1

Usmene narodne prie

Usmene narodneprie

2

Usmene narodne prie

SADRAJ

ovjek i zmija ....................................................................................................................................4

Njemuti jezik....................................................................................................................................5

Znanje i volju ne ubi ni batina............................................................................................................7

abica divojka..................................................................................................................................17

Pepeljuga.........................................................................................................................................18

ena vraga prevarila ........................................................................................................................21

Zlatna laa .......................................................................................................................................22

Konj i ovjek....................................................................................................................................26

Neboja............................................................................................................................................27

Neobina trgovina ...........................................................................................................................29

Prava se muka ne da sakriti.............................................................................................................34

oban nadmudrio carevu ker.........................................................................................................36

Starac Petar.....................................................................................................................................39

Od linosti nema gore alosti ............................................................................................................45

Nao dak zakrpu ............................................................................................................................48

to doeka lininu ...........................................................................................................................52

Ko zlo misli - sebi misli ....................................................................................................................53

Did i momak ....................................................................................................................................56

Vitice u svatovima..........................................................................................................................61

ovjek i ena ...................................................................................................................................62

Otac i tri njegova sina......................................................................................................................63

Kuliko valja kraljeva brad ................................................................................................................67

Dubrovanin Kaboga i duka od Mletaka ..........................................................................................69

Turci i obane................................................................................................................................70

Ero s onoga svijeta ..........................................................................................................................72

La za opkladu.................................................................................................................................73

Tri latinske rijei .............................................................................................................................74

Kadija i sir .......................................................................................................................................75

Paa i baba.......................................................................................................................................76

Nasarajdinove gusle.........................................................................................................................76

Nasrudin hoda i kadija ...................................................................................................................76

Nasredin miri kavgadije .................................................................................................................77

Nasrudin hoda i njegova krava.......................................................................................................78

Htio prevariti Nasrudin hodu.........................................................................................................78

Ciganin pred kadijom ......................................................................................................................78

Ciganin dobio okladu .......................................................................................................................79

La i pola .................................................................................................................... ...................80

Jaje od kobile ...................................................................................................................................81

3

Usmene narodne prie

Zla ena ...........................................................................................................................................81

Kranin i Turin.............................................................................................................................82

Nena kako se kruh zove...................................................................................................................82

ta je zapovijed, zapovijed je ...........................................................................................................83

Mu je lipo tornala ............................................................................................................................83

Kokoja vojska.................................................................................................................................84

Al' san bolna, al' u obolit ................................................................................................................85

Kako su dva Puntara uvali tretoga mertvoga .................................................................................86

udesni paun...................................................................................................................................87

Baba i grab ......................................................................................................................................87

Mudri djeak ...................................................................................................................................88

Rat kera i kurjaka ............................................................................................................................90

Jazavac i lisica..................................................................................................................................92

Lisica se osvetila vuku.....................................................................................................................93

Meed, svinja i lisica .......................................................................................................................95

ivad na strai .................................................................................................................................96

Vieput prevareni vuk .....................................................................................................................97

Lisica prevarila mua.......................................................................................................................98

Bolesni lav .......................................................................................................................................99

Je i njegovi mesari .........................................................................................................................99

Lisica i maak................................................................................................................................100

Medvjed i lisica..............................................................................................................................101

Jaje harambaa ..............................................................................................................................103

Zec i kosac.....................................................................................................................................107

Zec i elva......................................................................................................................................107

Medvjed i drijen ............................................................................................................................107

Pas i kua ......................................................................................................................................107

RJENIK.......................................................................................................................................109

4

Usmene narodne prie

ovjek i zmija

Jednom je iao neki ovjek iz Veljuna i nosio na leima drva. Umoran sjede na jedan kamen ipoinu. Najednom poe ispod onog kamena neto cviljeti. Taj se ovjek dignu i odmaknu kamen, alina njegovo udo izae ispod kamena zmija, pa ree ovjeku:

- ovjee, ti si mene oslobodio od velikoga zla, a ja u te zato ubiti; i to najprvo u te mojimjezikom otrovati, a od otrova morat e umrijeti!

ovjek joj odgovori:

- Ma nemoj tako, zmijo, molim te, potedi me. Nije pravedno, to si namislila uiniti!

Zmija mu se smilova i ree:

- Ja ti doputam, da potraimo suca, pa kako on ree, neka bude onako!

Oni krenue dalje livadom kraj ume i naoe jednoga privezanog staroga psa.

Ispripovijedaju mu, to se dogodilo meu zmijom i ovjekom. Pas ree:

- Zmija ima pravo!

ovjek sada zatrai, da mu pas dokae, zato bi zmija imala pravo. Pas poe dokazivati:

- Vidi, ovjee, dok sam je bio mlad i jak, sluio sam svoga gospodara vjerno i poteno; iao sam snjim u lov, kuu sam mu uvao po danu i noi, po snijegu i ledu, on je imao od mene koristi, i biosam mu jote vjeran drug i pratilac. Sada, kad sam ostario, privezao me je ovdje u umi, da me vucipojedu. Evo vidi, da ovjek nije ni pravedan ni zahvalan, stoga ima zmija pravo!

ovjek sada stade moliti zmiju, da potrae drugoga suca, jer da ovaj nije bio pravedan. Zmijapristade, i oni krenu dalje. Kad su dalje uz umu ili, namjerie se na staroga privezanog konja.Zmija ree odmah veselo:

- Evo suca!

Oni mu ispripovijedaju sve, to se dogodilo meu njima, pa ga zamole neka sudi, tko ima pravo.Konj ree:

- Dragi moj ovjee, zmija ima pravo. Dok sam ja bio mlad i jak, sluio sam momu gospodaru vjernoi poteno. Jaio je on na meni u lov i svagdje se je sa mnom zabavljao. Vukao sam mu teke terete,njega naokolo vozio i pomagao sam mu na polju, umi i vodi, po egi, kii, snijegu i ledu. Jednomsam mu i ivot u ratu spasio. Sada, kad sam ostario, privezao me je ovdje, da me vuci izjedu. Evovidi, ovjee, da ovjek nije zahvalan, i stoga ima zmija pravo!

Vidi ovjek, da mu nema spasa, pa zamoli zmiju, da potrae jo treega i posljednjeg suca. Kad supoli livadom dalje, sastanu lisicu i ispripovijedaju njoj, to se meu njima dogodilo, i zamole je,neka im sudi. Lisica, kako je bila lukava, privue se k ovjeku, pa mu prianu:

- Ako mi dade svoje guske i kokoi, dosudit u tebi pravo!

Onda ree ozbiljno i strogo:

- Ja ovdje kao sudac to raspraviti ne mogu, nego ajdmo na ono mjesto, gdje se to dogodilo!

Kad su doli na ono mjesto, ree lisica:

- Ajde ti, zmijo, u rupu, u kojoj si onda bila, a ti, ovjee, sjedi ondje, gdje si i onda sjedio!

Sad namignu lisica ovjeku, a on poklopi kamenom onu rupu, u kojoj je zmija bila. Tako su ovjek ilisica prevarili zmiju.

Sada se rastanu ovjek i lisica, ali lisica dovikne ovjeku:

- Pazi, to si obeao. Ja u doi na badnjak po svoje!

Doe taj ovjek kui, bio je cijelo vrijeme alostan i nije htio nita o tom govoriti eni.

5

Usmene narodne prie

Na badnjak htjela je ena zaklati kokoi i guske, ali je nije pustio ovjek, ve joj je rekao:

- Ma nemoj klati, eno, jer ja sam to obeao lisici, koja mi je ivot spasila!

I sada je tek ovjek pripovijedao eni, to mu se onda dogodilo sa zmijom.

Pred no na Badnjak sjedili su u kui ovjek i njegova ena i gledali na prozor, ali eto ti najednomlisice po kokoi i guske, to joj ih je ovjek obeao. Tada e ena ovjeku:

- to e ti sve ovo dati lisici, pa da mi gladujemo preko Boia. Uzmi puku i ubij lisicu!

ovjek doista poslua enu, uzme puku i ubije lisicu. Lisica se prevali i u posljednjim ivotnimtrzajima ree:

- Ovako ovjek plaa. Ja sam mu spasila ivot, a on mi ga je uzeo!

Njemuti jezik

Tako je bio jedan car, pa eui jednom srete ribara, a on nosi ribu prodavati. Car ga pita:

- ta bi ti iskao za tu ribu?

- to mi god dade, - odgovori on. Car mu izvadi dukat i ree:

- Evo ti dukat, kad si tako poten.

Ribar uzme dukat i vrati se kui, a car odnese ribu. Kad je car nosio ribu, progovori mu ona:

- Care, svari me i pojedi, pa e znati njemuti jezik. Ali ako ti je milo da sam znade, ne daj nikomekuati ni upe ni mesa, jer kogod kua, znat e to i ti.

