US - Savremeno Berzansko i Elektronsko Poslovanje

SAVREMENO BERZANSKO I ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Milorad UnkoviMilan Milosavljevi

Nemanja Stanii

SAVREMENOBERZANSKO I

ELEKTRONSKOPOSLOVANJE

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Milorad UnkoviMilan Milosavljevi

Nemanja Stanii

SAVREMENO BERZANSKO I

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Beograd, 2010.

SAVREMENO BERZANSKO I ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Autori:Prof. dr Milorad UnkoviProf. dr Milan MilosavljeviDoc. dr Nemanja Stanii

Recenzenti:Prof. dr Milovan StaniiProf. dr Branko Kovaevi

Izdava:Univerzitet SingidunumBeograd, Danijelova 32www.singidunum.ac.rs

Za izdavaa:Prof. dr Milovan Stanii

Tehniki urednik:Novak Njegu

Dizajn korica:Aleksandar Mihajlovi

Tira:500 primeraka

tampa:Mladost GrupLoznica

ISBN 978-87-7912-307-7

Copyright: 2010 Univerzitet SingidunumIzdava zadrava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.

IIIPredgovor

PREDGOVOR

Knjiga predstavlja osnovnu literaturu na Master studijama Univerziteta Singi-dunum na predmetima Elektronska trgovina i robne berze i Elektronsko poslovanje. Sastavljena je iz dva dela. Prvi deo obrauje savremeno berzansko poslovanje, a drugi deo savremeno elektronsko poslovanje. Oba dela su sutinski povezana u jedinstvenu celinu. U konstruktivnoj i prijateljskoj saradnji knjigu su napisali prof. dr Milorad Unkovi, redovni profesor Univerziteta Singidunum, prof. dr Milan Milosavljevi, redovni profesor Univerziteta Singidunum i doc. dr Nemanja Stanii docent na Univerzitetu Singidunum. Prvi deo napisali su Milorad Unkovi i Nemanja Stanii, s tim da je Milorad Unkovi napisao glave 1, 2, 3, 5, 6, 7, i 8, a Nemanja Stanii glave 4 i 9. Prof. dr Milan Milosavljevi napisao je drugi deo knjige u celini tj. poglavlja 10, 11, 12, 13, i 14.

Knjiga je pisana na bazi savremene teorijske misli i savremene prakse tako da moe posluiti ne samo kao udbenik na master studijama Univerziteta Singidu-num, nego i u praktinom radu svima onima koji se bave ovim veoma aktuelnim oblastima tj. savremenim berzanskim i elektronskim poslovanjem. Autori se zahvaljuju prof. dr Milovanu Staniiu, rektoru Univerziteta Singidunum i prof. dr Slobodanu Unkoviu, emeritusu, direktoru Departmana za posledipolomske studije Univerziteta Singidunum to su uveli i razvili kvalitetan master studijski program na Univerzitetu Singidunum i u taj program uvrstili pomenute predmete. Posebno se zahvaljuju recenzentima ove knjige prof. dr Milovanu Staniiu i prof. dr Branku Kovaeviu na korisnim sugestijama u radu. Ostajemo zahvalni svim argumentovanim kritiarima ije emo primedbe ugraditi u sledeem izdanju ove knjige.

Beograd, novembar 2010. godine Autori

SADRAJ

VSadraj

SADRAJ

Predgovor III

I - DEO SAVREMENO BERZANSKO POSLOVANJE

Glava 1 - Pojam i karakteristike berzi kao trita 31. Karakteristike berzi 32. Nastanak i razvoj berzi 63. Vrste berzi 84. Funkcije berzi 125. Berzanski indeksi 17 Literatura 21

Glava 2 - Subjekti - uesnici berzanskog polsovanja 231. Osnovne karakteristike subjekata 232. Brokeri i dileri 243. Banke kao berzanski subjekti 254. Institucionalni investiori na berzi 315. Investicioni fondovi 32 Literatura 36

Glava 3 - Berzanske robe 371. Berzanske robe - materijalna dobra i usluge 382. Obveznice 42 2.1 Znaaj kamatne stope za obveznice 44 2.2 Vrste prinosa na obveznice 46 2.3 Hipotekarne obveznice 48

VI Savremeno berzansko i elektronsko poslovanje

2.4 Osnove procenjivanja obveznica 50 2.4.1 Model sadanje vrednosti 50 2.4.2 Model prihoda 52 2.5 Kalkulacija prihoda obveznica 523. Akcije 554. Novac kao berzanska roba 59 Literatura 61

Glava 4 - Motivi investiranja na berzi 63 4.1 Zarada na razlici u ceni 63 4.2 Plasiranje vikova i popuna manjkova 74 4.3 Umanjenje ili izbegavanje rizika 75 Literatura 77

Glava 5 - Berzanski poslovi 791. Pojam berzanskih poslova 792. Karakteristike berzanskih poslova 793. Vrste berzanskih poslova 80 3.1. Kriterijumi za podelu berzanskih poslova 80 3.2 Promptni poslovi 82 3.3 Terminski poslovi 83 3.3.1 Forvard poslovi 83 3.3.2 Fjuers poslovi 85 3.3.3 Opcije 88 3.4 Svop poslovi 95 3.4.1 Svop kamatnih stopa 96 3.4.2 Valutni svop 96 Literatura 97

Glava 6 - Tehnologija rada na berzi 99 6.1 Registracija berzanskog materijala (listing) 99 6.1.1 Uslovi za registraciju (listing) berzanskog materijala 99 6.1.2 Centralni registar 101 6.1.3 Vanberzansko trite 102 6.2 Kotiranje berzanskog materijala (trgovanje) 105 6.2.1 Berzanski nalog 105 6.2.1.1 Vrste berzanskoh naloga 106 6.2.2 Berzanska cena (berzanski kurs) 107 6.2.2.1 Metodi kotiranja odnosno utvrivanja cene 108 6.2.3 Tehnike - naini kotiranja 108 6.2.4 Zakljuivajne berzanskih poslova 110 6.3 Kliring i saldiranje 111

VIISadraj

6.4 Berzansko izvetavanje i kontrola 115 6.4.1 Berzansko izvetavanje 115 6.4.2 Kontrola berzanskog poslovanja 118 Literatura 120

Glava 7 - Najznaajnije robne berze na svetu 121 7.1. Berze u SAD i drugim razvijenim zemljama 121 7.1.1 Njujorka berza (NYSE) 121 7.1.2 Amerika berza (AMEX) 124 7.1.3 Njujorka robna berza - Commodity Exchange COMEX i druge robne berze 124 7.1.4 ikaka berza - Chicago Board of Trade CBOT i druge berze u ikagu 125 7.1.5 Regionalne i lokalne berze u SAD 127 7.1.6 NASDAQ - globalna trgovaka mrea 128 7.1.7 Berze u Kanadi, Meksiku i Junoj Americi 129 7.1.8 Berze u Velikoj Britaniji 130 7.1.9 Berze u Nemakoj, Austriji, vajcarskoj i Holandiji 132 7.1.10 Berze u Francuskoj, paniji i Italiji 134 7.1.11 Berze u Japanu 135 7.1.12 Hongkongka berza (Hong Kong Stock Exchange) 136 7.1.13 Australijska berza 137 7.2 Berze nekih zemalja u tranziciji i zemalja u razvoju 137 Literatura 138

Glava 8 - Berze u Srbiji 139 8.1. Beogradska berza 139 8.1.1 Istorijat 139 8.1.2 Osnivanje berze 141 8.1.3 Organi beogradske berze 141 8.1.4 Delatnosti Beogradske berze 143 8.1.5 Akcionari berze 144 8.1.6 Meunarodna saradnja 146 8.1.7 Kriza berze 147 8.2 Produktna berza ad Novi Sad 148 Literatura 152

Glava 9 - Uticaj finansijskih kriza na poslovanje berzi 153 9.1 Velika ekonomska kriza 1929-1939. godine 154 9.2. Finansijske krize sa kraja XX veka 156 9.3 Najnovija finansijska kriza iz 2007. godine 157 Literaura 171

VIII Savremeno berzansko i elektronsko poslovanje

II - DEO SAVREMENO ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Glava 10 - Osnove elektronske trgovine 175 10.1. Uvod 175 10.2 Osnovna svojstva e-tgovine 177 10.2.1 Sveprisutnost 178 10.2.2 Globalni zahvat 178 10.2.3 Univerzalni standard 179 10.2.4 Informaciono bogatstvo 179 10.2.5 Interaktivnost 180 10.2.6 Informaciona gustina 180 10.2.7 Personalizacija-kastomizacija 180 10.3. Vrste elektronske tgovine 182 10.3.1 B2C (Business to Consumer) e-trgovina 182 10.3.2 B2B (Business to business) e- trgovina 182 10.3.3 C2C (Consumer to Consumer) e- trgovina 183 10.3.4 P2P (Peer to Peer) tehnologija 183 10.3.5 M-trgovina 183 10.4 Rast interneta i www servisa 183 10.5 Struktura povezanosti web-a 186 10.6. Poreklo i rast e-trgovine 188 10.7 Mogua ogranienja rasta B2C e-trgovine 190 10.8 E-trgovina I 191 10.9 E-trgovina II 194 10.10 Naune discipline koje se bave e-trgovinom 196 10.10.1 Tehniki pristup 196 10.10.2 Bihevioristiki pristup 197 Literatura 197

Glava 11 - Platni sistemi u e-trgovini 199 11.1 Uvod 199 11.2 Platni sistemi 200 11.3 Pregled postojeih platnih sistema u e-trgovini 205 11.4 Transakcije kreditnim karticama u e-trgovini 206 11.5 SET: bezbedan protokol za elektronske transakcije 208 11.6 Digitalni platni sistemi u B2C domenu e-trgovine 209 11.6.1 Digitalni novanici 209 11.6.2 Digitalna gotovina 213 11.6.3 Onlajn sistemi akumuriranih vrednosti 216 11.6.4 Digitalni platni sistemi akumuliranih bilansa 219

IXSadraj

11.6.5 Digitalni platni sistemi preko kreditnih kartica 220 11.6.6 Digitalni ekovni platni sistemi 222 11.6.7 Digitalni platni sistemi i bezini internet 224 11.7 B2B platni sistemi 224 11.7.1 Elektronsko prezentovanje i plaanje rauna 226 11.72 Vrste EBPP sistema 227 Literatura 228

Glava 12 - Bezbednost elektronske trgovine 229 12.1. Uopte o bezbednosti 229 12.2 Bezbedonosni servisi 233 12.3 Kriptoloke tehnike i vrste algoritama 235 12.3.1 Simetrini sistemi 235 12.3.2 Asimetrini ifarski sistemi 249 12.3.3 Hash funkcije 254 12.3.4 Digitalni potpis 254 Literatura 258

Glava 13 - Bezbednost na webu 261 13.1. Uvod 261 13.2 Bezbednost na strani klijenta 261 13.2.1 Pretraivai (browsers) 261 13.2.2 Java 265 13.2.3 ActiveX 268 13.3 Bezbednost na strani servera 269 13.3.1 Osetljive take 269 13.3.2 Unix Web serveri 272 13.3.3 Windows NT serveri 274 13.3.4 Kontrola pristupa 278 13.4 Secure Socet Layer (SSL) 281 Literatura 285

Glava 14 - Ustanove za sertifikaciju i digialni sertifikati 287 14.1 Potreba za ustanovama za sertifikaciju 287 14.2 Elementi digitalnog sertifikata 287 14.3 Politike sertifikacije 287 14.4 Digitalni sertifikati javnih kljueva 289 14.4.1 X.509 289 14.4.2 Rubrike i sadraj sertifikata 289 14.4.3 Ekstenzije (X.509v3) 290 14.5 Opoziv sertifikata 292

X Savremeno berzansko i elektronsko poslovanje

14.6 Neporecivost 293 14.6.1 Pojam 293 14.6.2 Mehanizmi 295 14.6.3 Nain funkcionisanja 296 14.7 Tree strane od poverenja (TTP) 300 14.8 Tradicionaalne bankarske aplikacije 301 14.8.1 ISO 8730 301 14.8.2 Swift 302 14.8.3 ETEBAC 5 302 14.9 Electronic data interchange (EDI) 303 14.10 Sistemi za elektronsko plaanje 305 14.10.1 Elektronski novac 305 14.10.2 Kreditne kartice 308 14.10.3 Mikro plaanja 311 Literatura 312

I - DEO

SAVREMENO BERZANSKO POSLOVANJE

3Pojam i karakteristike berzi kao trita

1. KARAKTERISTIKE

BERZI

Trite u najirem smislu predstavlja organizovano mesto na kome se susreu po-nuda i tranja robe, pri emu dolazi do formi-ranja cene. Trite, normalno podrazumeva i plaanje, koje se nlazi na strani tranje. Time je novac postao sastavni deo trita, a svet-ski novac uslov nastanka i razvoja svetskog trita. Trina privreda je i nastala poja-vom novca kao specifine robe. Finansijsko trite podrazumeva sve institucije i postupke pomou kojih se kupci i prodavci povezuju da bi naplatili potraivanja, razmenili novac ili plasirali novanu aktivu, bez obzira na poreklo robe, usluga, novanih sredstava i kapitala. Trite omoguava usmeravanje vikova tamo gde se mogu najbolje plasirati i popunu manjkova sa mesta gde se njihove potrebe mogu najbolje zadovoljiti.

