnog lica tako da imovina pripada samom društvu. Zbog toga se ulozi koje je �lan orta�kog društva preneo u svojinu društva ne mogu koristiti kao garancija ili za namirenje potraživanja poverilaca ortaka kao �lana društva. Poverilac ortaka društva svoje potraživanje može namiriti i iz potraživanja tog ortaka prema društvu (to potraživanje, naime, ulazi u imov-inu �lana društva) i udela koji pripada tom �lanu društva na osnovu uloga u društvu. Stoga nije prihvatljivo mišljenje koje isti�e da “Naš zakon usvaja sistem neposredne solidarne odgovornosti �lanova ovog društva za obaveze društva..”.220 Orta�ko društvo je pravni subjekat koje ima svoju imovinu i samo odgovara za svoje obaveze. Samo ako se poverioci ne mogu naplatiti na imovini društva tada odgovaraju (supsidijarno) ortaci društva. To je, ustvari, odgovornost za tu�u obavezu - iz odnosa društva i poverilaca, a ne odgov-ornost izme�u poverioca i ortaka društva. Za dugove društva odgovaraju oni ortaci društva koji su to svojstvo imali u momentu nastanka obaveze (a ne u trenutku dospelosti obaveze), iako su u društvo ušli naknadno ili su docnije istupili iz društva.221

�lanovi orta�kog društva odgovaraju za obaveze društva supsidijarno - ako se poverioci nisu mogli naplatiti na imovini društva, po opštim pravilima o solidarnoj odgovornosti dužnika.

3.5. PRESTANAK ORTA�KOG DRUŠTVA I ISTUPANJE ORTAKA

Orta�ko društvo kao subjekat prava (pravno lice) prestaje: 1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja; 2) odlukom or-taka o prestanku; 3) ste�ajem društva; 4) neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine; 5) sudskom odlukom o prestanku; 6) nastupanjem bilo kojeg drugog doga�aja odre�enog osniva�kim aktom ili ugovorom or-taka društva koji ima za posledicu prestanak društva.


Orta�ko društvo osnovano na odre�eno vreme ili za ispunjenje odre�enog cilja prestaje protekom vremena ili ispunjenjem cilja. Ako orta�ko društvo nastavi da posluje, smatra se da je društvo pre�utno dobilo saglasnost svih ortaka da je osnovano na neodre�eno vreme (pre�utno produženje).

Na osnovu tužbe nekog od ortaka, protiv orta�kog društva i svih drugih ortaka u društvu, sud �e doneti odluku da društvo prestaje kad za to posto-je opravdani razlozi odre�eni �lanom 83. stav 2. ZPD. Ako tužilac preina�i tužbu, sud može, umesto odluke o prestanku orta�kog društva da donese od-luku o isklju�enju ortaka iz društva.

Nastupanje zakonom odre�enih okolnosti ima za posledicu prestanak svojstva ortaka. Prestankom svojstva ortaka u orta�kom društvu, po pravi-lu, ne prestaje orta�ko društvo. Kad osniva�kim aktom ili ugovorom ortaka društva nije druk�ije odre�eno, svojstvo ortaka u orta�kom društvu prestaje u slu�aju: 1) smrti ortaka; 2) otvaranje ste�aja nad nekim od ortaka; 3) ot-kaza nekog ortaka; 4) donošenja odluke ortaka u skladu sa osniva�kim ak-tom, ugovorom ortaka društva i ZPD; i 5) u drugim slu�ajevima odre�enim osniva�kim aktom ili ugovorom ortaka orta�kog društva.

Orta�ko društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, ako je tako odre�eno osniva�kim aktom i uz saglasnost naslednika. Ova prava naslednici mogu vršiti od dana saznanja za nasle�ivanje ili od dana postavl-janja zastupnika nasledniku koji nema poslovnu sposobnost.

Svaki ortak društva može da otkaže �lanstvo u društvu podnošenjem pi-sanog otkaza najmanje šest meseci pre isteka poslovne godine, osim ako je osniva�kim aktom druk�ije odre�eno. Isklju�enje ili ograni�enje prava ortaka na otkaz je ništavo.

Ako pojedini ortak ne ispuni obavezu unošenja ugovorenog uloga, odre�enog osniva�kim aktom ili ugovorom ortaka, ili ako postoje drugi oprav-dani razlozi (vidi �lan 84. stav 2, a u vezi sa �lanom 179. stav 2. ZPD) ostali ortaci mogu pred nadležnim sudom pokrenuti postupak isklju�enja tog ortaka iz društva.

Ako se otkazima (ili na drugi na�in) broj �lanova društva svede na jedan taj ortak je dužan da preduzeme sve neophodne mere da uskladi poslovanje društva uslovima propisanim ZPD ili da nastavi poslovanje kao preduzetnik, naknasnije u roku od tri meseca od dana kada je ostao jedini ortak društva. Ako u tom roku jedini ortak orta�kog društva ne uskladi svoj položaj sa ZPD, orta�ko društvo prestaje likvidacijom.

Prestanak društva i istupanje ortaka iz orta�kog društva prijavljuju Agen-ciji za privredne registre preostali ortaci ovlaš�eni za zastupanje orta�kog društva. Ako je orta�ko društvo prestalo sudskom odlukom, sud po službenoj dužnosti registruje prestanak orta�kog društva.

172 PRIVREDNO PRAVO

II. KOMANDITNO DRUŠTVO

1. PojamKomanditno društvo je privredno društvo koje osnivaju ugovorom dva

ili više � zi�kih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odre�ene delatnosti pod zajedni�kim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice za obaveze tog društva odgovara neograni�eno (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograni�eno do visine svog ugovorenog uloga (komandi-tor).222

U komanditnom društvu, prema tome, postoje dve vrste �lanova. Jedni �lanovi odgovaraju za obaveze društva neograni�eno i nazivaju se komplemen-tari. Odgovornost komplementarna je supsidijarna. Naime, komanditno društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, a u slu�aju da društvo nema imovine odgovaraju komplementari. Drugi �lanovi odgovaraju za obaveze društva u visini svog uloga i nazivaju se komanditori. Svojstvo komplementara i komanditora može biti � zi�ko i/ili pravno lice. Ovo društvo se može osnovati samo ako postoji barem jedan komplementar i jedan komanditor. U pravnoj nau-ci opravdano preovla�uje stav da je komanditno društvo društvo lica.223 Naime, na komanditno društvo se supsidijarno primenjuju odredbe kojima je reguli-sano orta�ko društvo, a komplemetari, po pravilu, imaju status ortaka orta�kog društva.

2. Osnivanje komanditnog društva2.1. ZAKLJU�ENJE I IZMENA OSNIVA�KOG UGOVORA

Komanditno društvo se osniva ugovorom svih �lanova društva (osniva�ki akt). U praksi je ugovor osnovni akt kojim se osniva društvo. Ovaj oblik društva mogu osnovati najmanje dva lica, a isklju�ena je mogu�nost da se kao osniva� društva pojavi samo jedan osniva�.224 Ugovor o osnivanju kom-anditnog društva se zaklju�uje u pismenoj formi, a potpisi ugovara�a moraju biti overeni. Forma ovog ugovora je bitan uslov njegove punovažnosti (forma ad solemnitatem). Ugovor mora da sadrži slede�e bitne elemente: 1) puno ime i prebivalište svakog � zi�kog lica i poslovno ime i sedište pravnog lica komplementara i komanditora, kao i ozna�enje koje lice ima svojstvo orta-ka; 2) poslovno ime i sedište društva; 3) ozna�enje vrste i vrednosti uloga svakog osniva�a; 4) delatnost komanditnog društva. Pored ovih, obaveznih elemenata strane mogu ugovorom regulisati i druge odnose kao što su: rok za


unošenje uloga u društvo, rušljivost, dužinu trajanja društva, izmene i dopune ugovora, dejstvo više sile, raskid ugovora. Na pravne situacije koje strane ne urede odredbama ugovora primenjuju se opšte odredbe Zakona o obliga-cionim odnosima.

Pravilo je da se osniva�ki ugovor menja saglasnoš�u svih komplemen-tara i komanditora društva, ako njime nije druk�ije odre�eno. Ako se izmene osniva�kog ugovora vrše tako da se pove�avaju ranije utvr�ene obaveze or-taka društva ili se tom ortaku odre�uju nove obaveze pored postoje�ih, one se vrše uz saglasnost ortaka društva na koje se te izmene odnose.

2.2. UGOVOR ORTAKA DRUŠTVA. ODNOS OSNIVA�KOG UGOVORA I UGOVORA ORTAKA.

Pored osniva�kog akta, komanditno društvo može imati i ugovor or-taka društva kojim se odre�uje, naro�ito, poslovanje društva i upravljanje društvom. Ovaj ugovor mora biti pisan i potpisan od svih ortaka. On se ne mora biti overen i ne prilaže se uz registracionu prijavu. Ugovor ortaka ko-manditnog društva i promene ugovora imaju pravno dejstvo me�u ortacima danom potpisivanja svih ortaka, ako tim ugovorom nije druk�ije odre�eno.

U slu�aju neuskla�enosti izme�u osniva�kog akta komanditnog društva i ugovora ortaka društva, primenjuje se osniva�ki akt (ugovor o osnivanju komanditnog društva).

2.3. REGISTRACIONA PRIJAVA OSNIVANJA KOMANDITNOG DRUŠTVA

Uz registracionu prijavu osnivanja komanditnog društva prilažu se: 1) dokaz o identitetu osniva�a (fotokopija li�ne karte ili pasoša � zi�kog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice); 2) osniva�ki ugovor društva, sa overenim potpisima osniva�a; 3) potvrda banke o uplati nov�anog uloga komanditora na privremeni ra�un ili njegova overena izjava o tome da je obezbedio nov�ani ulog; 4) procena ovlaš�enog procenjiva�a vrednosti nenov�anog uloga komanditora; 5) odluka o imenovanju zastupnika društva, ako zastupnik nije odre�en osniva�kim aktom i 6) overen potpis zastupnika.

3. Odnosi me�u ortacima i izme�u ortaka i društva

Unošenje uloga komplementara i komanditora u komanditno društvo, prenošenje udela u društvu, deoba dobiti i snošenje gubitaka reguliše se osniva�kim ugovorom ili ugovorom ortaka. U slu�aju da tim ugovorima ovi odnosi nisu regulisani primenjuju se slede�a dopunsko dispozitivna pravila.

174 PRIVREDNO PRAVO

Ulog komanditora u komanditno društvo, isto kao i komplementara, može biti nov�ani i nenov�ani, uklju�uju�i i izvršeni rad i usluge u komanditnom društvu. Nenov�ani ulog se mora proceniti. Komanditor unosi u komanditno društvo ceo ugovoreni ulog (unov�ani i nenov�ani izuzev rada i usluga koje �e se tek izvršiti) pre sticanja svojstva komanditora. Nije predvi�en minimalni nov�ani deo osnovnog kapitala koji se mora uneti u komanditno društvo. Ovo društvo, me�utim, ne može nastati ako u njega nije unesen nikakav ulog. Komplementari imaju status �lanova orta�kog društva te se na njih primen-juju pravila odre�ena za ortake u orta�kom društvu.

Komplementar komanditnog društva ne može preneti ceo ili deo svog udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara. Suprotno tome, ko-manditor komanditnog društva može preneti deo ili ceo svoj udeo prodajom, poklonom, nasle�em ili na drugi na�in.

Komanditori i komplementari u�estvuju u deobi dobiti i snošenju gubi-taka srazmerno procentu udela u društvu.

Komplementar (jedan ili više) ima pravo da upravlja komanditnim društvom i vodi poslove društva - pravo na poslovodstvo. Komanditor ne može vršiti poslovo�enje društva.

4. Odnosi komanditnog društva i ortaka prema tre�im licima

Komplementari upravljaju društvom i vode poslove društva te su oni ovlaš�eni da prema tre�im licima zastupaju komanditno društvo. Komanditno društvo mogu zastupati jedan komplementar, neki komplementari kojima je povereno poslovodstvo ili svi komplementari. Ako više komplementara za-stupa komanditno društvo svaki zastupnik ga zastupa i potpisuje samostal-no, osim ako je ugovorom o osnivanju društva odre�eno kolektivno zastu-panje, kada se pravni posao može zaklju�iti samo saglasnoš�u svih �lanova ovlaš�enih na kolektivno zastupanje.

Komanditor ne može da zastupa komanditno društvo, osim po dobijen-om punomo�ju ili prokuri.

Komanditor odgovara kao i komplementar prema tre�im licima ako je njegovo ime uz njegovu saglasnost uneseno u poslovno ime komanditnog društva. Komanditor koji zaklju�i ugovor s tre�im licem bez naznake da istu-pa kao punomo�nik ili kao prokurist odgovara prema tre�em savesnom licu kao i komplementar za obaveze koje proisteknu iz tog ugovora.


Komaditno društvo kao pravno lice ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine �lanova društva. Stoga li�ni poverioci komanditora i komplemen-tara nemaju pravo naplate i obezbe�enja pla�anja iz imovine komanditnog društva. Ali, ako imovina komanditnog društva nije dovoljna za namirenje potraživanja poverilaca društva, poverioci društva svoja potraživanja prema komplementarima (shodno njihovoj neograni�enoj odgovornosti) ostvaruju ravnopravno s njihovim li�nim poveriocima.

5. Promene u �lanstvu i status društva

Komanditno društvo ne prestaje u slu�aju smrti komanditora, kao ni u slu�aju prestanka komanditora koji nije � zi�ko lice.

Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari, a novi komple-mentari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jedno-glasnu odluku o promeni pravne forme u društvo s ograni�enom odgovornoš�u ili akcionarsko društvo. Ukoliko komanditori ne postupe na navedeni na�in komanditno društvo prestaje likvidacijom.

U slu�aju da iz komanditnog društva istupe svi komanditori, komanditno društvo može nastaviti da posluje kao orta�ko društvo ili kao preduzetnik.

III. DRUŠTVO S OGRANI�ENOM ODGOVORNOŠ�U

1. Pojam. Osniva�i društvaDruštvo s ograni�enom odgovornoš�u je forma društva koje osniva jedno

ili više pravnih i/ili � zi�kih lica, u svojstvu �lanova društva, radi obavljanja odre�ene delatnosti pod zajedni�kim poslovnim imenom, a za svoje obaveze ovo društvo odgovara celokupnom imovinom. Nijedan �lan društva ne odgo-vara svojom imovinom za obaveze društva. �lan društva koji u društvo nije uneo ulog, u skladu sa osniva�kim aktom društva, odgovara za neuneti ulog u imovinu društva.

Društvo može osnovati jedno pravno ili � zi�ko lice ili više pravnih i/ili � zi�kih lica, ali ne više od 50 �lanova. Ako se broj �lanova društva pove�a iznad 50, ali ne više od 100 �lanova, i ako se taj broj održai u periodu dužem od godinu dana, to društvo menja pravnu formu u formu zatvorenog akcio-narskog društva.

176 PRIVREDNO PRAVO

Kao osniva�i društva mogu se pojaviti pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost ili neku drugu delatnost, ako to posebnim zakonom nije isklju�eno. Fizi�ka lica kao osniva�i moraju biti potpuno poslovno sposobni.

Osnivanje društva s ograni�enom odgovornoš�u zapo�inje zaklju�enjem ugovora o osnivanju odnosno donošenjem osniva�kog akta, a završava se njegovim registracijom kada sti�e pravni subjektivitet. Osnivanje nije je-dini, iako je naj�eš�i, na�in nastanka društva s ograni�enom odgovornoš�u. Ono, naime, može nastati i pretvaranjem drugog oblika društva u društvo s ograni�enom odgovornoš�u ili statusnom promenom.225

2. Osnivanje društva2.1. OSNIVA�KI AKT

Vrsta osniva�kog akta odre�ena je okolnoš�u da li društvo osnivaju dva ili više osniva�a ili je osniva� društva samo jedno lice. Ako društvo osnivaju dva ili više osniva�a osniva�ki akt je ugovor, a kada ga osniva jedan osniva� - odluka o osnivanju.226 Zabranjeno je sukcesivno osnivanje ovog društva.227 “...jer bi to bilo suprotno zatvorenoj prirodi ovog društva i snažnim elemen-tima intuitu personae u njemu”.228

Dva ili više lica osnivaju društvo s ograni�enom odgovornoš�u na osn-ovu ugovora. Na zaklju�enje ugovora primenjuju se opšte odredbe ZOO ko-jima je regulisano zaklju�enje ugovora. Za zaklju�enje osniva�kog ugovora direktoru nije potrebno posebno ovlaš�enje ako je po zakonu i statutu pravnog lica ovlaš�en na zaklju�enje tog pravnog posla.

Ugovor kao osniva�ki akt društva s ograni�enom odgovornoš�u sa�injava se u pismenom obliku, a potpisi osniva�a društva moraju se overiti. Shodno tome i punomo�je kojim je osniva� ovlastio � zi�ko lice da u ime i za njegov ra�un zaklju�i ugovor o osnivanju društva mora biti sa�injeno u pismenom obliku, a potpis vlastodavca (osniva�a) overen pred sudom.

Kao ugovorne strane pojavljuju se dva ili više � zi�kih i/ili pravnih lica koja osnivaju društvo. Na faze koje prethode zaklju�enju ugovora tako�e se primenjuju opšta pravila obligacionog prava o izjavi volje, o ponudi, prih-vatanju ponude, zaklju�enju predugovora, odnosno postizanju saglasnosti volja.

Osniva�ki akt društva - ugovor ili odluka o osnivanju - naro�ito sadrži: 1) puno ime i prebivalište svakog � zi�kog lica i poslovno ime i sedište svakog pravnog lica �lana društva; 2) poslovno ime i sedište društva; 3) delatnost; 4) iznos osnovnog kapitala i iznose, vrstu i vrednost uloga svakog osniva�a i opis


vrste i vrednost nenov�anog uloga; 5) na�in i vreme unošenja nenov�anog uloga, odnosno vreme uplate nov�anih uloga; 6) ukupan iznos troškova os-nivanja; 7) odredbe posebne pogodnosti bilo kom licu koje je u�estvovalo u osnivanju društva ili u poslovima pre osnivanja društva ili utvr�ivanja ispun-jenosti uslova za po�etak poslovanja. Osniva�ki akt može da sadrži i druge odredbe, uklju�uju�i i one koje može da sadrži i ugovor �lanova društva.

2.2. UGOVOR �LANOVA DRUŠTVA. ODNOS OSNIVA�KOG AKTA I UGOVORA.

Za razliku od osniva�kog akta koji mora biti donesen odnosno zaklju�en, �lanovi društva s ograni�enom odgovornoš�u mogu, a ne moraju, da zaklju�e ugovor. Ugovor �lanova društva ne dostavlja se uz registracionu prijavu društva. Za punovažnost ugovora dovoljno je da je zaklju�en u pisanoj formi (ne mora biti overen). Shodno tome, ugovor i njegove izmene i dopune, proiz-vode dejstvo danom potpisivanja od svih �lanova društva, ako ugovorom nije druk�ije odre�eno.

Ugovor �lanova društva naro�ito sadrži odredbe o: obavezama �lanova društva na dodatne uloge pored osnovnih uloga, kao i posebnim naknadama i posledicama u slu�aju neispunjenja takvih obaveza; posebnim uslovima i na�inu prenosa udela �lanova društva koji se razlikuje od na�ina regulisanog ZPD; na�inu za ostvarivanje prava glasa �lanova društva ili prava na divi-dendu; postupku odlu�ivanja me�u �lanovima društva.

Ako su osniva�ki akt društva i ugovor �lanova društva neuskla�eni, primenjuje se osniva�ki akt društva.

2.3. OSNOVNE OBAVEZE �LANOVA - ULOZI I OSNOVNI KAPITAL

Osniva�i mogu osnovati društvo s ograni�enom odgovornoš�u ako is-pune pretpostavke u pogledu osnovnog kapitala i uloga u društvo.

Ulog u društvu s ograni�enom odgovornoš�u može biti nov�ani i nenov�ani. Nenov�ani ulog uklju�uje i izvršeni rad i pružene usluge društvu. Ulozi u društvo se ulažu u skladu sa osniva�kim aktom društva. Ako je to odre�eno osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva, �lanovi društva mogu doneti odluku o ulaganju dodatnih uloga. Kad osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva nije druk�ije odre�eno, dodatni ulozi �lanova društva srazmerni su udelima.

178 PRIVREDNO PRAVO

Osnovni kapital društva formira se od uloga osniva�a. Nov�ani deo os-novnog kapitala društva s ograni�enom odgovornoš�u na dan uplate iznosi najmanje od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Naj-manje polovina ovog iznosa upla�uje se na privremeni ra�un do registracije društva, a ostatak se upla�uje na na ra�un društva u roku od dve godine od od dana registracije. Relevantan je propisani (zvani�ni) kurs evra.

Za osnivanje � nansijskih i osiguravaju�ih organizacija i privred-nih društava koja obavljaju zakonom odre�ene delatnosti, kao društava s ograni�enom odgovornoš�u, posebnim zakonom može se odrediti ve�i min-imalni osnovni kapital.

Minimalni iznos osnovnog kapitala ima svrhu da onemogu�i osnivanje društva s ograni�enom odgovornoš�u koje poveriocima ne daje dovoljno sig-urnosti da �e svoja potraživanja mo�i naplatiti od društva.229

Osnovni kapital društva može se odlukom skupštine �lanova pove�ati novim ulozima �lanova ili pretvaranjem raspoloživih rezervi za ove namene u osnovni kapital. Osnovni kapital društva može da se smanji odlukom skupštine �lanova, ali ne ispod iznosa propisanog minimalnog osnovnog kapitala.

3. Udeli u društvu3.1. STICANJE UDELA. PRAVNA PRIRODA.

�lan društva s ograni�enom odgovornoš�u sti�e udeo u osnovnom kapi-talu društva srazmerno vrednosti unesenog uloga. �lan društva može imati jedan udeo u društvu. Ako �lan društva stekne jedan ili više udela, ti udeli se spajaju sa postoje�im udelom i zajedno �ine jedan udeo.

Udeo može pripadati jednom licu ili ve�em broju lica. Kad su dva ili više lica imaoci udela smatraju se suvlasnicima. Suvlasnici se, u odnosu na društvo, smatraju jednim �lanom. U knjigu udela upisuje se puno ime i adresa svakog suvlasnika udela. Suvlasnici udela u društvu svoja prava glasa i druga prava ostvaruju preko jednog zajedni�kog punomo�nika, ako osniva�kim ak-tom ili ugovorom �lanova društva nije druk�ije odre�eno.

Udeli u društvu nisu hartije od vrednosti. Shodno tome ne mogu se stica-ti, niti se njima može raspolagati upu�ivanjem javne ponude. Društvo izdaje svakom �lanu potvrde kao dokaz �lanstva i njegovog udela, ako osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva nije druk�ije odre�eno.


3.2. KNJIGA UDELA. ZNA�AJ UPISA U KNJIGU UDELA.

Društvo s ograni�enom odgovornoš�u vodi knjigu udela i dužno je da je drži u svom sedištu. U knjigu udela upisuju se: ime i prebivalište odnosno poslovno ime; sedište i poreski identi� kacioni broj svakog �lanas društva, odnosno svakog suvlasnika i njihovog zajedni�kog punomo�nika; iznos ugov-orenih i upla�enih uloga i eventualne sporedne �inidbe i dopunski ulozi pored osnovnog uloga: optere�enje udela; broj ili procenat glasova svakog udela, podele i svi prenosi udela uklju�uju�i i vreme prenosa i ime podnosioca i sti-caoca, kao i sve eventualne promene ovih podataka. Društvo podnosi prijavu Registru radi registracije svih promena podataka upisanih uknjizi udela.

U odnosu na društvo �lan društva je lice koje je kao takvo upisano u knjigu udela, a u odnosu na tre�a lica, �lan društva je lice koje je kao takvo registrovano u Registru.

3.3. PRAVA PO OSNOVU UDELA

�lanovi društva po osnovu udela imaju: 1) pravo glasa; 2) imovinska prava prema društvu uklju�uju�i i u�eš�e u dobiti i 3) pravo u�eš�a u ra-spodeli likvidacionog viška. Ova prava srazmerna su udelima �lanova u uku-pno upla�enom osnovnom kapitalu društva u vreme ostvarenja tih prava, ako osniva�kim aktom nije druk�ije odre�eno.

3.4. SOPSTVENI ULOZI DRUŠTVA

Sopstvenim udelom društva s ograni�enom odgovornoš�u smatra se udeo koji društvo stekne od svojih �lanova. Od svojih �lanova društvo može sticati udele koji su u celini upla�eni, kao i udele koji nisu u celini upla�eni. Društvo može ste�i udele kupovinom od �lanova društva po osnovu prinud-nog prestanka svojstva �lana društva ili po drugom osnovu. Društvo po osn-ovu sopstvenog udela nema pravo glasa, a ti udeli se ne ra�unaju u kvorum glasova i ne daju pravo na dividendu.

4. Osnovna prava �lanova društva4.1. PRAVO RASPOLAGANJA UDELOM

Ako Zakonom o privrednim društvima, osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva nije druk�ije ure�eno, udeo �lana društva s ograni�enom odgovornoš�u može se slobodno prenositi i to: 1) drugom �lanu društva ili društvu; 2) supružniku prenosioca, bratu, sestri, pretku, potomku ili supružniku potomka; 3) zakonskom zastupniku ili nasledniku �lana društva nakon njegove

180 PRIVREDNO PRAVO

smrti; 4) statusnom promenom u skladu sa ZPD. �lan društva pre nego što ponudi svoj udeo ili deo udela tre�em licu, izvan kruga navedenih lica, dužan je da taj udeo ili deo udela ponudi društvu (zakonsko pravo pre�eg sticanja). Ako društvo ne iskoristi pravo pre�eg sticanja u roku odre�enim osniva�kim aktom ili ugovorom, ponuda se dostavlja drugim �lanovima društva. Ukoliko je ponuda �lana društvu, odnosno �lanovima društva za sticanje udela, odbi-jena taj �lan društva može preneti svoj udeo ili deo ponu�enog udela tre�em licu po ceni i u skladu sa drugim uslovima svoje ponude društvu odnosno �lanovima društva ili po višoj ceni.

4.2. ZALAGANJE UDELA OD STRANE �LANA

�lan društva s ograni�enom odgovornoš�u može dati udeo u zalogu za obezbe�enje kredita ili druge svoje obaveze, ako osniva�kim aktom ili ugov-orom �lanova društva nije druk�ije odre�eno. Davanje udela u zalogu upisuje se u registar zaloge. Ako osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva nije druk�ije odre�eno, zalogoprimac nema nikakvo pravo glasa ili pravo upravl-janja u društvu dok ne postane �lan društva.

4.3. PRAVO ISPLATE DOBITI

�lan društva s ograni�enom odgovornoš�u ima pravo na isplatu dobiti. Isplata dobiti vrši se srazmerno udelu u osnovnom kapitalu društva, u vreme donošenja odluke društva o takvoj isplati, ako osniva�kim aktom ili ugovo-rom �lanova društva nije druk�ije odre�eno. �lan društva koji stekne pravo na odre�enu isplatu postaje poverilac društva u odnosu na tu isplatu.

4.4. ORGANI DRUŠTVA S OGRANI�ENOM ODGOVORNOŠ�U

Društva s ograni�enom odgovornoš�u ima skupštinu, direktora. ili uprav-ni odbor, internog revizora ili odbor revizora ako je tako odre�eno osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva.

Skupštinu društva �ine njeni �lanovi. U društvu s jednim �lanom ovlaš�enja skupštine �lanova vrši taj �lan ili ovlaš�eno lice. On, po donošenju odluke iz nadležnosti skupštine društva, sastavlja i potpisuje zapisnik i donete odluke upisuje u knjige odluka.

Kad druga�ije nje odre�eno ZPD, osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva skupština društva s ograni�enom odgovornoš�u odlu�uje o: odobravanju poslova zaklju�enih u vezi osnivanja društva pre registracije; izboru i razrešenju direktora ili �lanova upravnog odbora i utvr�ivanju nji-hove naknade, odnono zarade; odobravanju � nansijskog izveštaja, donošenju


odluke o vremenu i iznosu isplate �lanovima društva; davanju prokure i po-slovnog punomo�ja za sve ogranke društva; dopunskim ulozima od strane �lanova društva; isklju�enju �lana društva, prijemu novog �lana i prenosu udela na tre�a lica kada je odobrenje društva potrebno; statusnim prome-nama, promeni pravne forme i prestanku društva. Skupština odlu�uje i o dru-gim poslovima odre�enim �lanom 137. ZPD.

Godišnja sednica skupštine održava se najkasnije u roku od šest mes-eci nakon završetka poslovne godine radi usvajanja � nansijskih izveštaja i odlu�ivanja o raspodeli dobiti. Sednice skupština društva koje se održavaju izme�u godišnjih skupština su vanredne.

�lan društva može potpisivanjem pisanog punomo�ja imenovati bilo koje drugo lice da glasa u skupštini za njega, ako osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva nije druk�ije odre�eno. Za održavanje skupštine �lanova društva potrebna je ve�ina od ukupnog broja glasova �lanova društva, ako osniva�kim aktom ili uglvorom �lanova društva nije druga�ije odre�eno. Skupština �lanova društva odlu�uje prostom ve�inom glasova �lanova potrebnih za održavanje skupštine.

Društvo s ograni�enom odgovornoš�u može da ima direktora ili upravni odbor, što se odre�uje osniva�kim aktom društva. Direktora ili �lanove up-ravnog odbora �lanovi društva biraju na sednici skupštine, osim prvog direk-tora ili �lanova prvog upravnog odbora koji mogu biti odre�eni osniva�kim aktom. Upravni odbor ima predsednika koga biraju �lanovi upravnog odobo-ra, ako osniva�kim aktom nije druga�ije odre�eno. Predsednik upravnog od-bora zastupa društvo.

Ako osniva�kim aktom društva nije druk�ije odre�eno, direktor ili upravni odbor nadležan je za: zastupanje društva i vo�enje poslova društva, utvr�ivanje predloga poslovnog plana, sazivanje sednice skupštine �lanova društva i utvr�ivanje predloga dnevnog reda, sprovo�enje odluka skupštine �lanova, zaklju�enje ugovora o kreditu, davanje i opozivanje prokure. Ovi organi su nadležni i za pitanja odre�ena osniva�kim aktom ili ugovorom i �lanom 157. ZPD.

Društvo ima internog revizora. Osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva može biti odre�eno da društvo ima odbor revizora. Ako društvo ima odbor revizora on se sastoji od najmanje tri �lana. Broj �lanova odbora re-vizora mora biti neparan. Interni revizor je � zi�ko lice koje mora ispunja-vati uslove odre�ene posebnim zakonom. Interni revizor i odbor revizora izveštavaju skupštinu �lanova društva: o ra�unovodstvu, izveštajima i � nan-sijskom poslovanju društva i njegovih povezanih društava, uskla�ivanju po-slovanja društva sa zakonskim i drugim regulatornim zahtevima.

182 PRIVREDNO PRAVO

5. Prestanak svojstva �lana društva i društva�lanu društva prestaje svojstvo �lana: 1) smr�u; 2) prestankom pravno

lica; 3)istupanjem (povla�enjem) u skladu sa osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva ili uz povredu osniva�kog akta ili ugovora �lanova društva; 4) istupanjem (povla�enjem) u skladu sa sudskom odlukom; 5) isklju�enjem u skladu sa sudskom odlukom, sa osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva; 6) prenosom udela drugom licu; 7) u slu�aju drugih doga�aja odre�enih osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva koji vode pres-tanku svojstva �lana društva.

Društvo s ograni�enom odgovornoš�u prestaje: 1) istekom vremena odre�enog u osniva�kom aktu; 2) odlukom skupštine �lanova; 3) statusnim promenama koje vode prestanku društva; 4) ste�ajem (bankrotstvom); 5) pravosnažnom odlukom kojom se utvr�uje da je registracija društva bila ništava i odre�uje brisanje društva; 6) nastupanjem doga�aja odre�enog osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva. Jedno�lano društvo prestaje u slu�aju ste�aja ili likvidacije nad jednim �lanom koji nema pravnog sledbenika, odnos-no smr�u �lana koji nema naslednika udela.

IV. AKCIONARSKO DRUŠTVO

1. PojamAkcionarsko društvo je društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili

� zi�kih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odre�ene delatnosti pod zajedni�kim poslovnim imenom, �iji je osnovni kapital utvr�en i podeljen na akcije.230

Akcionarsko društvo ima slede�a obeležja: 1) to je društvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu u�estvuje s kapitalom nego je bitan ulog u osnovni kapital društva �ija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je u društvo unelo (po pravilu ulog ostaje u društvu i kada se akcionari men-jaju);231 2) osnovni kapital (minimalni osnovni kapital društva odre�en je za-konom) podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu prenositi sa jednog na drugo lice; 3) akcionar odgovara za obaveze društva do visine svog uloga a ne odgovara za obaveze društva svojom imovinom jer je imovina društva, kao i kod ostalih društava, odvojena od imovine akcionara; 4) srazmerno kapitalu koga ima u društvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje i 5) akcionarsko društvo je ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.232


2. Osnivanje akcionarskog društvaAkcionarsko društvo osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva je-

dan osniva� - odlukom o osnivanju. Oba osniva�ka akta moraju biti sa�injena u pisanoj formi, a potpisi u ugovoru odnosno odluci o osnivanju overeni. Broj lica koja mogu zaklju�iti ugovor o osnivanju otvorenog akcionarskog društva nije ograni�en. Akcionarsko društvo može imati i statut društva.

Osniva�ki akt akcionarskog društva sadrži naro�ito: puno ime i prebivalište � zi�kih lica, odnosno poslovno ime i sedište pravnog lica svakog osniva�a društva, poslovno ime i sedište društva, delatnost, ozna�enje da li je društvo otvoreno ili zatvoreno, iznos osnovnog kapitala upisanog i upla�enog i na�in njegovog unošenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog, broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost njihovu ra�unovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je društvo ovlaš�eno da izda kao i pravo akcija svake klase i druge podatke odre�ene �lanom 185. stav 1. ZPD.

Akcionarsko društvo može da ima statut. Statut, kao i njegove izmene i dopune, proizvode pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donošenja, ako statutom nije druk�ije odre�eno.

Statut akcionarskog društva sa�injava se u pisanoj formi. Statutom se bliže ure�uje poslovanje u akcionaskom društvu. U slu�aju neuskla�enosti osniva�kog akta i statuta društva primenjuje se osniva�ki akt društva.

3. Osniva�ka skupština otvorenog akcionarskog društva

Osniva�i koji osnivaju akcionarsko društvo javnim putem obavezni su, u slu�aju uspele emisije, da sazovu i održe osniva�ku skupštinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvr�enog u javnoj ponudi i prospe-ktu. Sud u vanparni�nom postupku može, na zahtev osniva�a koji posedu-ju najmanje 1/10 upisanih akcija, da produži rok za 30 dana za održavanje skupštine akcionara.

Osniva�ka skupština saziva se pisanim pozivom svakom upisniku akcija uz koga se prilaže osniva�ki akt, izveštaj osniva�a i ovlaš�enih procenjiva�a i druge sastojke odre�ene �lanom 198. stav 3. ZPD.

Svi upisnici potpuno upla�enih akcija imaju pravo da u�estvuju sa pravom glasa na osniva�koj skupštini. Kvorum za održavanje osniva�ke skupštine i pravovaljano odlu�ivanje je obi�na ve�ina upla�enih akcija koje daju pravo glasa o pitanjima iz njene nadležnosti.

184 PRIVREDNO PRAVO

Ako osniva�i akcionarskog društva ne sazovu osniva�ku skupštinu u roku od 60 dana, od isteka roka za upis akcija ili isteka još naknadnog sudskom odlukom produženog roka, odnosno ako osniva�ka skupština nije održana u skladu sa ZPD ili nije donela propisane odluke, smatra se da osnivanje društva nije uspelo. U tom slu�aju osniva�i odgovaraju solidarno upisnicima akcija za povra�aj upla�enih iznosa.

Osniva�ka skupština akcionarskog društva: utvr�uje da li su propisno upisane i upla�ene akcije, odnosno da li su uneti nenov�ani ulozi, u skladu sa ZPD i osniva�kim aktom; bira prvog direktora društva, odnosno �lanove prvog upravnog odbora, ako to osniva�i nisu izvršili u osniva�kom aktu i odlu�uje i o ostalim pitanjima odre�enim u �lanu 202. ZPD.

4. Otvoreno i zatvoreno društvoAkcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osniva�kom

aktu nije navedena vrsta društva, akcionarsko društvo je otvoreno.Zatvoreno akcionarsko društvo je društvo �ije se akcije izdaju samo nji-

hovim osniva�ima ili ograni�enom broju drugih lica, u skladu sa zakonom. Ono može imati najviše 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog društva pove�a iznad 100 u periodu dužem od godinu dana to društvo postaje otvoreno društvo. Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponu-dom ili na drugi na�in nuditi svoje akcije javnim putem. Ukoliko osniva�kim aktom ili statutom zatvorenog društva nisu odre�ena ograni�enja u prenosu akcija, smatra se da se akcije društva mogu slobodno prenositi.

Otvoreno akcionarsko društvo je ono koje u�ini, u vreme osnivanja ili nakon osnivanja, javni poziv za upis i uplatu akcija. Javni poziv vrši se javnom ponudom i prospektom u skladu sa ZPD i zakonom kojim se ure�uje tržište hartija od vrednosti. Osniva�i koji osnivaju akcionarsko društvo javnim putem obavezni su, u slu�aju uspele emisije, da sazovu i održe osniva�ku skupštinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvr�enog u javnoj ponudi i prospektu.

5. Akcije i druge hartije od vrednostiAkcionarsko društvo može izdavati obi�ne (redovne) i preferencijalne

(povlaš�ene) akcije. Ono ne može izdavati akcije na donosioca. Osniva�i ot-vorenog društva, odnosno otvoreno akcionarsko društvo, upisuje emisije ak-cija i drugih hartija od vrednosti izdatih javnom ponudom, u skladu sa zako-nom kojim se ure�uje tržište hartija od vrednosti i aktima Komisije za hartije od vrednosti.


Akcionarom u odnosu prema društvu i tre�im licima smatra se lice koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom.

Svaka obi�na akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista prava, u skladu sa ZPD, osniva�kim aktom i statutom društva, koja uklju�uju naro�ito: pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama društva; pravo u�eš�a u radu skupštine društva; pravo glasa u skupštini društva tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas; pravo na isplatu dividendi, posle isplate dividendi na sve izdate preferencijalne akcije u punom iznosu: pravo u�eš�a u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva, a nakon isplate poverilaca i akcionara bilo kojih preferencijalnih akcija; pravo pre�eg stican-ja akcija iz novih emisija i zamenljivih obaveza; pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom. Obi�ne akcije akcionarskog društva ne mogu se pretvarati u preferecijalne akcije ili druge hartije od vrednosti. Prava akcio-nara sa preferenacijalnim akcijama uklju�uju naro�ito prednosti u odnosu na obi�ne akcije u pogledu prvenstva isplate dividendi i kod prvenstva naplate kod likvidacije društva.

Akcionarsko društvo može emitovati osim akcija i druge hartije od vred-nosti, uklju�uju�i i zamenljive obveznice i varante, ako osniva�kim aktom društva nije druk�ije odre�eno.

6. Dividende i druge isplate akcionarimaAkcionarsko društvo može odobriti pla�anje dividendi na svoje akcije

godišnje u skladu sa odlukama redovne godišnje skupštine ili u bilo koje vreme izme�u godišnjih skupština, osim ako osniva�kim aktom društva nije druk�ije odre�eno.

Po usvajanju � nansijskog izveštaja za prethodnu poslovnu godinu dobit te godine raspore�uje se slede�im redom: 1) za pokri�e gubitaka prenesenih iz ranijih godina; 2) za zakonske rezerve; 3) za dividendu u skladu sa ZPD; 4) za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih društvo utvrdi opštim aktom.

Dividende se mogu pla�ati u novcu i u akcijama ili drugim hartijama od vrednosti društva ili akcijama tog društva u drugim društvima, kao i u drugoj imovini, osim ako je osniva�kim aktom društva druk�ije odre�eno.

186 PRIVREDNO PRAVO

7. Osnovni kapital društva7.1. VRSTE ULOGA I NJIHOVO UNOŠENJE U DRUŠTVO

Unošenje uloga u društvo predstavlja najvažniju obavezu akcionara, pošto društvo bez uloga ne može nastati. Ulog u akcionarsko društvo u za-menu za izdavanje akcija može se uneti u novcu ili u stvarima i pravima, ali ne i u radu i uslugama društva, bilo da su izvršeni ili budu�i. Izuzetno, nenov�ani ulog u zatvoreno akcionarsko društvo može biti u izvršenom radu i uslugama za društvo, ako je to odre�eno osniva�kim aktom.

7.2. MINIMALNI OSNOVNI KAPITAL

Nov�ani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog društva na dan uplate iznosi najmanje 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po sred-njem kursu.

Nov�ani ulog osnovnog kapitala otvorenog društva na dan uplate iznosi najmanje 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu.

Za osnivanje � nansijskih i osiguravaju�ih organizacija, kao i društava koja obavljajuu zakonom odre�ene delatnosti kao akcionarska društva, može se odrediti ve�i nov�ani deo minimalnog osnovnog kapitala.

Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može se pove�ati odlu-kom skupštine akcionara. Osnovni kapital se može smanjti poništenjem sop-stvenih akcija. U tom slu�aju menja se osniva�ki akt društva.

8. Organi akcionarskog društva

8.1. Uopšte

Zatvoreno akcionarsko društvo ima skupštinu akcionara, direktora ili up-ravni odbor, a može imati izvršni odbor, internog revizora ili odbor revizora.

Otvoreno akcionarsko društvo ima: skupštinu akcionara, upravni odbor (ima najmanje tri �lana a najviše 15 �lanova), izvršni odbor (bira ih upravni odbor) i sekretara društva (bira ga upravni odbor društva), a može imati in-ternog revizora, nadzoni odbor ili odbor revizora (ovi organi moraju postojati kod kotiranog društva).


8.2. Skupština akcionarskog društva

Skupštinu akcionarskog društva �ine akcionari. Svaki akcionar, u skla-du sa statutom, li�no ili preko punomo�nika ima pravo u�estvovanja u radu skupštine akcionara, pravo glasa ako ima akcije sa pravom glasa, pravo podnošenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda, kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom u skladu sa ZPD.

Skupština može biti godišnja (redovna), vanredna i skupština po nalogu suda. Godišnja skupština akcionara saziva se i održava jednom godišnje najkas-nije u roku od tri meseca od dana podnošenja upravnom odboru � nansijskih izveštaja za svaku � nansijsku godinu ili šest meseci posle završetka poslovne godine. Godišnja skupština održava se u sedištu društva (ako osniva�kim ak-tom nije druk�ije odre�eno) na dan i u vreme utvr�eno osniva�kim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa ZPD i osniva�kim aktom.

Vanrednu skupštinu akcionara akcionarsko društvo može sazvati i to: 1) na zahtev upravnog odbora ili bilo kog drugog lica koje je ovlaš�eno osniva�kim aktom da sazove vanrednu skupštinu;

2) na zahtev likvidatora društva, ako je društvo u likvidaciji; 3) po pi-sanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju predloženom za vanrednu skupštinu.

Vanredna skupština akcionarskog društva obavezno se saziva bez odlag-anja, ako se kod izrade � nansijskih izveštaja ili u drugim slu�ajevima utvrdi da akcionarsko društvo posluje sa gubitkom koji ne prelazi iznos od 50% osnovnog kapitala.

Vanredna skupština akcionara zatvorenog akcionarskog društva održava se i bez sazivanja i objavljivanja dnevnog reda u skladu sa ovim zakonom ako joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa i ako se nijedan akcionar tome ne protivi, ako osniva�kim aktom i statutom nije druk�ije odre�eno.

Skupština po nalogu suda održava se u slu�aju da godišnja skupština ak-cionarskog društva nije održana u propisanom roku. U tom slu�aju nadležni sud u vanparni�nom postupku može naložiti njeno održavanje na zahtev ak-cionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godišnjoj skupštini ili direktora, odnosno �lana upravnog odbora društva. Sud ima ovlaš�enje da imenuje privremenog zastupnika sa ovlaš�enjem da sazove i predsedava sed-nici skupštine i utvrdi mesto i datum održavanja, kao i dnevni red sednice u skladu sa ZPD.

188 PRIVREDNO PRAVO

8.3. Upravni odbor, izvršni odbor i direktor

Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor. Otvore-no akcionarsko društvo ima upravni odbor. Broj �lanova upravnog odbora otvorenog akcionarskog društva utvr�uje se osniva�kim aktom. U otvore-nom akcionarskom društvu upravni odbor ima najmanje tri �lana i najviše 15 �lanova. �lanovi upravnog odbora akcionarskog društva:1) biraju se od strane akcionara na svakoj godišnjoj skupštini, i 2) mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skupštini koja je sazvana radi tog izbora.)

Mandat direktora ili �lanova upravnog odbora akcionarskog društva, uklju�uju�i i �lanove koji se biraju za upražnjeno mesto �lana, isti�e na prvoj slede�oj godišnjoj skupštini nakon njihovog izbora. Upražnjeno mesto u up-ravnom odboru popunjava se kooptacijom na prvoj narednoj sednici odbora, ako osniva�kim aktom ili statutom društva nije druk�ije odre�eno. Upravni odbor, ve�inom od ukupnog broja �lanova, bira predsednika upravnog odbora akcionarskog društva, ako osniva�kim aktom ili statutom nije odre�ena druga ve�ina. Upravni odbor akcionarskog društva može da razreši i izabere novog predsednika u bilo koje vreme.

Upravni odbor akcionarskog društva nadležan je naro�ito za odlu�ivanje o pitanjima koja se odnose na:1) kontrolu ta�nosti � nansijskih izveštaja i informacija; 2) upravljanje razvojem društva i strategijom i nadziranjem izvršnih direktora i administracije društva; 3) utvr�ivanje ili odobravanje po-slovnog plana društva; 4) sazivanje sednice skupštine akcionara i utvr�ivanje predloga dnevnog reda; 5) davanje i opoziv prokuru. Upravni odbor odlu�uje o drugim pitanjima i obavlja ostale poslove propisane �lanom 313. ZPD i odre�ene osniva�kim aktom i statutom društva.

Otvoreno akcionarsko društvo ima izvršni odbor. Zatvoreno akcionarsko društvo može imati izvršni odbor. Upravni odbor bira �lanove izvršnog odbo-ra - izvršne direktore i generalnog direktora akcionarskog društva. Generalni direktor akcionarskog društva je predsednik izvršnog odbora. Nadležan je: da saziva sednice izvršnog odbora i predsedava njima, organizuje njegov rad i stara se o vo�enju zapisnika sa tih sednica i da zastupa akcionarsko društvo posle registracije i objavljivanja registracije bez posebnog punomo�ja.

8.4. Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora

Osniva�kim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog društva može se odrediti, a kod kotiranog akcionarskog društva mora se odrediti, da društvo ima internog revizora, nadzorni odbor ili odbor revizora.


Nadzorni odbor je obavezan organ u akcionarskim društvima koja obav-ljaju delatnost za koju je to propisano posebnim zakonom. Osniva�kim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog društva može se odrediti da društvo ima internog revizora ili odbor revizora. Nadzorni odbor ili odbor revizora imaju najmanje tri �lana. Broj �lanova nadzornog odbora ili odbora revizora mora biti neparan. Interni revizor je � zi�ko lice (�lan 329. ZPD). Predsednika i �lanove nadzornog odbora akcionarskog društva bira skupština akcionara, osim prvih �lanova koji se odre�uju osniva�kim aktom društva. �lanovi nad-zornog odbora akcionarskog društva ne mogu biti �lanovi upravnog odbora društva, a svi �lanovi nadzornog odbora moraju da ispunjavaju uslove prop-isane �lanom 310. stav 3. ZPD za nezavisnog �lana upravnog odbora.

Internog revizora i �lanove odbora revizora akcionarskog društva bira upravni odbor iz reda nezavisnih �lanova upravnog odbora akcionarskog društva. Ako upravni odbor nema takve �lanove ili nema dovoljan broj, nedostaju�i broj bira skupština društva. Prvi interni revizor i �lanovi odbora revizora odre�uju se osniva�kim aktom ili posebnom odlukom osniva�a. In-terni revizor i �lanovi odbora revizora akcionarskog društva razrešavaju se na isti na�in na koji su i birani. Lica koja se biraju za revizora moraju da ispun-javaju uslove propisane zakonom.

Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog društva nadležni su da izveštavaju skupštinu akcionara o slede�em: 1) ra�unovodstvenoj praksi, izveštajima i praksi � nansijskog izveštavanja društva i njegovih pove-zanih društava; 2) uskla�enosti poslovanja društva sa zakonskim i drugim zahtevima regulatornih tela; 3) kvali� kovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora društva; 4) ugovorima sklopljenim izme�u društva i �lanova upravnog odbora društva, kao i sa povezanim licima u smislu ZPD. Delokrug rada nadzornog odbora, internog revizora i odbora revizora obuh-vata i druge poslove odre�ene �lanom 332. ZPD.

Akcionarsko društvo ima revizora �iji su položaj i ovlaš�enja utvr�eni zakonom kojim se ure�uje ra�unovodstvo i revizija. Revizor akcionarskog društva obaveštava se, istovremeno sa obaveštavanjem akcionara društva, o održavanju skupštine akcionara ili odlu�ivanju bez sednice radi u�estvovanja u radu skupštine u skladu sa statutom i zakonom.

8.5. Sekretar akcionarskog društva

Otvoreno akcionarsko društvo ima sekretara, koga bira upravni odbor društva. Mandat sekretara otvorenog akcionarskog društva utvr�uje se statu-

190 PRIVREDNO PRAVO

tom. Sekretar akcionarskog društva je odgovoran za vo�enje knjiga akcio-nara, za pripremu sednica i vo�enje zapisnika skupštine akcionara i sednica upravnog odbora, izvršnog odbora i nadzornog odbora društva, registra zapis-nika sednica skupštine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora i nadzornog odbora društva i �uvanje dokumenata utvr�enih ZPD i statutom akcionarskog društva, osim � nansijskih izveštaja.

Sekretar otvorenog akcionarskog društva odgovoran je za organizovanje rada i pra�enje izvršavanja odluka skupštine akcionara, upravnog odbora i nadzornog odbora društva (�lan 337. ZPD).

9. Prestanak društvaAkcionarsko društvo prestaje: 1) protekom vremena za koje je osnovano;

2) pravosnažnom odlukom skupštine akcionara koja se donosi kvali� kovanom ve�inom; 3) pravosnažnom odlukom nadležnog suda kojom se utvr�uje da je registracija bila ništava i odre�uje brisanje društva po službenoj dužnosti; 4) odlukom ste�ajnog ve�a o otvaranju i zaklju�enju ste�ajnog postupka ko-jom se odbija otvaranje glavnog ste�ajnog postupka zbog nemogu�nosti da se iz ste�ajne mase pokriju troškovi ste�ajnog postupka; 5) bankrotstvom (ste�ajem); 6) i u drugim slu�ajevima utvr�enim zakonom i osniva�kim ak-tom društva koji su navedeni kao osnov za prestanak društva.

Po zahtevu manjinskih akcionara koji u dru�tvu imaju najmanje 20% ak-cija osnovnog kapitala društva nadležni sud može naložiti prestanak društva ili druge mere u slu�ajevima odre�enim �lanom 346. ZPD.

V. DRUŠTVENO PREDUZE�E

Društveno preduze�e je preduze�e koje u celini posluje društvenim kapitalom. Ovo preduze�e je postoje�i (zate�ni) oblik još uvek zna�ajnog broja preuze�a. Zbog toga je isklju�ena mogu�nost osnivanja novih društvenih preduze�a. Društvena preduze�a se privatizuju u neku pravnu formu društva. Kapital društvenog preduze�a podeljen je na akcije ili udele odre�ene nominalne vrednosti i upisuje se u Registar. Stoga se društveno preduze�e smatra kao društvo kapitala koje ima iste organe kao i to društvo.233

Svako društveno preduze�e mora imati direktora i skupštinu. Posto-janje upravnog i nadzornog odbora zavisi od broja zaposlenih. U preduze�u koje ima do 50 zaposlenih ne bira se upravni i nadzorni odbor, ali statut


preduze�a može odrediti druga�ije. Funkciju upravnog i nadzornog odbora, u društvenom preduze�u u kome se ti organi ne biraju, vrši organ odre�en statutom preduze�a.

Skupštinu društvenog preduze�a �ine predstavnici zaposlenih. Broj �lanova, na�in izbora, mandat, sastav i odgovornost �lanova skupštine odre�uje se statutom. Upravni odbor (ako se obrazuje u društvenom preduze�u) bira skupština. �lanovi upravnog odbora biraju se iz redova zaposlenih u preduze�u, a mogu se birati i stru�njaci koji nisu zaposleni u preduze�u. Up-ravni odbor se sastoji od najmanje tri �lana. Statutom društva može se pred-videti postojanje zamenika �lanova upravnog odbora.234

Direktor se obavezno bira u svakom društvenom preduze�u. Direktora društvenog preduze�a bira i razrešava upravni odbor. U preduze�u koje ne obrazuje upravni odbor, direktora bira i razrešava skupština. Direktor ima obavezu da svoje funkcije obavlja u ineresu preduze�a. Statutom društvenog preduze�e može se predvideti postojanje izvršenog odbora direktora (pomo�ni i izvršni organ direktora). Postavljanje i razrešenje �lanova izvršnog odbora direktora utvr�uje se statutom..

Direktor društvenog preduze�a obavlja poslove predvi�ene zakonom, statutom ili drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug skupštine, up-ravnog odbora i nadzornog odbora. On može biti razrešen dužnosti direktora ako postoje gubici u poslovanju, ako prekrši pravila klauzule konkurencije i pravila postupanja u slu�aju sukoba interesa s preduze�em zbog nesposob-nosti, kao i iz drugih razloga utvr�enih statutom.

Nadzorni odbor društvenog preduze�a (ako je zakonom odnosno statu-tom predvi�eno njegovo obrazovanje), kao organ nadzora, ima najmanje tri �lana. �lanovi nadzornog odbora biraju se iz zaposlenih radnika, a mogu se birati i iz reda stru�njaka koji nisu zaposleni u preduze�u.

Opšti akti društvenog preduze�a su: statut, pravilnik i odluka kojom se na opšti na�in ure�uju odre�ena pitanja. Osnovni opšti akt preduze�a je statut, sa kojim moraju biti u saglasnosti svi ostali opšti akti.

VI. JAVNO PREDZE�E

Javno preduze�e je preduze�e koje obavlja delatnost od opšteg intere-sa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. Stoga se javno preduze�e prvenstveno i osniva radi: obezbe�ivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga; razvoja i unapre�ivanja obavljanja de-

192 PRIVREDNO PRAVO

latnosti od opšteg interesa i obezbe�ivanja tehni�ko-tehnološkog i ekonom-skog jedinstva sistema i uskla�enosti njegovog razvoja. Ono se, ipak, osniva i radi sticanja dobiti kao i ostvarivanja drugog zakonom utvr�enog interesa.

Ovaj oblik preduze�a se osniva i posluje u skladu sa Zakonom o javnim preduze�ima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005 i 108/2005 - ispravka) i zakonom ko-jim se ure�uju uslovi i na�in obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Na od-nose koji nisu posebno ure�eni tim zakonima (kao na primer: poslovno ime, sedište, zastupanje, statusne promene javnog preduze�a), shodno se primen-juju odredbe ZPD koje se odnose na društvo s ograni�enom odgovornoš�u i akcionarsko društvo.

Delatnosti od opšteg interesa odre�ene su zakonom u oblasti: proiz-vodnje, prenosa i distribucije elektri�ne energije; proizvodnje i prerade uglja; istraživanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i te�nog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; železni�kog, poštanskog i vazdušnog saobra�aja; telekomunikacija; izdavanja službenog glasila Re-publike Srbije; informisanja; izdavanja udžbenika; koriš�enja, upravljanja, zaštite i unapre�ivanja dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divlja�), kao i komunalne delatnosti. Svojstvo delatnosti od opšteg interesa imaju i zakonom utvr�ene delatnosti od strateškog zna�aja za Republiku kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave.

Pravilo je da delatnost od opšteg interesa obavljaju javna preduze�a. Zakon o javnim preduze�ima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, me�utim, predvi�a (�lan 3) da delatnosti od opšteg interesa mogu da obav-ljaju i privredno društvo, odnosno drugi oblik preduze�a, deo preduze�a i preduzetnik, kada im nadležni organ poveri obavljanje te delatnosti, kada oni imaju isti položaj kao i javno preduze�e, ukoliko odredbama tog zakona nije druk�ije propisano.

Državni kapital u javnom preduze�u �ine nov�ana sredstva uložena od strane države i pravo koriš�enja nad stvarima i pravima koja su u državnoj svojini, podeljen je na akcije ili udele odre�ene nominalne vrednosti i upisuje se u Registar.

Imovinu javnog preduze�a i drugih oblika preduze�a koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, �ine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, nov�ana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava, uklju�uju�i i pravo koriš�enja dobara u državnoj svojini, odnosno dobara od opšteg interesa. Ova preduze�a, za obavljanje delatnosti od opšteg interesa,


mogu koristiti i sredstva u državnoj i drugim oblicima svojine, u skladu sa za-konom kojim se ure�uje obavljanje delatnosti od opšteg interesa, osniva�kim aktom i ugovorom. Javna preduze�a i privredna društva sa ve�inskim u�eš�em državnog kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa imaju svoju imovinu kojom upravljaju i raspolažu u skladu sa zakonom, osniva�kim ak-tom i ugovorom.

Privredna društva sa privatnim kapitalom, odnosno privredna društva sa ve�inskim u�eš�em privatnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, imaju svoju imovinu kojom upravljaju i raspolažu u skladu sa zako-nom kojim se ure�uje pravni položaj privrednih društava, osniva�kim aktom i ugovorom.

Javno preduze�e za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Drugi oblici preduze�a koja obavljaju delatnost od opšteg interesa za svoje obaveze odgovaraju u skladu sa zakonom kojim se ure�uje pravni položaj privrednih društava. Preduzetnik koji obavlja delatnost od opšteg in-teresa za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.

Organi javnog preduze�a jesu: upravni odbor, kao organ upravljan-ja; direktor, kao organ poslovo�enja; nadzorni odbor, kao organ nadzora. Upravni odbor i direktor javnog preduze�a �ine upravu javnog preduze�a. Osniva�kim aktom ili statutom javnog preduze�a može se utvrditi da se u javnom preduze�u bira i izvršni odbor direktora. Direktora, predsednika i �lanove upravnog odbora javnog preduze�a, kao i predsednika i �lanove nadzornog odbora javnog preduze�a imenuje i razrešava osniva�. Osniva� može do imenovanja direktora javnog preduze�a da imenuje vršioca dužnosti direktora koji može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu. Predsednik upravnog odbora ima zamenika koga odre�uje osniva� aktom o imenovanju upravnog odbora. Opšti akti javnog preduze�a su statut i drugi opšti akti utvr�eni zakonom. Drugi oblici preduze�a koji obavljaju delatnost od opšteg interesa imaju opšte akte u skladu sa zakonom kojim se ure�uje pravni položaj privrednih društava.

Javna preduze�a, kao i drugi oblici preduze�a i preduzetnici koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, registruju se u Registar u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata. Uz registracijonu prijavu osniv-anja javnog preduze�a Registru se prilažu i isprave propisane �lanom 43. tog zakona.

194 PRIVREDNO PRAVO

Odeljak tre�iPOVEZIVANJE I REORGANIZACIJA DRUŠTVA.

PRIVREDNE KOMORE

I. POVEZIVANJE DRUŠTAVA

1. PojamPovezivanje privrednih društava je udruživanje društava u složenije

oblike (grupe) tako da društva koje ulaze u grupu zadržavaju svoju pravnu samostalnost, ali se umanjuje ili prestaje njihova ekonomska nezavisnost.243 Povezana privredna društva �ine dva ili više društava, koja se me�usobno povezuju, i to: 1) putem u�eš�a u osnovnom kapitalu ili orta�kim udelima (društva povezana kapitalom); 2) putem ugovora (društva povezana ugovo-rom) i 3) putem kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).

Društva koja se povežu u grupu zadržavaju svojstvo pravnog lica koje su imala pre povezivanja. Od momenta povezivanja u grupu društvo, me�utim, nije ekonomski nezavisno. Upravljanje društvom preko organa društva je, na nivou grupe, u odre�enoj meri, jedinstveno.

U grupi privrednog društva koja nastane povezivanjem jedno društvo ima dominantnu ulogu, a drugo pot�injenu. Prvo društvo se ozna�ava kao mati�no društvo (dominantno, kontrolno, ili društvo - majka), a drugo zavisno društvo (dominirano, kontrolisano, pot�injeno, ili društvo: k�er, � lijala).244 Mati�no društvo je vladaju�e nad pot�injenim društvima. Odnos zavisnosti može na-stati zbog toga što mati�no društvo ima ve�inski kapital (u�eš�e) u zavisnim društvima, ili na osnovu ugovora o vo�enju poslova zavisnog društva.245

Grupisanjem društava na navedeni na�in prvenstveno se ostvaruje “eko-nomski e� kasno jedinstvo u odlu�ivanju”,246 ali i odre�ene poreske pogod-nosti, podela rizika i racionalizacija poslovanja, lakše upravljanje, izbega-vanje me�usobne konkurencije itd.247

2. Na�in povezivanja društavaZPD odre�uje da se privredna mogu me�usobno povezati, i to:1) putem

u�eš�a u osnovnom kapitalu ili orta�kim udelima (društva povezana kapita-lom); 2) putem ugovora (društva povezana ugovorom); 3) putem kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).


Kada je društvo povezano putem u�eš�a u osnovnom kapitalu ili orta�kim udelima obuhvataju jedno kontrolno (mati�no) i jedno ili više podre�enih (zavisnih) društava. Povezana privredna društva (putem kapitala, ugovora, mešovita) organizuju se kao koncern, holding, grupa društava ili drugi oblik organizovanja u skladu sa ovim zakonom.

Povezana privredna društva organizuju se kao koncern kada kontrolno društvo ima za pretežnu delatnost neku poslovnu delatnost pored delatnosti upravljanja podre�enim društvima. Kao holding (izraz “holding” nastao od engleske re�i hold = držati, zbog toga što dominantno (kontrolno) društvo drži akcije zavisnog društva i tako ostvaruje njegovu kontrolu) organizuje se povezano društvo kada kontrolno društvo ima isklju�ivu delatnost upravl-janja i � nansiranja podre�enim društvima.

Zabranjeno je povezivanje privrednih društava suprotno propisima ko-jima se ure�uje zaštita konkurencije.

3. Društva povezana kapitalom. Kontrolno i zna�ajno u�e�še u kapitalu

Kontrolni �lan ili akcionar društva s ograni�enom odgovornoš�u ili akcio-narskog društva jeste lice koje samo ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno: 1) ima više od 50% glasa�kim prava u privrednom društvu, što u ak-cionarskom društvu ozna�ava vlasništvo i pravo glasa sa više od 50% obi�nih akcija (ve�insko u�eš�e); 2) na drugi na�in vrši kontrolni uticaj nad upravljan-jem i vo�enjem poslova privrednog društva na osnovu svog svojstva �lana ili akcionara.

Lice koje samo ili sa jednim ili više drugih lica ima više od 20% glasova u skupštini privrednog društva ima zna�ajno u�eš�e u drugom društvu.

4. Društva povezana ugovorom

Kontrolno i podre�eno društvo mogu zaklju�iti ugovor o posebnim odnosima koji obuhvata upravljanje u podre�enom društvu od strane kon-trolnog ili o prenosu dobiti podre�enog društva kontrolnom društvu. U tom slu�aju kontrolno društvo odgovora za štetu koju prouzrokuje podre�enom društvu neizvršenjem ili nepravilnim izvršenjem zaklju�enog ugovora u skladu ZPD. Ovaj ugovor registruje se kod podre�enog društva i objavljuje u Registru �ime postaje punovažan.Ugovor se sa�injava u pisanoj formi, i sadrži naro�ito: prava i obaveze kontrolnog društva; mere zaštite podre�enog društva; obim prenosa dobiti i kompenzacije podre�enom društvu; pokrivan-

196 PRIVREDNO PRAVO

je gubitaka podre�enog društva od strane kontrolnog društva; zaštitu osta-lih akcionara ili �lanova podre�enog društva; kao i mere zaštite poverilaca podre�enog društva po prestanku ugovora. Ugovor usvajaju skupštine kon-trolnog i svih podre�enih društava u skladu sa �l. 375. i 293. ZPD.

Društva povezana ugovorom prestaju prestankom ugovora kojim su reg-ulisani ovi, posebni, odnosi. Ugovor prestaje: 1) otkazom, 2) istekom roka ili 3) na drugi na�in u skladu sa tim ugovorom i Zakonom o obligacionim odnosima. Prestanak ugovora registruje se i objavljuje u Registru.

II. REORGANIZACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

1. PojamReorganizacija privrednog društva obuhvata: 1) statusnu promenu

privrednog društva i 2) promenu pravne forme privrednog društva.

2. Statusne promeneStatusna promena jeste: 1) spajanje, 2) podela i 3) odvajanje. U statusnoj

promeni mogu se kombinovati statusne promene spajanja i podele ili stusne promene spajanja i odvajanja.

Spajanje privrednog društva jeste: 1) spajanje uz pripajanje i 2) spajanje uz osnivanje.

Spajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom jedno društvo prestaje da postoji bez likvidacije prenose�i drugom postoje�em društvu celu svoju imovinu i obaveze, u zamenu za izdavanje akcija ili udela akcionarima ili �lanovima društva prestalog spajanjem od strane društva sticaoca, a ako je potrebno i nov�anu doplatu koja ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.

Spajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom dva ili više privred-nih društava prestaju da postoje bez likvidacije, prenose�i celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje od novog društva akcija ili udela akciona-rima ili �lanovaima prestalog društva i ako je potrebno nov�anu doplatu, koja ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.

Podela privrednog društva jeste: 1) podela uz pripajanje, 2) podela uz osnivanje, 3) podelu uz pripajanje i podelu uz osnivanje.

Podela uz pripajanje jeste statusna promena kojom društvo prestaje da postoji bez likvidacije prenose�i na dva ili više postoje�ih društava, sa ko-jima se spaja uz pripajanje, svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje


akcija ili udela društva sticaoca akcionarima ili �lanovima društva prestalog podelom i, ako je potrebno, nov�ano pla�anje koje ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.

Podela uz osnivanje jeste statusna promena kojom društvo prestje da postoji bez likvidacije, prenose�i na dva ili više novih društava koja se time osnivaju ili prenose�i na dva ili više društava koja se spajaju sa do tada postoje�im društvom u nova društva svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela novih društava akcionarima ili �lanovima društva prestalog podelom i ako je potrebno, nov�anu doplatu koja ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.

Odvajanje privrednog društva jeste: 1) odvajanje uz pripajanje, 2) odva-janje uz osnivanje, 3) odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje.

Odvajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadaju�i deo obaveza na jedno ili više postoje�ih društava, pri �emu to društvo ostaje da postoji kao prav-no lice. Svi ili deo akcionara, odnosno �lanova deljenika postaju akcionari odnosno �lanovi društva sticaoca, uz zamenu akcija/udela akcionarima ili �lanovima društva deljenika, za akcije/udele društva sticaoca i ako je potreb-no, nov�ano pla�anje koje ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.

Odvajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadaju�i deo obaveza na jedno ili više time novoosnovanih društava ili na jedno ili više društava sa kojima se spaja u novoosnovano društvo, uz zamenu akcija/udela društva deljenika za izdavanje akcija ili udela novih društava koja se time osnivaju. Akcionarima ili �lanovima društva deljenika novo društvo izdaje akcije i ako je potrebno vrši nov�ano pla�anje, koje ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.

Na odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje, shodno se primen-juju pravila o podeli uz pripajanje i podeli uz osnivanje.

3. Promena pravne forme privrednih društava3.1. POJAM

Promena pravne forme je prelazak iz jedne pravne forme u drugu, u skla-du sa ZPD. Promena pravne forme registruje se i objavljuje. Posle promene pravne forme privredno društvo nastavlja da posluje kao isto pravno lice, ali druge pravne forme. Na promenu pravne forme društva primenjuju se shodno odredbe ZPD o osnivanju date forme društva.

198 PRIVREDNO PRAVO

3.2. VRSTE PROMENE PRAVNE FORMEAkcionarsko društvo može promeniti pravnu formu u društvo s ograni�enom

odgovornoš�u. Predlog odluke o ovoj promeni utvr�uje upravni odbor akcionsk-og društva, a odluku usvaja skupština akcionara. Na isti na�in vrši se promena pravne forme društva s ograni�enom odgovornoš�u u akcionarsko društvo.

Akcionarsko društvo može promeniti pravnu formu u orta�ko ili koman-ditno društvo jednoglasnom odlukom svih akcionara koji sti�u status ortaka s neograni�enom odgovornoš�u.

Orta�ko društvo i komanditno društvo mogu odlukom svih ortaka orta�kog društva, odnosno svih komplementara promeniti pravnu formu u društvo s ograni�enom odgovornoš�u i akcionarsko društvo. Ortaci orta�kog i komanditnog društva koji odgovaraju solidarno za obaveze društva, ostaju sa istom odgovornoš�u za obaveze koje je društvo preuzelo do registracije i objavljivanja registracije promene pravne forme, u skladu sa ZPD.

III. PRIVREDNE KOMORE1. Udruživanje u komore1.1. POJAM

Privredne komore jesu interesne, samostalne i poslovno-str�une orga-nizacije privrednih društava, preduzetnika i drugih oblika organizovanja privrednih subjekata, koje povezuje zajedni�ki poslovni interes na odre�enom podru�ju ili teritoriji u Republici Srbiji. Komora ima svojstvo pravnog lica i sama vodi registar svojih �lanova.

�lanovi komore su privredna društva drugi oblici organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost, banke i druge � nansijske organizacije i orga-nizacije za osiguranje imovine i lica. Preduzetnici koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju privrednu delatnost i njihove zadruge su �lanovi komore preko opštih udruženja preduzetnika. Zemljoradni�ke zadruge i drugi oblici organizovanja zemljoradnika su kolektivni �lanovi komore preko zadružnog saveza.

�lanovi komore mogu postati (ne po samom zakonu) i poslovna i stru�na udruženja i društva, organizacije koje obavljaju delatnost u oblastima zdravst-vene, socijalne, bora�ke, odnosno invalidske zaštite, društvene brige o deci i drugim oblastima, kao što je socijalna sigurnost, obrazovanje, nauka, kultura, � zi�ka kultura, kao i organizacije koje svojom delatnoš�u unapre�uju rad i poslovanje privrednih subjekata ili su u oblastima koje su utvr�ene zakonom, o �emu odluku donosi nadle�ni organ komore.


Svi �lanovi komore imaju jednaka prava i obaveze.Sredstva za rad komore obrazuju se od �lanarine, naknada za usluge i iz

drugih izvora.Visinu �lanarine i osnovicu na osnovu koje se obra�unava �lanarina, kao

i na�in i rokove pla�anja �lanarine utvr�uje skupština komore.

1.2. SISTEM KOMORA. ORGANI KOMORE

U Republici Srbiji osnivaju se: 1) Privredna komora Srbije, sa sedištem u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije, 2) Privredna komora Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu, za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine, 3) Privredna komora Kosova i Metohije, sa sedištem u Prištini, za teritoriju Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, 4) Privredna komora Beograda, sa sedištem u Beogradu, za teritoriju grada Beograda, i više regionalnih komora za teritoriju više opština.

�lanstvo u privrednoj komori privredni subjekt sti�e registracijom u Reg-istru (automatski, po Zakonu o privrednim komorama) ako ima sedište odnos-no obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije. Po istom, teritorijalnom, principu sti�e se �lanstvo u privrednim komorama pokrajina i regionalnim ko-morama.

Organi komore su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.Skupština je najviši organ komore. Skupštinu sa�injavaju predstavnici

�lanova komore koji se biraju na na�in utvr�en statutom. Upravni odbor je or-gan upravljanja komorom. Nadzorni odbor vrši kontrolu nad radom komore. Predsednik predstavlja komoru, odgovoran je za zakonitost rada i rukovodi i uskla�uje njen rad i obavlja druge poslove utvr�ene akonom i statutom. Radi izvršavanja odre�enih zadataka i poslova od interesa za �lanove u komori se mogu obrazovati i radna tela i organizovati drugi oblici rada.

Pri privrednoj komori obrazuje se sud �asti. Sud �asti odlu�uje o povredama dobrih poslovnih obi�aja, narušavanju jedinstvenog tržišta i monopolisti�kim radnjama na tom tržištu, o neizvršavanju obaveza �lanova i odluka komore.

Privredna komora Srbije, Privredna komora Vojvodine i Privredna ko-mora Kosova i Metohije obrazuju stalna izbrane sudove. Stalni izbrani sud odlu�uje o me�usobnim privrednim sporovima �lanova komore, ako stran-ke pismeno ugovore nadležnost tog suda. Odluka stalnog izbranog suda je kona�na i ima snagu pravosnažne presude.

200 PRIVREDNO PRAVO

1.3. DELATNOST KOMORE

Privredne komore su spona izme�u privrednih subjekata i države sa ciljem ostvarenja ciljeva od zajedni�kog interesa. Delatnosti komore su brojne,a isti�u se: 1) pružanje i organizovanje stru�ne pomo�i svojim �lanovima radi poboljšanja i unapre�ivanja njihovog poslovanja; 2) prou�avanje pi-tanja koja se odnose na privredne grane zastupljene u komori, pra�enje po-java privrednog života i ocenjivanje njihovog dejstva na privredu Republike Srbije, odnosno svoje teritorije ili podru�ja; 3) unapre�ivanje i uspostavljanje ekonomske saradnje sa inostranstvom, organizovanje privredne i turisti�ko-informativne propagande, sajmova, privrednih izložbi i drugih promotivnih aktivnosti za potrebe svojih �lanova; 4) predstavljanje doma�e privrede u zemlji i inostranstvu i uklju�ivanje iste u me�unarodnu razmenu roba i uslu-ga na na�in kojim �e se svojim �lanovima olakšati pristup svetskom tržištu; 5) pružanje pravovremenih i kvalitetnih informacija svojim �lanovima radi pronalaženja potencijalnih partnera i njihovog me�usobnog povezivanja i obavljanje drugih poslova utvr�enih �lanom 10. Zakona o privrednim ko-morama.

Odeljak �etvrtiPREDUZETNICI I ZDRUGE

I. PREDUZETNICI

1. Pojam, registracija i obeležjaPreduzetnik jeste � zi�ko lice koje je registrovano i koje, sa ciljem sti-

canja dobiti, u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uklju�uju�i umetni�ke i stare zanate i poslove doma�e radinosti. Kao umetni�ke i stare zanate i poslove doma�e radinosti ZPD je primera radi naveo: � ligrans-ka delatnost, opan�arska, grn�arska kao i izrada predmeta koji imaju estetsko obeležje narodnog stvaralaštva. Fizi�ko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije ure�enu posebnim propisima smatra se preduzetnikom, ako je tim propisima tako ure�eno.


Preduzetnik je samo ono lice koje se privrednom delatnoš�u bavi u vidu zanimanja - trajno, a ne povremeno ili privremeno. Stoga individualni poljo-privrednik nije preduzetnik u smislu ZPD, izuzev ako je posebnim zakonom druk�ije odre�eno. Iako nema svojstvo pravnog lica preduzetnik mora imati imovinu neophodnu za obavljanje privredne delatnosti.

Propisi ne odre�uju minimalni po�etni kapital kao pretpostavku za upis preduzetnika u registar. Za obaveze preduzetnik odgovara celokupnom svo-jom imovinom.

Preduzetnik samostalno obavlja privrednu delatnost (pri �emu je pravilo da zapošljava i odre�eni broj radnika). Samo � zi�ko lice koje ima potpunu poslovnu sposobnost može biti preduzetnik. Pored toga, propisi predvi�aju i druge posebne pretpostavke koje se moraju ostvariti na strani preuzetnika, zavisno od vrste delatnosti, kao što su: odre�ena zdravstvena sposobnost, školska sprema, da mu nije zabranjeno obavljanje odre�ene delatnosti, da ve� nije u radnom odnosu itd.

Preduzetnik se upisuje u Registar privrednih subjekata uz dodatak naziva “preduzetnik” ili skra�enice “pr” za jednu, dve ili više privrednih delatnosti. Uz registracionu prijavu preduzetnika prilaže se dokaz o identitetu preduzetnika (fotokopija li�ne karte ili pasoša). Ako preduzetnik ne obavlja delatnost pod svojim imenom, ve� pod drugim nazivom, dužan je da registru prijavi taj na-ziv.

Odredbe ZPD o privrednim društvima, kojima su regulisani: po-slovno ime, sedište, delatnost, uslovi za obavljanje delatnosti, zastupanje, likvidacija i zastarelost, shodno se (na odgovaraju�i na�in) primenjuju i na preduzetnika,ako posebnim zakonom ti odnosi nisu druk�ije ure�eni.

2. Prestanak preduzetnika

Preduzetnik se briše iz registra u slu�aju: 1) odjave; 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti: 3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu; 4) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na odre�eno vreme; 5) obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadležnog organa; 6) kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove; 7) izre�ene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku odre�enom u izre�enoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost; 8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva, u skladu sa ZPD; 9) ste�aja i likvidacije.

202 PRIVREDNO PRAVO

Brisanje preduzetnika iz Registra izvrši�e se na osnovu: 1) registracione prijave od strane preduzetnika i 2) registracione prijave podnete od strane naslednika ili zakonom ovlaš�enog organa, u slu�aju smrti preduzetnika, uz koju se podnosi izvod iz mati�ne knjige umrlih.

II. ZADRUGE

1. Pojam. Principi poslovanjaZadruga je pravno lice koje nastaje udruživanjem više � zi�kih lica koji na

taj na�in ostvaruju svoje odre�ene ekonomske, socijalne i kulturne interese. Fizi�ka lica mogu udruživati svoj rad i sredstva, odnosno samo rad, ili samo sredstva u zanatsku, stambenu, omladinsku, štedno kreditnu i potroša�ku zadrugu, zadrugu za pružanje intelektualnih usluga, zemljoradni�ku zadrugu i druge zadruge za obavljanje proizvodnih ili uslužnih delatnosti. Zadruga nastaje sa ciljem me�usobnog pomaganja zadrugara tako da je ona po prirodi odnosa uvek više�lano udruženje. Shodno tome, propisi odre�uju minimalni broj �lanova zadruge koji, po pravilu, ne može biti manji od tri, dok je za pojedine vrste zadruga predvi�en mnogo ve�i broj �lanova. Tako npr. omla-dinsku zadrugu može osnovati najmanje 100 omladinaca. Maksimalan broj �lanova omladinske zadruge nije odre�en.

Ovo pravno lice se zasniva na principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokrati�nosti, ekonomskog u�eš�a, jednakog prava upravljanja, samostal-nosti, zadružnog obrazovanja i me�uzadružne saradnje.

2. Razgrani�enjeU zadruzi i privrednom društvu mogu se prepoznati odre�eni zajedni�ki

elementi. I zadruga i društvo su pravna lica koja se registruju u Registru (�lan 4. ZRPS). Oba oblika pravnog lica mogu obavljati razli�itu delatnost u oblasti proizvodnje i prometa robe i vršenja usluga na tržištu. Pravilo je da se na de-latnost, sedište, poslovno ime, mati�ni broj, odgovornost organa za nezakonite odluke, odgovornost �lanova organa za štetu pri�injenu zadruzi, ograni�enje izbora za �lana upravnog odbora, zastupanje, prokuru, obaveštavanje, po-slovnu tajnu, klauzulu konkurencije i zastarelost potraživanja, shodno primen-juju odredbe ZPD.