Kad to car uje, donese ribu kui, pa je dade najvjernijem sluganu, da mu je svari, ali da ne dirne niupe ni ribe ni za ivu glavu. Sluga uzme ribu pa je raspravi i metne variti. A kad je bila varena,ree on sam sebi:

- Boe moj, zato ja to ne bih smio kuati? Ta car ne e ni poznati, ako ja kuam.

Pa uzme malko ribe te kua, srknu upe, i gle, namah uje, gdje eno za njim stoji i mauka repomi govori mu:

- Dajde i meni malko, gladan sam.

On to opazi, pa onda uzme ribu i odnese caru. Car ga pita:

- Da nijesi kuao?

- Nijesam, - ree on, a car uzme i pojede ribu. Kad je car pojeo ribu, uje odmah gdje muve zue idivane:

- Da znade car, da je prevaren, bome bi se ljutio.

Kad to car uje, pita ih, gdje je prevaren, a one mu kau:

- Misli, pa e se i sam sjetiti. - Car stade misliti dugo o tome, ali se nikako nije mogao sjetiti.

Potom car jedanput zakala u lov sa svojim slugom, pa kad su preko jednog brda prelazili, naumravinjak, a to mravi divane meu se, kako ima negdje preko tri mora jabuka rodna, i ko bi tujabuku obrao, pa povadio sredinu iz nje i strpao u hrpu, da bi se za svaku no napunile one korugezlata; pa onda zlato ujutru povaditi, a koruge ostaviti, pa e se tako opet do ujutru napuniti. Kad carto vidi, pita slugana, to se je nasmijao, a on ree da nije nita. Car ga pusti, pa odu dalje. Iduitako dou u jednu planinu, a kad oni tamo, al govedari zapalili planinu, pa vatra ve dogorela dojednog mravinjaka, a mravi se upropadali tamo amo, a ne mogu nikuda. Kad oni k njima, a mraviviu:

- Ne daj nas, Jovo!

6

Usmene narodne prie

Slugan, kad to uje, sae s konja, pa uze granu, te onu vatru potrne i odgrne od njih. Kad to carvidi, pita slugana, to mu se je raalilo na te mrave, kad je toliko oko njih tentao, a on ree:

- Pa zar bi bolje bilo da su izgorjeli? (A car je uo to su mravi divanili, pa se je odmah sjetio, da isluga to razumije.) Potom car ode naprvo, a sluga malo zaostane, a najvei mrav upita, to binajvolio da mu dade zato, to je od njih vatru odgrnu. On ree:

- Nita, ta bi mi ti dao? - A mrav mu dade jednu svoju nogu, pa mu ree:

- Evo ti ove noge, pa ako ti bude trebalo nae pomoi, a ti samo pirni u nju, pa emo svi doi.

On uzme nogu, pa otie sa carem dalje. Kad opet tako dou na jedno mjesto, al' nau lasicu gdje jepremotala hrpu mia, a oni svi viu:

- Ne daj nas, Jovo! Ne daj nas, Jovo!

Kad to slugan vidi, skoi s konja opet, pa ubije lasicu; a kad to car vidi, ree mu:

- E, slugo, nije ist posao: ti si jeo ribe.

A on ree:

- Nijesam.

- Ne, ne, - ree car, - sad je svejedno. Hajdemo kui. Potom oni odu kui, i onda mu car ree:

- Slugo, ja u posuti po livadi tri struke bisera moje keri. Ona znade koliko zrna ima, pa ako togabisera ti ne pokupi, da sva zrna budu na broju, ja u ti glavu odsjei.

Kad on to uje, rastui se, pa ode na livadu i stane traiti; ali ve podne, a on jo nije naao tri zrnabisera. Sad on sjede pod trn u hlad da poine (kao veli, sad svejedno, vidim, da me nema), pa takopod trnom sjedei opazi mrava, gdje ide uz deblo gore i dolje, i popijeva:

- Blago meni u ljetu! Blago meni u ljetu!

On gleda u njega, pa mu pane na um noga, te ju uzme i pirne u nju, al' eto ti oko njega sve odsamijeh mravi oivi, pa ga pitaju ta bi rad. On im kae, kako je car, zato to je njih odbranio,prosuo tri struke bisera svoje keri, i da ih on sada mora pokupiti, ili da e mu glavu odsjei.

- A jo ne znam, - ree on, - ni koliko zrna ima.

Kad to mravi uju, navale po livadi, i zaas mu sva zrna donesu. On sad uzme biser, pa ga odnese ipreda caru, a car zapita ker, jesu li zrna na broju; ona ree, da jesu. Onda mu car ree:

- Sad mora ii preko ona tri mora, obrati onu jabuku i sredinu povaditi van, a koru donijeti svuamo; ali kora ne smije biti nigdje naeta nego kod cvijeta.

Kad on to uje, sad se tekar prepane, te otie. Idui tako i traei jabuke doe do prvoga mora, i tulee u hlad da poine. im on lee, al' ispod njega travka progovori:

- Ne lezi na mene, grehota je, nego me uberi i pomirii, a potom se namai ispod pazuha i koljena,pa e tako prijei preko mora.

Kad on to uje, ubere travku, pa ju omirii, i namae se, i odmah mu narastu krila. On onda poinejo malo, pa se digne na krila, i preleti preko mora, pa opet ide dalje. Idui opet tako doe dodrugoga mora, pa i to preleti, pa tako i tree more. A kad je preao preko treeg mora, naejabuku, pa doe, te sjede u hlad poda nju i tu opet malo poine i stane razmiljati, kako bi jabukeobrao, povadio sredinu van, a da kore ne obatali. Najposlije mu padnu na um mii, pa pomisli usebi:

- Ala, da su mi sada bar dva mia, - oni bi to meni uradili!

On nije nego pomislio, al' se oko njega stvori mi, da im broja nema, pa ga pitaju, to bi rad. A onim ree:

- Rad bih, da mi sve te jabuke oberete i da svu sredinu iz njih povadite, ali da kora sva bude cijela,samo kod cvijeta naeta. Kad to oni uju, prospu se po jabuci, i za as, al' sve jabuke gotove. Onsad uzme jabuke, pa se natovari i vrati nazad, pa doe k caru. Kad ga car vidi, ree mu:

7

Usmene narodne prie

- Jesi li donio?

- Jesam, - ree sluga, i preda mu jabuke.

Kad to car vidi, ree sam u sebi:

- Boje se nikom uzeti ne da, - pa pusti slugana u miru.

Potom proe nekoliko zemana, a car se razboli, pa kad vidi da e umrijeti, dozove slugana k sebi,pa mu ree:

- Slugo, ja u sad umrijeti, a tebe sam prava dosta namuio: eto ti sad moje carevine i svega, pauzmi moju ker, te caruj s njome.

I tako car umre. Kad je car umro i zakopan, i prolo vrijeme aljenja, vjena se sluga s carevomkeri, i tako postane car, pa jo i sad caruje, ako nije umro.

Znanje i volju ne ubi ni batina

Bio u davna vrimena jedan kralj. Rodi se njemu sin. Tog dana i u taj as rodi se sin i jednomnjegovom slugi. Sluga se raduje to mu se sin rodio u isti as kad i kraljev, al' se kralj ne raduje.Nije njemu pravo, to mu sin ima para u sluginom sinu. Jo manje mu je bilo pravo, to su dica vierasla.

Nije prolo ni est miseci, a kralj jedno jutro izao u obore, pa se svim fali, kako mu je sin veprohodo.

- To je lipo i fale vridno, - kae na to onaj sluga, - al' moj ve i prag priskoi.

Ne kae kralj nita, al' ko da mu se trn zabo pod rebra, tako se trgo i otro u svoje dvore.

Prolo tu malo vrimena, a kralj jedno jutro osvane u koarama, pa se fali:

- Jutros mi sin proguguto ko golupi, pa zove imenom i mater i mene.

Nao se tu opet onaj sluga, pa veli:

- Svitla kruno, to je fale vridno, al' moj ve zna kazati, kad je gladan i edan.

Kako i ne bi znao, kad je otac sluga, pa mu sin uvik eljan i zalogaja i gutljaja.

Ne kae kralj ni sad nita, al' se trgo ko da mu se trn zabo u srce. Bio je on zlopamtilo. Dodue nijetog slugu napastovo vie neg' druge, al' se star'o, da mu ni prid oi ne izae.