Materijalno bogastvo jednog drutva u stvari odreuje proizvodni kapacitet njegove privrede, odnosno roba i usluga koje njegovi lanovi mogu da proizvedu. Ovi kapaciteti zavise od materijalih sredstava: zemlje, obje-kata, maina i znanja koji mogu da se koriste za proizvodnju robe i usluga.

Nasuprot takvim materialnim sredstvi-ma stoji finansijska aktiva, putem akcija i obaveznica. Ovakve hartije od vrednosti nisu

nita vie od lista papira, to je verovatnije, padatak unet u kmpjuter, i ne doprinose direktno proizvodnom kapacitetu privrede. Umesto toga, finansijska aktiva predstavlja sredstvo pomou kojih pojedinci i u dobro razvijenim privredama polau pravo na ma-terijalnu aktivu. Finansijska aktiva se odnosi na potraivanja prihoda stvorenih materija-lnim sredstvima (ili potraivanjima dravnih prihoda). Ako ne moete da budete vlasnik fabrike automobila (materijalna aktiva), ipak moete da kupite akcije kompanije General Motors ili Toyota (finansijska aktiva), i na taj nain dobijete deo prihoda stvorenog proizvodnjom automobila.

Dok materijalna sredstva stvaraju neto prihod u privredi, finansijska aktiva jedno-stavno odreuje raspodelu prihoda ili bo-gastva meu investitorima. Pojedinci mogu izabrati da li e svoje bogastvo potroiti danas ili e ulagati za budunost. Ako se odlue za investiranje, oni svoje bogaastvo mogu uloiti u finansijsku aktivu kupujui razliite hartije od vrednosti. Kad investitori kupuju hartije od vrednosti kompanije, kompanije tako kupljen novac koriste za kupovinu materi-jalnih sredstava, kao to su fabrike, oprema, tehnologija ili zalihe. Dakle, prinos od hartiaja od vrednosti proizlazi iz prihoda stvorenog materialnim sredstvima koja su finansirana izdavanjem hartija od vrednosti. (Zvi Bodie/Alex Kane/Alan J.Markus, 2009, str 4).

GLAVA 1POJAM I KARAKTERISTIKE

BERZI KAO TRITA

4 Savremeno berzansko i elektronsko poslovanje

Berza je defiinisana kao: organizacija, udruenje, ili grupa ljudi, koji ine, odravaju ili organizuju mesto trgovanja ili opremu za spajanje kupaca i prodavaca hartija od vrednosti i drugih berzanskih materijala.

Trgovci su razvili itav niz trinih insti-tucija koje predstavljaju standardna mesta okupljanja: pijace, sajmove, aukcije, malopro-dajne i velikoprodajne objekte i naravno berze. Najvei stepen standardizacije doivele su berze. Danas berza predstavlja najefikasniju trinu instituciju koja omoguuje brzu kupo-prodaju razliitih vrsta berzanskih materijala u relativno kratkom vremenskom roku.

Robe se prodaju u sloenom sistemu kanala marketinga, a samo standardizovane robe se kupuju i prodaju preko berze. Banke odobravaju razliite kredite i te operacije spadaju u finansijsko trite, a ne i u ber-zanske aktivnbosti. Preko berze se plasira i nabavlja novac, devize i kapital samo putem kupovine i prodaje hartija od vrednosti. Masa usluga zakljuuje se na tritu, a preko berze se plasiraju samo usluge brodskog i usluge avio prevoza. Berza je, dakle, samo deo trito, potpuno specifino trite.

Kada govorimo o organizacionoj struk-turi berzanskih trita ona mogu biti orga-nizovana na dva naina: jedan od njih su berze, na kojima se sreu kupci i prodavci berzanskog materijala (ili njihovi agenti i posrednici) kako bi obavili trgovinu.

Drugi oblik je vanberzansko trite, koje se jo naziva i OTC (Over the counter) market, to bi u bukvalnom prevodu znailo: preko altera. Ovo trite je manje formalizovano i manje rigorozno u odnosu na oficijelno berzansko trite, ali je ujedno i veoma konkurentno. Kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih berzanskih materijala

na njemu se obavlja kroz direktne pregovore, aukciju ili elektronsko uparivanje naloga.

Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko drutvo ili drutvo sa ogra-nienom odgovornou koje obavlja de-latnost organizovane prodaje razliitih berzanskih materijala. Berza je defiinisana kao: organizacija, udruenje, ili grupa ljudi, koji ine, odravaju ili organizuju mesto trgovanja ili opremu za spajanje kupaca i prodavaca hartija od vrednosti i drugih berzanskih materijala. (Zoran Jeremi, 2006., str. 37)

Berza predstavlja organizovani pros-tor na kome se obavlja kupovina i pordaja odreene vrste robe. U institucionalnom smislu rei to je poslovni prostor, odnosno poslovni objakat u okviru koga se trguje ber-zanskim materijalima. Berza ne moe trgovati sama sa sobom, nego obezbeuje uslove da bi drugi mogli kvalitetno i sigurno trgovati. S obzirom na specifinost organizacije i naina poslovanja na berzi, berza kao nerazdvojni deo trita i trine privrede uopte, predstav-lja jedan izuzetno vaan segment, od ijeg po-slovanja i uspenosti zavisi i uspenost drugih trita, odnosno trine privrede odreene zemlje i svetske privrede u celini. Zbog toga berzu i smatraju najznaajnijom trinom institucijom. (M. Unkovi, B. Staki, 2009.)

Ukoliko je trgovanje organizovano tako da se obavlja:na tano odreenom mestu, izmeu ovlaenih berzanskih trgo-

vaca,


Berza je defiinisana kao: organizacija, udruenje, ili grupa ljudi, koji ine, odravaju ili organizuju mesto trgovanja ili opremu za spajanje kupaca i prodavaca hartija od vrednosti i drugih berzanskih materijala.

sa standardnom robom, u tano odreeno vreme i po strogo definisanim pravilima trgo-

vanja, takvo trite se naziva berzom, a trgovina koja se na njoj obavlja-berzanskom trgovinom. Sva ostala trgovina koja se obavlja van berze se naziva vanberzanskom trgovinom.Berza predstavlja tano odreeno mesto

trgovanja. Tano odreeno mesto ve-kovima je krasilo poslovanje berzi, a ako se vide zgrade gde su berze organizovane to su, najee, arhitektonska remek dela. Sa uvoenjem elektronske trgovine mesto je izgubilo znaaj u definiciji berze, mada je adresa berze ostala znaajan simbol njenog funkcionisanja.

Berze predstavljaju organizovano trgo-vanje gde se trgovina obavlja izmeu ovlaenih berzanskih trgovaca, zastu-pnika prodavaca i kupaca koji obavljaju kupoprodajni proces. Njihova osnovna funkcija je da obezbeuju kontinuirano trite (continuous market) tj. mogunost da se robe kupuju i prodaju po cenama koje se formiraju na bazi realne ponude i tranje i koje se malo razlikuju od pre-thodno sklopljenih cena.

Standardizovana roba je znaajna kara-kteristika berze. Na berzu ne mogu ii robe sumljivog kvalitete nego samo prvokla-sne robe: zlato, platina i drugi plemeniti metali, obojeni metali, proizvodi crne metalurgije, itarice, nafta i derivati, kafa, eer, kauuk, aj i sl, usluge vazdunog

i pomorskog saobraaja kojima se trguje na robnim berzama, te novac, devize i hartije od vrednosti kojima se trguje na finansijskim berzama. Preko derivira-nih berzanskih materijala, berze sve vie srastaju pa nestaje isto razgranienje robnih i finansijskih berzi. Standardizacija odnosno fungibilnost robe omoguila je berzama da mogu trgovati i sa robom koja nije prisutna na berzi.

Bilo koji berzanski materijal kao roba, domai ili strani, da bi mogao biti ukljuen u promet na berzi mora biti registrovan, to znai da roba i njen vlasnik mora proi rigorozne kriterijume koje propisuje drava i berza. Ukljuivanje berzanskih materijala na berzu naziva se berzanski listing. Takoe sve berze imaju sopstvene berzanske kompozitne indekse putem kojih se mere i uporeuju kretanja na berzi, posebno berzanske cene (kotacije).Robne ili produktne berze mogu biti orga-

nizovane zajedno sa berzama efekata, a mogu biti i posebno organizovane.Tano odreeno vreme je sadrano u

pravilima svake berze. Rad berze odvija se na sastancima koji se odravaju u tano odreeno vreme. ak i ako berze rade 24 asa u prikupljanju naloga za kupovinu i prodaju na svakoj berzi se i dalje zna u koje vreme se oglaava da su ti i ti nalozi upareni. Kod robnih berzi kada je pitanju vie roba kao berzanskih materijala, tano se zna koliko se minuta sa kojom robom trguje na berzi (na primer koliko se na

Wall Street

Centar Njujorke berze


Londonskoj berzi metala trguje bakrom, koliko olovom, koliko cinkom, koliko kalajem i sl., a u pitanju su minute). Znai, da je tano vreme, kada se zakljuuju ber-zanski poslovi, sastavni deo berzanskog poslovanja. Poslovi se obavljaju na najbri mogui nain, sa najmanjim gubljenjem vremena, putem aukcije uz usmeno izvi-kivanje i korienje velikog broja skraenica i oznaka ili pak elektronski, to je praksa XXI veka.

Precizna pravila trgovanja su, takoe, znaajna u definiciji berze. Dananje berze su visoko organizovana trita. Berzan-ski poslovi se obavljaju preko posrednika ili neposredno meu lanovima berze. lanovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovici. Svi poslovi obavljaju se preko ovlaenih berzanskih trgovaca koji direktno uestvuju u kupovini i prodaji, a drugi brokeri i dileri, kao berzanski posrednici, moraju trgovati tako to daju naloge ovlaenim trgovcima. Na berzi se radi po strogim i unapred poznatim pravilima. Poto se berzansko poslovanje zasniva na poverenju pravila trgovanja su morala biti standardizovana i unapred poznata svim uesnicima u berzanskoj trgovini. Berzanski poslovi se obavljaju pod kontrolom berzanskih organa i up-rave, kao i pod nadzorom drave i njenih organa. Od postanka rada berzi interni organi berze pratili su svaku re i pokret berzanskih trgovaca, tako da jednom data re u trgovini nije mogla biti povuena.

Kasnije su snimani telefoni uesnika, a danas se kamerama prati celokupno poslovanje berzi. Pored toga berze imaju i ire drutvene regulatone organe, koja kontroliu rad berzi. Ovo iz razloga to berze utiu na poslovanje ukupne na-cionalna privrede. U vreme prosperi-teta imaju pozitivne-stabilizirajue, a u krizama mogu imati izuzetno negativne i destabilizirajue uticaje na poslovanje cele nacionalne privrede.

Brz i efikasan razvoj berze i berzanskog poslovanja iri trinu privredu i ima blagotvoran uticaj na robno i finansijsko trite, ukljuiv i trita koja su u razvoju i tranziciji, kao to je trite Srbije.

2. NASTANAK I RAZVOJ BERZI

Trgovina, odnosno razmena dobara, kao prvi pojavni oblik trgovanja, vezano je za sam poetak razvoja ljudske civilizacije u prvobitnoj ljudskoj zajednici i spada u jednu od najstarijih ljudskih aktivnosti. Pojava prvih trita se vezuje za pojavu i upotrebu novca, kojim su eliminisani brojni problemi koje je sa sobom nosila naturalna razmena dobara. (M. Unkovi, 2010). Smatra se da prva upotreba razliitih predmeta kao sredstava plaanja zapoinje nekoliko vekova pre nove ere, jer postoje tragovi da su se jo u drevnom Vavilonu, u periodu od VII do V veka pre nove ere, obavljali poslovi kovanje i razmena novca, pa ak i pozajmljivanje.