U zadruzi preovla�uju elementi koji je izdvajaju od privrednog društva. Po pravilu, zadrugu mogu osnovati samo � zi�ka lica, dok društvo osniv-aju � zi�ka i/ili pravna lica. Privredno društvo se osniva sa ciljem obavljanja


privredne delatnosti i ostvarenja dobiti, za razliku od zadruge kojoj to nije prvenstveni cilj.254 Naime, u zadruzi � zi�ka lica ostvaruju svoje ekonom-ske, socijalne i kulturne interese. U upravljanju zadrugom zadrugari ima-ju jednako pravo glasa (jedan zadrugar jedan glas), dok u akcionarskom društvu društvom upravljaju �lanovi koji su uneli najve�i kapital u društvo. Za razliku od osniva�a društva koji može prodati svoj deo u društvu, takvu mogu�nost nema zadrugar, ali može istupiti iz zadruge. Zadruga se prvenst-veno osniva radi ostvarivanja cilja zadrugara i obavljanja poslova za zadru-gare. Ipak, zadruga može, ako je to u interesu zadrugara, a to je utvr�eno njenim pravilima, obavljati poslove i sa nezadrugarima i za nezadrugare, na na�in i u obimu kojim se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana. Osniva�i mogu raspolagati svojim udelom u društvu, a zadrugari ne mogu raspolagati svojim udelom dok su �lanovi zadruge.257

Zadruga se ne može organizovati kao privredno društvo ili drugi ob-lik organizovanja, niti da se može pripojiti ili spojiti s društvom ili drugim pravnim licem koje nije zadruga.

3. Razvrstavanje zadrugaZadruge se mogu razvrstati na razli�ite na�ine. S obzirom na ciljeve osniv-

anja, potrebna sredstva za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnovati sa udelima i bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima.

Prema cilju poslovanja zadruge se dele na pro� tne i nepro� tne. Tako, stambene, štedno - kreditne, potroša�ke i druge zadruge koje se ne osnivaju radi ostvarivanja dobiti za potrebe svojih �lanova, obavljaju svoju delatnost na na�elima uzajamnosti, solidarnosti i podmirivanju stvarnih troškova.

Na osnovu vremenskog trajanja zadruge se mogu osnovati na odre�eno vreme, odnosno za izvršenje odre�enog posla ili na neodre�eno vreme.

Zavisno od vrste delatnosti kojom se bave zadruge se osnivaju kao zemljoradni�ke - opšte i specijalizovane (žitarske, vo�arske, vinogradarske, reparske, sto�arske, p�elarske, doma�e radinosti i sl), stambene, potroša�ke, zanatske, zdravstvene, štedno - kreditne, omladinske, studentske i u�eni�ke kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe i vršenje usluga u skladu sa zakonom.

S obzirom na vrstu angažovane svojine i drugih prava zadruga može po-slovati sredstvima u svojini gra�ana, zajedni�koj svojini zadrugara, društvenoj svojini, sredstvima u svojini doma�ih � zi�kih i gra�ansko - pravnih lica, kao i sredstvima stranih lica na na�in utvr�en u ugovoru o osnivanju i statutom.

204 PRIVREDNO PRAVO

4. Osnivanje zadrugaZadruga se osniva ako su ispunjene zakonom odre�ene pretpostavke.

U pogledu zadruga zakon je, kao i za privredna društva, usvojio normativni sistem (sistem utvr�ivanja, deklaracije). Po ovom sistemu zadruga �e se reg-istrovati u Registru ako su za to ispunjene zakonske pretpostavke za nastanak zadruge. Mimimalni broj �lanova zadruge odre�en je propisima. Tako, om-ladinsku zadrugu mogu osnovati i biti njeni �lanovi �aci, studenti i druga nezaposlena lica koja nisu mla�a od 15 ni starija od 30 godina. Omladin-sku zadrugu može osnovati najmanje 100 omladinaca, zemljoradni�ku naj-manje deset zemljoranika i drugih � zi�kih lica, zdravstvenu najmanje deset � zi�kih lica od kojih najmanje jedno mora biti lekar itd. Osniva�ki akt zadru-ge je ugovor o osnivanju sa�injen u pismenom obliku, koji sadrži elemente odre�ene zakonom i potpisan od osniva�a (potpisi osniva�a se overavaju). Na osniva�koj skupštini zadruge donose se zadružna pravila koja regulišu zako-nom propisane odnose i vrši izbor prvih organa zadruge. Osniva�i zadruge mogu odlu�iti da izbor organa zadruge obave u odre�enom roku, a najdocnije u roku od 30 dana od dana održavanja osniva�ke skupštine.

Registraciona prijava za upis podnosi se Agenciji za privredne registre roku. Uz prijavu za upis u registar prilažu se isprave odre�ene �lanom 41. ZRPS. Zadruga se smatra osnovanom i sti�e svojstvo pravnog lica ako je zahtev iz registracione prijave rešenjem usvojen. Agencija registraciju zatim bez odlaganja sprovodi u Registar (vidi �l.25. i 26. ZRPS).

5. Organi zadrugeOrgani zadruge su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor

zadruge.Skupštinu zadruge �ine zadrugari. Delokrug važnijih poslova koje može

preduzimati skupština zadrugara odre�ena je propisima, dok se preostali regulišu ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima. Ako zadruga ima više od 100 zadrugara, zadružnim pravilima može se odrediti da se poslovi iz delokruga skupštine zadruge prenesu na skupštinu predstavnika zadrugara. Skupština se održava najmanje jedanput godišnje.

Upravni odbor zadruge sastoji se od najmanje pet �lanova koji se biraju iz reda zadrugara. Ako u zadruzi ima više od 50 zaposlenih koji nisu zadrugari, jedan �lan upravnog odbora bira se iz reda tih zaposlenih. Zadruga sa manje od 20 zadrugara ne mora obrazovati upravni odbor. U tom slu�aju poslove iz de-lokruga upravnog odbora obavlja organ zadruge odre�en zadružnim pravilima. Delokrug zna�ajnijih ovlaš�enja upravnog odbora odre�en je zakonom, dok se


ostala mogu regulisati ugovorom o osnivanju zadruge i zadružnim pravilima.Nadzorni odbor, kao organ nadzora, sastoji se od najmanje tri �lana koji

se biraju iz reda zadrugara. Nadležnost nadzornog odbora propisuju zakon i regulišu zadružna pravila. Direktor zadruge, kao organ poslovo�enja, organi-zuje i vodi poslovanje zadruge, stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost rada zadruge i obavlja druge poslove utvr�ene zakonom, osniva�kim aktom i zadružnim pravilima.

6. Imovina zadrugeImovinu zadruge �ine pravo svojine na razli�itim stvarima (uklju�uju�i

nov�ana sredstva i hartije od vrednosti), intelektualna prava i obligaciona prava. Na nov�anim sredstvima postoji pravo svojine, a na hartijama od vred-nosti postoji pravo svojine na hartiju (kada je ona predmet stvarnog prava) i prava iz hartije (npr. obligaciono pravo). Obligaciona prava su po pravilu zna�ajan deo imovine svake zadruge te ih ne bi trebalo svrstavati u “druga imovinska prava”.262 Apsolutna prava su ne samo pravo svojine, nego i in-telektualna prava (npr. pravo autorstva ili pravo industrijske svojine) koja su prenesena npr. na književnu ili pronalaza�ku zadrugu.

Imovina zadruge obrazuje se iz udela zadrugara ili �lanarine zadrugara, sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koje je zadruga stekla na drugi na�in. Tako zadrugari mogu preneti pravo svojine zemljišta na zadrugu ili pravo upotrebe odre�ene poslovne zgrade ili prostorije. Shodno tome, zadružna svojina se ne može sastojati od obligacionih i intelektualnih prava nego predstavlja poseban oblik svojine.263 Sva navedena prava trebalo je obuhvatiti pojmom zadružne imovine.

Svaki zadrugar upisuje jednak udeo koji se upisuje u nov�anim sredst-vima. Ako je zadrugar uložito pravo svojine na jednu stvar ili više stvari ili je dao na upotrebu neku nepotrošnu stvar ili je uložio potraživanje zadrugar odgovara za pravne i materijalne nedostatke stvari odnosno za naplativost potraživanja. Udeli se ne mogu vra�ati, zalagati ni biti predmet izvršenja za obaveze zadrugara za vreme trajanja statusa zadrugara.

Po prestanku statusa zadrugara, valorizovani udeli vra�aju se zadrugari-ma, odnosno njihovim naslednicima. Oni se ne mogu vra�ati pre prestanka odgovornosti zadrugara za obaveze.

206 PRIVREDNO PRAVO

Odeljak peti FINANSIJSKE I OSIGURAVAJU�E

ORGANIZACIJE

I. FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

1. UopšteFinansijske organizacije su pravna lica koja obavljaju promet novca i

hartija od vrednosti i druge poslove u vezi s tim prometom. One se mogu podeliti na banke i druge � nansijske organizacije.

2. Banke2.1. POJAM BANKE

Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom (�lan 2. stav 1. ZB). Banka u svom poslovnom imenu mora imati re� “banka”. Niko osim banke ne može u svom poslovnom imenu imati, odnosno u obavljanju svoje delatnosti upotrebiti, odnosno koristiti re� “banka” ili izvedenicu od te re�i. Niko osim banke ne može se baviti primanjem depozita, davanjem kredita ili izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlaš�en zakonom.

Izraz “banka” nastao je od latinske rije�i “banco” koja je, u po�etku, ozna�avala klupu, tezgu na kojoj su prvi bankari (menja�i) držali posude u kojima su izlagali razne vrste novca.266

Banka je privredni subjekt (ima svojstvo pravnog lica). Osniva se kao akcionarsko društvo pod pretpostavkama odre�enim ZB. Poslovanje banke obavlja se izme�u banke i njenih klijenata koji mogu biti � zi�ka ili pravna lica, nezavisno od �injenice da li obavljaju registrovanu privrednu djelatnost. U pravnom poslu koji zasnivaju klijent može biti poverilac banke (uložio je odre�eni iznos novca na štednju) ili dužnik (podigao je kredit od banke).


2.2. VRSTE BANKARSKIH POSLOVA I PODELA BANAKABankarski poslovi se dele na: 1) pasivne; 2) aktivne; 3) neutralne; 4)

sopstvene i 5) vršenje funkcija državne uprave.U pasivnom bankarskom poslu banka je dužnik i na svoj dug pla�a kamatu.

Banka u aktivnom bankarskom poslu ima ulogu poverioca i na iznose novca date na zajam napla�uje kamatu. Prilikom obavljanja neutralnih bankarskih poslova banka nije dužnik ni poverilac nego je posrednik, punomo�nik ili jemac komitenta i za taj svoj posao napla�uje odre�enu proviziju i troškove. Kod sopstvenog bankarskog posla banka nije posrednik nego posluje za svoj ra�un. Funkciju državne uprave u nas obavljaju pojedine banke prilikom devizne kontrole, izvršenja budžeta, kontrole poslovanja s inostranstvom itd.

S obzirom na vrstu poslovanja banke se uobi�ajeno dele na: 1) emis-ione; 2) depozitne; 3) založne; 4) hipotekarne; 5) poslovne (� nansijske ili špekulativne)267 i 6) specijalne.

Emisione (nov�ani�ke) banke emituju (izdaju) novac, odnosno druga sredstva pla�anja, vrše kontrolu poslovanja banaka itd. Narodna banka Srbije emisiona banka koja utvr�uje monetarnu politiku, reguliše koli�inu novca u opticaju, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih � nan-sijskih organizacija.

Depozitne banke primaju od klijenata na �uvanje novac, hartije od vri-jednosti i dragocjenosti. Pod zakonom odre�enim pretpostavkama ove banke mogu primati novac na štednju, davati kredite itd.

Založne banke daju kredite korisnicima koji potraživanje banke obezbe�uju predajom neke pokretne stvari u zalogu (ru�na zaloga).

Hipotekarne banke daju dugoro�ne kredite, a korisnik kredita obezbe�uje vra�anje duga konstituisanjem hipoteke na odre�enoj nepokretnosti.

Poslovne (� nansijske ili špekulativne) banke obavljaju bankarske po-slove za privredna društva odnosno preduzetnike i tako direktno u�estvuju u privrednim poslovima zemlje.

Specijalne banke obavljaju samo odre�ene poslove ili posluju samo s odre�enim komitentima. Svojstvo specijalne banke imaju: izvozno kreditne, uvozno izvozne, poljoprivredne, industrijske i preduzetni�ke banke; bankar-ski konzorcijumi, holding društva ili drugi oblik povezivanja banaka.268

2.3. POSLOVI KOJE BANKA MOŽE OBAVLJATIBanka može obavljati slede�e poslove: 1) depozitne poslove (primanje

i polaganje depozita); 2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita); 3) devizne, devizno-valutne i menja�ke poslove; 4) poslove platnog prometa; 5) izdavanje platnih kartica; 6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje har-

208 PRIVREDNO PRAVO

tija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.); 7) brokersko-dilerske poslove; 8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao); 9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.); 10) po-slove zastupanja u osiguranju; i druge poslove pedvi�ene zakonom (vidi �lan 4. ZB).

2.4. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE

Osniva�i banke mogu biti doma�a i strana pravna i � zi�ka lica. Doma�a banka ima sedište u Republici Srbiji, ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije, a obavlja kreditne i depozitne poslove. Strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla, osnovano i u registar nadležnog organa te države upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.

Osniva�i banke obezbe�uju sredstva za osniva�ki kapital banke. Sred-stva mogu biti u nov�anom i nenov�anom obliku (stvari i prava koji su u funkciji poslovanja banke). Nov�ani deo osniva�kog kapitala banke ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvani�nom srednjem kursu na dan uplate. Osniva�i banke ne mogu povla�iti sredstva uložena u osniva�ki kapital banke

Osniva�ki akt banke sadrži:1) poslovno ime i sedište pravnog lica osniva�a banke, odnosno ime i prebivalište � zi�kog lica osniva�a banke; 2) poslovno ime i sedište banke; 3) iznos ukupnog osniva�kog kapitala banke u nov�anom i nenov�anom obliku, kao i udeo svakog osniva�a u tom kapitalu; 4) rok do kog su osniva�i banke dužni da uplate nov�ana sredstva, odnosno da nenov�ana sredstva prenesu u osniva�ki kapital banke; 5) prava, obaveze i odgovornosti osniva�a banke; 6) broj akcija banke i njihovu nominalnu vred-nost kod prvog izdavanja, vrste i klase akcija koje je banka ovlaš�ena da izda, kao i prava iz akcija svake klase; 7) poslove koje banka obavlja; 8) na�in pokri�a gubitka banke; 9) na�in rešavanja sporova me�u osniva�ima banke; i druge sastojke propisane �lanom 13. ZB.

Banka ima statut. On sadrži: 1) organizaciju i na�in poslovanja banke; 2) pitanja o kojima odlu�uje skupština banke; 3) pitanja o kojima odlu�uju drugi organi banke, sastav i postupak odlu�ivanja ovih organa, kao i man-dat �lanova tih organa; 4) mere i odgovornost organa banke za obezbe�enje likvidnosti i solventnosti banke; 5) prava, obaveze i odgovornost �lanova up-ravnog i izvršnog odbora banke i drugih lica s posebnim ovlaš�enjima i od-govornostima utvr�enih statutom banke;


6) ovlaš�enje za potpisivanje i zastupanje banke; 7) na�in vršenja unutrašnje kontrole i unutrašnje revizije banke i druge sastojke propisane �lanom 14. ZB i aktom Narodne banke Srbije.

Osniva�i banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke. Uz zahtev dostavljaju i isprave propisane �lanom 15. ZB. O podnesenom zahtevu Narodna banka Srbije odlu�uje u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva. Osniva�i banke dužni su da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja, Narodnoj banci Srbije podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke. Ukoliko osniva�i banke zahtev za izdavanje dozvole za rad banke ne podnesu u ovom roku, preliminarno odobrenje prestaje da važi.

Dozvolu za rad banke Narodna banka Srbije daje posle davanja prelimi-narnog odobrenja i podnošenja zahteva za davanje ove dozvole. Uz zahtev za davanje dozvole osniva�i banke Narodnoj banci Srbije dostavljaju: 1) dokaz o uplati nov�anog dela osniva�kog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenov�anih sredstava u osniva�ki kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava; 2) do-kaze o tome da su obezbedili odgovaraju�e materijalno tehni�ke uslove za nesmetano poslovanje banke; 3) dokaz o tome da su angažovali spoljnog re-vizora banke sa liste (iz �lana 52. stav 3. ZB) i 4) podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke.

O zahtevu za izdavanje dozvole Narodna banka Srbije odlu�uje u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva. Rešenje o izdavanju dozvole za rad banke objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Ako Nar-odna banka Srbije odbaci ili odbije zahtev, lice koje ga je podnelo ne može podneti zahtev za preliminarno odobrenje u roku od godinu dana od dana odbacivanja ili odbijanja zahteva iz tog stava.

Najkasnije u roku od 30 dana od prijema rešenja Narodne banke Srbi-je o davanju dozvole za rad banke, održava se osniva�ka skupština banke. Osniva�ku skupštinu �ine osniva�i banke. Osniva�i banke pravo glasa na osniva�koj skupštini ostvaruju srazmerno visini svog uloga.

Na osniva�koj skupštini se, i to dvotre�inskom ve�inom glasova osniva�a banke, donosi statut banke, biraju predsednik i �lanovi upravnog i izvršnog odbora banke, usvajaju program aktivnosti banke za period od tri godine i poslovna politika banke i donosi odluka o prvom izdavanju akcija.

Osniva�i banke dužni su da akte usvojene na osniva�koj skupštini dostave na saglasnost Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana njihovog us-vajanja. Narodna banka Srbije odlu�uje o davanju saglasnosti na navedena akta u roku od 60 dana od dana prijema akata.

210 PRIVREDNO PRAVO

Osniva�i banke dužni su da prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti na akta usvojena na osniva�koj skupšrini. Uz ovu prijavu podnosi se rešenje Narodne banke Srbije o davanju dozvole za rad banke i saglasnost na akte usvojene na osniva�koj skupštini. Banka sti�e svojstvo pravnog lica momentom upisa u registar privrednih subjekata. Osniva�i banke dužni su da rešenje o upisu u registar privrednih subjekata dostave Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana prijema tog rešenja (�lan 20. ZB).

U svom poslovanju, radi ispunjenja obaveza prema poveriocima banka je dužna da održava propisani iznos kapitala (u visini koja nije manja od di-narske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvani�nom srednjem kursu).

2.5. ORGANIZACIJA I ORGANI BANKE

Organizacija banke utvr�uje se statutom banke. Statutom banke se utvr�uju � lijale banke (nemaju status pravnog lica, a obavljaju poslove koje može obavljati banka u skladu sa ZB) i predstavništva (organizacioni deo ban-ke u inostranstvu ili strane banke u Republici Srbiji, bez statusa pravnog lica, koji ne obavlja poslove koje može obavljati banka, ve� poslove istraživanja tržišta, i koji predstavlja banku, odnosno stranu banku �iji je deo).

Organi banke su: skupština banke, upravni odbor banke, izvršni odbor banke i drugi odbori (za reviziju, kreditni odbor, odbor za upravljanje ak-tivom i pasivom).

Skupštinu banke �ine akcionari banke. Akcionari pravo glasa na skupštini ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika. Skupština banke je nadležna da: 1) usvaja poslovnu politiku i strategiju banke; 2) donosi statut banke i usvaja izmene i dopune osniva�kog akta i statuta banke; 3) usvaja godišnji ra�un banke i odlu�uje o upotrebi i raspore�ivanju ostvarene dobiti, odnosno pokri�u gubitaka; 4) odlu�uje o pove�anju kapitala banke, odnosno o ulaganjima kapitala u drugu banku ili u druga pravna lica, kao i o visini ula-ganja u osnovna sredstva banke; 5) imenuje i razrešava predsednika i �lanove upravnog odbora banke; 6) odre�uje naknadu �lanovima upravnog odbora banke; 7) odlu�uje o statusnim promenama, o prestanku rada banke i drugim pitanjima propisanim ZB i statutom banke.Skupština banke održava redov-na i vanredna zasedanja. Redovno zasedanje održava se najmanje jednom godišnje, na na�in predvi�en statutom banke.

Organi upravljanja bankom su upravni i izvršni odbor banke.Upravni i izvršni odbor banke dužni su da preduzimaju mere radi spre�avanja neza-konitih ili neprimerenih radnji i uticaja, koji su štetni ili nisu u najboljem in-


teresu banke i njenih akcionara i koje vrše lica koja imaju znatno ili kontrolno u�eš�e u toj banci. Upravni odbor banke �ini najmanje roku od deset dana od dana razrešenja ili ostavke, navode�i razloge za to.

Izvršni odbor banke �ine najmanje dva �lana, uklju�uju�i i predsednika.Predsednik izvršnog odbora banke predstavlja i zastupa banku.

Banka je dužna da obrazuje odbor za pra�enje poslovanja banke (odbor za reviziju), kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom. Banka može obrazovati i druge odbore.

Banka prestaje sa radomi: 1) oduzimanjem dozvole za rad; 2) dobro-voljnim prestankom rada banke; 3) statusnom promenom banke; 4) ako se osniva�ka skupština banke ne održi u roku propisanom ovim zakonom; 5) ako banka zahtev za upis u registar privrednih subjekata ne dostavi u roku propisanom ZB.

3. Narodna banka Srbije3.1. POJAM

Narodna banka Srbije (NBS) je centralna banka Republike Srbije. Ona ima svojstvo pravnog lica, i ne upisuje se u registar pravnih lica. Sedište NBS je u Beogradu.

NBS je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcije utvr�ene zakonom i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. Osnovni ciljevi NBS su postizanje i održavanje stabilnosti cena i o�uvanje � nansijske stabil-nosti.

3.2. ORGANI NBS

Organi NBS su: 1) Monetarni odbor NBS; 2) Guverner NBS i 3) Savet NBS.

Monetarni odbor NBS �ine guverner i viceguverneri NBS. On utvr�uje monetarnu politiku, a posebno utvr�uje: 1) uslove i na�in izdavanja kratkoro�nih hartija od vrednosti; 2) uslove i na�in pod kojima NBS spro-vodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne poslove; 3) politiku odobravanja kratkoro�nih kredita; 4) politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, režim kursa dinara; 5) na�in upravljanja deviznim rezervama; 6) es-kontnu stopu i druge kamatne stope NBS; 7) osnovice za obra�unavanje obavezne rezerve, stope obavezne rezerve, kao i na�in, uslove i rokove izd-vajanja i koriš�enja sredstava obavezne rezerve banaka kod NBS; 8) mere za održavanje likvidnosti banaka i drugih � nansijskih organizacija.

212 PRIVREDNO PRAVO

Sednicama Monetarnog odbora prisustvuje ministar nadležan za poslove � nansija, bez prava glasa.

Guvernera NBS bira Narodna skupština RS na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za � nansije, na pet godina, s pravom ponovnog izbora.

Guverner je nadležan i odgovoran za ostvarivanje ciljeva NBS, a poseb-no za: 1) sprovo�enje odluka Monetarnog odbora i Saveta; 2) organizaciju i poslovanje NBS; 3) pripremanje akata iz nadležnosti NBS; 4) donošenje akata iz nadležnosti NBS koji zakonom nisu stavljeni u nadležnost Monetar-nog odbora ili Saveta; 5) obavljanje drugih poslova utvr�enih zakonom.

NBS ima tri do pet viceguvernera. Viceguvernere bira Savet na predlog guvernera, na pet godina, s pravom ponovnog izbora.

Guverner, radi obavljanja poslova iz nadležnosti NBS, donosi propise i opšte akte, kao i pojedina�ne akte, ako ovim zakonom nije druk�ije odre�eno. Propisi i opšti akti objavljuju se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Savet NBS ima predsednika i �etiri �lana koje bira Narodna skupština, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Narodna skupština bira predsed-nika i �lanove Saveta na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za � nansije.

Savet je nadležan da, na predlog guvernera: 1) usvaja � nansijski plan NBS; 2) usvaja godišnji ra�un NBS; 3) utvr�uje jedinstvenu tarifu po kojoj NBS napla�uje naknadu za izvršene usluge; 4) utvr�uje visinu zarada guvernera i viceguvernera NBS; 5) utvr�uje listu radnih mesta sa posebnim ovlaš�njima i kriterijume odre�ivanja visine zarada zaposlenih sa posebnim ovlaš�enjima NBS; 6) vrši izbor ovlaš�nog revizora.

3.3. OVLAŠ�ENJA U OBLASTI MONETARNE POLITIKE

Narodna banka Srbije obavlja slede�e funkcije: 1) utvr�uje i sprovodi monetarnu politiku; 2) samostalno vodi politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, utvr�uje režim kursa dinara; 3) �uva i upravlja deviznim rezervama; 4) izdaje nov�anice i kovani novac; 5) ure�uje, kontroliše i unapre�uje nesmeta-no funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom; 6) izdaje i oduzima dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja bana-ka i drugih � nansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti; 7) obavlja zakonom utvr�ene poslove za Republiku Srbiju i državnu zajednicu Srbija i Crna Gora; 8) obavlja druge poslove utvr�ene zakonom u skladu s principima poslovanja centralnih banaka.


4. Berze4.1. POJAM I OSNIVANJE BERZI. UPRAVA I AKTI BERZE

Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje, u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih � nansijskih instrumenata (ZTHV), obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim � nansijskim instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na ber-zanskom i vanberzanskom tržištu. Hartije od vrednosti su, u smislu ZTHV, prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na � nansijskom tržištu iz kojih za zakonite imaoce proizlaze prava i obaveze u skladu sa tim zako-nom i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti. Drugi � nansijski instrumenti su svi ostali � nansijski instrumenti koji predstavljaju ugovorni odnos izme�u dve ili više strana, koji izražavaju ugovoreno pravo ili obav-ezu, odnosno pravo na naplatu, a po svojoj prirodi su u vezi sa � nansijs-kim tržištem. Berze ne obavljaju delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti na koje se ne primenjuje ZTHV kao što su: polise osiguranja osiguravaju�ih društava; hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa robe i usluga (menica, �ek, pismeni uput - asignacija, konosman, tovarni list, skladišnica i druge hartije od vrednosti �iji su izdavanje i promet ure�eni posebnim zakonom); druge isprave o dugu, nov�anom depozitu ili štednji koje nemaju svojstva hartije od vrednosti u skladu sa tim zakonom; ostale isprave i udeli u društvima odre�ene u �lanu 5. ZTHV.

Osniva�, odnosno akcionar berze može biti Republika Srbija, doma�e i strano, pravno i � zi�ko lice. Berza sti�e svojstvo pravnog lica upisom u regi-star privrednih subjekata. Nov�ani deo osnovnog kapitala berze ne može biti manji od 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvani�nom srednjem kursu dinara Narodne banke Srbije na dan uplate.

Da bi se mogla registrovati u Registru berza mora prethodno dobiti doz-volu za rad. Dozvolu za rad berze izdaje Komisija za hartije od vrednosti (Komisija). Komisija izdaje dozvolu za rad berze na osnovu podnetog zahteva, ako su za njen rad ispunjeni uslovi odre�eni u �l. 81. i 82. ZTHV. Komisija donosi rešenje o davanju dozvole za rad berze u roku od 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva. Dozvola za rad berze daje se na neodre�eno vreme. Berza je dužna da, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Komisi-je o davanju dozvole za rad i rešenja o davanju prethodne saglasnosti za izbor, odnosno imenovanje �lanova uprave berze, podnese prijavu za upis u regi-star privrednih subjekata. Izvod iz upisa u registar privrednih subjekata berza dostavlja Komisiji, u roku od sedam dana od dana prijema rešenja o upisu.

214 PRIVREDNO PRAVO

Berza ne sme da otpo�ne da obavlja delatnost za koju je dobila dozvolu za rad pre upisa te delatnosti u registar privrednih subjekata.

Berza ima direktora, odnosno predsednika i upravni odbor. Komisija donosi rešenje o davanju prethodne saglasnosti za izbor odnosno imenovanje �lanova uprave berze. Berza donosi opšte akte i to: statut, pravila poslovanja, pravilnik o tari� , pravilnik o listingu i kotaciji i druge opšte akte. Ovi akti se se podnose Komisiji uz zahtev za izdavanje dozvole za rad. Za docniju izmenu ovih akata berza je dužna da pribavi prethodnu saglasnost Komisije (�lan 94. ZTHV).

4.2. DELATNOST BERZE. ZABRANJENI POSLOVI.

Poslove trgovine hartijama od vrednosti na berzi obavljaju �lanovi berze. Izuzetno, hartijama od vrednosti na berzi mogu trgovati Republika i Narodna banka Srbije. �lanovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlaš�ene banke. Statutom berze propisuju se uslovi za sticanje svojstva �lana berze, opšta pi-tanja nadzora koji berza sprovodi nad poslovanjem �lana berze, kao i uslovi za isklju�enje �lana i prestanak �lanstva. Prijem u �lanstvo berze vrši se na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze.

Delatnost berze sastoji se u organizovanju trgovine hartijama od vrednos-ti. Ona obuhvata slede�e poslove: 1) organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tražnje hartija od vrednosti; 2) objavljivanje informacija o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni hartija od vrednosti i drugih po-dataka zna�ajnih za trgovinu hartijama od vrednosti; 3) utvr�ivanje i objav-ljivanje kursnih lista hartija od vrednosti; 4) obavljanje drugih poslova u skladu sa ZTHV.

Na berzanskom tržištu može se trgovati samo hartijama od vrednosti koje su primljene na listing berze. Berza javno objavljuje, na svojoj internet stranici i u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritori-ji Republike, listu izdavalaca i vrstu hartija od vrednosti i drugih � nansijskih instrumenata za koje je donela rešenje o prijemu na listing berze, u roku od dva dana od dana donošenja rešenja.

Berzi je zabranjeno da trguje hartijama od vrednosti, daje savete koji se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, kao ni savete o izboru brokersko dilerskog društva ili ovlaš�ene banke. Berza ne može obavljati po-slove koji su zakonom odre�eni kao delatnost brokersko dilerskog društva, a ni druge poslove (�lan 79. ZTHV).


4.3. ARBITRAŽA BERZE

Radi rešavanja sporova izme�u u�esnika na berzi proizašlih iz poslova zaklju�enih na berzi, berza obrazuje arbitražu. Arbitraža berze ima listu arbi-tara, koji propisuje skupština berze. �lanovi uprave berze ne mogu biti �lanovi arbitraže berze. Arbitraža berze donosi pravilnk kojim ure�uje na�in obavl-janja svojih poslova. Odluka arbitraže je kona�na.

4.4. PRESTANAK RADA BERZE

Berza prestaje sa radom ako joj Komisija za hartije od vrednosti oduz-ime dozvolu za rad. Komisija oduzima dozvolu za rad berzi: 1) ako berza ne obavlja delatnost duže od šest meseci; 2) ako je dozvola za rad pribavljena na osnovu neistinitih podataka; 3) ako berza ne obavlja poslove u vezi sa har-tijama od vrednosti i drugim � nansijskim instrumentima u skladu sa ZTHV; 4) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad i u drugim slu�ajevima propisanim �lanom 111. ZTHV. Ako Komisija oduzme berzi dozvolu za rad, pokrenu�e postupak njene likvidacije, odnosno ste�aja, u skladu sa zakonom. Odluka o otvaranju postupka likvidacije, odnosno ste�aja nad berzom dostavlja se Komisiji.

II. DRUŠTVA ZA OSIGURANJE

1. Pojam. Vrste organizacijaDruštvo za osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja

imovine i lica. Delatnost osiguranja �ine poslovi osiguranja, poslovi sao-siguranja i poslovi reosiguranja kao i poslovi neposredno povezani sa po-slovima osiguranja. Društvo za osiguranje se može osnovati kao akcionar-sko društvo ili društvo za uzajamno osiguranje.

2. Akcionarsko društvo za osiguranje. Organi.Akcionarsko društvo za osiguranje osnivaju najmanje dva pravna, odnos-

no � zi�ka lica. Osniva�ki akt akcionarskog društva za osnivanje je ugovor o osnivanju koji mora biti sa�injen u pismenom obliku, a potpisi osniva�a over-eni kod nadleženog suda. Društvo može obavljati samo poslove jedne ili više vrsta osiguranja, u okviru iste grupe osiguranja ili samo poslove reosiguran-ja. Akcionarsko društvo za osiguranje može obavljati i poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja.

216 PRIVREDNO PRAVO

Osnovni kapital akcionarskog društva za osiguranje �ine nov�ani ulozi osniva�a �ija visina je odre�ena �lanom 28. Zakona o osiguranju.

O zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, na osnovu ocene ispunjenosti zakonskih uslova i opravdanosti osnivanja akcio-narskog društva za osiguranje, odlu�uje Narodna banka Srbije rešenjem, u roku od 60 dana od dana prijema zahteva.

Osniva�i akcionarskog društva za osiguranje dužni su da prijavu za upis u registar nadležnog organa podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja dozvole za obavljanej poslova osiguranja. Uz prijavu za upis u registar pod-nosi se i dozvola za obavljanje poslova osiguranja. Akcionarsko društvo za osiguranje dužno je da rešenje o upisu u registar dostavi Narodnoj banci Srbi-je, u roku od sedam dana od dana prijema tog rešenja.

Organi akcionarskog društva za osiguranje su skupština, upravni odbor, di-rektor i nadzorni odbor. Upravni odbor i direktor društva �ine upravu društva.

3. Društvo za uzajamno osiguranjeDruštvo za uzajamno osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost

osiguranja u interesu svojih �lanova (osiguranika) po principu uzajamnosti i solidarnosti. Ovo društvo mogu osnovati pravna i � zi�ka lica i ne može obav-ljati poslove reosiguranja. Društvo se osniva kao društvo s neograni�enom odgovornioš�u ili društvo s ograni�enim doprinosom.

Organi društva za uzajamno osiguranje su skupština, upravni odbor, direk-tor i nadzorni odbor. Skupština društva za uzajamno osiguranje �ine osniva�i i �lanovi (osiguranici). Osniva�i i �lanovi upravljaju društvom srazmenrno ulozima i doprinosu.

4. Agencija za poslove pružanja drugih usluga u osiguranju

Agencija za pružanje drugih usluga u osiguranju jeste pravno lice koje obavlja poslove utvr�ivanja i procene rizika i štete, posredovanja radi prodaje i preduzimanja drugih pravnih poslova. Osniva se kao akcionarsko društvo ili društvo s ograni�enom odgovornoš�u na osnovu zakona kojim su regulisana privredna društva.

Agencija ne može obavljati poslove osiguranja, poslove posredovanja i poslove zastupanja u osiguranju.


Odeljak šesti PRESTANAK DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA

I. POJAM I OSNOVI ZA PRESTANAK

Prestanak društva je nestanak društva (iz zakonom odre�enih ra-zloga) kao pravnog lica (subjekta prava) tako da ubudu�e ne može biti imalac prava i obaveze. Dejstvo prestanka preduze�a nastaje brisanjem iz sudskog registra.

Društvo može prestati: 1) po svojoj volji, 2) zbog svoje krivice ili iz 3) objektivnih razloga.272

Društvo prestaje na osnovu svoje volje koju je izrazilo u aktu o os-nivanju ili docnije za vreme postojanja. Na osnovu svoje volje preduze�e prestaje: a) istekom vremena za koje je osnovano, b) nastupanjem doga�aja odre�enog osniva�kim aktom ili ugovorom �lanova društva; c) odlukom skupštine, odnosno �lanova; d) ako se broj ortaka u orta�kom ili koman-ditnom društvu svede na jedan, a nije donesena odluka o promeni pravne forme društva u DOO ili AD; e) statusnom promenom koja vodi prestanku društva.

Društvo prestaje na osnovu svoje krivice: a) ako se pravnsnažnom odlu-kom nadležnog suda utvrdi da je registracija društva bila ništava i odre�uje brisanje društva po službenoj dužnosti; b) ako nije organizovano u skladu sa zakonom; v) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno; g) ste�ajem (bankrotstvom); d) ako je društvu izre�ena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog toga što ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u roku odre�enom u izre�enoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delat-nost

Društvo prestaje iz objektivnih razloga: a) ako prestanu da postoje prirod-ni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; b) smr�u �lana orta�kog društva, ako ugovorom o osnivanju društva nije druk�ije odre�eno smr�u jedinog komple-mentara u komanditnom društvu, ako ova društva nisu promenila u zakonom dozvoljenu pravnu formu; v) smr�u jednog �lana DOO koji nema naslednika udela.

218 PRIVREDNO PRAVO

Ukoliko društvo koje prestaje (bez pravnog sledbenika) ima dovoljno imovine da pokrije potraživanja poverilaca sprovodi se postupak likvidacije. Ste�ajni postupak se sprovodi kad je društvo prezaduženo tako da ne može isplatiti poverioce.

Postupak likvidacije ili ste�aja se ne sprovodi ako se društvo spoji sa drugim društvom, podeli na dva ili više društava ili promeni oblik. U tom situacijama postoji pravni sledbenik koji preuzima sva prava i obaveze ranijeg društva.273

II. LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

1. Pretpostavke

Likvidacija privrednog društva sprovodi se kada društvo ima dovoljno � nansijskih sredstava da pokrije potraživanja svojih poverilaca, a postoje okolnosti zbog kojih društvo prestaje. �lan 347. ZPD propisuje da se likvi-dacija društva sprovodi naro�ito: 1) ako mu je izre�ena mera zabrane obavl-janja delatnosti zbog toga što ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti a u roku odre�enom u izre�enoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost; 2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; 3) istekom vremena za koje je osnovano; 4) ako se broj osniva�a, odnosno �lanova privrednog društva, osim kod akcionarskog društva i društva s ograni�enom odgovornoš�u svede na jedan, a u roku od šest meseci, ako ovim zakonom nije druk�ije ure�eno, registru se ne prijavi novi �lan; 5) ako nije organizovano u skladu sa ovim zakonom; 6) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno; 7) u slu�aju ništavosti osnivanja društva u skladu sa zakonom.

2. Postupak. Likvidacioni upravnik

O likvidaciji društva donosi se odluka ortaka, �lanova ili akcionara. Odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog društva registruje se u Registru. Privredno društvo je, osim toga, u obavezi da poznatim poverioci-ma dostavi pisano obaveštenje sa kopijom registracione prijave o pokretanju postupka prestanka društva likvidacijom..

Za vreme likvidacije privredno društvo ne može preduzimati nove po-slove, ve� samo poslove vezane za sprovo�enje likvidacionog postupka kao što su prodaja imovine, pla�anje poverilaca, naplata potraživanja i druge


poslove nužne za likvidaciju društva. U postupku likvidacije privrednog društva ne pla�aju se dividende niti se imovina društva raspodeljuje ortacima, �lanovima ili akcionarima pre pla�anja svih potraživanja poverilaca.

U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog društva vode lica koja su imala ista ovlaš�enja i pre likvidacije. Društvo može izabrati drugo lice ili lica da vode poslove društva. Na zahtev društva sud može iz oprav-danih razloga imenovati drugog likvidacionog upravnika radi zamene up-ravnika izabranog od strane društva ili zajedni�kog postupanja sa njima.

Lice ili lica koja imaju ovlaš�enja u postupku likvidacije privrednog društva nazivaju se likvidacioni upravnici. Likvidacioni upravnik može biti razrešen na isti na�in na koji je izabran, odnosno imenovan. Izbor, odre�ivanje ili razrešenje likvidacionog upravnika registruje se i objavljuje u Registru.

Likvidacioni upravnik privrednog društva je ovlaš�en da: završava teku�e poslovanje društva, napla�uje potraživanja, izmiruje obaveze i unov�ava imovinu društva i zastupa privredno društvo u likvidaciji. On je, u okviru svojih ovlaš�enja, odgovoran za vo�enje poslova društva.

3. Radnje likvidacionog upravnika

Najkasnije tri meseca po otvaranju postupka likvidacije likvidacioni up-ravnik privrednog društva sastavlja po�etni likvidacioni bilans stanja i pod-nosi ga ortacima ili komplementarima ili skupštini �lanova ili akcionara na usvajanje. U likvidacionom bilansu stanja navodi se stanje aktive i pasive imovine društva, po tržišnim cenama ili procenjenoj vrednosti, neophodne radnje za sprovo�enje likvidacije i vreme potrebno za završetak likvidacije.

Posle isteka svake poslovne godine, a najkasnije u roku od tri meseca, ako likvidacija traje duže od godinu dana, likvidacioni upravnik privrednog društva podnosi privremeni izveštaj o svojim radnjama. U privremenom izveštaju �e obrazložiti razloge zbog kojih se likvidacija nastavlja a nije završena, kao i � nansijski izveštaj.

Ako likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednog društva nije dovoljna za to da se podmire sva potraživanja poverilaca, dužan je da odmah obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak ste�aja (bankrotstva). Likvi-dacioni upravnik o tome izveštava registar radi registracije ovih �injenica u Registru.

Ukoliko je imovina privrednog društva dovoljna da se namire sva potraživanja, likvidacioni upravnik �e ih podmiriti. Likvidacioni upravnik �e sastaviti izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i pred-

220 PRIVREDNO PRAVO

log o podeli likvidacionog ostatka društva. Izveštaj sadrži podatke odre�ene �lanom 359. stav 2. ZPD. Izveštaj i završni likvidacioni bilans privrednog društva usvajaju ortaci, odnosno skupština �lanova ili akcionara, ako u odluci o pokretanju postupka likvidacije ili u odluci nadležnog suda nije druk�ije odre�eno.

4. Isplate i okon�anje likvidacije

Ako je posle izmirenja potraživanja poverilaca i drugih potraživanja, preostalo imovine društva, likvidacioni upravnik je raspodeljuje ortacima, �lanovima i akcionarima u skladu sa osniva�kim aktom, ugovorom ortaka, statutom društva ili odlukom nadležnog suda. Kad ovim aktima nije druk�ije odre�eno raspodela preostale imovine vrši se u skladu sa pravilima prioriteta odre�enim u �lanu 360. stav 2. ZPD.

Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se primereno nadoknade troškovi koje je imao u sprovo�enju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. Visinu troškova i naknade za rad odre�uju ortaci, odnosno skupština �lanova ili ak-cionara, a u slu�aju spora sud.

Posle okon�anja postupka likvidacije privrednog društva i odobrenja izveštaja (koje je dužan sa�initi likvidacioni upravnik) od ortaka, komple-mentara, odnosno skupštine �lanova ili akcionara, likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izveštaje i odgovaraju�e odluke u sedište društva i Registar, zajedno sa zahtevom da društvo bude brisano iz Registra.

Likvidacioni upravnik je lice koje ima dužnosti prema društvu. Stoga odgovara ortacima, �lanovima i akcionarima privrednog društva kao i pover-iocima privrednog društva za štetu koju im prouzrokuje u izvršenju svojih dužnosti, u skladu sa odredbama �l. 32. do 34. i �l. 36. i 37. ZPD.

Navedena pravila o likvidaciji privrednog društva primenjuju se i na pre-duzetnika, ako posebnim zakonom nije druk�ije odre�eno.

III. STE�AJNI POSTUPAK

1. PojamSte�aj je (u materijalnom smislu) prestanak privrednog društva, pre-

duzetnika i drugog privrednog subjekta zbog njegove trajne nesposobnosti za pla�anje (insolventnosti). U formalnom smislu ste�aj proglašava sud svojom odlukom, u koji se stavlja subjekt ste�aja, nad �ijom se imovinom vrši pod-jednako namirenje poverilaca.274


Ste�ajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim lici-ma �iji je osniva� Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, a koji se isklju�ivo ili pretežno � nansiraju iz budžeta Republike Srbije odnosno budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samou-prave i Narodnoj banci Srbije.

Ste�ajni postupak obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. Bankrotstvo je namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine ste�ajnog dužnika. Reor-ganizacija je namirenje poverilaca, na na�in i pod uslovom odre�enim pla-nom reorganizacije.

Bankrotstvo ste�ajnog dužnika ili njegova reorganizacija se sprovode nad ste�ajnim dužnikom koji je nesposoban za pla�anje.

Smatra se da je ste�ajni dužnik nesposoban za pla�anje ako: 1) ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; 2) da je potpuno obustavio svoja pla�anja u periodu od 30 dana; ili 3) u�ini verovatnim da svoje ve� postoje�e obaveze ne�e mo�i da ispuni po dospe�u - prete�a nesposobnost za pla�anje.

2. Ste�aj

2. 1. POKRETANJE POSTUPKA STE�AJA

Ste�ajni postupak se pokre�e: 1) predlogom poverioca; 2) ste�ajnog dužnika; 3) nadležno javno pravobranilaštvo u ime pravnih lica koje zastupa po zakonu, a koja su poverioci; 4) nadležni javni tužilac ako u�ini verovat-nim da je ste�ajni dužnik nesposoban za pla�anje, a ima osnova za sumnju da je njegova nesposobnost povezana sa izvršenjem krivi�nog dela koje se goni po službenoj dužnosti i 5) poreska uprava kad je na to ovlaš�ena zako-nom. Uz predlog za pokretanje ste�ajnog postupka poverilac podnosi isprave i druga dokumenta iz kojih se može utvrditi postojanje i visina njegovog potraživanja.

2. 2. ORGANI POSTUPKA STE�AJA I OTVARANJE STE�AJNOG POSTUPKA

Ste�ajni postupak sprovodi trgovinski sud na �ijem podru�ju je sedište ste�ajnog dužnika. Organi ste�ajnog postupka su: ste�ajno ve�e, ste�ajni sudi-ja, ste�ajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. Ste�ajno ve�e sastavljeno je od troje sudija, od kojih je jedan predsednik ve�a. Ste�ajni sudi-

222 PRIVREDNO PRAVO

ja ne može biti �lan ste�ajnog ve�a. Ste�ajno ve�e, pored ostalog: odlu�uje o pokretanju prethodnog ste�ajnog postupka, imenuje i razrešava ste�ajnog sud-iju i ste�ajnog upravnika, odlu�uje o prigovorima protiv odluka i zaklju�aka ste�ajnog sudije. Ste�ajni sudija, pored ostalog: uvodi u dužnost ste�ajnog upravnika, odobrava nacrt plana reorganizacije ste�ajnog dužnika, vrši nad-zor nad radom ste�ajnog upravnika. Ste�ajni upravnik se imenuje rešenjem o otvaranju ste�ajnog postupka. Za ste�ajnog upravnika može biti imenovano lice koje ispunjava zakonom odre�ene uslove. Ste�ajni upravnik odgovara za štetu po principu krivice. Ste�ajno ve�e može razrešiti ste�ajnog upravnik pod uslovima propisanim �lanom 20. Zakona o ste�ajnom postupku. Skupštinu poverilaca �ine svi ste�ajni poverioci. Skupština poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverila�kom ro�ištu bira odbor poverilaca. Broj �lanova odbora poverilaca odre�uje skupština, ali ne može biti ve�i od devet i uvek mora biti neparan.

2.3. POKRETANJE PRETHODNOG STE�AJNOG POSTUPKA

Na osnovu predloga za otvaranje ste�ajnog postupka ste�ajno ve�e u roku od tri dana donosi rešenje o pokretanju prethodnog ste�ajnog postupka i odre�uje ste�ajnog sudiju. Istim rešenjem ste�ajno ve�e može odrediti mere obezbe�enja radi spre�avanja promene imovinskog položaja ste�ajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da �e ste�ajni dužnik otu�iti imovinu odnosno uništiti dokumentaciju do pokretanja sta�ajnog postupka. U prethodnom ste�ajnom postupku imenuje se ste�ajni upravnik.

2.4. POKRETANJE STE�AJNOG POSTUPKA

Ako je pokrenut prethodni ste�ajni postupak, ste�ajno ve�e �e odred-iti ro�ište radi raspravljanja o postojanju ste�ajnog razloga za pokretanje ste�ajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje ste�ajnog postupka. Ukoliko nije doneseno rešenje o pokretanju prethodnog ste�ajnog postupka, ste�ajno ve�e �e odrediti ro�ište radi rasprav-ljanja o postojanju razloga za pokretanje ste�ajnog postupka u roku od deset dana od dana prijema predloga za pokretanje ste�ajnog postupka.

Na ro�ištu na kom se raspravlja o postojanju razloga za pokretanje ste�ajnog postupka poziva se predlaga�, ste�ajni dužnik i ste�ajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom ste�ajnom postupku. Rešenje o pokretanju odnosno odbijanju predloga za pokretanje ste�ajnog postupka ste�ajno ve�e donosi na ro�ištu o pokretanju ste�ajnog postupka, a najkasnije u roku od dva


dana od zaklju�enja tog ro�išta. Rešenjem o pokretanju ste�ajnog postupka, ste�ajno ve�e odre�uje ro�ište za ispitivanje potraživanja (ispitno ro�ište) i razmatranje � nansijskog izveštaja i poverila�ko ro�ište. Ispitno ro�ište �e se održati u roku koji nije kra�i od 45 dana i duži od 60 dana od dana isteka roka za prijavljivanje potraživanja (rok za prijavu potraživanja odre�uje se rešenjem o pokretanju ste�ajnog postupka).

Rešenje o pokretanju ste�ajnog postupka dostavlja se ste�ajnom dužniku, ovlaš�enom predlaga�u, poveriocima koji su poznati sudu, � nansijskoj orga-nizaciji ili banci kod koje ste�ajni dužnik ima ra�un i odgovaraju�im reg-istrima, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba. Oglas o pokretanju ste�ajnog postupka izra�uje ste�ajni sudija, a objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u “Služnbenom glasniku Republike Srbije”. On se može objaviti i u doma�im i me�unarodnim sredstvima informisanja.

2.5. PRAVNE POSLEDICE POKRETANJA STE�AJNOG POSTUPKA PO STE�AJNOG DUŽNIKA

Pravne posledice pokretanja ste�ajnog postupka nastupaju, po pravilu, dan-om isticanja oglasa o pokretanju ste�ajnog postupka na oglasnoj tabli suda.

Danom pokretanja ste�ajnog postupka: 1) prestaju prava direktora, zastupnika i punomo�nika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa ste�ajnog dužnika i ta prava prelaze na ste�ajnog upravnika; 2) pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u ste�ajnu masu, koji je ste�ajni dužnik zaklju�io posle pokretanja ste�ajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo; 3) punomo�je koje je dao ste�ajni dužnik, a koja se odnose na imov-inu koja ulazi u ste�ajnu masu, prestaju pokretanjem ste�ajnog postupka; 4) ako je ste�ajni dužnik u pravnoj zajednici (susvojina, zajedni�ka svojina i dr.) vrši se deoba imovine radi izdvajanja dela ste�ajnog dužnika; 5) ukoliko je ste�ajni dužnik stekao nasledstvo posle pokretanja ste�ajnog postupka, nasledni�ku izjavu daje ste�ajni upravnik; 6) ste�ejni upravnik daje otkaz ugovora o radu koji je ste�ajni dužnik zaklju�io sa zaposlenima (ste�ajni upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da zaposli potreban broj lica radi okon�anja zapo�etih poslova ili radi vo�enja ste�ajnog postiupka uz saglasnost ste�ajnog sudije); 7) uz � rmu ste�ajnog dužnika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka “u ste�aju”, sa nazna�enjem novog ra�una preko kojeg se vrši poslovanje ste�ajnog dužnika; 8) gase se ra�uni ste�ajnog dužnika i prestaju prava lica koja su bila ovlaš�ena da raspolažu sredstvima sa ra�una ste�ajnog dužnika (� nansijska organizaci-ja odnosno banka, koja vrši platni promet za ste�ajnog dužnika, na zahtev

224 PRIVREDNO PRAVO

ste�ajnog upravnika, otvori�e novci ra�un preko kojeg �e vršiti poslovanje ste�ajnog dužnika); 9) ste�ajni upravnik uzima u državinu celokupnu imov-inu dužnika koja ulazi u ste�ajnu masu i njome upravlja.

2.6. POSLEDICE POKRETANJA STE�AJNOG POSTUPKA NA POTRAŽIVANJE

Posle pokretanja ste�ajnog postupka ste�ajni poverioci svoja potraživanja prema ste�ajnom dužniku mogu ostvarivati samo u ste�ajnom postupku. Dan-om pokretanja ste�ajnog postupka, potraživanja poverilaca prema ste�ajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.

Nenov�ana potraživanja ste�ajnog dužnika koja nisu dospela smatraju se dospelim i unose u ste�ajnu masu izraženu u nov�anoj protivvrednosti. Nov�ana i nenov�ana potraživanja prema ste�ajnom dužniku koja imaju za predmet povremena davanja, postaju jednokratna potraživanja danom pokre-tanja ste�ajnog postupka. Potraživanja u stranoj valuti unose se u ste�ajnu masu u toj valuti, ali se obra�unavaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvr�uje Narodna banka Srbije na dan pokretanja ste�ajnog postupka.

Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje postopji prema ste�ajnom dužniku.

2.7. OSTALE VAŽNIJE POSLEDICE POKRETANJA STE�AJNOG POSTUPKA

Parnice o imovini koja ulazi u ste�ajnu masu, koje su postojale na dan pokretanja ste�ajnog postupka, preuzima ste�ajni upravnik u ime i za ra�un ste�ajnog dužnika (ove parnice se time ne prekidaju). Od dana pokretanja ste�ajnog postupka ne može se protiv ste�ajnog dužnika, odnosno nad nje-govom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja sa ciljem namirenja potraživanja.

Ako ste�ajni dužnik i njegov saugovara� do pokretanja ste�ajnog postupka nisu u celosti ili delimi�no izvršili dvostranoobavezni ugovor koji su zaklju�ili, ste�ajni upravnik može, umesto ste�ajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane. Ukoliko ste�ajni upravnik odbije ispunjenje, saugovara� ste�ajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao ste�ajni poverilac.

Ako je vreme ispunjenja obaveze iz � ksnog ugovora nastupilo posle pokretanja ste�ajnog postupka, saugovora� ste�ajnog dužnika ne može tražiti ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunjenja, kao ste�ajni poverilac.


2.8. STE�AJNA MASA. UTVR�IVANJE POTRAŽIVANJA

Ste�ajna masa je celokupna imovina ste�ajnog dužnika (u zemlji i inostranstvu) na dan pokretanja ste�ajnog postupka, kao i imovina koju ste�ajni dužnik stekne tokom ste�ajnog postupka. Ovom imovinom, posle pokretnja ste�ajnog postupka, upravlja ste�ajni upravnik. Ste�ajni upravnik je dužan da u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava ste�ajnog dužnika sastavi po�etni ste�ajni bilans u kome �e navesti i uporediti aktivu i pasivu ste�ajnog dužnika.

Ste�ajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u ste�ajnu masu, uz nazna�enje njihove procene u visini o�ekivanog unov�enja. Ako je to potreb-no, ste�ajni upravnik �e, uz saglasnost ste�ejnog sudije, procenu vrednosti poveriti veštaku.

Ste�ajni upravnik je dužan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije ste�ajnog dužnika, kao i iz prijave potraživanja. Poslovne knjige ste�ajnog dužnika posle pokretanja ste�ajnog postupka vodi ste�ajni upravnik ili lice koje on odredi.

Poverioci podnose prijavu potraživanja pismeno ste�ajnom sudiji u roku koji je odre�en u rešenju o pokretanju ste�ajnog postupka. Prijav mora sadržati elemente odre�ene zakonom. Kona�na lista o svim prijavama potraživanja sa�injava se na ispitnom ro�ištu. Potraživanje se smatra utvr�enim ako nije osporeno od strane ste�ajnog upravnika ili od strane ste�ajnih poverilaca u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave. Ste�ajni sudija �e usvojiti kona�nu tabelu na osnovu liste potraživanja koju je sastavio ste�ajni upravnik, i na osnovu izmena iznetih na ro�ištu. Na osnovu ove tabele ste�ajni sudija donosi zaklju�ak o listi potraživanja i zaklju�ak o osporenim potraživanjima. Protiv zaklju�ka se može izjaviti prigovor ste�ejnom ve�u. Pravosnažna od-luka kojom se utvr�uje potraživanje i njegov isplatni red obavezuju�a je za ste�ajnog dužnika i za sve ste�ajne poverioce.

Poverilac �ije je potraživanje osporeno upu�uje se na parnicu radi utvr�ivanja osporenog potraživanja, koju može da pokrene u roku od osam dana od dana prijema zaklju�ka o listi potraživanja. Pravosnažna odluka o osporenom potraživanju ima dejstvo prema ste�ajnom dužniku i prema svim poveriocima ste�ajnog dužnika.

226 PRIVREDNO PRAVO

2.9. POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA STE�AJNOG DUŽNIKA

Pravne poslove preduzete pre pokretanja ste�ajnog postupka, kojima se narušava ravnomerno namirenje ste�ajnih poverilaca ili ošte�uju poverioci ili se njima pojedini poverioci stavljaju u pogodniji položaj, mogu pobijati ste�ajni upravnik, u ime ste�ajnog dužnika i poverioci. Pravni posao ste�ajnog dužnika pobija se tužbom u rokovima i pod pretpostavkama odre�enim zakonom.

2.10. UNOV�ENJE I DEOBA STE�AJNE MASE. ZAKLJU�ENJE STE�AJNOG POSTUPKA.

Zaklju�ak o unov�enju ste�ajne mase donosi ste�ajni sudija pod us-lovima odre�enim zakonom. Pre donošenja zaklju�ka o unov�enju imovine, ste�ajni upravnik �e obustaviti poslovanje ste�ajnog dužnika i bez odlaganja zapo�eti postupak unov�enja. Prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz ste�ajne mase vrši ste�ajni upravnik ili lice koje on ovlasti. Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom.

Predmet prodaje može biti ste�ajni dužnik kao pravno lice ili njegovi delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poveri-laca. Posle prodaje ste�ajnog dužnika kao pravnog lica, ste�ajni postupak se u odnosu na ste�ajnog dužnika obustavlja. Novac dobijen prodajom ste�ajnog dužnika ulazi u ste�ajnu masu i ste�ajni postupak se u odnosu na ovako dobi-jenu ste�ajnu masu nastavlja namirenjem ste�ajnih poverilaca.

Ste�ajna masa se deli ste�ajnim poveriocima (deobna masa). Deobnu masu �ine: nov�ana sredstva ste�ajnog dužnikana dan pokretanja ste�ajnog postiupka, nov�ana sredstva dobijena nastavljanjem zapo�etihposlova i nov�ana sredstva ostvarena unov�enjem stvari i prava ste�ajnog dužnika, kao i potraživanje ste�ajnog dužnika napla�ena u toku ste�ajnog postupka. Od-luku o deobi po zaklju�enju ste�ajnog postiupka donosi ste�ajni sudija. Pre deobe ste�ajne mase, ste�ajni upravnik je dužan da sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu deobne mase. Ste�ajno ve�e donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta za glavnu deobu.

Završnoj deobi ste�ajne mase pristupa se posle završteka unov�enja ce-lokupne ste�ajne mase odnosno pretežnog dela ste�ajne mase, ako glavnom deobom nije obuhva�ena celokupna deobna masa. Zvršno ro�ište odre�uje rešenjem ste�ajno ve�e. Ste�ajno ve�e donosi rešenje o zaklju�enju ste�ajnog postupka na završnom ro�ištu.


3. ReorganizacijaSte�ajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se prema planu

reorganizacije koji se sa�injava u pismenoj formi. Plan reorganizacije može se podneti istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje ste�ajnog postupka, pod uslovom da su ispunjenji uslovi odre�eni zakonom.

Mere za realizaciju plana reorganizacije se preduzimaju sa ciljem da se zadrži celokupna imovina iz ste�ajne mase ili njen deo, a dužnik nastavio da postoji kao privredni subjekt. Sa tim ciljem se zatvaraju nepro� tabilni pogoni ili menja delatnost ste�ajnog dužnika, raskidaju ili menjaju optere�eni ili nepovoljni ugovori ili zakupa, odlaganje otplate dugova ili obezbe�ivanje otplate u ratama, otpuštanje zaposlenih, uzimanje novog kredita, spajanje ili pripajanje dva ili više pravnih lica itd.

Plan reorganizacije mogu podneti ste�ajni dužnik, ste�ajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbe�enih potraživanja, ste�ejni pover-ioci koji imaju najmanje 30% neobezbe�enih potraživanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala ste�ajnog dužnika. On se podnosi ste�ajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja ste�ajnog postupka. Ste�ajni sudija zakazuje ro�ište za razmatranje plana reorganizacije i glasanje od strane poverioca u roku od 20 dana od dana podnošenja plana reorganizacije. Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja. U slu�aju kada je potraživanje otvoreno, ste�ajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Na�in glasanja odre�en je zakonom. Po-sle usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i dru-gih lica i obaveze ste�ajnog dužnika odre�ene planom reorganizacije ure�uju se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.

IV. PRESTANAK PREDUZETNIKA

Preduzetnik prestaje da obavlja delatnost i briše se iz registra u slu�aju:1) odjave; 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti; 3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu; 4) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti reg-istrovano na odre�eno vreme; 5) obavljanja delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadležnog organa; 6) kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove; 7) izre�ene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te de-

228 PRIVREDNO PRAVO

latnosti, a u roku odre�enom u izre�enoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost; 8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva, u skladu sa ZPD; 9) ste�aja i likvidacije (�lan 52. ZPD).

Ste�aj preduzetnika predvi�en je Zakonom o ste�ajnom postupku (ZSP). �lana 33. stav 1. ZSP je, naime, propisao da se ste�ajnim dužnikom u smislu tog zakona smatra i preduzetnik. ZOSP, me�utim, posebnim odredbama ce-lovito ne reguliše postupak ste�aja preduzetnika. Shodno tome, opšte odredbe o ste�aju drugih privrednih subjekata se shodno primenjuju i na preduzetnika. Ipak posebna pravila ste�ajnog postupka, koja se primenjuju samo na pre-duzetnika, predvi�ena su uvo�enjem instituta li�ne uprave preduzetnika.

Ste�ajno ve�e može rešenjem o pokretanju ste�ajnog postupka ovlas-titi ste�ajnog dužnika - preduzetnika da sam upravlja i raspolaže ste�ajnom masom (li�na uprava preduzetnika) ako: 1) se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak; 2) ste�ajni dužnik to sam predloži; 3) je verovatno da odre�ivanje li�ne uprave ne�e dovesti do ošte�enja interesa poverilaca ni do produžavanja ste�ajnog postupka. Li�na uprava se, me�utim, ne može odo-briti ako je ste�ajni postupak pokrenuo nadležni javni tužilac. Li�na uprava ovlaš�enje preduzetnika - ste�ajnog dužnika da sastavlja popis imovine koja ulazi u ste�ajnu masu, popis poverilaca i pregled imovine, u skladu sa ZSP Zakonitost ovih radnji radnji preduzetnika kao ste�ajnog dužnika kontroliše ste�ajni upravnik. Ste�ajni upravnik uvek može pregledati popis i pismeno obavestiti ste�ajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delove popisa ste�ajni poverioci mogu da izjave prigovor. Na zahtev odbora poverilaca li�na uprava se zamenjuje upravljanjem od strane ste�ajnog upravnika

Ste�ajno ve�e može obustaviti li�nu upravu na predlog: 1) odbora pover-ilaca; 2) poverioca koji je pokrenuo ste�ajni postupak; 3) ste�ajnog dužnika; 4) ste�ajnog upravnika i 5) ste�ajnog sudije. Posle donošenja rešenja o obust-avi li�ne uprave, ste�ajni upravnik preuzima ste�ajnu masu i vrši sve radnje propisane ovim zakonom (vidi: �l. 140 - 144. ZSP).


Glava drugaINDUSTRIJSKA SVOJINA

I. POJAM

Industrijska svojina je pravno zašti�ena intelektualna tvorevina koja se može primeniti i iskoristiti u proizvodnji i prometu robe i usluga.275 Ona obuhvata: patente, industrijske uzorke ili modele, robne žigove, uslužne žigove, geografsku oznaku porekla proizvoda, kao i suzbijanje nelojalne konkurencije.276 U industrijsku svojinu svrstava se i know - how i tehni�ko unapre�enje.277

Industrijska svojina se razlikuje od prava svojine kao najviše pravne i fakti�ke vlasti na stvari (materijalni deo prirode) i nije poseban oblik prava svojine. Izraz “industrijska svojina” je istorijskog porekla. Prvi patentni zakon od 7. januara 1791 (proglašen za vreme Francuske buržoaske revo-lucije), pod uticajem tada vladaju�e škole prirodnog prava, je u �lanu 1. odredio da je svako otkri�e ili svaki novi izum iz bilo koje grane industrije vlasništvo njegovog autora.278 Subjektivno pravo industrijske svojine nastaje odlukom nadležnog organa uprave, posle sprovedenog upravnog postupka.11 Industrijska svojina se, sa autorskim i srodnim pravima, svrstava u intelek-tualnu svojinu. Titulari intelektualne svojine su ovlaš�eni da prisvajaju eko-nomsku korist od privrednog iskoriš�avanja nematerijalnog dobra.279

Prava koja se svrstavaju u industrijsku svojinu su imovinska i, po pravi-lu, mogu biti u prometu. Tako, prava industrijske svojine mogu biti osniva�ki ulog privrednog društva.280

II. IZVORI

Izvori prava industrijske svojine su: Zakon o patentima,12 Zakon o žigovima13, Zakon o pravnoj zaštiti dizajna14, Zakon o oznakama geograf-11 Markovi�, Slobodan, Pravo intelektualne svojine, “Službeni glasnik”, Beograd, 2000, strana 96.12 “Službeni list SCG”, br. 32/2004 i 35/200413 “Službeni list SCG”, br. 61/2004 i 7/200514 “Službeni list SCG”, br. 61/2004.

230 PRIVREDNO PRAVO

skog porekla15. Sastavni deo važe�eg prava (“unutrašnjeg pravnog poretka”) Republike Srbije (kao sukcesora Jugoslavije i državne zajednice Srbija i Crna Gora) su me�unarodni ugovori i akti koje je Kraljevina Srbija, a zatim prva, druga i tre�a Jugoslavija, odnosno državna zajednica Srbija i Crna Gora, potpisale i rati� kovale. Kraljevina Srbija je potpisala Parisku konvenciju za zaštitu industrijske svojine od 20. 3. 1883. Konvencija je revidiranu u Briselu 1900, u Vašingtonu 1911, u Hagu 1925, u Londonu 1934, u Lisabonu 1958. i Stokholmu 1967.283 Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelek-tualnu svojinu, potpisana je u Stokholmu 1967,284 a Madridski aranžman o me�unarodnoj registraciji žigova 1891 (revidiran je u Briselu 1900, u Vašingtonu 1911, u Hagu 1925, u Londonu 1934, u Nici 1957, u Stokhol-mu 1967)285. Ni�anski aranžman o me�unarodnoj klasi� kaciji proizvoda radi registracije žigova potpisan je 1957, a revidiran u Stokholmu 1967.286 Lo-karnski aranžman o ustanovljenju me�unarodne klasi� kacije za industrijske uzorke i modele potpisan je 1968,287 a Ugovor o saradnji u oblasti patenata, zaklju�en je 1970 u Vašingtonu, a dopunjen 1979288. U Republici Srbiji važi i Budimpeštanski sporazum o me�unarodnom priznanju deponovanja mik-roorganizama za potrebe postupka patentiranja kome je SRJ pristupila 1994. godine itd.

III. PODELA

U našem pravu industrijska svojina se deli na patentno pravo, pravo žiga, pravo uzroraka i modela , pravo zaštite geografske oznake porekla. Za pat-entno pravo zna�ajno je i pravo know how. 1.

1. PATENTNO PRAVO

1.1. PATENT

Patent je subjektivno pravo kojim se pravno štiti pronalazak.290 U formal-nom smislu patent je isprava koju izdaje državni organ, a predstavlja dokaz da je odre�eno lice imalac prava iz patenta. Pronalazak nastaje stvarala�kim radom prvenstveno u oblasti industrijske i zanatske proizvodnje. Neposredni predmet zaštite je uspešan krajnji rezultat takvog rada - pronalazak.291 Pro-ces ostvarenja pronalaska po�inje razmišljanjem o novom rešenju tehni�kog problema; nastavlja se uobli�avanjem pronalaza�ke ideje, da bi se, zatim, ta ideja realizovala. Nerealizovana ideja pronalaza�a ne uživa pravnu zaštitu

15 “Službeni list SCG”, br. 20/2006.


sve dok se nalazi u duhovnoj sferi.292 Pravnu zaštitu uživa pronalazak koji se ispoljava u nekom mehanizmu, mašini, postupku itd., pod uslovom da su ispunjene i ostale materijalne i formalne pretpostavke. Pronalazak se štiti patentom ili malim patentom.

1.1.1. Pojam. Patentibilni pronalasciPronalazak je odgovaraju�e rešenje nekog tehni�kog problema kojim se

zadovoljava odre�ena društvena potreba. Predmet pronalaska koji se štiti pat-entom može biti proizvod (kao npr. ure�aj, supstanca, kompozicija, biološki materijal) ili postupak. Predmet pronalaska koji se štiti patentom može se odnositi i na: 1) proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadrži biološki materijal; 2) postupak kojim je biološki materijal proizveden, obra�en ili koriš�en; 3) biološki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je proizveden tehni�kim postupkom, �ak iako je prethodno postojao u prirodi. Biološki materijal je materijal koji sadrži genetsku informaciju i koji je spo-soban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu (npr. mikroorganizam, biljna ili životinjska �elijska kultura, sekvenca gena).

Predmet pronalaska, me�utim, ne mogu biti, naro�ito: 1) otkri�a, nau�ne teorije i matemati�ke metode; 2) estetske kreacije; 3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavl-janje poslova; 4) programi ra�unara i 5) prikazivanje informacija.

Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja i otkri�e nekog od njegovih elemenata, uklju�uju�i sekvence ili delimi�ne sekvence gena, ne smatra se pronalaskom.

Element izolovan iz ljudskog tela ili proizveden tehni�kim postupkom, uklju�uju�i sekvence ili delimi�ne sekvence gena, može biti patentibilan, �ak iako je struktura tog elementa identi�na strukturi prirodnog elementa. Indus-trijska primena sekvence ili delimi�ne sekvence gena mora biti otkrivena u prijavi patenta na dan njenog podnošenja.

1.1.2. Izuzeci od patentibilnosti

Svaka država odre�uje koji se pronalasci, iako tehni�ke prirode, ne mogu zaštititi patentom. Patentom se ne mogu štititi:

1) pronalasci �ija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu (s tim da se komercijalna upotreba ne�e smatrati protivnom javnom poretku ili moralu samo zato što je zabranjena zakonom ili dru-gim propisom), a naro�ito slede�e: postupci kloniranja ljudskih bi�a,

232 PRIVREDNO PRAVO

postupci za promenu genetskog identiteta germitivnih �elija ljudskih bi�a, koriš�enje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe, postupci izmene genetskog identiteta životinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju životinja, bez postizanja zna�ajne medicinske koristi za �oveka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih postupaka;

2) pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnosti�ke postupke ili postupke le�enja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili životinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija koje se primenjuje u tom postupku;

3) biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje, osim: biotehnološkog postupka koji se odnosi na biljku ili životinju, ako tehni�ka izvodljivost pronalaska nije ograni�ena na odre�enu biljnu sortu ili životinjsku rasu; mikrobiološkog ili drugog tehni�kog postupka ili proizvoda dobijenog tim postupkom.

Biljna sorta ima zna�enje koje je odre�eno zakonom koji ure�uje zaštitu novih biljnih sorti. Bitno biološki postupak za dobijanje biljaka ili životinja je postupak koji se u potpunosti sastoji od prirodnih pojava kao što su ukrštanje ili selekcija. Mikrobiološki postupak je postupak koji obuhvata ili se izvodi na mikrobiološkom materijalu ili �iji je proizvod takav materijal.

1.1.3. Uslovi za zaštitu patentomPronalazak se može zaštititi patentom ili malim patentom ako su kumu-

lativno ispunjene slede�e materijalne pretpostavke: 1) da je pronalazak nov; 2) da ima inventivni nivo i 3) da je industrijski primenjiv.

1.1.3.1. Novost pronalaskaPronalazak mora biti nov na dan podnošenja prijave za zaštitu, odnos-

no na dan priznatog prava prvenstva prijave. On je nov ako nije sadržan u stanju tehnike. Stanje tehnike �ini: 1) sve što je dostupno javnosti pre datuma podnošenja prijave patenta (na bilo koji na�in: pismenim ili usmenim opisom, upotrebom itd.) i 2) sadržaj svih prijava pronalazaka podnetih u Srbijii, on-akvih kakve su podnete, koje imaju raniji datum podnošenja prijave patenta, a koje su objavljene tog datuma ili kasnije.

Smatra se novim i pronalazak koji je bio sadržan u stanju tehnike u peri-odu do šest meseci pre podnošenja prijave patenta, zbog ili kao posledica: 1) o�igledne zloupotrebe u odnosu na podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika ili 2) izlaganja pronalaska, od strane podnosioca prijave ili nje-govog pravnog prethodnika, na izložbi koja je zvani�no priznata u smislu


Konvencije o me�unarodnim izložbama zaklju�ene 22. novembra 1928. go-dine u Parizu, pod uslovom da podnosilac prijave, prilikom podnošenja pri-jave patenta, navede da je pronalazak bio izložen i da u roku od �etiri meseca od dana podnošenja prijave podnese o tome odgovaraju�u potvrdu (�lan 9. ZOPA).

1.1.3.2. Inventivni nivo pronalaskaPatentnu zaštitu uživa novo rešenje tehni�kog problema koje ima inven-

tivni nivo. Pronalazak ima inventivni nivo ako rešenje odre�enog problema za stru�njaka iz odgovaraju�e oblasti ne proizilazi, na o�igledan na�in, iz stanja tehnike. Ako se pronalazak štiti malim patentom, pronalazak ima in-ventivni nivo ako je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko koriš�enje stanja tehnike od strane stru�njaka, ali nema inventivni nivo stepena koji se zahteva za patent. Kontinuirani i o�ekivani tehni�ki napredak nema inventivni nivo. Samo pronalasci “koji predstavljaju kvalitativan skok u razvoju tehnike”299 imaju inventivni nivo.

1.1.3.3. Primenljivost pronalaskaJedna od pretpostavki za zaštitu pronalaska je i primenljivost pronalaska

na dan podnošenja prijave za zaštitu pronalaska odnosno na dan priznatog prava prvenstva prijave. Pronalazak je primenljiv ako se predmet pronalas-ka može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije ipoljoprivredii. Primenljiv je pronalazak proizvoda jer je proizvodnja nesumljivo privredna delatnost. Pronalazak postupka je primenljiv ako se može upotrebiti u proiz-vodnji ili pružanju usluga. Primenljivost pronalaska se razlikuje od korisnosti pronalaska koja bi se od njega o�ekivala. Bitno je da se pronalazak može realizovati na laboratorijski ili industrijski na�in.300

1.1.4. Vrste patenata

Patent može biti: 1) osnovni; 2) dopunski; 3) mali; 4) zavisni 5) pover-ljivi16 i 6) iz radnog odnosa.

Osnovni patent je pravo kojim se štiti pronalazak koji predstavlja novo tehni�ko rešenje odre�enog problema, koje ima inventivni nivo i koje je primenljivo. Dopunski patent zašti�uje pronalazak kojim se dopunjuje ili usavršava osnovni patent. On deli pravnu sudbinu osnovnog patetna.

16 Vidi, na primer: Besarovi}, B., Intelektualna prava - industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd, 1993, str. 64 - 69.

234 PRIVREDNO PRAVO

Mali patent je pravo kojim se štiti nov, industrijski primenljiv pronala-zak, koji ima inventivni nivo, odnosno koji je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko koriš�enje stanja tehnike od strane stru�njaka, ali nema inventivni nivo koji se traži za patent. Predmet pronalaska koji se štiti malim patentom može biti samo rešenje koje se odnosi na kon� guraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova. Prijava malog patenta se ne objavljuje. Za mali patent ne sprovodi se postupak ispitivanja predmeta pronalaska navedenog u prijavi na novost, inventivni nivo ili industrijsku primenljivost.Mali patent traje šest godina od datuma podnošenja prijave, sa mogu�noš�u produženja trajanja za dva puta po dve godine.

Zavisni patent je patent kojim se štiti pronalazak koji se ne može iskoriš�avati bez upotrebe nekog drugog, ranije zašti�enog pronalaska.

Poverljivi pronalazak (patent) je od zna�aja za odbranu ili bezbednost Srbije. Organ nadležan za poslove odbrane, odnosno unutrašnje poslove ima isklju�ivo pravo da koristi poverljivi pronalazak i da raspolaže tim pronalas-kom.Za zašti�eni poverljivi pronalazak pronalaza� ima pravo na jednokratnu naknadu, bez obzira na to da li se pronalazak primenjuje. Poverljivi pronala-zak se ne objavljuje.

Pronalazak (patent) iz radnog odnosa je: 1) pronalazak koji zaposleni stvori izvršavaju�i svoje redovne radne obaveze ili posebno naložene za-datke, kao i pronalazak koji nastane u izvršavanju ugovora o istraživa�kom radu zaklju�enog sa poslodavcem; 2) pronalazak koji zaposleni stvori u vezi s aktivnostima poslodavca ili koriš�enjem materijalno-tehni�kih sredstava, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac; 3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a koji bi, da je stvoren u toku radnog odnosa, ima svojstvo ponalazka. Pravo na zaštitu ovog pronalaska ima poslodavac, ako ugovorom izme�u pronalaza�a i poslodavca nije druk�ije ure�eno. Ako je pronalazak iz radnog odnosa zašti�en na ime poslodavca, pronalaza�u pripadaju moralna prava u vezi s tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu zavisno od efekata ekonomskog iskoriš�avanja pronalaska. Pravo na naknadu pripada pronalaza�u i u slu�aju kad poslodavac prenese pravo ili ustupi licencu za iskoriš�avanje zašti�enog pronalaska na tre�e lice. Zaposleni se ne može unapred odre�i svog prava na naknadu (vidi �l.108 - 119. ZOPA)..


1.1.5. Pravo na sticanje patenta

1.1.5.1. Subjekti zaštitePravo na sticanje patenta ima: 1) pronalaza� ili njegov pravni sledbe-

nik, 2) poslodavac ili njegov pravni sledbenik (u slu�ajevima predvi�enim ZOPA), 3) više pronalaza�a (supronalaza�i).

Izvorni titilar prava na zaštitu pronalaska je je pronalaza�. Pronalaza� može biti samo � zi�ko lice odnosno dva ili više � zi�kih lica zajedno. Svo-jstvo pronalaza�a ne može ste�i pravno lice.17 Pronalaza�e ne mora imati ni delimi�ni ni potpunu poslovnu sposobnost. To može biti mla�i maloletnik ili punoletno lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti zbog duševne bolesti. Pravo na sticanje patenta ima i pravni sledbenik pronalaza�a: nasled-nik, kao univerzalni sticalac, legatar (isporukoprimac), kao singularni sti-calac, bilo koji ugovorni sticalac tog prava.

Poslodavac ima pravo na zaštitu pronalaska iz radnog odnosa, pod us-lovima iz �lana 108. ZOPA, ako ugovorom izme�u pronalaza�a i poslodavca nije druk�ije ure�eno.

Ako je više pronalaza�a (supronalaza�i) došlo do pronalaska zajedni�kim radom, njima pripada zajedni�ko pravo na zaštitu. Više pronalaza�a imaju zajedni�ko pravo na žaštitu ako je svko od njih dalo samostalni duhovni do-prinos rešavanju tehni�kog problema.18 Pronalaza�em se ne smatra lice koje je pronalaza�u pružalo tehni�ku pomo� (tehni�ari, organizatori, konsultanti, laboranti itd.).

1.1.5.2. Prava pronalaza�a

Pronalaza� ima moralna i imovinska prava. Moralno pravo je li�nopravno ovlaš�enje pronalaza�a da u tom svojstvu bude naveden u prijavi za priznan-je patenta, spisima, registrima, ispravama i publikacijama o njegovom pro-nalasku na na�in odre�en ZOPA. Imovinsko pravo pronalaza�a sastoji se u njegovom ovlaš�enju da zahteva sticanje patenta i da uživa ekonomske ko-risti od svog prijavljenog pronalaska, odnosno od pronalaska zašti�enog pat-entom.

Moralna i materijalna prava pronalaza�a koji je stvorio pronalazak u rad-nom odnosu i prava organizacije u kojoj je pronalazak nastao utvr�uju se potpunije ZOPA, opštim aktima i ugovorom izme�u poslodavca i zaposlenog, odnosno njihovih predstavnika.17 Markovi�, Slobodan, Pravo intelektualne svojine, “Službeni glasnik”, Beograd, 2000, stran 10718 Ibidem.

236 PRIVREDNO PRAVO

1.1.6. Postupak zaštite patenta

1.1.6.1. Uopšte

Pronalazak se štiti u upravnom postupku koji vodi nadležni organ up-rave. Upravni akti doneseni u upravnom postupku kona�ni. Protiv njih nije dozvoljena žalba, ali se su i protiv njih se može voditi upravni spor (pokre�e se podnošenjem tužbe) pred nadležnim sudom. Za vreme trajanja postupka za zaštitu pronalaska organ uprave ne�e dozvoliti bilo kom licu ili organu uvid u prijavu pre njene objave, izuzev na zahtev podnosioca prijave ili uz njegovo ovlaš�enje.