Tako je to bilo dok dica nisu navrila deset godina. Onda kralj sazove goste, pa e pokazati kako musin sidi u sedlu ko jablan. to je istina, sakriti se ne moe. Ruku na srce, pa se mora kazati, da jekraljevski sin lipo sidio u sedlu. Al' ba kad se on prid gostima pokazo, otrgne se iz ergele divljidrijebac, pa upravo meu svit. Od bisa krvavo zapinuio, a kopitima sve zemlju ore. Leti ko vijar,pa se, dok trene, poelo sklanjati i malo i veliko. Bilo bi vee nevolje pod kopitima dripca, al' se uto stvori prid njima slugin sin. Nit ga je ko vidio, nit ga uo, stvorio se tu ko da je iz zemlje niko.Svi bie, al' ne bii on. Stao ko da se nogama u zemlju ukopo, pa kad je divlji dribac sunio nanjega, a momuljak se samo izvio ko trava prid vitrom i nije se dobro desnicom grive ni dovatio,ve je sidio na dripcu.

Jaio je lipo i kraljev sin, al' u sedlu, na pitomoj kobili. Al' kad je slugin sin zajaio divljeg dripca, tani triput ga nije nogama stisko, konj razigro pod njim ko sito mae. Stalo srce od uda u svakog,kad su vidili momuljka kako sve raste na dripcu.

Kad je kralj uo iji je to sin, tu vie nije bilo razgovora. Odma' dozove slugu i kae mu:

- Il' se ti gubi iz kraljevine, il' tog derana alji u svit, da mu se i trag zametne. A jo najbolje e biti,da ga da za egrta kod jednog mog kovaa, tamo na kraj moje kraljevine.

8

Usmene narodne prie

Kud e sluga drvetu kamenu, kad je u njega sijaset dice, ve odvede sina kovau. Taj kova bio ujedoj pustolini za koju se i sunce svake sedme godine siti, a kralj mu ve poruio, ta e initi saovim momuljkom.

Doo deran da ui bajage zanat kod kovaa, a nakovanj onda vidi, kad ga majstor polegne prikonjega, da bi ga batinom astio. Slugin sin je bio konten na svaeg ko strmoglavac, al' ni govora otom da togod ui il' zapita, ve od jutra do mraka mora napajati i eljati paie.

Od jutra do mrknua idje on po umi za paiima, a u ruke mu ne daju ni struk kukurune. A njegnazlaba i lisica, pa ak i kurjak. Tako ga jedared skoli itav opor kurjaka. ta e on prazni' ruku,ve potre jedan 'rasti, koji nije bio mla od njega. Potre on njega, pa kako ga se lako dovatio joi grumen-dva kamena mu je sa ilama iupao.

Kad je onda poo kurjama initi koe, na as je svima odilio opaklije od mesa, a mesto od kostiju. Iod tog vrimena kako ga buva dirne, a on dovati koje drvo, pa udri. I to dalje, a momak sve veadrva trza iz ume.

Nije prola ni godina egrtovanja, a u njega nabubrila plea i miice ko da je 'rastov panj. Majstorga i jutrom i veerom asti i batinom i vrangijom, pa misli da je deran nateen, a ni u snu nebipomislio, da na toj mravoj 'rani deran mo' i jaati. Nije on mislio na to, kad je slipo sluo kraljevuzapovist i derana muio, al' se jedno vee mogo zamisliti, samo nije imao kada.

Doo deran u mrak kui iz ume, a kova po starom: nae on uvik za to e derana natui, pa tako isad.

- Kako ti paii izgledaju?! Tako ti nji' elja? Vidi patka! Zato se njemu rep zavrnio gori?! A perjeu patke? Ko da se vitar ugnjizdio!

I odma' on derana po uima, pa mu ni to nije dosta, neg' e ga polei na nakovanj. To bi tako i bilo,da nakovanj nije bio pod velikim dudom. Al' kad se egrt dovatio duda, pa poo s njim eljatikovaa, za tren oka je kovaka ena ostala udovica.

Nestalo majstora, pa sad ne e biti ni egrta. Smisli momuljak da krene u svit. Nakovanj natue nadudovo deblo, pa sad ima buzdovan. Da bi od slube imo i zarade, pokupi on paie u jednu torbu,pa je baci priko buzdovana.

Ide on sada od drveta do kamena, pa trai slubu. Kae on da je kova, al' kad vide kako u torbinosi paie, ljudi mu se smiju:

- Ta nisi ti kova, ve paiji oban!

Ne mari on nita, to mu se smiju, pa ni ne dira nikog, kad njega ne diraju. Tako je 'odio i brodio ipo vrimenu doe i do dvora kralja, u kojem je njegov otac bio sluga. Al' prije neg' e ui, onbuzdovan sakrije u umi, pa uzme u nidra samo svoje paie i tako se javi kralju.

- A to bi ti? - pita njeg' kralj, kad ga je pripozno.

- Pa ja bi da radim u svom zanatu, - kae momuljak.

Kralj misli, da je onaj kova derana istiro iz pameti, pa ga je zato i poslo, da se tu osramoti, a kakoto ne bi i mislio, kad vidi momka, koji bi tio biti kovaki kalfa, a paie dri u nidrima. Unaprid sekralj ve smije i odma' ga i primi, al' mu kae:

- Sluaj ti mome, ja imam ve devedesetidevet kovaa, pa e ti biti stoti. U tom zanatu sam i jamajstor, jer volim da jutrom jaam ruke. Primit u te, al' kod mene nema buenja. Ako te ma kojejutro zateknem da spava, po jedan prst u ti otkinuti.

Pristane momak i tako, pa onda ode do svoji' roditelja. Kad ga je otac vidio, sirotom starcu i kostizdr'ale od stra', pa ga ovako doeko:

- A koja te je nesria, sinko, ovamo nanila?! Ta kralj e te stamaniti, samo ako dozna, da si ovamosmio koraiti.

9

Usmene narodne prie

- Ne e, babo, jer i da 'oe ne bi mogo. A jo me je primio i za kovakog kalfu, - kae momuljak, al'nije priutio ni pod kakom pododbom ga primio.

- Di e, po nesrii sinko, jo i za kalfu kod njega, kad je kralj i u kovakom zanatu majstor na glasu.A to si ti mogo za tako kratko vrime izuiti u toj pustolini? A kralj ustaje prija prvi' pivaca, a ti simlad, pa e te tako nejakog san svladati.

- Ne bojte se vi, babo, nita, ve mi pokupite iz nidara ove paie, to sam u slubi zapatio, - kaemomuljak.

Starcu nije ni do ega, al' kad je sin navalio, uzet e ve paie. Mai se otac, pa e i mater pomoi,al' kad prvo pae izvadili, a njima oi stale. To pae je zlatno. Iznenadi se i momuljak, pa breboljevadi i on paie, al' kako kojeg izvadi, a ono svako zlatno. Navadio on tako dvadesetijedno pae, pasva soba svitli.

- ta je to postalo od moje slube?! - zaudi se momuljak. Sad se on udi, al' se otac umirio kad jeto vidio, pa kae:

- Sinko moj, mora da si poteno zaradio, kad ti se sluba ovako platila.

Sad otac ve viruje u sina, samo kae da te paie zatvore, kako i' kralj ne bi opazio, jer e njim odzlobe napakostiti. Sin poslua oca i paie ponese na tavan, pa e njim dati pregrt kukuruza, da sezabave. Zavati on akom iz krune kotarice, pa baci zrnje prid paie. Baci momak, pa se opet imaemu uditi: kako zrno pade prid paie, a ono zlatno.

Zasvitle zrna, pa momak nije stigo ni da zalupi tavanska vrata, a kraljev pivac ve spazio zlatnazrna. Skoi on sa pajate, pa s kraljevskog tavana upravo na slugin. Tira njega i momuljak i sluga:

- Ia, avolski skote! Da te gazda vidi, pa jo da nas obedi! Nita nije lake rei, neg' da smo te mi,siromasi, ukrali.

Tiraju oni njega, al' jedva ga otirali.

Legli oni sad spavati, al' cila kua strepi ne e l' momuljak prispavati pivije kukurikanje. A di nebi i strepili, kad kraljev pivac svako jutro skoi s pajante, pa prvo kralju iznad glave zakukurie. Al'ovo jutro pivcu prvi put nije bio do kraljevog kreveta, ve na siromakov tavan. Provuko se pivackroz budu, pa kad je volju napunio zlatnim kukuruzom, a on se oglasi:

- Kukuriku, privario sam vas! Kukuriku, ako i sve jame zaepite na tavanu, ja u se i kroz trakuuvui, kukuriku!.

Tako se on oglasi, pa iskoi kroz budu i ode da budi kralja. Pivac iskoi, al' momak u opankeuskoi i ve je u kraljevoj kovanici. A kralj ni ne ie u kovanicu ve do slugine kolibe, pa ve vadino od trake. Kido bi on prst momuljku, al' se grdno iznenadi, kad doe do kolibe, a iz kovanicezauje kako momuljak piva i zvoni po nakovnju.