U XIV veku nastaje menica, u to vreme, samo kao instrument plaanja, a ne i instrument obezbeenja naplate.


U antikoj Grkoj je svaki grad-drava imao svoj novac, pa su u to vreme bili veoma aktivni posrednici koji su oba-vljali razmenu razliitih valuta formirajui meuvalutnu vrednost (u dananjem smislu devizni kurs). Dalji razvoj, baziran na isku-stvima antike Grke, posebno je dobio na intenzitetu u vreme Rimskog carstva, kada se sve vie ire poslovi trgovine i platnog prometa i davanja pozajmica-kreditiranja uz visoke kamate. Raspadom Rimskog carstva dolazi do zastoja u razvoju trita. U sred-njem veku, u nizu raznih negativnih pojava koje su ga pratile, belee se i prve prevare, pekulacije i krivotvorenje novca, kojima su se vlastodrci bogatili.

Daljim razvojem trgovine i zanatstva dolazi do razvoja odreenih bankarskih po-slova, kao to su depozitni poslovi i kreditni poslovi. U XIV veku nastaje menica, kao jedna od prvih hartija od vrednosti, koja se u poetku koristila prevashodno kao in-strument plaanja, a manje kao instrument obezbeenja naplate.

Poeci organizovanog trgovanja, iji je sinonim berza, datiraju od poetka XV veka. Po jednoj grupi autora, re berza potie od rei Van der Beurse, to je ime belgijske bankarske patricijske porodice iz Bria. Ispred njihove kue su se u srednjem veku sastajali trgovci novcem. Na njihovom lokalu ispred kue, koji je bio mesto sastanka trgovaca, nalazio se grb koji je imao oblik kese (kesa-lat. Bursa). Imajui u vidu mesto gde se trgovci sastaju, kao i navedeni grb, trgovci su mesto svojih sastanaka nazvali

su burza. Smatra se da je po tome grbu i po-menutoj porodici berza i dobila ime. Prema drugoj verziji, odnosno drugoj grupi autora, ime berze potie od francuske rei bourse, koja je oznaavala mesto gde su se sastajali trgovci jo poetkom XV veka. Prva teorija ini se verodostojnijom. Smatra se da je prva organizovana berza osnovana u Anversu (Belgija) 1460. godine, druga u Parizu 1563 (Bourse de valeurs) i trea u Londonu 1566. godine (Royal Exchange).

Intenzivan razvoj berzi nastaje posle in-dustrijske revolucije, poetkom XIX veka, zahvaljujui prevashodno ekspanziji indu-strijske proizvodnje, jaanju saobraaja, poveanju zaposlenosti i razvoju trgovine. Razvoj masovne proizvodnje traio je mo-gunosti za dodatno finansiranje, pa dolazi do kreiranja razliitih vrsta hartija od vred-nosti i osnivanja berzi u mnogim zemljama. Istovremeno se znaajna panja poklanja i usavravanju regulative radi ouvanja pove-renja i sigurnosti uesnika na tritu. U XIX veku svetsku berzansku trgovinu predvodila je Velika Britanija kao najjaa industrijska i vojna sila sveta, a najpoznatije svetske berze bile su smetene u Londonu. Liverpulu i Manesteru.

Dvadeseti vek je vek najvee ekspanzi-je berzi, a kormilo u berzanskoj industriji preuzimaju SAD. Nakon Prvog svetskog rata primat u trgovanju imaju SAD, a Nju-jork postaje najvei svetski berzanski centar. Velika finansijska kriza 1929-1933. godine je u velikoj meri uzdrmala berzanska trita, ali je ekspanzijom ratne industrije, pre i tokom

Kua Van der Beurse u Briu, Belgija


Na berzama se prometom akcija vri prenos vlasnikih i upravljakih prava nad korporacijama pa dobri menaderi ostaju, a loi budu zamenjeni.

Drugog svetskog rata dolo do njegovog ponovnog oporavka. Nakon Drugog svetskog rata dolazi do intenzivnog razvoja berzi u mnogim zemljama sveta, u emu je posebno prednjaio Japan, Nemaka, Francuska, Indi-ja, zemlje Jugoistone Azije i zemlje Latinske Amerike. Od poetka devedesetih godina XX veka u intenzivni proces osnivanja berzi ukljuuju se Kina i sve bive socijalistike zemlje.

3. VRSTE BERZI

Osnovni kriterijumi za podelu berzi su: Po nainu nastanka dele se na: spontane

i osnovane na osnovu zakona. Prve berze u svetu nastale su spontano i bez posto-janja pravne regulative. Kasnije berze su nastale na bazi zakona koji reguliu njihovo osnivanje i poslovanje. Sve savremene berze su nastale na legalan zakonit nain.

Zavisno od mesta gde se obavlja promet razlikuje se berzansko i vanberzansko trgovanje. Organizovano je trite koje omoguuje susretanje ponude i tranje i formiranje cene berzanske robe na odreenom prostoru, u odreeno vreme i uz potovanje precizno utvrenih pravila trgovanja. Organizovano trite podra-zumeva da se berzanski poslovi zakljuuju na centralnom mestu berze koje se na-ziva rupa ili pit, gde se na klasian nain ili putem kompjutera za prijem naloga, vri uparivanje naloga ponude i tranje i

zakljuuju berzanski poslovi izmeu bro-kera kao predstvnika kupaca i prodavaca berzanskih materijala. Iz ovoga sledi da je neorganizovano trite, trgovina izvan berze odnosno mesta na berzi na kome se zakljuuju berzanski poslovi. Vanberzan-sko trite odnosno vanberzanska trgo-vina obavlja se u hodniku berze, ispred i u neposrednoj blizini berze, ili izmeu brokera i dilera na bilo kome mestu van berze, s tim da se trgovina obavlja na bazi propisane berzanske tehnologije i sainjavaju izvetaji o trgovanju koji su relevantni za ocenu ukupnih berzanskih kretanja.

Po prirodi vlasnitva berze se dele na: - Javnopravne berze koje osniva dra-

va i one su pod njenim uticajem i ko-ntrolom u upravljanju berzom. To su berze kontinentalnog tipa, kako se u praksi naziva francuski odnosno romanski tip berze. Ovde se kao osniva i vlasnik pojavljuje drava. Ona postavlja lanove i menadment berze, s tim da broj lanova berze nije fiksan, nego zavisi od percepcije vlasnika odnosno osnivaa. Banke ne mogu biti lanovi ove vrste berzi.

- Privatno-pravne berze posluju kao privatna (najee akcionarska, a mogu biti i drutva sa ogranienom odgovornou - DOO), drutva pra-vnih i fizikih lica, koja ispunjavaju zakonske uslove. Broj lanova je fiksan odnosno odreen u fiksnom iznosu, a banke ne mogu biti lanovi ovih


berzi. Novi lan se moe postati samo kupovinom mesta od starog lana ili prirodnom smru ranijeg lana. Osnivai koji ulau imovinu su vlas-nici berze, a ne drava. Na ovaj nain organizovane su anglosaksonske berze tj. berze u SAD i Velikoj Britaniji. Drava na ove berze deluje preko za-kona i regulatornih tela, a nema prava da sa upravlja berzama.

- Meovite berze, kako i sam naziv kae, predstavljaju meavinu kontinental-nog i aglosaksonskog tipa berze. Berze ovog tipa zakonom osniva drava koja organizjje kontrolu rada berzi, a lanovi berzi i organi upravljanja berzom su banke i druge finansijske institucije.

Broj lanova berze nije ogranien, a o prijemu novih lanova odluuju osnivai odnosno vlasnici berze. Pos-lovnu politiku, planove i tehnologiju berzanskog rada utvruju i vode nje-ni osnivai odnosno lanovi, a to su banke i druge finansijske organizacije. Na ovaj nain organizovane su berze u Nemakoj i zemljama koje su bliske nemakoj (Austrija, vajcarska, zemlje Beneluksa i Skandinavske zemlje).

Po predmetu trgovine berze se dele na robne- produktne berze (robe i usluge), novane berze (nacionalni novac i devize) i berze kapitala odnosno efektne berze (akcije i obveznice). esto se u teoriji i praksi pominju samo dve vrste berzi - robne i finansijske.

Po raznovrsnosti predmeta trgovine berze se dele na specijalizovane i meovite berze. Na specijalizovanim berzama trguje se jednom vrstom robe (na pri-mer naftom, obojenim metalima, vunom, svilom, kafom, eerom i slino). Kod meovitih berzi na istoj berzi se trguje na primer robom, efektima i derivatima.

Prema roku dospea finansijskih in-strumenata koji su predmet trgovine berze se dele na trite novca i trite kapitala. Trite novca obuhvata sve one finansijske transakcije sa finansijskim instrumentima iji je rok dospea do jedne godine. Tritu kapitala trguje finansijskim instrumentima sa dospeem duim od jedne godine. Razlika izmeu trita novca i trita kapitala nije uvek sasvim jasna, jer je i dugorone instru-mente mogue prodati u roku kraem od jedne godine, a pored toga u poslednjoj godini njihov rok dospea je zapravo ispod jedne godine. Berza efekata, kao trite kapitala, predstavlja poligon za portfolio igru i najznaajniji je segment finansijskih trita u smislu efikasne alo-kacije kapitala.

Sa aspekta prirode berzanskih materi-jala berze se mogu podeliti na trita vlasnikih i trita dugovnih finansijskih instrumenata. Na tritima vlasnikih instrumenata odvija se promet ra-zliitih vrsta akcija i, u okviru toga, korporativno upravljanje preduzeima. Trita dugovnih instrumenata po-drazumevaju prometanje razliitih

Statue dve

simboline zveri

finansija, medveda

i bika, ispred

Frankfurske berze.


formi kredita sa odreenim rokovima dospelosti i cenom (kamatom) te hartija od vrednosti (obveznice, hipotekarne zalonice, trezorski zapisi, komercijalni vrednosni papiri i sl.

Prema vrsti aktive, trita se mogu po-deliti na trita osnovnim hartijama od vrednosti (dunikim ili vlasnikim) ili trita izvedenim hartijama od vrednosti (derivirana trita na kojima se trguje derivatima).

Sa aspekta redosleda emisije, razlikuju se primarna trita (na kojima se prvi put emituju i prodaju hartije od vrednosti) i sekundarna trita (na kojima se obavlja druga i svaka naredna kupoprodaja ve emitovanih hartija od vrednosti).

Sa aspekta plaanja i isporuke robe odnosno finansijske aktive, razlikuju se promptna trita (rok za saldiranje je najee do pet dana), odnosno ter-minska trita (rokovi zavise od ugovora kupca i prodavca, a najee su 90 dana, izuzetno do jedne godine).

Po nainu raspolaganja ostvarenim profitom berze se dele na profitne i neprofitne. Profitne berze dele profit odnosno godinja dividenda vlasnicima prema uloenom kapitalu i to je najee osobina anglosaksonskih berzi. Neprofit-nih berze se takoe bore da zarade profit, ali ga ne dele lanovima berze, nego ga in-vestiraju u poboljanje uslova rada berze kadrovskih, tehnolokih, prostornih i organizacionih. Ovaj tip poslovanja imaju

kontinentalne i meovite berze, to je sluaj i kod berzi u Srbiji.

Po nainu rada berze delimo na klasine i elektronske. Klasinim berze trguje, po unapred poznatim, direktnim gla-sovima, znakovima i pokretima koje sprovode berzanski trgovnci i to u mestu berze za trgovanje oznaenom kao pit ili rupa. Elektronske berze rade potpuno kompjuterizovano i automatizovano, po unapred odabranom modelu elektronske trgovine. Kod elektronskih berzi trguje se elektronski na samoj berzi ili na daljinu, posebno kod plasiranja berzanskih na-loga za kupovinu i prodaju. Kod elektron-skih berzi, kotacija, informisanje i trgo-vanje se obavlja uz pomo kompjutera, telekomunikacionih ureaja i interneta, a berza radi 24 asa.

Po trinom dometu, odnosno sa as-pekta porekla uesnika u transakcija-ma na berzi, berze se dele na domae i meunarodne. Domae obuhvataju one robne i finansijske transakcije koje se odvijaju izmeu uesnika koji su iz zemlje u kojoj je transakcija obavljena. Meunarodne berze podrazumevaju da u njihovim transakcijama kupovine i pordaje, pored domaih, uestvuju i strana lica kao nerezidenti.

Sve velike berze u svetu danas su mesta gde se, pored domaih, obavlja i veliki broj meunarodnih transakcija tako da je teko napraviti razliku izmeu domaih i meunarodnih berzi.