U upravnom postupku pred organom uprave pla�aju se takse i naknade troškova postupka. Organ uprave vodi: 1) Registar prijava patenata, 2) Regi-star patenata i 3) Registar serti� kata o dodatnoj zaštiti. On je dužan da pravnim i � zi�kim licima u�ini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o stanju tehnike i o pravima kojima se štite pronalasci.

1.1.6.2. Prijava patenta

Postupak za priznanje patenta pokre�e se podnošenjem prijave nadležnom organu uprave. Tom organu podnose se i prijave kojima se zahteva zaštita pronalazaka u inostranstvu, ako je to u skladu sa me�unarodnim ugovorima.

Pravna zaštita pronalazaka u Srbiji ostvaruje se i putem prijave koja je podneta u inostranstvu, ako je to u skladu sa me�unarodnim ugovorima. Tako podneta prijava ima isto pravno dejstvo kao i nacionalna prijava, osim ako odgovaraju�im me�unarodnim ugovorima nije druk�ije odre�eno.

Doma�e može tražiti zaštitu pronalaska u inostranstvu po isteku roka od tri meseca od datuma podnošenja prijave patenta nadležnom organu za zaštitu tog pronalaska, osim u slu�aju podnošenja me�unarodne prijave nadležnom organu kao organu primaocu.

Za svaki pronalazak podnosi se, po pravilu, posebna prijava za priznanje patenta. Jednom prijavom može se tražiti priznanje patenta za više pronala-zaka samo ako su ti pronalasci me�usobno povezani tako da ostvaruju jedin-stvenu pronalaza�ku zamisao.

Prijava patenta mora da sadrži: 1) zahtev za priznanje patenta; 2) opis pronalaska; 3) jedan ili više zahteva za zaštitu pronalaska patentom (patentni zahtevi); 4) nacrt na koji se pozivaju opis i zahtevi, u odgovaraju�em slu�aju; 5) apstrakt.


Zahtev za priznanje patenta sadrži izri�ito nazna�enje da se traži priznan-je patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalaza�u, odnosno napomenu o izjavi da pronalaza� ne želi da bude naveden u prijavi, i naziv pronalaska koji odražava njegovu suštinu. Nadležni organ ne proverava da li podnosilac prijave ima pravo na zaštitu.

Pronalazak mora biti opisan potpuno i jasno, tako da ga stru�njak iz odgovaraju�e oblasti može izvesti. Ako se pronalazak odnosi na biološki ma-terijal i ako ga nije mogu�e izvesti na osnovu opisa pronalaska, smatra�e se da je opis pronalaska potpun i jasan ako je uzorak prirodno obnovljivog biološkog materijala deponovan u nadležnoj ustanovi najkasnije na datum podnošenja prijave patenta. Nadležna ustanova je ustanova koja je odre�ena na osnovu Budimpeštanskog sporazuma o priznanju depozita mikroorganiza-ma radi postupka patentiranja, zaklju�enog 28. aprila 1977. godine.

Zahtev za zaštitu pronalaska (patentni zahtev) odre�uje predmet �ija se zaštita traži. Oni moraju biti jasni, sažeti i u potpunosti podržani opisom pro-nalaska.Apstrakt je kratak sadržaj suštine pronalaska, koji služi isklju�ivo za tehni�ko informisanje.

Isti pronalazak nije mogu�e dva ili više put patentirati. Zbog toga je važan ta�an trenutak podnošenja zahteva za zaštitu pronalaska, i to ne samo dan nego sat i minut (astronomsko ra�unanje vremena). Za priznanje datuma podnošenja prijave patenta potrebno je da prijava patenta podneta nadležnom organu na taj datum sadrži: 1) nazna�enje da se traži priznanje patenta; 2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave; 3) opis pronalaska, i u slu�aju da opis ne ispunjava propisane uslove.

Podnosilac prijave može sam ili na zahtev nadležnog organa, predmet prijave patenta kojoj je priznat datum podnošenja (prvobitna prijava) podeliti na dve ili više samostalnih prijava patenta (izdvojena prijava).Podela prijava dozvoljena je do donošenja rešenja po prijavi patenta.

Ako podnosilac prijave patenta, odnosno nosilac patenta dopuni ili usavrši pronalazak koji je predmet osnovne prijave ili osnovnog patenta, za izvršenu dopunu, odnosno usavršavanje, može podneti dopunsku prijavu. Dopunska prijava se može podneti samo na osnovnu prijavu ili na osnovni patent.

1.1.6.3. Pravo prvenstva

Ako su dva ili više pronalaza�a, nezavisno jedan od drugog, stvorili isti pronalazak, prvenstvo u pogledu prava na priznanje patenta ima podnosilac prijave patenta sa ranijim datumom podnošenja.

238 PRIVREDNO PRAVO

Prvenstvo važi od datuma podnošenja prijave nadležnom organu.Licu, koje je podnelo urednu prijavu radi zaštite pronalazka u jednoj od

država �lanica Pariske unije za zaštitu industrijske svojine ili državi �lanici Svetske trgovinske organizacije, prizna�e se u Srbiji pravo prvenstva od datuma podnošenja te prijave. Pravo prvenstva se priznaje ako to lice pod-nese takvu prijavu nadležnom organu uprave, a da, od dana podnošenja prve uredne prijave u nekoj državi �lanici Pariske unije ili državi �lanici Svetske trgovinske organizacije, do podnošenja prijave nadležnom organu uprave nije proteklo više od 12 meseci.

Urednom se smatra svaka prijava kojoj je priznat datum podnošenja prema nacionalnom zakonodavstvu bilo koje države �lanice Pariske unije, države �lanice Svetske trgovinske organizacije ili u skladu sa me�unarodnim ugovorima zaklju�enim izme�u tih �lanica, bez obzira na kasniju pravnu sud-binu te prijave. Pravo prvenstva se ra�una od trenutka podnošenja prve pri-jave (v. �l. 32. do 37. ZOPA).

1.1.6.3.1. Postupak od prijema do objave prijave patenta (formalno ispitivanje prijave)

Posle prijemu prijave patenta, nadležni organ ispituje da li prijava sadrži: 1) nazna�enje da se traži priznanje patenta; 2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave; 3) opis pronalaska, i u slu�aju da opis ne ispunjava propisane uslove. Ako utvrdi prijava nema ovu sadržinu nadležni organ up-rave �e pozvati podnosioca prijave da u roku od dva meseca od datuma prije-ma obaveštenja otkloni uo�ene nedostatke, uz upozorenje o pravnim posledi-cama propuštanja.Ukoliko podnosilac prijave otkloni nedostatke u tom roku, organ uprave zaklju�kom priznaje kao datum podnošenja prijave patenta onaj datum kad je podnosilac prijave otklonio uo�ene nedostatke. Prijava patenta kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u Registar prijava patenata. Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u navedenom roku, organ uprave �e zaklju�kom odbaciti prijavu.

Posle priznanja datuma podnošenja prijave, nadležni organ ispituje da li prijava ispunjava uslove za objavu (formalno ispitivanje prijave), i to: 1) da li je pla�ena taksa za podnošenje prijave; 2) da li je, u odgovaraju�em slu�aju, dostavljeno uredno punomo�je zastupnika, odnosno izjava o zajedni�kom predstavniku; 3) da li je u prijavi nazna�en pronalaza�, odnosno da li postoji njegova izjava da ne želi da bude naveden u prijavi; 4) da li je podnet uredan zahtev za priznanje prava prvenstva; 5) da li je dostavljena izjava o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave; 6) da li je, ako je podnosilac prijave


strano lice, prijava podnesena preko zastupnika koji je upisan u Registar za-stupnika ili doma�i advokat; 7) da li prijava sadrži sve delove predvi�ene �lanom 23 ZOPA i da li oni u pogledu urednosti ispunjavaju propisane uslove; 8) da li je podnesena posebna prijava za svaki pronalazak, ako prijava na prvi pogled ne ispunjava uslove jedinstva pronalaska u smislu �lana 22 ZOPA.

Ako prijava nije u skladu s odredbama ZOPA, organ uprave �e, uz navo�enje razloga, pozvati podnosioca prijave da u odre�enom roku otkloni nedostatke. Ukoliko podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u tom roku, or-gan uprave zaklju�kom odbacuje prijavu.

Ako se posle formalnog ispitivanja prijave utvrdi da ona uredna, prijava se objavljuje u službenom glasilu organa uprave koji vodi postupak, što je mogu�e pre po isteku 18 meseci od datuma podnošenja prijave, odnosno od datuma zatraženog prava prvenstva. Na zahtev podnosioca prijave, prijava patenta može se objaviti i ranije, ali ne pre isteka roka od tri meseca od da-tuma njenog podnošenja.

1.1.6.3.2. Postupak od objave do priznanja, odnosno odbijanja patenta (suštinsko ispitivanje patentibilnosti)

Zahtev za suštinsko ispitivanje uslova patentibilnosti podnosilac prijave može podneti posle objave prijave u službenom glasilu, a najdocnije u roku od šest meseci od datuma objave.U slu�aju propuštanja ovog roka, podnosi-lac prijave može podneti zahtev u naknadnom roku od 30 dana od dana pri-jema obaveštenja o proteku roka. Zahtev za suštinsko ispitivanje ne može se povu�i. Ako podnosilac prijave u navednom roku ne podnese zahtev, prijava patenta se smatra povu�enom, što se utvr�uje zaklju�kom.

U postupku suštinskog ispitivanja prijave patenta, nadležni organ ispituje da li je predmet prijave:

1) pronalazak ili nema to svojstvo pa se ne može zaštititi patentom; 2) pronalazak u skladu sa �lanom 22 ZOPA o jedinstvu pronalaska; 3) opisan jasno i potpuno; 4) tehni�ko rešenje odre�enog problema, da li to rešenje novo, da li ima inventivni nivo i da li je industrijski primenljivo. Suštinsko ispitivanje prijave patenta sprovodi se u granicama postavljenih patentnih zahteva. U postupku suštinskog ispitivanja ne ispituje se korisnost pronalaska. Ako organ uprave utvrdi da predmet prijave ne ispunjava navedene uslove, obavesti�e podnosioca prijave o tome.

Kad organ uprave, na osnovu sprovedenog postupka suštinskog ispiti-vanja prijave patenta, utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje paten-ta preduze�e radnje propisane �lanom 46. ZOPA, a zatim doneti rešenje o

240 PRIVREDNO PRAVO

priznanju patenta. Rešenje o priznanju patenta organ uprave donosi pod us-lovom da su pla�ene propisane takse i troškovi. Ukoliko podnosilac prijave ne plati takse i troškove, prijava patenta �e se smatrati povu�enom, o �emu se donosi zaklju�ak.

Ako na osnovu sprovedenog postupka suštinskog ispitivanja organ up-rave utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi za priznanje patenta, odnos-no da uo�eni nedostaci nisu otklonjeni, donosi rešenje o odbijanju zahteva za priznanje patenta.

Propisani podaci o priznatom patentu upisuju se u Registar patenata. Imaocu (nosiocu) patenta izdaje se isprava o priznatom pravu, propisane sadržine. Propisani podaci o priznatom patentu objavljuju se u prvom na-rednom broju službenog glasila koji izdaje organ uprave, ra�unaju�i od da-tuma donošenja rešenja o priznanju patenta. Rešenje o priznanju patenta ima pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava. Imaocu (nosiocu) patenta izdaje se patentni spis propisane sadržine.

1.1.7. Sadržina, sticanje i obim prava

Imalac (nosilac) patenta ima isklju�ivo pravo: 1) da koristi u proizvod-nji zašti�eni pronalazak; 2) da stavlja u promet predmet pronalaska zašti�en patentom; 3) da raspolaže patentom. U ostvarivanju svog isklju�ivog prava na ekonomsko iskoriš�avanje zašti�enog pronalaska, nosilac patenta ima pravo da spre�i svako tre�e lice koje nema njegovu saglasnost kojim bi, na jedan od na�ina odre�enim �lanom 52. ZOPA, povredio ovo njegovo pravo.

Patent se sti�e objavom priznatog patenta u službenom glasilu organa uprave, a važi od datuma podnošenja prijave. Objavom prijave u skladu sa odredbama �lana 41. ZOPA, podnosilac prijave patenta sti�e privremena pra-va koja su po sadržini ista kao patent, a koja važe od datuma objave prijave do datuma objave priznatog patenta. Ako patent ne bude priznat na osnovu prijave, smatra se da prava iz prijave nisu ni nastala.

Obim zaštite koja se sti�e patentom odre�en je sadržajem patentnih zahteva, s tim što se opis i nacrt pronalaska koriste za tuma�enje tih zahteva. Ako je predmet patenta postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proiz-vode neposredno dobijene tim postupkom. U periodu do priznanja patenta, obim zaštite odre�en je tekstom patentnih zahteva iz prijave objavljene u skladu sa ZOPA.


1.1.8. Ograni�enja prava

Prava imaoca patenta su ograni�ena i ne odnose se: 1) na primenu pro-nalaska ili upotrebu proizvoda izra�enog prema pronalasku u li�ne i neko-mercijalne svrhe; 2) na radnje koje se preduzimaju radi istraživanja i raz-voja koje se odnose na predmet zašti�enog pronalaska, uklju�uju�i radnje potrebne za dobijanje odobrenja za stavljanje u promet proizvoda koji je lek namenjen ljudima ili životinjama, ili medicinski proizvod; 3) na neposrednu i pojedina�nu pripremu leka u apotekama na osnovu pojedina�nog lekarskog recepta i na stavljanje u promet tako pripremljenog leka.

Prava nosioca patenta su iscrpljena ako je zašti�eni proizvod stavljen u promet na teritoriji Srbije od strane imaoca patenta ili uz njegovu saglasnost. U tom slu�aju, sticalac tog proizvoda može slobodno da ga upotrebljava i da njime raspolaže.

Prava imaoca patenta mogu biti ograni�ena i prinudnom licencom. Ova licenca se daje ako imalac patenta odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskoriš�avanje zašti�enog pronalaska. Prinudnu licencu daje or-gan nadležan za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni, na zahtev zainteresovanog lica: 1) ako nosilac patenta, sam ili preko drugog lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zašti�eni pronalazak u Srbiji; 2) ako bez koriš�enja tog pronalaska, u celini ili delimi�no, nije mogu�e ekonomsko iskoriš�avanje drugog pronalaska koji je kasnije zašti�en na ime drugog lica. Zahtev za davanje prinudne licence ne može se podneti pre isteka roka od �etiri godine od dana podnošenja prijave, odnosno tri godine od dana priznan-ja patenta, zavisno od toga koji od ova dva roka kasnije isti�e. Prinudna li-cenca se može dati i pre isteka ovih rokova ako se daje u javnom interesu (�l. 66. i 67. ZOPA).

Imalac prinudne licence dužan je da nosiocu patenta pla�a naknadu koju sporazumno odrede obe strane. Ako nema sporazuma o visini i na�inu pla�anja naknade, naknadu odre�uje nadležni sud. Obim i trajanje prinudne licence ograni�eno je za svrhu za koju je data. Ona ne može biti isklju�iva, a može se prenositi samo zajedno s privrednim društvom, odnosno delom društva u kome se koristi.

Prinudna licenca odobri�e se prevashodno za snabdevanje doma�eg tržišta.

Prinudna licenca može da se ukine ako i kada okolnosti koje su do nje dovele prestanu da postoje i ako je malo verovatno da �e se ponovo javiti. .

242 PRIVREDNO PRAVO

1.1.9. Trajanje i prestanak patenta Patent prestaje: istekom roka trajanja; odricanjem; nepla�anjem takse;

smr�u odnosno prestankom postojanja imaoca (nosioca) prava i poništenjem. Poništenje patenta deluje retroaktivno (unazad), tj. od nastanka prava (ex tunc) tako da se smatra da pravo na patent nije ni nastalo. Prestanak patenta zbog ostalih navedenih razloga deluje za ubudu�e (ex nunc) i ne uti�e na vreme dok je ono postojalo i proizvodilo dejstvo.

Patent traje 20 godina, ra�unaju�i od datuma podnošenja prijave. Dopun-ski patent ne može da traje duže od osnovnog patenta. Ako dopunski patent postane osnovni, on ne može trajati duže nego što bi trajao osnovni patent. Mali patent traje šest godina od datuma podnošenja prijave, sa mogu�noš�u produženja trajanja za dva puta po dve godine.

Za održavanje prava iz prijave i priznatog prava pla�aju se propisane takse. Ukoliko podnosilac prijave, odnosno imalac patenta propusti da plati propisanu taksu za održavanje prava, ono prestaje. Pravo na patent prestaje i ako imalac patenta podnese nadležnom organu pismenu izjavu kojom se odri�e patenta. Po pravilu, smr�u � zi�kog lica, odnosno prestankom pravnog lica koje je imalac patenta, pravo prestaje da postoji, osim ako je prešlo na naslednika, odnosno pravne sledbenike.

Organ uprave oglasi�e ništavim rešenje o priznanju patenta na predlog zainteresovanog lica iz razloga propisanih �lanom 87. ZOPA (tj. ako nisu bile ispunjene zakonske pretpostavke za priznanje patenta). Patent može biti poništen u celosti ili delimi�no.

1.1.10. Gra�ansko-pravna zaštita prava

Gra�anskopravna zaštita pronalaska odnosno prava na patent ostvaruje se podnošenjem tužbe sudu. Zakon o patentima predvi�a slede�e tužbe: 1) tužbu zbog povrede prava; 2) tužbu za utvr�ivanje prava na zaštitu; 3) tužbu za zaštitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog i 4) tužbu za utvr�ivanje svojstva pronalaza�a.

1) Tužbu zbog povrede prava može podneti imalac patenta ili sticalac isklju�ive licence protiv svakog lica koji povredi njihovo pravo preduzi-manjem neovlaš�enih radnji kao što su na primer: koriš�enje u proizvodnji zašti�enog pronalaska, stavljanje u promet predmeta pronalaska, raspolag-anje patentom (v. �l. 52. i 53. ZOPA).Ova tužba se može podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu i u�inioca, ali ne posle isteka roka od pet godina od dana u�injene povrede. Postupak po tužbi je hitan.


2) Tužbu za utvr�ivanje prava na zaštitu pronalaska iz radnog odnosa može podneti pronalaza�, njegov pravni sledbenik ili poslodavac. Ovom tužbom tužilac zahteva od suda da utvrdi da ima pravo na zaštitu odre�enog pronalaska, umesto lica ili zajedno sa licem koje je prijavilo taj pronalazak.Ako je patent priznat pronalaza�u, njegov pravni sledbenik ili poslodavac može tužbom od suda tražiti da utvrdi da je on nosilac patenta umesto lica ili zajedno sa licem koje je upisano kao nosilac patenta. Tužba za utvr�ivanje prava na zaštitu pronalaska može se podneti do donošenja rešenja o priznan-ju patenta, a tužba za utvr�ivanje da je tužilac imalac patenta isklju�ivo ili zajedni�ki - do isteka roka trajanja patenta. Postupak po tužbi je hitan.

3) Tužba za utvr�ivanje i zaštitu prava može podneti poslodavac odnos-no zaposleni koji po odredbama ZOPA ima pravo na zaštitu ili na ekonomsko iskoriš�avanje pronalaska iz radnog odnosa. Ova tužba može se podneti u roku od dve godine od dana objave prijave za priznanje patenta, ali ne po isteku dve godine od dana prestanka radnog odnosa tokom koga je pronalazak stvoren.

4) Tužba za utvr�ivanje svojstva pronalaza�a može podneti pronalaza�. Tužilac ovom tužbom može da zahteva od suda da utvrdi njegovo svo-jstvo pronalaza�a i da naloži upisivanje njegovog imena u prijavu patenta, odgovaraju�e isprave i registre nadležnog organa, u skladu sa ZOPA, ako je u prijavi patenta ili u nekoj drugoj ispravi predvi�enoj ZOPA navedeno neko drugo lice kao pronalaza�. Rok u kome se može podneti tužba nije ograni�en.U slu�aju smrti pronalaza�a, pravo na tužbu imaju njegovi naslednici.

1.1.11. Promet pravaPravo na podnošenje prijave, prava iz prijave, kao i patent su prenosiva

prava. On se mogu u celini ili delimi�no preneti na drugo lice na osnovu ugovora o prenosu ili na osnovu zakonskog ili testamentarnog nasle�ivanja. Pojedina ili sva ovlaš�enja iz prava iz prijave, odnosno patenta mogu, sa ograni�enjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o li-cenci. Ugovor o prenosu navedenih prava je punovažan samo ako je sas-tavljen u pisanoj formi i upisuje se u odgovaraju�i registar. Nasle�ivanje na osnovu testamenta(i forma testamenta) i zakona regulisani su Zakonom o nasle�ivanju. Prenošenje prava iskoriš�avanja pronalaska regulisano je ugovorom o licenci (�l. 686 - 711. ZO).

244 PRIVREDNO PRAVO

1.2. KNOW - HOW

1.2.1. PojamKnow - how322 ozna�ava tehni�ka znanja i ste�ena iskustva u industrijs-

koj ili zanatskoj proizvodnji, sve vrste tehnoloških postupaka i ogleda, recep-ture, nepatentirane pronalaske, proizvodne i fabri�ke tajne.323 Pojavljuje se u ameri�koj terminologiji, prvi put 1916. godine.324 U savremenim pravima raz-vijenih zemalja know-how obuhvata ne samo tehni�ka znanja i iskustva nego i komercijalna, administrativna, � nansijska i druga znanja i iskustva. Ovo je jedan od brojnih pokušaja šireg de� nisanja pojma know-how.325 Jedna grupa pravnih pisaca taj institut odre�uje mnogo uže. Pravni pisci koji sužavaju predmet know-how smatraju da on obuhvata: dopunska znanja i iskustva potrebna za realizaciju pronalaska (shodno tome knonj-honj bi izgubio samo-stalnost); samo poslovnu tajnu ili isklju�ivo fabri�ka znanja i iskustva.326

Zakonski tekstovi ne de� nišu know-how, ali odre�uju njegove bitne el-emente. Tako �lan 686. ZOO predvi�a da ugovorom o licenci davalac licence može ustupiti primaocu licence pravo iskoriš�avanja “tehni�kog znanja i iskustva”.

1.2.2. Obeležja know-howKnow-how je u po�etku bio vezan za pronalazak. Smatralo se da on ozna�ava

ono tehni�ko znanje i iskustvo koje je neophodno za realizaciju (primenu) paten-tom zašti�enog pronalaska. Naj�eš�e opis pronalaska naveden u patentnoj doku-mentaciji nije potpun da bi se on mogao prakti�no iskoristiti. Know-how sadrži podatke neophodne za industrijsku primenu patenta koji ne proizilaze iz patentne dokumentacije.327 Shodno tome bitno obeležje know-how je njegova tajnost.328 Lice koje ima pravo da koristi pronalazak nekada ga zadržava u tajnosti, a ne prijavljuje ga radi dobijanja patenta. Razlozi za takvo opredeljenje mogu biti višestruki: 1) fakti�ki monopol na pronalazak (u odnosu na lica koja njime ne raspolažu) nije vremenski ograni�en; 2) ne moraju se pla�ati takse radi dobijanja patenta; 3) sve teže je utvrditi nedozvoljeno podražavanje patenta; 4) nije izvesno da �e se za neki pronalazak dobiti patent, a on se tako otkriva i ne postoji mogu�nost da se više �uva u tajnosti itd.329

Tajnost know-how obuhvata i novost znanja i iskustava koje on sadrži.330 Sve dok je tajan on je za lica koja do tada za njega nisu znala i nov. Novost nije objektivna (apsolutna) kao kod pronalaska (pronalazak je nov ako nije obuhva�en stanjem tehnike u svetu) nego subjektivna (relativna) tj. novost u odnosu na lice koje želi ste�i know-how.331 Svojstvo know-how mogu imati i pronalasci koji se ne bi mogli patentirati.


Tehni�ko unapre�enje je obuhva�eno know-how. Autor tehni�kog unapre�enja ne može ga sam iskoriš�avati. Pravo iz tehni�kog unapre�enja ima poslodavac332 dok nosilac know-how može da ga samostalno iskoriš�ava.

Pored tajnosti i novosti, bitno svojstvo know-how je i njegova preno-sivost - mogu�nost da se prenese s jednog na drugog korisnika.333 Ono se prenosi na druga lica prvenstveno ugovorom o licenci samostalno ili sa nekim pravom industrijske svojine (patentom, modelom, žigom).334

1.2.3. ZaštitaKnow-how štiti samo sebe svojim osobinama jer je nedostupno licima

koja sa njime nisu upoznata.335 Ono nije pravo koje nastaje registracijom pred nadležnim organom uprave. Nastaje fakti�ki pa se prvenstveno fakti�ki i štiti - spre�avanjem da se neovlaš�ena lica domognu znanja i iskustava koja �ine knonj-honj. Pojedni elementi know-how, me�utim, uživaju i pravnu zaštiti. Tako pojedini tehni�ki i tehnološki postupci predstavljaju poslovnu tajnu preduze�a �ija povreda se štiti kaznenopravnim i gra�anskopravnim normama. Neki elementi know-how ne mogu predstavljati poslovnu tajnu kao što su in-dividualni kvaliteti (veština, iskustvo, li�na sposobnost).336 Gra�anskopravna zaštita nastaje ili zbog povrede ugovora o �uvanju tajne o znanjima i iskust-vima ili pravila o nelojalnoj konkurenciji. Imalac know-how u tom slu�aju ima pravo na naknadu štete koju je zbog toga pretrpeo.337

2. Pravo znakova razlikovanjaPravo znakova razlikovanja (u objektivnom smislu) je skup propisa

koji regulišu sticanje i zaštitu znakova za razlikovanje i obeležavanje robe u privrednom prometu. Ono obuhvata: 1) pravo na žig; 2) pravo na uzorak i model; 3) pravo na oznaku geografskog porekla proizvoda.

2.1. PRAVO NA ŽIG

2.1.1. PojamPravom na žig štiti se znak koji u prometu služi za razlikovanje robe,

odnosno usluga jednog lica od iste ili sli�ne robe, odnosno usluga drugog lica.338 Žig može biti robni (ako se njime štiti znak kojim se obeležava roba) ili uslužni žig (ako se njime obeležava vrsta usluge kao što je ugostiteljstvo, osiguranje, transport, turizam itd).

Svojstvo žiga ima samo onaj znak koji je zašti�en (registrovan) po odred-bama Zakona o žigovima. Zašti�eni žig predstavlja subjektivno pravo koje ulazi u imovinu pravnog subjekta. Titulari žiga mogu biti � zi�ka i pravna lica - tj. u�esnici u prometu robe i usluga.339

246 PRIVREDNO PRAVO

U našem jeziku je, pored izraza žig, �esto koristi i izraz marka kao sinonim.340

Ne smatraju se žigom (i ne mogu biti zašti�eni kao žig) pe�at, štambilj i punc (službeni znak za obeležavanje dragocenih metala, mera i sl.).

S obzirom na lica koja se pojavljuju kao titulari prava žig može biti: in-dividualni, kolektivni ili žig garancije.

Individualni žig pripada samo jednom licu koje je njegov titular (i u slu�aju ako na osnovu ugovora o licenci više lica koristi pravo na žig).

Kolektivni žig je žig pravnog lica koje predstavlja odre�eni oblik udruživanja proizvo�a�a, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da ko-riste subjekti koji su �lanovi tog udruženja, pod uslovima predvi�enim ovim zakonom.

Žig garancije je žig koji koristi više preduze�a pod nadzorom nosioca prava na žig, a koji služi kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, na�ina proizvodnje ili drugih zajedni�kih obeležja robe ili usluga tih preduze�a. Nos-ilac prava na žig garancije mora da dozvoli koriš�enje žiga garancije svakom pravnom licu za robu ili usluge koje imaju zajedni�ke karakteristike prop-isane opštim aktom o žigu garancije.

2.1.2. Funkcija žiga

Žig predstavlja “potpis” privrednog subjekta koji istupa na tržištu robe i usluga. Imalac dobrog žiga ima prednosti u odnosu na konkurente na tržištu. Dobar žig prodaje proizvod i uslugu koju ozna�ava.343 Primarna funkcija žiga je, stoga, da ozna�i poreklo proizvoda ili usluge jer se na taj na�in ozna�ava proizvo�a� robe odnosno privredni subjekt koji pruža usluge (funkcija indi-kacije porekla i vlasništva).344 Iz navedene funkcije proizašla je i garantna funkcija žiga. Garantna funkcija žiga zna�i da roba s odre�enim žigom ima uvek ista svojstva kao i ostala roba sa tim žigom.

Funkcija žiga je i da individualizuje robu odnosno uslugu tako da se roba odnosno usluga jednog � zi�kog ili pravnog lica razlikuje od robe, odnosno usluge drugog � zi�kog ili pravnog lica.

Žig ima i reklamnu funkciju. Pomo�u žiga se reklamira i identi� kuje novi proizvod. On sve više postaje sredstvo lojalne ili nelojalne konkurencije. Reklamna funkcija žiga ne�e, me�utim, posti�i imovinske efekte ako kvalitet proizvoda nije dobar.345


2.1.3. Predmet i uslovi zaštiteKao robni ili uslužni žig štite se znaci koji su distinktivni tj. služe za raz-

likovanje robe, odnosno usluga u prometu jednog � zi�kog ili pravnog lica od drugog � zi�kog ili pravnog lica.346

Štiti se znak koji se može gra� �ki predstaviti. Može se zaštititi samo znak koji je nov u odnosu na ve� zašti�ene žigove drugih privrednih subjekata za istu ili srodnu robu ili usluge.347 Titular prava na žig ima isklju�ivo pravo da ga koristi za onu vrstu robe ili usluge koju taj žig obeležava, a koga je odo-brio nadležni organ (na�elo specijalnosti žiga). Shodno ovom na�elu, drugi privredni subjekt može koristiti isti ili sli�an znak zašti�enom žigu, ako on obeležava drugu vrstu robe ili usluga.348

Od na�ela specijalnosti žiga u savremenom pravu sre�e se izuzetak za �uvene (renomirane) žigove - one žigove koji su tako poznati da post-aju generi�ki naziv robe (kao što je, na primer: Aspirin, Kodak, Ford, Žilet). Nosilac �uvenog žiga, stoga, može zabraniti drugom licu da isti ili sli�an znak koristi za obeležavanje robe druge vrste.

Nosilac žiga dužan je da žig koristi. Ako nosilac žiga nije bez opravdan-og razloga koristio žig za obeležavanje robe odnosno usluge on može prestati na osnovu rešenja nadležnog organa.19 Da li postoji koriš�enje žiga utvr�uje sud u svakom pojedinom slu�aju.350

Žig se može sastojati od re�i (“za�in C”; “vranac”), slogana (“Sve lepe stvari kupujte u Robnoj ku�i Beograd”; “Koka kola je to”), slova (JAT; FAP), brojeva (na primer, “505”), slika, crteža, rasporeda boja (kod žigova “beneton”, “eless”), trodimenzionalnih oblika (mercedeso-va trokraka zvezda, glava konja na automobilu “mustang”; boca “koka kole”)351 kombinacija tih znakova (“zastava 101”), kao i od muzi�kih fraza prikazanih notnim pismom.20 Znak koji se štiti kao žig može biti izmišljen (ne mora ništa zna�iti).

Strana � zi�ka i pravna lica u pogledu zaštite znaka žigom u Srbiji uživaju ista prava kao i doma�a � zi�ka i pravna lica ako to proizlazi iz me�unarodnih ugovora ili iz na�ela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva (�lan 6. ZOŽ).

2.1.4. Znaci koji se ne mogu zaštititi kao žig

Privredni subjekti su na�elno slobodni da biraju znake koje mogu zaštititi. Takav izbor se zabranjuje u više razli�itih pravnih situacija.

19 �lan 53. ZOŽ.20 �lan 4. ZOŽ.

248 PRIVREDNO PRAVO

Zabrane mogu biti apsolutne i relativne. Apsolutno zabrane potpuno isklju�uju pojedine znakove da budu zašti�ene kao robni ili uslužni žig. Relativne zabrane dopuštaju zaštitu odre�enih znakova ako su za to ost-varene zakonom odre�ene pretpostavke.353

Apsolutno je zabranjeno da se žigom zaštiti znak: 1) koji je protivan moralu ili javnom poretku; 2) koji je po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu (nije distinktivan); 3) koji isklju�ivo predstavlja oblik odre�en prirodom robe ili oblik robe neopho-dan za dobijanje odre�enog tehni�kog rezultata; 4) koji isklju�ivo ozna�ava vrstu robe, odnosno usluga, njihovu namenu, vreme ili na�in proizvodnje, kvalitet, cenu, koli�inu, masu i geografsko poreklo (deskriptivni znaci)355; 5) koji je uobi�ajen za ozna�avanje odre�ene vrste robe, odnosno usluga (to su znaci koji su dugom upotrebom izgubili zna�aj žiga i postali generi�ni pojmovi kao što su: “frižider”, “telefon”, “gramofon”);356 6) koji svojim iz-gledom ili sadržajem može da stvori zabunu u prometu u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno usluga (tzv. prevarni zna-ci);357 7) koji sadrže zvani�ne znakove ili punceve358 za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podražava; 8) koji je istovetan zašti�enom znaku drugog lica za istu ili sli�nu vrstu robe, odnosno usluga; 9) koji je sli�an zašti�enom znaku drugog lica za istu ili sli�nu vrstu robe, odnosno usluga, ako ta sli�nost može da stvori zabunu u prometu i dovede u zabludu u�esnike u prometu; 10) koji je, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, kod u�esnika u prometu u Srbiji nesumljivo poznat kao znak visokog renomea kojim svoju robu, odnosno usluge obeležava drugo lice (�uveni žig);359 11) koji svojim izgledom ili sadržajem povre�uje autorska prava ili prava industrijske svo-jine; 12) koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religiozni simbol.360

Relativno je zabranjeno da se odre�eni zanci zaštite kao žig. Oni se mogu zaštititi kao žig ako postoji pristanak ovlaš�enog lica odnosno odo-brenje nadležnog državnog organa. Tako se lik ili ime lica može zaštititi samo po pristanku tog lica. Lik ili ime umrlog lica može se zaštititi samo po pris-tanku roditelja, bra�nog druga i dece umrlog. Lik istorijske ili druge umrle znamenite li�nosti može se zaštititi uz dozvolu nadležnog organa i pristanak njenih srodnika do tre�eg stepena srodstva. Znak koji sadrži državni ili dru-gi javni grb, zastavu ili amblem, naziv ili skra�enicu naziva neke zemlje ili me�unarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, može se zaštititi samo po odobrenju nadležnog organa odnosne zemlje ili organizacije.


2.1.5. Sticanje prava na žigPravna zaštita znakova koji se koriste u prometu robe odnosno usluga

ostavaruje se u upravnom postupku koji vodi organ uprave Republike Srbije nadležan za poslove intelektualne svojine. Taj organ vodi Registar prijava za priznanje žigova i Registar žigova. Registri su javni pa ih zainteresovana lica mogu razgledati na usmeni zahtev, bez pla�anja posebnih taksa.

Postupak za priznanje žiga pokre�e se prijavom za priznanje žiga. Pri-java mora sadržati: 1) zahtev za priznanje žiga; 2) znak koji se želi zaštititi; 3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi. Sam zahtev za priznanje žiga mora sadržati: 1) podatke o podnosiocu prijave; 2) nazna�anje da li je u pitanju individualni, kolektivni ili žig garancije; 3) potpis i pe�at podnosioca prijave. Pored ovih delova uz prijavu za priznanje kolektivnog žiga prilaže se opšti akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu za priznanje žiga garancije, opšti akt o žigu garancije. Prijava se zavodi u Registar prijava samo ako sadrži navedene bitne delove. U tom slu�aju na prijavu se up-isuje broj prijave i datum i �as njenog prijema u nadležnom organu. O tome se podnosiocu prijave izdaje potvrda. Ukoliko prijava ne sadrži propisane delove nadležni organ uprave �e pozvati podnosioca prijave da u roku od trideset dana od dana prijema obaveštenja otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u Registar prijava. Ako u odre�enom roku podnosilac prijave otkloni nedostatke takvoj prijavi prizna�e se kao datum podnošenja prijave datum prijema u nadležnom organu podneska kojim se nedostaci otklanjaju.

Podnosilac prijave ima pravo prvenstva u odnosu na druga lica koja su za isti ili sli�an znak kojim se obeležava ista ili sli�na roba, odnosno usluge kasnije podnela prijavu.

Prijava je uredna i po njoj se dalje može postupati ako sadrži bitne prop-isane delove i dokaz o uplati takse za prijavu. Ako je prijava uredna nadležni organ uprave ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje žiga. Ukoliko prijava ispunjava uslove za priznanje prava na žig, nadležni organ uprave zaklju�kom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih deset godina zaštite i troškove objave žiga i da dostavi dokaze o izvršenim upalatama. ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvršenim up-latama, smatra�e se da je prijava povu�ena. Kad podnosilac prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama takse za prvih deset godina zaštite i troškove objave žiga, nadležni organ uprave donosi rešenje o priznanju žiga i priznato pravo s propisanim podacima upisuje u registar žigova. Nosiocu žiga izdaje se isprava o žigu, a priznato pravo objavljuje u službenom glasilu.

250 PRIVREDNO PRAVO

2.1.6. Sadržina, sticanje i obim prava. Trajanje.Imalac (nosilac) žiga ima isklju�ivo pravo da znak zašti�en žigom koristi

za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da dru-gim licima zabrani da isti ili sli�an znak neovlaš�eno koriste za obeležavanje iste ili sli�ne robe, odnosno usluga, ako taj znak može da izazove zabunu u prometu. Ovo pravo imaoca žiga obuhvata: 1) stavljanje zašti�enog znaka na robu ili njeno pakovanje; 2) nu�enje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zašti�enim znakom; 3) uvoz ili izvoz robe pod zašti�enim znakom; 4) koriš�enje zašti�enog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami. Ova pava ima podnosilac prijave od datuma podnošenja prijave.

Imalac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili sli�nim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovu � rmu ili naziv koji je na savestan na�in ste�en pre priznatog datuma prvenstva žiga. Tako�e, imalac žiga ne može da zabrani drugom licu da u skladu sa dobrim poslovnim obi�ajima koristi u privrednom prometu:1) svo-je ime ili adresu;2) nazna�enje vrste, kvaliteta, koli�ine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva robe, odnosno usluge;3) žigom zašti�eni znak, kad je njegovo koriš�enje neophodno radi nazna�enja namene robe, odnosno usluge, posebno kad je re� o rezervnim delovima ili priboru.

Ako je predmet zaštite kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije znak koji ukazuje na odre�eni geografski lokalitet sa kojeg poti�e roba, odnosno usluga ozna�ena njime, korisnik kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije ne može zabraniti drugome da taj znak koristi u skladu sa dobrim poslovnim obi�ajima, niti može zabraniti njegovo koriš�enje korisniku iste ili sli�ne reg-istrovane oznake porekla za istu ili sli�nu vrstu robe, odnosno usluga.

Nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da isti ili sli�an znak ko-risti za obeležavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju �uveni žig.

Nosilac registrovanog �uvenog žiga može zabraniti drugom licu da isti ili sli�an znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga koje nisu sli�ne onima za koje je žig registrovan, ako bi koriš�enje takvog znaka upu�ivalo na povezanost te robe, odnosno usluga i nosioca zašti�enog �uvenog žiga i ako postoji verovatno�a da bi nosilac �uvenog žiga trpeo štetu takvim koriš�enjem.

Žig se sti�e upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja pri-jave. Nosilac žiga dužan je da žig koristi. Žig traje deset godina, ra�unaju�i od datuma podnošenja prijave, s tim što se njegovo važenje, uz pla�anje odgovaraju�e takse, može produžavati neograni�en broj puta.


2.1.7. Promet prava

Žig, odnosno pravo iz prijave može biti predmet ugovora o prenosu prava, o licenci, zalogi, franšizi i sl. Predmet ugovora može biti sva roba ili neka roba odnosno usluga. Ugovor se sastavlja se u pismenoj formi, mora da sadrži: nazna�enje ugovornih strana, broj žiga ili broj prijave i visinu na-knade, ako je ugovorena i upisuje se u odgovaraju�i registar. Ako nije up-isan u odgovaraju�i registar ne proizvodi pravno dejstvo prema tre�im licima. Kolektivni žig, žig garancije i pravo na njihovo koriš�enje ne mogu biti pred-met ugovora o prenosu prava.

Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može ustupiti pravo koriš�enja žiga, odnosno prava iz prijave, na osnovu ugovora o licenci, i to za svu robu ili samo za neku robu ili uslugu. Ugovor o licenci sastavlja se u pismenoj formi i sadrži vreme trajanja licence, obim licence i visinu naknade, ako je naknada ugovorena. Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet ugovora o licenci.

2.1.8. Prestanak prava na žig

Pravo na žig prestaje: 1) istekom roka od deset godina za koji je pla�ena taksa ako se njegovo važenje ne produži; 2) ako se nosilac žiga u pismenom obliku odrekne svog prava; 3) na osnovu odluke suda ili odluke nadležnog organa; 4) prestankom nosioca prava (prestankom pravnog lica odnosno smr�u � zi�kog lica) osim ako je žig prešao na pravne sledbenike pravnog lica odnosno naslednike � zi�kog lica;372 5) oglašavanjem rešenja o priznanju žiga ništavim (ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje žiga predvi�eni ZOŽ);373 6) nekoriš�enjem bez opravdanog razloga, na doma�em tržištu, u neprekidnom trajanju od pet godina od dana ušpisa žiga u Registar žigova, odnosno od dana kad je žig poslednji put koriš�en.374

2.1.9. Zaštita prava na žig

Pravo na žig štiti se: gra�anskopravnim sredstvima i kaznenopravnim sredstvima.

Gra�anskopravna zaštita žiga može se ostvariti tužbom zbog povrede žiga ili tužbom za osporavanje žiga.

Tužbu zbog povrede žiga može podneti nosilac žiga, podnosilac prijave, sticalac isklju�ive licence, korisnik kolektivnog žiga uz saglasnost nosioca kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije uz saglasnost nosioca žiga garan-cije.

252 PRIVREDNO PRAVO

Povreda žiga ili prava iz prijave smatra se: 1) svako neovlaš�eno koriš�enje zašti�enog znaka od strane bilo kog u�esnika u prometu; 2) neovlaš�eno ra-spolaganje zašti�enim znakom; 2) podražavanje zašti�enog znaka. Lice koje povredi žig ili pravo iz prijave odgovara za štetu po opštim pravilima o na-knadi štete. Ako je šteta prouzrokovana namerno, tužilac može od tuženog, umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobi�ajene licencne naknade koju bi primio za koriš�enje žiga.

Lice �ije je pravo povre�eno može, pored naknade štete, tražiti da se licu koje je povredilo njegovo pravo zabrani dalje vršenje radnje kojom se �ini povreda i da se presuda kojom se utvr�uje povreda objavi o trošku tuženog.377

Tužbu za osporavanje žiga može podneti � zi�ko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obeležavanje robe, odnosno usluga, a za koju je drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeležavanje iste ili sli�ne robe, odnosno usluga. Tužilac može tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava samo ako dokaže da je taj znak bio opštepoznat za obeležavanje njegove robe, odnosno usluga pre nego što je tuženi podneo prijavu. Tužba se, me�utim, ne može podneti po isteku roka od pet godina od dana upisa žiga u registar.

Kaznenopravna zaštita žiga sprovedena je u KZ i ZOŽ. Neovlaš�ena upotreba tu�eg ili zaštitnog znaka ili tu�e oznake robe je krivi�no delo.

2.1.10. Prestanak žiga

Žig prestaje: nekoriš�enjem, nepla�anjem takse, odricanjem, odlukom nadležnog organa, prestankom pravnog lica odnosno smr�u � zi�kog lica (u slu�ajevima odre�enim ZOŽ) i poništenjem. Poništenje žiga nije vezano za rok. Deluje ex tunc (retroaktivno, unazad), pa se smatra da žig nije ni priznat. Svi ostali slu�ajevi prestanka žiga deluju za ubudu�e (ex nunc). Dejstva koja je žig proizveo dok je postojao punovažna su.

Žig prestaje nekoriš�enjem ako nosilac žiga ili lice koje je on ovlas-tio, bez opravdanog razloga nije na doma�em tržištu ozbiljno koristilo žig za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se žig odnosi, i to neprekidno u trajanju od pet godina od dana upisa žiga u registar žigova, odnosno od dana kad je žig poslednji put koriš�en. U postupku po zahtevu za prestanak žiga zbog nekoriš�enja žiga nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio dužno je da dokaže da je žig koristilo ili da ga nije koristilo iz opravdanih razloga (vidi �lan 53. ZOŽ)..


Žig prestaje: nepla�anjem takse- tj. istekom roka od deset godina za koji je pla�ena taksa, ako se njegovo važenje ne produž (nosilac žiga ima isklju�ivo pravo da zahteva, u roku od jedne godine od dana prestanka važenja žiga, da se žig, uz ponovno podnošenje prijave, ponovo registruje na njegovo ime, za istu robu, odnosno usluge); odricanjem - ako se nosilac žiga odrekne svog prava - narednog dana od dana predaje nadležnom organu podneska o odricanju; na osnovu odluke državnog organa (suda ili organa uprave), u slu�ajevima predvi�enim ovim ZOŽ - danom odre�enim tom odlukom; ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo � zi�ko lice koje je nosilac prava (danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je žig prešao na pravne sledbe-nike tog lica). Kolektivni žig i žig garancije prestaju da važe i ako nadležni organ prilikom ispitivanja izmena opšteg akta o kolektivnom žigu utvrdi da je u suprotnosti s moralom ili javnim poretkom.

Žig prestaje oglašavanjem ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno me�unarodno registrovanje žiga za Srbiju u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme donošenja rešenja nisu bili ispun-jeni uslovi za priznanje žiga predvi�eni ovim zakonom. Rešenje o priznanju kolektivnog žiga i rešenje o priznanju žiga garancije oglasi�e se ništavim ako se utvrdi da je opšti akt o kolektivnom žigu i opšti akt o žigu garancije, odnos-no njihove izmene, u suprotnosti s moralom ili javnim poretkom. Rešenje o priznanju žiga, odnosno me�unarodno registrovanje žiga za Srbiju, može se oglasiti ništavim za sve vreme trajanja zaštite, i to po službenoj dužnosti, na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog, odnosno državnog tužioca.

2.2. PRAVO NA DIZAJN

2.2.1. Pojam

Pravo na dizajn je pravo koje štiti spoljašnji oblih proizvoda (sliku ili telo). Dizajn je trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvo-da, ili njegovog dela, koji je odre�en njegovim vizuelnim karakteristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima od kojih je proizvod sa�injen, ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinaci-jom. Proizvod može biti industrijski ili zanatski predmet. Svojstvo proizvoda imaju i delovi koji su namenjeni za spajanje u složeni proizvod, pakovanje proizvoda, gra� �ki simboli i tipografski znaci, isklju�uju�i kompjuterske pro-grame. Složeni proizvod je proizvod koji je sastavljen od više delova koji mogu da budu zamenjeni i koji omogu�avaju sastavljanje i rastavljanje proiz-voda.

254 PRIVREDNO PRAVO

2.2.2. Predmet zaštiteDizajn se štiti isklju�ivim pravom (pravom na dizajn) ako je nov i ako

ima individualni karakter.Dizajn je nov ako identi�an dizajn nije postao dostupan javnosti pre dana

podnošenja prijave za priznanje tog dizajna, ili ako ne postoji ranije podneta prijava za priznanje identi�nog dizajna. Dizajni se smatraju identi�nim ako se razlikuju samo u nebitnim detaljima. Razlika u nebitnim detaljima postoji ako informisani korisnik, na prvi pogled, ne razlikuje dizajne.

Dizajn ima individualni karakter ako se ukupan utisak koji ostavlja na informisanog korisnika razlikuje od ukupnog utiska koji na tog koris-nika ostavlja bilo koji drugi dizajn, a koji je postao dostupan javnosti pre dana podnošenja prijave za priznanje, ili dana priznatog prava prvenstva su-protstavljenog dizajna.

Prilikom utvr�ivanja individualnog karaktera dizajna uzima se u obzir stepen slobode i objektivno ograni�enje autora prilikom stvaranja dizajna konkretnog proizvoda, prouzrokovano tehnološkim i funkcionalnim karak-teristikama tog proizvoda.

Za dizajn, primenjen na proizvodu, ili sadržan u proizvodu koji �ini sas-tavni deo složenog proizvoda, smatra se da je nov i da ima individualni kara-kter: 1) ako sastavni deo koji je ugra�en u složeni proizvod ostaje vidljiv tokom redovne upotrebe složenog proizvoda, i 2) ako vidljive karakteristike sastavnog dela ispunjavaju uslove novosti i individualnog karaktera.

Pravom na dizajn ne može da se zaštiti spoljašnji izgled proizvoda koji je isklju�ivo odre�en tehni�kom funkcijom proizvoda. Pravom na dizajn ne može da se zaštiti spoljašnji izgled proizvoda koji mora da bude reprodu-kovan u svom ta�nom obliku i dimenzijama, kako bi se omogu�ilo da bude mehani�ki povezan sa, ili postavljen u, oko ili uz drugi proizvod, tako da svaki proizvod može da obavlja svoju funkciju.

2.2.3. Dizajn koji ne može da se zaštiti

Ne može da se zaštiti dizajn: 1) �ije je objavljivanje ili upotreba pro-tivna javnom poretku ili moralu; 2) koji povre�uje autorsko pravo ili prava industrijske svojine drugog lica; 3) koji sadrži državni ili drugi javni grb, za-stavu ili simbol, naziv ili skra�enicu naziva neke zemlje ili me�unarodne or-ganizacije, religiozne i nacionalne simbole, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa; 4) koji predstavlja lik nekog lica, osim uz izri�itu saglasnost tog lica.Dizajn koji predstavlja lik umrlog lica može da se zaštiti samo po pristanku njegovih roditelja, bra�nog druga i dece.Dizajn koji


predstavlja lik istorijske ili druge umrle znamenite li�nosti može da se zaštiti uz dozvolu nadležnog organa i pristanak njenih srodnika do tre�eg stepena srodstva.

2.2.4. Subjekti zaštite

Pravo na zaštitu dizajna pripada autoru ili njegovom pravnom sledbe-niku, odnosno poslodavcu, u slu�ajevima predvi�enim ovim zakonom. Strana � zi�ka i pravna lica u pogledu zaštite dizajna uživaju ista prava kao i doma�a � zi�ka i pravna lica, ako to proizlazi iz me�unarodnih ugovora ili iz na�ela uzajamnosti.Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.

2.2.5. Trajanje zaštite

Pravo na dizajn sti�e se upisom u Registar dizajna i traje 25 godina od dana podnošenja prijave, pod uslovom da se pla�aju propisane takse za održavanje prava. Ovo pravo važi od dana podnošenja prijave dizajna organu uprave nadležnom za poslove intelektualne .

2.2.6. Postupak zaštite

2.2.6.1. UopštePravna zaštita dizajna ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ

uprave.Upravni akti tog organa su kona�ni i protiv njih se može voditi up-ravni spor pred nadležnim sudom.

Organ uprave vodi Registar doma�ih prijava za priznanje dizajna i Regi-star me�unarodnih prijava za priznanje dizajna i Registar dizajna. Ovi reg-istri su javne knjige i zainteresovana lica mogu da ih razgledaju u prisus-tvu službenog lica.Spise registrovanih dizajna zainteresovana lica mogu da razgledaju na usmeni zahtev, u prisustvu službenog lica. Nadležni organ dužan je da zainteresovanim licima u�ini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o priznatim pravima na dizajn.

Nosilac prava na dizajn, odnosno podnosilac prijave za priznanje prava na dizajn, može da podnose zahtev za me�unarodno registrovanje dizajna, peko nadležnog organa uprave, u skladu sa me�unarodnim ugovorima.

Strano � zi�ko ili pravno lice u postupku pred nadležnim organom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili doma�i advokat.

256 PRIVREDNO PRAVO

U Registar zastupnika koji vodi nadležni organ upisuju se � zi�ka i pravna lica koja ispunjavaju uslove predvi�ene zakonom kojim se ure�uju patenti.

Prijava za priznanje prava na dizajnPostupak za priznanje prava na dizajn pokre�e se prijavom za priznanje

prava na dizajn. Prijava mora da sadrži: 1) zahtev za priznanje prava na diza-jn; 2) opis dizajna; 3) dvodimenzionalni prikaz dizajna. Zahtev za priznanje prava na dizajn sadrži podatke odre�ene �lanom 19. Zakona o pravnoj zaštiti dizajna (ZPZD).

Opis dizajna treba da bude precizan i sažet opis ukupnog spoljašnjeg izgleda predmeta zaštite, zasnovan na podnetom prikazu, koji se vidi stalno ili prilikom njegove redovne upotrebe i da ispunjava druge propisane uslove.

Prikaz dizajna treba da bude takav da se svi detalji dizajna jasno vide i da, u pogledu kvaliteta i drugih tehni�kih zahteva, ispunjava propisane us-love. Ako je u pitanju prijava dvodimenzionalnog dizajna, kao prikaz se može dostaviti dvodimenzionalni primerak (uzorak) prijavljenog dizajna, s tim da se najdocnije u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave nadležnom organu mora dostaviti navedeni prikaz.

Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podneta nadležnom organu na taj datum sadrži: 1) nazna�enje da se traži priznanje prava na dizajn; 2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave; 3) prikaz. Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u odgovaraju�i registar prijava.

Podnosilac prijave uživa od datuma podnošenja prijave pravo prvenstva u odnosu na sva druga lica koja su za isti dizajn docnije podnela prijavu.

2.2.6.2. Me�unarodno pravo prvenstva

Pravnom ili � zi�kom licu koje je podnelo urednu prijavu dizajna sa dejstvom u nekoj zemlji �lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske orga-nizacije, prizna�e se u Srbiji pravo prvenstva od datuma podnošenja te pri-jave ako u Srbiji za isti dizajn podnese prijavu u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave sa dejstvom u odnosnoj zemlji. U zahtevu za priznanje dizajna nazna�ava se datum podnošenja, broj prijave i zemlja za koju je pri-java podnesena. Urednom prijavom smatra se svaka prijava koja ispunjava uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje �lanice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije za koju je prijava podneta ili prema me�unarodnom ugovoru zaklju�enom izme�u ovih zemalja, bez obzira na docniju pravnu sudbinu te prijave. Pravno ili � zi�ko lice dužno je da, u roku od tri meseca od dana podnošenja prijave u Srbiji, dostavi nadležnom or-


ganu prepis prijave, overen od nadležnog organa zemlje �lanice Pariske unije, Svetske trgovinske organizacije, odnosno me�unarodne organizacije kojoj je ta prijava podnesena.

2.2.6.3. Sajamsko pravo prvenstva

Podnosilac prijave koji je, u roku od tri meseca pre dana podnošenja prijave, na doma�em sajmu ili izložbi me�unarodnog karaktera, ili u nekoj drugoj zemlji �lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije izlagao dizajn, može da u prijavi traži priznanje prava prvenstva od dana prvog izla-ganja tog dizajna. U prijavi se ne može naknadno izmeniti prikaz dizajna tako da se po svom obimu i sadržini bitno razlikuje od onog koji je odre�en opisom dostavljenim prilikom podnošenja prijave. Prijave se ispituju po re-dosledu odre�enom datumom njihovog podnošenja.

2.2.6.4. Ispitivanje prijave. Odlu�ivanje o prijaviOrgan uprave ispituje urednost podnesene prijave. Prijava je uredna

ako sadrži sastojke propisane ZPZD i ako dostavljen dokaz o uplati takse za prijavu. Ako utvrdi da prijava nije uredna, nadležni organ �e pismeno, uz navo�enje razloga, pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku koji nadležni organ odredi. Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu, ili ne plati propisane takse, nadležni organ �e prijavu odbaciti zaklju�kom. Ako je prijava uredna nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje prava na dizajn.

Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove za priznanje prava na dizajn, nadležni organ �e pismeno obavestiti podnosioca prijave o razlozima zbog kojih se pravo na dizajn ne može priznati i pozva�e ga da se, u roku koji nadležni organ odredi, izjasni o tim razlozima.

Nadležni organ �e rešenjem odbiti zahtev za priznanje prava na dizajn ako se podnosilac prijave uopšte ne izjasni, ili ako se izjasni, a nadležni organ i dalje smatra da se pravo na dizajn ne može priznati.

Do okon�anja postupka, prijava za priznanje prava na dizajn može se pretvoriti u prijavu za priznanje patenta, odnosno malog patenta.

Ako prijava ispunjava uslove za priznanje prava, nadležni organ zaklju�kom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih pet godina zaštite i troškove objave dizajna i da dostavi dokaze o izvršenim uplatama. Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama, smatra�e se da je prijava povu�ena.

Kada podnosilac prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama nadležni organ priznato pravo na dizajn, sa propisanim podacima, upisuje u Registar

258 PRIVREDNO PRAVO

dizajna, a nosiocu dizajna izdaje ispravu o dizajnu. Isprava o dizajnu ima karakter rešenja u upravnom postupku. Priznato pravo na dizajn objavljuje se u službenom glasilu nadležnog organa.

2.2.6.5. Sadržina, obim i ograni�enje prava na dizajnNosilac prava na dizajn ima isklju�ivo pravo na ekonomsko iskoriš�avanje

zašti�enog dizajna i da to pravo uskrati svakom tre�em licu. Ekonomsko iskoriš�avanje dizajna je industrijska i zanatska izrada proizvoda za tržište, na osnovu primene zašti�enog dizajna, kao i: 1) upotreba takvog proizvo-da u privrednoj delatnosti; 2) skladištenje takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet; 3) ponuda takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet; 4) stavljanje u promet takvog proizvoda; 5) uvoz takvog proizvoda i 6) izvoz takvog proizvoda.

Autor dizajna ima moralna i imovinska prava. Moralno je pravo autora dizajna da njegovo ime bude navedeno u prijavi, spisima i ispravi o diza-jnu.Imovinsko je pravo autora da uživa ekonomsku korist od iskoriš�avanja zašti�enog dizajna.

Obim prava koja se sti�u na osnovu priznatog dizajna odre�en je sadržinom opisa dizajna koji je zasnovan na podnetom prikazu.

Pravo na dizajn ne deluje prema savesnom licu koje je pre datuma priznatog prava prvenstva prijave u zemlji ve� otpo�elo koriš�enje istog dizajna u proizvodnji, ili je izvršilo sve neophodne pripreme za otpo�injanje takvog koriš�enja (pravo ranije upotrebe).

Nosilac prava na dizajn ne može da zabrani tre�em licu: 1) radnje u�injene u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe i 2) radnje umnožavanja u svrhu podu�avanja ili citiranja, pod uslovom da su takve radnje u skladu sa praksom lojalne konkurencije i da neopravdano ne ugrožavaju normalno iskoriš�avanje dizajna, kao i da je navedeno odakle je dizajn preuzet.

Pravo na dizajn ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji su proizvedeni na osnovu zašti�enog dizajna, a koji sa�injavaju deo kon-strukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila, odnosno služe isklju�ivo za potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozem-nog vozila koje je registrovano u nekoj od zemalja �lanica Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, kad se ono privremeno ili slu�ajno na�e na teritoriji Srbije.

Odredbe ovog zakona ne�e uticati na postoje�a prava vezana za žigove, patente ili male patente. Dizajn zašti�en po odredbama ZPZD uživa zaštitu i na osnovu zakona kojim se ure�uje autorsko pravo od datuma kada je dizajn nastao, odnosno od kada je izražen u odre�enoj formi.


2.2.6.6. Promet prava Pravo na dizajn ili pravo iz prijave mogu da budu predmet ugovora o

prenosu prava, o licenci, zalogi, franšizi i sl. Ugovor o prenosu ovih pra-va mora biti pisan i upisuju u Registar. Ugovori koji nisu upisani u registar nemaju pravno dejstvo prema tre�im licima.

Nosilac prava na dizajn ili podnosilac prijave mogu ugovorom o prenosu prava da prenesu pravo na dizajn, odnosno pravo iz prijave. Ugovor mora biti pisan, a sadrži nazna�enje ugovornih strana, registarski broj dizajna, registar-ski broj prijave, kao i visinu naknade, ako je naknada ugovorena.

Nosilac prava na dizajn ili podnosilac prijave može, na osnovu ugovora o licenci da ustupi pravo koriš�enja prava na dizajn, odnosno prava iz prijave. Ugovor se zaklju�uje se u pismenoj formi a mora da sadrži: nazna�enje ugov-ornih strana, registarski broj dizajna, registarski broj prijave, vreme trajanja licence i visinu naknade, ako je naknada ugovorena.

2.2.6.7. Gra�anskopravna zaštita dizajnaSudskim putem dizajn se štiti podnošenjem: 1) tužbe za otklanjanje

povrede prava na dizajn i 2) tužbe za utvr�ivanje autorstva.Tužba za otklanjanje povrede prava na dizajn podnosi se u slu�aju

povrede prava na dizajn ili prava iz prijave. Povredom prava na dizajn sma-tra se svako neovlaš�eno iskoriš�avanje zašti�enog dizajna, neovlaš�eno ob-javljivanje predmeta prijave i podražavanje zašti�enog dizajna.Tužbu zbog povrede prava na dizajn mogu da podnesu podnosilac prijave, nosilac prava na dizajn i sticalac isklju�ive licence. Ova tužba može da se podnese u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i u�inioca, a najdoc-nije u roku od pet godina od dana kada je povreda prvi put u�injena.

Tužbom za otklanjanje povrede prava na dizajn tužilac može da zahteva: 1) utvr�enje povrede prava; 2) prestanak povrede prava; 3) uništenje ili preina�enje predmeta kojima je izvršena povreda prava; 4) uništenje ili preina�enje alata i opreme uz pomo� kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava, ako je to neophodno za zaštitu prava; 5) naknadu imovinske i neimovinske (moralne) štete i opravdanih troškova postupka; 6) objavljivanje presude o trošku tuženog; 7) davanje podataka o tre�im licima koja su u�estvovala u povredi prava. Lice koje povredi pravo na dizajn od-govara za štetu po opštim pravilima o naknadi štete. Ako je povreda prava na dizajn u�injena namerno, tužilac može od tuženog, umesto naknade imovin-ske štete, da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uobi�ajene licencne na-knade koju bi primio za koriš�enje dizajna. Postupak po ovoj je hitan.

260 PRIVREDNO PRAVO

Tužbu za utvr�ivanje autorstva podnosi: 1) lice koje sebe smatra autorom dizajna ili 2) njegov pravni sledbenik. Tužilac može tužbom da zahteva od suda: 1) da utvrdi da je on autor dizajna koji je predmet prijave, ili priznatog prava na dizajn, 2) da bude naveden kao autor u prijavi i svim drugim do-kumentima, kao i u odgovaraju�im registrima, 3) objavljivanje presude o trošku tuženog i 4) naknadu moralne i imovinske štete i troškova postupka. Podnošenje ove tužbe nije vezano za rok (neograni�eno je).

2.2.6.8. Prestanak prava

Pravo na dizajn prestaje: 1) nepla�anjem takse (ako vlasnik prava na dizajn propusti da plati propisanu taksu za održavanje prava - narednog dana od dana isteka roka za pla�anje); 2) odricanjem (ako se vlasnik odre-kne prava - narednog dana od dana predaje nadležnom organu podneska o odricanju; 3) odlukom državnog organa (na osnovu sudske odluke ili odluke nadležnog organa, u slu�ajevima predvi�enim ovim zakonom - danom koji je odre�en tom odlukom); 4) prestankom nosioca prava (ako je prestalo da postoji pravno lice ili ako je umrlo � zi�ko lice koje je nosilac prava - danom prestanka pravnog lica, odnosno smrti � zi�kog lica, osim ako pravo na dizajn nije prešlo na pravne sledbenike ovih lica) i 5) ništavoš�u rešenja o priznanju prava na dizajn, odnosno me�unarodnog registrovanja (ništavost mogu is-ticati: zainteresovano lice ili javni tužilac, za svo vreme važenja prava na dizajn). Ništavost deluje ex nunc (unazad, retroaktivno) tako da se smatra da priznato pravo na dizajn nije ni postojalo. Svi ostali razlozi prestanka prava na dizajn deluju ex tunc (za ubudu�e) tako da sva dejstva priznatog dizajna do prestanka proizvode dejstva.

2.3. PRAVO NA ZAŠTITU OZNAKE GEOGRAFSKE POREKLA

2.3.1. Predmet i uslovi zaštite

Oznake geografskog porekla su imena porekla i geografske oznake za obeležavaje prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, proizvoda doma�e radinosti i usluga (�l. 1. i 2. ZOGP).

Oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirod-nih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, proizvoda doma�e radinosti i usluga.

Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji služi da ozna�i proizvod koji odande poti�e, �iji su kvalitet i posebna svojstva


isklju�ivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i �ija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na odre�enom ograni�enom podru�ju. Oznaku geografskog porekla �ini i naziv koji nije administrativni geografski naziv odre�ene zemlje, regiona ili loka-liteta, koji je dugom upotrebom u prometu postao opštepoznat kao tradiciona-lni naziv proizvoda koji poti�e sa tog podru�ja, ili je u pitanju istorijski naziv tog podru�ja, ako ispunjava uslove za zaštitu prema ZOGP.

Geografska oznaka je oznaka koja identi� kuje odre�enu robu kao robu poreklom sa teritorije odre�ene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se odre�eni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe suštinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu.

Ako su nazivi dva ili više mesta odakle proizvod poti�e identi�ni, ili go-tovo identi�ni u pisanom ili izgovorenom obliku (homonimni nazivi), zaštita takvih geografskih naziva bi�e priznata svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju uslove propisane ZOGP, na osnovu principa pravednog i ravno-pravnog tretiranja proizvo�a�a na tržištu i istinitog obaveštavanja potroša�a, osim kada to može da izazove zabunu u javnosti o ta�nom geografskom poreklu proizvoda.

2.3.2. Nazivi koji se ne mogu zaštititiOznakom geografskog porekla ne može da se zaštiti naziv: 1) koji je

protivan javnom poretku ili moralu; 2) koji predstavlja ime zašti�ene biljne sorte ili životinjske vrste; 3) �iji izgled ili sadržaj može da stvori zabunu kod potroša�a u pogledu prirode, porekla, kvaliteta, na�ina proizvodnje ili dru-gih karakteristika proizvoda; 4) koji predstavlja ta�an naziv zemlje, regiona ili lokaliteta sa koga proizvod poti�e, ali koji kod potroša�a izaziva lažnu predstavu da proizvod poti�e iz druge zemlje, regiona ili lokaliteta; 5) koji je usled dugotrajne upotrebe postao generi�an, odnosno uobi�ajen naziv za ozna�avanje odre�enog proizvoda; 6) koji nije zašti�en, ili je prestao da bude zašti�en u zemlji porekla, ili koji je prestao da se koristi u toj zemlji.

Zakon o oznakama geografskog porekla ne štiti se oznaka geografskog porekla za proizvod od vinove loze ako je ta oznaka identi�na sa imenom sorte grož�a koja je postojala na teritoriji Srbije i Crne Gore pre 1. januara 1995. godine (�lan 7. stav 2. ZOGP).

2.3.3. Postupak zaštitePravna zaštita oznaka geografskog porekla ostvaruje se u upravnom

postupku koji vodi organ uprave Republike Srbije. Odluke koji donosi taj organ kona�ne su i protiv njih se može voditi upravni spor.

262 PRIVREDNO PRAVO

Nadležni organ vodi Registar prijava imena porekla, Registar prijava geografskih oznaka, Registar prijava za priznanje statusa ovlaš�enih koris-nika imena porekla, Registar prijava za priznanje statusa ovlaš�enih korisnika geografskih oznaka, Registar imena porekla, Registar geografskih oznaka, Registar ovlaš�enih korisnika imena porekla i Registar ovlaš�enih korisnika geografskih oznaka. Registri imaju status javnih knjiga i zainteresovana lica mogu da ih razgledaju u prisustvu službenog lica.

Ovlaš�eni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno podnosi-lac prijave za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika oznake geografskog porekla može da podnese zahtev za me�unarodno registrovanje u skladu sa me�unarodnim ugovorom koji obavezuje Srbiju i Crnu Goru. Zahtev za me�unarodno registrovanje, podnosi se preko nadležnog organa.

Strano � zi�ko ili pravno lice u postupku pred nadležnim organom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili advokat. U Registar zastupnika koji vodi nadležni organ upisuju se � zi�ka i pravna lica koja ispunjavaju uslove utvr�ene zakonom kojim se ure�uju patenti.

2.3.4. Postupak po prijavi oznake geografskog porekla

Postupak za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake pokre�e se prijavom. Prijavu imena porekla, odnosno geografske oznake mogu da podnesu: 1) doma�a � zi�ka ili pravna lica koja na odre�enom geografs-kom podru�ju proizvode proizvode koji se ozna�avaju nazivom tog geograf-skog podru�ja ili udruženja tih lica, privredne komore, udruženja potroša�a i državni organi zainteresovani za zaštitu imena porekla, odnosno geografske oznake u okviru svojih aktivnosti; 2) strana � zi�ka ili pravna lica, odnosno strana udruženja, ako je ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u zemlji porekla, kada to proizilazi iz me�unarodnih ugovora.

Zaštita oznaka geografskog porekla ostvaruje se: 1) podnošenjem pri-jave imena porekla, odnosno geografske oznake i 2) podnošenjem prijave za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla odnosno geografske oznake.

Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake može da se odnosi samo na jednu oznaku ili ime geografskog podru�ja i samo na jednu vrstu proiz-voda. Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake mora sadržavati: 1) zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) opis geografskog podru�ja; 3) podaci o speci� �nim karakteristikama proizvoda.

Zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake sadrži sastojke odre�ene �lanom 16. stav 1. ZOGP. Pored navedenih sasto-


jaka, zahtev sadrži i nazna�enje ovlaš�ene organizacije koja vrši kontrolu kvaliteta proizvoda, a može da sadrži i izgled geografske oznake, ako pored re�i sadrži i eventualne � gurativne delove, ili samo � gurativne delove koji su podobni da identi� kuju geografsko poreklo odre�ene robe.

Opis geografskog podru�ja sadrži podatke o geografskom podru�ju sa koga poti�e proizvod i obuhvata bliže odre�enje administrativnih granica tog podru�ja, geografsku mapu tog podru�ja i podatke o geografskim i ljudskim faktorima koji prouzrokuju speci� �ne karakteristike, kvalitet ili reputaciju proizvoda u pitanju.

Podaci o speci� �nim karakteristikama proizvoda, ako je u pitanju pri-java geografske oznake, sadrže opis na�ina proizvodnje proizvoda, precizno nazna�enje speci� �nih karakteristika ili kvaliteta proizvoda, uklju�uju�i i po-datke o ste�enoj reputaciji, odredbe o tome ko ima pravo na upotrebu geo-grafske oznake i pod kojim uslovima, kao i odredbe o pravima i obavezama korisnika geografske oznake. Podaci o speci� �nim karakteristikama proiz-voda, ako je u pitanju prijava imena porekla, podnose se u vidu elaborata o na�inu proizvodnje proizvoda i posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda i naro�ito sadrži podatke odre�ene �lanom 18. stav 2. ZOGP.

Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake mora imati sastojke propisane ZOGP, a zavodi se u odgovaraju�i registar prijava. Ako prijava ne sadrži sastojke (što nije otklonjeno ni posle traženja organa uprave), nadležni organ �e zaklju�kom odbaciti prijavu.

Organ uprave ispituje urednost prijave imena porekla, odnosno geograf-ske oznake. Ako je prijava imena porekla, odnosno geografske oznake ured-na, nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake. Nadležni organ �e rešenjem odbiti reg-istrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake za to nisu ispunjeni uslovi propisani ZOGP.

Do okon�anja postupka, na zahtev podnosioca prijave imena porekla ili geografske oznake, uz pla�anje propisane takse, prijava imena porekla može da se pretvori u prijavu geografske oznake, i obrnuto.

2.3.5. Rešenje o registrovanju i upis u odgovaraju�i registar

Ako nadležni organ na�e da prijava imena porekla, odnosno geografske oznake ispunjava uslove za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake koji su propisani ZOGP, nadležni organ �e doneti rešenje o registro-vanju imena porekla, odnosno geografske oznake, i predmetno ime porekla, odnosno geografsku oznaku, sa propisanim bibliografskim podacima upisati

264 PRIVREDNO PRAVO

u Registar imena porekla, odnosno Registar geografskih oznaka. Registro-vano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka objavljuje se u službenom glasilu nadležnog organa.

2.3.6. Trajanje imena porekla, odnosno geografske oznake

Trajanje registrovanog imena porekla, odnosno registrovane geografske oznake nije ograni�eno.

2.3.7. Postupak po prijavi za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika oznake geografskog porekla

Postupak za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnos-no geografske oznake pokre�e se prijavom za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake. Prijavu za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake mogu da podnesu � zi�ka ili pravna lica koja na odre�enom geografskom podru�ju proizvode proizvode koji se ozna�avaju nazivom tog geografskog podru�ja, kao i udruženja tih � zi�kih i pravnih lica.

Za podnošenje prijave za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake, pla�a se propisana taksa.

Bitni delovi prijave za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika ime-na porekla, odnosno geografske oznake su: 1) zahtev za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) dokaz o obavljanju odre�ene delatnosti na odre�enom geografskom podru�ju.

Bitan deo prijave za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porek-la je i dokaz o izvršenoj kontroli kvaliteta proizvoda od strane ovlaš�ene or-ganizacije navedene u prijavi imena porekla.

Zahtev za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnos-no geografske oznake sadrži: 1) podatke o podnosiocu prijave; 2) geografski naziv koji se štiti; 3) vrstu proizvoda koji se obeležava odre�enim geograf-skim nazivom; 4) naziv podru�ja ili mesta odakle proizvod poti�e; 5) na�in obeležavanja proizvoda; 6) izgled geografske oznake ili imena porekla; 7) nazna�enje speci� �nih karakteristika proizvoda; 8) potpis podnosioca prijave; 9) dokaz o pla�enoj propisanoj taksi. Zahtev za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, pored ovih sastojaka, sadrži i nazna�enje ovlaš�ene organizacije koja vrši kontrolu kvaliteta proizvoda.

Prijava za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnos-no geografske oznake zavodi se u odgovaraju�i registar prijava ako sadrži bitne delove propisane �lanom 28. ZOGP.


Nadležni organ �e rešenjem odbiti priznanje statusa ovlaš�enog korisni-ka imena porekla, odnosno geografske oznake ako za to nisu ispunjeni uslovi odre�eni ZOGP.

Ako prijava za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake ispunjava uslove koji su propisani ZOGP, da se podnosiocu prijave prizna status ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnos-no geografske oznake, nadležni organ �e zaklju�kom pozvati podnosioca pri-jave da plati taksu za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake, za prve tri godine i troškove objave podataka o ovlaš�enom korisniku imena porekla, odnosno geografske oznake, i da dostavi dokaze o izvršenim uplatama. Ako podnosilac prijave u roku od 30 dana ne dostavi dokaze da je izvršio ove uplate, prijava �e se smatrati povu�enom, o �emu se donosi zaklju�ak.

Kada podnosilac prijave za priznanje statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake, dostavi dokaze o izvršenim uplatama, nadležni organ donosi rešenje o priznanju statusa ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake i priznati status podnosioca prijave, sa propisanim bibliografskim podacima, upisuje u Registar ovlaš�enih korisnika imena porekla, odnosno Registar ovlaš�enih korisnika geografskih oznaka.

Ovlaš�enom korisniku imena porekla, odnosno geografske oznake izdaje se isprava o statusu ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake, a propisani podaci o priznatom statusu objavljuju se u službenom glasilu.

2.3.8. Trajanje statusa ovlaš�enog korisnika

Status ovlaš�enog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake traje tri godine od dana upisa priznatog statusa u Registar ovlaš�enih ko-risnika imena porekla, odnosno Registar ovlaš�enih korisnika geografskih oznaka. Ovaj status se može, na zahtev ovlaš�enog korisnika, uz podnošenje dokaza o ispunjavanju uslova propisanih ZOGP i pla�enoj propisanoj taksi, da bude obnovljen neograni�en broj puta, sve dok traje odgovaraju�e ime porekla, odnosno geografska oznaka.

2.3.9. Sadržina i obim prava oznake geografskog poreklaRegistrovano ime porekla, odnosno geografsku oznaku, mogu da koriste

samo lica kojima je priznat status ovlaš�enih korisnika tog imena porekla, odnosno te geografske oznake, i koja su upisana u odgovaraju�i registar. Ovlaš�eni korisnici imena porekla, odnosno geografske oznake, imaju pravo

266 PRIVREDNO PRAVO

da ime porekla, odnosno geografsku oznaku koriste za obeležavanje proiz-voda na koje se ime porekla, odnosno geografska oznaka odnosi. Ovo pravo obuhvata i upotrebu imena porekla, odnosno geografske oznake na ambalaži, katalozima, prospektima, oglasima, posterima i drugim oblicima ponude, uputstvima, ra�unima, poslovnoj prepisci i drugim oblicima poslovne do-kumentacije, kao i uvoz i izvoz proizvoda obeleženih tim imenom porekla, odnosno tom geografskom oznakom. Ovlaš�eni korisnici imena porekla ima-ju isklju�ivo pravo da svoj proizvod obeležavaju oznakom “kontrolisano ime porekla”.

Lica koja nemaju status ovlaš�enih korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake, ne smeju da koriste registrovano ime porekla, odnosno registrovanu geografsku oznaku, njen prevod, transkripciju ili transliteraciju, ispisanu bilo kojim tipom slova, u bilo kojoj boji, ili izraženu na bilo koji dru-gi na�in, za obeležavanje proizvoda, i ako se toj geografskoj oznaci, odnosno imenu porekla, dodaju re�i “vrsta”, “tip”, “na�in”, “imitacija”, “po postupku” i sli�no, �ak i ako je navedeno istinito geografsko poreklo proizvoda.

2.3.10. Zabrana prenosa

Registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka ne može da bude predmet ugovora o prenosu prava, licenci, zalogi, franšizi i sli�no. Ako je registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka predmet prijavljenog ili registrovanog žiga, takav žig ne može da se prenosi, ustupa, daje u zalogu i sli�no.

2.3.11. Prestanak prava na oznaku geografskog porekla

Oznaka geografskog porekla prestaje: 1) prestankom imena porekla, odnosno geografske oznake u zemlji porekla; 2) prestankom geografske oznake na osnovu sudske odluke (po zahtevu zainteresovanog lica , ako je odre�ena oznaka postala generi�na, odnosno uobi�ajen naziv za odre�eni proizvod); 3) odricanjem ovlaš�enog korisnika; 4) ukidanjem prava (ako nadležni organ utvrdi da su prestali da postoje uslovi na osnovu kojih je pravo priznato) i 5) poništenjem rešenja kojim je priznato pravo na oznaku geograf-skog porekla.

2.3.12. Gra�anskopravna zaštitaU slu�aju povrede registrovanog imena porekla, odnosno geograf-

ske oznake, tužilac može tužbom da zahteva: 1) utvr�enje povrede imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) prestanak povrede imena porekla,


odnosno geografske oznake; 3) uništenje ili preina�enje predmeta kojima je izvršena povreda imena porekla, odnosno geografske oznake; 4) uništenje ili preina�enje alata i opreme uz pomo� kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda imena porekla, odnosno geografske oznake, ako je to neophodno za spre�avanje povrede; 5) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka; 6) objavljivanje presude o trošku tuženog; 7) davanje podataka o tre�im licima koja su u�estvovala u povredi geografske oznake, odnosno imena porekla.

Lice koje povredi registrovano ime porekla, odnosno geografsku oznaku odgovara za štetu po opštim pravilima o naknadi štete. Ako je povreda reg-istrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake u�injena namerno, tužilac može da zahteva naknadu do trostrukog iznosa stvarne štete i izmakle dobiti.

Povredom registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake, smatra se svako neovlaš�eno koriš�enje imena porekla, odnosno geografske oznake od strane bilo kog u�esnika u prometu. Povredom registrovanog ime-na porekla, odnosno geografske oznake, smatra se i podražavanje tog imena porekla, odnosno geografske oznake.