Tako jutro za jutrom, al' momuljak uvik ranije stigne za nakovanj. ta e sad kralj, ve ezanovetati radu. A lako je zanovetati, kad momuljak sad zapravo stao za nakovanj i ui ono tokradom mo' nauiti, jer je kralj zabranio svima, da ma to pokau momku. Kvrca momak ponakovanju, pa to naui, sve to dvared proznoji, al' di e ta i znati, kad je samo paie napajo.Nazlaba ga kralj iz dan u dan:

- Kako ti kuje ovo, kako si iskovo ono?!

Tako to ilo jedno vrime, a momak uti sve dotle, dok nije nauio to mu triba. Niko njemu nepokaziva nita, al' on to danjom vidi to noom na nakovnju ui. Kad se ve izvitio, a kralj od bisajo jae poo zanovetati, momak onda skoi:

- A koliko puta triba da ja uranim prije vas, pa da vam jedan prst otkinem?!

- ta je! Ti jo smi i zivati?! - drekne kralj, pa e no od trake i osii momku obadva uva i jezik.

10

Usmene narodne prie

Oe kralj, al' oe i momak, pa kad je onda paiji pastir podigo veliki eki i malecno udario,nakovanj je u zemlju satiro. Kralj zinio, pa zanimio, al' se momuljak zauko. Dovatio kralja za vrat,pa kae:

- ta ziva sad ti?! Nisi valja pae, da te kljukam?!

I kad je onda s njim treso, tri zida je kovanici izbio.

Slomio se kralju no od trake, al' ga nije ni poalio, kad je opipo rebra i vidio da su mu sva itava.Ode on iz kovanice, pa je jo manje alio za noom od trake, kad je vidio, da mu je i glava itavaostala, samo se vorgama naikala. A momak povie za njim:

- Svitla kruno, zanovetat' mi moe onaj, ko me neem ui il' me poui. A ko me niem nije uio nipouio, a misli mi pokazati, kako ima suvie pameti, ja u mu i na glavi lako udariti slavinu, danapravimo oduka za onu pamet, to pritie.

Vidi sad car da sa momkom ne moe ni prste vui, a kamo li mu prste kidati, pa bi ga se kurtalisao.A kako i ne bi, kad je momak taku snagu steko, dok je samo paie napajo; a ta e jo postati odnjega, ako ostane u kraljevskoj kovanici.

Kae kralj eni svoje nevolje, a ona e ga svitovati:

- Zna li, ovie, ta e s njim uraditi?! Kai mu, da je svakog miseca red na jednog kalfu, da ie pougalj u umu i poalji ga u crnu planinu do zmajava od devet glava. Taj e ga valja stamaniti.

- Tako je eno, - obraduje se kralj. - Tamo emo ga poslati, pa e mu zacrniti zmajev ugalj.

Odma' kralj otpremi momka po ugalj, al' dabome ne kae, da je u toj planini devetoglavi zmaj. Nekae kralj, al' kae jedan patak. Meu zlatnim paiima se izmetnio jedan, pa u toga izrasto crvenoroz ko u u pivca, a kande ko u orla, al' vatrene.

- Goso moj mladi, - javi se on momku, kad se ovaj spremo po ugalj, - oderi vola, pa u kou uzmismole. To ponesi, a mene povedi, kad poe u crnu planinu.

- ta e mi to?!

- U uglju vatra, u smoli vatra: vatru e doneti, vatru i ostavi, - kae patak. - Nek' ne kae goso odplanine, da smo otetili njegovo blago.

Uini momak tako i poe, a patak crvenog oroza za njim. Srino oni stigli u crnu planinu, al' je tunikla nesria. Jedva su doli do prve ile uglja, a iz planine se digne crni zmaj sa devet glava.

- Ko to hara moje blago, a za svaku glavu mi ni divojku ni jagnje nije donio, - zagrmi on iz oblaka.

- Otkud tvoje ovo blago, kad ni oro ni kopo nisi ovu planinu?! - kae njemu momuljak.

- Sa jaim nema divana, ve smlati ui pa sluaj, ako ti je glava mila.

- Ko je jai, to e se na mejdanu viditi, a ri je svakom data, kome u glavi vitar ne arlija. Meni ugaljtriba, da togod korisno iskujem, a ne da glave kidam za njega, pa u ga i uzeti, - kae jo momak.

Zmaju vie nije tribalo. Kad se zauiljo iz oblaka pa sunio na momka, ovik bi samo pomislio: sad jetu planina, al' sad je biti ne e. Strmoglavio se zmaj, a zlatni patak u to vikne:

- Goso mladi, volovskom miinom po oima, a ja u vatru iskresati!

Kako patak to izustio, a zmaj ve iznad glave. Al' ga momak oine miinom po oima, pa zaspe svezmajeve glave smolom. Jedva je polak miine ispraznio, a patak skoi zmaju meu oi, pa oeekandama crveni oroz. U to iz oroza sunu varnice, i smola bukne crnim i modrim plamenom.Upalila se smola, al' se sva i uvatila meu oi i po krilima, pa zmaj za as opigavio plamenimpigama. Zaurla on, pa sve lupa devet glava i o drvo i o panj i od muke sune meu oblake, ne bi li gaoni orosili. Al' u to i zlatni patak prne pod oblake, pa kako u kojem zaeprka s onim plamenimkandama u njima sivne, i zmaj se sve vie pali. Nije tu ni prolo vrimena koliko da oima trene,devetoglavi je misto krila imo prenicu i padne doli ko kamen.

- Sad ga zaspi smolom, to ti je jo ostala u miini, - naredi patak momku.

11

Usmene narodne prie

Izgori zmaj ko suv ugarak, a mast mu se topi i sve potokom lije, pa tako poplavi i momkove opanke.Kako se mast opanaka dotakla, tako se na nji' vaa kost, i opanci vri od elika. Kad je momak tovidio, nije mu patak tribo kazati, da se u zmajevoj masti okupa. Uvatila se na njega kost, al' od petedo glave, pa da se bucka s bikom kamenog ela, ta i tog bi smrsko u paramparad.

Nije njemu ni tribo sad ni budak, ni akanjac, ve akama naupa uglja, na napuni miinu. Zabacite on nju na rame, al' se javi zlatni patak:

- A to bi, goso moj mladi, io piice, kad ima konjica!

- Otkud mi sad i konjic? - zaudi se momak.

- A to sam ja?! - izbekari se patak i kae mu, samo nek ga jai i miinu tovari.

Kad je to patak reko, tu rii ne triba troiti, i momak ga je ve i zajaio. Jedva on miinu pribacio, apatak zastrugo onim plamenim kandama, pa sve put izorava kudan kasa.

Skloni se patak na tavan, a momak s miinom uglja u kovanicu. Kad ga je kralj ugledo zdravog iveselog i jo s toliko uglja, bome mu se u uzmutila od bisa, pa ga pita:

- Zar nisi nikog susrio u crnoj planini?!

- Jesam niku zoljicu. Uzmuvala mi se oko nosa, al' kad sam je zvrcnio malim prstom, od nje nipepela nije ostalo, - nasmije se momak.

Kralj bi od bisa skoio sebi u usta, al' vidi da se momka ne e runim kurtalisati. Mora sad i lipimsamo da momak ode, jer e u kralja oi pobiliti od zlobe, ako ga iz dana u dan stane gledati, kako jebolji junak od njegovog sina. Nema druge, ve se kralj stane prinemagati i kae momku:

- Sinko, vidim da ti sve ie od ruke, al' tvoji deset nokata pritvrdi za moje nakovnje, pa poi u svittrait' boljeg majstora.

Momak se nije ni zgrijo na svom ognjitu, pa mu ba nije pravo da opet krene od nemila donedraga, al' nije jo ni zaustio, vikne mu s tavana zlatan patak:

- A divojku triba traiti, kad si ve dorasto za enidbu.

Ne bi momak posluo kralja, al' kad se patak tako misli, tu nema pokrke.

- to si mi dosad sluio, platit u ti dobro, da ima usput za lulu duvana i na au vina, - prinemaese kralj i dalje, samo da bi ga otpravio u svit.

- Ne triba meni nita, samo mi dajte nakovanj i drugo na emu sam zanat uio, a dok ja imam desetnokata i zdravu pamet, nastai u ja sebi svega, - lipo odgovori momak.

- I za tolike godine slube oca ledinu u planini devetoglavog zmaja i da ga tu niko ne nazlaba, - viknepatak s tavana.

Dat e kralj sve, a najvie bi dao otrova, da i' pomori ko pacove. Momak sad odma' za nakovanj, pae ga u volovsku miinu, a kralj jo zapita:

- A ko to vie s tavana?!