Savremena sredstva komunikacije na berzi su razne globalne informacione mree. Najkokurentnije su berze koje svoj informacioni sistem nametnu drugim berzama, a posebno iji informacioni sistem postigne globalni znaaj.


Meunarodne berze omoguuju da do-e do globalizacije i efikasne alokacije robe, novca i kapitala i do znaajnog transfera kapitala u one zemlje ija preduzea (po pravilu zbog jeftine radne snage) belee visoke stope prinosa. Ta tzv. rastua fi-nansijska trita (npr. Kina, Brazil, Rusija, Indija, Hong Kong, Juna Koreja, Tajvan, Singapur, Meksiko, ile itd.) mogu pred-stavljati znaajan katalizator veih stranih investicija i, po tom osnovu, viih stopa privrednog rasta tih zemalja.

U procesu globalizacije posebnu ulogu imaju meunarodne berze. Emitenti, in-vestitori i finansijske institucije vie nisu ograniene na domae finansijsko trite. Trite i, sledstveno, konkurencija postali su globalni. Ukratko, globalizacija predstavlja integrisanje finansijskih trita irom sveta u globalno meunarodno finansijsko trite. Zbog toga je poznavanje svetskih finansi-jskih trita danas znaajnije nego ikada, i predstavlja neophodan deo korpusa znanja svakog ko eli da radi u oblasti finansija. (oki, ivkovi, 2007., str. 111).

Globalne berze posluju po propsima zemlje berze na kojoj se trguje, ali se pravila trgovine sve vie standardizuju na global-nom nivou. Deficitarni sektor ima tenju za prikupljanjem finansijskih sredstava van domaeg finansijskog trita, da bi pristupio veim koliinama raspoloivog novca i kapitala, eventualno jeftinije doao do finansijskih sredstava, diversifikovao rizik izvora finansiranja, smanjio rizik

neeljenog korporativnog preuzimanja i stekao globalnu promociju. Suficitarni se-ktor tei da investira van domaeg trita da bi obezbedio meunarodnu diversifi-kaciju i maksimizaciju prinosa na datom nivou rizika.

Na globalizaciju je znaajno uticala stabilizacija cena, kamata i kuseva u po-slednjim decenijama. Na osnovu toga je dolazilo i do smanjivanja inflatornih i valu-tnih rizika, kao stubova informativne asi-metrije na svetskom finansijskom tritu. Uz to, zabrane koje su postavljane stra-nim uesnicima na finansijskim tritima nestaju tako da danas, u veini zemalja, strana pravna i fizika lica nemaju bitno razliiti tretman.

Najvei doprinos globalizaciji dala je tehnologija i to u nekoliko domena. Kompjuterizovane trgovake mree omo-guile su koncentraciju ponude i tranje na velikoj meusobnoj udaljenosti uesnika. Uz to, kompjuterska tehnologija je omoguila znatno jednostavnije, jeftinije i bre finan-sijske benmarking analize. Satelitske ko-munikacije omoguile su trenutan prenos informacija, a internet jednostavno i brzo prikupljanje bitnih informacija i izdavanje trgovakih naloga.

Globalizaciju je podstakao i sve vei uticaj institucionalnih investitora. Veliki finansijski investitori su imali prirodnu potrebu da globalno investiraju i priku-pljaju finansijska sredstva. Uz to, institu-cionalni investitori su mogli da angauju


Berza je slobodno i otvoreno trite na kome ne postoji monopol - dominacija pojedinaca ili grupe, jer ona tada nebi bila pravo trite.

vrhunske finansijske analitiare, sposobne da minimiziraju informativnu asimetriju na meunarodnom finansijskom tritu i da se tako, posredno ili neposredno, i uz relativno male trokove ukljue u globalni finansijski sistem.

Veliina berzanskih trita u svetu je veoma razliita i moe se meriti: trinom kapitalizacijon, obimom prometa i brojem listingovanih hartija od vrednosti. U svets-kim razmerama dominantno mesto po sva tri parametra imaju Njujorka berza, NAS-DAQ, Londonska berza, Tokijska berza, Euronext i Frankfurtska berza. Iako ova tradicionalno znaajna trita odravaju svoju vodeu poziciju, poslednjih decenija dolo je do osnivanja i rasta znaaja berzi u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji.

4. FuNKcIJE BERZI

Od sposobnosti berzanskih subjekata i od kretanja u okruenju zavise u velikom i efekti investiranja na berzi (odnos profi-ta i rizika): Razvoj moderne teorije in-vestiranja se vezuje za 1952. godinu kada je Profesor Harry Markovi publikovao svoj fundamentalni rad Portfolio Selec-tion u Journal of Finance, 1951., u kome je pokazao efikasne granice investicionog portfolija, optimalizujui odnos izmeu oekicanog prinosa i rizika. Student Pro-fesora Markovia, William Sharp je 1963. godine izvrio suastvenu simplifikaciju tehnike na jednostruki indeksni model.

Uproena verzija je uinila teoriju portfolia vrlo praktinom i primenjivom za veliki broj finansijskih instrumenata. Ve 1970. godine posle detaljne analize algoritamskih struk-tura uraen je softverski paket za model cene kapitalne aktive - CAP (Capital Assets Price Model), kao i drugih modela, ime je moderna teorija portfolia postala dostupna komercijalnim i drugim korisnicima. (M. Stanii i Lj Stanojevi, 2009., str 6)

Berza ima nekoliko vanih funkcija:Prvo, stvaranje otvorenog i transparentnog trita.Berza je slobodno i otvoreno trite na kome ne postoji monopol-dominacija pojedinca ili grupe, jer ona tada ne bila prava berza nego monopol. Berza prua sigurnost u poslovanju svim uesnicima, jer na njoj vladaju odreena pravila i propisi kojih se svi uesnici moraju strogo pridravati, i koja tite uesnike od loeg ponaanja drugih uesnika na berzi. Na berzi svi trgovci posluju pod istim uslovima i sa istim pravilima. Standardni kvalitet robe omoguavaju da se na berzi masovno trguje robom koja nije fiziki prisutna na berzi, koja tek treba da bude dovezena, proizve-dena ili ubrana iz dolazeih prinosa. Pitanje standardizacije materijala kojima se trguje na berzi regulie se berzanskim pravilima, kao i odgovarajuim zakonskim propisima. Na berzama su istinski kupci i prodavci anonimni, jer, za njihov raun, trgovinu obavljaju zastupnici- brokeri i dileri kad su u funkciji brokera. Time se kupci i prodavci


rukovode samo motivima profitabilnosti, efikasnosti i hedinga, te se slobodno moe rei da anonimnost transaktora na berzi dodatno podstie pravednost berzanske trgovine.

Drugo, stvaranje kontinuiranog trita. Berza obezbeuje kontinuirano trgovanje jer se trguje standardizovanom robom. Ele-ktronsko trgovanje omoguuje da berze po-sluju 24 asa. Na berzama se kontinuiranim transakcijama stalno ispituje vrednost robe i hartija od vrednosti, a time i solventnost njihovih emitenata. Mogunost da se jeftino i brzo prodaju robe i kotirane hartije od vrednosti vlasnicima omoguuje da slo-bodna sredstva dre u relativno prinosnim plasmanima, ne ugroavajui svoju likvid-nost. To utie na podizanje opte uposlenosti sredstava u privredi, a time i efikasnosti njihovog korienja. Na berzama se kon-tinuiranim transakcijama stalno ispituje vrednost robe i hartija od vrednosti, a time i njihovih emitenata. Krajem svakog radnog dana mnoenjem vrednosti obinih akcija sa njihovim brojem dolazi se do vrednosti koti-ranih preduzea. Oni emitenti ije se raz-vojne mogunosti povoljno cene od strane investicione javnosti postiu vee cene za svoje hartije od vrednosti i time podiu sopstvenu vrednost, to za njih olakava i jeftinjuje dodatno prikupljanje sredstava, kada su im potrebna.

Tree, stvaranje uslova za formirnje objektivne trine cene. Berza stvara uslove za formiranje objek-

tivne trine cene jer cena predstavlja re-zultat nadmetanja velikog broja kupaca i prodavaca koji se susreu na berzi. Na berzi se koncentrie ponuda i tranja, ijim se sueljavanjem formira objektivna cena, koju slubeno lice berze, kao takvu, samo konstatuje. U uslovima nepostojanja in-sajderskih informacija, dejstvo monopola na berzi je iskljueno. Objektivna trina cena ne mora biti realna ni pravina cena, nego je to cene koju odnosi ponude i tranje u datom vremenskom trenutku diktiraju. Takoe, insajderi mogu zloupotrebom in-formacija uticati na cenu i istu kvariti. Cena finansijskih instrumenata, koja moe biti u formi kamatne stope ili kursa hartije od vrednosti, kao i procena boniteta emitenta od strane investitora odreujue utiu na investicione odluke na finansijskom tritu. Kvalitetnim finansijskim instrumentom, po proceni investitora, moe se smatrati onaj koji ima povoljan odnos izmeu pouzda-nosti i oekivanog prinosa.Berze omoguavaju izjednaavanje cena u prostoru i vremenu. to se tie prostora, berze su u meusobnoj vezi, tako da se putem arbitrae na jednoj berzi moe ku-povati, a na drugoj prodavati, utiui time na nivelisanje cena. to se tie vremena, zahvaljujui ronim poslovima, na berzi se mogu prodavati robe, koja e tek kasnije biti isporuene, to doprinosi nivelaciji i stabili-zaciji cena u vremenu. Berze omoguuju re-lativno veu stabilnost cena berzanske robe, kontinuirano trite na berzama omoguuje frekventne ali male promene cena.

Harry Markowitz

Chicago, Illinois, U.S.A.


etvrto, najpovoljnije pribavljanje kapitala. Onog trenutka kada privrednim subjektima sopstvena sredstva nisu bila dovoljna za finansiranje poslovanja, javila se potreba za spoljnim finansiranjem, i to pozajmljiva-njem sredstava putem kredita ili emitovan-jem hartija od vrednosti. Istovremeno su se subjekti koji su imali viak finansijskih sredstava pojavili u funkciji investitora. Berza upravo ima ulogu da omogui brz i efikasan protok sredstava od subjekata koji raspolau finansijskim vikom (najee graani i investicioni fondovi) ka subjektima sa manjkom finansijskih sredstava (najee preduzea i drava). Dakle, berza subjektima kojima su sredstva potrebna za obavljanje privredne aktivnosti omoguava da do njih dou, a onima sa vikom sredstava-da nji-hovim plasiranjem ostvare zarade. Razvi-jenost berzi i dubina i stabilnost trita od velikog su znaaja za uspeno funkcionisanje privrednog sistema i ujedno su vaan po-kazatelj razvijenosti nacionalnog trita u odnosu na okruenje.Peto, ostvarivanje efikasnosti i efektivnosti upravljanja u privedi. Berze sniavaju cenu pribavljanja kapitala za preduzea. Mogunost da se, u normalnom i bezkriznom radu berzi, hartije od vrednosti prodaju relativno brzo posredstvom berzi, uverava investitore da lako mogu da dou do sredstava u elji da obezbede svoju likvi-dnost. Ta okolnost ini da investitori prih-

vataju i nie stope prinosa na svoje investici-je, to obara cenu pribavljanja sredstava za preduzea i omoguuje realizovanje manje profitabilnih investicionih projekata te, u krajnjoj liniji, podie privrednu aktivnost u zemlji. Berza stvara brzu i jasnu informa-cionu osnovu za praenje rejtinga kompani-ja ijim se akcijama trguje na berzi kapitala. Razvijena berza stimulie konkurenciju i dovodi do specijalizacije i raspodele rada izmeu berzanskih posrednika, to dovodi do sniavanja trokova finansijskog posre-dovanja. Berza obezbeuje solventnost finansijskog sistema, a pretpostavka za to je da postoji razvijeno sekundarno trite kapitala koje treba da obezbedi likvidnost investicija, tj. mogunost investitorima da, ukoliko ele, ponovo investiciono ulaganje pretvore u efektivu. Razvijeno berzansko trite omoguava i laki ulazak stranog kapitala (stranih investicija) to je poseb-no znaajno za zemlje koje imaju deficit potrebnih finansijskih sredstava. Berza omoguuje dugorono vlasniko finansi-ranje kroz primarnu prodaju akcija, ime emitenti poveavaju sopstveni trajni kapital.esto, napredak firmi korz promenu menadmenata. Na berzama se prometom akcija vri i prenos vlasnikih i upravljakih prava nad korpo-racijama. Investitori nezadovoljni perfor-mansama emitenta akcije koju poseduju, ispoljavaju spremnost da se takve akcije oslobode. Veliki broj takvih ocena utie na

Onog trenutka kada privrednim subjektima sopstvena sredstva nisu bila dovoljna za finansiranje poslovanja, javlja se potreba za spoljnim finansiranjem putem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti.


rast ponude, a time i pad cena tih akcija. Nia cena akcija omoguuje njihovu laku i jeftiniju kupovinu u veem broju te je i opasnost od pribavljanja kontrolnog pake-ta, od strane spoljnog investitora, vea. Ta opasnost od tzv. preuzimanja korporacija, esto i neprijateljskog, jedan je od glavnih motivacionih faktora za menadment, s obzirom da preuzimanjem, po pravilu, osta-ju bez posla. Efikasan nain odbrane od preuzimanja je podizanje poverenja investi-tora kroz efikasnije poslovanje i dobre po-slovne perspektive. Dakle, strah od preuzi-manja unapreuje poslovanje korporacija, a time i efikasnost privrede u celini. Berze, omoguujui kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, omoguuju i seljenje kapi-tala u prosperitetnije grane i preduzea. To obezbeuje mobilnost i efikasnu alokaciju kapitala u privredi.Sedmo, omoguuju ostvarivanje likvidnosti. Berze, kroz pretvaranje manje likvidnih ber-zanskih materijala u likvidne, obezbeuju likvidnost u privredi, isto kao i plasiranje berzanskih materijala u ostvarivanje zarade kada je likvidnost osigurana, pa postoje vikovi odreenih berzanskih materijala. To ohrabruje nove investicije i podstie razvojni proces u privredi.Osam, informisanje.