Tužbu zbog povrede registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake mogu da podnesu: 1) lica ovlaš�ena da podnesu prijavu imena porekla odnosno geografske oznake (�lan 14. ZOGP), 2) ovlaš�eni korisnici imena porekla, odnosno geografske oznake i 3) javni tužilac. Tužba se može podneti u subjektivnom roku roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i u�inioca, a najdocnije u roku od pet godina (objektivni rok) od dana kada je povreda prvi put u�injena.

268 PRIVREDNO PRAVO

Glava tre�aUGOVORI U PRIVREDI

I. POJAM UGOVORA U PRIVREDI

Ugovori u privredi su ugovori koje zaklju�uju privredni subjekti me�usobno u vršenju privredne delatnosti iz predmeta svog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Bitna obeležja ovog ugovora odre�ena su privrednim subjektima i predmetom ugovora.406 ZOO nije poimeni�no ozna�io koji ugovori se smatraju kao ugovori u privredi. U našem pravu ugovor u privredi je odre�en prema mešovitom sistemu. Mešoviti sistem predstavlja kombinaciju subjektivnih i objektivnih sastojaka.407 S obzi-rom na subjektivne sastojke, zaklju�en je ugovor u privredi: 1) ako su obe ugovorne strane privredna društva ili druga pravna lica koja obavl-jaju privrednu delatnost; 2) ako su obe strane u ugovoru preduzetnici koji obavljaju privrednu delatnost; 3) ako je jedna strana u ugovoru privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost, a druga strana preduzetnik. Objektivni sastojci proizilaze iz zahteva ZOO da ugovor zaklju�e privredni subjekti me�usobno, u obavljanju delatnosti koje sa�injavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim de-latnostima.408 Privredna delatnost je društvena aktivnost �iji je rezultat proizvodnja ili promet proizvoda i usluga, kao i njihova raspodela.409 Naše pravo nije, prema tome, prihvatilo postojanje jednostranog trgova�kog posla - da se samo na jednu stranu koja je privredni subjekat primene posebna pravila ugovora u privredi.


II. OSNOVNA OBELEŽJA UGOVORA U PRIVREDI

Ugovori u privredi mogu biti osnovni i sporedni (pomo�ni). Osnovne ugovore u privredi zaklju�uju privredni subjekti ako se oni odnose na pred-mete njihovog poslovanja. Sporedni ugovori u privredi zasnivaju se izme�u privrednih subjekata u vezi sa delatnostima koje �ine predmete njihovog po-slovanja. Za izvo�a�a radova je ugovor o gra�enju osnovni ugovor u privredi, a ugovor o prodaji, na osnovu koga su kupili barake ili kontejnere za stanovan-je radnika, je sporedni ugovor u privredi.

ZOO je, po pravilu, jedinstveno regulisao ugovore i druge pravne po-slove privrednog i gra�anskog prava. Odredbe tog zakona koje se odnose na ugovore u privredi primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izri�ito druk�ije odre�eno, s tim što se odredbe ZOO koje se odnose na ugovore shodno primenjuju i na druge pravne poslove.

Ugovori u privredi se odlikuju osobinama koje ih, ipak, izdvajaju od ugovora gra�anskog prava. Oni uvek imaju za predmet promet robe ili obavl-janje odre�enih usluga. Iako je izvor prava za ugovore u privredi i gra�anske ugovore, po pravilu, zajedni�ki sve više se pove�ava broj posebnih izvora privrednog prava. Tako su posebnim zakonima regulisani pojedini ugovori u privredi kao na primer: u železni�kom, drumskom, pomorskom, re�nom i vazdušnom saobra�aju. Ugovorno privredno pravo jednim delom stvaraju i sami privredni subjekti ili njihova stru�na udruženja. Ispoljavaju se u obliku opštih uslova poslovanja, uzansi (opštih i posebnih) i privrednih obi�aja.

Me�unarodno privredno ugovorno pravo se sve više uni� kuje donošenjem konvencija koje regulišu prodaju robe, prevoz robe i putnika, pružanje usluga, �ek, menicu itd.410

Ugovori u privredi su masovni u pravnom prometu zbog �ega se �esto zaklju�uju putem opšte (generalne) ponude, uz koriš�enje unapred priprem-ljenih obrazaca (formulara). To su teretni ugovori i privredni subjekti ih zaklju�uju sa ciljem sticanja pro� ta. Isklju�ena je mogu�nost zaklju�enja dobro�inih ugovora. Neki ugovori mogu biti zaklju�eni samo u privrednom pravu (ugovor o štediciji, o trgovinskom zastupanju, o komisionu itd). Zbog speci� �nosti privrednopravnih odnosa ZOO je predvideo i neke posebne odredbe koje važe samo za privredne subjekte. Tako je u izvršenju svojih obaveza privredni subjekat u obavezi da postupa sa pažnjom dobrog privred-nika; kad je ponu�eni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odre�ene robe, smatra se da je ponu�eni (koji �uti) prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio; u

270 PRIVREDNO PRAVO

slu�aju ugovora u privredi, poverilac može poveriti stvar javnom skladištu na �uvanje za ra�un poverioca, što proizvodi dejstvo polaganja kod suda; o vidljivim nedostacima stvari kod ugovora u privredi, kupac je dužan obaves-titi porodavca bez odlaganja itd.

Sporove koji proisti�u iz ugovora u privredi rešavaju trgovinski su-dovi. Posebna pravila postupka pred trgovinskih sudovima (uklju�uju�i i kra�e rokove za izjavljivanje pravnih lekova) omogu�avaju brže rešavanje privrednih sporova.

III. UGOVOR O PRODAJI U PRIVREDI

1. Pojam, osobineUgovorom o prodaji u privredi obavezuje se prodavac da kupcu preda

robu da bi na njoj stekao pravo svojine ili mu pribavio pravo (npr. pravo in-dustrijske svojine), a kada vršenje tog prava zahteva držanje robe da mu pre-da i robu, dok se kupac obavezuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme robu.411 Ovaj ugovor zaklju�uju izme�u sebe privredni subjekti (privredna društva, preduzetnici, zadruge itd.), a ima za predmet prodaju robe. Prodaja robe je osnovni ugovor od svih ugovora u privredi.412

Prodaja je u rimskom pravu ozna�avana kao kupoprodaja (emptio - venditio).413 Iako su evropske zemlje (izuzimaju�i Veliku Britaniju) nasta-vile pravnu tradiciju rimskog prava, za ozna�avanje prodaje ne koriste isti naziv. Tako, FGZ, i IGZ ovaj ugovor nazivaju “prodaja”. OIZ AGZ i NGZ ozna�avaju ga izrazom “kupovina”, dok SGZ koristi izraz “prodaja i kupo-vina”. GZRF, ŠvZO i GKH prodaju ozna�avaju kao “kupovinu i prodaju”. Izraz “prodaja” usvojio je ZOO (�l. 454 - 551), ali nedosledno. Naime, ZOO je odredbama �l. 534 - 537 regulisao “kupovinu na probu”. Pre donošenja i stupanja na snagu ZOO u propisima, pravnoj teoriji i praksi koriš�en je izraz “kupoprodaja” ili “kupovina i prodaja” (na primer, u Opštim uzansama za promet robom).

Pravne osobine. Ugovor o prodaji je neformalan (zakonska pisana for-ma propisana je za ugovore o prodaji nepokretnih stvari - �lan 455. ZOO), imenovan, dvostranoobavezan, teretan, kauzalan, komutativan, sa trenut-nim ili trajnim izvršenjem obaveza, sa sporazumno odre�enom sadržinom ili po pristupu.414


2. Sastojci ugovoraBitni sastojci ugovora o prodaji su roba i cena.415 Prodaja u privredi je

punovažna i kada u njoj cena nije odre�ena, jer je zakonom predvi�eno na koji na�in �e se cena odrediti. Strane svojom voljom mogu odrediti da su i drugi sastojci ugovora o prodaji bitni. Ugovor je zaklju�en kad su se strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima.

Prirodni sastojci su svojstveni odre�enom ugovoru i kada ih on ne sadrži. Prodavac je, tako, dužan predati robu kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima. Predaja robe vrši se u mestu sedišta prodavca. Tako�e, prodavac odgovara za pravne i materijalne nedostatke robe na osnovu �l. 478 - 515. ZOO i kada strane ugovorom nisu regulisale ove odnose.

Slu�ajne sastojke ugovora strane predvi�aju svojom voljom i oni se ni-kad ne podrazumevaju. Punovažni ako su mogu�i i dopušteni, a ne mogu zadirati u bitne sastojke ugovora. U ugovoru o prodaji se kao slu�ajni sastojci ugovaraju: uslov, rok, kapara, odustanica, ugovorna kazna, avans itd.

3. Roba3.1. UOPŠTE

Roba je stvar namenjena tržištu. Predmet prodaje su stvari (prvenstveno pokretne, ali i nepokretne ako imaju svojstvo robe - na primer: stanovi ili ku�e za tržište) koje su u prometu. U našem pravu ugovor o prodaji može imati za predmet elektri�nu energiju, gas, atomsku energiju itd.416 Strani i doma�i no-vac može, pod odre�enim uslovima, biti predmet prodaje - na primer, zlatni novac se prodaje za papirni novac, ili se prodaju dinari za neku stranu valu-tu.417 Hartije od vrednosti ne mogu biti predmet ugovora o prodaji.418 Naime, promet hartijama od vrednosti regulisan je posebnim zakonom.

Punovažna je prodaja budu�e robe - one koja ne postoji u momentu zaklju�enja ugovora ve� treba da se izradi ili proizvede.419 Strane mogu ugov-oriti da je budu�a roba predmet prodaje pod suspenzivnim uslovom tako da obaveza pla�anja cene nastaje u momentu nastanka i predaje robe kupcu (emptio rei speratae) - prodaja broda koji �e se tek sagraditi. Ako roba ne nastane kupac nije dužan platiti cenu.

Prodavac može prodati i tu�u robu s obzirom da predaja robe u ugov-oru o prodaji može uslediti nakon zaklju�enja ugovora.420 Prodaja tu�e robe obavezuje ugovora�e, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je roba tu�a može, ako se usled toga ne ostvaruje cilj ugovora, raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete.

272 PRIVREDNO PRAVO

Predmet prodaje može biti individualno ili generi�ki (po rodu) odre�ena roba. Kada je u �asu zaklju�enja ugovora o prodaji individualno odre�ena roba o kojoj je ugovor propala, ugovor o prodaji je ništav. Ukoliko je pred-met obaveze prodavca generi�ki odre�ena roba propaš�u te robe ne prestaje obaveza prodavca pošto rod ne propada - genera non pereunt. Ako je u�asu zaklju�enja ugovora individualno odre�ena roba bila samo delimi�no propala, kupac može raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno sniženje cene ako delimi�na propast ne smeta postizanju svrhe ugovora, ili ako za odre�enu robu postoji takav obi�aj u pravnom prometu.

Prodavac se može obavezati da �e kupcu pribaviti prodato pravo. Tako predmet ugovora o prodaji može biti prodaja prava službenosti. Vršenje tog prava zahteva i državinu stvari pa za prodavca nastaje obaveza da kupcu preda i državinu stvari. Ugovorom o prodaji može se prenositi neko pravo industrijske svojine itd.

3.2. RIZIK PROPASTI ILI OŠTE�ENJA ROBE

Rizik slu�ajne propasti ili ošte�enja robe koja je predmet prodaje snosi prodavac sve dok je roba u njegovom posedu. Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate robe raskinuo ugovor i tražio zamenu robe. Ako predaja individualno odre�ene robe nije izvršena zbog docnje kup-ca, rizik prelazi na kupca u �asu njegovog dolaska u docnju. Kad je pred-met ugovora roba odre�ena po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio robu o�igledno namenjenu za izvršenje predaje i o tome poslao obaveštenje kupcu. Ukoliko zbog prirode robe odre�ene po rodu pro-davac ne može izdvojiti jedan njihov deo, dovoljno je da je prodavac izvršio sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti robu i o tome odaslao obaveštenje kupcu.

Ako je pre predaje rizik slu�ajne propasti ili ošte�enja robe prešao na kupca, prodavac je dužan �uvati robu sa pažnjom dobrog privrednika, i radi toga preduzeti potrebne mere. Prodavac nema pravo na naknadu troškova potrebnih radi o�uvanja robe. On je ovlaš�en položiti robu kod suda ili je prodati na javnoj prodaji.

4. CenaOsnovna obaveza kupca je da isplati cenu. Cena je nov�ani ekvivalent

za robu koju prodavac prodaje kupcu i mora biti izražena u novcu.421 Ako cena nije izražena u novcu nego u jednoj ili više stvari tada izme�u ugovornih strana nije zaklju�ena prodaja nego ugovor o razmeni; zakupu ili neki drugi


imenovani ugovor.Cena je bitan sastojak ugovora. Ona se, po pravilu, odre�uje ugovorom

izri�ito (odre�ena cena) ili ugovor sadrži dovoljno podataka pomo�u kojih bi se ona mogla odrediti (odrediva cena). Ako cena u ugovoru o prodaji u privre-di nije odre�ena ili odrediva kupac je dužan platiti cenu koju je prodavac re-dovno napla�ivao u vreme zaklju�enja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu. Razumna cena je teku�a cena u vreme zaklju�enja ugovora, a ako se ni ona ne može utvrditi cenu �e odrediti sud prema okolnostima slu�aja.422

Cena je odrediva kada je odre�ivanje cene povereno tre�em licu. Ako tre�e lice kome je povereno odre�ivanje cene ne�e ili ne može da je odredi, a ugovora�i se ne slože naknadno o odre�ivanju cene niti ugovor raskinu, smatra�e se da je ugovorena razumna cena. Ne proizvodi dejstvo odredba ugovora kojom se odre�ivanje cene ostavlja na volju jednom ugovara�u.423 U tom slu�aju kupac duguje cenu kao da ona nije odre�ena.

Kada su kupac i prodavac ugovorili teku�u cenu, kupac duguje cenu utvr�enu zvani�nom evidencijom na tržištu mesta prodavca u vreme kada je trebalo da usledi ispunjenje. U odsustvu evidencija teku�a cena se odre�uje na osnovu elemenata pomo�u kojih se prema obi�ajima tržišta utvr�uje cena. Sud �e, prilikom odre�ivanja cene, uzeti u obzir obi�aje važe�e na tržištu mesta prodavca.

Kada je ugovorena cena ve�a od one koja je propisana, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je ve� isplatio cenu ima pravo zahtevati da mu se vrati razlika. Ukoliko je ugovorena cena niža od propisane prodavac je ovlaš�en zahtevati iznos propisane cene.

5. Obaveze prodavcaOsnovne obaveze prodavca u ugovoru o prodaji su: da isporu�i prodatu

robu kupcu, prenese mu na robi pravo svojine i zaštiti kupca od materijalnih i pravnih nedostataka nedostataka robe.424

5.1. ISPORUKA ROBE KUPCU

5.1.1. UopšteUgovor o prodaji obavezuje prodavca da kupcu isporu�i robu da bi na

njoj stekao pravo svojine ili mu prenese neko drugo pravo.425 Pod pojmom isporuka smatraju se sve radnje koje je prodavac dužan obaviti, prema ugov-oru i prirodi posla, da bi kupac mogao primiti isporuku.426 Isporuka se razli-kuje od predaje stvari (traditio) u gra�anskom pravu kao uslovu za sticanje

274 PRIVREDNO PRAVO

prava svojine. Zaklju�enjem ugovora o prodaji u gra�anskom pravu nastaje izme�u prodavca i kupca obligacioni odnos koji je osnov (titulus) za stican-je stvarnog prava na stvari ili nekog drugog prava.427 U privrednom pravu isporuka ima prvenstveno obligaciono - pravni, a u gra�anskom pravu stvarno - pravni karakter.428 Ipak, kupac kome je roba isporu�ena, po pravilu, na njoj sti�e pravo svojine.429 Stoga se može dogoditi da je izvršena isporuka, ali da prodavac nije predao robu kupcu da bi na njoj mogao ste�i pravo svojine.430

5.1.2. Na�in isporukeIsporuka robe obavlja se � zi�kom (realnom) predajom te robe u posed sti-

caoca, simboli�nom isporukom - predajom kupcu isprave na osnovu koje može raspolagati sa tom robom, kao i uru�enjem nekog dela stvari ili izdavajanjem ili drugim ozna�avanjem stvari koje zna�i predaju stvari (na primer: predajom klju�eva skladišta, predajom robnih dokumenata: skladišnice, tovarnog lista, teretnice itd) ili � ktivnom predajom (predaja se vrši izjavama volje ugovornih strana kojom se menja osnov držanja robe).431 Fiktivna isporuka robe može se izvršiti kratkom rukom (traditio brevi manu) ako je kupac ve� bio u državini robe npr.: kao zakupac poslovnog prostora ili skladištar, pa kupi robu i stekne pravo svojine u trenutku zaklju�enja ugovora.432 Isporuka robe je � ktivna ako je prodavac prodao robu i na njoj preneo svojinu na kupca, ali je robu zadržao po nekom drugom osnovu, koji je uži od prava svojine - kao skladištar, os-tavoprimac itd. (constitutum possessorium). Kupac sti�e pravo svojine na robi u trenutku zaklju�enja ugovora o prodaji.433 Ugovorom o prodaji može se preneti i pravo svojine na robi koju drži tre�e lice (npr.: skladištar, ostavo-primac, zakupac, poslugoprimac itd). Pravo svojine na robi prelazi na kupca u trenutku zaklju�enja ugovora i smatra se da je tada izvršena i isporuka (ces-sio vindicationis). Tre�e lice ima pravo da prema novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao i prema ranijem vlasnku.434

Pravo svojine na nepokretnost sti�e se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovaraju�i na�in odre�en zakonom .

Ako nije šta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz prirode konkretnog ugovora prodavac je dužan predati stvar kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima. Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kada je prodavac bio dužan da mu ih preda.

5.1.3. Mesto isporukeProdavac je dužan predati robu u mestu predvi�enom ugovorom. Kad

mesto predaje nije odre�eno ugovorom, predaja stvari vrši se u mestu u kome je prodavac u �asu zaklju�enja ugovora imao svoje sedište, odnosno prebivalište


(a u nedostatku ovoga svoje boravište). Ako je u vreme zaklju�enja ugovo-ra stranama bilo poznato gde se individualno odre�ena roba nalazi, odnosno gde treba da bude izra�ena, isporuka robe vrši se u tom mestu. Isporuka robe odre�ene po rodu koja se prema ugovoru ima uzeti iz odre�enog stovarišta ili mase, vrši se u mestu gde se to stovarište ili masa nalazila u trenutku zaklju�enja ugovora.

U slu�aju da je, prema ugovoru o prodaji, potrebno izvršiti prevoz robe u drugo mesto koje je razli�ito od mesta isporuke, a ugovorom nije odre�eno mesto ispunjenja zaklju�ena je distanciona prodaja. Tada se sma-tra da je isporuka izvršena uru�enjem stvari prevoziocu ili licu koje organi-zuje otpremu (vozaru ili špediteru).435 Ukoliko postoji sumnja o tome da li �e se isporuka izvršiti u mestu otpreme ili mesu opredeljenja, isporuka �e se izvršiti u mestu otpreme. Mesto otpreme je utovarna stanica, luka ukrcaja ili pristanište prodavca. Mesto opredeljenja je mesto odre�eno ugovorom u koje bi roba trebalo da bude isporu�ena.436 Prodavac koji je dužan poslati robu kupcu mora zaklju�iti na uobi�ajeni na�in i pod uobi�ajenim uslovima ugovore potrebne za izvršenje prevoza do odre�enog mesta i isporu�iti robu kupcu u vreme predvi�eno ugovorom.

5.1.4. Rok (vreme) isporuke

Rok isporuke robe se, po pravilu, odre�uje ugovorom. Strane, me�utim, mogu propustiti da odrede rok isporuke ugovorom. U tom slu�aju prodavac je dužan da izvrši prodaju u razumnom roku posle zaklju�enja ugovora, s obzirom na prirodu robe i na ostale okolnosti. Isporuka robe o roku može biti odre�ena kao bitni sastojak ugovora ili kao nebitni. Ako je rok bitni sastojak ugovora (� ksni rok) isporuka robe se mora izvršiti u roku odre�enom ugovo-rom, i kad taj dan pada u nedelju ili državni praznik.437 Ako prodavac robu ne isporu�i u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Kupac može održati ugovor na snazi ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.438 Precizno odre�ivanje dana isporuke ne zna�i da, samim tim, rok postaje bitni sastojak ugovora.439

Iz prirode ugovora o prodaji može proizilaziti da ispunjenje o roku nije bitan sastojak ugovora. U tom slu�aju prodavac zadržava pravo da i posle isteka roka isporu�i robu, a kupac da zahteva njenu isporuku. Ako dužnik želi raskinuti ugovor, mora ostaviti prodavcu primeren naknadni rok za isporuku robe. Ukoliko prodavac robu ne isporu�i ni u naknadnom roku ugovor o pro-daji se raskida po samom zakonu.440

Strane mogu odrediti rok isporuke upotrebom odre�enih izraza kao što

276 PRIVREDNO PRAVO

su: “po�etkom meseca”, “sredinom meseca”, “kraj meseca”. Ovi izrazi zna�e: “po�etak meseca” - prvi dan u mesecu, “sredina meseca” - petnaesti, a “kraj meseca” - poslednji dan u mesecu, ako što drugo ne proizilazi iz namere strana ili iz prirode ugovornog odnosa.441 Upotreba bilo kojeg od navedenih izraza odre�uje u koji dan �e se isporuka izvršiti.442 Ugovorom o prodaji može biti ugovorena primena Opštih uzansi za promet robom ili iz okolnosti proizilaziti da su njihovu primenu strane imale u vidu. Tako, rok isporuke odre�en u ugovoru izrazom: “po�etkom meseca” - ozna�va vreme od prvog do zaklju�no desetog dana u mesecu. U tom slu�aju upotrebljeni izrazi zna�e da �e se predaja robe izvršiti u toku izvesnog perioda vremena. Ako ugovo-rom nije odre�eno koja �e strana imati pravo da odredi datum predaje u grani-cama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti slu�aja proizilazi da je odre�eivanje datuma predaje ostavljeno kupcu. Ukoliko na je-dan od navedenih na�ina nije odre�en datum predaje robe, prodavac je dužan izvršiti predaju u razumnom roku posle zaklju�enja ugovora. Razumni rok se odre�uje s obzirom na prirodu robe i na ostale okolnosti.443

Prodaja je dvostrano obavezni ugovor koji je podvrgnut pravilima is-tovremenog ispunjenja obaveza. Stoga, ako što drugo nije ugovoreno ili uobi�ajeno, prodavac nije dužan predati robu ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno u�ini, ali kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što je imao mogu�nost da pregleda stvar.

Ako se predaja robe ostvaruje uru�enjem prevoziocu ili licu koje organi-zuje prevoz, prodavac je ovlaš�en: 1) da odloži odšiljanje robe prevoziocu do isplate cene ili 2) da pošalje robu tako da zadrži pravo da raspolaže sa njom za vreme prevoza. Ukoliko je prodavac zadržao pravo da raspolaže robom za vreme prevoza on može zahtevati da roba ne bude predata kupcu u mestu opredenjenja dok ne isplati cenu, a kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što je imao mogu�nost da pregleda robu. Kupac nije ovlaš�en odbiti isplatu cene zbog toga što nije imao mogu�nosti da pregleda stvar, ako ugovor predvi�a pla�anje uz predaju odgovaraju�e isprave.

5.2. ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE STVARI

Ugovor o prodaji je dvostrano obavezan i sa naknadom (teretan). Stoga prodavac odgovara za materijalne nedostatke i pravne nedostatke robe.

5.2.1. Odgovornost prodavca za materijalne nedostatkePojam. Kupac kupuje robu da bi na njoj stekao pravo svojine i koristio

je za odgovaraju�u svrhu. Samo roba koja je ispravna i ima potrebne osobine


može se upotrebljavati na ugovoreni odnosno uobi�ajen na�in. Prodavac ga-rantuje da roba ima svojstva koja se obi�no kod prodate robe nalaze i koja se pretpostavljaju.444 Na osnovu tih okolnosti kupac je i odredio prodajnu cenu.445 Prodavac je odgovoran kupcu ako se, suprotno tome, utvrdi da roba nema potrebna svojstva.

Prodavac odgovara za materijalne nedostatke robe koje je ona imala u �asu predaje kupcu. Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaza rizika na kupca ako su posledica uzroka koji je posto-jao pre toga (životinja predata kupcu je bila zaražena pre predaje, i nakon toga, ugine), bez obzira da li mu je nedostatak bio poznat.

Materijalni nedostatak postoji: 1) ako roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet; 2) ako roba nema potrebna svojstva za naro�itu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata; 3) ako roba nema svojstva i odlike koje su izri�ito ili pre�utno ugovorene odnosno propisane; 4) kada je prodavac pre-dao robu koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obaveštenja.

U slu�aju da roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet ili ako roba nema svojstva i odlike koje su izri�ito ili pre�utno ugovorene odnosno propisane, prodavac ne odgovara za nedostatke robe ako su u �asu zaklju�enja ugovora oni bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati. Tada se pretpostavlja da je kupac pristao da kupi robu sa tim nedostacima.446 Me�utim, ako je prodavac izjavio da roba nema nikakve nedostatke ili da roba ima odre�ena svojstva ili odlike prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti. Odgovornost prodavca za materijalne nedostatke robe je isklju�ena i kada je ona prodata na javnoj pro-daji.

Vidljivi i skriveni nedostaci robe. Vidljivi nedostaci robe su oni koje bi brižljivo lice, sa prose�nim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac mogao lako opaziti, pri uobi�ajenom pregledu stvari. Vidlji-vi nedostatak se, shodno tome, odre�uje objektivno, prema zamišljenom, prose�nom kupcu, a ne prema brižljivosti konkretnog kupca. Kupac je dužan da primljenu stvar na uobi�ajeni na�in pregleda ili je da na pregled, �im je to prema redovnom toku stvari mogu�e. O vidljivim nedostacima kupac je dužan obavestiti prodavca bez odlaganja. Ako kupac prodavca ne obavesti o vidljivom nedostatku bez odlaganja, gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.

278 PRIVREDNO PRAVO

Skriveni nedostaci robe se ne mogu otkriti uobi�ajenim pregledom, pri-likom preuzimanja stvari, nego tek nakon prijema robe. Prodavac odgovara i za takve nedostatke do isteka šest meseci od predaje robe, izuzev kada je ugovorom odre�en duži rok, ako je kupac o tom nedostatku obavestio prodavca bez odlaganja. Ako je kupac neblagovremeno podneo prigovor zbog skrivenih nedostataka robe, gubi prava prema prodavcu. Prodavac, me�utim, može prihvatiti i neblagovremeni prigovor. Odgovornost prodav-ca za materijalne nedostatke robe je dispozitivnog karaktera pa je ugovora�i mogu ograni�iti ili sasvim isklju�iti. To može proizilaziti iz izraza upotre-bljenih u ugovoru - na primjer da se kupuje roba “takva - kakva “ “vi�eno - odobreno” (isklju�uje se odgovornost prodavca za vidljive nedostatke) ili prodaja “�uture”. Ništava je odredba ugovora o ograni�enju ili isklju�enju odgovornosti za nedostatke robe ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu odredbu koriste�i svoj poseban monopolski položaj. Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostataka robe zadržava ostala prava zbog tih nedostataka. Da bi zaštitio svoja prava zbog nedostatka robe kupac mora blagovremeno podneti prigovor prodavcu da roba ima nedostatak.

Prava kupca. Ako je kupac blagovremeno i uredno obavestio prodav-ca da stvar ima vidljivi ili skriveni nedostatak može alternativno zahtevati od prodavca: 1) ispunjenje ugovora (tj. da prodavac nedostatak ukloni ili mu preda drugu robu bez nedostatka); 2) sniženje cene ili 3) izjaviti pro-davcu da raskida ugovor. Kupac ne gubi pravo i kada nije blagovremeno i uredno obavestio prodavca ako je prodavac nesavestan. Kupac koji je zbog nedostataka predate robe pretrpeo štetu (bez obzira da li je zahtevao ispun-jenje ugovora ili sniženje cene ili raskid ugovora) ima pravo i na naknadu štete po pravilima o ugovornoj odgovornosti za štetu. Kada je kupac zbog nedostataka predate robe pretrpeo štetu i na drugim svojim stvarima ili je zbog toga smanjena njegova imovina ima pravo i na naknadu vanugovorne štete. ZOO (prodavac je kupcu prodao zaraženog konja te, osim obaveze da kupcu naknadi štetu nastalu neispunjenjem ugovora o prodaji, duguje mu i naknadu vanugovorne štete prouzrokovane tako što se zaraza sa predatog konja proširila i na ostale zdrave kup�eve konje).

Ukoliko se kupac opredelio za ispunjenje ugovora, a prodavac ga ne dobije u razumnom roku kupac može: 1) da zahteva sniženje cene ili 2) izja-viti da raskida ugovor.


5.2.2. Garancija za ispravno funkcionisanje robeGarancija za ispravno funkcionisanje stvari je vrsta odgovornosti pro-

davca za materijalne nedostatke odre�ene vrste stvari (tehni�ke robe), na os-novu garantnog lista predatog kupcu. U pravnoj teoriji se ova vrsta odgov-ornosti ozna�ava kao ugovorna, dok se opšta odgovornost prodavca za bilo koju prodatu stvar naziva zakonskom.447 Ako je predmet prodaje odre�ena tehni�ka roba (neka mašina, motor, aparat i sl.) za ispravno funkcionisanje te stvari odgovaraju i prodavac i proizvo�a�. Neki tehni�ki proizvodi moraju biti snabdeveni garantnim listom �ija je sadržina odre�ena propisima. Podavac tehni�ke robe, u tom slu�aju, mora predati kupcu garantni list.448 Garantnim listom proizvo�a� jem�i da �e roba ispravno funkcionisati u toku odre�enog vremena, ra�unaju�i od njene prodaje kupcu.

Kupac može, ako roba ne funkcioniše ispravo u predvi�enom vremenu, zahtevati od prodavca ili od proizvo�a�a ili od uvoznika, odnosno zastupnika strane � rme da robu opravi u razumnom roku ili ako to ne u�ini da mu, umesto nje, preda robu koja ispravno funkcioniše. Ako je jedno od navedenih prava kupac ostvario prema prodavcu, prodavac se može (za iznos naknade štete) regresirati od proizvo�a�a, odnosno uvoznika ili zastupnika strane � rme. Pro-davac, osim toga, ima pravo i na naknadu štete koju je pretrpeo zbog toga što je bio lišen upotrebe stvari od trenutka traženja opravke ili zamene do njiho-vog izvršenja.

Garantni rok se, u slu�aju manje opravke, produžava za vreme dok je kupac bio lišen upotrebe stvari. Kada je zbog neispravnog funkcionisanja stvar zamenjena ili bitnije opravljena, garantni rok po�inje ponovo te�i od zamene odnosno vra�anja bitnije opravljene robe. Ako je zamenjen ili bitnije popravljen samo neki deo robe, garantni rok po�inje ponovo te�i samo za taj deo. Ukoliko prodavac u razumnom roku ne opravi ili zameni robu kupac je ovlaš�en raskinuti ugovor ili sniziti cenu i zahtevati naknadu štete. Ova ovlaš�enja kupac može vršiti samo prema prodavcu kao ugovornoj strani, a ne i prema proizvo�a�u, uvozniku odnosno zastupniku strane � rme (davaocu garancije). Prodavac odnosno davalac garancije dužan je da o svom trošku prenese robu do mesta gde bi trebalo da se popravi ili zameni, kao i da po-pravljenu, odnosno zamenjenu robu vrati natrag kupcu. Iako kupac ostaje vlasnik robe predate na opravku ili zamenu prodavac odnosno davalac garan-cije snosi rizik za njenu slu�ajnu propast ili ošte�enje.

U izradi pojedinih delova tehni�ke robe ili u izvršenju pojedinih radnji neretko u�estvuje više samostalnih proizvo�a�a (tako, u proizvodnjji automo-bila u�estvuje mnoštvo kooperanata kao samostalnih proizvo�a�a pojedinih

280 PRIVREDNO PRAVO

delova). Za takvu robu � nalni proizvo�a� izdaje garantni list i odgovara za njeno ispravno funkcionisanje u garantnom roku, a kooperanti odgovaraju � nalnom proizvo�a�u za neispravno funkcionisanje robe koje poti�e od tih delova ili od radnji, sve dok ne prestane odgovornost � nalnog proizvo�a�a prema kupcu robe. Prava kupca prema proizvo�a�u po osnovu garantnog lista gase se nakon isteka jedne godine ra�unaju�i od dana kada je od njega tražena opravka ili zamena robe.

5.2.3. Odgovornost za pravne nedostatke (zaštita od evikcije)Prodavac je dužan kupcu preneti pravo svojine ili prodato pravo tako

da mu obezbedi mirno uživanje stvari odnosno prava. Stoga on odgov-ara ako na prodatoj stvari odnosno pravu postoji neko pravo tre�eg koje isklju�uje, umanjuje ili ograni�ava kup�evo pravo, a u �ijem postojanju ku-pac nije obavešten, niti je pristao da uzme robu optere�enu tim pravom. Ako je prodavac prodao kupcu neko pravo dužan je garantovati da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje. Prodavac se, prvenstveno, mora “li�no uzdržati od svakog uzneimiravanja kupca”,449 ali i da štiti kupca od pretenzija tre�eg lica. Prodavac, naime, odgovara kupcu ako je npr. pro-dao tu�u stvar te vlasnik zahteva vra�anje stvari podnošenjem vlasni�ke tužbe - rei vindicatio; ili je predata nepokretnost optere�ena hipotekom ili pravom službenosti; ili su na šasiji i motoru automobila falsi� kovani brojevi umesto tvorni�kih što onemogu�ava upotrebu automobila itd.

Odgovornost za pravne nedostatke nastaje samo ako o nedostacima kupac nije obavešten, niti je pristao da kupi robu optere�enu tim pravom. Ukoliko tre�e lice polaže neko pravo na robu kupac je dužan o tome obav-estiti prodavca i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi robu od prava ili pretenzije tre�eg (npr. tre�e lice vlasni�kom tužbom zahteva vra�anje svoje stvari koju je prodavac prodao kupcu). Takva dužnost kupca ne postoji kada je prodavcu ve� poznato da tre�e lice polaže pravo na robu (npr. vlasnik robe od prodavca tužbom zahteva naknadu deliktne štete zbog kra�e robe, a od kupca vra�anje robe).

Kada je predmet ugovora stvar odre�ena po rodu kupac je ovlaš�en poz-vati prodavca da mu isporu�i drugu robu bez pravnog nedostatka. U slu�aju da prodavac ne postupi po zahtevu kupca, a roba bude oduzeta (vlasni�ki zahtev tre�eg lica je usvojen) ugovor se raskida po samom zakonu.


6. Obaveze kupca6.1. UOPŠTE

Osnovne obaveze kupca su isplata cene i preuzimanje robe. Ugovorom, privrednim obi�ajima ili zakonom mogu se predvideti i druge obaveze kup-ca.

6.2. ISPLATA CENE

Vreme isplate. Kupac je dužan platiti cenu u vreme odre�eno u ugovoru. S obzirom na trenutak predaje robe prodavac i kupac mogu ugovoriti: 1) da je prodavac dužan predati kupcu robu pre nego što mu cena bude potpuno ispla�ena ili 2) da je kupac dužan platiti cenu pre predaje robe - predaja uz pretplatu. Ako takav sporazum izostane (ili to nije odre�eno obi�ajima) važi dispozitivna odredba �lana 516. stav 2. ZOO - da se pla�anje vrši u �asu u kome se vrši predaja robe.

Kada prodavac vrši uzastopne (sukcesivne) isporuke kupac je dužan is-platiti cenu za svaku isporuku u �asu njenog preuzimanja, a ako je kupac dao prodavcu predujam, prve isporuke napla�uju se iz predujma. Ova pravila u pogledu isplata cena u slu�aju uzastopnih isporuka primenjuju se samo ako nije što drugo ugovoreno ili suprotno ne proizilazi iz okolnosti posla. Ako roba prodata na kredit daje plodove ili kakve druge koristi kupac, suprotno opštim odredbama koje regulišu docnju dužnika zbog neispunjenja nov�ane obaveze, duguje kamatu od kad mu je roba predata bez obzira na to da li je dospela obaveza za isplatu cene.

Mesto isplate. Kupac je dužan platiti cenu na mestu odre�enom ugovo-rom. Ako mesto isplate nije odre�eno ugovorom ili ne proizilazi iz obi�aja koje su strane ugovorile (ili iz okolnosti ugovora proizilazi da su htele pri-meniti obi�aje), pla�anje se obavlja u mestu u kome se vrši predaja robe.

6.3. PREUZIMANJE STVARI

Kupac je, osim isplate cene, obavezan da preuzme robu koju mu predaje prodavac, a to je, istovremeno, i njegovo ovlaš�enje. Preuzimanje robe zna�i vršenje potrebnih radnji od strane kupca da bi predaja bila mogu�a (npr. ku-pac je prodavcu radi preuzimanja robe dužan poslati specijalno teretno vozi-lo), kao i u odvoženju odnosno odnošenju robe. Kada kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme robu �ija mu je predaja ponu�ena na ugovoren ili uobi�ajen na�in i na vreme, prodavac je ovlaš�en, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac ne�e isplatiti cenu, da raskine ugovor.

282 PRIVREDNO PRAVO

Kupac kome je roba uru�ena a on ho�e da je vrati prodavcu nakon što je raskinuo ugovor ili je, umesto nje, zahtevao drugu stvar, dužan je robu �uvati sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog doma�ina i sa tim ciljem preduzeti potrebne mere za o�uvanje robe. Ako mere preduzete za o�uvanje robe, izazivaju troškove kupac je ovlaš�en da ih zahteva od prodavca. Kupac može odbiti da primi robu koja mu je upu�ena u mesto opredeljenja i tamo stavljena na raspolaganje. U tom slu�aju dužan je da za ra�un prodavca, ako prodavac nije prisutan u mestu opredeljenja niti ovlaš�eno lice koje bi je preu-zelo u njegovo ime, da preuzme robu, a pod uslovima da je to mogu�e bez isplate cene i bez ve�ih nezgoda ili preteranih troškova. Kupac je, pod pret-postavkama odre�enim ZOO, ovlaš�en položiti robu kod suda ili je prodati.

IV. MODALITETI UGOVORA O PRODAJI

1. Ugovor o prodaji po uzorku ili modeluOvaj ugovor je vrsta prodaje na osnovu koga nastaje obaveza prodavca

da kupcu preda stvar koja je, po kvalitetu, saobrazna uzorku ili modelu, koga je pokazao prodavac deponovao kod kupca ili tre�eg lica posle zaklju�enja ugovora.

Model je trodimenzionalna kreacija stvari (npr. opeka, automobil, �izme, pe�) u originalnoj veli�ini ili srazmerno umanjenom obliku, koji verno odražava osobine stvari. Uzorak je manja koli�ina stvari prema ko-joj �e se isporu�iti sva koli�ina prodate stvari. Prodaja po uzorku ili mod-elu se, naj�eš�e, zaklju�uje preko trgovinskog zastupnika ili na sajmovima. Kvalitet stvari se u prodaji po modelu ili uzorku utvr�uje upu�ivanjem na model ili uzorak. Ako su se strane pozvale na model ili uzorak ali i opisale kvalitet stvari tako da izme�u njih postoji suprotnost, relevantna su svojstva pokazanog modela ili uzorka.

Prodaju po uzorku ili modelu dokazuje strana koja za to ima pravni in-teres, tj. prvenstveno kupac. Uzorak ili model se nakon zaklju�enja ugovora deponuje kod druge strane (naj�eš�e kupca) ili tre�eg lica (npr. posrednika), o �emu se izdaje odgovaraju�a overena priznanica ili potvrda. Stvar koju prodavac predaje kupcu, na osnovu ovog oblika prodaje, mora biti striktno saobrazna uzorku ili modelu. Dozvoljeno je odstupanje koje je nebitno (ne-znatno) tako da ne umanjuje svojstvo stvari u meri koja bi je �inila nesao-braznom modelu ili uzorku.


Ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za ma-terijalne nedostatke stvari. Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti ako je uzorak, odnosno model, podneo kupac radi obaveštenja i približnog odre�ivanja osobine stvari, bez obe�anja saobraznosti.

2. Prodaja radi pokri�aProdaja radi pokri�a ovla�šuje prodavca da, nakon raskida ugovora o

prodaji, tre�em licu proda robu koju kupac nije preuzeo ili mu nije isplatio cenu, te zahteva naknadu štete koju je zbog toga pretrpeo. Ovu prodaju pro-davac (poverilac) može izvršiti ako je izme�u strana bio zaklju�en ugovor o prodaji koji je raskinut. Ugovor može biti raskinut po samom zakonu (kad je rok bitan sastojak ugovora) ili izjavom volje jedne strane, zbog toga što je ku-pac pao u docnju sa isplatom cene ili stvar nije preuzeo u odre�enom roku.

Prodavac može izvršiti prodaju radi pokri�a samo ako je predmet raskinutog ugovora o prodaji roba odre�ena po rodu. Potrebu za prodajom radi pokri�a, u slu�aju spora, prodavac ne mora dokazivati. Prodaja radi pokri�a mora se izvršiti u razumnom roku i na razuman na�in. Razuman rok je pravni standard koga �e sud konkretizovati u svakom pojedinom slu�aju, a ra�una se od raskida ugovora o prodaji. Prodavac može izvršiti prodaju sve dok ne protekne rok predvi�en za zastarelost potraživanja iz raskinutog ugovora o prodaji. On se ne može koristiti prodajom radi pokri�a ako iz nje-govog ponašanja proizilazi da je, ustvari, odustao od ugovora i da bi time zloupotrebio svoje pravo. Prodaju radi pokri�a prodavac mora izvršiti u rela-tivno kratkom roku, koji predstavlja razuman rok. Tako�e, prodavac je dužan da prodaju radi pokri�a izvrši na razuman na�in, kao dobar doma�in, odnosno dobar privrednik. Prodavac robu može prodati na bilo kojem tržištu u zemlji, s tim što je o nameravanoj prodaji prodavac dužan obavestiti kupca (kupac bi, u tom slu�aju, mogao npr. saopštiti prodavcu na kojem tržištu je najpovoljnije obaviti prodaju radi pokri�a i sl). Propuštanje ove obaveze prodavca može uticati na visinu naknade štete koju zahteva od kupca iz raskinutog ugovora o prodaji.

Kada je prodajom radi pokri�a prodavac ostvario cenu koja je ve�a od ugovorene on nije u obavezi da razliku u ceni plati kupcu, ali bi se ona odbila od ugovorne štete koju je prodavac pretrpeo raskidom prodaje. Ako je pro-davac prodajom radi pokri�a postigao manju cenu od one koja je bila odre�ena raskinutim ugovorom, prodavac ima pravo da zahteva razliku izme�u cene odre�ene ugovorom i cene koja je postignuta prodajom radi pokri�a.

284 PRIVREDNO PRAVO

3. Kupovina radi pokri�aOvaj ugovor ovlaš�uje kupca (poverioca) da, nakon raskida ugovo-

ra o prodaji, kupi robu koju mu prodavac (dužnik) nije isporu�io i tako umanji razmere konkretne štete koju trpi. Ovlaš�enje na kupovinu stvari radi pokri�a sti�e kupac ako su ostvarene odre�ene pretpostavke. Ona je mogu�a samo nakon raskida ugovora o prodaji koji bio zaklju�en. Ugovor može biti raskinut zbog docnje prodavca u izvršenju obaveze predaje robe ili zbog toga što ona ima nedostatke. Irelevantno je da li je prodaja raskinuta izja-vom volje kupca ili je raskid nastupio po samom zakonu (kad je ispunjenje u roku bitan sastojak ugovora).

Kupac može izvršiti kupovinu radi pokri�a samo u slu�aju da je pred-met raskinutog ugovora o prodaji bila roba odre�ena po rodu i da se kupuje, tako�e, roba odre�ena po rodu. Potrebu za izvršenje kupovine radi pokri�a kupac ne mora dokazivati. Kupovina se mora izvršiti u razumnom roku i na razuman na�in. Razuman rok je pravni standard koga �e sud konkretizovati u svakom pojedinom slu�aju, a ra�una se od raskida ugovora o prodaji, s tim što ne može biti duži od roka zastarelosti potraživanja predvi�enog za takav ugovor. Ali, kupac se ne može koristiti kupovinom radi pokri�a ako iz nje-govog ponašanja (�utanja ili drugih okolnosti) proizilazi da je on odustao od ugovora i ako bi to predstavljalo zloupotrebu prava (tj. bilo protivno na�elu poštenja i savesnosti. Kupac bi, ustvari, kupovinu radi pokri�a trebalo da izvrši u relativno kratkom roku, po proteku roka isporuke robe, da bi na taj na�in nadoknadio potrebu za robom koje mu prodavac nije isporu�io jer bi, po pravilu, kratki rok u kome je mogu�e izvršiti kupovinu radi pokri�a, predstavljao razuman rok.

Kupovina radi pokri�a mora biti izvršena na razuman na�in. Kupac bi robu mogao nabaviti u bilo kojem mestu u zemlji ako je postupao sa pažnjom dobrog privrednika odnosno dobrog doma�ina. Kupac može kupiti robu odgovaraju�eg kvaliteta, lošijeg kvaliteta ili boljeg kvaliteta od onog predvi�enog ugovorom, za istu, manju ili višu cenu od cene odre�ene u raskinutom ugovoru. Ako je kupac za robu odgovaraju�eg kvaliteta platio višu cenu od cene odre�ene raskinutim ugovorom, kupac ima pravo zahte-vati razliku cene od prodavca. Kad je kupac kupio robu po ceni koja je niža od one odre�ene ugovorom nije u obavezi da prodavcu vrati razliku cene. Kupac nema pravo da na ime naknade štete zahteva razliku u ceni u slu�aju da je po višoj ceni kupio robu radi pokri�a boljeg, a ne odgovaraju�eg kvaliteta. Ukoliko roba ima tržišnu cenu kupac je u obavezi da je kupi po toj ceni. Kada na razli�itim tržištima cena nije ista kupcu bi trebalo priznati


prose�nu tržišnu cenu robe kupljene radi pokri�a. O nameravanoj kupovini radi pokri�a kupac je dužan obavestiti prodavca (koji mu npr. može pomo�i u izboru najpovoljnijeg tržišta), kako bi docniji prigovori prodavca izostali. Propuštanje obe obaveze kupca može samo uticati na odmeravanje visine štete koju zahteva od prodavca zbog raskida ugovora o prodaji.

4. Prodaja sa zadržavanjem prava svojineProdaja sa zadržavanjem svojine je ugovor na osnovu koga se prodavac

pokretne robei obavezuje da preda robu kupcu odmah nakon zaklju�enja ugovora uz zadržavanje prava svojine na njoj, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (pactum reservati dominii). Ovaj vid prodaje predstavlja izuzetak od pravila da se svojina na pokretnoj stvari sti�e predajom, a naj�eš�e se ugo-vara u prodaji sa obro�nim otplatama cene.

Zadržavanje prava svojine predvi�a se posebnom odredbom ugovora o prodaji. Punovažno je, me�utim, ugovoriti zadržavanje prava svojine i na-knadno, nakon zaklju�enja ugovora o prodaji, a najdocnije dok roba nije predata kupcu. Ugovor o zadržavanju prava svojine može biti zaklju�en i prostom saglasnoš�u volja. Da bi zadržavanje prava svojine delovalo prema kup�evim poveriocima mora biti u�injeno u obliku javno overene isprave, pre ste�aja kupca ili pre plenidbe robe u izvršnom postupku. Ako se o pokretnoj robi vode posebne javne knjige pravo svojine može se zadržati samo ako je to predvi�eno propisima o ure�enju i vo�enju tih knjiga. Ugovor o zadržavanju prava svojine stvara obaveze za obe ugovorne strane. Prodavac je u obavezi da robu preda kupcu i pravo svojine prenese na njega tek kada cenu plati u potpunosti, dok se kupac obavezuje da isplati cenu prodavcu nakon predaje robe, u odre�enom, ugovorenom roku.

Prodajom i predajom robe kupac sti�e ovlaš�enje da je koristi i drži, a ne da i njome raspolaže. Rizik slu�ajne propasti ili ošte�enja robe snosi kupac od �asa kada mu je roba predata iako na njega nije preneseno pravo svojine. Ukoliko kupac ne plati cenu koja je dospela prodavac je ovlaš�en da zahteva njenu isplatu prinudnim putem ili raskid ugovora.

5. Prodaja sa speci� kacijomProdaja sa speci� kacijom je ugovor o prodaji robe odre�ene po rodu u

kome je kupac ovlaš�en da docnije odredi kvalitet robei (oblik, meru ili koje druge pojedinostirobei) dostavljanjem prodavcu speci� kacije u ugovorenom roku ili do proteka razumnog roka od trenutka prodav�evog traženja da to kupac u�ini.

286 PRIVREDNO PRAVO

Ovaj modalitet prodaje proizvodi dejstva od zaklju�enja ugovora, a u slu�aju da kupac ne dostavi speci� kaciju do roka (odre�enog ugovorom ili do proteka razumnog roka ra�unaju�i od prodav�evog traženja da to u�ini), prodavac može izjaviti da raskida ugovor ili obaviti speci� kaciju prema on-ome što mu je poznato. Ako sam prodavac obavi speci� kaciju dužan je obav-estiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok da sam izvrši druk�iju speci� kaciju. Ukoliko kupac u razumnom roku ne izvrši speci� kac-iju, obavezna je speci� kacija koju je izvršio prodavac.

Prodaja sa speci� kacijom sli�na je prodaji po uzorku ili modelu. Izme�u ova dva vida prodaje postoje razlike. Tako se, u vreme zaklju�enja prodaje po uzorku ili modelu uzorak ili model predaju ili pokazuju prodavcu odnosno kupcu, dok je speci� kaciju prvenstveno dužan izvršiti kupac, u odre�enom roku, nakon zaklju�enja ugovora.

6. Kupovina na probuKupovina na probu je ugovor zaklju�en pod odložnim uslovom koji de-

luje od trenutka kada je zaklju�en, ako se uslov ispuni. Uslov je potestativan pošto zavisi samo od volje kupca kome je roba predata radi probe - tj. od iz-jave kupca da li roba odgovara njegovim željama (subjektivna proba). Pravo svojine, pravo raspolaganja ili neko drugo pravo koje je predmet kupovine na probu ne prelazi u imovinu kupca sve dok kupac ne obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru. Da li ostaje pri ugovoru kupac je dužan obavestiti prodavca u roku utvr�enom ugovorom ili obi�ajem, a ako ga nema, onda u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, ina�e se smatra da je odustao od ugovora. Smatra se da je kupac ostao pri ugovoru, ako roba koja mu je predata radi probe do odre�enog roka, ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora. Rizik slu�ajne propasti ili ošte�enja robe predate kupcu radi probe snosi prodavac do kup�eve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kad je kupac bio dužan vratiti stvar prodavcu.

U ugovorima u privredi �esto se ugovara objektivna proba. Tada opstanak ugovora o kupovini na probu ne zavisi od želje kupca nego od okolnosti da li roba ima odre�ena svojstva ili da li je podobna za odre�enu upotrebu, što se utvr�uje npr. na osnovu propisanih standarda, ekspertize stru�nih orga-nizacija itd. Odredbe ugovora o kupovini na probu shodno se primjenjuju na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa rezervom probanja. Kupovina na probu se razlikuje od kupovine sa rezervom probanja. Ugovor o kupovini na probu zaklju�uje se pod odložnim uslovom, a proizvodi dejstvo od tre-


nutka zaklju�enja, ako se uslov ispuni, dok se kod kupovine sa rezervom probanja ugovor ne zaklju�uje dok se stvar ne isproba, a to je pretpostavka za zaklju�enje ugovora.

V. UGOVOR O KOMISIONU

1. Pojam i osobine ugovoraUgovorom o komisionu obavezuje se jedna ugovorna strana (komision-

ar) drugoj (komitentu) da �e u svoje ime ali za ra�un komitenta obaviti jedan ili više poslova koje mu komitent poveri za odre�enu naknadu (proviziju).450

Komision se razlikuje od posredovanja, zastupanja i ugovora o nalogu. Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji na�i i dovestiu vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zaklju�enju odre�enog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odre�enu naknadu, ako taj ugovor bude zaklju�en, dok komisionar samostalno zaklju�uje pravni posao sa tre�im licem. Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da u ime i za ra�un svog komitenta preduzima pravne i fakti�ke radnje, za odre�enu naknadu dok komisionar pravne poslove preduzima u svoje ime, a za ra�un komitenta. Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov ra�un preduzme odre�ene poslove, a irelevantno je da li nalogoprimac ispunjava ugovor o nalogu u svoje ili u tu�e ime.451 Iako se komision razlikuje od zastupanja (zastupnik preduzima pravne radnje u ime i za ra�un zastupanog) na ugovor o komisionu shodno se primenjuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije druga�ije odre�eno.452

U ugovornom komisionom odnosu su komitent i komisionar, dok tre�e lice, sa kojim komisionar zaklju�uje odre�eni pravni posao, nije u tom odno-su. Komisionar neposredno, kao samostalna ugovorna strana, stupa u odnos sa tre�im licem (kome ne mora biti poznat komitent), sam postaje poverilac ili dužnik tre�eg lica.453

Ugovor o komisionu je: 1) dvostrano-obavezan i teretan ugovora (obe strane preuzimaju prava i obaveze); 2) imenovan (regulisan je ZOO koji mu je odredio i ime); 3) neformalan (prema odredbama ZOO, ali se u praksi �esto zaklju�uje na unapred pripremljenom obrascu - ugovor po pristupu); 4) zaklju�uje se s obzirom na li�nost jedne ili obe ugovorne strane (ugovor intuitu personae).

288 PRIVREDNO PRAVO

2. Vrste ugovora o komisionuUgovor o komisionu se može razvrstati s obzirom na predmet posla na

prodajni komision i kupovni komision, a prema odgovornosti komisionara na obi�ni komision (kome je, uglavnom, posve�eno ovo izlaganje) i komision delkredere.

Prodajni komision stvara obavezu za komisionara da u svoje ime a za ra�un svog komitenta nastoji da proda robu (ili hartije od vrednosti) nekom tre�em licu. Komisionar je dužan prodati robu po ceni koju je komitent odre-dio u svom nalogu. Ako bi robu prodao ispod odre�ene cene odgovoran je komitentu za naknadu štete.454 Ukoliko je komisionar prodao robu po višoj ceni nego što je ugovorom odre�eno dužan je ostvarenu cenu predati komi-tentu s tim što sti�e ovlaš�enje na uve�anu proviziju. Pravo svojine na robi, sve do njene prodaje, ima komitent koji je, shodno tome, ovlaš�en da pravo svojine štiti svojinskim tužbama.

Kupovni komision obavezuje komisionara da �e nastojati da u svoje ime a za ra�un komitenta kupi odre�enu robu (ili hartije od vrednosti). Robu ili hartije od vrednosti koje je kupio komisionar ustupa svom komitentu. Komis-ionar se mora pridržavati naloga komitenta kojim je odre�eno po kojoj ceni može kupiti stvari, ina�e �e odgovarati komitentu za prouzrokovanu štetu.

Pravo svojine na kupljenim stvarima neposredno sti�e komisionar, jer je istupao u svoje ime. Komisionar je u obavezi da preduzme sve radnje koje je dužan i može preduzeti kupac. Komitent sti�e pravo svojine na stvarima kad mu te stvari komisionar preda u izvršenju svoje obaveze prema komi-tentu odre�ene �lanom 780. stav 2. ZOO. Pre tog momenta komitent prema komisionaru ima obligaciono-pravni zahtev za predaju kupljene stvari.455

Komision delkredere je ugovor kojim se komisionar obavezuje da za na-knadu (koja je ve�a od one koja se napla�uje u osnovnom ugovoru o komis-ionu), obavi u svoje ime, a za ra�un komitenta jedan ili više poslova koje mu komitent poveri i da solidarno odgovara za ispunjenje obaveze tre�eg lica.

U odnosu na osnovni oblik komisiona komision delkredere se prvenst-veno razlikuje po odgovornosti komisionara prema komitentu, ali i obavezi komitenta da komisionaru plati proviziju koja je ve�a nego kod osnovnog komisiona. Ipak, komision delkredere zadržava sva bitna opšta obeležja os-novnog ugovora o komisionu. Komisionar iz komisiona delkredere, tako�e, istupa u svoje ime i za svoj ra�un456 i tako zadržava bitne osobine ugovora o komisionu.

Izraz “delkredere” poti�e od italijanske re�i “del credere” koja se pre-vodi kao “jem�evina, jem�enje”.457 Upotrebljen u tekstu ugovora o komisionu


on predstavlja akcesorni sporazum koji je zavisan od samostalnog (glavnog) ugovora o komisionu. Sve dok punovažno nije nastao osnovni ugovor o komisionu ne može nastati ni akcesorni ugovor. Ako je ništav osnovni ugovor ništav je i komision delkredere.

Sporazum o komisionu delkredere može biti postignut prilikom zaklju�enja osnovnog oblika komisiona ili docnije, na primer, u aneksu tog ugovora. Prilikom ispunjenja ovog ugovora komisionar �e tražiti sigurnog partnera što pove�ava troškove njegovog poslovanja. Stoga se opravdano ocenjuje da se komision delkredere ugovara u izuzetnim slu�ajevima.458 Komision delkredere može sporazumom ugovornih strana prestati i pre nego što je prestao ugovor o komisionu.

3. Samostalno istupanje komisionaraBitna karakteristika komisiona je da komisionar istupa u svoje ime a

za ra�un komitenta. U skladu sa nalogom komitenta komisionar zaklju�uje pravni posao sa tre�im licem i tako postaje sam dužnik ili poverilac.459 Shod-no tome, komitent može zahtevati ispunjenje potraživanja iz posla koji je komisionar zaklju�io sa tre�im i za njegov ra�un tek pošto mu ih komisionar ustupi. Pojedina strana prava i ZOO dozvoljavaju komisionaru da se pojavi kao kupac robe koju komitent prodaje ili prodavac robe koju komitent kupuje - tj. da samostalno istupa.460

Komisionar kome je povereno da proda ili kupi neku robu kotiranu na berzi ili tržištu može, ako mu je komitent to dozvolio, zadržati robu za sebe kao kupac, odnosno isporu�iti je kao prodavac, po ceni u vreme izvršenja poverenog posla. Tada se izme�u komitenta i komisionara uspostavlja odnos iz ugovora o prodaji.

4. Obaveze komisionara4.1. IZVRŠENJA NALOGA KAKO GLASI

Komisionar je u obavezi da li�no zaklju�uje pravne poslove sa tre�im licima, izuzev kad je komitent ovlastio komisionara da posao poveri nekom drugom licu (podkomisionaru) ili ga na to prinu�avaju okolnosti. Komisionar sam bira tre�e lice sa kojim zaklju�uje ugovor za ra�un komitenta.461

Dobijeni nalog komisionar je dužan izvršiti prema primljenim uputst-vima, sa pažnjom dobrog privrednika, ostaju�i u njegovim granicama i u sve-mu paziti na interese komitenta i njima se rukovoditi.462 Komisionar je uvek vezan nalogom komitenta da izvrši odre�eni posao. Nalozi komitenta mogu

290 PRIVREDNO PRAVO

biti limitirani (imperativni, obligatorni), indikativni (demonstrativni, enunci-jativni) i fakultativni nalogzi.

Limitirani nalozi su nalozi od kojih komisionar ne može odstupiti bez pristanka komitenta. Komisionar je dužan da takav nalog u potpunosti izvrši.463 Ova vrsta naloga naj�eš�e se daje u prodajnom i kupovnom komis-ionu (nalogom je odre�eno ispod koje cene komisionar ne sme da proda robu, odnosno koju najvišu cenu može platiti prilikom kupovine robe za komi-tenta). Ako je komisionar zaklju�io neki posao pod nepovoljnijm uslovima od onih odre�enih nalogom kad to nije smeo, dužan je naknaditi komitentu razliku, kao i prouzrokovanu štetu. Ukoliko je posao zaklju�en pod povoljni-jim uslovima od onih odre�enih nalogom, sva tako postignuta korist pripada komitentu.464

Indikativni nalozi obavezuju komisionara da ga ispuni, ali od njih može odstupiti ako mu to nalaže pažnja urednog privrednika ili obaveza zaštite komitenta465 (komitent je naložio komisionaru da proda robu po odre�enoj ceni, ali je on robu prodao po višoj ceni). Komisionar je dužan prethodno obavestiti komitenta da namerava odstupiti od datog naloga, osim kad post-oji opasnost od odlaganja. U toj situaciji komisionar �e obavestiti naknadno komitenta o odstupanju od naloga, bez odlaganja.466

Fakultativni nalozi komisionaru služe kao orjentacija (smernice, savet) tako da ima pravo da od njih odstupi. Komisionar ima pravo da sam iza-bere na�in na koji �e izvršiti takav nalog, pri �emu mora postupati kao dobar privrednik (tj. da vodi ra�una o zaštiti interesa komitenta). Kada se pouzdano ne zna koji nalog je dat komisionaru pretpostavlja se da mu je dat indikativni nalog, s obzirom da se ovaj nalog naj�eš�e i predvi�a u praksi.

4.2. ZAKLJU�ENJE POSLA SA TRE�IM LICEM

Komisionar, po pravilu, preuzima obavezu da �e nastojati da sa tre�im licem zaklju�i pravni posao (to je naj�eš�e ugovor) u svoje ime a za ra�un komitenta. Ako i pored pažnje dobrog stru�njaka nije uspeo da zaklju�i prav-ni posao sa tre�im licem, komisionar ne�e odgovarati za štetu. On, me�utim, nije odgovoran za izbor tre�eg lica i ispunjenje obaveze tre�eg lica, osim kad je posebno jem�io da �e tre�e lice ispuniti svoje obaveze (komision delkre-dere).

4.3. �UVANJE INTERESA KOMITENTA

Jedna od osnovnih obaveza komisionara je da na stru�an na�in štiti in-terese svog komitenta i da mu bude veran. Shodno tome komisionar kome je


povereno da proda ili da kupi neku robu može da je zadrži za sebe kao kupac, odnosno da je isporu�i kao prodavac (tzv. samostalno istupanje komisionara) samo ako mu to komitent dozvoli, a za to su ispunjene i ostale pretpostavke iz �lana 775. ZOO.

Komisionar je dužan da preduzeme mere radi o�uvanja prava komitenta prema tre�em licu prilikom svih radnji. Ako komisionar preuzima komitent-ovu robu iz skladišta, prevozioca, špeditera itd. dužan je utvrditi stanje robe, o tome bez odlaganja obavestiti komitetnta, a u slu�aju da ona ima nedostatke obezbedi�e sredstva zaštite komitenta prema odgovornim licima.467 Tako�e, ukoliko komisionar kupuje robu za komitenta, a roba ima nedostatke, komis-ionar je u obavezi da o nedostacima obavesti prodavca bez odlaganja.468 U situaciji da je komisionar prodao komitentovu robu kupcu koji, zatim isti�e da roba ima nedostatke, komisionar je o tome bez odlaganja dužan obavestiti komitenta.

Komisionar je dužan �uvati poverenu robu sa pažnjom dobrog privredni-ka. On odgovara i za slu�ajnu propast ili ošte�enje robe ako je nije osigurao, a prema nalogu je bio dužan da to u�ini. O svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti na vrednosti komisionar je dužan obavestiti komitenta. Ako nema vremena da �eka njegova uputstva, ili kad komitent odugovla�i sa davanjem uputstava, u slu�aju opasnosti znatnijeg ošte�enja robe, komis-ionar je dužan da je proda na najpogodniji na�in. Tako�e komisionar je dužan obaveštavati komitenta i o svim drugim okolnostima zna�ajnim za izvršenje posla iz komisionog naloga, kako bi komitent mogao blagovremeno dati odgovaraju�e naloge i �uvati poslovnu tajnu i posle prestanka ugovora o komisionu.469

4.4. SAOPŠTAVANJE KOMITENTU IMENA SAUGOVARA�A

Komisionar je dužan saopštiti svom komitentu sa kojim je licem obavio pos-ao koji mu je komitent poverio. Ovo pravilo ne važi u slu�aju prodaje pokretnih stvari koja se vrši preko komisionih prodavnica, osim ako nije druk�ije ugov-oreno. Suprotno tome, komisionar nije dužan da svog saugovara�a obavesti o imenu, odnosno poslovnom imenu komitenta. Komitent može zabraniti komisionaru da svog saugovara�a o tome obaveštava.

4.5. PODNOŠENJE IZVEŠTAJA I POLAGANJE RA�UNA

Kad izvrši nalog iz ugovora o komisionu komisionar je dužan podne-ti izveštaj i položiti ra�un o obavljenom poslu bez nepotrebnog odlaganja. Ugovorom o komisionu može biti predvi�eno da je komisionar obavezan da

292 PRIVREDNO PRAVO

komitentu povremeno podnosi izveštaje i polaže ra�un o svom radu tokom izvršavanja obaveza iz ugovora o komisionu. Nalogoprimac je dužan da na zahtev nalogodavca podnese izveštaj o stanju poslova i položi ra�un i pre odre�enog vremena. Prethodno podnošenje obra�una komitentu ne osloba�a komisionara od obaveze da položi ra�un komitentu nakon izvršenja naloga.

Sadržina izveštaja koga podnosi komisionar odre�en je ugovorom o komisionu, uzansama, prirodom posla, okolnostima slu�aja i sl. On obuh-vata podatke o primanjima i izdacima komisionara koje je u�inio prilikom izvršenja poverenog posla, odnosno naloga, sa potrebnim ispravama. U izveštaju o radu komisionar nije dužan da nazna�i sa kojim licem je posao zaklju�io. To je, me�utim, obavezan u�initi “ako tvrdi da je to lice propalo, i da se zbog toga cena prodate robe nema otkud naplatiti”.470

Komisionar je dužan predati komitentu sve što je primio po osnovu posla izvršenog za njegov ra�un. On je dužan preneti na komitenta potraživanja i ostala prava koja je stekao prema tre�em sa kojim je obavio posao u svoje ime i za njegov ra�un.

5. Obaveze komitenta

5.1. OMOGU�AVANJE KOMISIONARU DA IZVRŠI NALOG

Komitent je u obavezi da preduzme sve potrebne radnje da bi komis-ionar mogao izvršiti dobijeni nalog u skladu sa ugovorom o komisionu. Ova obaveza komitenta zavisna je od sadržine naloga i okolnosti slu�aja. Tako je komitent obavezan, ako je zaklju�en prodajni komision, da komisionaru preda stvar i isprave kojima dokazuje pravo svojine, kvalitet robe i sl.

5.2. PLA�ANJE NAKNADE (PROVIZIJE)

Ugovor o komisionu je teretan. Komitent je, stoga, obavezan da komis-ionaru isplati naknadu (proviziju) za obavljeni posao i kada ona nije ugov-orena. Iznos naknade strane predvi�aju ugovorom. Naknada se može odrediti u procentu od vrednosti posla, ili u � ksnom iznosu (odsekom).471 Ako iznos naknade nije odre�en ugovorom ili tarifom, komisionaru pripada naknada prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu. Ukoliko bi, u tom slu�aju, naknada bila nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i postignutom re-zultatu, sud je može, na zahtev komitenta, sniziti na pravi�an iznos.

Kad tre�e lice, sa kojim je komisionar zaklju�io pravni posao, svoju obavezu izvršava delimi�no (u obrocima, ratama) komisionar sti�e pravo na nagradu od komitenta posle svakog delimi�nog ispunjenja obaveze tre�eg


lica (na primer, posle svake isplate rate za kupljenu robu).Komisionar sti�e pravo na naknadu kad bude izvršen posao koji je komis-

ionar obavio od strane tre�eg lica (isplatio je cenu, predao robu itd).472 Ako ne do�e do izvršenja zaklju�enog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komis-ionar ni komitent (na primer, stvar je propala, zabranjen je uvoz robe koju je komisionar trebalo da kupi, ili sli�nih razloga koji se mogu okarakterisati kao viša sila), komisionar ima pravo na odgovaraju�u naknadu za svoj trud. Me�utim, nema pravo na naknadu komisionar koji je neverno postupio prema komitentu.

5.3. NAKNADA U�INJENIH TROŠKOVA

Izvršavaju�i komitentove naloge komisionar preuzima obaveze prema tre�im licima (ugovore i druge pravne poslove komisionar, naime, zaklju�uje u svoje ime a za ra�un komitenta): da preda robu (prodajni komision) ili plati cenu za kupljenu robu (kupovni komision),473 isplati naknadu za pre-voz, skladištenje robe, carinu itd. Navedene troškove komitent je obavezan da naknadi komisionaru ako su oni bili potrebni za izvršenje naloga. Kada je komitent dužan naknaditi ove troškove odre�uje se ugovorom o komisionu (na primer, odmah posle u�injenih troškova, prilikom pla�anja provizije). Pored naknade u�injenih troškova komitent je obavezan da komisionaru plati i zateznu kamatu od dana kada su troškovi u�injeni. Komitent je dužan dati komisionaru posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladišta i transportnih sredstava, ako ona nije obuhva�ena naknadom za izvršenje posla. Komitent nije dužan komisionaru dati unapred sredstva potrebna za izvršenje naloga. Ugovorom o komisionu se može ugovoriti i takva obaveza komitenta.

5.4. OBEZBE�ENJE POTRAŽIVANJA KOMISIONARA PREMA KOMITENTU

Da bi izvršio povereni posao komisionar se �esto izlaže troškovima. U prodajnom komisionu komisionar ima izdatke prilikom prijema robe, njenog �uvanja (na primer, u skladištu), prevoza i isporuke. Ako je zaklju�en kupov-ni komision komisionar se pojavljuje kao kupac (deluje u svoje ime a za ra�un komitenta) i u obavezi je da isplati iznos cene. Zbog toga je ZOO predvideo sredstva obezbe�enja komisionara.

Komisionar ima zakonsko založno pravo na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu: 1) ako se te stvari nalaze kod njega, ili 2) kod nekog koji ih drži za njega (na primer, po ugovoru o uskladištenju robe), ili 3) dok on ima u rukama ispravu pomo�u koje može raspolagati stvarima (tovarni list,

294 PRIVREDNO PRAVO

skladišnicu). Iz vrednosti robe koju kupuje ili koju prodaje za ra�un komi-tenta komisionar može naplatiti svoje potraživanje iz bilo kog komisionog posla sa istim komitentom.474 Predmet zaloge mogu biti pokretne stvari, a po opravdanom mišljenju jednog dela pravne literature, i hartije od vrednosti, osim onih koje glase na ime.475

Ako komitent ne namiri o dospelosti potraživanje komisionara, komis-ionar nije dužan da se obra�a sudu nego može pristupiti prodaji založene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja u�injenog komi-tentu kao i zalogodavcu (kad to nije isto lice), da �e tako postupiti. Komis-ionar je o tome dužan blagovremeno obavestiti oba lica. Ukoliko stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, komisionar ih može prodati po toj ceni, po isteku osam dana od upozorenja u�injenog komitentu i zalogodavcu (kad to nije isto lice) da �e tako postupiti.476

Iz vrednosti dobijenih prodajom stvari (na kojima je ustanovljena za-konska zaloga) komisionar može naplatiti svoja potraživanja po osnovu svih komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova datih komitentu, bez obzira na to da li su nastala u vezi sa tim stvarima ili nekim drugim. Tako�e, pravo naplate ima komisionar iz potraživanja koja je, izvršavaju�i nalog, stekao za ra�un komitenta. Sva ova potraživanja komis-ionar ima pravo da naplati pre ostalih komitentovih poverilaca.

Komisionar, kao poverilac dospelog potraživanja, ima pravo zadržavanja ako se u njegovim rukama nalazi komitentova stvar sve dok mu ne bude ispla�eno potraživanje. On se može naplatiti iz vrednosti stvari na isti na�in kao založni poverilac, ali je dužan, pre nego što pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti komitenta.477

5.5. ODNOSI SA TRE�IM LICIMA

Radi izvršenja naloga komitenta komisionar zasniva pravni posao sa tre�im licem u svoje ime a za ra�un komitenta. Izme�u komitenta i tre�eg lica ne zas-niva se pravni odnos, tako da tre�e lice jedino od komisionara može zahtevati izvršenje pravnog posla. Komitent može zahtevati ispunjenje potraživanja iz posla koji je komisionar zaklju�io sa tre�im i za njegov ra�un tek pošto mu ih komisionar ustupi. Komisionar je, po samom zakonu, dužan preneti na komitenta potraživanja i ostala prava koja je stekao prema tre�em sa kojim je obavio posao u svoje ime i za njegov ra�un. Za prenos potraživanja nije potreban pristanak tre�eg lica (dužnika), ali je komisionar dužan obavestiti tre�e lice da je ustupio potraživanje komitentu.

U pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i njegovim poveriocima,


ova se potraživanja od svog nastanka smatraju kao komitentova potraživanja. Shodno tome, poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraživanja, ni u slu�aju njegovog ste�aja, preduzeti mere izvršenja na pravima i stvarima koje je komisionar, izvršavaju�i nalog, stekao u svoje ime, ali za ra�un komi-tenta. Od ovog pravila predvi�en je izuzetak u pogledu potraživanja poveri-laca komisionara u vezi sa sticanjem tih prava i stvari. Tako, skladištar kao poverilac komisionara (na primer, naknade za �uvanje) ima založno pravo na robi predatoj na �uvanje i shodno tome mogu�nost da ih izloži prodaji.

U slu�aju ste�aja komisionara komitent može zahtevati izlu�enje iz ste�ajne mase stvari koje je predao komisionaru radi prodaje za njegov ra�un, kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov ra�un. Tako�e, komitent može zahtevati od tre�eg kome je komisionar predao stvari, da mu isplati njihovu cenu, odnosno njen još neispla�eni deo.

VI. UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU (AGENTURI)

1. Pojam i osobine ugovoraUgovorom o trgovinskom zastupanju (agenturi) obavezuje se zastupnik

da stalno posreduje kako bi tre�a lica zaklju�ila ugovore sa njegovim nalo-godavcem i da, po dobijenom ovlaš�enju, zaklju�uje ugovore sa tre�im licima u ime i za ra�un nalogodavca koji preuzima obavezu da zastupniku za svaki zaklju�eni ugovor isplati odre�enu proviziju (naknadu).478

Bitni sastojci ugovora o trgovinskom zastupanju su: posao koji �e obaviti zastupnik i naknada koju je u obavezi da isplati nalogodavac. Posao zastupni-ka može biti posredovanje radi zaklju�enja ugovora nalogodavca sa tre�im licima u dužem vremenskom periodu ili zaklju�ivanje ugovora u ime i za ra�un nalogodavca, po dobijenom ovlaš�enju. Ugovor o trgovinskom zastu-panju može sadržati prirodne i slu�ajne sastojke.

Ovaj ugovor razlikuje se od zastupanja uopšte, posredovanja i komisio-na. Zastupanje nastaje na osnovu zakona, opšteg aktu pravnog lica (statutarno zastupanje), akta nadležnog organa ili izjave volje zastupanog (punomo�je) i može biti sa naknadom ili bez naknade. Može biti i bez naknade. Ponekad se zastupanje sastoji iz preduzimanja jednog pravnog posla ili pojedinih radnji prilikom njegovog zasnivanja, trajanja ili prestanka. Trgovinski zastupnik, kao privredni subjekt, uvek ima pravo na naknadu. Trgovinsko zastupanja traje duže vremena, a nastaje na osnovu ugovora.

296 PRIVREDNO PRAVO

U ugovoru o posredovanju posrednik se ponaša nepristrasno sa ciljem da svom nalogodavcu omogu�i zaklju�enje odre�enog pravnog posla. Tgovin-ski zastupnik nije nepristrasni privrednik jer štiti interese svog nalogodavca. Naj�eš�e je odnos izme�u posrednika i komitenta povremen, ad hoc. Suprotno tome, trgovinski zastupnik sa nalogodavcem zasniva trajni ugovorni odnos iz koga proizilazi obaveza da se stalno stara da tre�a lica zaklju�uju ugovore sa njegovim nalogodavcem.479

Komisionar u ugovoru u komisionu istupa u svoje ime a za ra�un nalogo-davca, o �emu mora obavestiti lice sa kojim zaklju�uje ugovor,480 dok trgov-inski zastupnik preduzima pravne poslove u ime i za ra�un nalogodavca.

Ugovor o trgovinskom zastupanju je imenovan, dvostrano obavezan (obe ugovorne strane imaju obaveze i ovlaš�enja iz ugovora), teretan (svaka strana se obavezuje drugoj na odre�eno davanje ili �injenje) i formalan (mora biti zaklju�en u pisanoj formi).

2. Vrste trgovinskog zastupanjaTrgovinsko zastupanje može biti ugovoreno za doma�e privredne sub-

jekte (unutrašnji promet) ili se odnositi na spoljnotrgovinski promet.481

S obzirom na teritoriju (podru�je) na kojoj obavlja svoju delatnost trgovinski zastupnik može biti mesni, oblasni i generalni. Mesni trgovinski zastupnik (lokalni) deluje samo na jednom geografskom mestu i njegovoj okolini. Oblasni trgovinski zastupnik radi na širem podru�ju (na podru�ju okruga, pokrajine i sl), a generalni trgovinski zastupnik zastupa jednu ili više privrednih subjekata na podru�ju jedne ili više država.

Prema obimu poslovne delatnosti trgovinsko zastupanje može biti posebno (specijalno) ili opšte (generalno). Posebni trgovinski zastupnik je ovlaš�en da preduzima odre�eni pravni posao, dok opšti zastupnik zastupa nalogodavca u svim njegovim pravnim poslovima na osnovu naloga koji nije vremenski ograni�en.

Ako je osnov razvrstavanja trgovinskog zastupanja predmet pravnog po-sla, zastupnici se dele na one koji deluju u prometu robe, u oblasti osiguranja, turizma, pomorstva, u prometu hartija od vrednosti itd.

Zavisno od �injenice da li trgovinski zastupnik vrši svoju delatnost u stalnom sedištu ili delatnost obavlja putuju�i od mesta do mesta, trgovinski zastupnik je stalni ili putuju�i.

S obzirom na odgovornost zastupnika prema nalogodavcu zastupništvo može biti obi�no ili delkredere. Ukoliko je zasnovano obi�no zastupništvo, zastupnik odgovara nalogodavcu za nesavesno postupanje (nesavestan izbor


tre�eg lica), a ne i za ispunjenje obaveze iz ugovora koga je zaklju�io sa tre�im licem, odnosno za koga je posredovao. U zastupništvu sa klauzulom delkredere zastupnik odgovara nalogodavcu za ispunjenje obaveza iz ugovora za �ije je zaklju�enje posredovao.482

3. Obaveze ugovornih strana3.1. OBAVEZE ZASTUPNIKA

3.1.1. Izvršenje naloga za zastupanjeTrgovinski zastupnik je u obavezi da ispuni nalog u svemu kako on glasi,

sa pažnjom dobrog privrednika. Obaveza trgovinskog zastupnika zavisi od sadržine naloga. Tako nalog može obavezivati zastupnika na posredovanje ili na zaklju�enje odre�enih pravnih poslova ili na preduzimanje i jednih i drugih radnji.483 Zastupnik, me�utim, može zaklju�ivati ugovore u ime i za ra�un svog nalogodavca, ako je za to od njega dobio posebno ili generalno ovlaš�enje. Tada je zastupnik dužan u�estvovati, po uputstvima nalogodavca, pri zaklju�ivanju ugovora ili drugih pravnih poslova i to do njihovog potpu-nog okon�anja. Trgovinski zastupnik ne može da zahteva ni prima ispunjenje potraživanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovlaš�en.484

Ukoliko zastupnik prekora�i granice svojih ovlaš�enja, ili preduzme rad-nje iako za to nije imao ovlaš�enje primenjuju se opšta pravila odre�ena za zastupanje uopšte.

3.1.2. Staranje o interesima nalogodavca

Zastupnik je dužan da se stara o interesima nalogodavca. U svim po-slovima koje preduzima dužan je postupati sa pažnjom dobrog privrednika. Staranje o interesima nalogodavca obuhvata, na primer: proveru solventnosti i poslovnog ugleda tre�eg lica, koga dovodi u vezu sa nalogodavcem ili sa ko-jim pregovara radi zaklju�enja ugovora u ime i za ra�un nalogodavca.485 Radi o�uvanja prava svog nalogodavca zastupnik je ovlaš�en da �ini potrebne izjave njegovom saugovora�u, kao što su prigovori da roba ima nedostatak. Tako�e, zastupnik može zahtevati preduzimanje potrebnih mera obezbe�enja.486 Kad je ugovor zaklju�en posredovanjem zastupnika, saugovara� nalogodavca može punovažno �initi zastupniku izjave koje se odnose na nedostatak pred-meta ugovora, sa ciljem o�uvanja ili vršenja prava iz ugovora.