- Ta jedan moj pobratim, koji je jo jai i jo vie konten na sve neg' ja. Taj di pomiluje, tamo ivarana ostane, a di udari tamo i sunev zrak pogrudi, samo to njemu nije jo vrime, jer mu jo nisuizrasli zubi.

Kad je kralj tako to uo, odma' je priskoio i sam poo tovariti momkovu priju. Kurtala i ovakogkalfe, - misli se kralj, - a jo vie kurtala takog pobratima. Nit' pita, nit' eli uti vie za togpobratima, al' momak ve vidi, da kralj ne zna, je l' krv crvena je l' uta, pa veli:

- Otii u ja, svitla kruno, al' mi je ao, to mi niste dali vrimena, da s mojim pobratimom pokaem,to znamo. On bi jo siso nikoliko nedilja i linario se, al' posli tog bi bilo zato oi razrogaiti.

- Ne kaem da ne bi to volio viditi, - prinemae se kralj, - al' nisam ja toliko bogat, da moem tolikusnagu 'raniti. Prid vama je sria, a svit je irok.

12

Usmene narodne prie

Tako kralj kae, pa jo i uzicu vee na miini, samo da momak, to bre krene. Ode momak smijuise, pa krene i svoje roditelje. Nije nji' bilo teko krenuti, kad su kod kralja bili i soparni i goli. Uzelistarci ono malo buuria, pa usput pitaju sina, kuda e on s njima.

- To nek vam kae moj konjic, - nasmije se momak.

- Kazat u ja. Usta su mi prorizana, a ri nije u njima zamrla, - nasmije se sad i patak onim njegovimpaijim smijanjem, - samo kad stignemo na vae ognjite. A sad se tovarite svi na moja plea.

Za as on nji' stovari u planini, di je kadgod haro i pustoio devetoglavi zmaj, pa zastrue vatrenimkandama po jednom velikom kamenu. Kako ga optro, a tu lipa koliba. Spolja drvena, a iznutrazlatnim cigljama ziana.

- Sad svakom paetu istrgnite po jednom perce iz desnog, a jedno iz livog krila, - kae onmomkovim roditeljima, - pa i' zadite u zemlju oko kolibe. Kako reeno, tako i ureeno, i taj asmisto zlatni' pera oko kolibe stoje lipe mlade voke i na njima rod, da ti srce lipeg ne moezaeliti.

- Sad vi samo timarite moju brau i sestrice, - kae onda patak, - a oni e vam danas snesti etrizlatna jajeta, pa onda po etri svakog mladog misica. Prva etri bacite na etri strane oko kolibe, pavam niko ne e moi tisnit' na nju, ta ni vitar ni snig ne e prii priko nji'. A kad vam to triba, visamo zakoturukajte po jedno jaje po ledini, pa e vam se sve stvoriti, dok nas dvojica nedovedemo sebi mlade.

Lipo se oni sad oproste od staraca i od oni' drugi' zlatni' paia, i momak zajai svog konjica, pa i'za as nestane iza planine.

- A kud mi to sad iemo? - zapita jedared momak.

- Isprostiti divojke tebi i meni i nai mladoenje za moji dvadeset sestara.

Iu oni sad, kad li se momak siti:

- Pobratime, ja sam zaboravio svoj buzdovan!

- A ta e ti taj nakovanj, ima ve jednog u torbi!

- Imam, imam, al' na ovom sam uio raditi, pa u to i otsele initi, a na onom su me samo tukli, paako doe usput do kavge, i ja bi s njim po neprijateljima.

- Tamo, di mi iemo ne emo zameati kavge, ve pamet osvitlati, - kae na to patak. - A kad doedo kavge, mi emo se vratiti do tvog buzdovana.

Momak se ve nauio da slua svog pobratima i ni sad mu se ne protivi.

Putovali su oni tako do druge miseeve mine i dou do komijskog kralja. Kako stigli prid dvor, apatak se pritvori u obinog, i momak ga uzme u nidra. Tako se javi kralju i kae, da ima kovakizanat i alat, pa bi rad bio kod njega kruv zaraditi.

- Kod mene moe, al' od mene ne moe kruv zaraditi, sinko moj, - kae mu taj kralj.

- Kako to?! - zaudi se momak.

- Tako, to sam i ja majstor od tog zanata. Moe tu raditi, al' kod mene nema ni plae, nit' u ti jazapovidati. Kod mene je sluba ovaka: to zna, naui me, a to znam, naui od mene, - to e ti bitizarada, a to je u mojoj zdili to e biti i u tvojoj, jer mi svi iz jedne jidemo.

- Pristajem ja, svitla kruno, samo ja imam i jednog patka, - pa da se i njemu nae zalogaj, - kaemomak.

A kralj njemu odgovara ovako:

- to ti je u nidrima, to ti je na srcu, - a to ti je na srcu, to e pokazati plod tvoji' ruku. Kako bilotebi, tako e biti i tvom patku.

Tu je sad pogodba bila gotova, i momak odma' ode u kovanicu. Tu dvadeset jedan nakovanj, pa zadvadeset momci, al' na dlaku ko novi kalfa, a jedan nakovanj je za kralja ostavljen. Odma' momak

13

Usmene narodne prie

svoj nakovanj i alat iz miine, pa se uputio u poso. Zna i on iskovat, to ovi jo nisu vidili, al' bometu svaki nakovanj izgleda ko rodna njiva: ugrijano gvoe je sime, a kad momci ponu kovati, gotovi dobar rod. Pa jo kad se stari kralj lati! Iskuje on i ruu od cvia, pa se sve rumeni.

Tako samo oni rade od ishoda sunca do mrknua, a za zdilom svi zajedno, pa i patak, al' i kraljeva'er jedinica. A ta jedinica bila lipa ko da je zora svaki dan u obraze ljubila, a sunce joj kosumilovalo. Dorasla divojka za udaju, i kralj oglasi, da e je dati za onog, ko iskuje klivku od zlata, alida bude laka ko perje.

Jedva to kralj razglasio, kad mu stie u goste mlai brat, koji je imo kraljevinu u komiluku. I uovog kralja 'er jedinica, mezimica, al' ko jaje jajetu slina jedinici kralja-kovaa. Kad je gost uokako stariji brat udaje 'er, razglasi sad i ovaj, da e svoju 'er udati za onog, ko mu donese zlatnogpatka.

Kau jo obadva kralja:

- Ostavit emo mi mladencima zlatnu kolivku i patka, ne triba to nama. Mi emo samo da vikimo,kojiko koji mladoenja vridi!

Diglo se sad mladoenja sa svi' strana, kad su udavae lipotice na glasu, a koliko su lipe, nisu manjeni dobre ni vridne. Nije to ala take dobre ene zapatiti, jer nita na svitu ne vridi toliko, ko dobroeljade s kojim e vik vikovati. Bilo je sad sijaset mladoenja, koji u ivotu ruke radom nisunatrudili, al' se sad svi dali, koji u kovae, koji u lovce. A dva kralja kau:

- Divojke e dobiti samo dvojica, al' e bar tu ta nji' nauiti poten poso.

Dabome, da su se prvi latiti posla kraljevi kovai, pa dan no kolivke iskivaju, a novi kalfa samoplugove kuje. udi se ono dvadeset momaka, to se najmlai kalfa ne laa posla, a ni ne primjeuju,da ti' dana nema njegovog patka.

- Ti se ne misli eniti?! - pitaju momci patkovog gosu.

- Kako da ne mislim, kad emo se svi zajedno okuiti, - kae on.

- Kako to?! - ude se momci jo vie.

- Uskoro e biti, pa ete onda uti i viditi, a sad me vie ne pitajte, jer i da 'ou, ne smim vam nitakazati.

A ne moe njim' rei, kad ga je patak uvrstio, da samo uti i radi svoj poso, dok se on ne vrati odkue. Kad su kraljevi razglasili, kako e udati svoje eri, patak to vee reko momku:

- To su divojke za nas. Naeg gose 'er e biti tvoja, njegovog brata 'er moja. A ovo dvadesetmomaka e biti moji ogori.

I kae momku, da on samo i nadalje kuje plugove. Patak se to vee digne na put i ode do svoji'sestara. Sedmi dan se vrati i donese tri torbe zlatnog maka, to je napirio od sestara. Kad suuvee svi zaspali, patak razbudi svog pobratima i apne mu:

- Hajde, sad emo nas dvojica kovati zlatnu kolivku.

Patak grije i dri zlatan maak, a momak kuje, i kad zora na prag, a zlatna kolivka gotova.

- Sad ti poi do naeg gose, pa pridaj dar njegovoj 'eri, a ja u u stopu za tobom do moje divojke.