Berza snadbeva trite informacijama o zakljuenim poslovima, njihovom obimu i o postignutoj ceni i promenama cene.

Time se pomae zainteresovnim licima pri donoenju poslovniuh odluka. Bez infor-macija ne moe da se utvrdi strategija trgo-vanja, kao ni da se ostvari zatita od rizika koji sobom nosi berzansko poslovanje.S obzirom da se na berzi okupljaju ljudi koji raspolau najnovijim informacijama o privrednim kretanjima, ona postaje mesto i za predvianje ukupnih buduih privrednih kretanja, na bazi pribavljanja relevantnih informacija iz zemlje i okruenja.

Devet, rizinost trita.

Poverenje je osnovna re koja se uje na berzi i osnovna karaktetriatika berze. Meutim, berza, predstavlja ne samo libe-ralno, transparentno i objektivno trite, nego i rizino trite, jer cena berzanskog materijala u toku samo jednog radnog dana moe da se drastino promeni (poraste ili padne) i za nekoliko puta. Neke zemlje, da bi izbegle ovu osobinu tj. hirovitost odno-sno volativnost berze uvode ogranienja na dozvoljene dnevne fluktuacije cene ber-zanske robe. Na primer to je uvela Slovenija gde je ograniila dnevne fluktuacije cena 20%. Rizinost poslovanja i ostvarivanja vrednosti je, inae, i glavni nedostatak berzi.

Kao rezime, prednosti berzanskog trgo-vanja mogu se navesti sledee: Berza obezbeuje neophodne uslove

za organizovano susretanje ponude i tranje, ime dolazi do znaajnog snienja transakcionih trkova;

Onog trenutka kada privrednim subjektima sopstvena sredstva nisu bila dovoljna za finansiranje poslovanja, javlja se potreba za spoljnim finansiranjem putem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti.


Privredi, graanima i dravi, kao i svim drugim subjektima, omoguava da pla-siraju vikove robe i da zarade, da popune manjkove u neophodnim robama, kao i da se osiguraju od komercijalnih rizika;

Berza poveava sigurnost u poslovanju svim subjektima, poto uesnici u trgo-vini na berzi unapred moraju da prihvate, odreena pravila i propise kao uslov za poslovanje na berzi;

Berza predstavlja najobjektivniji i naj-realniji mehanizam za odreivanje cena jer sve do zakljuivanja berzanskog posla kupac ne zna koje prodavac ni prodavac ko je kupac;

Postojanje berze olakava donoenje in-vesticionih odluka jer iri krug uesnika u ponudi kapitala;

Postojanje berze omoguuje likvidnost u poslovanju uesnika na berzi;

Berza je svojevrstan test efikasnosti privrednih subjekata;

Berza doprinosi povezivanju jedne zemlje sa svetom, ukljuivanje u meunarodne tokove i izjednaavanje cena u zemlji i inostranstvu.

Berza prua korisne informacije za uku-pno poslovanje privrednih subjekata i doprinosi razvoju javnosti u poslovanju.

Berza je znaajan instrument globa-lizacije svetske privrede.Berza predstavlja integralni deo ukupnog

trinog ambijenta. Ono po emu se berza razlikuje od svih ostalih trita je to na njemu uglavnom nema direktnih kontaka-

ta izmeu transaktora. Takoe, ovo trite karakterie visoka cenovna promenljivost, pri emu vrednost aktive odreuje njenu buduu prodajnu cenu. Kako je budunost, po pravilu, neizvesna, to se na ovom tritu upravo formira cena neizvesnosti, odnosno cena rizika. Visokostandardizovana aktiva koja je predmet trgovanja na berzi, kao i sistem trgovanja koji se uglavnom obavlja preko kompjutera, omoguavaju relativno lako obavljanje ogromnog broja transakcija velike ukupne vrednosti. Meutim, brz pro-tok informacija koji danas vlada na berzama moe u vrlo kratkom roku da promeni sliku trita uzdiui ga do nesluenih visina ili ga gasei u vrlo kratkom roku. Berza omogua-va efikasnost kupovina robe i usluga, takoe novca, deviza i kapitala.

Berze esto u svom sastavu imaju i tzv. paralelna trita. Indikatori koliine osla-njaju se na shvatanje koje podrazumeva da su promene u obimu prometa preduslov svih cenovnih promena. Osnovna pravila su da je obim prometa u rastuem tritu vei ako cene rastu, a manji ako cene opadaju i obrnuto, u opadajuem tritu promet raste uz bri pad cena i opada uz rast cena. Takoe, obim prometa, po pravilu, opada pred znaajne trine promene nanie i znaajno raste pred oporavak trita.

U XX veku deavaju se mnoge inovacije. Dolazi do znaajnih tehnolokih unapree-nja u radu berzi. Svakako najznaajnije su uvoenje kompjutera i kasnije elektronskog sistema trgovanja. (M. Miovi, 2003. Str. 7).

Pet osnovnih karakteristika berzi kao savremenih finansijskih trita, po profesoru Dejanu Eriu, su: institucionalizacija i globalizacija, inovacije u organizaciji predmetima i procesima trgovanja, tokovi deregulacije poslovanja, uloga tehniko-tehnolokih inovacija i sekjuritizacija.


Pet osnovnih karakteristika berzi kao savremenih finansijskih trita, po profe-soru Dejanu Eriu, su: institucionalizacija i globalizacija, inovacije u organizaciji predmetima i procesima trgovanja, tokovi deregulacije poslovanja, uloga tehniko tehnolokih inovacija i sekjuritizacija. (De-jan Eri, 2003., str. 105).

Po Miskinu efikasna finansijska trita su kljuni faktor jaanja privrednog razvoja, dok neefikasna trita predstavljaju jedan od razloga zbog kojih su mnoge drave irom sveta i dalje ostale nerazvijene. (Miskin S. Frederic, 2006. Stra 3).

Koliko su berze znaajne mogu da ilus-truju podaci da je jo 1900. godine u SAD od 42 miliona stanovnika, njih oko milion posedovalo, donosno 2,4% akcije, a sredi-nom osamdesetih godina XX veka u istoj zemlji je ve oko 25% odraslih graana bilo u posedu akcija korporacija. Treba imati u vidu da je trend rasta vlasnitva nad razlii-tim vrstama hartija od vrednosti od strane graana prisutan u gotovo svim trinim privredama. (Sharpe, W.F, G.J. Alexandar, 1990).

5. BERZANSKI INDEKSI

POJAMBerzanski indeks je prosek cena hartija

od vrednosti izraen u odnosu na ranije utvrenu bazinu trinu vrednost. Indeks

se koristi za analizu funkcionisanja berze. Najpoznatiji berzanski indeksi su DOW JONES, FTSE i NASDAQ. Berzanski in-deksi - izraunavaju se stavljanjem u odnos proseka cena odreenog broja akcija u datom trenutku sa prosekom cena istih akcija iz nekog prethodnog trenutka. U indeksu se nalaze najreprezentativnije akcije pojedinog trita.

Tri su glavna faktora po kojima se ber-zanski indeksi razlikuju: po brojanoj za-stupljenosti akcija koje indeks predstavlja, po relativnoj teini koja se daje akcijama i po korienoj metodi uproseavanja koja se koristi. Predstavljaju jedan od najznaajnijih pokazatelja razvoja finansijskog trita, ali i privrede u celini.

Berzanski indeks i njegovo kretanje je pokazatelj ponaanja odreenog trita. Oni nam pokazuju kakva je konjunktura, odnosno privredna aktivnost firmi koje se kotiraju na berzi u nekom periodu. Dakle, to je najoptiji pokazatelj na osnovu kojeg moemo videti kako se kretalo trite, tj. odnos ponude i tranje akcija tog dana. Ukoliko su cene akcija drastino skoile (usled pozitivne konjunkture) to e dovesti do pozitivnih efekata na berzanski indeks (on e rasti) i obratno. U prosperitetu indeksi rastu, a u krizama indeksi opadaju.

to je kompanija vanija za odreeno trite to ona ima veu teinu u indeksu. to pojedina kompanija ima veu teinu u indeksu to kretanje cene te kompanije ima vei utjecaj na kretanje pojedinog indeksa.

NASDAQ - indeks vanberzanskog trita.


VRSTETakoe, pored indeksa koji su sastavljeni

da pokazuju kretanje celokupnog trita, imamo i one koji pokazuju kretanje poje-dinih njegovih segmenata (npr. pojedine industrijske oblasti ili pojedine vrste hartija od vrednosti). Berzanski indeksi mogu biti proseci (ponderisani ili neponderisani prose-ci cena hartija Dow Jones) ili indeksi koji su odnos posmatranih vrednosti prema baznim ponderisanim prosecima cena S&P500.

NAMENABerzanski indeks se najee upotrebljava

za merenje uspenosti odreenog investi-tora i zarade koju je ostvario posedovanjem akcija.

Npr. ako je indeks akcija tokom jednog kvartala rastao 10% kod akcionara X, a 15% kod akcionara Y, onda je taj akcionar Y bio uspeniji na trita tj. pobedio je trite za tano odreen procenat.

Neki od najpoznatijih berzanskih indeksa na svetskim berzama su:

InDEKSI nAJvAnIJIh BERZI

NYSE je godinama najvea i najuglednija BERZA akcija u svetu, barometar zdravst-venog stanja kapitalizma. Sve najpoznatije amerike kompanije kotiraju na NYSE-u. Vrednost samo IBM-a, kad je bila na vrhun-cu, bila je vea od vrednosti svih akcija koje su kotirale na australijskoj berzi, tada estoj po

veliini u svetu. Uz akcije, na toj se berzi trgu-je obveznicama, opcijama, varantima i pravi-ma. lanovi NYSE-a moraju kupiti pravo na koritenje berzanske infrastrukture, a cene toga lanstva s vremenom se znatno menjaju. Berza je osnovana na temelju sporazuma pot-pisanog 17. Januara 1792., tzv. Buttonwood Agreementa, odnosno Platanskog spora-zuma (jer je sklopljen pod stablom amerike platane, engl. buttonwood). Dananje je sedi-te berze Wall Street br. 11. Popularno se naziva Velika ploa (Big Board), zbog goleme ploe na kojoj se ispisuju cene koje svojim bljetanjem i promenama uzbuuju PAR-KET. NYSE je zabeleila svoj najprometniji dan 20. oktobra 1987, kad je trgovinom bio obuhvaeno 608 transakcija, 1 milion akcija .

Dow Jones Index - pokazuje kretanje cena akcija na Njujorkoj berzi (NYSE), datira jo od 1896. kada je sluio samo za raunanje proseka za delatnosti kao sto su in-dustrija i eleznica. Danas se kao najpoznatiji uzima IA (Dow Jones Industrial Average) kojim se izraava prosek.