Trgovniski zastupnik je dužan da se stara o interesima nalogodavca, a ne tre�eg lica. Zbog toga jedan zastupnik ne može bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom podru�ju i za istu vrstu poslova radi za drugog nalogodavca.

298 PRIVREDNO PRAVO

3.1.3. Obaveštavanje nalogodavcaZastupnik je u obavezi davati nalogodavcu sva potrebna obaveštenja

koja su od zna�aja za svaki pojedini posao (da je zaklju�en ugovor sa tre�im licem, kada �e pojedine ugovorne obaveze biti izvršene itd). Na zahtev nalo-godavca zastupnik je u obavezi da ga obaveštava o prilikama na tržištu (kao što su: ponuda, potražnja i cene odre�ene robe) mogu�nosti prodaje odre�ene robe, o prigovorima koje je primio od tre�eg lica u vezi sa zaklju�enjem ugovora ili izmenama naloga itd. Obaveza zastupnika da obaveštava nalo-godavca izvire iz trajnog odnosa zastupnika i nalogodavca koji je zasniva ovim ugovorom.

3.1.4. �uvanje poslovne tajneZastupnik je u stalnom poslovnom odnosu sa nalogodavcem. Stoga je

u mogu�nosti da sazna poslovne tajne svog nalogodavca. Pošto je zastupnik u obavezi da se stara o interesima nalogodavca sa pažnjom dobrog privred-nika, dužan je da �uva poslovne tajne za koje je doznao u vezi sa poverenim poslom. Naime, �uvanjem poslovne tajne svog nalogodavca zastupnik štiti njegove interese. Zastupnik je, tako, obavezan da prvenstveno �uva u tajnos-ti isprave, podatke i �injenice ozna�ene opštim aktom društva da predstavl-jaju poslovnu tajnu. Ako opšti akt privrednog društva ne odre�uje poslovnu tajnu, šta predstavlja poslovnu tajnu ceni se prema trgovinskim obi�ajima i poslovnom moralu. Obaveza �uvanja poslovne tajne zna�ajna je naro�ito ako zastupnik, uz saglasnost svog nalogodavca, istovremeno zastupa više nalogodavaca za istu vrstu poslova. 487

Zastupnik odgovara za štetu koja nastane nalogodavcu zbog toga što je sam iskoristio poslovnu tajnu ili je drugome otkrio. On ne sme, ni posle pres-tanka ugovora, da iskoriš�ava niti da otkriva poslovne tajne vlastodavca koje su mu poverene ili koje je saznao u vezi sa izvršenjem ugovora.488

3.1.5. Vo�enje poslovnih knjiga (zastupni�kog dnevnika) i izdavanje zaklju�nice

Zastupnik je u trajnom poslovnom odnosu sa nalogodavcem. On u�estvuje u zaklju�enju ve�eg broja ugovora ili preduzima druge pravne i fakti�ke rad-nje za svog nalogodavca. Stoga je u obavezi da uredno vodi poslovne knjige (zastupni�ki dnevnik) u kojima �e upisati koje je sve pravne poslove zas-novao u ime i za ra�un nalogodavca odnosno u kojim poslovima je bio samo posrednik. U zastupni�ki dnevnik se upisuju i bitni sastojci ugovora koje je zastupnik zaklju�io u ime i za ra�un nalogodavca ili koje je zaklju�io nalo-godavac uz posredovanje zastupnika, po na�elima ta�nosti i hitnosti. Nakon


zaklju�enja ugovora zastupnik je u obavezi da sastavi zaklju�nicu. Zaklju�nica ima sve sastojke zaklju�enog ugovora, a predstavlja dokazno sredstvo (forma ad probationem) da je ugovor zaklju�en. Stoga nije nepunovažan ugovor ako zaklju�nica nije izdata. Ako zastupnik propusti da sastavi zaklju�nicu odgov-oran je nalogodavcu za štetu koju mu je na taj na�in prouzrokovao.489

3.1.6. Polaganje ra�una nalogodavcuTrgova�ki zastupnik je u obavezi da nalogodavcu položi ra�un po

izvršenju naloga, i prenese mu sve što je primio od tre�eg lica, u skladu sa ugovorom odnosno trgovinskim obi�ajima ili prirodom posla. Tako, zastupnik može biti obavezan da položi ra�un nalogodavcu po izvršenju svakog posla, ili jednom u mesecu, ili u tri meseca za sve poslove koje je za to vreme obavio itd.

3.1.7. Vra�anje stvari datih na upotrebuZastupnik je obavezan da, posle prestanka ugovora o trgovinskom za-

stupanju, vrati nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora. Naj�eš�e se u praksi predaju zastupniku: reklamni materijal (kompakt diskovi sa snimljenim � lmom, katalozi itd.), uzorci robe, modeli, eksponati za sajam, prevozna sredstva itd. Nalogodavac je ovlaš�en da zahteva vra�anje stvari koje je zastupniku dao na upotrebu. Ako su stvari ošte�ene ili uništene ili se iz drugih razloga ne mogu vratiti zastupnik nalogo-davcu duguje naknadu štete.

3.2. OBAVEZE NALOGODAVCA (OVLAŠ�ENJA ZASTUPNIKA)

3.2.1. Pla�anje naknade (provizije)Trgovinski zastupnik je ovlaš�en da od nalogodavca zahteva pla�anje

naknade i kad ona nije predvi�ena ugovorom o trgovinskom zastupanju. Nalogodavac je dužan isplatiti zastupniku naknadu za ugovore zaklju�ene njegovim posredovanjem, kao i za ugovore koje je sam zastupnik zaklju�io, ako je za to bio ovlaš�en. Zastupnik je ovlaš�en da zahteva pla�anje na-knade i za ugovore koje je nalogodavac zaklju�io neposredno sa klijen-tima koje je zastupnik našao.

Momenat sticanja prava na naknadu odre�uje se ugovorom (na primer, da zastupnik sti�e pravo na naknadu u momentu zaklju�enja ugovora izme�u nalogodavca i tre�eg lica). Ako ugovorom nije odre�en u kojem momentu za-stupnik sti�e pravo na naknadu, on je sti�e kad ugovor bude izvršen. Pravo na naknadu zastupnik sti�e i kad ugovor ostane neizvršen, ako je do toga došlo iz uzroka koji je na strani nalogodavca.490 Iznos naknade odre�uje se ugovorom

300 PRIVREDNO PRAVO

o zastupanju ili opštim uslovima poslovanja (tarifa).491 Ukoliko na taj na�in nije odre�ena visina provizije zastupnik ima pravo na uobi�ajenu naknadu. Kada bi, u tom slu�aju, naknada bila nesrazmerno velika prema u�injenoj usluzi, sud je može na zahtev nalogodavca sniziti na pravi�an iznos.

Zastupnik ima pravo na posebnu naknadu ako je jem�io da �e tre�e lice ispuniti svoje ugovorne obaveze (delkredere provizija).492 Zastupnik koji je po ovlašženju nalogodavca izvršio naplatu nekog njegovog potraživanja ima pravo na posebnu naknadu od napla�ene svote.

3.2.2. Naknada posebnih troškovaTrgovinski zastupnik ima pravo na naknadu posebnih troškova koje je

u�inio u korist nalogodavca, ili po njegovom nalogu (na primer, zastupnik je morao da putuje u udaljeno mesto, sa ciljem zaklju�enja ugovora, a to nije predvi�eno ugovorom o zastupanju). On, me�utim, nema pravo na na-knadu troškova koji proizilaze iz redovnog vršenja posredni�kih poslova, zbog toga što su troškovi koji �e nastati kod zastupnika u ispunjenju naloga ve� obuhva�eni naknadom (provizijom). Strane, ipak, mogu ugovoriti da zastupnik ima pravo na naknadu troškova koji su nastali iz redovnog vršenja posredni�kih polova.

3.2.3. Omogu�avanje zastupniku da obavi posaoNalogodavac je u obavezi da zastupniku stavi na raspolaganje svu

potrebnu dokumentaciju i stvari kako bi mogao izvršiti dobijeni nalog. Tako je nalogodavac dužan predati zastupniku i omogu�iti mu da koristi: mod-ele, uzorke, prospekte, reklamne materijalne, dokaze o poreklu robe, carinske deklaracije.493 Ako nalogodavac nije predao zastupniku navedenu dokument-aciju i stvari ili ih je predao nekompletne odgovara zastupnikua za štetu koju je na taj na�in prouzrokovao.

3.2.4. Obaveštavanje zastupnikaNalogodavac može da po svom naho�enju prihvati ili odbaciti zaklju�enje

ugovora pripremljenog od strane zastupnika, ali je dužan da bez odlagan-ja obavesti zastupnika o svojoj odluci kao i o potrebi da se obim poslova (zaklju�enih njegovim posredovanjem) svede na manju meru nego što ih je zastupnik mogao osnovano o�ekivati. Takvo obaveštavanje omogu�ava za-stupniku da, u odgovaraju�oj meri, blagovremeno smanji svoju preduzimlji-vost. Ako nalogodavac ne izvrši ovu obavezu, odgovara zastupniku za štetu koju mu je (propuštanjem obaveštavanja) prouzrokovao

Ova obaveza nalogodavca proizilazi prvenstveno iz na�ela savesnosti i


poštenja (�lan 12. ZOO), ali i same prirode ugovora o trgovinskom zastupanju.

4. Prestanak ugovoraNa�in prestanka ugovora zavisi od okolnosti da li je ugovor o trgovin-

skom zastupanju zaklju�en na odre�eno ili neodre�eno vreme. Smatra se da je ugovor o trgovinskom zastupanju zaklju�en na neodre�eno vreme kad je to izri�ito nazna�eno u ugovoru ili kad njegovo trajanje nije odre�eno niti se iz okolnosti posla može odrediti. U tom slu�aju svaka strana može raskinuti ugovor krajem svakog kalendarskog tromese�ja. Otkaz mora biti saopšten drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromese�ja, a ako je ugovor trajao tri godine, otkaz joj mora biti saopšen dva meseca pre isteka kalendarskog tomese�ja. Ugovorne strane mogu druk�ije odrediti rokove ot-kaza i prestanka ugovora, ali izme�u otkaza i prestanka ugovora mora biti ostavljen rok od najmanje mesec dana.

Ako za to postoje ozbiljni uzroci svaka ugovorna strana može, navode�i te uzroke, raskinuti ugovor bez otkaznog roka. Ako je izjava o raskidanju u�injena bez ozbiljnih uzroka, ona se smatra kao otkaz sa redovnim otkaznim rokom. Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost ima pravo na naknadu štete zbog izgubljene provizije, a ako je neosnovano otkazao ugovor, pravo na naknadu štete pripada nalogodavcu. Neosnovani otkaz jedne strane daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaznog roka.

Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zaklju�en za odre�eno vreme, on prestaje samim istekom odre�enog vremena, a ako su strane njegov prestanak vezale za ispunjenje odre�enog posla (cilja) ugovor prestaje ostvarenjem posla.

Ugovor o trgovinskom zastupanju se može pre�utno produžiti (relocatio tacita - �lan 812. stav 2. ZOO) ako obe strane nastave da ispunjavaju obaveze iz ranije zaklju�enog ugovora. U tom slu�aju se smatra da je ugovor produžen na neodre�eno vreme.

302 PRIVREDNO PRAVO

VII. UGOVOR O POSREDOVANJU

1. Pojam i obeležjaPosredovanje je ugovor na osnovu koga je jedna strana (posrednik)

obavezna da nastoji na�i i dovesti u vezu sa drugom stranom (nalogodav-cem) lice koje bi sa njom pregovaralo o zaklju�enju odre�enog ugovora, a nalogoprimac je obavezan da posredniku plati odre�enu naknadu, ako taj ugovor bude zaklju�en.

Ovaj ugovor je dvostrano obavezan, komutativan, neformalan i imenovan.

2. Razgrani�enjeUgovor o posredovanju je mešovit jer se u njemu mogu prepoznati ugov-

or o zastupanju i ugovor o delu. Ipak, on se od ovih ugovora razlikuje.Obaveza posrednika je, u osnovi, fakti�ka - da potraži priliku za

zaklju�enje odre�enog ugovora i da na nju ukaže nalogodavcu, kao što je i obaveza poslenika (preduzima�a, izvo�a�a) iz ugovora o delu. Zbog toga je u �lanu 814. ZOO odre�eno da �e se ugovori, u kome je ugovoreno da �e posrednik imati pravo na odre�enu naknadu i ako njegovo nastojanje ostane bez rezultata, suditi prema odredbama koje važe za ugovor o delu. Na taj na�in je odre�ena linija razgrani�enja izme�u posredovanja i ugovora o delu. Posrednik, naime, ima pravo na odre�enu naknadu samo ako ugovor, za koga je posredovao, bude zaklju�en. Ako izostane zaklju�enje ugovora posrednik nije ovlaš�en zahtevati naknadu. Prema tome, naknada nije bitan elemenat ugovora o posredovanju, a jeste u ugovoru o delu. Posredovanje se razlikuje i od zastupanja. Zastupnik zaklju�uje ugovor u ime i za ra�un zastupanog lica tako da on obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu, dok posrednik preduzima radnje u svoje ime i za svoj ra�un.

Posrednik obavlja, po pravilu, fakti�ke radnje, a zastupnik preduzima pravne radnje (za svog nalogodavca zaklju�uje odre�eni pravni posao). Nalog za posredovanje, naime, ne sadrži ovlaš�enje za posrednika da za nalogo-davca primi ispunjenje obaveze iz ugovora zaklju�enog njegovim posredo-vanjem. Ovu pravnu radnju može preduzeti ako za to ima specijalno pismeno punomo�je. Za nalogodavca ne nastaje obaveza da pristupi pregovorima radi zaklju�enja ugovora sa ciljem koje je posrednik našao, ni da zaklju�i sa njim ugovor pod uslovima koje je saopštio posredniku, ali �e odgovarati za štetu ako je postupio protivno savesnosti.


3. Obaveze ugovornih strana3.1. OBAVEZE POSREDNIKA

Ugovor o posredovanju stvara obaveze za obe ugovorne strane. Posred-nik je dužan tražiti sa pažnjom dobrog privrednika priliku za zaklju�enje odre�enog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu, posredovati u pregovorima i nastojati da do�e do zaklju�enja ugovora ako se na to posebno obavezao (s tim što ne odgovara za štetu ako i pored potrebne brižljivosti ugovor bude zaklju�en). Iz ove obaveze proizilazi i obaveza posrednika da obavesti na-logodavca o ovim okolnostima od zna�aja za nameravani posao koje su mu poznate ili su mu morale biti poznate (obaveza obaveštavanja).

Shodno obavezi zaštite ugovornih strana izme�u kojih posreduje, ne-zavisno od �injenice da li nalog dobija od jedne strane ili posreduje za obe strane, posrednik je u obavezi na jednak na�in štititi obe ugovorne strane. On odgovara za štetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izme�u kojih je posredovao, a koja bi se dogodila zbog toga što je posredovao za poslovno nesposobno lice za �iju je nesposobnost znao ili morao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da ne�e mo�i izvršiti obaveze iz tog ugovora, i uopšte za svaku štetu nastalu njegovom krivicom.

Posrednik je dužan u posredni�ki dnevnik ubeležiti bitne podatke o ugov-oru koji je zaklju�en njegovim poredovanjem i izdati izvod iz te knjige koga je u obavezi da potpiše (posredni�ki list).

3.2. OBAVEZE NALOGODAVCA

Nalogodavac je u obavezi da posredniku isplati naknadu (ako je ugovor za �ije je zaklju�enje posredovao zaklju�en) i kada ona nije ugov-orena. Ako visina naknade nije odre�ena tarifom, opštim aktom, ugovo-rom ni obi�ajem, odredi�e je sud prema posrednikovom trudu i u�injenoj usluzi. Preterano visoku ugovorenu posredni�ku naknadu sud može sniziti na zahtev nalogodavca.

Nalogodavac duguje naknadu posredniku od �asa kada je zaklju�en ugovor (izuzev kad je što drugo ugovoreno - npr. da �e posrednik ste�i pravo na naknadu �im je doveo tre�e lice u vezu sa nalogodavcem). On je obavezan naknadu platiti i kada je zaklju�eni ugovor poništen, ako je posredniku bio nepoznat uzrok nevažnosti ugovora. Ako je ugovor zaklju�en pod odložnim uslovom posrednik sti�e ovlaš�enje na naknadu tek kad se uslov ostvari. Ali, kad je ugovor zaklju�en pod raskidnim uslovom, ostvarenje uslova nema uti-caja na posrednikovo pravo na naknadu.

304 PRIVREDNO PRAVO

Nalogodavac po zakonu nije obavezan da posredniku naknadi troškove u�injene u izvršenju naloga. Ova obaveza može nastati samo kad je ugovo-rom predvi�ena. U tom slu�aju pravo na naknadu troškova sti�e posrednik i kad ugovor nije zaklju�en. Posrednik koji je dobio nalog za posredovanje od obe strane, prema dispozitivnim odredbama �lana 825. ZOO, ovlaš�en je od svake strane zahtevati samo polovinu posredni�ke naknade i naknadu polovine troškova (ako je naknada troškova ugovorena). Ugovorom se mogu predvideti druk�ija ovlaš�enja posrednika. Pravo na posredni�ku naknadu i na naknadu troškova gubi posrednik koji protivno ugovoru ili protivno intere-sima svog nalogodavca radi za drugu stranu.

VIII. UGOVOR O USKLADIŠTENJU

1. Pojam i obeležja ugovoraUgovorom o uskladištenju obavezuje se jedna strana (skladištar, depozi-

tar) da primi i �uva robu koja pripada drugoj strani (ostavodavcu, deponen-tu), koja se obavezuje da za to skladištaru plati odre�enu naknadu.

Ovaj ugovor se razvio iz znatno starijeg ugovora o ostavi i u osnovi je zadržao njegove osobine. Na ugovore o uskladištenju shodno primenjuju pravila o ostavi, ukoliko pravilima o uskladištenju nije druk�ije regulisano. Ugovor o uskladištenju je imenovan, neformalan, konsensualan, formularan, dvostrano-obavezan, teretan, po pravilu, intuitu personae i sa dugotrajnim izvršenjem obaveza. Predmet ovog ugovora mogu biti samo pokretne stvari koje imaju svojstvo robe.

2. Vrste skladištaSkladištar može biti pravno lice �ija je osnovna delatnost primanje

robe na uskladištenje i �uvanje u skladištu ili preduze�e koje tu delatnost obavlja kao sporednu. Skladištari mogu imati razli�ite vrste skladišta. Najzna�ajnija su: javna skladišta, carinska skladišta, konsignaciona skladišta i carinska smestišta.

Javna skladišta su opšta ili specijalizovana. Opšta javna skladišta su u mogu�nosti da �uvaju sve vrste robe, a specijalizovana samo odre�enu vrstu robe (na primer, smrznuto vo�e).

Carinska skladišta primaju na �uvanje robu koja se uvozi ili izvozi pre nego što se obavi carinska procedura. Ona se mogu osnivati u mestima u ko-


jima postoje carinarnice (naj�eš�e, u ve�im saobra�ajnim centrima, lukama), a nalaze se pod stalnim carinskim nadzorom.

Konsignaciona skladišta privremeno �uvaju neocarinjenu uvoznu robu in-ostranih � rmi dok se ne proda doma�oj � rmi. Nad robom u tom skladištu obavlja se carinski nadzor. Carina na uvezenu robu pla�a se ako roba bude prodata i iznesena iz skladišta. U pravnoj literaturi sporna je pravna priroda ugovora o konsignaciji.494 Dok se ne ocarini roba se može iz konsignacionog skladišta vratiti u inostranstvo.

3. Obaveze ugovornih strana

3.1. OBAVEZE SKLADIŠTARA

3.1.1. Prijem robe na uskladištenjeSkladištar je u obavezi da primi odre�enu robu na �uvanje pod istim

uslovima za sve ostavodavce. Obaveza prijema robe ne nastaje ako roba nije pogodna za �uvanje u tom skladištu, u skladištu nema slobodnog prostora ili je skladištaru poznato da je roba koja se predaje na �uvanje ste�ena na pro-tivpravan na�in. Ugovor o uskladištenju, naime, može punovažno zaklju�iti u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari, i ostavoprimac je dužan da stvar vrati njemu, izuzev ako bi doznao da je ukradena.

Prilikom prijema robe na �uvanje skladištar je dužan utvrditi stanje u kome se roba nalazi, a ostavodavac je dužan dati sva potrebna obaveštenja o njoj i izjaviti kolika je njena vrednost.

3.1.2. �uvanje robe i naknada šteteSkladištar je dužan da primljenu robu �uva i da preduzima sve potrebne

ili ugovorene mere radi njenog o�uvanja u odre�enom stanju. Stoga je u obavezi da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno na neispravnu ambalažu usled kojih može do�i do štete na robi, �im je nave-dene nedostatka opazio ili morao opaziti. Ako bi se na robi dešavale takve neotklonjive promene zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili pro-padne, skladištar je dužan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao na vreme da u�ini ostavodavac, prodati robu bez odlaganja na najpogodniji na�in.

Pravilo je da se roba �uva u zatvorenom skladišnom prostoru. Strane mogu ugovoriti da se roba �uva u otvorenom prostoru (ugalj, ruda, drvo za loženje, odre�ene vrste kamena itd.).

Skladištar nema pravo da upotrebljava stvar poverenu na �uvanje. U slu�aju nedozvoljene upotrebe stvari, skladištar duguje ostavodavcu

306 PRIVREDNO PRAVO

odgovaraju�u naknadu i odgovara za slu�ajnu propast ili ošte�enje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.

Za štetu koja nastane na robi skladištar odgovara po principu pret-postavljene subjektivne odgovornosti. U pravnoj literaturi se se sre�e i stav da skladištar odgovara za štetu, koja je nastala na robi predatoj na �uvanje, po principu objektivne odgovornosti. Opravdano se isti�e da bi odgovor-nost po principu objektivne odgovornosti, u odre�enoj meri, izjedna�avalo ugovor o uskladištenju sa ugovorom o osiguranju, a to bi pove�alo usluge skladištara.495

Pretpostavlja se, naime, da je skladištar odgovoran za štetu koja nastane na robi koja mu je predata na �uvanje. Skladištar se može osloboditi odgov-ornosti za štetu ako dokaže da je šteta prouzrokovana: 1) usled više sile (okol-nosti koje se nisu mogle izbe�i ili otkloniti); ili 2) krivicom ostavodavca; ili 3) manama ili prirodnim svojstvima robe ili 4) neispravnom ambalažom.

Naknada štete koju je skladištar dužan platiti zbog propasti, umanjenja ili ošte�enja robe za vreme od njenog prijema do predaje, ne može pre�i stvarnu vrednost robe, osim ako je štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.

O svim promenama koje bi primetio na stvari i opasnostima da budu ošte�ene na ma koji na�in ostavoprimac je dužan obavestiti ostavodavca.

3.1.3. Postupanje po nalozima ostavodavcaSkladištar je dužan postupati po nalozima ostavodavca. Nalozi se mogu

odnositi na pravne i fakti�ke radnje skladištara koje se ugovaraju, proizilaze iz prirode posla ili iz poslovnih obi�aja. Tako se pravne radnje mogu odnositi na zaklju�enje ugovora o prevozu ili osiguranju, carinjenje robe itd., a fakti�ke radnje na istovar robe, pakovanje robe, pretakanje (vina), sušenje (lekovitog bilja), razvrstavanje po klasama pre zamrzavanja (malina, kupina, jagoda).

Skladištar je dužan da osigura robu primljenu na �uvanje samo ako je to ugovoreno. On �e zaklju�iti ugovor o osiguranja sa osigurava�em u ime i za ra�un ostavodavca ili u svoje ime a za ra�un ostavodavca. Ako ugov-orom nije odre�eno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladištar je dužan da osigura robu od uobi�ajenih rizika. U slu�aju da nastane šteta koja bi bila obuhva�ena ugovorom o osiguranju koga skladištar, protivno ugovoru o uskladištenju, nije zaklju�io duguje ostavodavcu naknadu štete.

3.1.4. Vo�enje registra skladištaSkladištar je dužan da vodi registar skladišta u koga se unose svi po-

daci o zaklju�enju i ispunjenju ugovora o uskladištenju: podaci o ostaviocu, robi koja je primljena na �uvanje, bitni sastojci ugovora o uskladištenju, rok


�uvanja robe, prigovori na stanje robe, podaci o posebnom na�inu �uvanja itd.

Javno skladište dužno je, na zahtev ostavodavca, da za primljenu robu na uskladištenje izda skladišnicu. Skladišnica ima svojstvo hartije od vrednosti. Ako ostavodavac ne zahteva da mu se izda skladišnica, skladištar bilo ko-jeg skladišta izda�e ostavodavcu potvrdu o prijemu robe na �uvanje. Potvrda predstavlja samo dokazno sredstvo, ali ne i hartiju od vrednosti.

3.1.5. Obaveze omogu�avanje pregledanja robeSkladištar je u obavezi da dozvoli ostavodavcu ili ovlaš�enom licu (na

primer, zakonitom imaocu skladišnice) da pregleda robu i uzima uzorke robe. Neovlaš�enim licima skladištar, kao �uvar robe, ne sme dozvoliti pristup u skladište. Lice koje obavlja pregled robe ili uzima uzorke odgovara za štetu koju je tom prilikom prouzrokovao skladištaru ili ostalim ostavodavcima.

3.1.6. Predaja robe ostavodavcuSkladištar je u obavezi da robu primljenu na �uvanje preda na zahtev os-

tavodavca ili drugog ovlaš�enog lica. Ugovor o uskladištenju se, po pravilu, zaklju�uje u interesu ostavodavca pa je on može podi�i i pre isteka ugovore-nog roka. Opravdano se isti�e da u tom slu�aju ostavodavac duguje ugovorenu naknadu za �itavo vreme koje je bilo ugovoreno kao vreme �uvanja robe. Ako je upražnjeni prostor u skladištu zatim bio popunjen drugom robom koju je skladištar primio na uskladištenje, za toliko se umanjuje obaveza ostavodavca da plati naknadu i za vreme za koje nije koristio usluge skladištara.

Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku godine dana kad nije ugovoren rok za �uvanje, skladištar može za njegov ra�un prodati robu na javnoj prodaji. O nameri da �e robu prodati na javnoj prodaji skladištar je prethodno dužan da obavesti ostavodavca i da mu ostavi mu naknadni rok najmanje od osam dana da robu podigne.

3.2. OBAVEZE OSTAVODAVCA

3.2.1. Predaja robe na �uvanje i obaveštavanje o njenim svojstvima

Ugovor o uskladištenju je dvostrano obavezan. Stoga i za ostavodavca nastaje više obaveza. Jedna od osnovnih obaveza je predaja robe na �uvanje. Prilikom predaje robe na �uvanje ostavodavac je dužan dati sva potrebna obaveštenja o njoj i i ostavoprimca obavestiti o vrednosti robe. Ukoliko ostavodavac ne obavesti skladištara o svojstvima robe (a s obzirom na okol-nosti slu�aja to je bio dužan u�initi: stvar je zapaljiva, sklona brzom kvaren-

308 PRIVREDNO PRAVO

ju, mora se �uvati na ta�no odre�enoj temperaturi, lomljiva je, vredna je, itd) skladištar nije odgovoran za štetu koja je zbog toga nastala. Ako skladištar tom prilikom nije postupao kao dobar privrednik (znao je ili morao znati za posebna svojstva robe) nastaje podeljena odgovornost za štetu ili isklju�enje odgovornosti ostavodavca.

3.2.2. Preuzimanje robe iz skladištaOstavodavac ili drugo ovlaš�eno lice dužan je da preuzme robu iz skladišta

u roku koji je odre�en ugovorom. Ako nije ugovoren rok za �uvanje on iznosi godinu dana a ra�una se od prijema robe na �uvanje (zakonski rok).

Ukoliko ostavodavac ne podigne robu u ugovorenom ili zakonskom roku skladištar je ovlaš�en da za ra�un ostavodavca robu proda na javnoj prodaji. Prethodno je dužan da ostavodavca obavesti o svojoj nameri i ostaviti i da mu ostavi naknadni rok od najmanje osam dana da robu podigne. Ako stvar ima teku�u cenu, ili ako je male vrednosti u pore�enju s troškovima javne prodaje, dužnik je može prodati iz slobodne ruke. Ukoliko je stvar takva da može brzo propasti ili se pokvariti, dužnik je dužan prodati je bez odlaganja na najpogodniji na�in. O nameravanoj prodaji skladištar �e, i u ovom slu�aju, obavestiti ostavodavca.

Ugovorom o uskladištenju strane mogu predvideti da je ostavodavac zbog zakašnjenja u preuzimanju stvari u obavezi da plati skladištaru ugovornu kaznu.

Primalac robe dužan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja. Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je dužan da o tome odmah upozori skladištara, ina�e se smatra da je roba uredno prim-ljena. O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzi-manja, primalac je dužan da na pouzdan na�in obavesti skladištara u roku od sedam dana, ra�unaju�i od dana preuzimanja robe, ina�e se smatra da je roba uredno primljena.

3.2.3. Pla�anje naknade za �uvanje stvariUgovorom o uskladištenju odre�uje se visina naknade koju je za �uvanje

stvari dužan platiti ostavodavac. Ugovorom se može odrediti niža ili viša nagrada od one koja je predvi�ena opštim uslovima poslovanja (tarifom), naro�ito kada se na �uvanje predaju stvari koje imaju posebna svojstva. Kada nagrada nije odre�ena ugovorom ili opštim uslovima poslovanja primenjuje se nagrada koju ima u vidu mesni poslovni obi�aj, a zatim opšti poslovni obi�aj.

Obaveza pla�anja naknada za �uvanje ispunjava se prilikom preuzi-manja robe, ako ugovorom nije predvi�eno što drugo (na primer, sukcesivno


pla�anje). Nagradu pla�a ostavodavac ili drugo lice odre�eno ugovorom.Pored naknade za �uvanje robe skladištar ima pravo na naknadu

troškova koji su bili potrebni za o�uvanje robe. U pravnoj teoriji ovi troškovi se ozna�avaju kao vanredni troškovi (redovni su obuhva�eni naknadom za �uvanje robe). Vanredne troškove može zahtevati skladištar od ostavodavca ako su oni bili nužni i korisni za ostavodavca i pre nego što je dospelo potraživanje skladištara za pla�anje redovne naknade.

Za svoja potraživanja iz ugovora o uskladištenju i ostala potraživanja nastala u vezi sa �uvanjem robe skladištar ima založno pravo na toj robi. Založno pravo nastaje na osnovu zakona i kada nije predvi�eno ugovorom. Ovo zakonsko založno pravo prestaje predajom stvari iz skladišta. Ako os-tavodavac ne namiri o dospelosti potraživanja skladištara iz ugovora o uskladištenju, skladištar može pristupiti prodaji robe ostavodavca na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja u�injenog ostavodavcu, odnosno ovlaš�enom licu, da �e tako postupiti.

IX. UGOVOR O GRA�ENJU

1. Pojam ugovora. Bitni sastojciUgovor o gra�nju je sporazum kojim se izvo�a� (graditelj, gra�evinar)

obavezuje naru�iocu (investitoru) da �e, za odre�enu cenu, u predvi�enom roku sagraditi odre�enu gra�evinu odnosno izvesti druge gra�evinske ra-dove.496 Iz ove de� nicije proizilazi da su bitni elementi ugovora: predmet gra�enja, cena, a �esto i rok za izgradnju.497

Rok za izgradnju gra�evine je bitan sastojak ugovora o gra�enju ako je to izri�ito navedeno u ugovoru ili iz ugovora proizilazi da strane imaju poseban interes da se gra�evina završi u ugovorenom roku. Ako je izgrad-nja gra�evine u odre�enom roku bitan sastojak ugovora o gra�enju, pa gra-ditelj ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Naru�ilac, me�utim, može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti izvo�a�a da zahteva ispunjenje ugovora. Ukoliko izgrad-nja gra�evine u odre�enom roku nije bitan sastojak ugovora, izvo�a� zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a naru�ilac da zahteva njeno ispunjenje. Naru�ilac koji želi raskinuti ugovor, mora ostaviti izvo�a�u primeren naknadni rok za ispunjenje. Ako ni u naknadnom roku izvo�a� ne ispuni svoje obaveze ugovor se raskida po samom zakonu.

310 PRIVREDNO PRAVO

Cena radova se može odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedini�na cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena). Ako strane ugovorom nisu što drugo predvidele izvo�a� može zahte-vati pove�anje cene radova koje je izveo u predvi�enom roku, ako su se u vremenu izme�u zaklju�enja ugovora i njegovog ispunjenja pove�ale cene elemenata na osnovu kojih je odre�ena cena radova. Izvo�a� se ne može pozi-vati na pove�anje cene elemenata na osnovu kojih je odre�ena cena radova, ako je do pove�anja cene došlo posle njegovog padanja u docnju. Strane mogu ugovoriti da se cene radova ne�e menjati i u slu�aju pove�anja cena el-emenata na osnovu kojih je ona odre�ena (� ksna cena). I pored toga izvo�a� može zahtevati, izmenu cene radova ako su se cene elemenata pove�ale u to-likoj meri da bi trebalo da cena radova bude ve�a za više od deset procenata. U ovom slu�aju izvo�a� može zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata. Izvo�a� nema pravo na pove�anje cene, ako je do pove�anja cene elemenata došlo posle njegovog padanja u docnju.498

Izgradnja gra�evine ili izvo�enje drugih gra�evinskih radova je predmet obaveze izvo�a�a, a predstavlja jedan od bitnih elemenata ugovora. Izvo�a� se, tako, može obavezati da sagradi odre�enu gra�evinu. Pod “gra�evinom” �lan 631. ZOO smatra: zgrade, brane, mostove, tunele, vodovode, kanalizaci-je, puteve, železni�ke pruge, bunare i ostale gra�evinske objekte �ija izrada zahteva ve�a i složenije radove.499 Gra�evina se gradi prema odre�enom pro-jektu, na predvi�enom zemljištu u skladu sa odobrenjem za izgradnju. Obave-za izvo�a�a može se sastojati u obavezi da na odre�enom zemljištu, odnosno ve� postoje�em objektu izvrši kakve druge gra�evinske radove (postavljanje propusta ispod puta, promenu krova na zgradi, rekonstrukciju zgrade itd).

2. Pravna prirodaUgovor o gra�enju je formalan, dvostrano obavezan, teretan, komutati-

van, sa dugotrajnim ispunjenjem obaveza i imenovan ugovor.Ugovor o gra�enju predstavlja vrstu ugovora o delu. To izri�ito predvi�a

�lan 630. stav 1. ZOO. Shodno tome, na odnose o odgovornosti za nedostatke gra�evine koji nisu regulisani ugovorom o gra�enju, supsidijarno se primen-juju odredbe ugovora o delu (�l. 600 - 629. ZOO). Ugovor o gra�enju i ugovor o delu se, i pored srodnosti, razlikuju. Ugovor o gra�enju ima za predmet ve�e i složenije radove koji se izvode prema odre�enom projektu, dok ugovor o delu ima u vidu manje složene ili manje radove500 koji se ne iz-vode po odre�enom projektu (na primer, farbanje zgrade). Predmet ugovora o gra�enju je izgradnja gra�evine ili izvo�enje drugih gra�evinskih radova


prema odre�enom projektu, dok je predmet ugovora o delu izvršenje bilo kojeg � zi�kog ili intelektualnog rada. Ugovor o gra�enju se u praksi nekada prepli�e sa ugovorom o prodaji tako što izvo�a� radi projekt za naru�ioca ili angažuje svoj gra�evinski materijal. Zbog toga se odnosi izme�u ovih ugov-ora moraju razgrani�iti. Ako se izvo�a� obavezao naru�iocu da �e izgra-diti gra�evinu od svog materijala smatra se da je izme�u strana zaklju�en ugovor o prodaji (ako o tome nema nikakvog sporazuma ili postoji sumnja o pravnoj prirodi ugovora). Ukoliko se naru�ilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izgradnju gra�evine ili izvo�enje gra�evinskih ra-dova, smatra se da su strane zaklju�ile ugovor o delu. Ugovor se, u svakom slu�aju, smatra ugovorom o gra�enju ako su ugovara�i imali u vidu naro�ito rad izvo�a�a.501

U praksi se sre�e ugovor o inženjeringu, ugovor o ispitivanju zemljišta, ugovor o gra�enju po sistemu “klju� u ruke” i sl. Nekada graditelj, pored gra�enja, preuzima i obavezu da izradi projekt itd. Ugovor o gra�enju se od ovih ugovora razlikuje po svom predmetu. Premet obaveze izvo�a�a je da sagradi gra�evinu, odnosno izvede druge gra�evinske radove po odre�enom projektu. Sve što se ne može uvrstiti u gra�enje nije ni predmet ugovora o gra�enju i ne uti�e na njegov oblik.502

3. Zaklju�enje ugovoraUgovor o gra�enju zaklju�uje se po opštim pravilima za zaklju�enje

ugovora. On je zaklju�en ako su se strane saglasile o bitnim elementima ugovora u pisanoj formi. Na zaklju�enje ugovora o gra�enju primenjuju se i posebna pravila odre�ena imperativnim propisima. Investitor je u obavezi obezbedi potpunu tehni�ku dokumentaciju za izgradnju objekta. Nezavisno od �injenice da li je zaklju�en ugovor o gra�enju objekat se može graditi, odnosno izvoditi drugi gra�evinski radovi samo ako je prethodno pribavljeno odobrenje za izgradnju. Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju inves-titor, pored ostalog, podnosi i idejni projekat, dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na gra�evinskom zemljištu (�lan 91. Zakona o planiranju i izgradnji - ZPI). Zavisno od važnosti objekta, odnosno gra�evinskih radova, odobrenje za izgradnju izdaje organ nadležan za gra�evinarstvo u opštini, gradu, odnos-no gradu Beogradu ili ministarstvo nadležno za poslove gra�evinarstva.503

Ugovor o gra�enju mora biti zaklju�en u pisanoj formi. Ova forma je uslov punovažnosti ugovora. Tako�e, sve docnije izmene ili dopune ugovora moraju biti izvršene u pisanoj formi.504 Nije punovažan (ništav je) ugovor o gra�enju zaklju�en usmeno.

312 PRIVREDNO PRAVO

Ugovor o gra�enju smatra se punovažnim iako nije zaklju�en u pisanoj formi ako su ugovorne strane izvršile, u celini ili u pretežnom delu, obaveze koje iz njega nastaju (�lan 73. ZOO).

4. Obaveze ugovornih strana4.1. OBAVEZE IZVO�A�A

4.1.1. Administrativne obavezeAdministrativne obaveze izvo�a�a radova odre�ene su imperativnim

propisima. Pojedine administrativne obaveze pojavljuju se i kao ugovorne obaveze. Najvažnije administrativne obaveze izvo�a�a su: 1) kontrola tehni�ke dokumentacije; 2) obaveštavanje organa uprave koji mu je izdao odobrenje za izgradnju o po�etku izvo�enja radova; 3) odre�ivanje lica koje rukovodi gra�enjem; 4) vo�enje gra�evinskog dnevnika i knjige inspekcije; 5) obezbe�enje sigurnosti objekata, lica koja se nalaze na gradilištu i oko-line (susednih objekata i saobra�ajnica); 6) obezbe�enje objekata i okoline u slu�aju prekida radova itd.505

4.1.2. Ugovorne obavezeProu�avanje tehni�ke dokumentacije. Izvo�a� je dužan da blagovre-

meno i detaljno prou�i tehni�ku dokumentaciju na osnovu koje se izvode ugovoreni radovi. On je dužan da od naru�ioca zatraži blagovremeno zatražiti objašnjenje o nedovoljno jasnim pojedinostima. Objašnjenje je traženo bla-govremeno ako je naru�iocu, preme okolnostima koje su od uticaja, dato dovoljno vremena da po zahtevu može postupiti, a da ne nastupi zastoj u izvo�enju radova.506

Izvo�enje ugovorenih radova. Izvo�a� radova je dužan izvesti ugovorene radove prema tehni�koj dokumentaciji na osnovu koje je izdata odobrenje za izgradnju, u skladu sa propisima, standardima, tehni�kim normativima i nor-mama kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme. Osim toga izvedeni radovi moraju obezbediti stabilnost objekta. Za svako odstupanje od projekta, odnosno ugovorenih radova, izvo�a� mora imati pismenu saglas-nost naru�ioca. On ne može zahtevati pove�anje ugovorene cene za radove koje je izvršio bez takve saglasnosti. Suprotno tome, nepredvi�ene radove izvo�a� može izvesti i bez prethodne saglasnosti naru�ioca ako zbog njihove hitnosti nije bio u mogu�nosti da pribavi tu saglasnost. Nepredvi�eni su rado-vi oni �ije je preduzimanje bilo nužno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi spre�avanja nastanka štete, a izazvani su neo�ekivanom težom prirodom zemljišta, neo�ekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i neo�ekivanim


doga�ajima. Izvo�a� ima pravo na pravi�nu naknadu za nepredvi�ene radove koji su morali biti obavljeni.507

Izvo�a� može, na osnovu podugovora, izvo�enje pojedinih radova pover-iti podizvo�a�u. U tom slu�aju, za radove koje je izveo podizvo�a� izvo�a� ra-dova odgovara naru�iocu kao da je radove izveo neposredno. Naime, odnos iz podugovora uspostavlja se izme�u izvo�a�a i podizvo�a�a radova. Naru�ilac radova nije u odnosu sa podizvo�a�em i on je za njega tre�e lice.508

Pridržavanje ugovorenih rokova. Izvo�a� radova je dužan da ugovorene radove završi u predvi�enom roku. Rok za izgradnju gra�evine odnosno izvo�enje drugih gra�evinskih radova po�inje te�i od uvo�enja izvo�a�a ra-dova u posao, osim ako strane druga�ije ugovore.509

Ugovorne strane, po pravilu, predvi�aju da �e izvo�a� radova u slu�aju docnje u izvo�enju radova platiti ugovornu kaznu naru�iocu. Naru�ilac ima pravo na ugovornu kaznu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje. Ako je šteta koju je naru�ilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja ve�a od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pra-vo zahtevati razliku do pune naknade štete. Ukoliko je ugovorom predvi�ena ugovorna kazna, a nije odre�eno u kojim slu�ajevima se pla�a, smatra se da je kazna ugovorena za slu�aj neurednog ispunjenja ugovornih obaveza.510

Omogu�avanje naru�iocu da vrši stru�ni nadzor. Izvo�a� je u obavezi da naru�iocu omogu�i stalni stru�ni nadzor nad izvo�enjem radova i kontrolu koli�ine i kvaliteta upotrebljenog materijala. Stru�ni nadzor, prvenstveno, obuhvata: kontrolu da li se gra�enje vrši prema tehni�koj dokumntaciji po kojoj je izdato odobrenje za izgradnju, kontrolu i proveru kvaliteta izvo�enja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehni�kih normativa. Naru�ilac radova obezbe�uje stru�ni nadzor u toku gra�enja objekta, odnosno izvo�enja radova za koje je izdata gra�evinska dozvola. Vršenje nadzora je pravo, a ne obaveza naru�ioca. Izvo�a� radova se, ipak, ne može osloboditi odgovornosti zbog nedostataka gra�evine radi toga što naru�ilac nije vršio nadzor ili ga nije vršio dovoljno stru�no.511

Obaveza obaveštavanja naru�ioca. O svim važnijim okolnostima koje nastupe u izvo�enju radova izvo�a� je dužan obavestiti naru�ioca. Tako �e izvo�a� prvenstveno obaveštavati naru�ioca: o toku izvo�enja radova, o okolnostima koje spre�avaju ili otežavaju izvo�enje radova, o prekidu ra-dova i merama preduzetim na obezbe�enju objekta, o nastavljanju radova itd. Obaveštavanje izvo�a� obavlja tako što �e naru�ioca obavestiti u pis-menoj formi (pismom, teleprinterom, telegramom, telefaksom, elektrons-kom poštom itd). Obaveštavanje se može obavljati i upisom u gra�evinski

314 PRIVREDNO PRAVO

dnevnik, ali samo ako je drugi ugovara� mogao ili morao biti upoznat s obav-ljenim upisom. Obaveštenje koje nije u�injeno u pisanomo bliku ili upisano u gra�evinski dnevnik ne proizvodi pravno dejstvo.512 Izvo�a� odgovara za štetu naru�iocu koja je prouzrokovana zbog toga što ga nije obavestio o okol-nostima relevantnim za izvršenje ugovora o gra�enju.

4.2. OBAVEZE NARU�IOCA

Predaja tehni�ke dokumentacije. Naru�ilac je dužan predati izvo�a�u, pre po�etka izvo�enja radova, tehni�ku dokumentaciju sa svim gra� �kim, ra�unskim i opisnim prilozima potrebnim za izvo�enje radova koji su pred-met ugovora, na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju. Ako se u toku gra�enja objekta, zbog promenjenih okolnosti koje se nisu mogle pred-videti, mora odstupiti od tehni�ke dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju, investitor pribavlja odobrenje za izgradnju po iz-menjenoj dokumentaciji.

Uvo�enja izvo�a�a u posao. Izvo�a� radova može po�eti sa izvo�enjem ugovorenih radova ako ga prethodno naru�ilac uvede u posao. Izvo�a� je uveden u posao ako je naru�ilac ispunio sve obaveze bez �ijeg prethod-nog ispunjenja zapo�injanje radova fakti�ki nije mogu�e ili pravno nije dopušteno. Uvo�enje u posao obuhvata naro�ito: predaju gradilišta, predaja izvo�a�u tehni�ke dokumentacije, predaju izvo�a�u odobrenja za izgradn-ju i obezbe�enje sredstava za � nansiranje izgradnju objekta i sredstava za pla�anje obaveza na osnovu zaklju�enog ugovora.

Ako izvo�a� ne zapo�ne radove u roku koji je odre�en ugovorom odnos-no odmah nakon uvo�enja u posao, naru�ilac �e mu ostaviti naknadni prim-ereni rok za otpo�injanje radova. Ukoliko izvo�a� ne zapo�ne radove ni u naknadnom primerenom roku, naru�ilac može da raskine ugovor i zahteva od izvo�a�a naknadu štete.

Vršenje nadzora nad izvo�enjem radova. Naru�ilac ne samo da ima pravo da vrši nadzor nad izvo�enjem radova nego je to i njegova obaveza. Naru�ilac obezbe�uje stru�ni nadzor u toku gra�enja objekta, odnosno izvo�enja radova za koje je izdato odobrenje za izgradnju.

Pla�anje ugovorene cene. Najvažnija obaveza naru�ioca jeste da plati cenu izvo�a�u za izvedene radove. Cena radova se može odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedini�na cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena). Ugovorena cena ne obuhvata nepredvi�ene i na-knadne radove. U praksi je uobi�ajeno da naru�ilac izvo�a�u predaje predu-jam (avans) i pla�anje vrši sukcesivno prema koli�nini izvedenih radova. Ako


je ugovoren avans, a nije odre�en rok isplate, avans se pla�a pre po�etka izvo�enja ugovorenih radova. Ukoliko je ugovoreno da �e naru�ilac izvo�a�u pla�ati cenu radova sukcesivno, na osnovu izvedene koli�ine ugovorenih ra-dova i ugovorenih cena, pla�anje izvedenih radova vrši se na osnovu situacija. Situacije mogu biti privremene i završne i njima se prikazuju radovi na na�in i prema speci� kaciji koja je data u tehni�koj dokumentaciji. Privremenim situacijama obra�unava se vrednost radova izvedenih u toku gra�enja, a is-postavljaju se za razdoblje od mesec dana. Završnu situaciju izvo�a� sastavlja i podnosi na isplatu nakon primopredaje izvedenih radova.

Cena gra�enja može biti ugovorena kao promenljiva ili kao nepromen-ljiva (� ksna). Ako su strane ugovorile promenljivu cenu (ili nisu ugovorile � ksnu cenu) izvo�a� može zahtevati pove�anje cene radova. Pove�anje cene radova može zahtevati izvo�a�, ako su se u vremenu izme�u zaklju�enja ugovora i njegovog ispunjenja pove�ale cene elemenata na osnovu kojih je odre�ena cena radova. Visina razlike u ceni koju može zahtevati izvo�a� za-visna je od okolnosti da li je izvo�a� svoju obavezu ispunio u predvi�enom roku ili docnije. Izvo�a�, me�utim, nema pravo na pove�anje cene elemenata na osnovu kojih je odre�ena cena radova, ako je do pove�anja cene došlo nakon njegovog padanja u docnju. Strane mogu ugovoriti kliznu skalu. Klau-zulom o kliznoj skali strane predi�aju da �e cena zavisiti od cene materijala i od rada, kao i drugih elemenata koji uti�u na visinu troškova izvo�enja gra�evinskih radova, u odre�eno vreme na odre�enom tržištu.

Ako je ugovorena � ksna cena (tj. da se ne�e menjati u slu�aju ako su se posle zaklju�enja ugovora pove�ale cene elemenata na osnovu kojih je ona odre�ena) izvo�a� može, i pored takve odredbe ugovora, da zahteva izmenu cene radova. Takav zahtev izvo�a� može, me�utim, osnovano ista�i samo ako su se cene elemenata pove�ale u tolikoj meri da bi trebalo da cene radova bude ve�a za više od deset procenata. U ovom slu�aju, izvo�a� može zahteva-ti samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim ako je do pove�anja cene elemenata došlo posle njegovog dolaska u docnju.

4.3. PREDAJA IZGRA�ENOG OBJEKTA NARU�IOCU

Upotrebna dozvola. Izvo�a� radova dužan je da izvede radove prema odre�enom projektu, na osnovu koga je izdato odobrenje za izgradnju, a zatim da objekat predati naru�iocu. Pre primopredaje objekta naru�iocu organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju, po zahtevu naru�ioca, utvr�uje da li je objekat podoban za upotrebu. Podobnost objekta za upotrebu utvr�uje se tehni�kim pregledom i izdavanjem upotrebne dozvole. Tehni�ki

316 PRIVREDNO PRAVO

pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvi�enih odobrenjem za izgradnju odnosno po završetku izgradnje dela objekta. Troškove tehni�kog pregleda snosi investitor.513

Primopredaja. Odmah posle završetka radova izvo�a� obaveštava naru�ioca da su radovi koji su predmet ugovora završeni. Posle pribavljene upotrebne dozvole naru�ilac i izvo�a� dužni su da bez odlaganja pristupe primopredaji i kona�nom obra�unu. Ako se naru�ilac po�eo koristiti objek-tom pre primopredaje smatra se da je primopredaja izvršena na dan po�etka koriš�enja. O primopredaji objekta sastavlja se zapisnik.

Kona�ni obra�un. Kona�nim se obra�unom raspravljaju odnosi izme�u strana i utvr�uje izvršenje njihovih me�usobnih prava i obaveza iz ugovora. Kona�an obra�un obavlja se nakon primopredaje izvedenih radova. Rad na kona�nom obra�unu zapo�inje odmah posle primopredaje, a završava se u roku od 60 dana od dana primopredaje. Ovim obra�unom obuhva�eni su svi radovi izvedeni na osnovu ugovora, uklju�uju�i i nepredvi�ene i naknadne radove što ih je izvo�a� bio dužan ili ovlaš�en izvesti, bez obzira na to jesu li radovi obuhva�eni privremenom situacijom.

4.4. ODGOVORNOST IZVO�A�A RADOVA ZA ŠTETU

4.4.1. Odgovornost za nedostatkeIzvo�a� na osnovu ugovora odgovara naru�iocu za vidljive i skrivene

nedostatke radova. On garantuje da su izvedeni radovi u vreme primopredaje u skladu s ugovorom, propisima i pravilima struke i da nemaju mana koje onemogu�avaju ili smanjuju njihovu upotrebnu vrednost ili njihovu priklad-nost za redovnu upotrebu odnosno upotrebu odre�enu ugovorom. Naru�ilac je dužan pregledati izvedene radove �im je to po redovnom toku stvari mogu�e i o na�enim vidljivim nedostacima bez odlaganja obavestiti izvo�a�a. Ako naru�ilac na poziv izvo�a�a da pregleda i primi radove to ne uradi bez oprav-danog razloga, smatra se da su radovi primljeni. Posle pregleda i primanja izvedenih radova izvo�a� više ne odgovara za vidljive nedostatke tj. one koji su se mogli opaziti obi�nim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naru�iocu (bio je nesavestan).

Skriveni nedostatak se nije mogao opaziti obi�nim pregledom prilikom primopredaje radova. Izvo�a� radova odgovara i za skrivene nedostatke bez obzira da li mu je to bilo poznato. Naru�ilac se može pozvati na skrivene nedostatke pod uslovom da o njima obavesti izvo�a�a što pre, a najduže u roku od mesec dana od njihovog otkrivanja. Istekom dve godine od primopredaje radova, naru�ilac se više ne može pozivati na skrivene nedostatke. Naru�ilac


koji je uredno obavestio izvo�a�a da izvedeni radovi imaju nedostataka može da od njega zahteva da nedostatke ukloni i za to mu odrediti primereni rok. On ima pravo i na naknadu štete koju zbog toga trpi. Ako izvršeni radovi imaju takve nedostatke da je objekat neupotrebljiv ili su radovi obavljeni suprotno izri�itim uslovima ugovora, naru�ilac može, ne traže�i prethodno otklanjan-je nedostataka, da raskine ugovor i zahteva naknadu štete. Prava naru�ioca prema izvo�a�u zbog nedostatka gra�evine prelaze i na sve docnije sticaoce gra�evine ili njenog dela. Docnijim sticaocima, me�utim, ne te�e novi rok za obaveštenje i tužbu, ve� im se ura�unava rok prethodnika.

4.4.2. Odgovornost izvo�a�a i projektanta za solidnost objekta (gra�evine)

Izvo�a� odgovara za nedostatke u izradi gra�evine koji se ti�u njene solidnosti, ako bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od primo-predaje radova.514 Nasuprot solidnosti nesolidnost ozna�ava takav nedostatak u konstrukciji ili izgradnji objekta515 zbog koga objekat nema svojstva sig-urnosti (izdržljivosti i trajnosti). Takav objekat ne odgovara stanju nauke i tehnike, propisanim standardima i pravilima gra�evinske struke u vreme gra�enja.516

Izvo�a� radova odgovara i za nedostatke zemljišta na kome je podignuta gra�evina, koji bi se pokazali za vreme od deset godina od primopredaje objekta. On nije odgovoran za nedostatke zemljišta ako je specijalizovana organizacija dala stru�no mišljenje da je zemljište podobno za gra�enje, a u toku gra�enja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost stru�nog mišljenja.

Za solidnost gra�evine odgovara i projektant ako je nesolidnost gra�evine posledica nedostataka u projektu. Odgovornost projektanta se ne može isklju�iti zbog toga što on radi po uputstvima naru�ioca.517 Naru�ilac, koji se deklariše kao proizvo�a� stanova koje prodaje kupcima, solidarno sa izvo�a�ima odgovara sticaocima stanova za solidnost objekta. Izvo�a� i pro-jektant odgovaraju za solidnost gra�evine naru�iocu, ali i svakom drugom sticaocu objekta. Takva odgovornost je zakonska i ne može se ugovorom isklju�iti.

Naru�ilac ili drugi sticalac dužan je o nedostacima objekta obavestiti izvo�a�a i projektanta u roku od šest meseci od dana kad je nedostatak usta-novio, ina�e gubi pravo da se pozove na njega. Obaveštenje se može u�initi samo u okviru objektivnog roka od deset godina. Pravo naru�ioca odnosno drugog sticaoca prema izvo�a�u, odnosno projektantu po osnovu njihove odgovornosti za nedostatak prestaje za godinu dana ra�unaju�i od dana kad je naru�ilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvo�a�a o nedostatku.

318 PRIVREDNO PRAVO

Naru�ilac, odnosno sticalac objekta koji je uredno obavestio izvo�a�a radova da objekat ima nedostataka koji uti�u na solidnost gra�evine, može zahtevati od izvo�a�a da nedostatke objekta otkloni i za to mu odrediti prim-eren rok. Ako izvo�a� ne otkloni nedostatke u roku koji mu naru�ilac odredi, naru�ilac može otkloniti nedostatke na ra�un izvo�a�a, ali je pri tome dužan postupati kao dobar privrednik.518

Naru�ilac, odnosno sticalac može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete, ne traže�i prethodno otklanjanje nedosatataka, kad objekat ima takav nedostatak koji ga �ini neupotrebljivim ili je obavljen suprotno gra�evinskoj dozvoli.

4.4.3. Odgovornost naru�ioca i izvo�a�a radovaNaru�ilac i izvo�a� radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju tre�em

licu za štetu koja mu nastane u vezi sa izvo�enjem tih radova. Tre�e lice nije strana u ugovoru te je ova vrsta odgovornosti vanugovorna. Naru�ilac i izvo�a� odgovaraju solidarno za navedenu štetu do primopredaje radova. Izvo�a� koji je prekinuo radove i ostavio nedovršene objekte odgovara, za-jedno sa naru�iocem, za štetu koja je zbog toga nastala tre�im licima.519

X. UGOVOR O ŠPEDICIJI (OTPREMANJU)

1. Pojam i osobineUgovorom o špediciji (otpremanju) obavezuje se jedna strana (špediter,

otpremnik) drugoj strani (nalogodavcu, komitentu) da radi prevoza odre�ene stvari na odre�enoj relaciji zaklju�i u svoje ime i za ra�un nalogodavca ugovor o prevozu i preduzme druge pravne i fakti�ke radnje potrebne za izvršenje prevoza, a nalogodavac se obavezuje da mu za to isplati naknadu. Ugovorne strane zaklju�uju ugovor o špediciji sa ciljem da se organizuje prevoz stvari. Iako je ovaj ugovor blizak ugovoru o prevozu stvari, on se od njega razlikuje. Ugovorom o prevozu stvari prevozilac se obavezuje da stvar koju primi na prevoz preveze i preda na odre�enom mestu pošiljaocu ili odre�enom licu. Prevozilac u ugovoru o prevozu preduzima, prema tome, di-rektno (sam) fakti�ke radnje dok špediter, pored fakti�kih radnji vrši i pravne radnje (zaklju�uje u svoje ime i za ra�un nalogodavca ugovor o prevozu) tako da ne mora direktno da vrši prevoz robe. Na osnovu ugovora o špediciji špediter, po pravilu, zaklju�uje u svoje ime a za ra�un nalogodavca, sa tre�im licem ugovor o prevozu stvari i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza


(na primer, ugovor o uskladištenju), zbog �ega se špedicija, pre nego što je postala imenovan ugovor, smatrala kao podvrsta ugovora u komisionu. Osim toga, u špediciji se mogu prepoznati i elementi ugovora o trgovinskom za-stupanju. Blisko srodstvo špedicije sa ugovorima o komisionu i trgovinskom zastupanjem proizilazi iz �lana 829. ZOO, koji je propisao supsidijarnu pri-meni pravila iz tih ugovora na odnose izme�u nalogodavca i otpremnika koji nisu posebno ure�eni ugovorom o špediciji. Ugovor o špediciji, shodno tome, sadrži i karakteristike naloga jer se na ugovor o komisionu shodno primenjuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije druga�ije odre�eno.

Ugovor o špediciji je punovažan i kada špediter ne preuzme ugovornu obavezu da �e zaklju�iti ugovor u svoje ime a za ra�un komitenta. Relevantno je da se špediter obaveže komitentu da �e mu pružiti odgovaraju�u stru�nu uslugu sa ciljem prevoza stvari (tako da i sam izvrši prevoz stvari) i zaštite njegovih interesa.520

Ugovor se smatra zaklju�enim kad strane postignu saglasnost o bitnim sastojcima ugovora: prevozu odre�ene stvari na odre�enoj relaciji. Po jednom mišljenju, pored ovog, drugi bitni sastojak ugovora je naknada.521 Ako je na-knada odre�ena ugovorom o špediciji tada ona ima svojstvo bitnog sastojka ugovora, pored prevoza odre�ene stvari na odre�enoj relaciji (kao što i neki drugi sastojci uneseni u ugovor mogu dobiti takav zna�aj: na primer, odredba da �e nalogodavac robu predati skladištaru na �uvanje). Kada strane ne ugovore visinu naknade ugovor je punovažan. U tom slu�aju visina naknade odre�uje se na osnovu opštih uslova poslovanja, a u nedostatku takvog akta, naknadu odre�uje sud.

Ugovor o špediciji je dvostrano obavezan, teretan, imenovan i neforma-lan. U praksi špediter (otpremnik) unapred odre�uje opšte uslove ugovora koji obavezuju nalogodavca ako su mu bili poznati ili morali biti poznati u �asu zaklju�enja ugovora.

Nalogodavac, po pravilu, upu�uje špediteru ponudu za zaklju�enje ugovora. Ako špediter ne�e da prihvati ponu�eni nalog koji se odnosi na te poslove, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca, ina�e od-govara za štetu koju bi zbog toga pretrpeo nalogodavac (supsidijarna prime-na �lana 750. ZOO). Špediter ponudu može prihvatiti izri�ito ili pre�utno. Dobijeni nalog špediter je dužan izvršiti ako ga nije odmah odbio. Smatra se da je tada ugovor zaklju�en u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponu�enom.

Nalogodavac može po svojoj volji odustati od ugovora. U tom slu�aju dužan je naknaditi otpremniku sve troškove koje je dotle imao i isplatiti mu srazmeran deo naknade za dotadašnji rad.

320 PRIVREDNO PRAVO

2. Obaveze ugovornih strana2.1. OBAVEZE ŠPEDITERAUpozorenje na nedostatke nalogaŠpediter je u obavezi da sa pažnjom dobrog privrednika iz te oblasti

utvrdi da li nalog koji je primio ima nedostatke. Ako utvrdi da nalog ima nedostatke (na primer: da je pogrešno odre�eno mesto pretovara robe, put ko-jim bi robu trebalo prevesti) dužan je da na to upozori nalogodavca, a naro�ito na one koji ga izlažu ve�im troškovima ili šteti.

Ukoliko stvar nije upakovana ili na drugi na�in nije spremljena za pre-voz kako treba, otpremnik je dužan upozoriti nalogodavca na te nedostatke, a kad bi �ekanje da ih nalogodavac ukloni bilo od štete za njega, otpremnik je dužan da ih ukloni na ra�un nalogodavca. Obaveza špeditera da nalogodavca upozorava na nedostatke naloga ne odnosi se samo na nedostatke naloga na osnovu kojih je zaklju�en ugovor o špediciji, nego i na nedostatke svih doc-nijih naloga koji su štetni za nalogodavca.

Izvršenje nalogaRadi izvršenja naloga špediter preduzima pravne i fakti�ke radnje sa

ciljem organizovanja prevoza robe od jednog do drugog mesta. Naj�eš�e pravne radnje koje obavlja špediter su: preuzimanje robe od nalogodavca ili tre�eg lica, kontrolisanje koli�ine i kvaliteta robe, zaklju�enje ugovora (o prevozu robe, o osiguranju robe, o uskladištenju robe). Špediteru mogu biti poverene i fakti�ke radnje kao što su: klasiranje, obeležavanje, i pakovanje robe, dovoženje i odvoženje robe do transportnog sredstva, utovar i istovar robe itd.

Prilikom izvršenja naloga špediter je u obavezi da postupa u skladu sa interesima nalogodavca i sa pažnjom dobrog privrednika. Tako je je dužan da se pridržava uputstava o pravcu puta, sredstvima i na�inu prevoza, kao i ostalih uputstava dobijenih od nalogodavca. Ako nije mogu�e postupati po uputstvima sadržanim u nalogu, otpremnik je dužan tražiti nova uputstva, a ako za to nema vremena ili je to nemogu�e, špediter je dužan postupati kako to zahtevaju interesi nalogodavca. O svakom odstupanju od naloga špediter je dužan bez odlaganja da obavesti nalogodavca.

Ukoliko nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni prevozno sredstvo, odnosno na�in prevoza, otpremnik �e ih odrediti kako to zahtevaju interesi na-logodavca u datom slu�aju. Otpremnik je dužan da prethodno snosi troškove radi izvršenja naloga o otpremanju stvari. Špediter je odgovoran za prouz-rokovanu štetu nalogodavcu ako ne postupa po uputstvima nalogodavca, a naro�ito ako od njih odstupi.


�uvanje i osiguranje robeŠpediter je u obavezi da �uva poverenu robu sa pažnjom dobrog

privrednika. Ako što drugo nije ugovoreno za špeditera nastaje obaveza i ovlaš�enje da robu preda na �uvanje odre�enom skladištu i o tome obav-esti nalogodavca.

Nalog za otpremu stvari preko granice sadrži obavezu za špeditera da sprovede potrebne carinske radnje i isplati carinske dažbine za ra�un nalo-godavca. Ugovorom se ova obaveza špeditera može isklju�iti. Špediter je u obavezi da li�no izvrši carinske radnje. Ako je izvršenje naloga poverio drugom licu umesto da ih sam izvrši, odgovara za njegov rad.

Špediter nije dužan da osigura robu nalogodavca. Obaveza osiguranja robe za špeditera nastaje samo ako je izri�ito ugovorena.522 Ako je ugovoreno da je špediter obavezan da osigura pošiljku, ali ugovorom nije odre�eno koje rizike bi osiguranje trebalo da obuhvati, otpremnik je dužan da osigura stvari od uobi�ajenih rizika.

Polaganje ra�una o raduŠpediter je obavezan da nakon završenog posla (organizovanja prevo-

za odre�ene stvari i preduzimanja ostalih pravnih i fakti�kih radnji) položi ra�un nalogodavcu. On je dužan da preda bez odugovla�enja nalogodavcu sve što je primio na osnovu obavljanja poverenih poslova. Tako�e, špediter �e na svog nalogodavca preneti prava i potraživanja koja je stekao prema tre�im licima sa kojima je obavio posao za svog nalogodavca (supsidijarna primena �lana 780. ZOO).523

Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je dužan položiti ra�un i u toku izvršavanja naloga. Zakon nije propisao formu u kojoj se polaže ra�un. Uobi�ajeno je da se ra�un polaže u pisanom obliku (na odgovaraju�im for-mularima), dok je usmeno polaganje ra�una izuzetno.524

2.2. OBAVEZE NALOGODAVCAOmogu�avanje obavljanja poslaNalogodavac je obavezan da omogu�i špediteru da obavi naloženi posao.

Tako je nalogodavac u obavezi da špediteru preda robu radi organizovanja prevoza i sva potrebna robna dokumenta: isprave o poreklu robe, dokaze o kontroli i kvalitetu robe i isprave neophodne za njeno carinjenje. Da bi izvršio ugovorene obaveze usluge špeditera moraju biti prilago�ene osobina-ma nalogodav�evih stvari �iji prevoz organizuje. Radi toga je nalogodavac dužan špediteru saopštiti sva potrebna obaveštenja o robi. U poslovnoj praksi

322 PRIVREDNO PRAVO

uobi�ajeno je da nalogodavac popunjava dispoziciju ili drugi obrazac u koju unosi sve relevantne podatke o robi. Ovi podaci su važni za pojedine vrste stvari za koje je predvi�ena posebna vrsta prevoza.525

Nalogodavac je naro�ito u obavezi da ovavesti otpremnika o osobinama stvari kojima može biti ugrožena sigurnost lica ili dobara ili nanesena šteta. Ako se u pošiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupo-cene stvari, nalogodavac je dužan da obavesti o tome špeditera i saopštiti mu njihovu vrednost u �asu predaje radi otpremanja.

Isplata naknadeVisina naknade koju je nalogodavac obavezan da isplati špediteru

odre�uje se ugovorom. Ako naknada nije ugovorena nalogodavac duguje na-knadu odre�enu tarifom ili nekim drugim opštim aktom. Kada naknada nije predvi�ena ugovorom ni opštim aktom naknadu odre�uje sud.

Špediter sti�e pravo na naknadu kad izvrši svoje obaveze iz ugovora o otpremanju. Strane mogu ugovorom predvideti da se naknada pla�a u nekom drugom trenutku. Isplata naknade unapred retko se ugovara zbog toga što su u vreme zaklju�enja ugovora o špediciji neizvesne relevantne �injenice od kojih zavisi visina naknade (o trajanju prevoza, carinskih formalnosti, o vre-menu �uvanja stvari u javnom skladištu itd).

Nalogodavac je u obavezi da naknadu plati špediteru. Ugovorom može biti predvi�eno da �e tu naknadu platiti neko tre�i - na primer, primalac stvari. Ukoliko primalac stvari odbije da isplati naknadu špediteru on je može zahte-vati od nalogodavca.

Kad je ugovorom o špediciji odre�ena jedna ukupna svota za izvršenje naloga o otpremanju stvari (� ksna naknada), ona obuhvata naknadu po osn-ovu otpremanja i naknadu za prevoz i naknadu svih ostalih troškova, ako nije što drugo ugovoreno.

Špediter može u izvršavanju dobijenih naloga organizovati zbirnu otpre-mu, osim ako je ugovorom to isklju�eno.526 Ako zbirnom otpremom postigne razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik ima pravo na posebnu dodatnu naknadu.

Naknada špeditera za u�injene usluge ne može biti nesrazmerno velika prema u�injenoj usluzi. U tom slu�aju sud je može, na zahtev nalogodavca sniziti na pravi�an iznos.

Naknada troškovaNalogodavac je obavezan naknaditi špediteru potrebne troškove

u�injene radi izvršenja naloga o otpremanju stvari. Nakna�uju se samo nužni


i korisni troškovi527 koje je špediter u�inio radi izvršenja naloga. Špediter sti�e pravo na naknadu odmah pošto je troškove u�inio, ali ugovorom može biti predvi�ena obaveza nalogodavca da na zahtev otpremnika plati unapred odre�eni iznos (predujam) za troškove koje zahteva izvršenje naloga o ot-premanju stvari.

XI. UGOVOR O PREVOZU STVARI ŽELEZNICOM

1. Pojam i obeležja ugovoraUgovorom o prevozu stvari železnicom prevozilac se obavezuje da stvar

železnicom preveze od otpravne do uputne stanice i da je preda primaocu, a pri-malac da prevoziocu plati ugovorenu prevozninu.528 Ugovorne strane u ovom ugovoru su prevozilac i primalac. Pošiljalac stvari je, me�utim, �esto tre�e lice.

Prevozilac je železni�ko transportno preduze�e koje, na osnovu ugovora, prevozi putnike i stvari. Primalac je lice ovlaš�eno da u uputnoj stanici (mestu opredeljenja) iskupi tovarni list i preuzme stvar predatu na prevoz. Pošiljalac je lice koje, na osnovu ugovora, predaje stvar na prevoz. Ugovor je zaklju�en kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Bitni sas-tojci ugovora o prevozu stvari železnicom su ozna�enje stvari (robe) koju bi trebalo prevesti, odre�enje uputne stanice i ozna�enje prevoznine.

Sve vrste prevoza regulisane su odredbama �l. od 648. do 685. ZOO, a po-jedinim zakonima posebne vrste prevoza. Prevoz stvari železnicom regulisan je Zakonom o ugovorima o prevozu u železni�kom saobra�aju. U me�unarodnom pravu prevoz robe železnicom regulisan je odgovaraju�im konvencijama.529

Ugovor o prevozu stvari železnicom je dvostrano obavezan (stvara obaveze za prevozioca i primaoca) i athezioni (priprema ga prevozilac na obrascu, u skladu sa tarifom). On je neformalan (zaklju�uje se prostom saglasnoš�u volja) i realan ugovor (nastaje kad je prevoziocu predata stvar na prevoz530). U ugovoru o prevozu stvari želežnicom mogu se prepoznati elementi ugovora o delu, ugovora o zakupu, ugovora o ostavi i ugovora o zastupanju. On, me�utim, predstavlja poseban imenovani ugovor regulisan Zakonom.

2. Vrste ugovoraUgovor o prevozu stvari železnicom može se, s obzirom na razli�ite

kriterijume, podeliti na više vrsta. On se, uobi�ajeno, razvrstava: 1) prema na teritoriju na kojoj se prevoz obavlja, 2) prema brzini prevoza, 3) prema na�inu prevoza robe.

324 PRIVREDNO PRAVO

Prema teritoriji na kojoj se prevoz obavlja prevoz stvari železnicom može biti me�unarodni i unutrašnji. Me�unarodni prevoz je onaj kod koga se otpravna stanica u uputna stanica nalaze na teritorijama razli�itih država ili ako se prevoz obavlja preko teritorije druge zemlje u tranzitu. Ovu vrstu prevoza uglavnom regulišu me�unarodne konvencije. Unutrašnji (doma�i) prevoz jeste prevoz koji se obavlja izme�u otpravne i uputne stanice koje se nalaze na teritorije iste države. Na takav prevoz se primenju doma�i pro-pisi.531

Prema brzini prevoza prevoz stvari železnicom može biti sporovozni, brzovozni i ekspresni. Sporovozni prevoz je uobi�ajeni na�in prevoza stvari železnicom. Rok za prevoz stvari od otpravne do uputne stanice je, u odnosu na ostale na�ine prevoza, duži. Ako strane izri�ito ne ugovore brzinu pre-voza smatra se sa su imale u vidu sporovozni prevoz. U brzovoznom prevozu previ�en je kra�i rok za po�etak prevoza, obavljanje prevoza i predaju stvari primaocu, u odnosu na sporovozni prevoz. Ekspresni prevoz je prevoz stvari železnicom u najkra�em roku, pod posebnim uslovima. Prevoz stvari obav-lja se prvim vozom bez odlaganja. Taj voz ima specijalan tretman. U ovom slu�aju ekspresni prevoz može se obavljati i vozom za prevoz putnika. Za ovakav na�in prevoza pla�a se najviši iznos prevoznine.

Prema na�inu prevoza prevoz stvari železnicom razlikuju se kolske (vagonske) i den�ane (kamadne) pošiljke stvari. Kolska pošiljka se predaje na prevoz na osnovu jednog tovarnog lista. Ova pošiljka je teža od 5 tona i isklju�ivo za tu stvar su neophodna jedna kola (vagon). Den�ana pošiljka se predaje na prevoz na osnovu jednog tovarnog lista. Njena težina ne može prelaziti 5 tona, tako da za ovu pošiljku nisu neophodna jedna kola (vagon).

3. Tovarni listTovarni list je isprava koja prati stvari u prevozu, a služi kao dokaz da je

zaklju�en ugovor o prevozu stvari i da je ozna�ena roba primljena na prevoz u odre�enom stanju. Pošiljalac je dužan da za svaku pošiljku preda prevozio-cu tovarni list na obrascu prevozioca. Za ekspresni prevoz izdaje se poseban tovarni list (ekspresni list). Pošiljalac odgovara za ta�nost podataka i izjava koje se unose u tovarni list, kao i za ta�nost podataka i izjava koje na njegov zahtev unese prevozilac.

Tovarni list sadrži: mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja; na-ziv uputne stanice, prema imeniku železni�kih stanica; ime i prezime, odnos-no naziv primaoca i njegovu adresu; nazna�enje vrste i mase stvari; broj kola; ime i prezime, odnosno naziv pošiljaoca, njegovu adresu i potpis, koji može


biti zamenjen svojeru�nim potpisom i pe�atom; žig otpravne stanice; pre-vozne i druge troškove; spisak isprave koje se prilažu uz tovarni list.

Tovarni list može da sadrži i druge sastojke (rok isporuke itd). Pored originala tovarnog lista izdaje se njegov duplikat. Original tovarnog lista pra-ti pošiljku. Duplikat tovarnog lista zadržava pošiljalac. On, me�utim, nema važnost tovarnog lista koji prati pošiljku. Tovarni list je, po pravilu, isprava koja se ne može prenositi. Pošiljalac i prevozilac ovu zakonsku pretpostavku mogu otkloniti tako što �e ugovoriti da �e tovarni list biti prenosiv (prenosivi tovarni list). Prenosivi tovarni list je hartija koju prevozilac može izdati po naredbi ili na donosioca. Ova vrsta tovarnog lista omogu�ava pošiljaocu da, za vreme prevoza, raspolaže pošiljkom.532

4. Obaveze ugovornih strana4.1. OBAVEZE PREVOZIOCA

Prijem stvari. Prevozilac je dužan primiti stvar na direktan prevoz od ot-pravne do uputne stanice, bez obzira na to koliko prevozilaca u�estvuje u pre-vozu. On ne može primiti na prevoz stvari �iji je prevoz železnicom zakonom zabranjen. Stvar za koju je propisano da se može prevoziti samo u odre�enim uslovima može se primiti na prevoz ako su ti uslovi ispunjeni (ako je stvar upakovana na odre�eni na�in, ako je stvar podesna za prevoz železnicom itd). Pošiljalac je odgovoran za štetu prouzrokovanu prevoznom sredstvu i drugim stvarima dejstvom svojstava stvari koja je predata na prevoz prevoziocu ako mu ta svojstva nisu bila poznata ili mu nisu morala biti poznata.

Tovarenje pošiljke (stvari). Prevozilac je obavezan da utovari den�ane pošiljke. Po pravilu, kolsku pošiljku tovari pošiljalac. U tom slu�aju prevozi-lac je obavezan da pošiljaocu blagovremeno dostavi kola (vagon).

Proveravanje i utvr�ivanje mase i sadržine pošiljke. Prilikom prijema den�anih stvari na prevoz koje sam tovari, prevozilac je obavezan da utvrdi masu i sadržinu pošiljke. Prevozilac je dužan da utvr�enu masu i broj komada pošiljke upiše u tovarni list i da ga overi. Ako je primio na prevoz kolsku pošiljku prevozilac ima pravo da proveri da li su podaci o pošiljci upisani u tovarnom listu ta�ni i da li su ispunjeni posebni uslovi za prevoz te stvari. Masu i sadržinu pošiljke prevozilac može proveriti u usputnoj stanici samo ako to zahtevaju potrebe saobra�aja, carinski i drugi propisi.

Prevoz stvari. Prevozilac je dužan izvršiti prevoz stvari od otpravne do uputne stanice. On je dužan obaviti prevoz stvari ugovorenom prugom. Ako nije ugovoreno kojom prugom treba da se izvrši prevoz, prevozilac je dužan izvršiti ga onim putem koji najviše odgovara interesima pošiljaoca. Prevozilac

326 PRIVREDNO PRAVO

je dužan da preveze stvar u ugovorenom roku (rok isporuke). U slu�aju da rok isporuke nije ugovoren, prevozilac je dužan da prevoz izvrši za vreme koje je, s obzirom na dužinu puta i vrstu prevoza, uobi�ajeno za prevoz odre�ene stvari. Strane ugovorom odre�uju od kog trenutka te�e rok za isporuku stvari. Ako to nisu u�inile rok isporuke po�inje da te�e narednog dana od dana prijema stvari na prevoz, a za lako kvarljivu stvar i za živu životinju predatu pre podne - do 12 �asova istog dana (�lan 8. stav 3. ZUPŽ). Rok isporuke ne te�e za vreme zadržavanje pošiljke, u slu�ajevima odre�enim ZUPŽ, a za to nema krivice prevozioca. Prevozilac se može pozivati na produženje roka isporuke zbog uzroka navedenih u ZUPŽ samo ako je uzrok i trajanja zadržavanja pošiljke upisao u tovarni list. Ako pri prevozu stvari nastupe smetnje koje se mogu ot-kloniti prevozom pomo�nim putem, stvar �e se prevesti do uputne stanice tim putem bez naplate ve�e prevoznine.

Obavljanje carinskih i drugih formalnosti. Strane mogu ugovoriti da �e prevozilac u toku prevoza, za ra�un korisnika prevoza, da obavlja carinske i druge propisane radnje. Prevozilac je, u tom slu�aju, dužan da tovarnom listu priloži isprave propisane za izvršenje radnji koje se, na osnovu carinskih i drugih propisa, moraju obaviti pre izdavanja pošiljke primaocu.