Odma' momak poslua, i kad je kralj-kova uzo kolivku u ruke, od radosti je momka poljubio uobadva obraza.

- Sinko moj, pa ovo je lake od paperja, a lipo je, da bi se svaka tica pozlatila, koja bi na nju stala.

Kako on to kazo, a vrata se otvore i na kolivku skoi momakov pobratim patak. Kako skoio, on seu zlatnog pritvorio.

- Evo i mojoj eri jabuka, - obraduje se mlai brat kralja-kovaa.

- A di je uvegija? - zapita onda kralj-kova.

- Mora da je stidljiv, kad je osto napolju, - kae mlai kralj.

14

Usmene narodne prie

- Nit je stidljiv, nit je osto napolju, - zauju oni na to glas.

Pogledaju oni, ko to govori, al' tu uvegije nema, pa e vratima, a na patka ni ne gledaju, kad su sadsvi na uvegiju ljubopitljivi. Nagrnu svi na vrata, al' ni prid vratima nikog nema.

- Pa di je taj uvegija, kad mu glas ujemo, a njega nema?!

- Evo ga! - vikne onda patak i skoi svojoj divojki u krilo.

- Ko, zar ti?! - zaude se sad svi osim patkovog pobratima.

- A ta se udite?! Vi ste razglasili, - kae sad patak svom didi, - da e biti divojka onog, ko donesezlatnog patka. Ja sam doo eto sam.

- Kad si doo sam, ja u se za tebe udati, - kae na to divojka.

Kako ona to izustila, a patak vatrenim kandama oee svoj crveni oroz, i patak zine, a iz usta muiskoi momak ni manje ni vie lip, neg' njegov pobratim.

Sad je tu bilo veselja i veselja, pa obadva kralja pitaju, kako je on to bio obian patak, pa zlatanpatak i sad posto ovako lip momak. Kae on njima sve po redu.

- Moj otac je bio kralj, al' ko to ste vas dvojica braa, kae kraljevima, - tako je imo i on jednogmlaeg brata. Pazio ga i mazio, al' taj mlai brat je bio zloban i nenavidan, pa u potaji smisli, damom ocu doe glave i kraljevine.

- Da to nije onaj pogani kralj, kod koga je moj otac bio sluga?! - zapita patkov pobratim.

- Dobro pogaa, - kae momak-patak.

I onda dalje ispripovida, ta je bilo. Ta pogana dua ode u svit, da bajagi ui kovaki zanat, azapravo je poo u svit, da naui, kako e svog roenog brata stamaniti, samo da bi svoju lakomostzasitio. A zloban je on bio na svog starijeg brata i zato, to je ovaj imo sina i dvadeset lipi eri, a unjeg nikako poroda.

Vrati se ta pogana dua kroz godinu u dvorac svog brata i odma' se pofali, da je zapatio taku vodu skojom moe vola u panj pritvoriti, drvo u kamen i druga uda stvarati.

- Samo me niko ne smi' gledati, kad ja s tom vodicom kropim, - kae on jo bratu, patkovom ocu.

Odma' e on kralju i pokazati, ta zna i moe, pa kralj i kraljica i sva njegva dica krenu s ovimnesrinikom u umu. Jedva su oni stigli u umu, kae njim' ova pogana dua, da se svi okrenu odnjega, pa e viditi uda.

Posluaju oni njega, a on iza lea pokropi sve nji', i svog brata pritvori u 'rast, kraljicu u vitu jelu, asvu dicu u paie. Utamanio on nji' al' je 'tio ostat i isti' ruku. Niko mu ne moe kazati, da i' jeubio, al' u sebi je mislio ovako: 'rast i jelu e kogod posii, il' e i' grom opaliti, a paie e valjakoja lisica za vrat epati. I jo da bi mu dua bila mirnija, odnese paie svom kovau tamo upustolinu, di je i patkovog pobratima otpravio, pa mu jo zabrani, da ni za ivu glavu ne zakolje nijednog.

Uzo on sad i dvorac i kraljevinu svog brata, pa ga ni brige. Al' nije on znao jedno: ako kogod timpaiima pokloni svu svoju muku, bar za tri miseeve mine, onda e se oni pritvoriti u zlatne, a akose koje od nji' oeni il' uda u kraljevski rod, onda e se svi spasiti.

- Eto, - pokae on onda na svog pobratima kovaa, - on nam je poklonio sav svoj trud, pa smo postalizlatni paii, a ja sam dobio za enu kraljevsku 'er, i evo od paia momak, a kod kue moji'dvadeset sestara sad ve ekaju mladoenje.

Sad je tu bilo veselja, pa se svi grle i ljube, a najvie dva pobratima. Dva kralja bi odma' i svatovesazivali, al' e na to dva pobratima:

- I oni nai dvadeset drugova iz kovanice e se zajedno s nama eniti.

- Da nam ne e biti ogori, - patkova divojka e.

15

Usmene narodne prie

- Ba tako, - odgovori patak, - jer su moje sestre divojke ba za nji' stvorene. A svatove emo zvati,kad i moji siroti roditelji budu tu.

Svima je to i pravo i drago, pa se obadva kralja i svi mladenci skupe i odoe u patkovu kraljevinu.Tu je sad bilo radosti ve kod kovaeve kolibice. Kad su stari sluga i njegova baba vidili, kako snajuvodi sin, njima srce umalo nije puklo od dragosti. A kad su dvadeset kovaki' momaka vidili, kakesestre ima patak, bome je i njevim srcima bilo tisno u prsima. Sad su svi poli do onog starog' rastai vite jele.

Kad su oni stigli, a stari rast se orosio zlatnim suzama, pa mu pukne najdeblja ila u panju, i iz njeskoi patkov otac zdrav i ves'o. Kako on iskoio, a 'rast sav zasja, a kako i ne bi, kad je posto zlatan.

Odma' oni otre i do vite jele. Zasuzi ona srebrnim suzama, i u to i na njoj pukne najvea ila napanju, i iz nje iskoi zdrava i vesela stara kraljica. Kako je kraljica svoju dicu zagrlila i izljubila, svase jela zasja, a kako i ne bi zasjala, kad je postala srebrna.

- A kuda emo sad? - zapita kralj-kova.

- U tvoje dvore, pretelju, - progovori prve rii patkov otac. - Svetkovat emo, a ne emo se u radostisvetiti onoj nesriim, mom crnom bratu.

Kako rekoe tako i uinie, al' jo nisu bili ni priko planine u kojoj se sad sjao zlatni 'rast i srebrnajela, a ona crna dua ve dotrala sa slugama. Udario sjaj ak do dvorca, pa je on potro na svitlostko muica. im je stigo, vidio je, da je zlo za njega, al' je prva kod njega lakomost. Odma' on viknesluge, da siku zlatno i srebno drvo. Posluaju sluge, al' kako koji udari, sikira sklizne, a varniceudaraju u oi. Kralj se malo nije zaguio od srdbe, pa dovati on sikiru, al' kad je udario, na 'rastunisu varnice iskoile, ve crven plamen mu obavio glavu.

Kad je onda bacio sikiru, do dvorca se ni zaustavio nije. Ode on kukajui, a svatovi sa planinepoviu za njim:

- Ej, nevoljo nenasita!

Odoe sad oni, pa kad su se siti nasvatkovali, onda su se opet latili svaki svog nakovnja, a enepreslica, i ivili su u srii i blagoslovu.

Al' nije to potrajalo dugo. Onoj crnoj dui sad nije bilo mira. Dan za danom se muva oko zlatnograsta i srebrne jele, pa tumara okolo po umi i jedared naie i na buzdovan sluginog sina. Sad muse klin jo vie zabio u glavu, krene i u planinu, di je bio kadgod devetoglavi zmaj. Nae on tukolibicu za najlipim voem na leini, pa e njoj. Poe, al' jedared mu se noge usikle u zemlju, pa nistope dalje. Pogleda on, a prid njim zlatno paije jaje. Odma' se on mai, al' jaje ni da pomakne.Krene on okolo, al' i tu naie na jaje, i tako sa sve etri strane. to onaj buzdovan nije mogo nikoiv pomakniti, to ga nije ni udilo, al' se bome grdno zaudio, to ova jaja ne moe ni dignuti, a niprii priko nji'.

Buzdovan je pozno po nakovnju, pa mu se sad uvrtilo u glavu, da su u svem ovom prsti sluginogsina. I odma' poalje svog povirnog ovika u pustolinu kod onog svog kovaa. Kad je dozno, kako jetaj kova proo od sluginog sina, onda ovoj poganoj dui nije tribalo drugo znamenje. Procunja onokolo i uje, di je slugin sin i ta je od njega postalo, al' bome uje i to, kako mu je brat oivio sasvom eljadi.

