АНАЛИЗА РОМАНА

Увод у студије хиспанских књижевности/4

Наративна техника

Наратори: појединаци или гласови нам казују причу. Особа са добро дефинисаним људским карактеристикама. Знамо

ко је. Глас људског порекла, али анoниман. Глас недефинисаног порекла – не знамо да ли нам се обраћа

људско биће. Могу да скрећу пажњу на себе или на приповест. Могу да буду део радње или да стоје изван ње.

Живе у истом свету у ком и ликови – приповедање у 1. лицу Живе изван света ликова – приповедање у 3. лицу, најчешће је

наратор свезнајући извор информација. Бројни изузеци.

Приповедање у 1. лицу не значи да се неће појавити глас у 3. лицу и обрнуто.

Прича с оквиром (Framed narrative)

Традиционално: наративно средство повезивања већег броја различитих приповетки (Декамерон, Хиљаду и једна ноћ...)

Има композициону и структуралну функцију Једна прича или низ прича које су постављене у

неки заједнички оквир. У том случају постоје Унутрашњи приповедач/и – гради причу Спољашњи приповедач/и – гради оквир (шири смисао)

У роману 19. и 20. века оквир је приповедачко становиште, дистанца, перспектива.

Приповедни медијум

Роман или његови делови читаоцу могу бити представљени као говор, мисао или писани текст, или ништа од тога.

Текст романа не мора да репрезентује језик, у роману ништа не мора да буде записано, изговорено. Може да представља само нечије расположење, низ догађаја итд. које писац речима описује читаоцу.

Особа којој је нарација упућена

Читалац Сам наратор

Саучесништво и уплитање

Саучесништво: Прихватање приповедачевих вредносних судова и оцена.

Уплитање: изношење суда. Дистанцирање

Сећање или драматизација (оживљавање) Временско дистанцирање: у 1. лицу,

(псеудо)аутобиографско приповедање – приповедање из перспективе догађаја или из перспективе приповедања о догађају. Писац може да контролише меру у којој ће читалац осетити емпатију према неком лику манипулишући наративном дистанцом.

Наративна ситуација: Перспектива и глас

Ко гледа? – Перспектива (чијим очима гледамо, чија чула користимо)

Ко прича? – Глас (ко нам саопштава)

Ток свести и унутрашњи монолог

Ток свести препричава наратор Унутрашњи монолог је ток свести који вербализује

лик Није сваки ток свести унутрашњи монолог Слободан индиректан говор/дискурс – када су нечије

мисли изражене у трећем лицу (мешавина нараторовог коментара и мисли лика). Он говори о лику оно што лик мисли. Отићи ће, оставиће им све, а после шта буде. Ово су мисли за које бисмо очекивали да буду изговорене у 1. лицу: Уместо да нарато каже: он је мислио да ће отићи, добијемо “отићи ће, као да лик говори о самом себи у 3. лицу”.

Тон и расположење

Тон – став наратора према нарацији

Лик/1

Индивидуализован, јединствен Начин представљања ликова у књизи повезан је са тим

како људска бића поимају сама себе и друге у стварном животу.

Аутори ликове граде и откривају. Приказивање ликова у делима мења кроз историју. Реализам: индивидуална кохерентност, самопознавање,

аутономија, једноставни и самоочигледни. Модернизам, постмодернизам: збуњеност, непознавање

себе, комплексни и проблематични

Типизиран

Лик/2

Нису сасвим као стварни људи. Због тога што су дефинисани филозофским или идеолошким темељима њихове

фикционалне презентације Због тога што су огранучени на једну суштинску карактеристику Због тога што поседују конститутивну индивидуалност на коју догађаји не утичу

Врсте: Главни Споредни Равни – лик који се не мења, јер му није дозвољена интеракција с другим људима и

ситуацијама. Заокружени Типизирани (разменљиви, стереотипи)

Морамо се питати: Да ли је писац заинтересован за грађење лика да би нешто представио – тип Да ли је писац заинтересован за грађење лика да би представио баш њега Мешавина – индивидуализовани ликови који нешто представљају

Функције и типови

Писац не гради ликове само да би истражио људску персону. Функције могу бити и: Ликови који својим делом утичу на ток радње Ликови који су пример уверења, носе га Ликови који доприносе симболичком обрасцу романа

Слично је са функцијом природе у роману, писац не уводи природу да би подсетио читаоца на то какве све приороде и пејсажи постоје

Описан лик и лик у акцији

Опис лика је туђа процена Лик у акцији нам омогућава да сами проценимо Често је веома занимљив однос описаног и

испољеног.

Методе карактеризације

Опис или извешзај (report) Радња Мисли или разговори Симбол или слика које окружују лик

Радња у роману

Хронолошки низ догађаја – прича Редослед догађаја у роману – сиже Радња у роману може да се креће унапред и уназад

Аналепса (флешбек) Пролепса (флешфорвард)

Радња може да има празнине, изоставњања – елипсе. Ненаглашена елипса – читаоцу се не скреће директно пажња на

то да наратор нешто крије од њега; или писац прескаче период у ком се ништа уметнички значајно није догодило.

Наглашена елипса

Трајање

Време и место

Време трајања приповедања и време трајања онога што се приповеда (50 страна 1 дан, 10 страна наредних 50 година). Сцена и резиме.

Понављање: 1 догађај једном Поновљени догађај поновљен онолико пута колико се догодио 1 догађај поновљен више пута (детективски роман) Много истих догађаја испричаних једном (имперфекат, може

бити псеудо, јер је тешко поверовати да се неки догађај баш увек исто десио).

Време приповедања и време приповеданог Време и место приповеданог Време и место приповедања

Кохерентност

Ако писац напусти стриктну хронологију, како може да задржи целовитост: Узрочност – успостављањем узрочних веза између

догађаја Повлачење паралела и сличности између ликова,

ситуација и догађаја Један јунак или догађај

Врсте радње

Груписане око нечега: Сукоба Мистерије Потраге Путовања

Технички термини: Епизодне Целовите Вишеструке (радња и подрадње)

Структура

Цео роман је структура (нешто што је саграђено) Унутрашње устројство делова целине (шта се на

шта ослања, шта на шта утиче...) Укључује радњу, садржину и форму, односи се на

целокупну организацију романа и обрасце, начин на који се саставни делови удружују и чине целину. Епизодни романи – ако су епизоде саме целовите, можемо

их премештати; ако нису, не можемо, а да не нарушимо структуру.

To structure – to make a form by combining or arranging parts od elements.