Izvršenje naloga u toku prevoza. Prilikom prevoza pošiljke prevozilac je dužan postupati po nalozima ovlaš�enih lica. Nalozi ovlaš�enih lica pred-stavljaju jednostrane izjave volje i mogu biti razli�iti. Iz njih se izdvajaju nalozi kojima se menja ugovor o prevozu. Zahtev za izmenu ugovora o pre-vozu, kao i potvrda o prijemu zahteva, moraju biti u�injeni u pismenoj formi. Od svojstva tovarnog lista zavisi ko je ovlaš�en da zahteva izmenu ugovora. Ako je izdat neprenosivi tovarni list, pravo da izmeni ugovor o prevozu ima pošiljalac (da, na primer, zahteva da mu se stvar vrati u otpravnu stanicu, da se prevoz stvari uz put zaustavi itd.). U tom slu�aju je obavezan da pre-voziocu naknadi troškove izazvane izmenom ugovora o prevozu. Na osnovu neprenosivog tovarnog lista primalac pošiljke ima pravo da izmeni ugovor o prevozu ako pošiljalac u tovarnom listu nazna�i da primalac ima pravo da raspolaže pošiljkom, ili ako mu pošiljalac preda duplikat tovarnog lista. Kada je izdat prenosivi tovarni list, stvarima predatim na prevoz može raspolagati samo ovlaš�eni imalac tovarnog lista. To pravo sti�e imalac tovarnog lista ako je ispunio sve obaveze koje proizilaze iz prenosivog tovarnog lista.

Zahtev za izmenu ugovora o prevozu prevozilac može odbiti u slu�ajevima predvi�enim �lanom 54. ZUPŽ. Ako prevozilac ne postupi po zahtevu za iz-menu ugovora, a ne postoje zakonski uslovi da se zahtev odbije, odgovoran je za štetu koja zbog toga nastane.


�uvanje stvari. Prevozilac je obavezan da �uva pošiljku koju je primio na prevoz. Obaveza nastaje od momenta preuzimanja stvari od pošiljaoca i traje do predaje primaocu. �uvanje pošiljke nije, prema tome, ograni�eno samo za vreme njenog prevoza. Prevozilac je dužan skrenuti pažnju pošiljaocu na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti, ina�e odgovara za ošte�enje pošiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka (�lan 658. stav 2. ZOO). Obave-za �uvanja sastoji se u o�uvanju stvari u ispravnom stanju. Da bi pošiljka ostala u ispravnom stanju prevozilac mora preduzeti sve potrebne mere sa naro�itom pažnjom - kao dobar prevozilac.

Predaja stvari primaocu. Prevozilac je obavezan da obavesti primaoca o prispe�u pošiljke u uputnu stanicu. On nije dužan da izvesti primaoca da je pošiljka stigla ako je ugovorom predvi�eno: da se ne vrši izveštavanje o prispe�u pošiljke ili da �e pošiljka ostati na stanici ili da �e se dopremiti u poslovne prostorije ili stan primoca, ako je primalac ovlastio drugo lice da robu preuzme na uputnoj stanici itd. Prevozilac, po prirodi odnosa, nije u obavezi da izveštava primaoca pošiljke koji je imalac prenosivog tovarnog lista koji glasi na donosioca.

O prispe�u pošiljke prevozilac �e obavestiti primaoca, bez odlaganja, �im pošiljku pripremi za izdavanje. Pri izveštavanju, prevozilac mora da nazna�i rok u kome primalac mora preuzeti pošiljku. Izveštavanje se može obaviti na razli�ite na�ine: preporu�enim pismom, telegramom, telefonom, teleksom, telefaksom, elektronskom poštom itd. Prevozilac je dužan da u uputnoj stanici koju je ozna�io pošiljalac izda primaocu originalni tovar-ni list i stvar. Tovarni list i stvar izdaju se, umesto primaocu, donosiocu izveštaja o prispe�u stvari na kome je primalac potvrdio prijem. Primalac �e potvrditi prijem stvari i uplatiti iznose nazna�ene u tovarnom listu. Pla�anje obaveza kojima se tereti primalac u tovarnom listu ozna�ava se i kao “isku-pljivanje tovarnog lista”. Ako je izdat neprenosivi tovarni list, prevozilac �e stvar predati njegovom zakonitom imaocu.

Isto pravno dejstvo kao i izdavanje stvari primaocu ima predaja stvari drugom prevoziocu, javnom skladištu, špediteru i carinskim ili drugim nadležnim organima ili davanje stvari na privremeni smeštaj. Stvari se pri-maocu predaju fakti�ki (iz ruke u roku) i simboli�no. Fakti�ki se predaju den�ane stvari jer ih (po pravilu) utovara i istovara prevozilac. Simboli�no se predaju stvari predajom tovarnog lista. Na ovaj na�in predaje se kolska pošiljka (kolsku pošiljku tovari pošiljalac, a istovara primalac).

Ukoliko prevozilac ili primalac stvari utvrde ili posumnjaju da postoji potpun ili delimi�an gubitak ili ošte�enje stvari primljene ne prevoz, utvrdi�e stanje stvari i o tome sa�initi zapisnik.533

328 PRIVREDNO PRAVO

Primalac je dužan da stvar odnese u ugovorenom roku i u redovnom radnom vremenu odre�enom za uputnu stanicu. Ako je rok za odnošenje prekora�en za više od 24 sata, prevozilac može: istovariti stvar i dati je na privremeni smeštaj, ili je predati špediteru, javnom skladištu ili drugom pre-voziocu radi dostave primaocu, s tim što odgovara za njihov izbor. Rizik slu�ajne propasti ili ošte�enja stvari, posle prekora�enja roka za odnošenje stvari više od 24 sata, snosi primalac, kao i sve troškove koji su zbog toga nastali.534

4.2. OBAVEZE POŠILJAOCA (OVLAŠ�ENJA PREVOZIOCA)

Pošiljalac je obavezan da prevoziocu plati prevozninu - cenu za izvršeni prevoz robe (prevoznina). To je glavna obaveza pošiljaoca. Osim prevoznine pošiljalac duguje i ostale prevozne troškove (dodatak na prevozninu, naknada za sporedne usluge i sl.) i druge troškove nastale u toku prevoza (na primer: troškove nastale izvršenjem carinskih i drugih radnji pred nadležnim državnim organima, �uvanje robe535).

Prevozninu sa ostalim prevoznim troškovima i druge troškove pla�a pošiljalac. Ove troškove obavezan je platiti prevoziocu primalac ako iskupi tovarni list, a pošiljalac nije preuzeo na sebe pla�anje troškova. Sporazum pri-maoca stvari i tre�eg lica o preuzimanju troškova prevoza ne osloba�a prima-oca obaveze pla�anja tih troškova ako na takav sporazum nije dao pristanak prevozilac. Naime, tre�e lice, na osnovu ugovora sa dužnikom može preuzeti njegov dug, ako je na to pristao poverilac - u ovom slu�aju prevozilac.

Pošiljalac (primalac stvari) pla�a prevozninu, ostale prevozne troškove i druge troškove po tari� koja se primenjuje na dan zaklju�enja ugovora o pre-vozu. Primalac je dužan da u tovarni list unese sve izdatke koji se pla�aju u gotovom. Tarifa predstavlja opšte uslove poslovanja i sastavni je deo ugovora o prevozu stvari. Iznos prevoznine odre�uje se zavisno od udaljenosti uputne stanice i vrste prevoza. U slu�aju da je pošiljka potpuno izgubljena prevozilac nema pravo na prevozninu.

5. Ugovorna odgovornost prevoziocaPrevozilac koji je primio stvar na prevoz sa tovarnim listom odgovara za

izvršenje prevoza do izdavanja stvari primaocu. On odgovara za gubitak ili ošte�enje pošiljke koji bi se dogodili od �asa preuzimanja do njene predaje, osim u slu�ajevima odre�enim zakonom, kao i za štetu nastalu zbog prekora�enja roka isporuke.


Odgovornost zbog gubitka ili ošte�enja pošiljke (transportne štete). Može do�i do potpunog ili delimi�nog gubitka pošiljke. Potpuni gubitak pošiljke postoji kad prevozilac nije u mogu�nosti da primaocu preda onu pošiljku koju je otpravna stanica primila na prevoz, odnosno koja je ozna�ena u tovarnom listu. Ošte�enje pošiljke postoji ako stvari koje su predmet pošiljke, prilikom predaje primaocu, nemaju ona svojstva i osobine kakva su postojala u vreme predaje stvari na prevoz. Za to vreme nastupilo je umanjenje vrednosti stvari zbog pogoršanja njenog kvaliteta. Pošiljka može, tako�e, biti potpuno ili delimi�no ošte�ena.

Ako je došlo do gubitka ili ošte�enja pošiljke koji bi se dogodili od �asa preuzimanja do njene predaje primaocu prevozilac odgovara za štetu po principu subjektivne odgovornosti i pretpostavljenoj krivici. Odgovor-nosti za štetu prevozilac se može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzro-ka koji se nisu mogli predvideti, izbe�i ili otkloniti. Za štetu je odgovoran prevozilac i kada su je prouzrokovala lica koja su po njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza.

Ako je potpuni ili delimi�ni gubitak ili ošte�enje stvari moglo nasta-ti u vezi s jednom ili više posebnih okolnosti navedenih u �lanu 70. ZUPŽ (na primer: nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih nedostataka po svojoj prirodi izložena gubitku ili ošte�enju) važi pretpostav-ka da je šteta nastala zbog tih okolnosti, dok se suprotno ne dokaže.

Ukoliko prevozilac prevozi stvar koja zbog svoje prirode redovno gubi u masi pri prevozu, prevozilac odgovara samo za deo gubitka koji, bez obzi-ra na dužinu pre�enog puta, prelazi granicu 2% od mase za stvari navedene u �lanu 72. stav 1. ta�ka 1. ZUPŽ (kao što su: te�nost, stvari koje su vlažne predate na prevoz, itd.), a 1% od mase za ostale suve stvari (�lan 72. stav 1. ta�ka 2. ZUPŽ).

Pošiljalac odnosno drugo ovlaš�eno lice može, suprotno ovoj zakons-koj pretpostavci, dokazivati da gubitak nije nastao usled uzroka koji povla�e prirodan gubitak u masi stvari.

Ako je prevozilac obavezan da imaocu prava naknadi štetu za potpun ili delimi�an gubitak ili ošte�enje, vrednost stvari se ra�una po tržišnoj ceni, a ako je cena stvari ugovorena - po toj ceni. Iznos naknade štete koju pla�a prevozilac je limitiran najvišim iznosom odre�enim po kilogramu bruto mase izgubljene stvari u skladu sa �lanom 73. ZUPŽ. U slu�aju ošte�enja stvari, prevozilac je dužan da imaocu prava plati samo iznos za koji je umanjena vrednost stvari. Ukoliko je usled ošte�enja cela pošiljka, odnosno samo jedan

330 PRIVREDNO PRAVO

deo pošiljke izgubio vrednost, naknada štete ne može premašiti iznos koji bi se platio u slu�aju gubitka cele pošiljke, odnosno onog dela koji je izgu-bio vrednost. Pored naknade štete za stvar prevozilac je dužan da naknadi prevozninu, carinske dažbine i druge troškove u vezi s prevozom izgubljene stvari.

Odgovornost zbog prekora�enja roka isporuke. Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog prekora�enja roka isporuke, osim ako dokaže da je šteta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbe�i ili otkloniti. Ako imalac prava dokaže da je zbog prekora�enja roka isporuke pretrpeo štetu, uklju�uju�i i ošte�enje, prevozilac je dužan da plati dokazanu štetu, ali najviše do iznosa �etvorostruke prevoznine. Prevozilac je imaocu prava, pored ove štete, dužan naknaditi prevozninu, carinske dažbine i druge troškove u vezi s prevozom.

Ostvarivanje prava prema prevoziocu. Da bi ostvario pravo na naknadu štete, u slu�aju potpunog ili delimi�nog gubitka ili ošte�enja stvari, imalac prava je dužan podneti prevoziocu zahtev za naknadu štete, najdocnije u roku od 60 dana od dana saznanja za štetu. Zahtev za naknadu štete u slu�aju prekora�enja roka isporuke podnosi se prevoziocu najdocnije u roku od od 30 dana od dana izdavanja stvari. U oba slu�aja zahtev se podnosi prevoziocu u pisanoj formi. Ako prevozilac ne naknadi štetu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, imalac prava je ovlaš�en da podnese tužbu sudu. Pre-vozilac koji ne naknadi štetu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva duguje imaocu prava i zateznu kamatu od isteka tog roka.

XII. UGOVOR O PREVOZU STVARI DRUMOM

1. Pojam i obeležjaUgovorom o prevozu stvari drumom prevozilac se obavezuje da stvar

iz jednog mesta preveze u drugo mesto (mesto opredeljenja) i da je preda primaocu ili drugom licu koje primalac odredi, a pošiljalac se obavezuje da prevoziocu isplati ugovorenu prevozninu. Prevozilac je lice koje, na osnovu ugovora, prevozi putnike i stvari.536 Korisnik prevoza je lice, koje na osnovu ugovora s prevoziocem, sti�e odre�ena prava ili preduzima odre�ene obaveze. Pošiljalac je lice koje, na osnovu ugovora, predaje stvar na prevoz. Primalac je lice ovlaš�eno da u mestu opredeljenja primi stvar predatu na prevoz. Imalac prava je lice koje, na osnovu ugovora, ima zahtev prema prevoziocu.537


Prema teritoriji na kojoj se prevoz obavlja ugovor se može razvrstati na: me�unarodni, me�umesni i mesni. U ugovoru o me�unarodnom pre-vozu robe drumom prevozilac se obavezuje da �e, za odre�enu prevozninu, prevesti robu iz mesta otpreme u mesto opredeljenja, koji se nalaze na teri-toriji razli�itih država. Ugovorom o me�umesnom prevozu prevozilac se obavezuje da �e za iznos prevoznine prevesti robu iz mesta otpreme u mesto opredeljenja, koja se nalaze na podru�ju iste države. Mesni prevoz obavlja se na podru�ju istog geografskog mesta.

Bitni sastojci ugovora o prevozu stvari drumom su: ozna�enje stvari koja se prevozi od mesta otpreme do mesta opredeljenja, a prema mišljenju nekih autora i prevoznina. Prevoznina, me�utim, nije bitan sastojak ugovora. Ako prevoznina nije odre�ena ugovorom ona može biti odre�ena opštim uslovima (tarifom) prevozioca. Ukoliko ni tako nije odre�ena prevozilac ima pravo na uobi�ajenu naknadu za tu vrstu prevoza.

Ugovor o prevozu robe drumom je dvostrano obavezan, teretan, komu-tativan, imenovan i formalan.

Ako to zahtevaju prevozilac ili pošiljalac, prilikom prijema stvari na pre-voz, izdaje se tovarni list. Tovarni list izdaje prevozilac. Neizdavanje ili gubi-tak tovarnog lista ne uti�e na punovažnost ugovora, pošto je ugovor neforma-lan. Naime, izdavanjem tovarnog lista prevozilac potvr�uje da je zaklju�en ugovor o prevozu i da je stvar primeljena na prevoz. Tovarni list se izdaje u tri originalna primerka. Sve primerke tovarnog lista potpisuju prevozilac i pošiljalac. Potpisi mogu biti zamenjeni pe�atom pošiljaoca i prevozioca. Prvi primerak tovarnog lista predaje se pošiljaocu, drugi prati stvar u prevozu i predaje se primaocu, a tre�i ostaje kod prevozioca. Tovarni list sadrži podatke odre�ene �lanom 52. ZUPD.

Ako strane druk�ije ne odrede tovarni list je neprenosiv. Pošiljalac i pre-vozilac se mogu sporazumeti da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca. U tom slu�aju prenosivi tovarni list postaje hartija od vred-nosti. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom, a prenosivi tovarni list na donosioca - predajom. On predstavlja robu koja je u njemu ozna�ena. Onaj ko raspolaže prenosivim tovarnim listom raspolaže i robom. Osnovni izvori našeg prava za ugovor o prevozu stvari drumom su: Zakon o obligacionim odnosima (�l. od 648. do 680); Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobra�aju (ZUPDS).

Na me�unarodni drumski saobra�aj primenjuju se: Konvencija o drum-skom saobra�aju od 19. septembra 1949.538 i Konvencija o ugovoru za me�unarodni prevoz robe od 19. maja 1955.539

332 PRIVREDNO PRAVO

2. Obaveze prevoziocaPostavljanje vozila radi utovara. Prevozilac je u obavezi da postavi

vozilo na mesto koje je ugovorom o prevozu odre�eno za utovar stvari (na primer, u odre�eno skladište, na ozna�eno mesto u fabri�kom krugu, ispred zgrade u kojoj se nalazi poslovni prostor pošiljaoca itd.). Ako mesto utovara stvari nije ugovoreno, pošiljalac je dužan da ga blagovremeno odredi i da o tome obavesti prevozioca. Prevozilac postavlja vozilo na mesto utovara, ako se to može u�initi bez opasnosti za vozilo i ako se na tom mestu stvar može utovariti bez ošte�enja vozila. Ukoliko mesto utovara koje je odredio pošiljalac ne ispunjava ove uslove, prevozilac je dužan da vozilo postavi na najbliže mesto koje ispunjava uslove za utovar. Vozilo se postavlja na mesto utovara ugovorenog dana i �asa. Ako nije odre�eno u koliko sati u toku dana mora biti postavljeno vozilo, prevozilac je dužan da ga postavi toga dana, ali najkasnije u roku koji omogu�ava utovar pre isteka radnog vremena pošiljaoca. Pošiljalac utovara stvari u vozilo, a istovara je primalac. Ugovorom o prevozu stvari može biti druk�ije odre�eno.

Prijem stvari na prevoz. Prevozilac je u obavezi da primi na prevoz stvari odre�ene ugovorom. U linijskom prevou prevozilac je dužan da primi na prevoz svaku stvar koja ispunjava uslove odre�ene u objavljenim opštim uslovima. Prevozilac ne može primiti na prevoz stvar �iji je prevoz zabran-jen zakonom. Stvar za koju je propisano da se može prevoziti samo pod odre�enim uslovima može se primiti na prevoz, ako su ti uslovi ispunjeni. Koli�ina stvari koje se predaju na prevoz odre�uje se brojem komada, masom ili zapreminom. Ako se koli�ina stvari ne može utvrditi na taj na�in, odre�uje se merom uobi�ajenom u mestu otpreme. Umesto stvari �iji je prevoz ugovo-ren, na prevoz se mogu predati druge stvari, pod uslovima odre�enim �lanom 37. ZUPD.

Ako stvar nije utovarena u vozilo u ugovorenom roku, a ni po isteku do-datnog vremena utovara, prevozilac može da odustane od ugovora o prevozu stvari i zahtevati naknadu štete.

Izvršenje prevoza i �uvanje stvari. Prevozilac je obavezan da stvar pre-veze putem koji je ugovorom odre�en. Ako put prevoza nije ugovoren, pre-vozilac je u obavezi da stvar preveze putem koji je najpovoljniji za prevoz takve stvari. On je dužan da stvar preveze u ugovorenom roku. Ukoliko rok prevoza nije ugovoren, prevozilac je dužan da stvar preveze za vreme koje je uobi�ajeno za prevoz takve stvari, s obzirom na vrstu i dužinu puta, kao i vrstu vozila.


Prevozilac je dužan preduzeti mere potrebne za o�uvanje stvari koje su mu predate na prevoz. On može od pošiljaoca zatražiti uputstva o merama potrebnim za o�uvanje stvari, a ako ih ne zatraži smatra se da mu je bilo poznato koje se mere moraju preduzeti radi o�uvanja stvari.

Postupanje po zahtevima (nalozima) za izmenu ugovora. Prevozilac je, u toku prevoza stvari, dužan postupiti po zahtevima ovlaš�enih lica za izmenu ugovora. Ko je ovlaš�en da zahteva izmenu ugovora zavisi od okolnosti da li je izdat neprenosivi ili prenosivi tovarni list.

Ako je izdat neprenosivi tovarni list pravo da zahteva izmenu ugovora o prevozu (da raspolaže pošiljkom) ima pošiljalac. Primalac stvari može raspo-lagati sa stvari u toku prevoza: ako pošiljalac unese u tovarni list napomenu da primalac ima pravo da raspolaže sa stvari ili ako mu pošiljalac preda svoj primerak tovarnog lista ili ako stvar stigne u mesto opredeljenja. Pošiljalac (odnosno primalac) stvari može da zahteva: da se obustavi prevoz stvari; da se predaja stvari primaocu odloži; da se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja; da se stvar preda njemu ili nekom drugom primaocu koji nije odre�en ugovorom o prevozu ili u tovarnom listu; da se stvar vrati u mesto otpreme. Ovi zahtevi moraju biti podneseni u pisanoj formi.

Ako je izdat prenosivi tovarni list, sa stvari predatom na prevoz može raspolagati samo ovlaš�eni imalac prenosivog tovarnog lista, i to pod uslo-vom da su ispunjene obaveze koje proizilaze iz prenosivog tovarnog lista. Imalac prenosivog tovarnog lista može od prevozioca zahtevati: da obustavi prevoz; da mu se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja; da mu se stvar vrati u mesto otpreme. Prevozilac može odbiti zahtev za izvršenje ugovora o prevozu: ako izmena ugovora nije više mogu�a u vreme kada je zahtev prispeo licu koje mora da ga izvrši; ako bi usled izmene ugovora nastala šteta drugom korisniku prevoza; ako se prevoziocu ne naknadi šteta i svi troškovi nastali zbog izmene ugovora; ako je izmena ugovora protivna carinskim ili drugim propisima .

Predaja stvari. Prevozilac je u obavezi da u mestu opredeljenja (ili u mestu koje za prijem stvari odredi lice ovlaš�eno da raspolaže sa stvari) stvar preda primaocu ili imaocu prenosivog tovarnog lista. Ako tovarni list ili prenosivi tovarni list nije izdat prevozilac �e stvar predati licu koje je ugovo-rom o prevozu ili na drugi na�in odre�eno za prijem stvari. O prispe�u stvari u mesto opredeljenja prevozilac je dužan bez odlaganja obavestiti primaoca. Primalac je dužan da stvar istovari, ako ugovorom nije druk�ije odre�eno. Imalac prenosivog tovarnog lista dužan je da prilikom preuzimanja stvari vrati prevoziocu prenosivi tovarni list. Ako primalac odbije da primi stvar

334 PRIVREDNO PRAVO

ili se ne može prona�i, prevozilac je dužan da, bez odlaganja, zatraži uput-stvo od pošiljaoca. Ukoliko prevozilac ne dobije uputstvo ili ako ne posto-ji mogu�nost predaje stvari, prevozilac može u ime i na trošak lica koje je ovlaš�eno da raspolaže sa stvari: istovariti stvar i predati je na �uvanje ja-vnom skladištu ili drugom lisu ili je može sam �uvati; odmah izložiti prodaji stvar koja je podložna kvaru ili ako troškovi �uvanja ne bi bili u srezmeri sa vrednoš�u stvari.

3. Ugovorna odgovornost prevoziocaPrevozilac je odgovoran za štetu: 1) nastalu na stvarima koje je preuzeo

na prevoz i to od momenta preuzimanja stvari na prevoz do momenta njene predaje primaocu, zbog potpunog ili delimi�nog gubitka ili potpunog ili demi�nog ošte�enja stvari,540 2) nastalu zbog zakašnjenja u prevozu i pre-daji stvari primaocu. On odgovara po principu pretpostavljene subjektivne odgovornosti za štetu.541

Gubitak ili ošte�enje stvari. Pretpostavke o odgovornosti zbog potpu-nog ili delimi�nog gubitka ili potpunog ili delimi�nog ošte�enja stvari pre-vozilac se može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala: zbog radnji ili pro-pusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbe�i ili otkloniti. Pored ovih, opštih okolnosti za oslobo�enje od odgovornosti za štetu, prevozilac se osloba�a odgovornosti ako je pot-pun ili delimi�an gubitak ili ošte�enje stvari nastalo u vezi s jednom ili više posebnih okolnosti odre�enih u �lanu 90. stav 1. ZUPD (na primer: upotrebe otvorenih i nepokrivenih vozila, �ija je upotreba ugovorena,542 nedostatka ili lošeg stanja ambalaže za stvar koja je po svojoj prirodi podložna rasturu ili ošte�enju, ili ako nije upakovana ili nije uredno upakovana; rukovanja, ut-ovara, slaganja i istovara stvari od strane pošiljaoca odnosno primaoca itd). Ako je potpun ili delimi�an gubitak ili ošte�enje stvari moglo nastati u vezi s jednom ili više posebnih okolnosti, pretpostavlja se da je šteta nastala zbog tih okolnosti, dok imalac prava suprotno ne dokaže.

Naknade štete za potpun ili delimi�an gubitrak i ošte�enje stvari pre-date na prevoz odre�uje se prema ugovorenoj ceni, a ako nije ugovorena - prema tržišnoj ceni koju je stvar imala u vreme i u mestu otpreme. Visina naknade štete je ograni�ena. Ona, naime, ne može biti ve�a od: 1) iznosa koji bi prevozilac morao da plati u slu�aju potpunog gubitka stvari - ako je cela stvar ošte�ena; 2) iznosa koji bi prevozilac morao da plati u slu�aju gu-bitka ošte�enog dela stvari - ako je ošte�en samo jedan deo stvari. Za štetu prevozilac odgovara po kilogramu bruto mase izgubljene ili ošte�ene stvari


do ograni�enog iznosa. Pored toga prevozilac je dužan da pošiljaocu naknadi pla�enu prevozninu i druge troškove nastale u prevozu stvari, i to u potpu-nosti ako je stvar izgubljena, a u srezmernom iznosu ako je stvar ošte�ena. Stvar se smatra izgubljenom u prevozu ako je prevozilac nije predao pri-maocu u roku od 30 dana od dana isteka ugovorenog roka, a ako ugovoreni rok nije predvi�en - u roku od 60 dana od dana kada je prevozilac preuzeo stvar. Pravo na naknadu štete, u slu�aju potpunog ili delimi�nog gubitka ili ošte�enja stvari, ostvaruje se podnošenjem zahteva prevoziocu. >Zahtev se podnosi u pismenoj formi u roku od 60 dana od dana saznanja za štetu, ili podnošenjem tužbe sudu - ako prevozilac ne isplati naknadu štete u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Potraživanja naknade štete iz ugovora o prevozu stvari zastarevaju za jednu godinu. Rok zastarelosti potraživanja zbog ošte�enja stvari ra�una se od dana kada je prevozilac predao stvar, a za potraživanje zbog potpunog ili delimi�nog gubitka stvari - od dana kada se stvar smatra izgubljenom.

Zakašnjenje u prevozu. Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog zakašnjenja u prevozu i predaji stvari primaocu. U slu�aju zakašnjenja u pre-vozu i predaji stvari, prevozilac je dužan da plati 1/10 prevoznine za svaki dan zakašnjenja, a najviše do 1/3 ukupne prevoznine. Ako ovlaš�eno lice dokaže da mu je zakašnjenjem prouzrokovana šteta, prevozilac je dužan da je nadoknadi, u iznosu koji ne može biti ve�i od iznosa troškova prevoza. Zahtev za naknadu štete u slu�aju zakašnjenja u prevozu i predaji stvari pri-maocu podnosi se u roku od 30 dana od dana predaje stvari primaocu. Uko-liko prevozilac ne isplati naknadu štete u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva imalac prava je ovlaš�en da podnese tužbu sudu.

4.Obaveze pošiljaoca i primaocaUtovar i istovar stvari. Pošiljalac je u obavezi da stvar utovari u vozi-

lo, a primalac da je istovari, ako ugovorom o prevozu stvari nije druk�ije odre�eno. Pri utovaru stvari u vozilo pošiljalac se mora pridržavati uputstava prevozioca koja se odnose na raspored stvari u vozilu i ostale okolnosti koje bi mogle uticati na sigurnost lica, vozila i stvari u vozilu. Pošiljalac je dužan da prevoziocu da uputstvo za �uvanje stvari i rukovanje njome, ako je re� o stvari �iji prevoz nije uobi�ajen ili ako to prevozilac zahteva. On je dužan obavestiti prevozioca o vrsti pošiljke i o njenoj sadržini i koli�ini i saopštiti prevoziocu i ostale podatke odre�ene �lanom 654. ZOO.

Odgovornost za štetu. Pošiljalac je odgovoran za štetu prouzrokovanu licima, vozilu i drugim stvarima dejstvom svojstva stvari koja je predata na prevoz, ako prevoziocu ta svojstva nisu bila poznata niti su mu morala biti poznata.

336 PRIVREDNO PRAVO

Pla�anje prevoznine. Nakon izvršenja ugovora o prevozu stvari, u svemu kako on glasi, prevozilac ima pravo da zahteva od pošiljaoca pla�anje pre-voznine. Visina prevoznine odre�uje se ugovorom o prevozu stvari ili drugim objavljenim obaveznim aktom (na primer, tarifom). Prevoznina se pla�a samo za stvar koja je prevezena i u mestu opredeljenja stavljena na raspolaganje primaocu ili drugom ovlaš�enom licu. Ako je stvar prevezena samo jednim delom puta, prevozilac ima pravo na srazmernu prevozninu za pre�eni put, a ako je za to odgovoran korisnik prevoza - na prevozninu u punom iznosu).

Pošiljalac je u obavezi da, pored prevoznine, prevoziocu naknadi troškove koje je imao prilikom prevoza robe, a koji nisu obuhva�eni prevozninom (na primer: troškovi nastali izvšenjem naloga pošiljaoca, troškovi �uvanja robe itd).

Radi obezbe�enja naplate prevoznine i nužnih troškova koje je u�inio u vezi sa prevozom, prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza, i u vezi sa prevozom, dok ih drži ili dok ima u rukama ispravu pomo�u kojih može raspolagati njima.

III. UGOVOR O MEŠOVITOM (KOMBINOVANOM) PREVOZU

1. PojamUgovor o mešovitom (kombinovanom) prevozu robe (stvari) je ugovor

koga zaklju�uje prevozilac (organizator, preduzima� mešovitog prevoza) i naru�ilac prevoza, koji se obavlja kombinovanjem najmanje dve razli�ite grane saobra�aja, na osnovu jedinstveno odre�ene vozarine i jedne prevozne isprave.

Mešoviti prevoz postoji kada u prevozu u�estvuju najmanje dva prevozi-oca iz razli�itih grana saobra�aja. Ove pretpostavke za postojanje mešovitog prevoza kao minimum izri�ito odre�uje Konvencija Ujedinjenih nacija o me�unarodnom multimodalnom prevozu robe usvojena na Diplomatskoj konferenciji u Ženevi dana 24. 5. 1980. godine i Pravilo 2 a) Jednoobraznih pravila o mešovitoj prevoznoj ispravi543 i pravna književnost.544

Prevozilac iz jedne grane saobra�aja može svoj prevoz kombinovati sa još jednim ili više prevoza iz razli�itih grana saobra�aja. Shodno tome, pre-vozilac u vazdušnom saobra�aju može ugovoriti prevoz uz u�eš�e brodskog prevozioca, (i) ili železni�kog i (ili) drumskog prevozica, kao što brodski, železni�ki i drumski prevozilac može u ugovor o mešovitom prevozu uklju�iti bilo kog drugog preostalog prevozica (ili sve, ili pojedine), s obzirom na okol-nosti svakog pojedinog ugovora.


2. Pravna prirodaNaziv ugovora ukazuje na njegovu složenu pravnu prirodu. To je složeni

ugovor u kome se prvenstveno mogu prepoznati ugovor o špediciji i ugov-or o prevozu stvari. Ovi ugovori, me�utim, gube svoju samostalnu pravnu prirodu u ugovoru o kombinovanom prevozu, koji predstavlja složen ugovor (a ne spajanje dva ili više prostih ugovora koji i dalje ostaju samostalni). U našem pravu ugovor o mešovitom prevozu je imenovan jer je regulisan zakonom. Zbog toga je i izbegnut spor u teoriji i praksi, svojstven složenim neimenovanim ugovorima, koja �e se pravila primeniti na pojedini složeni ugovor - pravila svih ugovora koja se u njemu prepoznaju, pravila koja važe samo za jedan važniji ugovor, ili neka posebna pravila.

Na ugovore o mešovitom (kombinovanom) prevozu prvenstveno se primenjuju zakonske odredbe predvi�ene za ovaj tip ugovora. Ako pojedini odnos nije zakonom ure�en odlu�uju�a je zajedni�ka namera ugovornih stra-na ispoljena prilikom zaklju�enja ugovora.

Ugovor o mešovitom prevozu je dvostrano obavezan jer, u vreme zaklju�enja, za ugovorne strane stvara uzajamna prava i obaveze. U praksi se naj�eš�e u drumskom i železni�kom prevozu zaklju�uje pismeni ugovor o mešovitom prevozu koji ima samo dokaznu snagu, ili se izdaje isprava o mešovitom prevozu po ugledu na železni�ki tovarni list, tovarni list u drumskom saobra�aju.

Da li je ugovor o prevozu stvari brodom formalan ili neformalan zavisi od modaliteta ovog ugovora. Brodarski ugovor za više putovanja ili zaklju�en na vreme za ceo brod mora biti sastavljen u pismenom obliku. Ako nije sas-tavljen u tom obliku ne proizvodi pravno dejstvo. Kada ugovor o prevozu stvari uklju�uje i prevoz stvari brodom, u navedenim situacijama, i bilo koji drugi prevoz on postaje formalan �ak i kada u prevozu u�estvuje drumski ili železni�ki prevozilac.

3. Razgrani�enjeZbog svoje složene pravne prirode ugovor o mešovitom prevozui li�i na

više ugovora. U njemu se, prvenstveno, mogu prepoznati elementi ugovora o špediciji i ugovora o direktnom prevozu, ali se od tih ugovora i razlikuje.

Mešoviti prevoz se razlikuje od direktnog prevoza u kome u�estvuje više prevozilaca. Ako je ugovorom o prevozu stvari morem ili unutrašnjim vodama predvi�eno da �e brodar izvršiti prevoz delimi�no svojim brodom, a delimi�no brodovima drugih brodara nastaje ugovor o direktom prevozu. Brodar izdaje teretnicu, odnosno tovarni list za ceo ugovoreni put ali se

338 PRIVREDNO PRAVO

prevoz stvari obavlja od strane više prevozilaca iste vrste (grane) saobra�aja i upotrebom saobra�ajnih sredstava iste vrste. Prevozioci koji u�estvuju u takvom prevozu su odgovorni za svoj deo puta jer ne stupaju me�usobno ni u kakav pravni odnos. Suprotno tome, u mešovitom prevozu u�estvuje naj-manje dva prevozioca razli�itih grana saobra�aja, za jedinstvenu prevozninu i na osnovu jedinstvene prevozne isprave.

Prevozilac koji zaklju�i ugovor sa pošiljaocem može zaklju�iti ugov-or sa drugim prevoziocem (potprevoziocem) kome poverava potpuno ili delimi�no izvršenje prevoza stvari. Potprevozilac se, me�utim, angažuje iz iste grane saobra�aja. U ovom vidu prevoza se zasnivaju dva samo-stalna ugovora izme�u prevozioca i pošiljaoca, te izme�u prevozioca i potprevozioca. Stoga je npr. za izvršenje prevoza prevozilac odgovoran pošiljaocu, odnosno korisniku prevoza ili imaocu tovarnog lista, a ne pot-prevozilac u skladu sa odredbama �l. 671. do 676. ZOO).

Kada u izvršenju prevoza iste pošiljke u�estvuje jedan za drugim neko-liko prevozilaca koje je odredio pošiljalac, nastaje uzastopni prevoz, u kome svaki prevozilac odgovara za svoj deo prevoza. Nasuprot tome ugovor o mešovitom prevozu je jedan ugovor, na osnovu koga nastaje jedinstvena ugovorna odgovornost za eventualnu štetu.

U ugovoru o mešovitom prevozu mogu se prepoznati odnosi koji se us-postavljaju izme�u izme�u samostalnog špeditera i nalogodavca. Ipak, izme�u ovih ugovora postoje razlike. Organizator mešovitog prevoza odgovara za izvršenje celog prevoza, kao prevozilac a ne kao špediter, iako se radi real-izacije mešovitog ugovora zaklju�uje više razli�itih pojedina�nih ugovora. On preuzima obavezu da stvari sam preveze ili obezbedi da budu prevezene te da se izvrše sve potrebne usluge sa ciljem obavljanja prevoza od mesta pre-daje stvari na prevoz do mesta prijema stvari. Za izvršenje navedenih i drugih obaveza kao celine odgovoran je organizator prevoza.

Organizator mešovitog prevoza zaklju�uje sa naru�iocem prevoza ugov-or o prevozu koji nije ni ugovor o prevozu morem niti ugovor o prevozu željeznicom, ve� je ugovor o mešovitom prevozu .

�injenica što je organizator mešovitog prevoza istovremeno i prevozilac je bez uticaja na odnose prema naru�iocu prevoza. On �e, naime, odgovarati za štetu zbog kašnjenja u prevozu, gubitka ili ošte�enja stvari nezavisno od okolnosti da li je prevoz izvršio sam ili ga je poverio drugom licu. Nasuprot tome, špediter odgovara za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa kojima je u izvršenju naloga zaklju�io ugovor (uskladištenje robe i sl), ali ne odgovara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.


4. Osnovne obaveze iz ugovoraUgovorom o mešovitom prevozu organizator prevoza i naru�ilac pre-

voza preuzimaju me�usobne obaveze. Organizator prevoza se obavezuje da organizuje prevoz stvari (robe) do mesta opredeljenja, bez obzira da li u izvršenju tog ugovora u�estvuju prevozioci iz samo dve ili više razli�itih grana saobra�aja.

Organizator prevoza je dužan izvršiti prevoz ugovorenim putem, a ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvrši prevoz, on je dužan da ga izvrši onim putem koji najviše odgovara interesima naru�ioca prevoza. Ipak, ako je organizator prevoza preuzeo jedinstvenu obavezu prema naru�iocu prevoza (pošiljaocu), a bez njegovog znanja u izvršenju prevoza se koristi prevozio-cima iz drugih grana saobra�aja, odgovara za štetu po pravilima jedne od koriš�ene grane saobra�aja, koja je najpovoljnija za naru�ioca prevoza.

Osnovna obaveza naru�ioca je da za izvršeni prevoz organizatoru pre-voza isplati naknadu. Obaveza isplate naknade za prevoz nastaje preuzi-manjem stvari (pošiljke) od naru�ioca prevoza, na osnovu prevozne isprave, ako je izdata, ako nije što drugo odre�eno ugovorom o mešovitom prevozu. Ako naru�ilac prevoza smatra da nije dužan platiti organizatoru prevoza onoliko koliko ovaj zahteva on može vršiti prava iz ugovora samo ako kod suda položi sporni iznos.

340 PRIVREDNO PRAVO

Glava �etvrtaHARTIJE OD VREDNOSTI

Odeljak prviOSNOVNA PRAVILA O HARTIJAMA

OD VREDNOSTI

I. POJAM

Hartije od vrednosti su pisane isprave u kojima je sadržano neko gra�ansko pravo povezano sa samom ispravom.545 Izdavalac isprave se obav-ezuje da �e obavezu upisanu u toj ispravi ispuniti licu koje je njen zakoniti imalac.546 Pravo imaoca pisane isprave (hartije) tesno je vezano sa ispravom. Ono ne može nastati bez isprave. Tako�e, prenošenje i vršenje prava iz is-prave ne može se obaviti bez isprave. Stoga u hartiji od vrednosti postoji pravo na hartiju od vrednosti, kao stvari i pravo koje je sadržano u hartiji od vrednosti, obligaciono ili neko drugo pravo. Kao hartije od vrednosti ne sma-traju se one koje uopšte ne sadrže neka imovinska prava, iako imaju zna�aj u nastanku nekog tog prava (overeni ugovor o zameni nepokretnosti, testament, papirni novac, isprave koja predstavljaju dokazna sredstva - neke vrste polisa osiguranja, neprenosivi tovarni list, legitimacione hartije i znaci i sl.).

Hartije od vrednosti koje se u �esto upotrebljavaju u privrednom prometu za pla�anje, a glase na nov�ani iznos, nazivaju se i “trgova�ki efekti”,.547


II. IZVORI PRAVA

Osnovni izvor prava za hatije od vrednosti je Zakon o obligacionim odnosima (�l. 234 - 261). Pojedine vrste hartija od vrednosti ili pojedine hartije od vrednosti regulisane su posebnim zakonima. Tako je Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih � nansijskih instrumenata prvenstveno regulisao akcije, dužni�ke hartije od vrednosti, varante (hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti), depozitne potvrde i druge vrste � nansijskih instrumenata utvr�ene u skladu sa tim zakonom i aktom Komisije za hartije od vrednosti. �lan 5. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih � nansijskih instrumenata propisao je da se taj zakon ne primenjuje na polisu osiguranja, menicu, �ek, pismeni uput (asignaciju), konosman, tovarni list, skladišnicu i druge hartije od vrednosti utvr�ene posebnim zakonom.

Zakon o �eku - ZO�549 i Zakon o menici - ZOM550 su regulisali odnose koji nastaju izdavanjem tih hartija od vrednosti. Vazduhoplovni tovarni list i vazduhoplovni prenosivi tovarni list regulisani su Zakonom o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko - pravnih odnosa u vazdušnom saobra�aju (�l. 51 - 61),551 a teretnica i pomorski tovarni list �l. 535 - 560. Zakonom o pomor-skoj i unutrašnjoj plovidbi.552 Zakon o ugovorima o prevozu u železni�kom saobra�aju i Zakon o ugovorima u prevozu u drumskom saobra�aju regulisali su prenosivi tovarni list itd.

III. BITNA OBELEŽJA HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti su raznovrsne ali se sve odlikuju odre�enim bitnim obeležjima. Svaka hartija od vrednosti: ima pisanu formu u kojoj je sadržano neko imovinsko pravo, inkorporisano u toj hartiji koja je prenosiva.

Pisana forma hartije od vrednosti propisana je zakonom. Hartija od vrednosti je strogo formalni pravni posao. �lan 235. ZOO je propisao bitne elemente svake hartije od vrednosti bez kojih ona ne može nastati. Tako�e, zakonom je odre�eno koje se pravne radnje i na koji na�in mogu vršiti sa hartijama od vrednosti.554

Imovinsko pravo mora da sadrži svaka hartija od vrednosti. Pored imov-inskog prava hartija od vrednosti može sadržati i neko drugo pravo. Zakoniti imalac hartije može iz hartije imati nov�ano potraživanje (�ek, menica itd.), potraživanje predaje neke stvari (imalac tovarnog lista, skladišnice itd) ili �lansko pravo (na primer, iz posedovanja akcija) koje je i imovinsko pravo (na potraživanje dividende). Hartije koje sadrže samo neko drugo pravo, a ne

342 PRIVREDNO PRAVO

i imovinsko pravo nemaju svojstvo hartije od vrednosti bez obzira na njihov zna�aj (diploma fakulteta, uverenje o državljanstvu, itd.).

Pravo iz hartije od vrednosti je inkorporisano u hartiji (na�elo inkor-poracije) tj. nerazdvojno je od hartije. Zakoniti imalac hartije može ostvariti pravo iz hartije.555 Pravo iz hartije se može ste�i i dalje prenositi sticanjem i prenošenjem hartije od vrednosti pošto je zakoniti imalac hartije od vrednosti i titular prava iz hartije. Na�elo inkorporacije dosledno važi za hartije na don-osioca. Imalac hartije od vrednosti na donosioca, stoga, gubi pravo iz hartije ako izgubi hartiju. Za hartije po naredbi ili na ime predvi�en je izuzetak. Pod odre�enim pretpostavkama sud �e rešenjem proglasiti nevaže�im izgubljene hartije na ime ili po naredbi. Sud �e, tako�e, odrediti da to rešenje zamenjuje hartiju na koju se odnosi (amortizacija hartija od vrednosti). Stoga se i pravo koje je bilo upisano u izgubljenoj hartiji na taj na�in može ostvariti.

Hartije od vrednosti su prenosive (negocijabilne) isprave. Prenošenjem prava na hartiju sa jednog na drugog pravnog subjekta prenosi se i pravo iz hartije. Na�in prenošenja hartija od vrednosti zavisan je od vrste hartije. Sa najmanje formalnosti prenose se hartije na donosioca - njenom predajom. Pravo iz hartije na ime prenosi se cesijom, a pravo iz hartije po naredbi preno-si se indosamentom. Stoga, nema svojstvo hartija od vrednosti koja sadrži neprenosiva imovinska i li�na prava.

Prema novoj koncepciji hartije od vrednosti se ne vezuju isklju�ivo za pisanu ispravu nego i za upis u Centralni registar hartija od vrednosti u dema-terijaliziovanoj formi. Hartija od vrednosti postaje knjigovodstvena, unosi se u kompjuter i dematerijalizuje se.

IV. RAZGRANI�ENJE IZME�U HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH ISPRAVA

U pravnom prometu se nalaze i isprave koje sadrže neko imovinsko pravo, a nemaju svojstvo hartije od vrednosti kao što su: dokazne isprave, isprave �ija je forma bitan uslov punovažnosti pravnog posla i legitimacione hartije i znakovi.

U praksi se kao dokazne isprave �esto sre�e priznanica (isprava o dugu) koju je dužnik potpisao i predao poveriocu i ugovor sa�injen u pisanom obliku koji ima dokazno svojstvo. Na osnovu navedenih isprava poveri-lac lakše može dokazati postojanje i sadržinu obaveze dužnika u slu�aju da do�e do spora. Postojanje obaveze i njene sadržne, me�utim, može se dokazivati i bez dokazne isprave (saslušanjem svedoka, �itanjem ugovora,


poslovnih knjiga preduze�a i drugih isprava). Lice koje je držalac dokazne isprave nije, samim tim, poverilac. Tako se na drugo lice može preneti do-kazna isprava ali bez prenošenja prava na koje se ona odnosi. Pravo nave-deno u dokaznoj ispravi se, po pravilu, ne prenosi prenošenjem tih isprava nego na drugi na�in. Suprotno tome, pravo iz hartije od vrednosti prenosi se prenošenjem te hartije.

Sastavljanje isprave u odre�enoj formi je uslov punovažnosti pojedinih pravnih poslova. Ovu formu propisuje zakon (zakonska forma) ili je strane predvi�aju svojom voljom (ugovorena forma). Prostom predajom isprave o pravnom poslu sa�injene u odre�enoj formi ne prenose se i prava navedena u ispravi, dok se hartija od vrednosti na donosioca prenosi prostom predajom drugom licu.

Legitimacione hartije i legitimacioni znaci (legitimacione isprave) razli-kuju se od hartija od vrednosti iako se na njih shodno primenjuju odgovaraju�e odredbe o harijama od vrednosti. Legitimacione isprave služe da pokažu ko je poverilac u nekom obligacionom odnosu. Njihovim prenošenjem ne pre-nose se prava poverioca prema dužniku, jer legitimacione isprave ne odlikuje na�elo inkorporacije. Poverilac, osim toga može zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacionu ispravu. Nasuprot tome, prenošenjem hartije od vrednosti prenosi se i pravo iz hartije. Gubitkom hartije od vrednosti na donosioca gubi se i pravo iz hartije. Pod odre�enim pretpostavkama hartije na ime i po naredbi mogu se amortizovati u sudskom postupku.

V. BITNI SASTOJCI HARTIJA OD VREDNOSTI

Svojstvo hartija od vrednosti imaju samo one isprave koje sadrže bitne sastojke. Bitni sastojci hartija od vrednosti propisani su zakonom. Tako su �lanom 1. ZOM propisani bitni sastojci trasirane menice, �lanom 36. ZUPŽ bitni sastojci tovarnog lista itd.

Minimalni sastojci svih hartija od vrednosti su: 1) ozna�enje vrste hartije od vrednosti; 2) � rmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti; 3) � rmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po �ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili ozna�enje da hartija glasi na donosioca; 4) ta�no ozna�enu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti; 5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj; 6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji.

344 PRIVREDNO PRAVO

Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odre�eni i drugi bitni sastojci. Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti.

VI. PRAVNA PRIRODA HARTIJA OD VREDNOSTI I NASTANAK OBAVEZE

O pravnoj prirodi pravnog posla iz koga proisti�e hartija od vrednosti i o trenutku nastanka obaveze dužnika iz te hartije istaknuto je više teorija.556 U objašnjenju pravne prirode hartije od vrednosti isti�u se teorija ugovora i teorija jednostrane izjave volje.

Prema teoriji ugovora (koja je prihva�ena u engleskom pravu, a prihvata-li su je i neki naši stariji pisci557) obaveza izdavaoca hartije nastaje na osnovu ugovora izme�u izdavaoca i imaoca hartije. Ugovori se zaklju�uju i u korist docnijih imalaca hartije koji su ovlaš�eni od dužnika zahtevati neposredno ispunjenje obaveze. Prilikom izdavanja hartija od vrednosti se, me�utim, ne zaklju�uje poseban ugovor, koji bi bio nezavisan od osnovnog ugovora (na primer, ugovora o prodaji povodom koga je izdata menica).558

Prema teoriji jednostrane izjave volje obaveza ih hartije od vrednosti nastaje jednostranom izjavom volje njenog potpisnika kao izdavaoca, kao i svakog docnijeg potpisnika te isprave,559 a ne zaklju�enjem ugovora izme�u dve strane. Teoriju jednostrane izjave volje prihvatio je ZOO,560 a primenjuje se na nov�ane hartije od vrednosti (menicu, �ek itd), ali ne i robne hartije od vrednosti (skladišnca, prenosivi tovarni list itd).

Trenutak nastanka obaveze iz hartije od vrednosti objašnjavaju teorija kreacije i teorija emisije.

Teorija kreacija smatra da obaveza iz hartije od vrednosti na donosioca nastaje jednostranom izjavom volje izdavaoca trenutkom izdavanja (stvaran-ja, kreiranja), ako sadrži sve elemente odre�ene zakonom. Trenutak nastanka obaveze vezuje se za trenutak kad izdavalac hartije od vrednosti (trasant) stavi svoj potpis na tu ispravu.561

Pristalice teorije emisije isti�u da obaveza izdavaoca hartije na dono-sioca nastaje ne samim izdavanjem nego trenutkom emitovanja hartije (stav-ljanja u promet). Ovu teoriju je prihvatio �lan 237. ZOO: “Obaveza iz hartije nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom koris-niku”. Teorija emisije najviše vodi ra�una o neophodnoj zaštiti sigurnosti u pravnom prometu, jer se prema teoriji kreacije i teoriji ugovora može dogo-diti i nepoželjna cirkulacija hartije od vrednosti.562


VII. PODELA HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti se mogu klasi� kovati po više kriterijuma.S obzirom na vrstu inkorporisanog prava koje sadrže hartije od vred-

nosti se mogu podeliti na: 1) stvarnopravne hartije (u kojima je inkorpori-sano stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima - npr. skladišnica, konosman, hipotekarno pismo); 2) obligacionopravne hartije (sadrže neko obligaciono pravo - npr. menica, �ek, obveznica, kreditno pismo) i 3) hartije s pravom u�eš�a - korporacione hartije (sadrže pravo u�eš�a nekog lica kao npr. akcije izdate od akcionarskog društva).563

Hartije od vrednosti se, prema na�inu odre�ivanja imaoca prava, mogu raz-vrstati na: 1) hartije na ime, 2) po naredbi i 3) na donosioca. Hartije na ime glase na ime odre�enog lica i samo lice na koje hartija glasi može ostvariti prava iz hartije (npr. rekta menica, štedna knjižica na ime). Hartije po naredbi sadrže ime nosi-oca prava ali on može svojom naredbom (izjavom) ozna�iti drugo lice kao imaoca tog prava (menica, �ek, skladišnica itd.). Hartije na donosioca ne sadrže oznaku odre�enog lica, a obavezuju izdavaoca te hartije da izvrši obavezu iz hartije svakom donosiocu.564

Prema karakteru potraživanja hartije od vrednosti se mogu razvrstati na nov�ane hartije od vrednosti i robne hartije od vrednosti. Nov�ane hartije od vrednosti imaju za predmet nov�ano potraživanje (�ek, menica, obveznica, blagajni�ki zapis, komercijalni zapis itd.), a robne hartije od vrednosti imaju za predmet potraživanje robe (skladišnica, prenosivi tovarni list u drumskom, železni�kom i vazdušnom prevozu, teretnica itd.)565

S obzirom na odnos prava iz hartije prema osnovnom pravnom poslu har-tije od vrednosti se dele na apstraktne hartije od vrednosti i kauzalne hartije od vrednosti. Iz apstraktne hartije od vrednosti osnovni pravni posao nije vidljiv - tj. nije poznat razlog zbog koga se njen izdavalac obavezao (kauza). Ra-zlog obvezivanja, me�utim, postoji ali on ne proizilazi iz hartije od vrednosti (tipi�ne apstraktne hartije od vrednosti su menica i �ek). Apstraktne hartije od vrednosti su nepovoljne za dužnika a povoljne za poverioca. Kauzalne har-tije od vrednosti su isprave u kojima je vidljiva veza izme�u njih i osnovnog pravnog posla radi koga su izdate. Iz ovih isprava vidljiv je pravni posao koji je nastao pre nego što je izdata hartija od vrednosti (osnovni pravni posao, tako, može biti ugovor o prevozu robe, ugovor o uskladištenju, ugovor o pre-vozu itd.). Kauzalne hartije od vrednosti su, na primer: prenosivi tovarni list u drumskom, železni�kom i vazdušnom prevozu, skladišnica, teretnica itd. Ova vrsta hartija od vrednosti je povoljna za dužnika (u slu�aju spora dokazivanje

346 PRIVREDNO PRAVO

postojanja potraživanja tereti poverioca), a nepovoljna za poverioca.566

Prema na�inu postanka prava iz hartije od vrednosti, hartije od vrednosti se dele na konstitutivne i nekonstitutivne (deklarativne) hartije od vrednosti.

Izdavanjem konstitutivnih hartija od vrednosti nastaje neko novo pravo koje je konstatovano u hartiji od vrednosti, a nije postojalo pre njenog izda-vanja (na primer: menica). Nekonstitutivne hartije od vrednosti sadrže pravo koje nije nastalo izdavanjem hartije od vrednosti nego je postojalo i pre izda-vanja hartija od vrednosti (na primer: skladišnica, založnica, konosman).567

VIII. BITNA OBELEŽJA HARTIJA OD VREDNOSTI NA DONOSIOCA, NA IME I PO NAREDBI

1. Hartije od vrednosti na donosiocaHartije od vrednosti na donosioca su isprave koja ne sadrži ozna�enje

ko je njihov korisnik. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac. Pretpostavlja se da je posednik hartiju od vrednosti na donosioca stekao na savestan na�in. On sti�e pravo na potraživanje upi-sano na hartiji od vrednosti i kada je hartija izašla iz ruke njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje. Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca osloba�a se obaveze ispunjenja donosiocu i onda kada ovaj nije zakoniti imalac hartije od vrednosti. Ukoliko izdavalac hartije od vrednosti na donosioca nije savestan (znao je ili je morao znati da donosi-lac nije zakoniti imalac hartije niti je ovlaš�en od strane zakonitog imaoca), a ne odbije ispunjenje iz hartije, odgovoran je za tako prouzrokovanu štetu.

Svojstvo hartije od vrednosti na donosioca neke hartije od vrednosti ima-ju na osnovu zakona (�ek u kome nije odre�en korisnik) ili na osnovu volje njenog izdavaoca (hartija od vrednosti na donosioca je, na primer: akcija, komercijalni zapis, obveznica, �ek itd. na koju je stavljena klauzula: “platite donosiocu”, “na donosioca” i sl.).

Hartije od vrednosti na donosioca i prava iz te hartije prenose se njenom predajom. Na taj na�in omogu�eno je brzo i jednostavno prenošenje ovih har-tija. Nedostatak hartija na donosioca je što se gubitkom hartije na donosioca gubi i mogu�nost ostvarenja prava iz hartije.

2. Hartije od vrednosti na imeHartije od vrednosti na ime (titres nominatifs, Rektapapiere) su isprave u

kojima je izri�ito ozna�en njihov imalac (korisnik). Kao zakoniti imalac hartije


od vrednosti na ime smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnos-no lice na koje je uredno preneta. Hartije na ime se ozna�avaju i kao “rekta hartije”568 zbog toga što izdavalac preuzima direktnu obavezu prema njenom imaocu, ali ne i prema drugim licima. Izdavalac hartije od vrednosti po naredbi može u hartiji odrediti da pravo iz hartije sti�e lice ozna�eno u hartiji tako što �e uneti rekta klauzulu (“ne po naredbi”, “platite Petru Joji�u, ali ne po njego-voj naredbi” itd). Pojedine hartije od vrednosti po zakonu glase na ime (konos-man, tovarni list itd.). Izdavalac hartije od vrednosti u svim ostalim situacijama sam odlu�uje kakvo svojstvo �e hartija imati.

Prava iz hartije od vrednosti na ime prenose se cesijom tj. na na�in prop-isan odredbama �l. 436 - 443. ZOO (pravni posao inter vivos). Sadašnji imalac hartije od vrednosti naziva se cedent (ustupilac potraživanja). On ustupa svoje potraživanje prema dužniku iz hartije od vrednosti novom imaocu hartije (ce-zusu). Prava iz hartije od vrednosti na ime mogu se prenositi nasle�ivanjem ukoliko je � zi�ko lice imalac hartije. Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vrši se ubeležavanjem na samoj hartiji � rme odnosno naziva ili imena novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako takav registar vodi izdavalac.

3. Hartije od vrednosti po naredbiHartije po naredbi (titres a ordre, Orderpapiere) su isprave koje sadrže

ime njenog imaoca (vlasnika), a ovlaš�uju ga da svojom naredbom odredi drugo lice kao imaoca isprave. Izdavanjem hartije od vrednosti po naredbi izdavalac preuzima obavezu prema licu koje je ozna�io u ispravi, ali i prema drugim licima na koja je tu ispravu preneo njen raniji zakoniti imalac. Isprava ima svojstvo hartije od vrednosti po naredbi (i kada u njih nije unesena klau-zula “po naredbi” i sl.) na osnovu zakona (npr.: menica, �ek na ime, akcija na ime, skladišnica) ili na osnovu volje njegovog izdavaoca (unošenjem klau-zule “po naredbi”).

Prava iz hartije od vrednosti po naredbi prenose se indosamentom. Klauzula o indosamentu se upisuje na pole�inu hartije od vrednosti po na-redbi, pa je tako i dobila ime.569 Indosament je jednostrana izjava volje ranijeg zakonitog imaoca hartije od vrednosti kojom prenosi pravo iz hartije na drugo lice (indosatara). Puni indosament sadrži: 1) izjavu o prenosu; 2) ozna�enje indosatara i 3) potpis indosanta. Blanko indosament, za razliku od punog, sadrži samo potpis indosanta. Hartije od vrednosti su prezentacioni papiri te je razumljivo što je ništav delimi�ni indosament.

348 PRIVREDNO PRAVO

Prenosom prava iz hartije od vrednosti nastaje obligacioni odnos izme�u izdavaoca hartije od vrednosti i novog, zakonitog imaoca hartije. Njen novi imalac sti�e sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu. Pravilo je da indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca. Izuzetak može biti odre�en zakonom ako je suprotna odredba upisana u samoj hartiji od vrednosti. Dokazivanje zakonitosti prenosa prava iz hartije koji je izvršen indosiranjem dokazuje se neprekidnim nizom indosamenata.

Odeljak drugiPOJEDINE HARTIJE OD VREDNOSTI

I. MENICA

1. Pojam i funkcije meniceMenica je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac, trasant, nare�uje

drugom licu (trasatu) da iz svog pokri�a tre�em licu (remitentu) ili po nje-govoj naredbi, plati odre�eni iznos novca (trasirana ili vu�ena menica), odnosno obe�anje izdavaoca hartije da �e sam drugome licu (remitentu) ili po njegovoj naredbi isplatiti iznos novca naveden u hartiji (sopstve-na, solo menica).570 Menica nov�ana hartija od vrednosti po naredbi (jed-nostrana izjava volje) na osnovu koje nastaje bezuslovna obaveza dužnika na isplatu odre�enog iznosa novca.

Menica ima više funkcija. Isti�u se funkcije menice kao: 1) sredstva pla�anja (dužnik može platiti dug poveriocu tako što �e poveriocu predati menicu kojom daje nalog svom dužniku, da licu ozna�enom u menici isplati odre�enu svotu novca), 2) kreditnog sredstva (koriš�enjem menice može se pribaviti kredit) 3) sredstva obezbe�enja kredita (radi obezbe�enja kredita koristi se menica sa jednim, dva ili više jemaca).

2. Nastanak menicePojedini pravni pisci tragove menice nalaze još u Hamurabijevom za-

koniku, a zatim u Fenikiji, Gr�koj i Rimu. Pominje se pismo koje je uputio Ciceron svome prijatelju Atikusu, da naredi svojim dužnicima u Atini da daju novac njegovom sinu, koji se tamo nalazio, a on �e mu taj novac vratiti u Rimu.571


Prete�a moderne menice se, prema preovla�uju�em mišljenju u pravnoj nauci, pojavila u Italiji u razdoblju izme�u XII i XIV veka.572 U tom periodu Italija je u Evropi imala vode�e mesto u trgovini i � nansijama. Menice (lit-erae cambii) “pominju se u Dubrovniku izrekom tek od 1398, u saobra�aju s donjom Italijom, Srbijom i Turskom”.573 Banke u �enovi su u XII veku menjale stranu valutu za doma�u i trgovale zlatom i srebrom. Kao posledica trgova�kih kontakata Italijana sa celom Evropom i problema prenosa novca u XIV veku pojavila se menica kao sredstvo pla�anja.574 Isti�e se da je oblik menice pretrpeo male izmene od pojave u XIV veku.575

Navodi se više razloga koji su izazvali širu upotrebu menice i to: 1) podeljenost zemalja na više feuda i strah od kra�e novca; 2) prihvatanje ideja merkantilizma o zabrani iznošenja novca iz zemlje; 3) pravilo droit d aubin po kome je feudalac (po principu teritorijalnosti) nasle�ivao imovinu stranca koji bi umro na njegovoj terotoriji (zbog toga su sami feudalci nekada or-ganizovali bande radi ubijanja trgovaca); 4) progon Jevreja iz Francuske u drugoj polovini XII veka (Jevreji, prilikom izgona nisu mogli izneti novac iz zemlje pa su ga deponovali kod poslovnog prijatelja u toj zemlji, a on im je izdavao naredbu za isplatu - uputnicu, svom poslovnom prijatelju u inostrans-tvu, koji je isplatu obavljao u novcu koji važi na toj teritoriji576); 5) zabrana zelenašenja - napla�ivanja kamate na pozajmljeni novac (menica, me�utim, nije bila okarakterisana kao zajam iako je imala i kreditnu funkciju).577

Italijanske bankarske poslovne metode usvojili su u XVI veku južni Nemci, ali i drugi evropski narodi. Žiriranjem i otkupom menice olakšano je davanje kredita. Bankarstvo dostiže nagli razvoj sredinom XVI veka kada država uzima zajmove radi pokri�a naraslih ratnih troškova.578

3. Izvori meni�nog pravaUjedna�avanje nacionalnih zakona o menici je u novom veku posta-

lo nužnost. Na tom zadatku radili su pojedini nau�nici, nau�na udruženja ali i diplomatski skupovi. Tako je udruženje za reformu i kodi� kaciju me�unarodnog prava na kongresima u Hagu, Bremenu, Antverpenu i Frank-furtu, od 1876. do 1888. utvrdilo 27 na�elnih pravila meni�nog prava naz-vanih Bremenska pravila. Institut me�unarodnog prava je na kongresima u Turinu, Minhenu i Briselu od 1882. do 1885. godine sa�inio Opšti meni�ni zakon, na osnovu projekta milanskog advokata Cezara Norze. Godine 1885, na poziv belgijske Vlade, održan je me�unarodni kongres za Trgova�ko pra-vo. Na tom kongresu usvojen je Opšti meni�ki zakon nazvan Antverpenski projekt.579

350 PRIVREDNO PRAVO

Jedan broj zemalja je pokušao da ujedna�i pravila o koriš�enju menice u me�unarodnom prometu na me�unarodnoj konferenciji u Hagu 1912. godine. Donesen je Haški meni�ni reglman koji nije rati� kovan zbog izbijanja Prvog svetskog rata.

Na me�unarodnoj Konferencija za ujedna�avanje meni�nog prava (održana je u Ženevi 1930.) usvojiene su: 1) Konvencija o jednoobraznom (uniformnom) meni�nom zakonu, 2) Konvencija za regulisanje izvesnih su-koba zakona u materiji menice, 3) Konvencija o pitanju taksi u oblasti menice. Ove konvencije je rati� kovala prva Jugoslavija. Najzad, Generalna skupština UN je 1988. godine usvojila Konvenciju o me�unarodnoj trasiranoj menici i me�unarodnoj sopstvenoj menici.580

Osnovni izvor meni�nog prava u Srbiji je Zakon o menici, donesen 1946. godine, sa docnijim, manjim, izmenama i dopunama.581 Zakon o menici je za-snovan na ženevskim konvencijama iz 1930. godine. Zakon o obligacionim pravilima je propisao opšta pravila o hartijama od vrednosti, uklju�uju�i i pravila o menici.

4. Pravna priroda meniceO pravnoj prirodi menice saopšteno je više teorija. S obzirom na stanovište

kakav obligacioni odnos nastaje izdavanjem menice zna�ajnije teorije se, ug-lavnom, mogu svrstati na ugovornu teoriju ili teoriju jednostrane izjave volje.

Ugovorna teorija smatra da je menica ugovorni odnos. Izme�u potpis-nika menice zasnivaju se dva ili tri jednostrana meni�na ugovora, a isprava o menici samo je dokaz da izme�u stranaka postoji ugovorni odnos.582 Ovu teoriju je prihvatala mediteranska škola (romanska, italijansko - francuska škola583), ali je danas napuštena.

Teorija jednostrane izjave volje smatra da obaveza iz menice nastaje kad jedno lice potpiše ispravu o menici. Takvim jednostranim voljnim aktom izdavalac menice je stvorio jednostranu pismenu obavezu. Istaknutu teoriju prihvatile su ženevske konvencije o menici, a u našem pravu Zakon o obliga-cionim odnosima i Zakon o menici.

Pravnu prirodu menice danas na jedan na�in odre�uju zakonodavstva koja su prihvatila ženevske konvencije o menici, a na drugi na�in zakono-davstva koja te konvencije nisu prihvatila (zemlje anglosaksonskog pravnog sistema).584 Zakonodavstva koja su prihvatila ženevske konvencije odre�uju da je menica strogo formalna isprava (sa izri�itom oznakom da je ta isprava menica) koja mora da sadrži bitne sastojke. Meni�na obaveza je bezuslovna, mora da glasi na pla�anje ozna�enog iznosa novca odjednom, a ne može gla-


siti na donosioca. Zakonodavstva koja pripadaju anglosaksonskom sistemu predvi�aju blaže formalnosti koje su vezane za menicu. Meni�na isprava ne mora sadržati oznaku da predstavlja menicu, dovoljno je da sadrži bezuslovni pismeni nalog jednog lica da drugom licu plati ozna�eni iznos novca ili po njegovoj naredbi ili donosiocu.585

5. Meni�na na�elaNa�elo formalnosti. Menica je po zakonu formalna isprava. Sve meni�ne

radnje moraju biti preduzete pismeno, po pravilu, na ispravi o menici. Me-nica mora sadržati bitne sastojke bez kojih ne može punovažno nastati.586 Meni�ni dužnik je u obavezi da isplati iznos novca koji je ozna�en u menici. Da bi menica bila punovažna nije, me�utim, neophodno da bude izdata na jedinstvenom propisanom formularu.587 Dovoljno je da papir radrži sastojke propisane zakonom. Menica se, stoga, ne može izdati usmeno.

Na�elo inkorporacije. Ne može nastati meni�na obaveza bez postojanja isprave o menici. Isprava o menici i meni�ne izjave (radnje) �ine jedinstvo. Meni�ni poverilac ne može, stoga, ostvariti prava iz menice bez podnošenja isprave o menici. Na osnovu amortizovane (poništene) menice meni�ni pover-ilac ne može ostvariti svoja prava.588 On svoja prava može ostvariti na osnovu pravnosnažnog rešenja suda koje zamenjuje poništenu ispravu.

Na�elo � ksne obaveze. Prava i obaveze moraju biti navedene u ispravi o menici. Proizvodi dejstvo samo ono što je konstatovano (� ksirano) u menici ili proizilazi iz menice, nezavisno od sadržine osnovnog posla zbog kojeg je menica izdata. Meni�na obaveza nastaje stavljanjem potpisa na ispravu o menici i upisivanjem bitnih sastojaka menice.

Na�elo strogosti. Menica je stroga isprava naro�ito prema dužniku. Stro-gost je materijalna i formalna. Materijalna strogost proizilazi iz nezavisnosti pravnog posla povodom koga je menica izdata (apstraktna isprava). Osnov menice je jednostrana izjava potpisnika menice. Pravilo je, stoga, da meni�ni dužnik ne može isticati li�ne prigovore izdavaocu menice. Formalna strogost ispoljava se u propisanim obaveznim radnjama koje se moraju preduzeti da bi se obezbedilo i realizovalo meni�no potraživanje.

Na�elo solidarnosti. Ukoliko glavni meni�ni dužnik ne plati iznos na-veden u menici, ostali meni�ni dužnicu su, na osnovu zakona, solidarno od-govorni za isplatu tog iznosa. Prema poveriocu (imaocu menice) svi meni�ni dužnici (oni koji su menicu trasirali, indosirali ili avalirali) odgovaraju soli-darno u skladu s opštim pravilima o solidarnosti. Ako je neko od dužnika isplatio meni�ni iznos (ali ne i glavni meni�ni dužnik) tada njemu solidarno

352 PRIVREDNO PRAVO

odgovaraju ostali dužnici - prethodnici isplatioca (suprotno tome, u obliga-cionom pravu se obaveza izme�u dužnika koji je ispunio obavezu i ostalih solidarnih dužnika, po pravilu, deli).

Na�elo samostalnosti. Svaki dužnik, potpisivanjem menice, preuzima samostalnu meni�nu obavezu nezavisno od obaveze ostalih potpisnika me-nice. Meni�ni dužnik je u obavezi i kada obaveze ostalih dužnika iz nekog razloga nisu punovažne (dužnik je poslovno nesposoban, potpis dužnika je falsi� kovan itd.).

Na�elo neposrednosti. Ako je poverilac prethodno bezuspešno pokušao da naplati meni�ni iznos od glavnog meni�nog dužnika (a podigao je i pro-test) tada nastaje direktna odgovornost i ostalih meni�nih dužnika. Poverilac u tom slu�aju može od bilo kog dužnika zahtevati pla�anje meni�ne svote.

6. Vrste meniceMenice se mogu razvrstati po razli�itim kriterijumima. Ako je kriterijum

razvrstavanja veza s osnovnim poslom radi koga su izdate menice mogu biti robne i � nansijske. Naime, ako je menica izdata povodom posla prometa robe ili usluga tada ima svojstva robne menice, a ako je izdata u vezi s nov�anim transakcijama tada je menica � nansijska. Prema formi meni�ne isprave me-nica može biti potpuna (puna) i nepotpuna (blanko) menica. Potpuna menica sadrži u momentu izdavanja sve bitne elemente odre�ene zakonom. Nepot-puna menica sadrži neke bitne meni�ne elemente u vreme izdavanja isprave o menici, i tako ovlaš�uje docnijeg imaoca menice da ostale bitne elemente dopuni da bi se od dužnika mogla zahtevati isplata meni�nog iznosa.

S obzirom na to koja lica se pojavljuju u meni�no - pravnom odnosu me-nice se razvrstavaju na: trasiranu (vu�enu) menicu, sopstvenu (solo) menicu, trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi i trasiranu sopstvenu menicu.

Trasirana (vu�ena) menica. U ovoj menici izdavalac (trasant) nare�uje drugom licu (trasatu) da u vreme dospelosti menice isplati tre�em licu (remi-tentu, korisniku), ili po naredbi tog tre�eg lica, iznos novca naveden u menici. Oznaka trasirana menica poti�e od latinske re�i traho, traxi, tractum, koja zna�i vu�i, odvla�iti, povla�iti.589 Pored ovog (osnovnog, redovnog) oblika trasirana menica može imati još dve varijante: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi i trasiranu sopstvenu menicu.

Trasirana menica po sopstvenoj naredbi. Izdavalac (trasant) ove me-nice daje nalog trasatu da njemu samom (trasantu) ili po njegovoj naredbi isplati meni�ni iznos (tj. trasant odre�uje samoga sebe kao remitenta - ko-risnika menice).


Trasirana sopstvena menica. U ovom obliku menice idavalac menice (trasant) ozna�ava samoga sebe kao trasata (koji je dužan platiti meni�ni iz-nos). Sopstvena (solo) menica. U sopstvenoj menici izdavalac (trasant) se obavezuje da �e on u vreme dospelosti menice platiti tre�em licu (remitentu), ili po naredbi tog tre�eg lica, iznos ozna�en u menici. Izraz solo menica poti�e od latinske re�i solus, koja zna�i sam, jedini. Izraz sopstvena menica nastao je zbog toga što kod te menice izdavalac ne izdaje naredbu da neko drugi plati, nego obe�ava sopstveno pla�anje. Razlike izme�u trasirane i sopstvene menice ogledaju se u slede�em: u trasiranoj menici postoje tri lica: trasant (lice koje izdaje naredbu za isplatu), trasat (lice kome se naredba upu�uje) i remitent (lice kome se pla�a meni�ni iznos). Kod sopstvene menice postoje dva lica: izdavalac menice (trasant) i remitent. Ve�ina pravila koja važe za trasiranu menicu primenjuju se i na sopstvenu menicu.

7. Elementi meniceSvi meni�ni elementi mogu se razvrstati na bitne i nebitne. Isprava mora

sadržati bitne elemente da bi predstavljala punovažnu menicu. Nasuprot tome, meni�na isprava može, a ne mora, sadržati ostale sastojke koji se ozna�avaju kao nebitni (fakultativni) meni�ni elementi.

7.1. BITNI ELEMENTI (SASTOJCI) MENICE

Trasirana menica sadrži slede�e bitne elemente: 1) ozna�enje da je to me-nica, napisana u samom slogu isprave, na jeziku na kome je ona sastavljena; 2) bezuslovna naredba (uput) da se plati odre�eni iznos novca; 3) ozna�enje lica koje je dužno da plati (trasat); 4) ozna�enje dospelosti; 5) ozna�enje mesta pla�anja; 6) ime onoga kome se ili po �ijoj se naredbi mora platiti (remitent); 7) ozna�enje dana i mesta izdavanja menice; 8) potpis onoga koji je izdao menicu (trasant). Isprava koja ne sadrži bilo koji od pobrojanih sastojaka ne predstavlja trasiranu menicu (�lan 2. stav 1. ZOM). Izuzetno, pojedini sastojci ne moraju biti navedeni u menici nego se pretpostavljaju (pretpostavljeni bitni meni�ni elementi).

Uobi�ajeno je da se bitni elementi dele na: 1) opšte meni�ne elemente; 2) personalne meni�ne elemente, 3) geografske meni�ne elemente; 4) kalendarske meni�ne elemente. Bitni meni�ni elementi, osim toga, mogu biti i pretpostav-ljeni.

Opšti meni�ni elementi jesu: 1) ozna�enje da je to menica; 2) bezuslovna naredba (uput) da se plati odre�eni iznos novca.

354 PRIVREDNO PRAVO

Personalni meni�ni elementi jesu: 1) ime trasata (lica koje je obavezno da plati meni�ni iznos), 2) ime remitenta (lica kome ili po �ijoj naredbi �e se platiti meni�ni iznosa) i 3) potpis trasanta (lica koje je izdalo menicu).

Geografski meni�ni elementi jesu: 1) ozna�enje mesta izdanja menice; 2) ozna�enje mesta gde �e se pla�anje izvršiti.

Kalendarske meni�ne elemente jesu: 1) ozna�enje dana i mesta izdanja menice; 2) ozna�enje dospelosti.

Pretpostavljeni bitni meni�ni elementi se pretpostavljaju i kada nisu un-eseni u ispravu o menici. Tako, se trasirana menica u kojoj nije ozna�ena dospelost, smatra se kao menica po vi�enju. Ako nije naro�ito odre�eno, važi kao mesto pla�anja, a ujedno i kao mesto trasatovog prebivanja, ono mesto koje je ozna�eno pored trasatovog imena. Trasirana menica na kojoj nije nazna�eno mesto izdanja smatra se da je izdata u mestu koje je ozna�eno pored trasantovog potpisa.

7.2. NEBITNI (FAKULTATIVNI) MENI�NI ELEMENTI – KLAUZULE U ME-NICI

U ispravu o menici mogu se uneti klauzule koje nisu uslov za punovažnost menice. To su nebitni meni�ni elementi �ijim unošenjem trasirana menica proizvodi još neka dejstva ili se time menja neko od njenih redovnih pravnih dejstava.590 Ovo izlaganje obuhvata �eš�e koriš�ene klauzule.

Klauzula “ne po naredbi”. Menica je hartija po naredbi. Stoga se u is-pravu o menici ne mora uneti odredba “po naredbi”. Ali, ako je u menicu unesena klauzula “ne po naredbi” ona postaje rekta menica i više se ne može prenositi indosiranjem nego samo ugovorom o cesiji. Klauzula o prezentaciji. Pravilo je da se menica prezentira (podnosi) na prijem trasatu odnosno akcep-tantu. Klauzulom o prezentaciji izdavalac menice (trasant) može: 1) zabraniti prezentaciju na akcept unošenjem klauzule u menicu “ne sme se prezentirati radi akceptiranja”; 2) odrediti rok do koga se menica može prezentirati klau-zulom (“ne sme se prezentirati do ... “); 3) odrediti rok u kome se menica mora prezentirati trasatu na akcept, radi isplate itd.

Klauzula o broju meni�nih primeraka. Klauzula o broju meni�nih prim-eraka se može uneti u menicu nezavisno od okolnosti da li je menica izdata u jednom ili više primeraka. Ako je menica izdata u dva ili više primeraka (�lan 63. ZOM) unosi se u ispravu o menici klauzula iz koje proizilazi da je me-nica umnožena i koji je to primerak po redu (na primer: “platite za ovu drugu menicu...”). Prvi primerak menice naziva se “prima”, drugi “secunda”, tre�i “tertia” itd.


Solo klauzula. Ovom klauzulom izdavalac menice (trasant) zabranjuje njeno umnožavanje (“platite za ovu jedinu menicu”).

Kasatorna klauzula. Unošenjem kasatorne kluzule u menicu (“platite za ovu prvu, a ne i za ostale menice”) svi ostali primerci umnožene menice gube dejstvo, ako je ispla�en primerak menice sa tom klauzulom.

Klauzula o “sa izveštajem” ili “bez izveštaja”. Ako klauzula glasi “sa izveštajem” trasat ne može akceptirati menicu pre nego što dobije izveštaj od trasanta zbog �ega je na njega trasirao menicu. Ako trasat ipak akceptira i is-plati menicu rizik isplate pada na njega. Ukoliko klauzula glasi “bez izveštaja” trasat ne mora �ekati nikakav izveštaj od trasanta da bi izvršio isplatu.

Klauzula o kamati. Ovom klauzulom izdavalac menice nare�uje trasatu da, pored meni�nog iznosa, plati i ozna�enu kamatu remitentu. U trasiranoj menici, plativoj po vi�enju ili na odre�eno vreme po vi�enju, trasant može odrediti da u njoj ozna�ena svota nosi kamatu. U svakoj drugoj trasiranoj menici ova odredba o kamati smatra se kao da nije napisana. Kamatna stopa mora da se nazna�i u menici; ako se to ne u�ini, odredba o kamati smatra se kao da nije napisana. Kamatna stopa te�e od dana izdanja menice, ako nije druk�ije ozna�eno (�lan 5. ZOM) i iznosi 6%.

Klauzula o pokri�u. Klauzulom o pokri�u izdavalac menice (trasant) obaveštava trasata od koga �e dobiti pokri�e (u novcu, robi, hartijama od vrednosti itd), ako to pokri�e nije dobio pre izdavanja menice (“i stavite u ra�un d.d. Zvezda”). Ukoliko je trasat akceptirao menicu pretpostavlja se da je unapred primio pokri�e od trasanta.

8. Meni�ne radnje8. 1. UOPŠTE

Menica je strogo formalni pravni posao. Zakonom su propisani ne samo bitni elementi koje menica mora sadržati da bi bila punovažna nego i meni�ne radnje. Naj�eš�e meni�ne radnje su: izdavanje, umnožavanje, prenošenje, avaliranje, akceptiranje, pla�anje, intervencija, protest i regres.