Odma' on poalje onom kralju, iji je zet bio slugin sin, svog povirljivog ovika s ovakom porukom:neka mu kralj-kova za tri dana odgovori, ko ima dui korak pivac il' riba. Ako odgovor ne budekako triba, on e udariti na kralja-kovaa s velikom silom.

Kod kralja-kovaa ba bilo prelo, pa svi na okupu, ko to su bili u svatovima. Dvadeset mlada, kojesu bile zlatne patke, namotavaju vunicu na svoje ranije zlatno tilo, ena njevog brata namotava nazlatnog patka, a mlada sluginog sina namotava oko zlatne kolivke. Ljudi, kad svre poso, pomauenama, a starci ko starci. I ba su bili tako na okupu, kad doe poruka od one pogane due.

- Ba ne e da se smiri, ta nevolja nikaka, - kae njegov brat, patkov otac.

16

Usmene narodne prie

- ta emo sad s njim?! - na to e kova-kralj. - Bez nevolje ovik da ima s njim nevolje. Name nijedo kavge, a ako mu ne odgovorimo, eto nam krvnika na pragu.

Javi se u to slugin sin:

- Ajde, da mu odgovorimo. Nek ga nosi andrak, ta da nam smeta prelu.

- A ta emo mu odgovoriti?!

- ta?! Sitio se taj kako narod kae: drugom u oku vidi trna, a sebi ni balvan. Misli on, da mi voduimamo u glavi, pa se vode ne emo ni sititi.

- Kako to?! - zaude se svi.

- Tako, - na to e ko razgaljena glava slugin sin, - to ni pivac nema dui korak od ribe, a ni riba odpivca, a i tako to pivac ima dui korak od ribe, a i riba dui od pivca.

Bome su sad sva eljad pripazila na ovaj zamren divan, a momak onda kae i ta misli.

- Evo, da mi tom mom crnom gosi ovako odgovorimo: metni pivca do ribe u vodu, pa e riba imatidui korak, a izvadi ribu iz vode, pa je metni na suvo do pivca, pa e pivac imati dui korak.

Cilo prelo vidi, da je to tako, pa odma' taj odgovor i vrate onoj poganoj dui. E, al' se prelo nije joni razilo, ve je stigla i druga poruka. Poslo onaj sad tri dribeta, jedno od godine, drugo od dvi, atree od tri godine, al' sva tri jednaka ko tri jajeta. Ako mu za tri dana ne kau, koje je koliko lita,on e udariti velikom silom. Opet se prelo pomutilo, al' se slugin sin nije dugo mislio, ve kaesvom didi:

- Imamo l' mi babo, zobne slame od ove, lanjske i priklanjske godine?

- Kako ne bi imali?!

- No, onda e dribad dati odgovor.

Odma' momak ode na guvno, pa jedan naramak zobne slame od ove godine, dva naramka od lanjskei tri naramka od priklanjske godine, pa to lipo metne na ledinu. Onda puti dribad, a ono od jednegodine odma' na naramak slame od ove godine, dribe o dvi godine na lanjsku, a dribe od trigodine na priklanjsku slamu.

Tako oni udare ig na svako dribe i vrate i' natrag.

Misle sad ljudi, da e onom dodijati nazlabanje, al' se ljuto prevarie. Nisu za dribad jo nizaboravili, a prid dvorac pade buzdovan. Bacio onaj buzdovan i poruio, da e udariti velikom silom,ako mu budzovan ne dobace natrag.

- Moemo mi njega i malo dalje dobaciti, - nasmije se slugin sin i odma' se lati buzdovana.

- Ne mora dalje, - kae na to patkov otac, - samo do njega, jer u ovo vrime on uvik pui lulu.

- E, da mu dim ne bi nagrizo oi, onda emo ba po luli, - nasmije se slugin sin i kad je onda zauiljobuzdovan, za as je onoj crnoj dui izbio lulu iz usta i jo sedam zidova na dvorcu.

Onaj je po buzdovanu pozno sluginog sina i odma' porui, da mu se poalje taj delija, koji jebuzdovan vratio, jer e drugaije udariti velikom silom.

- E, sad je dolo vrime, da se vratimo rad tvog buzdovana, - kae momak-patak i skoi na noge. - Nee i' sam, ve u i ja i moji' dvadeset ogora s tobom.

Naoruali se svi ko jedan, obukli se svi ko jedan, pa su nalik ko jaje jajetu. Tako oni odoe do togpoganca. Doeko on nji', pa bi da zna, koje je slugin sin, al' togod on zapita svi odgovore, togodnaredi, da uradi njegov bivi kovaki kalfa, svi ko jedan urade.

ta e on, ve njim' u sobu sakrije svog sina, pa e taj priko noi izvrebati koji je slugin sin. Nije tobilo ni teko, jer im su momci ostali sami, a slugin sin poo pripovidati, kako je tu kadgod patio.Kako on ri izustio, a ruka ispod kreveta se prui, pa mu osie skut. E, al' je tu ruku odma' i vidiomomak-patak, pa onog ispod kreveta i utamane ga ko gnjidu.

Ujutro oni izali prid ovog kralja poganca, a svakom momku osien skut.

17

Usmene narodne prie

ta e kralj, ve iznese prid nji' bili kruv za ruak, al' sladak kako se ritki nae, pa pita:

- Zato je ovaj kruv tako sladak?! Ako mi odma' ne odgovorite, svima e vam kosti u podrumuistruniti.

- Zato?! To je bar lako pogoditi?! Moe se ime vema zasladiti, neg materinim mlikom?! Ovajkruv je kaka dojilja zakuvala, pa joj kaplo mliko u tisto, zato je tako sladak, - odgovori odma' sluginsin.

- Ti se taj, kojeg ja traim, - drekne kralj, pa povie svoje ljude i sune na momka sabljom.

Navali poganac, al' u to vikne i patak:

- A ti si taj, kome nikad nije dosta tue nevolje, pa je i sebi vazda trai!

Zgrabi one velike zdile vrilog mlika, u koje su kruv drobili, pa vikne na sluginog sina:

- Pobratime, ja u polivati, a ti sui!

Odma' on i bune svom stricu vrilog mlika me oi, a slugin sin se mai u zapeak za svojimbuzdovanom, pa kad je po pogancu udario, odma' mu je desno rame odvalio. Kad je drugiputudario, na zemlju ga prikovo, a kad je trei put zamanio, na buzdovanu ga je izno zajedno sadvanaest zidova.

Buzdovan se nije ni zaustavio, dok ovoj crnoj dui ono malo kosti nije stiro u zemlju ba na tommistu, di je momak devetoglavog zmaja spalio.

I onda spale i sve dvore, da ni spomena ne bi ostalo tom mistu, di je za nji' toliko nevolja nicalo, pase svi zdravi i veseli vrate po patkovog oca, dovedu natrag na njegovo ognjite i tu mu pod zlatnimrastom i srebrnom jelom sazidaju nove dvore od zlatni cigalja.

Tako su sad svi srino i dugo ivili, ljudi kovali, mlade vunicu na zlatne patke namotavale, a starciko starci ive jo i sada, ako nisu umrli; a ako su umrli, onda je iza nji' ostala ova pripovetka.

abica divojka

iveli su tako jedan mu i ena i ve su bili skoro ostareli, a diteta nisu imeli. Vavek su boga molili,da bi njin dal kakovo dite. Projdu najzad na jedno proenje i mole opet boga, da bi njin dal dite,ma makar bila i abica. Povrnu se nazad doma, i borme ena outi, da je zanoseala i za devetmeseci rodi ona ale a? - abicu! Ma i s tem su bili veselei, leh prez ni. abica j' bila uvek vane vatrsju i malo kad doma dohajala. Mu stari je vavek delal va trsju, a ena mu saki dan hodila zobedom. Ale, kako je ve bila ostarela, poela se je jedan dan tuit, da ve ne more ni z mesta, akamo muu po z obedom, a njoj ve nogi ni ne valjaju. Sad dojde abica-ker zvani, a ova veimela etrnajst let, pa govori:

- Majko! Vidim, da ste stari, da ve ne morete hodit, ni ocu po z obedom, leh dajte obed, ja gren njim.

- Draga moja kerko abice, kako bi ti la z obedom, kad ne e mo ni nosit, pa nima ni ruk, sem bi prijela lonac.

- Ja u mo nosit, - govori abica, - leh mi kladite lonac na hrbat i veite mi ga za nogi, pa se nebojte.

- E pak provaj, ako bude mogla.