Cena akcija 30 najveih kompanija (blue chip). Dow Jones Industrial Average je naj-poznatiji berzanski indeks na svetu - Ticker: NYSE: I. Izumila ga je Dow Jones Company i njeno je vlasnitvo, a ta kompanija izdaje i ugledne novine za praenje berzanskih kretanja WALL STREET JOURNAL.

Poslovni krugovi u svetu pomno prate kretanje ovog indeksa, jer slui kao indikaci-ja brzine i smera kretanja berze kao celine. Postoje i drugi, manje poznati Dow Jones

Berzanski indeks i njegovo kretanje je pokazatelj ponaanja odreenog trita. Oni nam pokazuju kakva je konjunktura, odnosno privredna aktivnost firmi koje se kotiraju na berzi u nekom periodu.


indeksi, medu njima indeks za komunalne usluge te indeks cena akcija eleznikih kom-panija indeks cena za male kompanije (mali biznis, start up) i to je sve traeniji podatak za profesionalne investiture na svetskim berzama.

NYSE kombinovani indeks se objavljuje od 14. Jula 1966. i obuhvata sve akcije koje se kotiraju na Njujorkoj berzi. Kada je indeks prvi put objavljen u njegovo izraunavanje ukljueno je oko 1.250 akcija a danas ih ima vie od 2000. Sve akcije su podeljene u etiri grupe: industrijske, transportne, finansijske i uslune. Indeks Njujorke berze je sintetiki pokazatelj i predstavlja kombinaciju nave-denih grupa akcija, mada se izraunavaju i pojedinani indeksi za svaku posebnu grupu. Indeksi se izraunavaju mnoenjem cene akcije brojem akcija koje su na listi. Sva etiri pojedinana indeksa se izraunavaju u poenima, a kombinovani se iskazuje u nominalnim iznosima- dolarima i centima.

AMEX Kompozitni Indeks (The AMEX Composite) prati performanse akcija koje su listirane na Amerikoj berzi. Ameks je sloeni indeks koji odraava ukupnu trinu vrednost svih njegovih komponenti u odnosu na njihovu ukupnu vrednost na 29. decem-bar 1995. Indeks je razvijen sa poetnom bazom od 550 29.decembra 1995. Kom-ponente indeksa ukljuuju obine akcije ili ADR-ove svih Ameks-listiranih preduzea, REIT-ova, i zatvorenim investicionim fondo-vima. Trina vrednost svaka komponenta je odreena mnoenjem njene cene sa brojem

akcija. Dnevna promena cene u svakoj emisiji je ponderisana po trinoj vrednosti (kao to je poetak dana) kao postotak ukupne trine vrednosti za sve komponente. Dakle, dnevna promena cene za svaku firmu utie na promenu toga dana u indeksu proporcio-nalno trinoj vrednosti preduzea. Postoji i: Ticker: AMEX: SPY) Standardand Poor

500 - S&P 500, analizira zdravlje ame-rike ekonomije.

Ticker: AMEX: IWM) analizira 2000 ak-cija male kapitalizacije.

NASDAQ, indeks vanberzanskog tritaKompjuterizirani informacioni program

koji brokerima irom SAD-a osigurava ko-tacije cena za niz hartija od vrednosti . Obuh-vata hartije od vrednosti koje kotiraju na Njujorkoj berzi, kao i neke kojima se trguje preko altera. NASDAQ je najvanije sredstvo trgovanja preko altera u SAD-u. NASDAQ Composite (sve akcije izlistane

na NASDAQ berzi ukljuuje mnoge in-ternet-kompanije)

NASDAQ-100 (100 najveih kompanija na NASDAQ-u; koje najvie osciliraju) (Ticker: NASDAQ: QQQQ)

Wilshire 5000 (celokupno ameriko trite akcija)

LONDONSKA BERZA FT-SE 100 - FTSE 100 (Londonska berza) FT 30-meri najveih 30 londonskih kom-

panija na Londonskoj berzi

Dow Jones Index - pokazuje kretanje cena

akcija na Njujorkoj berzi (NYSE), datira jo od 1896.

Berzanski indeks i njegovo kretanje je pokazatelj ponaanja odreenog trita. Oni nam pokazuju kakva je konjunktura, odnosno privredna aktivnost firmi koje se kotiraju na berzi u nekom periodu.


FOOTSIE-Indeks obinih akcija na Lon-donskoj berzi-meri akcije industrijskog i finanansijskog sektora sa fiksnim divi-dendama.Svi indeksi objavljuju se u FINANCIAL

TIMES-u i na sajtovima berzi.

TOKIJSKA BERZATokio- Nikkei - jeste prosek cena akcija

na Tokijskoj berzi i prvi put je uveden 1949.god. Za njegovo izraunavanje koristi se paket od 225 akcija sa mogunou zamene svega 6 godinje (6 izae i 6 drugih akcija ue).

Tokio Topix obuhvata sve akcije koje kotiraju na berzi u Tokiju.

OSTALE BERZE DAX (nemaki indeks Frankfurtske

berze) DAX indeks DAX (Deutscher Aktienindex) je nemaki

indeks cena akcija, koji sadri ponderi-sanu vrednost 30 vodeih akcija kojima se trguje na Frankfurtskoj berzi. Formula za izraunavanje:

Index = Ukupna tekua trina kapitalizacija sastavnih akcija Prethodna vrednost / Prethodni

period CAC 40 Parika berza, obuhvata akcije

40 najznaajnijih kompanija MIBTEL 100 - Milanska berza RTS - Indeks Moskovska berza

BOVESPA -Indeks najvee brazilske berze u Sao Paolu)

Atens ASE Index Hang Seng (Hong Kong),

Big Mac Index Big mek indeks (engl. Big Mac Index) - indeks koji predstavlja sredstvo za merenje odstupanja trinog deviznog kursa od kursa koji bi bio odreen na osnovu koncepta pariteta kupovnih moi (Purchasing Power Parity PPP). Big mek indeks je uveo poznati britanski asopis The Economist, s obzirom na popularnost koju je stekao, itava analiza deviznih kurse-va i kretanja cena po zemljama nazvana je Burgernomiks (Burgernomics). Prema kon-ceptu pariteta kupovne moi, devizni kurs bi trebalo da se stalno menja i prilagoava, tako da izjednaava cene reprezentativne korpe dobara po zemljama.

Prilikom izraunavanja Big mek indeksa, ne koristi se korpa dobara ve samo jedan proizvod Big mek hamburger, i to tako da se izraunava koliko bi trebalo da izno-si devizni kurs jedne valute u odnosu na ameriki dolar da bi cena Big meka bila ista u odnosnoj zemlji i SAD-u. Konkretno cena Big meka izraena u dinarima bi se podelila sa cenom Big meka u dolarima i dobio bi se odnos nae valute i dolara. Uporedivi ga sa zvaninim kursom videli bi da li je dinar precenjen ili potcenjen u odnosu na dolar.

U poslednjih nekoliko godina Big mek in-deks pokazuje da glavni trgovinski i strateki partneri SAD-a stalno imaju precenjene kur-seve svojih valuta (tu se pre svega misli na

ThE WALL STREET JOURNAL - redovno izvetava o kratanjima na berzanskom tritu.


Veliku Britaniju, Japan, Izrael i Euroland). Sa druge strane zemlje u razvoju uglavnom imaju potcenjene kurseve u odnosu na dolar.

L I T E R A T U R A

1. Zvi Bodie/Alex Kane/Alan J. Markus, Osnovi investicija, Datastatus, Beograd, 2009.

2. Zoran Jerremi, Finansijska trita, Univer-zitet Singidunum, 2006.

3. Milorad Unkovi, Budimir Staki, Spoljnotro-givnsko i devizno poslovanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

4. Milorad Unkovi, Meunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.

5. Dejan oki, Boko ivkovi, Finansijska trita i institucije, Ekonomski fakultet Beo-grad, 2007.

6. Milovan Stanii i Ljubia Stanojevi, Eva-luacija i rizik, Univerzitet Singidunum, Beo-grad, 2009.

7. Miovi Miodrag, Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, Kragujevac, 2003.

8. Dejan Eri, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, 2003.

9. Miskin S. Frederic, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Columbia University, Datastatus, Beograd, 2006.

10. Sharpe, W. F, G.J. Alexander, Investment, Prentice-Hill, Inc, New York, 1990.

Svi indeksi Londonske berze

objavljuju se u FINANCIAL TIMES-u i na sajtovima berzi.


DJIA - index (istorijski)

Izvor: http://finance.yahoo.com/q/bc?s=^DJI&t=my

GLAVA 2SUBJEKTI - UESnICI

BERZANSKOG POSLOVANJA

23Subjekti - uesnici berzanskog poslovanja

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE

SuBJEKATA

Subjekti berzanskog poslovanja su sva pravna i fizika lica koja posluju na berzi ili direktno i indirektno uestvuju u njenom radu.

Najee se radi o subjektima koji di-rektno trguju izmeu sebe, aukcionim trgov-icima, brokerima i dilerima. U ulozi kupaca i prodavaca mogu se nai individualni i

institucionalni investitori, odnosno mogu se pojaviti fizika lica, domai i strani privredni subjekti, banke i druge finansijske institucije. Vezu izmeu uesnika na berzi pokazuje ema 1.

Direktni trgovci su oni koji se direktno pronalaze jedni druge, izvan organizovnaog trita. Na primer proizvoa nametaja trai isporuioca furnira direktno, izvan organizovanog berzanskog trita. Takve trgovce karaktrerie sporodina trgovina i nestandardna roba.

ema 1. Berzanski subjekti

1. Ispostavljanje naloga brokeru

2. Izvrenje naloga

3. Kliring i saldiranje

Izvor: Tomislav Brzakovi, 2007., str. 51

GLAVA 2SUBJEKTI - UESnICI

BERZANSKOG POSLOVANJA


Aukcioni trgovci trguju na aukcijama. Tu se, na jednom mestu, sastaju svi zainte-resovani trgovci sveta da bi kupili odreenu robu. Njujorka berza NYSE je najbolji prim-er za aukcijsko trite. Prednost ovog trie u odnosu na dilersko je to se ne moraju proveravati svi dileri, koji su mnogobrojni, jer su aukcioni trgovci unapored listirani.

Ipak, prave berzanske polsove nose bro-keri i dileri.

Subjekti berzanskog poslovanja su, prven-stveno, tzv. interni uesnici (trgovci na berzi ili ovlaeni makleri kako ih nemci na-zivaju). Oni se dele na zvanine i nezvanine. Zvanini su oni trgovci koji imaju dravnu licencu za rad na berzi i ovlaenje berze da se spreko njih zakljuuju berzanski poslovi. To su, dakle, ulesnici koji direktno trguju i sainjavaju berzanske zakljunice. Brokeri u krugu za trgovinu (pitu ili rupi) su naj-manji po broju, ali najznaajniji jer preko njih ide ukupna berzanska trgovina. Svi ostali brokeri i dileri u ime ponuaa i potroaa (ili u svoje ime) daju naloge neposrednim trgovcima da za njih obave eljenu kupo-vinu. Poto berza ima dosta organizovanog i dobro rasporeenog prostora na berzi (po rubu pored zidova berze) svoje kancelarije imaju i nezvanini slobodni trgovci. Oni ne uestvuju u sklapanju berzanskih po-slova nego plasiraju naloge svojih komite-nata (banke, preduzea, drava, inversticioni fondovi, pojedinci). Postoje i eksterni trgovci (brokeri i dileri) koji nemaju sedite na berzi, a elektronskim putem, putem logovanja,

daju naloge internim uesnicima na berzi za ovavljanje odreene trgovine. Na berzi se kao subjekti mogu pojavljivati radoznali posetioci po ovlaenju direktora berze i novinari.

2. BROKERI I DILERI

Najznaajniji subjekti berzi su brokeri i dileri. Brokeri trguju na berzi, a dileri najee u vanberzanskoj trgovini. Broketi i dileri (ukljuiv i one koji posluju na vanber-zanskom tritu) su pravna lica osnovana kao akcionarska drutva, a akcionari mogu biti drava, banka i drugo domae ili strano pravno i fiziko lice. To pokazuje slika 4.

Brokeri posluju u svoje ime a za raun klijenta, a dileri, pored obavljanja brokerskih poslova, mogu poslovati i u svoje ime i za svoj raun. Brokeri se u tragovini na berzi pojavljuju obavezno sa nalogom klijenta, a dileri mogu i bez naloga, u svoje ime i za svoj raun. I brokeri i dileri mogu biti portfolio menaderi koji u ime i za raun nalogo-davca mogu upravljati njegovim robama, devizama i hartijama od vrednosti. Market mejker je diler koji, po nalogu drave ili berze, obavezno kupuje ili prodaje hartije od vrednosti u svoje ime, za svoj raun po unapred dogovorenoj i utvrenoj ceni, a radi ouvanja stabilnosti cena na berzi.