8.2. IZDAVANJE MENICE

Prva meni�na radnja je izdavanje menice. To je jednostrana izjava volje trasanta kojom on preuzima obavezu iz menice. Trasant je preuzeo obavezu iz menice kada je u menicu uneo (tj. u meni�ni obrazac koga emituje država) sve bitne elemente ili izdao blanko menicu (koju �e, njen docniji imalac popuniti), potpisao je, a zatim je predao remitentu - stavio u promet (emitovao). Uko-liko je menica upu�ena remitentu poštom predaja menice remitentu izvršena

356 PRIVREDNO PRAVO

je u momentu kada je on primio pošiljku. Ovo shvatanje ima uporište u teoriji prijema usvojenoj u našem pravu za prihvatanje ponude, koja se, analogno, može primeniti i na predaju menice remitentu. Meni�no pravni odnos izme�u trasanta i remitenta nastaje izdavanjem menice. Od mometa izdavanja menice trasant postaje dužnik meni�ne obaveze svakom docnijem zakonitom imaocu menice.

�esto je izdavanje menice prva meni�na radnja. Mogu�e je da izdavanju menice prethode druge meni�ne radnje. Prilikom prodaje robe na (potroša�ki) kredit po pravilu se menica prvo akceptira (a nekada i avalira). Lice koje uzima kredit uobi�ajeno potpisuje menicu kao akceptant, a prvi jemac kao trasant. Nakon toga trasant potpusuje menicu (jer je siguran da �e trasat prih-vatiti njegov nalog za isplatu).

Pre izdavanja menice trasant, po pravilu, reguliše pokri�e iz koga �e tra-sat isplatiti meni�nu svotu. Trasant, me�utim, može vu�i menicu na trasata i kada mu nije obezbedio pokri�e. Meni�no pokri�e može biti u novcu (trasat je banka koja pla�a meni�ni iznos remitentu ili po njegovoj naredbi, na teret sredstava koje ima trasant kod nje), u potraživanju koje trasant ima prema trasatu, ili predstavljati kredit koji je trasat odobrio trasantu itd.591

8.2.1. Blanko menicaBlanko menica592 u vreme izdavanja ne sadrži sve bitne elemente (tako

da nepopunjeni sastojici ostaju beli) ali proizvodi meni�no - pravno dejstvo. �esto ona sadrži samo potpis trasanta (izdavaoca) ili nekog drugog meni�nog dužnika. Starija teorija jednog �ina (unitu actu) zahtevala je da u vreme iz-davanja menica mora biti popunjena jednim rukopisom i jednim mastilom. Suprotno tome, danas je prihva�ena teorija propuštanja (omisije). Izdavalac blanko menice svesno je propustio da u menicu unese sve bitne elemente. Time je pre�utno ovlastio docnijeg imaoca menice da on to u�ini593 u vreme real-izacije menice.

8.2.2. Meni�na sposobnost. ZastupanjeMeni�na sposobnost je mogu�nost jednog lica da na osnovu menice bude

poverilac (aktivna meni�na sposobnost) ili dužnik (pasivna meni�na sposob-nost). Aktivno meni�no sposobno je svako pravno i � zi�ko lice (svi pravni subjekti). Pasivno meni�no sposobna su sva poslovno sposobna � zi�ka lica i pravna lica.

Dozvoljeno je zastupanje prilikom izdavanja menice. U ime i za ra�un izdavaoca menice menicu može potpisati njegov zastupnik. Menica koju je potpisao zastupnik obavezuje neposredno zastupanog. Ko se na menici


potpiše kao zastupanik drugoga, mada za to nije bio ovlaš�en, li�no je po njoj obavezan, a ako je platio, ima ista prava koja bi imao tobože zastupani. Isto važi i za zastupnika koji je prekora�io svoje ovlaš�enje (�lan 8. ZOM).

8.3. UMNOŽAVANJE I PREPISI MENICE

Radi o�uvanja interesa imaoca menice (na primer: spre�avanja gubitka ili uništenja menice) menica se može: 1) umnožavati i 2) prepisivati.

Umnožavanje. Umnožavanje menice je izdavanje dva ili više istovet-nih primeraka menice. Menicu može umnožiti samo trasant. Svaki primer-ak sadrži i originalan potpis meni�nog dužnika. Ovi primerci moraju biti u svome slogu ozna�eni teku�im brojem; a ako se to ne u�ini, svaki primerak smatra se kao posebna menica. Umnoženi primerci menice se, prema tome razlikuju samo po brojevima. Imalac menice, u kojoj nije nazna�eno da je vu�ena samo u jednom primerku (tj. nije uneta solo klauzula “platite za ovu jedinu menicu”), može tražiti da mu se o njegovom trošku izda još jedan ili više primeraka.

Prepis. Svaki imalac menice (a ne samo trasant) ima pravo da od nje na�ini prepise (kopije, odnosno fotokopije). Prepis mora sadržavati ta�no prepisanu izvornu menicu sa indosamentima i svim drugim odredbama koje se na njoj nalaze. U prepisu se mora nazna�iti gde se završava. Prepis se može indosirati i avalirati. Isklju�ena je mogu�nost da se na prepis unese izjava o akceptu. Tako�e, ne može se zahtevati isplata meni�nog iznosa na osnovu prepisa menice. Na prepisima menice mora biti ozna�eno kod koga se nalazi original menice.

8.4. PRENOS MENICE

Menica se, kao i ostale hartije od vrednosti po naredbi, prenose indosa-mentom.594 Svaka menica, i onda kad nije izri�no trasirana po naredbi, može se preneti indosamentom. Menica u koju je trasant stavio re�i “ne po naredbi” ili drugi izraz, koji zna�i to isto može se preneti samo u obliku i sa dejstvom obi�nog ustupanja potraživanja (cesija).

Prenos menice indosamentom. Menica se redovno prenosi putem indosa-menta. Izjava o indosiranju stavlja se na pole�ini menice. Indosament se mora napisati na menici ili na listu koji je za nju vezan (alonž) i mora ga indosant potpisati. Lice koje prenosi menicu naziva se indosant (jemac), a lice koje sti�e prava iz menice indosatar. Prvi indosant na menici mora biti remitent.595 Lice koje menicu indosira (indosant) postaje dužnik. On odgovara da �e men-ica biti akceptirana i ispla�ena, osim ako je u indosamentu druk�ije odre�eno.

358 PRIVREDNO PRAVO

Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov koji je bio stavljen smatra se kao da nije napisan. Delimi�ni indosant je ništav, dok indosament na dono-sioca vredi kao blanko indosament. Indosament može biti puni, blanko, rekta indosament i indosament na donosioca.

Puni indosament sadrži ime indosatara (na koga se menica prenosi) i potpis indosanta. Blanko indosament ne sadrži ozna�enje lica na koje se menica prenosi (indosatara), nego samo potpis indosanta koji se potpisao na pole�ini menice ili na alonžu (da bi bio punovažan). Iznad indosanto-vog potpisa se ostavlja belina radi popunjavanja od strane docnijih imalaca menice. Kad je indosament popunjen blanko, onda imalac menice može: 1) ispuniti blanko indosament bilo svojim imenom bilo imenom drugog lica; 2) dalje indosirati menicu blanko ili na ime drugog lica; 3) prosto predati menicu tre�em licu ne ispunjavaju�i blanko indosament niti stavljaju�i novi indosament.

Rekta indosament je indosament u koga je indosant unio klauzulu “ne po naredbi” i time, ustvari, zabranio dalje indosiranje menice. Indosament na donosioca je indosant u kome indosant umesto ozna�enja indosatarovog imena stavlja klauzulu “platiti donosiocu” ili “na donosioca”. Indosament na donosioca vredi kao blanko indosament.

Prenos menice ustupanjem potraživanja (cesijom). Menica se prenosi ustupanjem potraživanja (cesijom) samo kada je u menici trasant upisao re�i “ne po naredbi” ili drugi izraz koji zan�i to isto. Imalac menice (ce-dent) prenosi na novog imaoca menice (cesionara) prava koja je imao prema meni�nom dužniku. Posle cesije meni�ni dužnik može prema novom imaocu menice isticati iste prigovore koje je imao prema ranijem poveriocu (imaocu menice).

8.5. AVALIRANJE MENICE

8.5.1. PojamAval596 je jemstvo kojim jedno lice (meni�ni jemac, avalista) garantuje

da �e meni�ni dužnik (honorat), za kojeg jem�i, ispuniti svoju obavezu. Može biti potpun (ako se njime garantuje isplata cele meni�ne svote) ili delimi�an (ako se daje za deo meni�ne svote). Ovo obezbe�enje može dati tre�e lice, a pravilo je, i neki od potpisnika menice. Aval može dati lice �iji se potpis nalazi iza potpisa njegovog honorata. Sledbenik, naime, ne odgovara pre-thodniku u meni�nom pravu, nego obrnuto, prethodnik uvek odgovara svom sledbeniku iz menice.


8.5.2. FormaAval se daje u pisanom obliku, na menici ili na alonžu. On se izražava

re�ima “per aval”, “kao jemac”, “kao poruk”, ili ma kojim drugim izrazom koji to isto zna�i. Za davanje avala dovoljan je potpis avaliste na licu menice, osim ako je u pitanju potpis trasata ili trasanta. Iz avala treba da se vidi za koga je dat. Ako se to ne vidi, važi kao da je dat za trasanta.

8.5.3. Skriveni avalAko se avalisti potpisuju na menici na mestu i u svojstvu drugog meni�nog

dužnika postoji skriveni aval (žiro). Na taj na�in se prikriva postojanje avala. Ovaj oblik avala se koristi prilikom obezbe�enja potroša�kih kredita. Lice koje pozajmljuje iznos kredita �esto potpisuje menicu kao prvi meni�ni dužnik - ak-ceptant. Avalista (jemac, žirant) potpisuje menicu kao trasant ili prvi indosant, a ostali jemci potpisuju menicu kao naredni indosanti. Ako kredit nije pla�en a postoje dva jemca meni�ni poverilac �e zahtevati isplatu meni�nog iznosa od drugog jemca (svog indosanta). Drugi jemac, posle isplate meni�nog izno-sa može zahtevati regres od prvog jemca a on od akceptanta.

8.5.4. Dejstvo avalaMeni�no jemstvo (aval) se, me�utim, razlikuje od jemstva u gra�anskom

pravu. Gra�ansko jemstvo je akcesorne prirode jer deli pravnu sudbinu glavne obaveze (prestaje postojati ako prestane glavna obaveza), a aval je meni�no jemstvo koje je samostalno zasniva odnos izme�u imaoca menice i avaliste. Avalista odgovara onako kako odgovara onaj za koga jem�i. Njegova obave-za vredi i onda ako je obaveza za koju jem�i ništava iz ma kog drugog razloga osim zbog formalnog nedostatka. Prema tome, avalista (suprotno gra�anskom jemstvu), može biti pozvan da plati iznos iz menice i pre nego što je pokušana naplata od lica za koje je on avalirao. Kad isplati menicu, avalista sti�e pravo iz menice protiv onoga za koga je jem�io, kao i protiv onih koji su ovome po menici odgovorni (pravo na regres).

8.6. AKCEPTIRANJE MENICE

8.6.1. PojamAkceptiranje menice je izjava trasata kojom prihvata trasantov nalog za

isplatu meni�ne svote. Izjava trasata (akcept) piše se na samoj menici. Akcep-tom se trasat obavezuje da menicu plati o dospelosti. Od momenta kad akcep-tira menicu trasat se naziva akceptant, tj. od pozvanog lica postaje obavezno lice (glavni meni�ni dužnik). Podnošenjem menice na akceptiranje imalac

360 PRIVREDNO PRAVO

menice želi utvrditi da li �e trasat prihvatiti nalog trasanta da imaocu menice isplati meni�ni iznos. Po pravilu, trasat �e akceptirati menicu ako je primio pokri�e od trasanta ili ako mu se prethodno obavezao da �e akceptirati me-nicu.

8.6.2. Podnošenje menice na akceptPodnošenjem (prezentacijom) menice na akcept trasat je u mogu�nosti

da sazna da je menica izdata i da mu je trasant naložio da plati meni�ni iznos. Ova meni�na radnja omogu�uje trasatu da se upozna sa sadržinom naloga za isplatu i da blagovremeno obezbedi sredstva za isplatu meni�nog iznosa. Imalac menice ne mora menicu podneti na akcept. Trasant ipak može obavezati imaoca menice da menicu podnese na akcept. Trasant može i zabraniti da se menica podnosi na akceptiranje ili narediti da se menica ne podnosi na akceptiranje pre odre�enog vremena. Ne može se, me�utim, zabraniti podnošenje menice na akcept koja dospeva na odre�eno vreme po vi�enju. Ova menica se mora podneti na akceptiranje u roku od jedne godine od dana izdanja, ali trasant taj rok može skratiti ili odrediti duži.

Ako je menica podnesena na akcept trasat može: 1) bezuslovno akcepti-rati menicu u potpunosti (potpuni akcept); 2) akcept ograni�iti da jedan deo meni�nog iznosa (delimi�ni akcept); 3) odbiti akcept; 4) tražiti da mu se me-nica podnese na uvid još jedanput sutradan posle prvog podnošenja na akcep-tiranje (deliberacioni rok).597

8.6.3. Forma akceptaAkcept mora biti bezuslovan, a piše se na samom licu menice, popre�no

u odnosu na meni�ni slog ispod dela obrasca koji sadrži obaveštenje o taksi “Pla�a se na sumu preko...” Postoje dve vrste akcepta: puni i blanko. Puni ak-cept se izražava re�ima “priznajem”, “prihva�ena”, ili nekim drugim re�ima koje to isto zna�e, a ispod tih re�i potpisuje se trasat. Blanko akcept je sam potpis trasata, stavljen na lice menice.

Izjava o akceptu ne mora biti datirana. Akcept, me�utim, mora biti dat-iran kad je trasirana menica plativa na odre�eno vreme po vi�enju, ili kad na osnovu naro�itog nare�enja ima da se podnese na akceptiranje u odre�enom roku.

9. Pla�anje meni�nog iznosaDa bi meni�ni iznos bio pla�en menica se mora podneti na isplatu. Prvo se

podnosi na isplatu akceptantu. Menica plativa na odre�eni dan ili na odre�eno vreme posle dana izdanja ili vi�enja mora se podneti na isplatu bilo na sam


dan pla�anja, bilo jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim.Prilikom pla�anja menice trasat može zahtevati da mu je imalac pre-

da sa potvrdom na menici da je ispla�ena. Imalac menice je dužan primiti i delimi�nu isplatu meni�nog iznosa. U tom slu�aju trasat može zahtevati da se ta isplata zabeleži na menici i da mu se uz to izda priznanica. Svojstvo priz-nanice ima i prepis menice sa klauzulom o delimi�noj isplati (original ostaje kod meni�nog poverioca).

Ako akceptant odbije isplatu ili izvrši delimi�nu isplatu, mora se podi�i protest da bi se mogla tražiti naplata od trasanta, indosanta i avalista za ta lica (regresni dužnici). Nezavisno od podignutog protesta akceptant je i dalje u meni�noj obavezi.598

10. Intervencija

Intervencija je meni�na radnja jednog lica kojom se obavezuje da akcep-tira menicu ili plati meni�ni iznos umesto drugog lica koje je bilo obavezno da to u�ini. Dešava se da trasat odbije da akceptira menicu ili da je isplati. U praksi se sre�u razli�iti slu�ajevi: nad trasatom je otvoren ste�aj, umro je ili izgubio poslovnu sposobnost (� zi�ko lice) odnosno prestao postojati (prav-no lice), trasant je postao insolventan itd. Tada je menica “u nuždi”. Meni�ni dužnici su zainteresovani da se to ne desi. Zbog toga sklapaju ugovore sa drugim licima da u takvoj situaciji intervenišu po pozivu ili spontano i me-nicu akceptiraju ili isplate.

Intervencija se deli na: 1) pozivnu; 2) spontanu; 3) zbog neakceptiranja; 4) zbog neisplate.

Pozivnu intervenciju unapred odre�uje trasant, indosanat ili avalista unošenjem u menicu klauzule “adresa po potrebi”. Ovom intervencijom se ozna�ava lice koje �e menicu akceptirati umesto trasata ili isplatiti, ako to ne u�ini akceptant.

Spontana intervencija nije ozna�ena na menici. Ona nastaje kad tre�e lice (to mogu biti i meni�ni dužnici izuzev akceptanta) interveniše za �ast meni�nog dužnika koji je nije akceptirao ili isplatio. Tre�e lice koje interveniše naziva se honorant (intervenient za �ast), a lice za koga se interveniše hon-orat.

Intervencija zbog neakceptiranja nastaje kad trasat odbije da akceptira menicu. Akcept intervencijom beleži se na menici, njega potpisuje interveni-jent. U njemu se nazna�uje za koga je dat; a ako se to ne nazna�i, smatra se da je dat za trasanta.

362 PRIVREDNO PRAVO

Intervencija zbog neisplate je radnja kojom neko lice isplati menicu kad to ne u�ini glavni meni�ni dužnik. Isplata intervencijom može se vršiti u svim slu�ajevima u kojima je, bilo o dospelosti, bilo pre dospelosti, imalac menice stekao pravo na regres. Ona obuhvata celokupan iznos koji bi ina�e imao da izmiri onaj za koga se interveniše.

11. Protest

11.1. POJAM

Protest je postupak u kome se verodostojno utvr�uje da je imalac menice preduzeo potrebne radnje radi o�uvanja svojih prava iz menice.599 Lice koje podiže protest zove se protestant, a lice protiv koga se podiže protest protes-tat. Podizanje protesta je pretpostavka bez koje imalac menice ne može vršiti regresna prava. Obaveza podizanja protesta ne nastaje ako je imalac menice upisao klauzulu na menici “bez protesta”, “bez troškova” i sli�no.

11.2. VRSTE PROTESTA

Od više meni�nih protesta naj�eš�e se koriste slede�i: 1) protest zbog neakceptiranja; 2) protest zbog neisplate; 3) protest zbog nedatiranja akcepta; 4) perkvizicioni protest.600

Protest zbog neakceptiranja ili delimi�nog akceptiranja menice podiže imalac menice ako trasat odbije da akceptira, ili samo delimi�no akceptira menicu. Podiže se u rokovima odre�eni za akcptiranje menice.

Protest zbog neisplate ili delimi�ne isplate podiže imalac menice ako je akceptant trasirane menice (odnosno izdavalac sopstvene menice) odbio isplatu menice ili je samo delimi�no isplatio meni�ni iznos.

Protest zbog nedatiranja akcepta podiže imalac menice ako menica do-speva na odre�eno vreme po vi�enju, ako prilikom akceptiranja menice nije upisan datum akceptiranja. U tom slu�aju se smatra da je akcept stavljen na menicu danom podizanja protesta.

Perkvizicioni protest podiže imalac umnožene menice (ako je meni�ni poverilac) ako se kod njega se ne nalazi akceptirani primerak menice, protiv lica kod koga se nalazi akceptirani primerak menice (ali odbija da ga preda zakonitom imaocu). Imalac ove menice može vršiti prava iz nje ako je pro-testom utvr�eno da mu lice kod koga se nalazi akceptirani original menice tu menicu nije predao.


11.3. POSTUPAK. SADRŽAJ PROTESTNE ISPRAVE

Protest se podiže pred opštinskim sudom koji je mesno nadležan za lice protiv koga se podiže protest. Protestni postupak je vrsta vanparni�nog postupka na koga se primenjuju opšte odredbe ZOVP (�l. 1 - 30). Uz predlog za izdavanje protesta sudu se prilaže original menice ili njena kopija, sa izja-vom imaoca menice da je bezuspešno pokušao izvršiti radnje zbog kojih pod-nosi protest. Protest upu�en sudu mora sadržati elemente odre�ene �lanom 71. ZOM. Isprava o protestu mora se bez odlaganja predati imaocu menice ili licu koje je u njegovo ime podnelo menicu na protest.

Neblagovremeno protestovana menica je prejudicirana menica. Na osnovu nje se može isticati neosnovno oboga�enje prema pravilima ob-ligacionog prava.

12. Noti� kacijaNoti� kacijom imalac menice obaveštava meni�ne dužnike da je

bezuspešno pokušao da od glavnog meni�nog dužnika dobije akcept ili ispla-tu, zbog �ega je podigao protest. Uobi�ajeno je da se takvo obaveštenje �ini preporu�enim pismom da bi se obezbedio dokaz (Zakon nije propisao formu). Na osnovu noti� kacije regresni dužnici saznaju da je podignut protest. Oni mogu dobrovoljno da isplate meni�ni iznos i tako smanje docnije troškove koji bi nastali voljenjem sudskog postupka.

13. RegresRegres je radnja imaoca menice, preduzeta nakon što je glavni meni�ni

dužnik odbio isplatiti menicu, kojom zahteva od meni�nih dužnika da mu oni isplate meni�ni iznos.

Pravilo je da imalac menice vrši regres (zahteva isplatu meni�nog izno-sa od meni�nog dužnika) posle dospelosti menice ako je zatražio isplatu od glavnog meni�nog dužnika koji je to odbio, što je potvr�eno protestom.

Imalac menice može vršiti regres protiv meni�nih dužnika i pre dospel-osti: 1) ako je akceptiranje odbijeno (potpuno ili delimi�no); 2) ako je, pre ili posle akceptiranja, otvoren ste�aj odnosno likvidacija nad imovinom trasata, ili ako on obustavi pla�anja, pa ma ta obustava i ne bila utvr�ena sudskom odlukom, ili ako je izvršenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspešno; 3) ako je otvoren ste�aj, odnosno likvidacija nad imovinom trasanta menice koja se ne sme podneti na akceptiranje. Meni�ni dužnici odgovaraju imaocu menice solidarno. Imalac menice ima pravo da postupi protiv svih tih lica

364 PRIVREDNO PRAVO

bilo pojedina�no, bilo protiv više njih, bilo protiv svih zajedno; pri tome nije dužan da se drži reda kojim su se oni obavezali (skokoviti regres). Imalac menice može zahtevati od regresnog dužnika: 1) iznos za koji menica nije akceptirana ili ispla�ena kao i kamatu ako je bila u menici odre�ena; 2) za-teznu kamatu u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate; 3) troškove protesta, poslatih izveštaja kao i ostale troškove.

Regresni dužnik (iskupitelj menice) može zahtevati da mu se preda me-nica zajedno sa protestom i ra�unom na kome je potvr�ena isplata da bi od ostalih regresnih dužnika mogao zahtevati obešte�enje (naknadu meni�nog iznosa koga je platio, kamate i troškove).

14. Sudsko ostvarivanje prava iz menice i prigovoriU slu�aju da glavni meni�ni dužnik, a ni regresni meni�ni dužnici ne

isplate menicu, imalac menice može, neposredno, na osnovu menice pod-neti predlog za izvršenje. Menica je, naime, verodostojna isprava. Pred-log za izvršenje na osnovu menice (koja može biti priložena u originalu ili overenom prepisu) mora sadržati i zahtev da sud obaveže dužnika da u roku od tri dana od dostavljanja rešenja o izvršenju, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima. Shodno tome, u fazi pokretanja sudskog postupka, izgubile su na zna�aju meni�ne tužbe - redovna meni�na tužba (protiv glavnih meni�nih dužnika) i regresna tužba (protiv ostalih u�esnika u meni�nom poslu). Naime, kad se na osnovu verodostojne isprave može tražiti izvršenje po ZIP, sud �e izdati platni nalog samo ako tužilac u�ini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.

Protiv rešenja o izvršenju dužnik može podneti prigovor u roku od tri dana. Ako je dužnik podneo prigovor sud �e staviti van snage rešenje o izvršenju (u celini ili u delu u kome se pobija), ukinuti sprovedene radnje, a postupak �e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Uko-liko nije nadležan dostavi�e predmet nadležnom sudu. U daljem postupku dužnik može isticati subjektivne i objektivne prigovore. Objektivni meni�ni prigovori proizilaze iz nedostataka koji se mogu zapaziti na samoj menici (npr. da nedostaje neki bitan meni�ni element; da je menicu isplatio glavni meni�ni dužnik, da na menici nema potpisa glavnog meni�nog dužnika itd.). Subjektivni meni�ni prigovor meni�ni dužnik može isticati samo prema odre�enom poveriocu, s obzirom na njihov li�nopravni odnos (na primer: da nije izvršen osnovni posao radi koga je menica izdata, da je menica izdata u zabludi, da nije primljeno pokri�e za isplatu meni�nog iznosa itd). Ako prigovor na rešenje o izvršenju nije podnesen rešenje postaje pravnosnažno i tada se može sprovesti njegovo izvršenje.


15. ZastarelostZastarelost je na�in prestanka meni�nog odnosa, zbog nevršenja prava

meni�nog poverioca za odre�eno vreme. Zastareloš�u prestaje pravo zahte-vati ispunjenje meni�ne obaveze. Na meni�ne odnose primenjuju se kratki rokovi zastarelosti (u odnosu na opšte rokove zastarelosti) s obzirom da se meni�ni promet vrši brzo. Dužina rokova zastareloszti u meni�nom pravu, osim toga, zavisi i od meni�nog dužnika.

Meni�no - pravni zahtevi zastarevaju za tri godine, ra�unaju�i od dospelosti.

Meni�no - pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanta i protiv trasan-ta zastarevaju za godinu dana, ra�unaju�i od dana blagovremeno podignutog protesta, a ako se u menici nalazi odredba “bez troškova”, onda od dospel-osti.

Meni�no - pravni zahtevi indosanta jednih protiv drugih i protiv trasan-ta zastarevaju za šest meseci ra�unaju�i od dana kad je indosant menicu iskupio, ili od dana kad je protiv njega kod suda postupljeno. Zastarelost može biti prekinuta ili obustavljena. Prekinuta zastarelost po�inje ponovo te�i, a vreme koje je proteklo pre prekida ne ra�una se u zakonom odre�eni rok zastarelosti. Ako je zastarelost obustavljena ona ne te�e dok traju okol-nosti koje su je izazvale, a posle toga ona nastavlja da te�e.

Zastarelost se prekida: 1) podnošenjem tužbe sudu; 2) podnošenjem pri-jave meni�nog potraživanja u ste�aju; 3) ostvarivanjem meni�no - pravnog zahteva u toku parnice; 4) pozivanjem u zaštitu; 5) podnošenjem izveštaja kojim tuženi obaveštava svog prethodnika da je protiv njega podnesena re-gresna tužba.

Zastarelost se obustavlja (zastoj zastarelosti): 1) ako je meni�ni poveri-lac usled prestanka sudskog rada ili usled vojne službe u ratu ili usled više sile bio spre�en da ostvaruje svoja prava; 2) dok traje ste�aj nad poverio�evom imovinom; 3) ako parni�no nesposobno lice, ma u kom trenutku u toku posled-nja tri meseca roka zastarelosti, nema zastupnika ili zastupnik izgubi parni�nu sposobnosti ili izme�u njega i parni�no nesposobnog lica postoji sukob inte-resa u pogledu tužbe koja bi se imala podi�i; 4) kad meni�no potraživanje �ini deo neke zaostavštine ili koje pada na teret kakve zaostavštine (sve dok ne protekne šest meseci posle smrti ostavioca).

366 PRIVREDNO PRAVO

16. Neosnovano oboga�enjeImalac menice gubi meni�na prava ako menicu ne podnese na isplatu u

odre�enom roku ili ne podigne blagovremeni protest zbog neisplate (preju-dicirana menica). Meni�no - pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanta i protiv trasanta, osim toga, zastarevaju za godinu dana, tj. u relativno kratkom roku tako da imalac menice svaja prava ne može ostvariti prinudnim putem.

Imalac menice može isticati zahtev za neosnovano oboga�enje. Trasant, akceptant i indosant, �ije su se meni�ne obaveze ugasile usled zastarelosti ili usled toga što su propuštena �injenja propisana radi održavanja meni�nih prava, odgovaraju imaocu menice, ako su se na njegovu štetu neosnovano obogatili. Zahtev za neosnovano oboga�enje može se ostvariti i na osnovu rešenja suda o amortizaciji nestale menice. Odgovornost trasanta, akceptanta i indosanta zbog neosnovanog oboga�enja zastareva za tri godine.

II. �EK

1. Pojam i uloga �eka�ek je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje bezus-

lovni nalog (naredbu) trasatu da imaocu �eka (remitentu) ili samom trasantu isplati po vi�enju iznos novca ozna�en u �eku, iz izdavao�evog (trasantovog) pokri�a kod trasata.601

U pravnoj literaturi preovla�uje mišljenje da je etimološko zna�enje re�i �ek englesko tj. da poti�e od engleskog izraza “check”koji zna�i ra�un za naplatu, ispitivanje, zaustavljanje, zadržavanje.602 Imalac teku�eg ra�una iz-davanjem �ekova može raspolagati nov�anim sredstvima koje ima kod banke. Stoga je �ek vezan za odre�ene bankarske poslove.

�ek je naj�eš�e koriš�ena hartija od vrednosti. Njegova osnovna funkci-ja je da zameni gotov novac u opticaju jer se pojavljuje kao sredstvo pla�anja. Ova funkcija proizilazi iz osobine �eka - da u vreme izdavanja mora postojati pokri�e i da dospeva po vi�enju. Suprotno tome, menica je kreditno sredst-vo. �ek olakšava odvijanje platnog prometa i predstavlja pouzdano sredstvo pla�anja jer se može trasirati na banku i poštu.

2. Istorijat. Izvori pravaPravni pisci koji isti�u da se prvi zameci �eka sre�u kod anti�kih naroda

za takvu tvrdnju ne navode odgovaraju�e izvore. Koriš�enje �eka je vezano


za pojavu bankarstva u Engleskoj u XVII veku. Njegova važnost za praksu potvr�ena je 1838. godine kada ga je regulisao holandski Trgova�ki zakon-ik.603 U XIX veku i prvih decenija XX veka mnoge zemlje su �ek regulisale trgova�kim zakonima ili donosile poseban zakon o �eku. Prva Jugoslavija donela je 1928. godine Zakon o �eku koji je stupio na snagu 19. decembra 1929. godine. Upotreba �eka u me�unarodnom platnom prometu zahtevala je me�unarodnu uni� kaciju pravila o �eku. Uni� kacija �ekovnog prava izvršena je zaklju�enjem ženevskih konvencija od 19. marta 1931. i to: 1) Konvencije o jednoobraznom zakonu o �eku; 2) Konvencije o regulisanju izvesnih sukoba zakona u materiji �eka; 3) Konvencije o �ekovnim taksama. Ve�ina zemalja je potpisala i rati� kovala ove konvencije. Zakonodavstva koja važe u svetu danas se dele na ona koja su rati� kovale navedene konvencije i sa njima uskladile svoje unutrašnje zakonodavstvo i anglosaksonske zemlje koje nisu potpisale i rati� kovale ženevske konvencije.

Srbija nije rati� kovale ženevske konvencije. Zakon o �eku604 je, ipak, preuzeo ve�inu rešenja iz tih konvencija.

3. Bitni sastojci �eka

Pisana isprava ima svojstvo �eka ako sadrži slede�e bitne sastojke: 1) re� �ek; 2) bezuslovni uput da se plati odre�en iznos novca iz trasantovog pokri�a; 3) ime trasata (onog koji treba da plati); 4) mesto gde treba platiti; 5) ozna�enje dana i mesta izdavanja �eka; 6) potpis trasanta (onoga koji je �ek izdao).

Re� �ek mora biti napisana u samom slogu isprave,605 a ne na nekom drugom mestu u ispravi. Ako je ta isprava izdata na stranom jeziku mora sadržati izraz koji na tom jeziku odgovara pojmu �eka. Upisivanje izraza �ek u sami slog isprave zahteva se zbog toga da bi se svaki sticalac ove isprave saznao da je to �ek (a ne neka druga isprava) i da se na njega primenjuju propisi �ekovnog prava.

�ek mora sadržati bezuslovni uput i da glaci na odre�eni iznos novca. Isprava u koju je unesen neki uslov za pla�anje nije �ek. Iznos novca na koga se uput odnosi mora biti odre�en. On nije odre�en ako je naveden samo iznos, a ne i vrsta novca (npr.: samo “platite 300”). Rasprostranjena je praksa da se iznos novca odre�uje slovima i brojevima. Ako postoji neslaganje vredi iznos napisan slovima. Ukoliko je nov�ani iznos napisan više puta slovima, ili više puta brojevima, onda vredi najmanji iznos. Odre�ivanje kamate u �eku sma-tra se kao da nije napisano.

368 PRIVREDNO PRAVO

U �eku mora biti ozna�eno ime trasata. To je banka ili druga � nansijska organizacija (npr.: Poštanska štedionica, Zavod za obra�un i pla�anje) kojima se upu�uje nalog za isplatu. �ek plativ van zemlje može se prema zakonu mesta pla�anja trasirati i na druga lica. �ek se sme trasirati samo na ono lice kod koga trasant ima pokri�e kojim može raspolagati putem �eka na osnovu izri�nog ili pre�utnog sporazuma sa tim licem. Trasant koji izda nepokriven �ek dužan je imaocu �eka naknaditi štetu.

�ek mora sadržati oznaku u kojem �e mestu trasat platiti �ekovni iznos. Ako to nije naro�ito odre�eno, važi kao mesto pla�anja ono mesto koje je ozna�eno pored trasatovog imena. Mesto pla�anja �eka je, shodno tome, pret-postavljeni bitni sastojak �eka.

�ek mora sadržati ozna�enje dana i mesta izdanja. Ovi sastojci se unose u �ekovni slog i moraju biti ta�ni. Zna�aj ovog sastojka je veliki jer se �ek pla�a po vi�enju, a mora se podneti trasatu na isplatu u kratkom roku.

�ek mora sadržati potpis trasanta. Trasant (izdavalac �eka) se mora svojeru�no potpisati. Nema zna�aj potpisa ime i prezime trasanta otkucano pisa�om mašinom, otisnuto faksimilom i sl. U ime i za ra�un pravnog lica odnosno preduzetnika (�iji se naziv upisuje na �eku) potpis stavlja njegov za-stupanik i overava ga pe�atom tog lica. Uobi�ajeno je da se trasant potpisuje ispod �ekovnog sloga, u donjem desnom uglu. Nije, me�utim, punovažan pot-pis trasanta na pole�ini �eka. Nije relevantno da li je potpis �itak ili ne�itak.

Svi bitni sastojci �eka mogu se razvrstati na: 1) opšte; 2) personalne; 3) geografske; 4) kalendarske.

Opšti bitni sastojci �eka jesu: ozna�enje da je to �ek i bezuslovni uput da se plati odre�eni iznos novca. Pesonalni bitni sastojci �eka jesu: ozna�enje trasata i potpis trasanta, a geografski bitni sastojci �eka jesu: ozna�enje mesta gde �e se �ek platiti i ozna�enje mesta izdavanja �eka. Najzad, kalendarski bitni sastojak �eka je samo datum izdavanja �eka.

4. Nebitni sastojci �ekaNebitni (fakultativni) sastojci �eka nisu nužni sastojci �eka. Oni se svode

na razli�ite klauzule koje mogu, a ne moraju biti unesene u �ek. Obrazac me-nice, ipak, sadrži belinu za unošenje ve�ine takvih klauzula.

Klauzula o prezentaciji. �ek je isprava koja se, radi isplate, mora podneti na prezentaciju. Trasant (odnosno indosant) može ovom klauzulom oslobodi-ti imaoca �eka od obaveze prezentacije (s tim što se �ek po svojoj prirodi ne može prezentirati na akcept).

Klauzula “po naredbi” ili “ne po naredbi”. �ek je hartija po naredbi i prenosi se indosamentom. Stoga nije potrebno unesti re�i “po naredbi”. Ako


je takva klauzula ipak unesena njome se samo potvr�uje prenosivost �eka. Klauzula “ne po nredbi” (rekta klauzula) zabranjuje prenošenje �eka na drugo lice. Klauzula “bez obaveze” (“bez regresa”) osloba�a indosamenta obaveze da isplati �ek.

Klauzula “bez troškova” (“bez protesta”) osloba�a imaoca �eka obaveze podizanja protesta i pla�anja protestnih troškova. �ek se i tada mora upisati u protestni registar.

Klauzula “sa izveštajem” ili “bez izveštaja” (tzv. avizna klauzula). Klauzulom “sa izveštajem” izdavalac �eka obavezuje trasata da pla�anje izvrši tek kad od njega dobije posebni izveštaj, a klauzulom “bez izveštaja” ga obaveštava da izveštaja ne�e biti.

Klauzula o remitentu. Ako u �eku nije ozna�en remitent pretpostavlja se da je izdat na donosioca. �ek je izdat na ime ako je u njemu ozna�en remi-tent.

5. Nedozvoljene klauzule u �ekuNedozoljene klauzule u �eku su: 1) o akceptu; 2) o neodgovornosti

trasanta; 3) o kamati; 4) o domiciliranju �eka; 5) o dospelosti. One se ne mogu punovažno uneti u �ek. Unošenje klauzule o dospelosti �eka ima za posledicu potpunu ništavost �eka, dok ostale klauzule ne proizvode �ekovno - pravno dejstvo, ali �ek ostaje punovažan.

Klauzula o akceptu. Izjava o akceptu, koja bi se na �ek stavila, ne proiz-vodi pravno dejstvo, s obzirom da se �ek ne akceptira.

Klauzula o neodgovornosti trasanta (klauzula “bez obaveze”). Trasant odgovara za isplatu na osnovu Zakona. Odredba kojom bi se on osloba�ao odgovornosti za isplatu smatra se da nije ni napisana.

Klauzula o kamati. �ek je sredstvo pla�anja i, po pravilu, cirkuliše vrlo kratko. Stoga nije dozvoljeno odrediti kamatu u �eku.

Klauzula o domiciliranju �eka. Zabranom domiciliranja �eka spre�ava se trasiranje �eka na lice kod koga trasant nema pokri�e.

Klauzula o dospelosti. �ek se pla�a po vi�enju. Odre�ivanje dospelosti �eka na drugi na�in ima za posledicu potpunu ništavost �eka.

6. Vrste �ekova�ekovi se mogu razvrstati: prema na�inu na koji je odre�en imalac prava

iz �eka i s obzirom na namenu �ekova.Prema na�inu na koji je odre�en imalac prava �ek može biti: 1) na ime,

2) po naredbi, 3) na donosioca; 4) alternativni �ek, 5) sopstveni trasirani �ek i 6) trasirani �ek po sopstvenoj naredbi.

370 PRIVREDNO PRAVO

�ek na ime prenosi se indosamentom. Svaki drugi �ek, pa ma i ne bio izri�no trasiran po naredbi, prenosi se indosamentom. �ekovi u koje je unese-na klauzula “ne po naredbi” ili drugi izraz koji zna�i to isto, prenosi se samo u obliku i sa dejstvom obi�niog ustupanja (cesije). U �eku na ime je remitent ozna�en kao korisnik �eka.

�ek po naredbi je onaj �ek u koji se, prilikom njegovog izdavanja, ozna�ava da �e se nov�ani iznos u �eku platiti po naredbi lica ozna�enog u �eku (na primer unošenjem klauzule “platite po narebi Marka Markovi�a”). �ekovni iznos pla�a se licu koje je zakoniti imalac �eka. �ek po naredbi prenosi se indosamentom.

�ek na donosioca je onaj �ek u koji je unesena klauzula “platite dono-siocu” ili drugi izraz koji zna�i to isto. Isto tako �ek bez ozna�enja lica kome se ima platiti (korisnik, remitent) vredi kao �ek na donosioca. Ova vrsta �eka se ne može prenositi indosamentom nego prostom predajom. Trasat je dužan isplatiti �ek svakom licu koje mu �ek podnese na isplatu.

Alternativni �ek je �ek u koji je, pored nazna�enja imena remitenta, un-esena i klauzula “ili donosiocu” tako da trasat može �ekovni iznos platiti donosiocu �eka. �ek na ime koji sadrži nazna�enje “ili donosiocu”, odnosno drugi izraz koji to isto zna�i, vredi kao �ek na donosioca.

Sopstveni trasirani �ek (bankarski ili blagajni�ki �ek) je �ek u kome su trasant i trasat isto lice, s tim što takav �ek ne može glasiti na donosioca. Ovaj �ek obi�no vu�e jedna organizaciona jedinica (� lijala, ekspozitura) neke banke na drugu organizacionu jedinicu iste banke.

Trasirani �ek po sopstvenoj naredbi je �ek u kome trasant sebe ozna�ava kao remitenta (korisnika) da bi tako naplatio svoje potraživanje od trasata - podigao sredstva sa svog teku�eg ra�una. S obzirom na namenu �ek može biti: 1) isplatini, 2) obra�unski, 3) barirani, 4) putni�ki, 5) cirkularni, 6) certi-� cirani, 7) dokumentarni, 9) akreditivni, 10) euro�ek itd.

Isplatni (gotovinski) �ek je �ek u kome trasant daje nalog trasatu da iz njegovog pokri�a isplati remitentu izvestan iznos gotovog novca.

Obra�unski (virmanski) �ek sadrži klauzulu “samo za obra�un” i služi za bezgotovinsko pla�anje. Pla�anje se vrši prenošenjem sredstava sa ra�una trasanta (koji se tako umanjuje) na ra�un imaoca �eka (koji se uve�ava).

Barirani (precrtani) �ek je onaj na osnovu koga se bezgotovinska na-plata može izvršiti samo preko neke banke. Na licu ovog �eka stavljaju se dve dijagonalne paralelne crte po kojima je i dobio naziv. Naime, barirani �ek je dobio naziv od francuske re�i barrer što zna�i precrtati, prepre�iti itd. Mogu� je opšti i posebni precrtaj �eka. Postoji opšti precrtaj ako izme�u paralelnih


dijagonalnih linija nije ozna�ena banka koja �e isplatiti �ekovni iznos, ili je samo navedeno “preko banke”. Tada imalac �eka može naplatiti iznos �eka od trasata preko bilo koje banke. Ukoliko je izme�u dijagonalnih paralelnih crta ozna�ena banka preko koje remitent može naplatiti �ekovni iznos takav precrtaj se naziva poseban precrtaj.

Putni�ki �ek je isprava na osnovu koje njen imalac može zahtevati od agencije, � lijale ili sli�ne organizacije u drugom mestu isplatu gotovog novca ili vršiti pla�anje takvim �ekovima. Ove �ekove izdaje banka na obrascu licu koje kod nje ima pokri�e. To lice dobija, zatim, svojstvo trasanta u pogledu �ekova koje izdaje. Sticalac �eka koga je izdao trasant postaje remitent. Remi-tent je ovlaš�en da od trasata (banke, agencije ili sli�ne organizacije) zahteva isplatu �ekovnog iznosa. Putni�ki �ek je pogodan za turiste jer im pruža ve�u sigurnost u slu�aju kra�e nego novac. On se, osim toga, može naplatiti ne samo u bankama, nego i u hotelima i sli�nim organizacijama.

Cirkulacioni �ek je isprava koju izdaje banka (trasant) i predaje svom klijentu kao remitentu koji kod nje ima pokri�e. Remitent, zatim, može tražiti isplatu �ekovnog iznosa od poslovne jedinice banke (� lijale, ekspoziture) ili neke druge banke koja ima svojstvo trasata. Cirkulacioni �ek omogu�ava licu koje ima pokri�e u banci da na lakši na�in raspolaže svojim nov�anim sred-stvima. To lice ima svojstvo remitenta pa može zatevati isplatu �ekovnog iznosa od banaka kod kojih nema pokri�e (korespondentne banke).

Certi� cirani �ek sadrži klauzulu koja potvr�uje da �ek koji je izdao trasant kod trasata ima pokri�e. Naziv certi� cirani �ek je dobio po potvrdi koju upisuje bankar ne �ekovno pismo i potpisuje u vidu klauzula “dobar”, “good”, “certife” i sli�no. Ova vrsta �ekova je sigurna pošto banka odgovara za isplatu �eka.

Dokumentarni �ek je isprava �ija se isplata može zahtevati samo uz is-tovremeno podnošenje odre�enih robnih dokumenata (tovarnog lista, polise osiguranja, konosmana, faktura itd).

Akreditivni �ek se koristi za kupovinu robe ili pla�anje usluga. Taj �ek se kupuje od ovlaš�ene banke (trasant), a glasi na ime.

Euro�ek je �ek �iju isplatu potvr�uje i garantuje banka ili druga kreditna ustanova koja ga izdaje. Imalac �eka može zahtevati njegovu isplatu ako pod-nese kreditnu karticu. Pla�anje se može vršiti direktno euro�ekom, u razli�itim zemljama i valutama.

372 PRIVREDNO PRAVO

7. �ekovne radnje7.1. IZDAVANJE �EKA

Izdavanje �eka je prva �ekovna radnja. Trasant može izdati �ek ako je pasivno �ekovno sposoban i ima pokri�e kod banke trasata. Fizi�ko lice je pasivno �ekovno sposobno ako je potuno poslovno sposobno. Sva pravna lica imaju pasivnu �ekovnu sposobnost. U vreme izdavanja �eka trasant mora imati pokri�e kojim može raspolagati putem �eka kod banke trasata. Pokri�e je nov�ano potraživanje trasanta prema trasatu u visini �ekovnog iznosa. Priro-da i poreklo pokri�a može biti razli�ita: nov�ani depozit, naplata trgova�kih efekata, otvaranje kredita itd. Izdavaoca �eka bez pokri�a poga�a kaznena i gra�anska odgovornost. Kaznena odgovornost je krivi�na i prekršajna. Izda-vanje �eka bez pokri�a je krivi�no delo i prekršaj. Gra�anska odgovornost izdavaoca �eka bez pokri�a sastoji se u njegovoj obavezi da imaocu �eka naknadi time prouzrokovanu štetu.

�ek se izdaje u jednom primerku ako je mesto njegovog izdavanja i mesto pla�anja u Srbiji. Ako je �ek izdat u zemlji, a plativ van nje može se izdati u dva ili više istovetnih primeraka. �ek na donosioca, i kada je plativ u inostranstvu, ne može se umnožavati.

7.2. PRENOS �EKA

�ek se može prenositi indosamentom, cesijom ili prostom predajom.Indosamentom se prenose �ekovi po naredbi i na ime. �ek dospeva po

vi�enju pa se može indosirati samo do dospelosti. Indosament mora biti be-zuslovan. Svaki uslov koji bi bio postavljen smatra se da nije napisan. Indosa-ment mora biti potpun. Delimi�an indosament je ništavan.

Cesijom se prenosi �ek na ime (nominativni �ek). �ek na ime je onaj �ek u koji je trasant uneo re�i “ne po naredbi” ili drugi izraz koji zna�i to isto. Prostom predajom (traditio) prenosi se �ek na donosioca. Svojstvo �eka na donosioca ima onaj �ek u koji je uneta klauzula “platite donosiocu”. �ek na donosioca može se pretvoriti u �ek na ime ili u �ek po naredbi odgovaraju�im punim indosamentom.

7.3. AVALIRANJE �EKA

Aval je �ekovno jemstvo kojim neko lice svojim potpisom na �eku ga-rantuje da �e biti ispla�en �ekovni iznos. On nije nužan za postojanje �eka, a može se dati za ceo �ekovni iznos ili za izvestan njen deo. Na formu avala primenjuju se ista pravila koja važe i za menicu. Ovu vrstu obezbe�enja može


dati svako tre�e lice, pa i ono koje je �ek potpisalo. Nema dejstvo davanje avala za trasata, jer mora postojati trasantovo pokri�e kod trasata u vreme izdavanja �eka. Davanje avala proisti�e iz izraza koji glase: “kao jemac”, “per aval” i sli�no i potpisa. Avalista jem�i kao lice za koji je dao aval. Stoga je njegova obaveza solidarna, samostalna i neposredna.

7.4. ISPLATA �EKA

�ek dospeva po vi�enju. Trasat ozna�en u �eku je u obavezi da �ek is-plati odmah po podnošenju na isplatu (prezentaciji), ako za to ima pokri�e. �ek se mora podneti na isplatu, ra�unaju�i od dana izdavanja: 1) u roku od osam dana ako je isto mesto izdanja i pla�anja u našoj zemlji; 2) u roku od petnaest dana ako su mesta izdavanja i pla�anja u našoj zemlji razli�ita; 3) u roku od dvadeset dana ako je �ek izdat u nekoj od evropskih zemalja, a plativ je u našoj zemlji; 4) u roku od �etrdeset dana ako je �ek izdat u kojoj zemlji izvan Evrope, i to na obalama Sredozemnog ili Crnog mora ili na ostrvima u njima; 5) u roku od osamdeset dana ako je �ek izdat u kojoj drugoj zemlji izvan Evrope; 6) u roku od šest meseci od dana izdavanja koji važi za cirku-larne �ekove.

Ako imalac �eka ne podnese blagovremeno �ek na isplatu izgubi�e re-gresna prava prema regresnim �ekovnim dužnicima. Trasat je u obavezi da �ek plati u celosti. Imalac �eka, me�utim, može prihvatiti i delimi�nu is-platu. Ako je trasant izdao više �ekova, a pokri�e koje ima kod trasata nije dovoljno za isplatu svih �ekova, �ekovi se pla�aju onim redom kojim su podneti trasatu na isplatu. Trasat mora platiti �ek kada je, posle njegovog izdavanja, nastupila trasantova smrt ili njegova pasivna �ekovna nesposob-nost. Me�utim, ukoliko je nad imovinom trasanta otvoren ste�aj trasat mora odbiti isplatu �eka. Ako �ek ne plati trasat, a ni trasant obaveza isplate tereti regresne dužnike. Imalac �eka može zahtevati isplatu �eka od bilo kog re-gresnog dužnika (indosanta, avaliste).

7.5. OPOZIVANJE �EKA

Opoziv �eka je izjava trasanta upu�ena trasatu kojom povla�i nalog za isplatu �eka koga je izdao. Izjavu o opozivanju �eka trasant daje u pismenoj formi. �ek se može opozvati kad protekne rok koji je odre�en za podnošenje radi isplate. Izuzetno, �ekovi na ime ili po naredbi mogu se opozvati i pre iste-ka roka za podnošenje radi isplate. Opozivanje ovih �ekova proizvodi dejstvo ako ih je trasant neposredno poslao trasatu, sa nare�enjem da ih izmiri licu ozna�enom u �eku, a opoziv stigne trasatu pre nego što je nare�enje izvršeno.

374 PRIVREDNO PRAVO

Trasant, koji bi posle isteka roka za podnošenje �eka na isplatu, raspolagao pokri�em, mada nije punovažno opozvao �ek, odgovara za naknadu štete. Opozvani �ek gubi pravna dejstva.

7.6. REGRES ZBOG NEISPLATE �EKA

Ako trasant odbije da isplati �ek koji je podnesen na isplatu u zakonom odre�enim rokovima, imalac �eka može isticati regresni zahtev. Regresni zahtev se isti�e podnošenjem regresne tužbe. Imalac �eka može vršiti regres protiv indosanta, trasanta i avalista ako bude odbijena isplata �eka koji je podnesen na vreme. Podnošenje na isplatu i neisplata moraju biti utvr�eni: ja-vnom ispravom (“protest zbog neisplate”) ili potpisanom izjavom trasatovom na �eku kojom odbija isplatu, sa nazna�enjem dana kada je �ek bio podnet.

7.7. TUŽBA IZ OSNOVNOG ODNOSA

Imalac �eka može u redovnoj parnici protiv trasanta ili svog neposred-nog indosanta ostvariti potraživanje proisteklo iz pravnog odnosa koji je bio osnov za izdavanje ili prenos �eka. Ovo potraživanje imalac �eka može ostva-riti ako druk�ije nije ugovoreno, pod uslovom da vrati �ek koga nije naplatio. Tužbu iz osnovnog odnosa imalac �eka može podneti i kad nisu ispunjeni uslovi za regres ili je potraživanje zastarelo. U tom slu�aju se imaocu �eka od njegovog potraživanja odbija iznos štete koju je tuženi dužnik pretrpeo zbog neblagovremeno u�injenog ili zbog propuštenog podnošenja �eka.

7.8. PRESTANAK PRAVA

�ekovna prava i obaveze prestaju na isti na�in kao i kod menice. U pres-tanak prava se �esto uvrštava i zastarelost. Zastareloš�u, me�utim, ne prestaje samo pravo nego zahtev da se to pravo ostvari prinudnim putem. Rokovi za-starelosti u �ekovnom pravu su kra�i od rokova zastarelosti u meni�nom pravu. Regresni zahtevi imaoca �eka protiv indosanata i protiv trasanta zastarevaju za šest meseci od proteka roka za podnošenje na isplatu. Regresni zahtevi indosan-ata jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za šest meseci od dana kada je indosant iskupio �ek ili od dana kada je protiv njega kod suda postupljeno.


III. SKLADIŠNICA

1. Pojam.Skladišnica je hartija od vrednosti koju izdaje skladištar, a potvr�uje da je

u toj ispravi navedenu robu primio na �uvanje, da je obavezan da robu preda zakonitom imaocu skladišnice (ili dela skladišnice). U toj hartiji je inkorpori-sano pravo na robi (pravo svojine odnosno zaloge) koja je predata u skladište i �ije se uskladištenje na taj na�in potvr�uje. Stoga je ona stvarnopravna i kauzalna hartija od vrednosti (povezana je sa ugovorom o uskladištenju tako da se iz nje vidi šta je predmet uskladištenja). Skladišnca je tradiciona har-tija od vrednosti. Prenosom skladišnice ili njenih delova prenosi se i stvarno pravo na robi koja je uskladištena. Zakoniti imalac skladišnice ima i pravo svojine na uskladištenoj robi.

2. IzdavanjeIzdavalac skladišnice je skladištar koji je na osnovu zakona ovlaš�en

da za robu primljenu na uskladištenje izda skladišnicu. Skladištar izdaje skladišnicu samo na zahtev ostavodavca. Ako ostavodavac ne zahteva izda-vanje skladišnice, skladištar �e izdati obi�nu potvrdu o prijemu robe. Na os-novu te potvrde ostavodavac može preuzeti robu iz skladišta. Ona, me�utim, nema svojstvo hartije od vrednosti.

Za izdavanje skladišnice ovlaš�ena su carinska skladišta i ostala ja-vna skladišta. Carinsko skladište, na osnovu �lana 127. Carinskog zakona (“Službeni glasnik RS”, br. 73/2002 i 61/2005) može biti javno skladište ili privatno skladište. Javno skladište, u smislu tog zakona, je carinsko skladište u kome lice može skladištiti robu. Privatno skladište je carinsko skladište ca-rinsko skladište namenjeno skladištenju robe držaoca skladišta.

I ostala javna skladišta su obavezna da primaju robu svih ostavodava-ca ako skladište može primiti na �uvanje robu koja mu se predaje. Pretežno se, me�utim, grade specijalizovana javna skladišta samo za pojedinu vrstu robe kao što su skladišta za smrznuto vo�e i povr�e, meso, žitarice, gorivo, mazivo itd. Uskladištenje robe danas je postalo neizbežno i masovno. Tako se spoljnotrgovinsko poslovanje se ne može odvojiti bez poslova uskladištenja robe.

Usluge uskladištenja robe mogu se pružiti u železni�kim stanicama i os-talim mestima me�unarodnog saobra�aja, kao i u drugim javnim skladištima. Uskladištenje robe smatra se, naro�ito, prihvatanje, �uvanje i sortiranje robe, izdavanje skladišnica i drugi poslovi u vezi sa robom po nalogu stranog lica,

376 PRIVREDNO PRAVO

kao što su utovar, istovar, obavljanje carinskih formalnosti i osiguranje robe.Skladištar izdaje skladišnicu nakon što je zaklju�en ugovor o uskladištenju

i roba predata u posed skladištara.

3. Sastojci i sadržinaSkladišnica se sastoji od priznanice i založnice i moraju se pozivati jedna

na drugu. Priznanica i založnica sadrže podatke: naziv, odnosno ime i za-nimanje ostavodavca, njegovo sedište, odnosno prebivalište, naziv i sedište skladištara, datum i broj skladišnice, mesto gde se skladište nalazi, vrstu, prirodu i koli�inu robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i odre�ivanje njene vred-nosti.

Pravilo je da skladištar izdaje skladišnicu za svu robu koju je ostavodavac predao skladištaru na �uvanje. Ostavodavac, me�utim, može zahtevati da skladištar podeli robu na odre�ene delove i da mu za svaki deo izda posebnu skladišnicu. Ukoliko mu je skladištar ve� izdao skladišnicu za celu koli�inu robe ostavodavac može zahtevati da skladištar podeli robu na odre�ene delove i da mu, u zamenu za skladišnicu koju je dobio, izda posebne skladišnice za svaki pojedini deo robe. U tom slu�aju je olakšano koriš�enje ve�eg broja skladišnica za pojedine delove robe. Naime, svaka skladišnica izdata za deo robe kao har-tija od vrednosti može se samostalno prenositi. Ako je roba koja se daje na skladištenje deljiva i zamenljiva ostavodavac, osim toga, može zahtevati da mu skladištar izda skladišnicu samo za jedan deo robe koji je ostavio kod njega. Imalac skladišnice ima pravo zahtevati da mu se preda roba ozna�ena u njoj. On može raspolagati robom ozna�enom u skladišnici prenošenjem skladišnice.

4. PrenošenjeSkladišnica i založnica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili

odvojeno. Prilikom svakog prenosa, na njima mora biti ubeležen datum. Na zahtev prijemnika priznanice ili založnice, prenos na njega prepisa�e se u registar skladišta, gde �e se ubeležiti i njegovo sedište, odnosno prebivalište. Skladišnica po naredbi može se konvertovati u skladišnicu na ime ako se u nju unese rekta klauzula. Unošenjem rekta klauzule u skladišnicu onemogu�ava se prenošenje skladišnice kao hartije po naredbi (indosamentom). Dalje prenošenje skladišnice mogu�e je samo na osnovu gra�anskopravne cesije jer se sa njom postupa kao sa hartijom na ime. Skladišnica u koju je uneta rekta klauzula ozna�ava se kao rekta skladišnica. Nije dozvoljeno izdati skladišnicu na donosioca jer u njoj mora biti upisano ime imaoca skladišnice (remitenta).


Indosiranje se obavlja tako što se na pole�ini skladišnice napiše i potpiše na-redba da se roba preda indosataru i unese datum.

Prenošnjem skladišnice u celini (priznanice i založnice) na indosatara prenosi se na njega pravo svojine na robi u skladištu. Priznanica se može prenositi bez založnice. Naj�eš�e se prethodno prenosi založnica. Prenošenjem založnice daje se u zalogu roba koja se nalazi u skladištu radi obezbe�enja nekog potraživanja poverioca. Nakon toga prenosi se priznanica. Prenos priz-nanice bez založnice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba iz skladišta. U tom slu�aju prethodno mora isplatiti imaocu založnice, ili položi skladištaru za imaoca založnice, iznos koji treba da mu bude ispla�en na dan dospelosti potraživanja. Imalac priznanice bez založnice može zahtevati da se roba proda, ako se postignutom cenom može isplatiti iznos na koji ima pravo imalac založnice, a da se njemu preda preostali iznos cene.

Prenošenjem založnice bez priznanice zalaže se roba u skladištu bez njenog iznošenja i predavanja založnom poveriocu. Imalac založnice sti�e svojstvo poverioca i pravo imaoca hartije od vrednosti. Prilikom prvog prenosa, na založnici moraju biti ubeleženi: naziv, odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo poslovno sedište, odnosno prebivalište, iznos njego-vog potraživanja ra�unaju�i i kamate i datum dospevanja. Prvi prijemnik založnice dužan je bez odlaganja prijaviti skladištaru da je na njega izvršen prenos založnice, a skladište je dužno prepisati taj prenos u svoj registar i na samoj založnici zabeležiti da je ovaj prenos izvršen. Bez obavljanja ovih radnji založnica se ne može dalje prenositi indosamentom. Založnica se prenosi punim indosamentom. Indosament mora sadržati potpis indosanta i iznos potraživanja obezbe�en založenom robom. Založnica koja ne sadrži iznos potraživanja založnog poverioca, obavezuje u korist založnog poveri-oca celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.

5. Protest. Regresni zahtevImalac založnice bez priznanice, kome ne bude ispla�eno u roku

potraživanje obezbe�eno založnicom, ovlaš�en je da zahteva naplatu potraživanja od imaoca priznanice, pre nego što on preuzme robu. Uko-liko imalac založnice nije mogao naplatiti potraživanje od imaoca priznan-ice, isplatu može zahtevati od ranijih prenosilaca založnice ili zahtevati prodaju založene robe da bi se, zatim, mogao naplatiti iz njene vrednosti. Imalac založnice bez priznanice, kome ne bude ispla�eno u roku potraživanje obezbe�eno založnicom, dužan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosioca, podi�i protest zbog neisplate prema ZOM. Ako je po-

378 PRIVREDNO PRAVO

digao protest imalac založnice može, po proteku osam dana od dospelosti potraživanja zahtevati prodaju založene robe, a isto pravo pripada i preno-siocu koji je isplatio imaocu založeno potraživanje obezbe�eno založnicom.

Založena roba prodaje se po tržišnim ili berzanskim cenama u skladu sa odredbama ZOO koje regulišu prodaju stvari založenih za potraživanje iz ugovora u privredi. Naime, ako dužnik ne namiri o dospelosti potraživanje nastalo iz ugovora u privredi, poverilac nije dužan obra�ati se sudu, nego može pristupiti prodaji založene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja u�injenog dužniku kao i zalogodavcu, kad to nije isto lice da �e tako postupiti.

Od nov�ane svote postignute prodajom uskladištene (založene) robe po tržišnim (berzanskim) cenama podmiruju se obaveze koje terete robu i to ovim redom: a) troškovi prodaje, b) potraživanja skladištara iz ugovora o uskladištenju i ostalih njegovih potraživanja nastalih u vezi sa ostavljenom robom (carinjenje, osiguranje, utovar, istovar itd), v) obezbe�eno potraživanje imaoca založnice i g) ostatak pripada imaocu založnice.

Ako imalac založnice nije mogao posti�i potpuno namirenje proda-jom založene robe ovlaš�en je da zahteva isplatu od prethodnih prenosilaca založnice (indosanata). Ovaj zahtev mora biti podignut u roku odre�enom u Zakonu o menici za zahtev prema indosantima, i taj rok po�inje te�i od dana kad je izvršena prodaja robe. Imalac založnice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe najdalje u oku od mesec dana od protesta (�lan 748. ZOO).

IV. LEGITIMACIONE HARTIJE I ZNACI

1. Legitimacioni znaciLegitimacioni znaci su telesni predmeti (isprave) u koje su utisnute

odre�ene oznake da bi se uz njihovu pomo� lakše identi� kovao poverilac u obligacionom odnosu prilikom �ijeg nastanka su izdati. Ovi znaci obi�no i ne sadrže nešto odre�eno o obavezi njihovog izdavaoca nego npr. neki broj utisnut na komad hartije, metala ili drugog materijala (plastike, keramike, porcelana itd). To su naj�eš�e garderobni znaci (u pozorištu, bioskopu, železni�koj ili autobuskoj stanici itd).

Pomo�u legitimacionih znakova poverilac se legitimiše u obligacionom odnosu iako oni ne sadrže ozna�enje imena poverioca a �esto ni njihovog iz-davaoca, zbog �ega li�e na hartije od vrednosti na donosioca i legitimacione

379NAPOMENE

hartije. Za razliku od hartija na donosioca (kod kojih je pravo inkorpori-sano u hartiju pa se njenim gubitkom gubi i pravo), gubitkom legitimacionog znaka njegov izdavalac se ne osloba�a obaveze. Naime, prema odredbama �lana 258. stava 3. ZOO poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak.

Izdavalac legitimacionog znaka osloba�a se obaveze kad je u dobroj veri izvrši donosiocu. Za donosioca znaka ne važi pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlaš�en zahtevati ispunjenje, te je u slu�aju spora dužan dokazati to svoje svojstvo, što nije slu�aj kod hartija od vrednosti na dono-sioca. Shodno tome, ve�u pravnu sigurnost ima imalac hartije od vrednosti nego imalac legitimacionog znaka.

Dok se na legitimacione hartije shodno primenjuju odgovaraju�e odred-be o hartijama od vrednosti, za legitimacione znake je relevantna volja iz-davaoca i primaoca znaka (subjektivni odnos), kao i ono što je uobi�ajeno, dok su odnosi kod hartija od vrednosti objektivizirani.

2. Legitimacione hartijeLegitimacioni hartije606 su pismene isprave u kojima su ozna�ene odre�ene

obaveze za njihovog izdavaoca, ali ne i ko je poverilac, iako služi njegovoj identi� kaciji (legitimisanju). �lan 257. ZOO je propisao da se na železni�ke karte, pozorišne i druge ulaznice, bonove i druge sli�ne isprave koje sadrže odre�enu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije ozna�en poveri-lac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizilazi da se mogu ustupiti drugome, shodno primenjuju odgovaraju�e odredbe o hartijama od vrednosti. Ove isprave ZOO ozna�ava kao “legitimacioni papiri”.

Za razliku od hartija od vrednosti u legitimacionim hartijama nije inkor-porisano pravo iz hartije u samu hartiju, tako da u slu�aju njegovog gubitka poverilac ne gubi ovlaš�enja. Imalac legitimacione hartije može svojstva poverioca dokazivati ostalim dokaznim sredstvima (naj�eš�e da je na osn-ovu osnovnog posla sa izdavaocem, ovlaš�en zahtevati ispunjenje odre�ene prestacije).

Bitna funkcija hartija od vrednosti je da su opticaju (negocijabilno svo-jstvo). Suprotno njima legitimacione hartije nisu namenjene opticaju. Oni se, ipak, mogu prenositi prostom tradicijom, osim ako glase na ime jer se tada prenose cesijom.607

Obaveze izdavoaca hartije od vrednosti mora u ispravi biti precizno odre�ena, dok obaveza izdavaoca legitimacione hartije mora biti ozna�ena, ali ne i uvek precizno odre�ena. Zakon ne odre�uje bitne elemente koje moraju

380 PRIVREDNO PRAVO

sadržati legitimacione hartije, te su oni reducirani u odnosu na hartije od vred-nosti. Sadržina legitimacione hartije zavisi od osnovnog posla tako da na is-pravi nekada ne mora biti ozna�en donosilac, potpis ili faksimil izdavaoca itd.

Pretpostavlja se savesnost i zakonitost imaoca legitimacione hartije. Njihov savesni izdavalac osloba�a se obaveze ispunjenja donosiocu kada ovaj nije zakoniti imalac te isprave.608

381NAPOMENE

N A P O M E N E

1 U klasi�nom dobu rimske države smatralo se da ius privatum obuhvata: ius civile, ius gentium i ius naturale – vidi potpunije: Tasi�, �., Uvod u pravne nauke – Enciklopedija prava, Beograd, Službeni list SRJ, 1995, strana 398.

2 Ulpian je, tako, u Institucijama istakao: “Javno pravo je ono koje se odnosi na položaj države, a privatno – na korist pojedinaca..”

3 Bartoš, M., je u delo Osnove privatnog prava, Beograd, bez godine, uvrstio: Opšti deo privatnog prava, Stvarno pravo, Obligaciono pravo, Porodi�no pravo, Nasledno pravo, Zadružno pravo i Trgova�ko pravo.

4 Markovi�, L. Gra�ansko pravo, prva knjiga, Opšti deo I stvarno pravo, Beograd, Nar-odna samouprava, 1927, strana 18.

5 Vidi, na primer: �or�evi�, A., Sistem privatnog (gra�anskog) prava, Beograd, 1996, NIU Službeni list SRJ, str. 57 – 65.

6 Vidi: Markovi�, L., Gra�ansko pravo, Beograd, Narodna samouprava AD, Beograd, strana 1.

7 Vidi: �or�evi�, A., op. cit., strana 57.8 Vidi: Vodineli�, V.V., Gra�ansko pravo – uvodne teme, Beograd, Nomos, 1991, strana

55.9 Suprotan stav usvaja Stupar, M., u delu Gra�ansko pravo, opšti deo, Beograd, 1962, str.

6.10 Vidi potpunije: Vodineli�, V. V., Gra�ansko pravo, Uvodne teme, Beograd, Nomos,

1991. godine, str. 14. i 15.11 O predmetu imovinskog prava vidi npr: Vedriš, M., i Klari�, D. P., Osnove imovinskog

prava, Zagreb, 1989, str. 6. i Vukovi�, M., Op�i dio gra�anskog prava, knjiga prva, Zagreb, 1959, str. 23.

12 Legradi�, R., Nauka privrednog prava, Nau�na knjiga, Beograd, 1968, Antonijevi�, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976. godine, Goldštajn, A., Privredno pravo, odrednica u EIP, tom drugi, �urovi�, R., Me�unarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1986.

13 Vasiljevi�, M., Poslovno pravo (trgovinsko i privredno), Savremena administracija, Beograd, 1997, str. 4.

14 Vasiljevi�, M., op. cit, str. 4. i 5. i Jankovec, I., Privredno pravo, Službeni pregled, Beograd, 1996, str. 6.

15 Vasiljevi�, M., op. cit. str. 6.16 Frimerman, A., Poslovno pravo, Fakultet za menadžment “Bra�a Kari�”, Beograd,

1994. godine, str. 10. i 11.17 Velimirovi�, M., Privredno pravo, Pravni fakultet u Srpskom Sarajevu, 2001; Jank-

ovec, I., op. cit. str. 5, Vasiljevi�, M., op. cit. str. 4, Goldštajn, A., op. cit. str. 1217.18 Jankovec, I., ibidem i Spirovi� - Jovanovi�, L., Privredno pravo, prvi deo, Ekonomski

fakultet, Beograd, 1996. i Privredno pravo, drugi deo, Beograd, 1997.19 Uporedi: Vodineli�, V. V., op. cit., strana 59.

382 PRIVREDNO PRAVO

20 Paund, R., u svom znamenitom delu Jurisprudencija (knjiga II, Beograd – Podgorica, Službeni list SRJ – CID, 2000, str. 203. i 204), isti�e pet zna�enja izraza “izvor pra-va”.

21 Tasi�, �., Uvod u pravne nauke - Enciklopedija prava, NIU Službeni list SRJ, Beograd, 1995, str. 304.

22 Stankovi�, O. i Vodineli�, V. V., op. cit. str. 7.23 ”Službeni list FNRJ”, br. 86/46.24 Goldštajn, A., Privredno pravo, odrednica u EIP, tom drugi, str. 1219.25 Luki�, R. sa Košuti�em, B., Uvod u pravo, Nau�na knjiga, Beograd, 1985, str. 26. i

27.26 Bartoš, M., Obi�aji, uzanse i poslovni moral - rezime referata, Privreda i pravo, br. 1/1968, str.

8.27 Goldštajn, A., op. cit., str. 1219.28 Bartoš, M., ibidem.29 Goldštajn, A., ibidem.30 Objavljene u “Službenom listu FNRJ”, br. 15/54.31 Goldštajn, A., Jugoslovenske uzance, op�e i posebne sa sudskom praksom, Narodne

novine, Zagreb, 1962, str. 20.32 ”Službeni list FNRJ”, br. 2/51.33 Vasiljevi�, M., op. cit. str. 20.34 �lan 96. stav 1. Ustava RS i �lan 100. Ustava RCG.35 David, R., Uvod u privatno pravo Engleske, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1960, str.

90.36 Ibidem, str. 92, 93. i 162.37 Tanovi�, R., Osnove precedentnog prava – common law, Zagreb, 1998, strana 2138 Ibidem, str. 235 – 237.39 Votson, A., Pravni transplanti, Beograd, Pravni fakultet, Institut za uporedno pravo,

2000, strana 71.40 �lan 17. stav 2. Gra�anskog kodeksa Ruske Federacije (deo prvi) iz 1994. godine, pro-

pisuje da pravna sposobnost gra�anina nastaje u momentu njegovog ro�enja, a prestaje smr�u.

41 Vidi potpunije: dr Jean Carbonnier, Droit civil, tome premier, Paris, 1967, str. 170.42 Vukovi�, M., op. cit. str. 251.43 Stankovi�, O., Ograni�ena poslovna sposobnost i zastupanje maloletnika od strane nji-

hovih roditelja u našem pravu, APF, br. 6/82, str. 1224.44 Vukovi�, M., op. cit. str. 297. i Stankovi�, O. i Vodineli�, V., op. cit. str. 63.45 Gams, A. sa �urovi�, Lj., op. cit. str. 103, Tasi�, �., op. cit. str. 384 i Bartoš, M., op. cit. str.

40.46 ”Niko nije lice po prirodi ili po ro�enju - to ve� pokazuje pravna ustanova ropstva”

- Radbruh, G., Filozo� ja prava, Nolit, 1980, str. 167.47 Markovi�, L., Gra�ansko pravo, prva knjiga, Opšti deo i Stvarno pravo, Beograd, 1927, str.

143.48 Ibidem, str. 144.49 Stankovi�, O. i Vodineli�, V., op. cit. str. 78.50 U pravnoj literaturi je, opravdano, istaknuto da su zadužbine i fondovi “razli�iti oblici

zadužbinarstva”, vidi: dr Toroman, M., Pravni položaj zadužbina i fondacija u svetu,

383NAPOMENE

Institut za uporedno pravo, Beograd, 1996, str. 16.51 O podeli na specijalnu i opštu pravnu sposobnost npr: Stankovi�, O. i Vodineli�, V., op.

cit. str. 95. do 97; Vedriš, M. i Klari�, P., op. cit. str. 41. i Finžgar, A., op. cit. str. 1106. Jezi�ki je korektnije da se posebna pravna sposobnost suprotstavi opštoj, a specijalna generalnoj.

52 Paragraf 182. SGZ je, uopšteno, odredio: “Pod imenom stvari razume se u zakonom smislu sve ono, što nije �ovek, ili nije lice, i na potrebu �oveku služi”.

53 �lan 28. u vezi sa �l. 25. st. 3. ZOO.54 �lan 67 - 78. u vezi sa �lanom 25. stav 3. ZOO.55 Lat. essentia - srž, suština i negotium - posao, radnja.56 Lat. naturalis - prirodan i negotium - posao, radnja.57 Lat. accidens, entis - ono što je uzgredno ili slu�ajno, ono što nije bitno i negotium -

posao, radna, pravni posao.58 Vasiljevi�, M., Komentar Zakona o preduze�ima, Udruženje pravnika u privredi SRJ,

Beograd, 1996, strana 52.59 �l. 543, 630. st. 2, 687, 791, 886, 998 i �lan 1066. st. 1. ZOO.60 Izraz “derivativan” poti�e od novolatinske re�i “derivatus” - koji se iz �ega izvodi, nas-

tale od latinske re�i derivare - odvojiti, izdvojiti; a “originaran” od latinske re�i origo, inis - postanak, ro�enje, poreklo - oli�, J., Re�nik latinsko srpsko - hrvatski, reprint izdanja iz 1936, Beograd, 1991, str. 138. i 343 i Romac, A., Rje�nik rimskog prava, Informator, Zagreb, str. 154. i 386.

61 Potpunije Babi�, I., Otkup stana - originarni ili derivativni na�in sticanja svojine, Zbornik sa nau�nog skupa “Pravni odnosi u stambenoj oblasti”, Niš, 1994. godine, str. 164.

62 Stankovi�, O. i Orli�, M., Stvarno pravo, NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1993, str. 3.

63 Stankovi�, O. i Vodineli�, V., op. cit, str. 123.64 �l. 46. i 47. u vezi sa �lanom 25. stav 3. ZOO.65 Gavella, N. i grupa autora, Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998, strana 3.66 Ibidem, strana 15.67 Gavella, N. i grupa autora, op. cit., strana 17.68 Stankovi�, O. i Orli�, M., op. cit., str. 2. i 3; Stojanovi�, D., Stvarno pravo, Beograd,

Prosveta, 1968, strana 4, Vedriš, M., i Klari�, P., op. cit. strana 142 i Vizner, B., op. cit. str. 176.

69 Krneta, S., Stvarno pravo, odrednica u EIP, tom tre�i, strana 185.70 Jeli�, R., Društvena i državna svojina, Nomos, 1995, str. 70.71 Stankovi�, O. i Orli�, M., op. cit. str. 25 i Vedriš, M. i Klari�, P., op. cit. str. 62.72 Stankovi�, O. i Orli�, M., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 1996, str. 11, i Stojanovi�,

D., Stvarno pravo, Prosvetsa, Beograd, 1968, str. 17.73 Stankovi�, O., i Orli�, M., op. cit. str. 13.74 Ibidem.75 �lan 136. GKRF.76 Potpunije npr: Krulj, V., Novac i nov�ane obaveze u unutrašnjem i me�unarodnom

pravu, Savremena administracija, Beograd, 1973, str. 3 - 6.77 �lan 139. stav 5. ZOO, par. 935. AGZ i par. 560. SGZ.78 Krneta, K., Posjed, EIP, tom drugi, str. 1010.79 Stankovi�, O., i Miodrag, O., op. cit. str. 39.

384 PRIVREDNO PRAVO

80 Gams, A., Osnovi stvarnog prava, Nolit Beograd, 1955, str. 149. i 150, Vedriš, M. i Klari�, P., op. cit. str. 148, Stojanovi�, D., op. cit. str. 34, Vizner, B., op. cit, str. 174, Stankovi�, O. i Orli�, M., op. cit. str. 37. i 38.

81 Gams, A., op. cit. str. 150. Isti stav prihvata i Stojanovi�, D. , op. cit. str. 34.82 Stojanovi�, D., op. cit. str. 31.83 Krneta, S., op. cit. str. 1029.84 Potpunije: Krneta, S., op. cit. str. 1027.85 Stankovi�, O. i Vodineli�, V., op. cit. strana 57.86 Vedriš, M. i Klari�, P., op. cit. strana 177.87 Vidi potpunije: Stojanovi�, D., op. cit. strana 1132.88 �lan 4. Zakona o prometu nepokretnosti Srbije.89 Stojanovi�, D., op. cit., strana 97.90 Ibidem, str. 97 - 99. i Stankovi�, O. i Orli�, M., op. cit., str. 68 - 70.91 U jednom delu starije pravne literature državina je uvrštavana u zastarelost - vidi: Peri�,

Ž., Stvarno pravo, Beograd, 1920, strana 57.92 O prira�unavanju vremena održaja kada su državine razli�ite po kvalitetu v. Stankovi�,

O. i Orli�, M., op. cit. str. 93. i 94.93 Ovu tužbu je, u rimskom pravu, uveo pretor Publicijus po kome je i dobila ime. Naziva

se i Publiciana in rem actio - vidi: Riter, L. A., od Arnesberga, Pandekte ili današnje rimsko pravo, knjiga druga, Stvarno pravo, Beograd, 1892, strana 415; Peri�, M. Ž., op. cit. strana 164; Markovi�, L., op. cit., strana 431; Horvat, M., Rimsko pravo, Za-greb, 1974, strana 151. i Stankovi�, O., i Orli�, M., op. cit. strana 139.

94 Horvat, M., op. cit., strana 151. Suprotno tome, isti�e se manje prihvatljivo mišljenje da je ova tužba dobila naziv po tvrdnji tužioca koji negira pretenziju tuženog da mu ograni�i njegovu svojinu - Gams, A., op. cit., strana 201.

95 Stojanovi�, D., op. cit., strana 109. i Stankovi�, O. i Orli�, M., op. cit., strana 141.96 Vedriš, M., i Klari�, P., op. cit. strana 209 i Stankovi�, O., i Orli�, M., op, cit. strana

142.97 Susvojina se ozna�ava kao suvlasništvo i smesništvo - vidi: Peri�, M. Ž., op. cit., strana

180. i Markovi�, L., op. cit. strana 348.98 Markovi�, L., ibidem.99 Stankovi�, O. i Orli�, M., op. cit. str. 144. i 145; Gams, A., op. cit. str. 57 i Vedriš, M.,

i Klari�, P., op. cit. strana 183.100 ” Kad suvlasnik stvari izvrši radove koji su nužni radi održavanja stvari u svojini, ima

pravo na naknadu izdataka od srugog suvlasnika srazmerno suvlasni�kom udelu na stvari” - odluka Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. 511/88, objavljena u knjizi Aktuelna sudska praksa, op. cit. strana 57.

101 Zajedni�ki delovi zgrade su oni koji služe zgradi kao celini - temelji, glavni zidovi, ta-van, fasada, stepenice, hodnik, stan namenjen za nastojnika zgrade, dizalice, elektri�na, kanalizaciona, vodovodna i telefonska mreža, bunari, prostorije za pranje i sušenje ru-blja, krov, podrum, ure�aji za zagrevanje, svetlarnici, dimnjaci i sl.