Postoje i investicioni savetnici koji pruaju savetodavne usluge kako upravljati berzanskim robama, da li i kada ih kupovati i prodavati.

Brokersko-dilersko drutvo otvara kod Centralnog registra vlasniki raun hartija od vrednosti, na svoje ime a za raun klijenta, kojima raspolae samo po nalogu klijenta. Takoe je duno da kod banke ili Centralnog registra otvori novani raun opet na svoje ime, a za raun klijenta.


Obveze brokera, kao i dilera kada nastupa kao berzanski posrednik, su: Obaveza da postupa u skladu sa dobije-

nim nalogom, Obaveza da se stara da izvri primljeni

nalog, Obaveza da se stara o interesima klijenta, Obaveza otvaranja rauna vrednosnih

papira i novanog rauna, Obaveza da obavetava klijenta o svim

vanim injenicama, Obaveza da uva poslovnu tajnu, Ovaveza da vodi knjigu naloga, Obaveza sainjavanja berzanskih zaklju-

nica, Obaveza da obavesti klijenta o izvrenju

naloga.Brokerske kue, pre svega, izvravaju na-

loge svojih komitenata i obavljaju potrebne administrativne poslove koji prate svaku ku-poprodajnu nagodbu. Uz to brokeri svojim klijentima, na zahtev, daju i odgovarajue sa-vete i investicione smernice na bazi rezulta-

ta rada odeljenja za investiciona istraivanja u okviru brokerske firme.

Aktivno uestvuju na sekundarnom tri-tu hartija od vrednosti, ostvarujui razliku izmeu nabavne i prodajne cene; svojim ueem na sekundarnom tritu znatno podiu nivo likvidnosti hartija od vrednosti kojima trguju. to je vei broj uesnika u trgovanju odreenom hartijom od vred-nosti vea je, po pravilu, i njena likvidnost, a razlika u kupoprodajnoj ceni (spread) te hartije je manja, dok je cenovna stabilnost te hartije vea.

Brokersko-dilersko drutvo otvara kod Centralnog registra vlasniki raun hartija od vrednosti, na svoje ime a za raun kli-jenta, kojima raspolae samo po nalogu klijenta. Takoe je duno da kod banke ili Centralnog registra otvori novani raun opet na svoje ime, a za raun klijenta. Sred-stva sa tog rauna klijent moe da korsiti samo za plaanje obaveza na osnovu naloga klijenta, s tim da mu klijent moe dati i generalno ovlaenje za odreeni vremenski period.

Slika 3. Broketi i dileri - nosioci

berzanskog posla

Slika 4. Uesnici na berzi

Izvor: ivota Risti, Trite kapitala, Privredni pregled, Beograd, 1990.


Berzanski subjketi su isti ili slini na svim berzama u svetu. Meutim, najrazraeniji i najefikasniji sistem berzanskih posrednika ima Njujorka berza. lanstvo na Njujorkoj berzi se kolokvijalno naziva sedite (seat). Broj lanova na Njujorkoj berzi je fiksiran, a prazna mesta popunjavaju se novim kupo-vinama mesta na aukciji. Zakupom mesta na berzi ulazi se u specijalni krug posrednika koji nose berzansku trgovinu, preko kojih se obavlja celokupan promet berze. To, istovre-meno, znai i bezuslovno prihvatanje strogih pravila trgovanja na berzi, kao i izmeu berzanskih klijenata. Godinje se u proseku obavi preko stotinu transfera (kupoprodaje) sedita tj. lanstva na berzi. Tokom godina, cena sedita se kretala, zavisno od ponude i tranje, od $ 17, 000 do preko $ 1 miliona. Nedavno je proirena mogunost pristu-pa parketu elektronskim (kompjuterskim) putem. Elektronski pristup, meutim, ne omoguava fiziko prisustvo na parketu. lanovi Njujorke berze (NYSE) obavljaju razliite funkcije. U zavisnosti od funkcija koje obavljaju mogu biti: Komisioni brokeri (Commission Brokers)

ine neto manje od polovine lanova NYSE. Ova sedita su u posedu pojedi-naca, ali su najee pod kontrolom bro-kerskih kua koje su im ranije pomogle u kupovini lanstva na berzi i koje preko njih obavljaju veliki broj transakcija. Ve-like brokerske kue mogu kontrolisati vie sedita i, u trenucima poveanog obima posla, dodatno angaovati brokere na par-ketu. Osnovna uloga komisionih brokera

je da izvravaju kupovne i prodajne naloge za ime i raun komitenata brokerskih kua. Za obavljanje ovih poslova komi-sioni brokeri primaju odreenu nadok-nadu u vidu provizije tj. komisije.

Brokeri na parketu (Floor Brokers) pre-uzimaju naloge i imaju fiksnu proviziju poznatu kao parketna provizija (floor brokerage). Mogu se shvatiti i kao broker-ski brokeri. Brokeri na parketu obavljaju vrlo vanu ulogu jer omoguuju brzo i efikasno realizovanje poslova na berzi, posebno u trenucima poveanog obima poslova i omoguuju da brokerske kue efikasno obavljaju svoj posao sa manjim brojem sedita na berzi.

Dileri rasparenim akcijama (Odd-Lot Dealers). Trgovina se na parketu obavlja u partijama od po 100 akcija. Mnogi in-vestitori ne trguju celim partijama i preko 2/3 svih naloga na NYSE odnosi se na ovu trgovinu (takve partije sa manje od 100 akcija nazivaju se odd-lots). Nalozi za ku-povinu i prodaju takvih rasparenih partija (odd-lot orders) sprovode se posredstvom dilera rasparenim akcijama koji kupuju i prodaju od komisionih brokera sve akcije van zaokruenih partija. Njihova uloga je vana u obezbeivanju kontinuiranog trita. U poslednje vreme funkciju Odd-Lot Dealer-a sve ee preuzimaju Komis-ioni brokeri i Specijalisti.

Specijalisti (Specialists) ine oko 400 lanova NYSE ili oko 30% ukupnog lansta. Zovu ih i Registrovani trgovci

Brokerske kue, pre svega, izvravaju naloge svojih komitenata i obavljaju potrebne administrativne poslove koji prate svaku kupoprodajnu nagodbu


ema 3 Veza izmeu investitora i emitenata na tritu kapitala

Izvor: Tomislav Brzakovi, Trite kapitala-Teorija i praksa, Datastatus, Beograd, 2007., str.25.

Aktivnosti na berzi

(Registered Traders ili Floor Traders). Oni trguju za svoje ime i za svoj raun i ne stupaju u poslovne odnose za raun ili u ime investicione javnosti ili drugih lanova berze. S obzirom da poseduju sopstvena sedita na berzi, ne plaaju provizije i stoga mogu ostvarivati profite i na vrlo malim razlikama u kupoproda-jnim cenama. Zbog svog pekulativnog karaktera esto su bili na udaru propisa i pravila poslovanja. Imaju znaajnu ulogu u obezbeivanju likvidnosti i stabilnosti trita.

Specijalistima je dodeljena odgovor-nost da obezbede redovnu, umerenu i kon-tinuiranu promenu cena svake kotirane akcije. Njihov cilj je da stabilizuju trite svojim kupoprodajnim aktivnostima koje treba da predstavljaju kontrateu silama ponude i tranje. Oni obavljaju svoj posao na trgovakim postajama u okviru 18 altera na parketu NYSE. Svaki specijalista na parketu predstavlja jednu od oko 90 specijalistikih firmi koje prave trite na NYSE.


Specijalista moe da obavlja jednu od svoje tri uloge aukcionara, dilera i brokera. (Dejan oki, 2009. str. 41-44).

Kao aukcionar, specijalista postavlja pravednu cenu na otvaranju berze (open-ing price). On nastoji da je cena otvaranja to blia zakljunoj ceni na kraju prolog radnog dana berze (closing price). Uz pomo OARS sistema (Opening Automated Report Service), specijalista uparuje kupovne i pro-dajne trine (na otvaranju) naloge komite-nata. Ako postoji nesklad izmeu kupovnih i prodajnih naloga, specijalista moe razliku namiriti trgovinom za sopstveni raun ili najavom dodatnog prikupljanja naloga, to, u sluaju veeg nesklada, moe dovesti do odlaganja postavljanja cene otvaranja.

Kao diler, specijalista trguje za raun svog inventara hartija od vrednosti. Speci-jalista je monopolistiki market mejker u jednoj ili vie akcija koje su samo njemu dodeljene. Svaka kotirana akcija na berzi je dodeljena nekom specijalisti. Kada prime vie kupovnih od prodajnih naloga specijalisti mogu ili/i podii cenu akcija ili/i prodati akcije iz svog inventara. Obrnuto, kada prime vie prodajnih od kupovnih naloga oni ili/i sniavaju cenu akcija ili/i ih kupuju za svoj raun. I kupoprodaja i promena cene akcija u funkciji je odravanja tj. pravljenja trita (market making).

Specijalisti prave trite, tj. stoje spre-mni za kupoprodaju sa svojim ponuenim kupovnim (bid) i prodajnim (ask) cenama. Razlika izmeu njih naziva se kupoproda-

jni raspon (bid-ask spread). Veliina ovog raspona zavisi od aktivnosti (u trgovanju dotinom hartijom), rizika (tj. nestalno-sti njene cene), informacijama (o njenom emitentu) i konkurenciji (drugih market mejkera). Na NYSE postoji pravilnost veih kupoprodajnih raspona na poetku i na kraju radnog dana berze.

Specijalisti su u obavezi da trguju za svoj raun kako bi smanjili nesklad izmeu broja kupovnih i prodajnih naloga, ali su takoe u obavezi da to ne ine ako to nije u funk-ciji obezbeivanja kontinuiranosti i dubine trita. Njihova trgovina je tu, dakle, da sprei samo nagle cenovne promene na tritu, ali ne i da onemogui njihovo postupno kretanje navie ili nanie. U funkciji market mejkera Specijalista trpi i odreeni rizik. Njegov se trini rizik bitno razlikuje od trinog rizika kupca (investitora) i prodavca (emitenta) hartije od vrednosti.

Specijalista je kao market mejke izloen riziku gubitka pri velikim promenama cena u bilo kom pravcu. Ako cene padaju speci-jalista e morati da kupuje i time obezvreuje svoj stok, a ako rastu, specijalista e proda-vati iz svog stoka hartija od vrednosti i time proputati realizaciju potencijalnih dobita-ka. Moe se desiti da ue i u prodaju na kratko kako bi zadovoljio tranju na tritu i time, u sluaju daljeg napredovanja trita, pretrpi direktan novani gubitak.

Kao broker, specijalista je posrednik u izvravanju ogranienih naloga komite-nata. Svi ogranieni nalozi se kumuliraju u tzv. knjizi ogranienih naloga (Limit-order

Specijalisti prave trite, tj. stoje spremni za kupoprodaju sa svojim ponuenim kupovnim (bid) i prodajnim (ask) cenama. Razlika izmeu njih naziva se kupopro-dajni raspon (bid-ask spread).


Book) koja je u posedu specijaliste i ija je sadrina samo njemu dostupna. Izvrava-njem ogranienih naloga iz knjige, speci-jalista zarauje svoju proviziju.

Berza ne oekuje od specijalista da budu prepreka rastu ili padu cena akcija ve da podizanja i sputanja cena uine umerenim, ujednaenim i konzistentnim. Njihova uloga je kljuna u podsticanju trgovine na berzi i obezbeivanju kontinuiranog trita kao i u smanjivanju kupoprodajnih raspona (bid-ask spreads) i obezbeivanju stabilnosti putem malih cenovnih promena izmeu dve trgovine. S obzirom da je glavni razlog njihovog postojanja u obezbeivanju fer i redovnog trita, Specijalisti su duni da osam puta godinje berzi podnesu izvetaje o svom poslovanju tokom, od strane berze, sluajno izabrane poslovne nedelje, koji se paljivo analiziraju.

Specijalisti se jednako mogu baviti i drugim berzanskim materijalima: rabama, devizama, obveznicama, kratkoronim nov-anim papirima i sl. Brokeri obveznica (Bond Brokers) bave se realizacijom naloga za kupovinu i prodaju obveznica kojima se trguje na NYSE.

Do 1975. godine brokerska provizija na NYSE bila je fiksirana. Od 1975. godine komitenti mogu da pregovaraju sa brokerima oko visine provizije koja e biti zaraunata. Veliki investitori su, po pravilu, u poziciji da pregovorima znaajno spuste iznos provizija u odnosu na njihov nivo pre 1975., jer bi nezadovoljni mogli da ponesu svoj veliki posao kod drugog brokera spremnijeg na

ustupke. Meutim, uz provizije postoje i transakcioni trokovi koji su fiksni i koji se ne mogu pregovorima menjati. Komisija za hartije od vrednosti-SEC zaraunava ber-zama 1 centu na svakih $ 500 prodatih hartija od vrednosti. Ova se taksa fiksno prenosi na prodavce efekata. Da bi se videlo kolika je razlika u provizijama nastala donoenjem odluke SEC-a 1975. godine, moemo da uporedimo gornje provizije sa onima koje uobiajeno zaraunavaju veliki diskontni brokeri u SAD.

Berza u svom sastavu ili na osnovu ugovora ima i znaajne slube, kao to je sluba skladitenja, utivara robe i kontrole kvaliteta, a posebno obraunska sluba. U startu je obraunska sluba poveravana specijalno obuenim raunovoama, a danas se radi o znaajnim berzanskim institucijama tzv. Klirinkim kuama (Clearing House) koje posluju u sastavu ili van berze.

3. BANKE KAO BERZANSKI SuBJEKTI

Banke su, takoe znaajni berzanski subjekti. Berza i banka su u snanoj interak-cijskoj vezi. Razvijeno finansijsko trite, na berzi, je od velike vanosti za uspenost po-slovanja banaka. Ono omoguava bankama ostvarivanje prihoda plasiranjem vikova sredstava, kao i pribavljanje nedostajuih sredstava. Banke delovanjem na ponudu i tranju na berzi direktno utiu na cenu

Aktivnosti na berzi


finansijske aktive. Preko berze poslovne banke obavljaju preraivaku funkciju, odnosno transformiu kratkorona novana sredstva u dugorona. Ovo trite, takoe, prua bankama informacije od znaaja za likvidnost, cene aktive i uspeno voenje poslovne politike. S druge strane, banke svojim velikim finansijskim potencijalima znatno doprinose likvidnosti i razvoju berzi.

Banke vode tzv. strategijske raune, to podrazumeva uvanje hartija od vrednosti koje komitenti daju u depozit; pored uvanja, mogu i sakupljati dividende i kamate i re-investirati tako sakupljena sredstva (plan za reinvestiranje dividendi), odnosno po nalogu klijenata mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti posredstvom svog specijali-zovanog odeljenja (sektora) ili posredstvom berzanskog posrednika na sekundarnom tritu kapitala (berzi ili OTC) i za te usluge naplauju proviziju. Banke vode i sugeriu investicione pla-

nove (dobrovoljne ili automatske); -u okviru dobrovoljnog investicionog

plana, nude svojim komitentima listu odabranih kompanija u ije hartije od vrednosti mogu da investiraju, a nakon to se komitenti opredele za hartije od vrednosti u koje ele da investiraju i odrede iznos, pristupaju realizaciji naloga na berzi. Automatski investi-cioni plan podrazumeva periodino (meseno) automatsko skidanje opre-deljenog iznosa sa rauna klijenta za koji se kupuje set ponuenih hartija

od vrednosti, a nakon obavljene ku-povine, banke klije-ntima dostavljaju izvode. Izvodi sadre potpune po-datke o vrsti i koliini kupljenih harti-ja od vrednosti, datumu kupovine i kupovnoj ceni. Ovakav vid kupovine je povoljan za investitore, jer je jefti-niji podrazumeva nie provizije i nosi manji rizik, poto planove vode visokostruni profesionalci.

Banke, esto, upravljaju investicionim fondovima otvorenog i zatvorenog tipa, direktno ili preko svojih organizacionih delova za rad na tritu kapitala;

Povezuju klijente sa razliitim interesima radi konverzije hartija od vrednosti sa razliitim kamatonosnim karakteristi-kama (security swaps);

Pojavljuju se na tritu kapitala i u funkciji brokera, gde, pored izvravanja naloga klijenata, pruaju i mnoge druge usluge: konsultantske usluge, usluge portfolio menadera, zastupanja, naplate dividendi i kamata i sl.;

Trguju hartijama od vrednosti, kako bi zaradile na osnovu pekulacije i arbitrae, a da bi tu funkciju uspeno obavile, znaajnu panju poklanjaju istraivanju i analizi svih relevantnih faktora od kojih zavisi kretanje cena hartija od vrednosti;Zakon o bankama donet u SAD 1933.

godine zabranjivao je bankama da emituju hartije od vrednosti i da se pojavljuju u po-slovanju na berzi. Njima su bili namenjeni depozitni i kreditni poslovi. Tokom 1986.

Preko berze poslovne banke obavljaju preraivaku funkciju, odnosno transformiu kratkorona novana sredstva u dugorona. Sa druge strane, banke svojim velikim finansijskim potencijalima doprinose likvidnosti i razvoju berzi.


godine je donet novi Zakon o bankama, kojim je regulisano poslovanje banaka. Tim zakonom je zabranjeno bankama da direktno uestvuju u trgovini hartijama od vrednosti, pa su one to inile preko firmi pod njihovom kontrolom, koje su mogle imati lanstvo na berzi. Izmena zakonskih propisa iz 1986. godine je uvela dosta novina i u radu berzanskih posrednika. Zahvaljujui tim izmenama, bankarski brokeri su sada mogli da trguju i meusobno (a ne samo sa klijentima) i dilerski. Pored te novine, na poveanje konkurencije u pruanju finan-sijskih usluga je uticalo i ukidanje pravila o minimalnoj brokerskoj proviziji.

Velika Britanija pratila je SAD, pa je i ona 1987. Donela nov Zakon o bankama. Libe-ralniji propisi, u odnosu na veinu zemalja sa razvijenim finansijskim tritem, kao i otvoren pristup tritu za firme izvan teritori-je Velike Britanije, koje su nesmetano mogle da emituju i prodaju hartije od vrednosti, uinili su ovo trite privlanim za mnoge meunarodno znaajne korporacije ije se akcije danas kotiraju na berzama na Britan-skom ostrvu. Moe se bez preterivanja rei da je Velika Britanija, zahvaljujui takvim opredeljenjima, dala izuzetan doprinos internacionalizaciji i globalizaciji svetskog finansijskog trita.

Jedan od savremenih trendova na fina-nsijskim tritima je tzv. sekjuritizacija. Ona podrazumeva transformaciju bankar-skih kredita i hipoteka, odnosno kupovinu nelikvidnih sredstava (hipoteke, krediti za

kupovinu automobila, krediti na osnovu kreditnih kartica, potroaki krediti, krediti za nabavku opreme, ugovori o najamnini i sl.), i njihovo pakovanje u skup niskorizinih i visoko utrivih hartija od vrednosti, i iz-davanje hartija od vrednosti tim skupom sredstava. Efekat sekjuritizacije je da inves-titor ima neposredno potraivanje na deo tog skupa, ime je rizik prenet na njega, a plaanje kamate i glavnice ide neposredno investitoru. Sa druge strane, banke na ovaj nain svoju nelikvidnu aktivu transferiu u visokolikvidnu aktivu podesnu za prodaju na primarnom i sekundarnom finansijskom tritu (tritu kapitala). esto garantova-nje emisija ovih sekjuritizovanih hartija od vrednosti i visoki rejting koji im, po pravilu, dodeljuju renomirane rejting agencije, ini te hartije od vrednosti vrlo atraktivnim, to potvruje i njihova visoka tranja.

Primera radi, trite hipotekarnih hartija od vrednosti, kao to su hipotekarne zalo-nice, a nastale se iz sekjuritizacije bankarske aktive, po obimu prometa i broju uesnika prevazilazi obim prometa na Njujorkoj berzi, pa je jedino trite dunikih instru-menata, koje emituje Trezor SAD, vee od njega.

4. INSTITucIONALNI INVESTITORI NA BERZI

Pored banaka kao znaajni berzanski subjekti smatraju se i tzv. institucionalni

Sekjuritizacija podrazumeva transformaciju bankarskih kredita i hipoteka u utrive hartije od vrednosti.


investitori. To su osiguravajua drutva, penzioni fondovi, zdravstveni fondovi i in-vesticioni fondovi. Od njih potie najmanje berzanskih investicija.

Od osiguravajuih drutava najznaaj-nija su drutva za ivotno osiguranja i drutva za imovinska osiguranja. Prvo drutvo za ivotno osiguranje osnovano je u SAD 1759 godine (Presbyterian Minis-ters Fund iz Filadelfije). U ovom trenutku ima oko 2000 takvih kompanija u SAD, a organizovana su kao akcionarska druta ili kao zajedniki fondovi. Postoje dve glavne forme polisa ivortnog osiguranja: stalno ivotno osiguranje i povremeno ivotno osiguranje. Polise trajnog ivotnog osigu-ranja imaju konstatnu premiju za sve vreme trajanja polise. Sve su znaajniji i investicioni fomdovi. Polise provremenog ivotnog osiguranja imaju premiju koja se svake godine usklauje sa iznosom koji je potre-ban za osiguranje u sluaju smrti i tokom odreenog vremenskog perioda (na primer 1 godina ili 5 godina. (Dugali, Stimac, 2009., str 287-289).

Drutva za osiguranje imovine i ne-srenih sluajeva su specijalizovana za polise na osnovu kojih se isplauju gubici kao rezultat nesrenih sluajeva, poara ili krae. U SAD postoji oko 3000 drutava za osiguranje imovine i nesrenih sluajeva, a tri najznaajnija su jesu American Insur-ance Group (AIG), State Farm i Allstate. Osiguravajua drutva imaju ogromne matematike rezerve, koje sve do momenta

likvidacije tete, mogu plasirati u hartije od vredndosti na berzi tako da ovi subjekti znaajno uveavaju promet i likvidnost po-slovanja na berzama. Isti je sluaj i sa pe-nzionim i zdravstvenim fondovima, koji esto imaju odreene rezerve za plasiranja kapitala na berzi radi uveanja zarade. U institucionalne investitore na berzi spadaju i investicioni fondovi.

5. INVESTIcIONI FONDOVI

Investicione kompanije vuku poreklo iz kotske, gde su u izvesnoj rudimentiranoj formi postojale jo u 18. veku. U veem broju se, u Velikoj Britaniji, javljaju tek u 19. veku i to kao institucija za relativno siguran i jeftin nain prikupljanja sredstava malih investito-ra, a radi ulaganja u akcije preduzea i drugu vrstu aktive na domaem i meunarodnim finansijskih tritima.

Investicioni fond predstavlja finansi-jsku instituciju koja povlai sredstva ma-njih individualnih investitora kojima za uzvrat emituje akcije (shares) ili, ree, po-tvrde o ueu u finansijskoj aktivi fonda (units). Tako ostvarene prihode investi-cioni fondovi investiraju, na domaem i/ili meunarodnom finansijskom tritu, u hartije od vrednosti stvarajui diversi-fikovani investicioni portfolio.

Za efikasno investiranje sredstava in-vesticione kompanije brine se profesio-

Drutva za osiguranje imovine i nesrenih sluajeva su specijalizovana za polise na osnovu kojih se isplauju gubici kao rezultat nesrenih sluajeva, poara ili krae.


nalni menader ili struna ekipa ljudi koja predstavlja portfolio menadment kompanije. Prihodi po osnovu hartija od vrednosti se dele akcionarima tj. vlasnicima ili tediama investicione kompanije (ili njenih delova) srazmerno njihovom ueu, umanjeni za vrednost provizije na ime port-folio menadment usluge. Svaka akcija in-vesticione kompanije predstavlja srazmerno uee u portfoliu hartija od vrednosti pod njenom upravom. Upravljanje portfoliom investiciona kompanija sprovodi u ime i u najboljem interesu njenih akcionara, ali oni, ipak, podnose celinu investicionog rizika koji proistie iz poslovnih aktivnosti inves-ticione kompanije.

Drugim reima, za razliku od nekih drugih finansijskih posrednika, investi-cione kompanije rizik poslovanja direktno prenose na akcionare. Hartije od vrednosti koje investiciona kompanija kupuje za raun svog portfolia, zavise od njenih investicionih ciljeva sa kojima su njeni akcionari upoznati i saglasni. Dakle, moglo bi se rei i da je investiciona kompanija finansijski posred-nik nastao sa ciljem da sitne i neupuene investitore, na mala vrata, posredno uvede u veliki svet finans

Documents

US - Savremeno Berzansko i Elektronsko Poslovanje