102 O troškovima održavanja zgrade v. �lan 24. Zakona o održavanju stambenih zgrada, “Službeni glasnik RS”, br. 44/95.

103 Vidi o Javnom preduze�u “Srbijašume” �l. 9 - 20. Zakona o šumama.104 Vidi �lan 1. i 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Službeni glasnik

RS”, br. 53/95, 3/96 – ispr., 54/96 i 32/97).105 Vidi Zakona o privatizaciji, “Službeni glasnik RS”, broj 28/2001.

385NAPOMENE

106 Gavella, N. i drugi, Stvarno pravo, Informator, Zagreb, 1998, strana 724. i 725.107 Vedriš, M. i Klari�, P., op. cit. strana 224.108 “Službeni glasnik RS”, broj 57/2003.109 Rašovi�, Z., Stvarno pravo, “Službeni list Crne Gore”, Podgorica, 2002, strana 350.110 Vidi �lan 117. Zakona o obligacionim odnosima.111 Suprotan stav usvaja Gavella, N., op. cit., strana 727.112 Vidi: Pavlovi�, �., Hipotekarno pravo, Državna štamparija, Beograd, 1868, strana 10.113 Hipoteka je složena gr�ka re� nastala od prostih: hipo - ispod, pod i tithemi - staviti,

pot�initi, opteretiti Pavlovi�, �., ibidem i Stanojevi�, O., ibidem.114 Vidi �lan 63. stav 1. ZOSPO.115 Suprotna mišljenja navcedena su u pomenutom delu, Rašovi�, Z., str. 455. i 456.116 Simonetti P., Hipoteka (objekt, obujam, sticanje), Zakonitost, br. 9 - 10, strana 1124.117 Ibidem, strana 1125.118 U pravnoj literaturi se navodi da su Grci hipotekovana polja obeležavali malim stubovima

sa natpisom, a predstavljao je opomenu na obaveze prema poveriocu - Pavlovi�, �., op. cit., strana 6.

119 Gavella, N. i drugi; op. cit., strana 814.120 Vidi de� nicije pojmova: objekta, gra�enja, rekonstrukcije, dogradnje, adaptacije i san-

acije u �lanu 2. ta�. 22 - 29. Zakona o planiranju i izgradnji.121 Simonetti, P., op. cit., strana 1115.122 Rašovi�, Z. op. cit., strana 457.123 Uporedi: Stojanovi�, D., Ugovorna hipoteka u francuskom i nema�kom pravu, Pravni

život, br. 11 - 12/91, strana 1456.124 Simonetti, P., op. cit., strana 1119.125 Vidi: Markovi�, L., op. cit., strana 501; Stankovi�, O. Orli�, M., op. cit., strana 272; Medi�,

D., Založno pravo, Udruženje sudija i tužilaca Republike Srpske, Banja Luka, 2002, strana 116.

126 Naime, u pogledu gra�evinskog zemljišta u državnoj svojini, na kome su izgra�ene zgrade, napušten je princip super� cies solo cedit. Suprotan stav bio je usvojen u stari-jem srpskom pravu - vidi npr: Markovi�, L., op. cit., strana 500. i Peri�, M. Ž., op. cit., strana 213.

127 Rašovi�, Z., op. cit., strana 467.128 “Nepokretna dobra, koja su van saobra�aja, ne mogu se hipotekovati. Takva su ona,

koja su bogu posve�ena, npr. crkve, groblja itd - pa onda: reke i re�ice, pristaništa, ulice, pijace, vašarišta, javni putevi itd. - Pavlovi�, �., op. cit., strana 33.

129 �oli�, B., Pravo zaloge na nepokretnostima, Zbornik radova Prava na nepokretnim stvarima, Savez udruženja pravnika Srbije, Beograd, 1987, strana 248.

130 Vidi �lan 73. stav 3. Zakona o ste�ajnom postupku, “Službeni glasnik RS”, broj 84/2004.

131 Stankovi�, O. i Orli�, M., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 2001, strana 282.132 Vidi: Stankovi�, O., i Orli�, M., op. cit. strana 283.133 Vidi �lan 1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.134 Vidi: Stojanovi�, D., Stvarno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, 1998, strana 209.135 Vidi �l. 65, 86. i 87. ZIP.136 Do donošenja posebnih propisa kojima se bliže ure�uje upis založnog prava u registar in-

telektualne svojine, založno pravo na pravima intelektualne svojine upisa�e se u registar

386 PRIVREDNO PRAVO

zaloge u skladu sa Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (�lan 66. ZZP).

137 Gavella, N. i drugi., op. cit., strana 762.138 Stankovi�, O. Orli�, M., op. cit., strana 257.139 Gavella, N. i drugi, Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998, strana 778.140 U hrvatskoj pravnoj teoriji istaknuto je mišljenj da založno pravo ne prestaje konsoli-

dacijom – Gavella, N. i drugi, op. cit. strana 781.141 Gavella, N. i drugi, op. cit., 781.142 �ulinovi�, E. H., Ugovorno osiguranje tražbina zalaganjem pokretnih stvari bez pre-

daje stvari u posjed vjerovnika, Rijeka, Pravni fakultet, 1998, strana 390.143 �lanom 10. Zakona o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i �lanskim udeli-

ma (“Službeni glasnik Republike Srpske”, broj 16/2000) propisano je da registar zaloge vodi registarski sud.

144 O prestanku registrovane zaloge vidi i �lan 23. Zakona o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i �lanskim udelima Republike Srpske.

145 Pojam obligacije odre�uje Gaj na slede�i na�in: “Li�na tužba je ona koju podižemo pro-tiv nekog koji nam je obavezan ili ugovorom ili deliktom tj. kada u zahtevu stoji treba da nam da (prenese svojinu), u�ini ili preda (u državinu)” - Gaj, Institucije, Beograd, 1982, str. 247, 4, 2. Prema Justinijanu “Obligacija je pravna veza, na osnovu koje smo po pravu naše države, obavezni da nešto izvršimo” - Danilovi�, J. i Stanojevi�, O., Tekstovi iz rimskog prava, Beograd, str. 195, 3, 13. Potpuniju de� niciju obligacije dao je Paulus: “Suština obligacije se ne sastoji u tome, da neka stvar ili službenost postane naša ve� da drugoga obaveže prema nama na neko davanje, �injenje ili ne�injenje” (Ibid, D. 44. 7. 3.). O pojmu obligacije vidi i Mazeaud, H. i L. i Jean Mazeaud, J. Lecons de droit civil, tome deuxieme, Paris, 1956, str. 7. i Markovi�, L., Obligaciono pravo, Beograd, NIU Službeni list SRJ, 1997. godine, strana 31.

146 �or�evi�, Ž. i Stankovi�, V., Obligaciono pravo, Beograd, 1987, strana 3. i Loza, B., Obligaciono pravo, opšti dio, Sarajevo, 1978, strana 5.

147 Radiši�, J., Obligaciono pravo, opšti deo, Beograd, 1982, str. 67 - 69; Salma, J., Obligaciono pravo (opšti deo), Nau�na knjiga, Beograd, 1988, str. 86 - 90. i Perovi�, S., Obligaciono pravo, knjiga prva, Beograd, 1980, str. 140 - 150.

148 O pojmu ugovora vidi npr: Markovi�, L., op. cit. str. 175. i 176; Perovi�, S., op. cit. strana 151; Salma, J., op. cit. strana 196; Vu�kovi�, M., Obligaciono pravo, Beograd, Savremena administracija, 1989, strana 39; Pavlovi�, �., op. cit. strana 230; Jakši�, S., Obligaciono pravo, Sarajevo, 1957, strana 91, Loza, B., Obligaciono pravo, opšti dio, Sarajevo, 1978, strana 81 i Miloševi�, Lj., Obligaciono pravo, Beograd, 1974, strana 54.

149 �lan 67. stav 1. i �lan 28. ZOO.150 Na odnose iz ovog ugovora primenjuju se pravna pravila iz par. 566. SGZ, par. 946.

AGZ i �l. 480. do 493. OIZ.151 Perovi�, S., op. cit., str. 225 - 229. i Radiši�, J., op. cit., str. 139, 140.152 Jakši�, J., op. cit., str. 139. i 140.153 Jakši�, S., op. cit., str. 138.i 139; Perovi�, S., op. cit. str. 192 - 194. i dr Jakov Radiši�,

J., op. cit., str. 137. i 138.154 Potpunije vidi: Orli�, M., Zaklju�enje ugovora, Beograd, Institut za uporedno pravo,

1993.155 Pavlovi�, �., op. cit., str. 214 - 248; Markovi�, L., op. cit., str. 175 - 178; Jakši�, S., op.

cit., str. 97 - 101; Radiši�, J., op. cit., str. 132 i Perovi�, S., op. cit., str. 245.

387NAPOMENE

156 Salma, J., op. cit., str. 210. i 211.157 Markovi�, L., op. cit., str. 179158 Vukovi�, M., Obvezno pravo, knjiga druga, Zagreb, 1964, str. 100. i �urovi�, R. i

Dragaševi�, M., Obligaciono pravo sa poslovima prometa, Beograd, 1980, str. 99.159 Vukovi�, M., op. cit., str. 104; Radiši�, J., op. cit., strana 99. i Salma, J., Obligaciono

pravo, Beograd, 1988, strana 215.160 U starijoj pravnoj literaturi mane volje su se ozna�avale kao “nedostatci u saizvolenju”

i u njih su svrstavani: zabluda, nasilje i prevara - vidi: Pavlovi�, �., op. cit., str. 249 - 275.

161 Vidi potpunije: Markovi�, L., Gra�ansko pravo, Beograd, 1927, str. 221 - 235. i Pavlovi�, �., ibidem.

162 O formi ugovora vidi npr: Aran�elovi�, D., Osnovi obligacionog prava, Beograd; bez godine, str. 71 - 73; Markovi�, L., op. cit. str. 183 - 191; Jakši�, S., op. cit. str. 126 - 128; Radiši�, J., op. cit. str. 111. i 112; Perovi�, S., op. cit. str. 338 - 366: O formi u francus-kom pravu vidi: Benabent, A., Droit civil, Les obligations, Paris, 1989, str. 47 - 58.

163 Opravdano je istaknuto da “ i odustanica služi oja�anju i obezbe�enju prava iz ugovo-ra, jer, prvo, onaj koji bi hteo bezrazložno da odstupi od ugovora, zna da mora da plati odustanicu, i to �e u mnogim slu�ajevima zadržati ugovara�e od bezrazložen povrede ugovora. Na drugom mestu svrha je odustanice da dade drugoj strani kompenzaciju za izostanak ugovora, i tako posredno ta druga strana dobiva privredno ono, što je uglavnom od ugovora o�ekivala” - vidi: Markovi�, L., Obligaciono pravo, Beograd, NIU Službeni list SRJ, 1997, strana 259.

164 Pavlovi�, �., op. cit., str. 201 - 205; Markovi�, L., op. cit., str. 225 - 229; Jakši�, S., op. cit., str. 147 - 149. i Salma, J., op. cit., str. 381. i 382.

165 O funkciji ugovorne kazne vidi npr: Salma, J., op. cit., str. 383. i 384.166 Danilovi�, T., Ugovorna kazna i njena visina, Pravni život, br. 10-12/88, strana 1583.167 U starom srpskom pravu odustanica se nazivala pišmanina ili pišmanluk - vidi: paragraf

551. SGZ; Pavlovi�, �., op. cit., str. 205. i Bogdan� , G. i Nikoli�, N., Opšte privatno pravo, Pan�evo, 1925, str. 27.

168 Ugovorna kazna (stipulatio poenae) je u rimskom pravu imala sli�nu ulogu kao i danas - vidi: Salkovski, S., Institucije s istorijom Rimskog privatnog prava, Beograd, Državna štamparija Kraljevine Srbije, 1894, str. 361 i Romac, A., op. cit. str. 537.

169 Markovi�, L., op. cit., str. 235. i 236; Jakši�, S., op. cit., str. 195. i Perovi�, S., op. cit., strana 493.

170 Markovi�, L., op. cit., str. 276; Jakši�, S., op. cit. str. 192; Radiši�, J., op. cit. str. 165; �urovi�, R. i Dragaševi�, M., op. cit., str. 136.

171 O pojmu štete u pravnoj literaturi ne postoji saglasnost. Odre�enje štete je naj�eš�e uslov-ljeno teorijom koju autor zastupa - vidi npr: Vukovi�, M., op. cit., str. 112. i 113; Jakši�, S., op. cit., str. 227; Toroman, M., Odmeravanje naknade štete u gra�anskom pravu, Beo-grad, Institut za uporedno pravo, 1969, str. 11; Radiši�, J., op. cit., strana 160. i Salma, J., op. cit. str. 387.

172 Kalo�era, M., Naknada neimovinske štete, Zagreb, 1941, str. 1; Toroman, M., ibidem i Petrovi�, Z., Naknada nematerijalne štete zbog povrede � zi�kog integriteta li�nosti, Sarajevo, NIO “Službeni list SR BiH”, strana 73.

173 Toroman, M., op. cit., strana 39.174 Radiši�, J., op. cit., strana 214.175 Markovi�, L., op. cit., str. 828 - 831; Jakši�, S., op. cit., str. 319. i Radiši�, J., op.

cit., strana 244. Isto stanovište je usvojeno i u sudskoj praksi: “Kad je šteta nastala od

388 PRIVREDNO PRAVO

opasne stvari, odnosno od opasne delatnosti, uzro�nost se pretpostavlja, ali se ta pret-postavka može obarati protivdokazima” - odluka VSS, Rev. 4206/94 od 14. 9. 1994, objavljena u ZSO, knjiga 19, sv. I, odluka broj 97.

176 Životinja je opasna stvar te se pretpostavlja da je štetu pri�inila životinja kadgod je ona u�estvovala u šteti - vidi: Andrejevi�, M., Odgovornost za štetu koju pri�ini životinja, Beograd, Institut za uporedno pravo, 1969, strana 101. Isti stav prihvata i sudska praksa: “Šteta usled ujeda psa je šteta od opasne stvari za koju odgovara njen imalac” - odluka VSS, Rev. 2978/95 od 12. jula 1995, knjiga 20, sv. I, odluka br. 97.

177 Kosti�, D., Pojam opasne stvari, Beograd, Institut za uporedno pravo, 1985, str. 73 - 75; Jakši�, S., op. cit., str. 322 - 325; Salma, J., op. cit., str. 505. i Andrejevi�, M., op. cit., str. 29.

178 Radiši�, J., Odgovornost za štetu koju uzrokuje stvar s nedostatkom, Pravni život, broj 1/89, strana 20, Jankovi�, D., Odgovornost proizvo�a�a stvari sa nedostatkom, Pravni život, br. 9-10/92, strana 1301.

179 Grbin, I., Neka pitanja naknade materijalne štete, Naša zakonitost, broj 10/86, str. 1310.

180 Stankovi�, O., Naknada imovinske štete, Beograd, Savez udruženja pravnika Jugoslavi-je, 1968, str. 40-51.

181 Šemi�, M., Naknada materijalne štete, Pravni život, broj 1/89, strana 88, Delja, Ž., Utvr�ivanje visine naknade štete i uticaj in acije, Pravni život, broj 1/89, stroj 95; Filipovi�, V., Princip integralne naknade materijalne štete, Pravni život, br. 9-10/92, strana 1349.

182 Tako je poverilac dužan primiti delimi�no ispunjenje nov�ane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije - �lan 310. stav 2. ZOO.

183 ”Službeni list SRJ”, broj 9/2001.184 �oli�, B., Kamata - rešenje iz Zakona o obligacionim odnosima i problemi u prakti�noj

primeni, Pravni život, br. 10-12/88, str. 1715, Leki�, I., Docnja dužnika i pravo poveri-oca na kamatu, Pravni život, 10-12/88, strana 1705 i Babi�, I., Nominalizam i valori-zam - odnos zatezne kamate i naknade štete, Pravni život, 10/95, strana 589.

185 ”U slu�aju docnje dužnika u isplati obra�unate zatezne kamate (pošto je glavnica pla�ena) poveriocu pripada i procesna kamata od dana podnošenja tužbe. Procesnu kamatu poverilac može zahtevati samo u visnini stope zakonske zatezne kamate” - pre-suda Višeg privrednog suda u Beogradu, Pravni život, 139394 od 19. 4. 1994, objav-ljena u ZSP, strrana 84.

186 Tako npr. strana koja, nakon raskida dvostranog ugovora, vra�a novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila - �lan 132. stav 5. ZOO.

187 ”... razlikovanje jedne obveznosti na deljivu i nedeljivu nema nikakvog interesa, kad se u njoj samo jedan poveritelj i jedan dužnik nalaze” - Pavlovi�, �., op. cit., strana 167.

188 ”Podela na deljive i nedeljive �inidbe jeste �isto pravne prirode, i ona ne zavisi od � zi�ke deljivosti ili nedeljivosti objekta koji se duguje” - Markovi�, L., Obligaciono pravo, Beograd, NIU Službeni list SRJ, 1997, strana 73.

189 Novolatinski: solidaris - zajedni�ki, uzajamno odgovoran.190 Izraz cesija poti�e od lat. re�i cessio - ustupanje, prenos; cedere - predati, ustupiti.191 Na primer: ugovor o nalogu - �lan 749. ZOO.192 Vedriš, M. i Klari�, P., op. cit. str. 332; Radiši�, J., op. cit., str. 343. i �urovi�, R. i

Dragaševi�, M., op. cit., strana 43.193 Radiši�, J., op. cit. str. 298. i �urovi�, R., i Dragaševi�, M., op. cit., strana 49.194 Radiši�, J., op. cit., strana 300.

389NAPOMENE

195 Zbog toga se naziva i predaja radi prodaje - v. �l. 309. ZOO.196 Radiši�, J., Obligaciono pravo, Opšti deo, Beograd, Nolit, 1979, strana 288. i Vedriš,

M. i Klari�, P., op. cit. str.ana 241.197 U tom smislu je u presudi Saveznog suda Gzz 12/96 od 27. 6. 1996. godine (objavljene

u ISP br. 3/97) istanuto: “Kada dužnik u okviru ugovornog roka ponudi izvršenje svoje ugovorne obaveze, a poverilac bez osnova odbije da prihvati ispunjenje te obaveze, poverilac pada u poverila�ku docnju i time prestaje mogu�nost dužnika da padne u dužni�ku docnju, sve dok poverilac ne prihvati ispunjenje dužnikove obaveze”.

198 Izraz “novacija”nastala je od latinske re�i novus - nov.199 Pomo�u instituta zastarelosti se, stoga, razrešava sukob izme�u fakta i stvarnosti, sa

ciljem da se postigne sigurnost pravnog prometa - vidi potpunije M. �ubinski, M. A., O zastarelosti u gra�anskom pravu, Beograd, Geca Kon, 1927, str. 15-24.

200 Takav je i stav sudske prakse: “Priznanje duga posle zastarelosti predstavlja odricanje od zastarelosti, ako je u�injeno u pismenoj formi” - odluka VSS, Rev. 4134/95, objav-ljena u knjizi Aktuelna sudska praksa, op. cit., strana 214.

201 Stankovi�, F., Zastara potraživanja, Zagreb, Informator, 1969, strana 100.202 Prema rasprostranjenom mišljenju u uporednom pravu preduze�e nema pravni subjektiv-

itet nego je objekat prava - npr. prava svojine - vidi Šogorov, S., Orta�ko društvo - pravni subjektivitet i imovina, Zbornik radova Novi ugovori od zna�aja za privredni razvoj Ju-goslavije, Institut za uporedno pravo Beograd, 1995. god, strana 252.

203 Vidi: Jankovec, I., Privredno pravo JP Službeni list SRJ, Beograd 1999., strana 35.204 Potpunije o malim preduze�ima vidi: Babi�, I., Zakon o preduze�ima i status malih

preduze�a, Pravo i privreda br. 5 - 8/1999, strana 97 - 111; Kneži� - Popovi�, D., Mala i srednja preduze�a u uporednom pravu i novom jugoslovenskom zakonodavstvu, Pravo i privreda, br. 5 - 8/1997, strana 167.

205 Vidi: Frimerman, A., Poslovno pravo, Fakultet za menadžment “Bra�a Kari�”, Beo-grad, 1994, str. 35. Sli�nu podelu usvojio je i �lan 2. ZTDH, s tim što se orta�ko društvo ozna�ava kao javno trgova�ko društvo, a svako trgova�ko društvo je trgovac.

206 Vidi: Jovanovi�, V., Organizacija udruženog rada, EIP, tom drugi, strana 582.207 Vidi �l. 22 - 25. ZRPS.208 Vidi: Vasiljevi�, M., Trgovinsko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1995, 53.209 Vidi: Vasiljevi�, M., Komentar Zakona o preduze�ima, Udruženje pravnika u privredi

Jugoslavije, Beograd, 1996, strana 31.210 Vidi: Jankovec, I., op. cit, str. 88 i Vasiljevi�, M., op. cit. strana 190.211 Ibidem, strana 53.212 Vidi: Vasiljevi�, M., op. cit. str. 182.213 “Službeni glasnik RS”, broj 55/2004.214 Vidi: Frimerman, A., op. cit. strana 56.215 Izraz “ortakluk” poti�e od turske re�i “ortak” koja ozna�ava zajedni�ara, druga u

kakvom poslu, kompanjona, ali i suvlasnika, dok se u narodnom govoru koristi da ozna�i vezu dva ili više lica uspostavljenu radi vo�enja nekog preduzetništva - vidi: Škalji�, A., Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, “Svjetlost”, Sarajevo, 1989, str. 503.

216 Vidi: Vasiljevi�, M., op. cit., str. 126. Isto rešenje usvojio je i �lan 70. stav 1. GKRF. 217 Vidi npr: �lan 552. stav 2. ŠvZO; paragraf 106. NTZ; �l. 73. stav 2. GKRF.218 O razlikama vidi potpunije: Babi�, I., Gra�anski ortakluk - neka pitanja razgrani�enja

od trgova�kog ortakluka, Zbornik radova Novi ugovori... Beograd, 1995. godine. 219 �lan 70 st. 2. GKRF je odredio da osniva�ki ugovor trgova�kog ortakluka sadrži visinu,

390 PRIVREDNO PRAVO

sastav, rokove i redosled unošenja uloga u društvo.220 Vasiljevi�, M., op. cit., str. 148.221 Vidi: Velimirovi�, M., Poslovno pravo, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, strana 67.,

Vasiljevi�, M., Privredna društva, Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije, Beo-grad, 1999, strana 120; Barbi�, J., Društvo s neograni�enom solidarnom odgovornoš�u �lanova, Privreda i pravo, br.11-12/90, strana 748. i �l. 102. i 145. ZOP. �lan 75. sttav 2. GKRF je propisao da �lan trgova�kog ortakluka koji nije njegov osniva� odgovara jednako sa drugim u�esnicima za obaveze, nastale posle njegovog ulaska u društvo. Onaj �lan koji je izašao iz društva odgovara za obaveze društva nastale do momenta njegovog izlaska iz društva, jednako sa ostalim �lanovima u trajanju od dve godine od dana utvr�ivanja izveštaja o poslovanju društva za godinu u kojoj je on izašao iz društva.

222 Vidi: �lan 23. ZTDF; �lan 164. stav 1. ZOP RS; �lan 96. stav 1. ZPD FBiH; �lan 131. ZTDH.

223 Uporedi: Barbi�, J., Komanditno društvo, Privreda i pravo, br. 1-2/91, strana 4; Vasiljevi�, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997, strana 85. i Jankovec, I., op. cit., strana 60.

224 Vidi: Malenovi�, M., Komanditno društvo, Pravo i privreda, br. 3-6/95, strana 161.225 Videti: Barbi�, J., ibidem, strana 499.226 Ako društvo osniva jedno lice osniva�ki akt društva je, prema rešenju usvojenom u ruskom

pravu, statut (�lan 89. stav 1. GKRF). ZTDH odre�uje da jedan osniva� društva daje izjavu o osnivanju društva s ograni�enom odgovornoš�u kod javnog beležnika i da ona zamenjuje ugovor.

227 Zabranu sukcesivnog osniva društva, naprimer, propisuju paragraf 418. stav 4. TZKJ i �lan 387. stav 4. ZTDH.

228 Vasiljevi�, M., op. cit. str. 141.229 Pahorukov, N., op. cit., str. 521.230 Vidi: Vasiljevi�, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997, strana

97, Frimerman, A., op. cit. strana 69, Jankovec, I., op. cit., strana 40; �lan 187. ZOP; �lan 183. stav 1. ZOP RS; �lan 107. ZPD FBiH; �lan 159. ZTDH.

231 Vidi: Barbi�, J., Dioni�ko društvo u Zborniku Zakon o trgova�kim društvima drugi dio, “Organizator”, Zagreb, 1995, strana 103.

232 Prema odredbama �lana 179. stava 3. TZKJ “Deoni�ko društvo je trgova�ko društvo bez obzira na predmet preduze�a”.

233 Vidi: Vasiljevi�, M., op. cit., strana 157.234 O delokrugu upravnog odbora vidi �lan 395 stav 3, a u vezi sa �l. 261 - 273. i �lanom 62.

ZOP.235 Vidi: Jeli�, R., Javno preduze�e i ustanove kao subjekti prava svojine, Pravo i privreda,

br. 5-8/98, strana 112; Velimirovi�, M., op. cit., strana 73; Vasiljevi�, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1996, strana 162; Kozar, V., Osnivanje i upravljanje javnim preduze�em, Izbor sudske prakse broj 1/98, strana 5.

236 Vidi: Jankovec, I., Privredno pravo, Službeni pregled, Beograd, 1996, strana 61.237 Vidi potpunije: Rabrenovi�, M., Javna preduze�a i odgovornost, Pravni život broj

11/95, strana 167.238 Vidi: Zakon o javnim preduze�ima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (“Službeni

glasnik RS”, broj 25/2000); Zakon o šumama (“Službeni glasnik RS”, broj 46/91, 83/92, 54/93, 60/93 (ispravka), 67/93 i 48/94); Zakon o vodama (“Službeni glasnik RS”, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96) itd.

391NAPOMENE

239 Vidi: Milovi�, R., Javno preduze�e u Evropskom pravu, Obod, Podgorica, 1998, strana 65; Jeli�, R., op. cit., strana 113.

240 Vidi: Milovi�, R., op. cit., strana 69.241 Vidi: Vi�i�, S., Cilj i oblici kontrole javnih preduze�a, Pravo i privreda, broj 5-8/98,

strana 125; Jankovec, I., op. cit., strana 62.242 Vidi potpunije: Kosti�, D., Svojina i javna preduze�a, Svojinski odnosi u pravnom

poretku, Pravni život, Beograd, 1991, tom 2, strana 59.243 Na sli�an na�in povezano preduze�e de� nuše pravna teorija i zakonski tekstovi: Krulj,

V., Pravni režim i oblici koncentracija u privredi, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1978, strana 80; Vasiljevi�, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1996, strana 214; Strezoski, S., Trgovac, trgova�ka društva i njihovo udruživanje u kapitalisti�kim zemljama, Novi Sad, 1977, strana 120.

�lan 105. GKRF odre�uje da se jedno privredno društvo smatra � lijalom (“do�ernim”) ako se drugo (osnovno - mati�no) preduze�e ili društvo, snagom vladaju�eg u�eš�a u njegovom osnovnom kapitalu, ili u skladu sa me�usobno zaklju�enim ugovorom, ili na drugi na�in, s obzirom da ima mogu�nost da uti�e na donošenje odluka, smatra takvim društvom.

�lan 473. ZTDH povezana društva de� niše kao pravno samostalna društva.244 Krulj, V., op. cit., strana 81.245 Potpunije videti: Petrovi�, S., odrednica u Zakonu o trgova�kim društvima, II, deo,

Vodi� za �itanje Zakona, redaktor Barbi�, J., Organizator, Zagreb, 1995, strana 297; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 214.

246 Krulj, V., op. cit., strana 80.247 Vasiljevi�, M., op. cit., str. 215.248 Jovanovi�, V., Preduze�a i društva prema Zakonu o preduze�ima, NIU Službeni list

SFRJ, Beograd, 1990, strana 64.249 Krulj, V., op. cit., str. 81; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 215.250 Velimirovi�, M., op. cit., strana 75, Vasiljevi�, M., Komentar Zakona o preduze�ima,

Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije, Beograd, 1996, strana 356.251 Krulj, V., op. cit., str. 86 - 91.252 Vidi �l. 10. i 11. Zakona o privrednim komorama.253 Izuzetak je predvi�en za osnivanje u�eni�ke zadruge - vidi: �lan 10. stav 2. ZZJ.254 Velimirovi�, M., op. cit., strana 91; Jankovec, I., op. cit., strana 77.257 Velimirovi�, M., op. cit., strana 91.262 Vidi: Vasiljevi�, M., op. cit, str. 35, Jankovec, I., op. cit. str. 78. .263 Uporedi: Vasiljevi�, M., ibidem, Jankovec, I., ibidem .265 Vidi �lan 21. ZBDFO.266 Vidi: Banke, odrednica u Enciklopediji Leksikografskog zavoda, 1966, Zagreb, strana

300; Kukole�a, S., Organizaciono - pravni leksikon, Zavod za ekonomske ekspertize, Beograd, 1990, tom I, strana 98.

267 Vidi: Antonijevi�, Z., Bankarski poslovi, odrednica u EIP, NIU Službeni list SFRJ, tom prvi, strana 67.

268 Vidi napr.: Vasiljevi�, B., Osnovi povezivanja banaka, Pravo i privreda, broj 5-8/98, str. od 382. do 385.

269 Vidi �lan 10. ZBDFO.270 �lan 65. ZBDFO primjera radi propisuje da štedionicu može osnovati savezna država,

republika �lanica, grad i opština.

392 PRIVREDNO PRAVO

271 Vidi �lan 64. ZBDFO.272 Vidi: Antonijevi�, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, stra-

na 167. 273 Jovanovi�,V., op. cit., strana 116.274 Ibidem, str. 126; Škurla, R., Ste�aj i socijalna ugroženost, Privreda i pravo, br. 1-2/88,

strana 198.275 Vidi: Vasiljevi�, M., op. cit. strana 248; Markovi�, S., Patentno pravo, Nomos, Beo-

grad, 1997, strana 3, Verona, A., Industrijsko vlasništvo, odrednica u EIP, tom I, Beograd, strana 617.

276 Vidi �lan 1. stav 2. Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine (“Službeni list SFRJ - Me�unarodni ugovori broj 5/74). �lan 1. stav 3. Konvencije isti�e: “Industrijska svojina se podrazumeva u najširem zna�enju i odnosi se ne samo na industriju i trgov-inu u pravom smislu te re�i, ve� i na granu poljoprivrednih i ekstraktivnih industrija i na sve fabrikovane ili prirodne proizvode, na primer: vina, cerealnije, listove duvana, vo�e, stoku, rude, mineralne vode, piva, cve�e, brašna”.

277 Vidi: Verona, A., ibidem.278 Ibidem.279 Markovi�, S., op. cit., strana 4.280 Vidi: Tijani�, T., Industrijska svojina i autorsko pravo kao osniva�ki kapital preduze�a,

Pravo i privreda, br. 5-8/97, str. 813 - 830.281 Zakoni su objavljeni u “Službenom listu SRJ”, broj 15/95.282 Vidi �lan 16. stav 2. Ustava SRJ.283 “Službeni list SFRJ” - Me�unarodni ugovori, broj 5/1974.284 “Službeni list SFRJ” - Me�unarodni ugovori, broj 31/72.285 “Službeni list SFRJ” - Me�unarodni ugovori, broj 2/74.286 “Službeni list SFRJ” - Me�unarodni ugovori, broj 51/74.287 “Službeni list SFRJ” - Me�unarodni ugovori, broj 51/74.288 “Službeni list SRJ” - Me�unarodni ugovori, broj 3/96.289 Uporedi: Besarovi�, V., Intelektualna prava - industrijska svojina i autorsko pravo,

Beograd, 1993, strana 53; Janji�, M., Pronalaza�ko pravo, odrednica u EIP, tom II, strana 1237; Vasiljevi�, M., op. cit., str. od 250. do 260. Pojedini pravni pisci, me�utim, pravo na geografsku oznaku porekla proizvoda uvrštavaju u “pravo na znakove za obeležavanje proizvoda” - Frimerman, A., op. cit., strana 217. Prvenstvena uloga oznake geografskog porekla na nekom proizvodu je da se isklju�i zamena takvog proizvoda sa sli�nim proizvodom drugog proizvo�a�a.

290 Vidi: Markovi�, S., op. cit., strana 2.291 Vidi: Janji�, M., op. cit., strana 1237. i �lan 2. stav 2. ZOPA.292 Ibidem.293 Markovi�, S., op. cit., strana 95.294 Ibidem, str. od 73. do 77.295 Ibidem, strana 71.296 Ibidem, str. 94. i 95.297 Vidi �lan 6. ZOPA.298 Vidi: Markovi�, S., op. cit., str. 98. i 99; Šarboh, S., i Tešanki�, V., Ispitivanje novosti

pronalaska, Pravni život, broj 11/98, str. 1120. 299 Markovi�, S., op. cit., strana 119.300 Ibidem, strana 138.

393NAPOMENE

301 Vidi, na primer: Besarovi�, B., op. cit., str. 64 - 69.302 Janji�, M., op. cit., strana 1241.303 Vidi �l. 89 - 94. ZOPA.304 Vidi, na primer: �ok, V., Pravno regulisanje miroljubivog iskoriš�avanja nuklearne

energije, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1966, strana 78.305 Vidi �lan 11. ZOPA.306 Ibidem, strana 139.307 Vidi �lan 96, a u vezi sa �lanom 95. ZOPA.308 Vidi �l. 19 - 24. ZOPA.309 Vidi �lan 30. ZOPA.310 Vidi �lan 44. ZOPA.311 Vidi �l. 57. i 58. ZOPA.312 Vidi �lan 56. ZOPA.313 Vidi: Dragovi�, B., Prinudna licenca u novom Zakonu o patentima, Pravo i privreda,

br. 5-8/97, str. 831-840.314 Vidi �l. 63 - 66. ZOPA.315 Vidi, na primer: Vlaškovi�, B., Posredna povreda patenta u Zakonu o patentima SR

Jugoslavije, Pravo i privreda, br. 5-8/98, str. 880 -890.316 Vidi: �lan 79. ZOP; Popovi�, S., Obaveza na naknadu trostruke štete u slu�aju povrede

prava industrijske svojine, Pravni život, broj 11/95, str. 793-801; Tijani�, P., Povreda patenta, žiga i modela, Pravni život broj 11/96, str. 825 - 837

317 Vidi �lan 109. ZOPA.318 Vidi: Frimerman, A., Tehni�ka unapre�enja, odrednica u EIP, tom tre�i, strana 282.319 Ibidem.320 Vidi: Janji�, M., Industrijska svojina i autorsko pravo, NIU Službeni list SFRJ, Beo-

grad, 1973, strana 41.321 Vasiljevi�, M., op. cit., strana 253.322 Know-how je engleska re� koja ozna�ava znanje, veštinu, odnosno znati kako (nešto ura-

diti).323 Vidi: Janji�, M., Pronalaza�ko pravo, odrednica u Enciklopediji imovinskog prava i

prava udruženog rada, tom drugi, Službeni list SFRJ, Beograd, 1978, strana 1239; Verona, A., Know-how, odrednica u EIP, tom prvi, Službeni list SFRJ, Beograd, 1978, strana 724; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 253.; Frimerman, A., op. cit., strana 229.

324 Krulj, Lj., Pravna zaštita “know-how”, Institut društvenih nauka, Beograd, 1986, strana 11.

325 Vidi: Krulj, Lj., op. cit., strana 12 - 20; Spasi�, I., Franchising posao, Institut za upor-edno pravo, Beograd, 1996, strana 78.

326 Vidi: Besarovi�, V., op. cit., str. 79. i 80; Janji�, M., op. cit., str. 1238. i 1239; Indus-trijska svojina i autorsko pravo, NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1973, strana 46; Verona, A., op. cit., strana 725.

327 Vidi: Verona, A., op. cit., strana 725.328 Isti�e se mišljenje da tajnost “know-how” nije njegov konstitutivni element - Krulj, Lj.,

op. cit., strana 22.329 Vidi: Janji�, M., op. cit., strana 46.330 Besarovi�, V., op. cit., strana 68.331 Vasiljevi�, M., op. cit., strana 254.

394 PRIVREDNO PRAVO

332 Vidi �lan 109, a u vezi sa �l. 95. i 96. ZOP.333 Besarovi�, V., op. cit., strana 81.334 Ibidem, strana 68.335 Vidi: Jani�, M., Industrijska svojina i autorsko pravo, Službeni list SFRJ, Beograd,

1973, strana 47.336 Vidi: Krulj, Lj., op. cit., strana 44.337 Vidi: Popovi�, S., Obaveza na naknadu trostruke štete u slu�aju povrede prava industri-

jske svojine, Pravni život, broj 11/95, str. 793 - 801; Krulj, Lj., op. cit., str. 90-92.338 Vidi: �lan 1. stav 2. ZOŽ; Besarovi�, V., op. cit., strana 90; Jani�, M., op. cit., strana

161; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 257; Frimerman, A., op. cit., strana 223; Popovi�, S., Žig, odrednica u EIP, tom tre�i, Službeni list SFRJ, Beograd, 1978; strana 1038.

339 Vidi na primer: Radivojevi�, M., Zaštita robnih i uslužnih žigova, Pravni život, broj 11/97, strana 732,

340 U Francuskoj se za žig koristi izraz marque (du fabrique ou de commerce); u Italiji marcha; u anglosaksonskim zemljama koristi se pojam trade mark, u Šapaniji izraz marca itd - vidi: Popovi�, S., op. cit., strana 1039. Nema�ki zakon o žigovima iz 1995. godine usvojio je opšti termin Marke (žig) umesto Warenzeuchen (robni znak) - vidi: Dragovi�, B., Bitne odredbe novog nema�ko Zakona o žigovima, Pravni život broj 11/96, strana 842.

343 Vidi: Popovi�, S., op. cit., strana 1038; Besarovi�, V., op. cit., strana 96.344 Isti�e se da funkcija indikacije porekla i vlasništva robe poti�e iz srednjeg veka kada su

proizvo�a�i u okviru gildi, esnafa itd., bili obavezni ozna�iti (“markirati”) svoju robu. Danas ona gubi na zna�aju tako da potroša�i ne znaju ko je vlasnik (proizvo�a�) robe koja ima poznati žig - vidi Popovi�, S., ibidem.

345 Besarovi�, V., op. cit., strana 96.346 Vidi, na primer: Boškovi�, M., Sli�nost znakova u žigovornom pravu, Pravni život, broj

11/98, strana 1087; Petrovi�, M., Deskriptivni znaci (zaštita žigom), Pravni život broj 11/98, str. 1060. i 1061.

347 Besarovi�, V., op. cit., strana 98.348 �lan 34. Zakona o žigovima je propisao da nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu

da isti ili sli�an znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju �uveni žig. Vidi: Besarovi�, V., ibidem; Vlaškovi�, B., Na�elo specijalnosti u pravu o žigovima, Pravo i privreda, br. 3-6/95, str. od 560. do 566; Vlaškovi�, B., Pojam �uvenih žigova, Pravni život broj 11/95, str. od 803. do 813.

349 Vidi �l. 37. i 47. ZOŽ.350 Tako je u švajcarski Savezni sud zauzeo stav u vezi sa vinom portoom “da je dokaz o

prodaji dvadesetak boca godišnje dovoljan da postoji ozbiljna upotreba” - Francois Des-semontet, Švajcarska intelektualna svojina u razvoju, Prvi jugoslovensko - švajcarski pravni�ki dani, Institut za uporedno pravo, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 1986, strana 227.

351 Trodimenzionalni žig se razlikuje od industrijskog modela. Industrijski model je sam industrijski ili zanatski proizvod (roba) ili se na njemu može primeniti. Suprotno tome žig ne predstavlja proizvod i na njemu se ne može primeniti. Žig je znak koji je distink-tivan -podoban da se proizvodi razlikuju - Jani�, M., op. cit., str. 167. i 168.

352 �lan 4. ZOŽ.353 Popovi�, S., op. cit., strana 1042.354 Protivni zakonu su znaci koji su suprotni ustavnim i zakonskim odredbama. U stranoj

sudskoj praksi se kao primeri znakova protivnih moralu navode: oznaka “kidnaper” za

395NAPOMENE

likere, oznaka u re�i “anarhist”, slika apostola Pavla za obeležavanje sredstava za negu tela, oznaka “alah” za robu koja se izvozi u muslimanske zemlje itd. - vidi: Popovi�, S., op. cit., strana 1044.

355 Vidi potpunije: Petrovi�, M., op. cit., str. 1061. i 1062.356 Jani�, M., op. cit., strana 169; Popovi�, S., op. cit., str. 1043. 1044.357 U sudskoj praksi drugih zemalja zabeleženo je više slu�ajeva koji mogu stvoriti zabunu

u prometu. Tako je zabranjeno da se upotrebljava znak koji asocira na inostrano porek-lo - naziv “šampanjac” za vino proizvedeno u Nema�koj ili zabrana žiga “Iberia” za obeležavanje bicikla proizvedenih u Argentini itd. - vidi Jani�, M., op. cit., str. 169. i 170; Boškovi�, M., Sli�nost znakova u žigovnom pravu, Pravni život broj 11/98, strana 1089.

358 Punca (lat. punctio, ital. punzone) = žig koji se utiskuje u predmete od plemenitih metala (zlata, srebra, platine i sl.) kao dokaz procentualnog sastava �istog plemenitog metala u tom predmetu.

359 Vlaškovi�, B., Pojam �uvenih žigova, Pravni život broj 11/95, str. od 803. do 813.360 Vidi �lan 5. stav 1. ta�. od 1. do 11. i ta�ku 13. ZOŽ.361 Vidi �lan 14. ZOŽ.362 Vidi �lan 16. ZOŽ.363 Vidi �lan 18. ZOŽ.364 Vidi �l. 20 - 24. ZOŽ.365 O ispitivanju uslova za priznanje prava na žig vidi �lan 27. ZOŽ.366 Vidi �lan 31. ZOŽ.367 Vidi �lan 34. ZOŽ i Vlaškovi�, B., Pojam �uvenih žigova, Pravni život, broj 11/95, str. 803

- 813; Radivojevi�, M., Zaštita �uvenih žigova, Pravni život broj 11/98, str. 1019 - 1033; Markovi�, M., Pravna zaštita notornih i �uvenih žigova, Pravni život broj 11/98, str. 1035 - 1050.

368 Vidi na primer: Radivojevi�, M., Zaštita robnih i uslužnih žigova u našem pravu, Prav-ni život, broj 11/97, str. 742 - 744.

369 Vidi �lan 39. ZOŽ.370 Vidi �l. 686 - 711. ZOO.371 Vidi �lan 40. ZOŽ.372 Vidi �lan 41. ZOŽ.373 Vidi �l. 44 - 46. ZOŽ.374 Rešenje o prestanku žiga donosi nadležni organ uprave, na zahtev zainteresovanog

lica- vidi �l. 47. i 48. ZOŽ; Dragovi�, B., Prestanak žiga zbog nekoriš�enja, Pravo i privreda, br. 5-8/98, str 897 - 910; Radivojevi�, M., op. cit., str. 745, 746:

375 Vidi �lan 50. stav 1, a u vezi sa �lanom 31. ZOŽ.376 Besarovi�, V., Krivotvorene robe, Pravo i privreda, br. 5-8/98, str. 865. i 866; Popovi�,

S., Obaveza na naknadu trostruke štete u slu�aju povrede prava industrijske svojine, Pravni život broj 11/95, str. 793-801.

377 Vidi : �l. 49 - 53. ZOŽ.378 Vidi �l. 54 - 56. ZOŽ.379 Vidi: �lan 1. ZMU; Besarovi�, V., op. cit., strana 70; Verona, A., Uzorci i modeli, odred-

nica u EIP, tom tre�i, strana 620; Jani�, M., Industrijska svojina i autorsko pravo, NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1973, strana 127.

380 Verona, A., ibidem.381 Besarovi�, V., op. cit., strana 89.

396 PRIVREDNO PRAVO

382 �lan 2. stav 1. ZMU.383 �lan 2. stav 2. ZMU.384 “Službeni list SRJ”, broj 24/98.385 Jani�, M., op. cit., str. 131. i 132.386 Vidi Francois Dessemontet, op. cit., strana 225.387 U inostranim pravnim sistemima se, u pojedinim situacijama, kao dovoljna smatra i

relativna novost - tj. novost u odre�enim granicama, a ne u svetskim razmerama. Tako je u Nema�koj u jednom delu sudske prakse zauzet stav da je potrebno da uzorak ili model nije poznat u odre�enoj zemlji i u krugu država sa kojima ta zemlja održava bliske privredne odnose - vidi: Jani�, M., op. cit., strana 129.

388 Vidi �lan 3. ZMU.389 Vidi Jani�, M., op. cit., strana 130.390 Vidi: Francois Dessemontet, ibidem.391 Vidi �lan 4. ZMU.392 Vidi �lan 20. ZMU.393 Vidi �l. 24 - 30. ZMU.394 Šta se smatra ekonomskim iskoriš�avanjem taksativno je odre�eno u �lanu 31. stav 2.

ZMU.395 Vidi �l. 36 - 38. ZMU.396 Vidi �l. 39 - 43. ZMU.397 Vidi �l. 44 - 48. ZMU.398 Vidi �l. 49. i 50. ZMU.399 Vidi �lan 1. stav 2. ZGOP.400 Vidi: Besarovi�, V., op. cit., strana 107.401 Vidi: Besarovi�, V., ibidem.402 Vidi �l. 16 - 31. ZGOP.403 Vidi �lan 42 - 44. ZGOP.404 Vidi �l. 45 - 48. ZGOP.405 Vidi �l. 49 - 52. ZGOP.406 Na osnovu tog kriterijuma odre�ena je stvarna nadležnost trgovinskog suda.407 Objektivni sistem usvojen je u TZF, a subjektivni u NTZ - vidi: Kapor, K., Cari�, S., op.

cit., str. 12. i 13; dr Velimirovi�, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994, strana 9.

408 Goldštajn, A., Privredno ugovorno pravo, Informator, Zagreb, 1980, strana 13.409 Kukole�a, S., op. cit., 1990, tom 2, strana 1176; Jankovec, I., op. cit., strana 235.410 Vidi: Jankovec, I., op. cit., str. 240. i 241.411 Vidi: �lan 454. ZOO; �lan 222. OIZ; paragraf 641. SGZ; paragraf 1053. AGZ; �lan 184.

ŠvZO; �lan 1470 IGZ; paragraf 433. NGZ; �lan 454. GZRF; knjiga 7, �lan 1. HGZ; �lan 1582. FGZ; �lan 2 - 106. JTZ SAD; A. Harding Boulton, The making of business contracts, Sweet - Maxwell, London, 1972, strana 15; S. B. Marsh and J. Soulsbi, Business Law, Mc Graw - Hill Book Compani (UK) Limited, London, 1975, strana 144; Velimirovi�, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994, strana 54; Jankovec, I., op. cit., strana 341; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 395; Antonijevi�, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, strana 258; Kapor, V., Cari�, S., Ugovori robnog prometa, Finansijski studio, Beograd, 1969, strana 102.

412 Vidi: A Harding Boulton, op. cit., strana 7.

397NAPOMENE

413 Vidi, na primer: Gaj, Institucije, Nolit, Beograd, 1982, I, 27, 53, 113, 119, 160. itd; II, 49, 50, 61, 64. itd; III, 77 - 79, 81, 84, 129 itd; IV, 28, 35, 36, 40 itd; Stanojevi�, O., Rimsko pravo, Nomos, Beograd, 1997, strana 293; Horvat, M., Rimsko pravo, Školska knjiga, Zagreb, 1974, strana 268.

414 Vidi, na primer: Peri�, Ž., O ugovoru o prodaji i kupovini, Beograd, 1986, NIU Službeni list SFRJ, Beograd, strana 25; Blagojevi�, B., Gra�ansko - pravni obligacioni ugovori, Nau�na knjiga, Beograd, 1952, strana 21.

415 Uzansa 6. st. 1. i 2. OUZ propisuje: “Bitni sastojci ugovora o kupovini i prodaji, po prirodi posla, su predmet i cena. Predmet i cena moraju biti ugovorom odre�eni”.

416 �lan 5. stav 3. knjige 7. GKH propisuje da se odredbe ugovora o prodaji ne primenjuju na obezbe�enje snabdevanja potroša�a vodom ili gasom cevovodima.

417 Vidi: Markovi�, L., Obligaciono pravo, NIU Službeni list SRJ, Beograd, 1997, strtana 412 - suprotno: Vasiljevi�, M., op. cit., strana 400.

418 Suprotno: Velimirovi�, M., ibidem. �lan 2. Konvencije UN o ugovorima o me�unarodnoj prodaji robe iz 1980 (ozna�ava se i kao Be�ka konvencija) propisuje da se Konvencija ne primenjuje na prodaju hartija od vrednosti i novca, elektri�ne energije itd. Vidi: Markovi�, L., op. cit., strana 416; Ralph H. Folsom, Michael NJ. Gordon, John A. Spanogle, Me�unarodni trgova�ki poslovi, Pravni fakultet Sveu�ilišta u Rijeci, Rijeka, 1998, strana 41; �lan 2. 105. JTZ SAD.

419 Vidi: �lan 458. stav 3. ZOO; �lan 3. stav 1. Konvencije UN o me�unarodnoj prodaji robe.

420 Takav stav prihvatala je i starija pravna teorija: vidi, na primer: Markovi�, L., op. cit., strana 415; Peri�, Ž., op. cit., strana 33.

421 Markovi�, L., op. cit., strana 419.422 Uporedi: �lan 2 - 305. stav 1. JTZ SAD; �lan 4. knjige 7. GKH; �lan 212. ŠvZO; �lan

55. Konvencije UN o ugovorima o me�unarodnoj prodaji robe.423 Suprotan stav usvojen je u �lanu 2 - 305. stav 2. JTZ SAD: “U slu�ajevima kad je

predvi�eno da �e cenu utvrditi jedna strana, prodavac ili kupac, cena se mora utvrditi u dobroj veri”.

424 �lan 1476. IGZ odre�uje da su glavne obaveze prodavca: da preda stvar kupcu; da mu obezbedi sticanje svojine na stvari ili pravu, ukoliko sticanje nije neposredna posledica ugovora i obaveza da kupca štiti od evikcije.

425 Vidi �lan 9. stav 1. Knjiga 7 HGZ.426 Vidi uzansu 70. stav 2. Opštih uzansi za promet robom.427 Vidi: Markovi�, L., op. cit., strana 449; Peri�, Ž., op. cit., strana 70.428 Pravilo je da se isporuke robe obavlja sa ciljem da se na njoj stekne pravo svojine. Tako

je �lan 30. Konvencije UN o ugovorima o me�unarodnoj predaji robe propisao: “Pro-davac je dužan da na na�in predvi�en ugovorom i ovom Konvencijom, isporu�i robu, preda dokumente koji se na robu odnose i prenese svojinu na robi”.

429 Ugovorne strane se mogu sporazumeti da �e prodavac, iako je robu isporu�io kupcu, na njoj zadržati pravo svojine, sve dok kupac u potpunosti ne isplati iznos cene (pactum reservati domini) - vidi, na primer: Babi�, I., Prodaja sa obro�nim otplatama cene, Svjetlost Sarajevo, 1982, str. 49 - 58.

430 Vidi: Goldštajn, A., op. cit., strana 212; Kapor, V. i Cari�, S., op. cit., strana 110.431 Vidi: Krulj, V., op. cit., str. 78. i 79.432 Vidi: Gavella, N., Posjed, odrenica u knjizi Stvarno pravo, Informator, Zagreb, 1998,

str. 139. i 140; Stankovi�, O. i Orli�, M., Stvarno pravo, Nau�na knjiga, Beograd, 1986, strana 124, �lan 34. stav 3. ZOSPO.

398 PRIVREDNO PRAVO

433 Vidi �lan 34. stav 4. ZOSPO.434 Vidi �lan 34. stav 5. ZOSPO.435 Takvo rešenje usvojili su, na primer: �lan 472. ZOO; uzansa broj 76. OUZ; �lan 185.

stav 2. ŠvZO; �lan 2 - 401. stav 2. a) JTZ SAD; �lan 32. stav 1. Konvencije UN o me�unarodnoj prodaji robe; �lan 13. Knjiga 7. HGZ.

436 Vidi uzansu broj 74. OUZ.437 Suprotno rešenje usvojeno je u uzansi 90. stav 1. OUZ. Vidi i: �lan 77. stav 3. i �lan 467.

stav 1. ZOO; uzansu broj 80. stav 1. OUZ. Uporedi: Jankovec, I., op. cit., strana 359; Velimirovi�, M., op. cit., strana 74; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 407; Krulj, V., op. cit., strana 84.

438 Vidi �lan 125. ZOO.439 Suprotno: Velimirovi�, M., op. cit., strana 74. 440 O ra�unanju rokova vidi �lan 77. st. 1 - 3. ZOO.441 Ova pravila (odre�ena �lanom 77. stav 4. ZOO) važe ako ako strane nisu ugovorile

primenu Opštih uzansi za promet robom (vidi �lan 1107. stav 2., a u vezi sa �lanom 21. ZOO). Ako su strane ugovorile primenu Opštih uzansi za promet robom, ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele, navedeni izrazi koji ozna�avaju rok izvršenja isporuke imaju druga zna�enja - vidi uzansu broj 82. OUZ.

442 Suprotno: Jankovec, I., op. cit., strana 360.443 Isto rešenje usvojeno je u �lanu 33. ta�ka a) Konvencije UN o ugovorima o me�unarodnoj

prodaji robe.444 Odgovornost za materijalne nedostatke se ozna�ava kao garancija za � zi�ka svojstva

robe, odgovornost za mane robe itd. - uporedi: Kapor, V. i Cari�, S., op. cit., strana 117; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 409; Goldštajn, A., op. cit., strana 263.

445 Uporedi: Markovi�, L., op. cit., strana 464; Peri�, Ž., O ugovoru o prodaji i kupo-vini, NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1986, strana 378; Specijalni deo obligacionog (tražbenog) prava - o pojedinim ugovorima, po predavanjima, bez godine, strana 186;

446 Vidi: grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Savremena adminis-tracija, Beograd, 1980, tom I, strana 973.

447 Vidi: Radiši�, J., Garancija za trajan kvalitet i odgovornost za štetu od stvari sa nedostatkom, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1972, strana 39.

448 Iako se garancija za ispravno funkcionisanje robe ozna�ava kao ugovorna odgovornost, obaveza davanja garancije za odre�enu robu propisana je imperativnim zakonskim odredbama. Tako je �lan 40. Zakona o standardizaciji propisao bitne sastojke garantnog lista, kojim je snabdevena roba.

449 Peri�, Ž., op. cit.,. strana 204450 Vidi: �lan 771. ZOO; Kapor, V. i Cari�, S., Ugovori robnog prometa, Centar za privredni

konsalting, Novi Sad, 2000, str. 193;Velimirovi�, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, strana 163; Vasiljevi�, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1996, strana 464; Jankovec, I., op. cit., strana 449; Radoj�i�, S., Osnovi trgova�kog prava, Beograd, 1926, strana 173; Bartoš, M., Osnovi privatnog prava, bez godine, Beograd, str. 325.

451 Vidi: Vu�kovi�, M., Zastupništvo, odrednica u EIP, tom tre�i, strana 976; grupa au-tora, Komentar Zakon o obligacionim odnosima, Savremena administracija, tom drugi, 1995, strana 1279.

452 Sli�no rešenje usvojio je �lan 1731. IGZ: “Ugovor o komisionu je nalog koji ima za predmet kupovinu ili prodaju dobara za ra�un komitenta, a u ime komisionara (1705, 1706). Shodno tome je i istaknuto mišljenje da je komision jedna vrsta skrivenog zastu-

399NAPOMENE

panja - vidi: Bartoš, M., op. cit., strana 325.453 Šogorov, S., Samostalno istupanje komisionara u našem pravu, Pravo – teorija i prak-

sa, br. 4/84, strana 17.454 Antonijevi�, Z., op. cit., strana 302.455 Ibidem, strana 301; Velimirovi�; M., op. cit., strana 167; Jankovec, I., op. cit., strana

457.456 Pojam komisionara je na sli�an na�in ure�en u uporednom pravu. Tako je �lan 94.

FTZ odredio da je komisionar onaj koji istupa u sopstveno ime ili pod imenom nekog društva za ra�un komitenta - vidi potpunije:Yves Chaput, Code de commerce, Dalloz, Paris, 1997-98, str. 50. Prema odredbama �lana 425. ŠvZO komisionar u poslovima ku-povine i prodaje je ono lice koje se obavezuje da uz proviziju izvrši u svoje sopstveno ime, a za ra�un komitenta prodaju ili kupovinu pokretnih stvari ili hartija od vrednosti. GZRF de� niše komision u �lanu 990. stav 1, a IGZ u �lanu 1731.

457 Vidi: Kosovi�, M., Srpsko - italijanski komercijalno - pravni re�nik, Prosveta, Beograd, 1994, str. 28.

458 Vidi: Babi�, I., Komision delkredere, Pravni život broj 11/98, strana 623 - 634; Velimirovi�, M., op. cit., str. 167.

459 Vidi: Šogorov, S., Samostalno istupanje komisionara u našm pravu, Pravo - teorija i praksa, br. 4/84, str. 17.

460 Ovaj pravni odnos ŠvZO je regulisao u �l. 436, 437. i 438; IGZ u �lanu 1705, a NGZ u �lanu 383. FTZ ne reguliše samostalno istupanje komisionara.

461 Velimirovi�, M., op. cit., strana 170.462 �lan 772, a u vezi sa �lanom 751. stav 1. ZOO.463 Vitez, M., Obaveza komisionara da postupa po uputstvima komitenta, Pravni život, br.

11/95, strana 385.464 Vidi �lan 773. ZOO.465 Vitez, M., ibidem; Velimirovi�, M., op. cit., strana 171; Vasiljevi�, M., op. cit., strana

472; Jankovec, I., op. cit., strana 453; Kapor, V. i Cari�, S., Ugovori robnog prometa, Beograd, 1969, strana 199.

466 Vitez, M., ibidem.467 Kapor, V. i Cari�, S., op. cit., strana 200.468 Vidi �l. 481. i 482. ZOO.469 Vasiljevi�, M., op. cit., strana 473.470 Radoj�i�, S., op. cit., strana 179.471 Trajkovi�, M., Komision, odrednica u EIP, tom prvi, strana 752.472 Vasiljevi�, M., op. cit., strana 475.473 Radoj�i�, S., ibidem; Velimirovi�, M., op. cit, strana 177.474 Grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Savremena administracija,

1995, Beograd, tom drugi, strana 1313.475 Trajkovi�, M., op. cit., strana 754.476 Vidi �lan 981, a u vezi sa �lanom 786. ZOO.477 Vidi �l. 286 - 289. ZOO.478 Vidi: �lan 790. stav 1. ZOO; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 453; Cari�, S., Ugovor o trgov-

inskom zastupanju (agenturi) u našem pravu, Pravo - teorija i praksa, br. 1/98, strana 3; Jankovec, I., op. cit., strana 460; Velimirovi�, M., op. cit., strana 145; Veselinovi�, J., Pravna priroda ugovora o trgovinskom zastupanju, Pravo - teorija i praksa, br. 1/99, strana 27. Na sli�an na�in je ugovor o agenturi odredio �lan 418 a. stav 1. ŠvZO (“Agent je ono

400 PRIVREDNO PRAVO

lice koje preuzima obavezu da trajno posreduje pri zaklju�enju posla za jednog ili više vlastodavaca ili da u njihovo ime i za njihov ra�un zaklju�uje poslove, iako nije u njihovoj službi”) i �lan 76. TZKJ.

479 Vidi: Cari�, S., op. cit., strana 4; Grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosi-ma, tom drugi, Savremena administracija,, Beograd, 1995, strana 1320 i Veselinovi�, J., op. cit., strana 28; �lan 790. stav 1. ZOO.

480 Jankovec, I., op. cit., strana 461.481 Vidi: �urovi�, R., Me�unarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd,

1986, str. 271 - 273; Velimirovi�, M., op. cit., strana 150.482 Vidi: Vasiljevi�, M., op. cit., strana 455; �urovi�, R., op. cit., strana 272, Velimirovi�,

M., op. cit., strana 151, Cari�, S., op. cit., str. 6. i 7; Antonijevi�, A., op. cit., str. 294. i 295.

483 O vrstama naloga vidi na primer: Vasiljevi�, M., op. cit., strana 458; Velimirovi�, M., op. cit., strana 154.

484 Vidi: Velimirovi�, M., op. cit., str. 154. i 155.485 Velimirovi�, M., ibidem.486 Zastupnik, tako, može (u ime i za ra�un nalogodavca) zahtevati konstituisanje nekog

stvarnog sredstv obezbe�enja (hipoteke, zaloge) ili upotrebiti pravo zadržavanja na pokretnim stvarima saugovara�a koje se nalaze kod njega.

487 Vasiljevi�, M., op. cit., strana 460.488 Vidi �lan 799. stav 2. ZOO. Isto rešenje usvaja �lan 418. d stav 1. ŠvZO.489 Cari�, S., op. cit., strana 16; Jankovec, I., op. cit., strana 465.490 �lan 418. g stav 3. ŠvZO je propisao da, u odsustvu druga�ijeg sporazuma, pravo na

proviziju nastaje �im je posao punovažno zaklju�en sa klijentom. Paragraf 79. stav 1. TZKJ je, tako�e, odredio da trgova�kom zastupniku pripada provizija za svaki posao sklopljen njegovom delatnoš�u.

491 Vidi: Velimirovi�, M., op. cit., strana 160; Cari�, S., op. cit., strana 18.492 Jankovec, I., op. cit. str., 466; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 463.493 Vidi: Vasiljevi�, M., op. cit., strana 462; Jankovec, I., op. cit., strana 465.494 Blagojevi�, V., Ugovor i posao konsignacije, Institut za uporedno pravo, Beograd,

1976, str. od 33. do 43495 Cari�, S., Ugovor o uskladištenju, odrednica u Enciklopediji imovinskog prava i prava

udruženog rada, tom tre�i, NIU Službeni list SFRJ, 1978, Beograd, strana 579)496 Uporedi: Velimirovi�, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994, strana

463; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 493; Radoji�i�, S., op. cit., strana 353; Klajn - Tati�, V., Garancija projektanta i graditelja za solidnost gra�evine i njihova imovinska od-govornost, Institut društvenih nauka, Beograd, 1991, strana 56; Stoji�i�, R., Odgov-ornost izvo�a�a gra�evinskih radova za štetu koja je nastala neizvršenjem ugovora o gra�enju, NIO Službeni list SR BiH, Sarajevo, 1991, strana 56.

497 Pojedini pravni pisci u bitne elemente ugovora o gra�enju uvrštavaju pismenu formu tog ugovora - vidi: Vasiljevi�, M., op. cit., strana 494. Pod elementima ugovora smatraju delovi od kojih je on sa�injen bez obzira na formu (oblik u kome je ugovor izražen).

498 Naru�ilac može raskinuti ugovor ako bi se ugovorena cena radova morala znatno pove�ati - vidi �lan 638. ZOO.

499 Uzansa broj 9. ta�. 3. i 4. Posebnih uzansi o gra�enju je odredila: “ 3) pod radovima na gra�evinskim objektima razumijeva se izvo�enje gra�evinskih, montažnih, instalaterskih i završnih radova te ugra�ivanje ure�aja, postrojenja i opreme na novim i postoje�im objektima ili njihovim delovima; 4) gra�evinski objekti jesu: zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanali-

401NAPOMENE

zacije, putevi, železni�ke pruge, bunari i ostale gra�evine koje su zaokružena funkcionalna celina”.

500 Zbog toga se isti�e da se razgrani�enje izme�u ovih ugovora više svodi na kvantitativni teren - vidi Vasiljevi�, M., op. cit., strana 495.

501 Analogna primena �lana 601. ZOO.502 Vidi: Vilus, J., Ugovor o gra�enju, odrednica u EIP, tom tre�i, strana 538; Klajn - Tati�,

V., op. cit., strana 59; Velimirovi�, M., op. cit., strana 467.503 Vidi �lan 89. ZPI.504 Vidi �lan 67. ZOO.505 Vidi �l.113 - 120. ZPI.506 Uzansa 13. st. 1. i 2. Posebnih uzansi o gra�enju (“Službeni list SFRJ”, broj 18/77.507 Vidi uzansu broj 19. Posebnih uzansi o gra�enju.508 Vidi: Klajn - Tati�, V., ibidem, strana 90. Prema uzansi 50. Posebnih uzansi o gra�enju

ustupanje radova tre�em licu nema uticaja na pravne odnose i me�usobna prava i obaveze naru�ioca i izvo�a�a.

509 Vidi: Velimirovi�, M., op. cit., strana 472; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 499; Jankovec, I., op. cit., strana 417.

510 Potpunije o visini ugovorne kazne vidi uzanse br. od 52. do 57. Posebnih uzansi o gra�enju.

511 Vidi: grupa autora, op. cit., strana 109.512 Uzansa broj 8. Posebnih uzansi o gra�enju.513 Vidi �l. od 121 - 124. ZPI.514 Latinska re� “solidus” zna�i ceo, �vrst, jedar, tvrd - vidi: �or�evi�, J., Latinsko - srpski

re�nik, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997 (reprint knjige iz 1886), strana 1398.

515 O pojmu objekta vidi �lan 2. ta�ka 11. ZPI i uzansu broj 9. ta�ka 4. Posebnih uzansi o gra�enju.

516 Klajn - Tati�, V., op. cit., strana 96.517 Vidi: grupa autora, op. cit., strana 122.518 Vidi: uzanse br. 90. i 91. Posebnih uzansi o gra�enju; Vrhovšek, M. i Kozar, V., Prava

naru�ioca u slu�aju nedostatka gra�evine, Pravo - teorija i praksa, broj 3/1998, str. 25 - 29.

519 Vasiljevi�, M., op. cit., strana 511.520 Cari�, S., komentar �lana 877. u Komentaru Zakona o obligacionim odnosima, Savre-

mena admnistracija, Beograd, 1995, tom drugi, strana 1374.521 Velimirovi�, M., op. cit., strana 221.522 Osiguranje robe (pošiljke) razlikuje se od osiguranja špedicije (tj. osiguranju od od-

govornosti špeditera prema nalogodavcu na osnovu ugovora o špediciji) i osiguranja prevoznog sredstva kao i obaveznog osiguranja od odgovornosti za štetu pri�injenu tre�im licima - vidi: Vasiljevi�, M., op. cit., strana 557; Cari�, S., op. cit., strana 1386.

523 Vidi: Vasiljevi�, M., ibidem; Velimirovi�, M., op. cit., strana 233; Jankovec, I., op. cit., strana 478.

524 Vidi: Cari�, S., op. cit., strana 1388; Velimirovi�, M., ibidem.525 Vidi: Cari�, S., op. cit., strana 1392.526 Špediter kod zbirne špedicije sakuplja ve�i broj pošiljki razli�itih nalogodavaca prema

prevoznim pravcima, tako da ve�i broj pošiljki predaje prevoziocu sa ciljem prevoza u odre�enom pravcu - vidi: Cari�, S., op. cit., strana 1395.

402 PRIVREDNO PRAVO

527 Vidi: Vasiljevi�, M., op. cit., strana 558.528 Vidi: �lan 31. stav 1. ZUPŽ; �lan 648. stav 1.; Velimirovi�, M., op. cit. strana 286;

Vasiljevi�, M., op. cit., strana 597; Jankovec, I., op. cit., strana 441. O me�unarodnom železni�kom prevozu vidi: Etinski, R., Osnovni izvori me�unarodnog saobra�ajnog prava, Pravni fakultet Novi sad, Novi Sad, 1991, strana 31, 32. i str. 129 - 135.

529 Vidi: Etinski, R., op. cit., str. 129 - 135.530 Vidi �lan 31. stav 2. ZUPŽ.531 Kapor, V. i Cari�, S., Ugovori robnog prometa, Finansijski studio, Beograd, 1969, strana

294.532 Jankovec, I., ibidem; Vlimirovi�, M., op. cit., strana 296.533 Vidi �lan 63. ZUPŽ.534 U slu�ajevima odre�enim �lanom 66. ZUPŽ prevozilac je ovlaš�en da stvar proda

(umesto da je preda).535 Vidi: Cari�, S., Prava železni�kog prevozioca iz ugovora o železni�kom prevozu robe,

Pravo - teorija i praksa broj 12/1999, strana 15.536 Prema odredbama �lana 648. stav 2. ZOO kao prevozilac, u smislu tog zakona, smatra

se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz uz naknadu.

537 Vidi �lan 4. ZUPDS.538 Konvenciju je rati� kovala Jugoslavija (“Službeni lisr FNRJ” - dodatak, broj 13/57).539 Konvenciju je ratifkovala Jugoslavija (“Službeni list FNRJ” - Me�unarodni ugovori,

broj 11/58).540 O pojmu ošte�enja ili gubitka stvari vidi potpunije izlaganje u Ugovoro u prevozu stvari

železnicom, Ugovorna odgovornost prevozioca.541 U pravnoj literaturi se isti�e i mišljenje da je prevozilac odgovara za štetu po principu

subjektivne odgovornosti - vidi: Velimirovi�, M., op. cit., strana 333.542 Prevozilac se ne može osloboditi odgovornosti za štetu ako ako pri prevozu otvorenim

ili nepokrivenim vozilom do�e do gubitka cele pošiljke ili do neuobi�ajeno velikog gubitka stvari - vidi �lan 92. ZUPD.

543 Objavljena kao prilog knjizi Pejovi�a, P., Prevozne isprave u pomorskoj plovidbi, Cetinje, 1992.

544 Vidi npr.: Pejovi�, �., op. cit, str. 225, Velimirovi�, M., Ugovor o kombinovanom i multi-modalnom prevozu, Pravni život, br. 9-10/94, Zbornik radova Pravda i postoje�e pravo, str. 1262.

545 Vidi: Velimirovi�, V., Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Sineks, Beograd, 1996, strana 61; Cari�, S., Hartije od vrednosti u jugoslovenskom pozitivnom pravu, Pravo i privreda, br. 1-2/96, strana 21; Vasiljevi�, M., Poslovno pravo, Savremena adminis-tracija, Beograd, 1997, strana 747; Jankovec, I., Privredno pravo, Službeni pregled, Beograd, 1996, strana 563; Frimerman, A., op. cit., strana 189.

546 �lan 234. ZOO je propisao: “Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imao-cu”.

547 Jankovec, I., ibidem.; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 748.548 ”Službeni list SRJ”, broj 65/2002.549 ”Službeni list FNRJ”, br. 105/46; “Službeni list SFRJ”, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i

“Službeni list SRJ”, br. 46/96.550 ”Službeni list FNRJ”, broj 104/46; “Službeni list FNRJ”, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i

403NAPOMENE

“Službeni list SRJ”, broj 46/96.551 “Službeni list SRJ”, br. 12/98 i 15/98552 “Službeni list SRJ”, br. 12/98, 44/99, 74/99, 73/2000553 “Službeni list SRJ”, broj 26/95.554 Jankovec, I., op. cit., strana 564.555 �lan 239. stav 1. ZOO je propisao: “Potraživanje iz hartije od vrednosti vezano je za

samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu”.556 Ttrenutak nastanka obaveze iz hartije od vrednosti zna�ajan je za praksu, zbog toga što

se izme�u poverioca i dužnika i pre izdavanja hartije od vrednosti zasniva neki pravni odnos - vidi: dr Ivica Jankovec, op. cit., strana 569.

557 Vidi: Radoj�i�, S., Osnovi trgova�kog prava, Beograd, 1922, strana 228.558 Ibidem, str. 570, 571.559 Velimirovi�, M., op. cit., strana 65.560 ZOO je hartije od vrednosti uvrstio u Odeljak 5. pod naslovom: “Javno obe�anje na-

grade”.561 Velimirovi�, M., op. cit., strana 66.562 Komentar Zakona o obligacionim odnosima (redaktori: Blagojevi�, B., i Krulj, V.),

knjiga I, Savremena administracija, Beograd, 1980, strana 237.563 Vidi: Velimirovi�, M., op. cit., strana 69; Cari�, S., op. cit., strana 28.564 Pored ovih mogu biti izdate alternativne i mešovite hartije od vrednosti - vidi: Vasiljevi�,

M., op. cit., strana 755.565 Vidi: Velimirovi�, M., op. cit., strana 71.566 Velimirovi�, M., op. cit., str. 70. i 71; Vasiljevi�, M, op. cit., strana 754; Cari�, S.,

op.cit., strana 28.567 Antonijevi�, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, strana

436; Jankovec, I., op. cit., strana 573; Cari�, S., op. cit., strana 29. U pravnoj nauci su istaknute i druk�ije podele hartija od vrednosti - vidi: Vasiljevi�, M., op. cit., str. 753 - 755; Jankovec, I., op. cit., str. 571 - 574; Velimirovi�, M., op. cit., str. 69 -72.

568 Latinski: recta (od rectus), prekim putem, upravo. Vidi: �or�evi�, J., Latinsko - srpski re�nik, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997 (reprint iz 1886. godine), strana 1256.

569 Italijanska re� “in dorso”, “indosso” zna�i na pole�ini - vidi: Kukole�a, S., op. cit., tom 1, strana 476.

570 Vidi: Grupa autora, Narodna enciklopedija, srpsko - hrvatsko- slovena�ka, II knji-ga, Bibliografski zavod d.d., Zagreb, 1928, strana 732; Bartoš, M., Antonijevi�, Z., Jovanovi�, V., Meni�no i �ekovno pravo, Nau�na knjiga, Beograd, 1953, strana 3; Velimirovi�, M., op. cit., strana 87; Jankovec, I., op. cit., strana 587.

571 Vidi: Nestorovi�, �., Meni�no pravo u teoriji i sudskoj praksi, Štamparija “Dositej Obradovi�”, Beograd, 1909, strana 1. Podatke o izvoru za Ciceronovo pismo vidi u fus-noti 1, na istoj strani. Uporedi: Bartoš, M., Antonijevi�, Z. i Jovanovi�, V., op. cit., stra-na 3. Vidi, na primer, �lan 112. Hamurabijevog zakonika - Viši�, M., Zakonici drevne Mesopotamije, Svjetlost, Sarajevo, strana 112.

572 Vidi: Radoj�i�, S., op. cit., strana 236; Bartoš, M., Antonijevi�, Z. i Jovanovi�, V., op. cit., strana 4. Suprotno tome, isti�e se da je meni�ni saobra�aj po�eo u vreme krstaških ratova (1096 - 1248) - Nestorovi�, �., op. cit., strana 3.

573 Jire�ek, K., Istorija Srba, tre�a sveska, prvi deo, Beograd, Izdava�ka knjižarnica Gece Kona, Beograd, 1923, strana 243.

404 PRIVREDNO PRAVO

574 Grupa autora, Ilustrovana Enciklopedija, Istorija, knjiga 1 (originalno izdanje: The Joi of Knowledge History and Culture I, Mitchell Beazlei Encyclopaedias Limited 1977) Vuk Karadži�, Beogrtad, strana 244.

575 S ciljem da se izbegne crkvena zabrana o zelenašenju menica je morala da sadrži uputstvo pri-maocu u nekoj drugoj zemlji da uplatu ozna�enom licu obavi u drugoj valuti - ibidem, strana 245.

576 Veljkovi�, S., Objašnjenje trgova�kog zakonika za Knjažestvo Srbiju, sveska druga, Državna štamparija, Beograd, 1866, strana 282; Bartoš, M., Antonijevi�, Z. i Jovanovi�, V., op. cit., str. 4. i 5; Radoj�i�, S., op. cit., str. 236 i 237.

577 Grupa autora, ibidem.578 U literaturi se pominje �uvena Amsterdanska menja�nica (osnovana 1609. godine) pod

opštinskom upravom, koja je primala uloge u gotovom novcu od preko 300 orina, trans-ferisla novac sa ra�una na ra�un klijenata, trgovala zlatnim i srebrnim polugama i rukova-la menicama od preko 600 orina - vidi: grupa autora, Ilustrovana enciklopedija, ibidem, strana 245.

579 Vidi: Radoj�i�, S., op. cit., strana 241.580 Uporedi: Antonijevi�, Z., Hartije od vrednosti, odrednica u EIP, tom I, Službeni list SFRJ,

Beograd, 1978, strana 587; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 769; Velimirovi�, M., op. cit., strana 92.

581 “Službeni list FNRJ”, broj 104/46, “Službeni list SFRJ”, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i “Službeni list SRJ”, broj 46/96.

582 Radoj�i�, S., op. cit., strana 232; Bartoš, M., Antonijevi�, Z. i Jovanovi�, V., op. cit., strana 9.

583 Vidi: Bartoš, M., Antonijevi�, Z. i Jovanovi�, V., op. cit., strana 9.584 Vidi, na primer: R. R. Pennington, A. H. Hudson, Commercial Baking Law, Macdonald

and Evans, LTD, London, 1978, str. 71. i 72; Lowe, R., Commercial Law, Sweet and Maxwell, London, 1973, str. 310 - 312.

585 Lowe, R., op. cit., str. 313 - 316; Jankovec, I., op. cit., strana 593.586 Vidi �lan 1. ZOM.587 Vidi Odluku o jedinstvenom meni�nom blanketu (“Službeni list SRJ”, broj 29/94).588 Vidi �lan 92. stav 2. Zakona o menici i �lan 203. Zakona o vanparni�nom postupku

(“Službeni glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88).589 Vidi: �or�evi�, J., op. cit., strana 1529.590 Bartoš, M., Antonijevi�, Z. i Jovanovi�, V., op. cit., strana 73.591 Vidi: Jankovec, I., Meni�no pokri�e, Pravo i privreda, br. 7-8/95, str. 19 - 23.592 Izraz “blanko” nastao je od italijanse re�i “bianco” - belo. Sli�no tome francuska re�

“blanc” tako�e zna�i beo, �ist, otvoren. 593 Jankovec, I., Privredno pravo, JP Službeni list SRJ, Beograd, 1999, strana 694.594 Izraz “indosament” nastao je od italijanske re�i in dorso, indosso, na pole�ini. 595 Bartoš, M., Antonijevi�, Z. i Jovanovi�, V., op. cit., strana 84.596 Izraz aval je nastao od francuske re�i “aval” koja ozna�ava meni�no jemstvo,

podržku.597 Za to vreme �e trasat posti�i dogovor sa trasantom oko pokri�a - vidi: Velimirovi�, M.,

op. cit., strana 121.598 Vidi: Maslakovi�, D., Menica u spoljnoj trgovini i unutrašnjem prometu, Srboštampa,

Beograd, 1985, strana 94.599 U pravnoj nauci se kao protest ozna�ava i isprava o protestu - vidi: Bartoš, M.,

405NAPOMENE

Antonijevi�, Z. i Jovanovi�, V., op. cit., strana 118.600 Saveznim propisom može se predvideti da se protest podiže i kod preduze�a PTT

saobra�aja. 601 Uporedi: Bartoš, M., Antonijevi�, Z. i Jovanovi�, Z., op. cit., strana 187; Krulj, V.,

Instrumenti pla�anja u savremenom prometu (virman, �ek, kompenzacija), Institut za uporedno pravo, Beograd, 1975, strana 49; Jankovi�, D., Komentar meni�nog zakona i Zakona o �eku, Izdava�ka knjižarnica Gece Kona,, Beograd, 1930, strana 141; �urovi�, R., Me�unarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1986, strana 397; Robert Lowe, op. cit., strana 363; R. R. Pennington, A. H. Hudson, op. cit., str. 81; �lan 104. stav 2. ta�ka b) Jednoobraznog trgova�kog zakonika SAD iz 1962.

602 Vidi, na primer: Benson, M., Englesko - srpskohrvatski re�nik, Prosveta, Beograd, 1980, strana 111.

603 U pravnoj literaturi se isti�e da su prvi propisi o �eku doneti u Holandiji 1776. godine - vidi Jankovec, I., op. cit., strana 722. i literaturu. Uporedi: Krulj, V., op. cit., strana 50; Vasiljevi�, M., op. cit., strana 823.

604 “Službeni list FNRJ”, broj 104/46, “Službeni list SFRJ”, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i “Službeni list SRJ”, broj 46/96).

605 Anglosaksonske zemlje ne zahtevaju unošenje re�i �ek u �ekovnu ispravu - vidi: Krulj, V., op. cit., strana 55; Velimirovi�, M., op. cit., strana 162.

606 Izraz “legitimacioni”poti�e od lat. re�i legitimus - valjan, zakonit, pristojan.607 Shodna primena �lana 242. st. 1. ZOO.608 Shodna primena �lana 253. st. 3. ZOO.

Documents

US - Privredno Pravo