Sad njoj klade lonac na hrbat, vee njoj ga za nogi i poalje ju a. abica nosi, nosi, a kad je dola klese od vrta, kade j' njoj bil otac, nije mogla opret ni preko po, pa pome oca zvat. Otac dojde,zame lonac z nje i ji. abica mu pak ree, neka ju digne na jednu renju. On ju digne, a ona pomekantat. Kanta, da se se od nje ozvanja, i to tako lipo, da bi ovik rekal da to vili kantaju. Sad pasiva

18

Usmene narodne prie

tuda kraljev sin, ki je bil na jagu doal, i naslie kanat. Kad ve ni bilo kanta ut, dojde staromu ipita ga, ki to tako lipo kanta. Stari govori, da on to ne zna, da on nijednoga ne vidi, ni ne uje, lehgavrani nad njim lete.

- Ma povejte mi leh, ki god je; ako je muki, bit e moj pajda; ako je divojka, bit e moja ljuba.

Ale staroga bilo sram i strah povedat, pa ree da on ne zna. Sad pojde kraljev sin doma. Drugi dandonese opet abica starom ocu obed, i opet ju on klade na renju, a ona poela opet kantat, i glje,dojde kraljev sin i danas i napono tamo na jagu, leh da uje opet kantat i da vidi, ki je. abicakanta na renje, da vas dolac ozvanja. Kad je kanat prestal, opet dojde kraljev sin staromu, pa gapita, neka mu poveje, ki to kanta. Stari mu govori, da on ne zna.

- Da, ki ti je obed donesal? - pita ga kraljev sin.

- Ja san, - veli stari, - sam doma hodil, pa san bil trudan tako, da nisam mogal jist, pa san ga sobondonesal.

- Ma srce mi vanka znimlje on kanat, vi sigurno, stare, znate, ki kanta, povejte mi; ako je muki,bit e mi pajda, ako je divojka, bi e mi ljuba.

Sad govori stari:

- Ja bin van povedal, ale me je sran, a i vi bite se jadili.

- Ma ne bojte se, leh mi vi povejte.

On mu sad poveje, da to abica kanta i to da je njegova ker.

- Recite njoj neka gre dole.

abica dojde dole i jo jedanput zakanta. Mladiu se srce skae od veselja, pa njoj govori:

- Budi moja ljuba. Jutra imaju do mojeg dveh brat ljubi, i ka od njih donese lipju roicu, toj jeobeal kralj, da e njoj i zaruniku njemu kraljestvo pustiti. Za moju ljubu dojdi ti tamo i donesiroicu, kakovu bude otela.

abica mu odgovori: - Ja u do, kako eli, ale ti ima z dvora poslat belega peteha, na ken u dojau.

On projde a, poalje njoj z domi beloga peteha. Ona pak projde k suncu i prosi sunane halji. Jutrodan, kad je bilo, zajae abica peteha, a halji sunane zame sobom. Kad je takova dola do gradskestrai, ni ju ova hotela pustiti, ale kad je rekla, da e ih tuit kraljevu sinu, ako ju ne puste, puste juonput valje. S en je stupila va grad, valje njoj se peteh uini bela vila, a abica se uini najlipjadivojka na svitu, obue sunane halji, a za roicu nosi klas od enice i tako dojde va kraljev palac.Sad dojde kralj najprvo k ljube najstarejega sina i pita ju, kakovu je roicu donesla. Ona mu pokaeipak. Dojde k ljube srednjega sina, pa pita kakovu je pak ona roicu donesla. Ona mu pokaegaroful. Obrte se k ljube najmlaega sina, opazi valje pu nje klas od enice, pa njoj govori:

- Ti si nam najbolju i nakorineju roicu donesla; vidi se, da zna, da se prez enice ne da ivet i dae znat krbet. a te nam druge roice i superbija? Oeni se za najmlaega moga sina, komu siljuba, i njemu u pustiti moje kraljevstvo.

Tako je postala abica kraljica.

Pepeljuga

Prele djevojke kod goveda oko jedne duboke jame, a doe nekakav starac bijele brade do pojasa, paim ree:

- Djevojke! uvajte se vi te jame, jer da kojoj od vas upadne vreteno u nju, one bi se mati odmahpretvorila u kravu.

19

Usmene narodne prie

Ovo rekavi starac otide, a djevojke onda, udei se njegovijem rijeima prikue se jami jo blie istanu se u nju nadvirivati i razgledati je, dok se jednoj, koja je bila najljepa izmeu njih, izmaknevreteno iz ruke i padne u jamu.

Kad ona u vee doe kui, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kuom. Po tom ona staneovu kravu goniti na pau s ostalijem govedima. Poslije nekoga vremena otac se ove djevojke oeniudovicom, koja dovede jednu svoju ker. Maeha stane odmah mrziti na svoju pastorku osobito zato, ta je ona bila ljepa od njezine keri: zabranjivala joj je da se umiva, elja i preoblai, isvakojako je traila uzroke, da je kara i mui. Jednom joj dade u jutru punu torbu kudjelje, pa jojrekne:

- Ako ovo sve danas ne oprede i u kokoku ne smota, ne idi mi dovee kui, ubit u te.

Djevojka sirota idui za govedima prela je koliko je mogla. A kad na podne goveda polijeu uplanditu, ona videi da se na kudjelji ne poznaje, to je oprela, stane plakati. Kad je vidi ona krava,to joj je bila mati, gdje plae, zapita je, to joj je; a ona joj kae sve redom, to je i kako je. Ondakrava tjeei je rekne joj, da se za to ne brine ni malo:

- Ja u, - veli, - kudjelju uzimati u usta i vatati, pa e se na moje uho pomoliti ica, a ti je uhvati paodmah motaj na kokoku.

Tako i uine: krava stane kudjelju u usta uzimati i vatati, a djevojka na uho njezino icu izvlaiti imotati, i odmah budu gotove. Kad djevojka u vee maesi d veliku kokoku, maeha joj se vrlozaudi, pa joj sjutridan da jo vie kudjelje; a kad ona i ovo oprede i smota kao i ono prije i u veedonese kokoku gotovu, ona pomisli u sebi, da to njoj pomau njezine drugarice, pa joj trei dan djo vie kudjelje. Ali kradom poalje za njom i svoju ker, da gleda, ko to njoj pomae presti imotati. Kad se ova poslana djevojka privue, te vidi kako krava kudjelju uzima i vae, a pastorkana njezino uho preu mota, ona se vrati kui kae sve materi svojoj. Po tom maeha navali na svogmua, da se krava zakolje. Mu je iznajprije enu od toga odvraao, ali najposlije, kad se ena nijeela okaniti, pristane i on na to, i kae joj, da e je u taj i taj dan zaklati.

Kad pastorka za to dozna, ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita, zato plae, i ona jojkae sve to je i kako je, ree joj krava:

- Mui ti, ne plai, ve kad mene zakolju, da ne jede od mene mesa, ve kosti moje pokupi, pa daih za kuom pod tijem i pod tijem kamenom zakopa u zemlju; pa kad ti bude kaka nevolja, doi namoj grob i nai e pomo.

Kad kravu zakolju i meso joj stanu jesti, djevojka nije ela okusiti izgovarajui se, da nije gladna ida ne moe, nego pokupi sve njezine kosti, pa ih zakopa, e joj je krava kazala.

Djevojci je ovoj bilo ime Mara, ali kako je poslije toga najvie radila i sluala u kui: nosila vodu,gotovila jelo, prala sudove, mela kuu i radila sve ostale kuevne poslove, i kako se tako najvie okovatre nalazila, prozovu je maeha i njezina ki Pepeljugom.

Jednom u nedjelju maeha, opremivi se sa svojom keri u crkvu, prospe po kui punu kopanjuprosa, pa ree pastorci:

- Ti pepeljugo! Ako ovo sve proso ne pokupi i ruak ne zgotovi, dok mi iz crkve doemo, ubit ute.

Poto one otiu u crkvu, djevojka sirota stane plakati govorei u sebi:

- Za ruak mi nije brige, lasno u ga zgotoviti, ali ko e toliko proso pokupiti!

U tom joj padne na um, to joj je krava rekla, ako kad bude u nevolji, da ide na njezin grob i da enai pomo; pa otri odmah onamo. Kad tamo, ali, ta da vidi! Na grobu stoji velikaki sandukotvoren pun svakojakijeh dragocjenijeh haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa jojreknu:

- Maro! Uzmi iz sanduka haljine, koje hoe, pa se obuci i idi u crkvu, a mi emo proso pokupiti iostalo sve urediti.

20

Usmene narodne prie

Ona veselo uzme prve haljine s vrha sve od same svile, pak se obue i otide u crkvu. U crkvi sve se,i ensko i muko, zaude njezinoj ljepoti i njezinijem haljinama, a najvie, to niko nije znao, ko jeona i otkuda je; a osobito joj se zaudi i oko na nju baci carski sin, koji se ondje desio. Kad budeispred svretka leturije, ona se iz crkve iskrade pa bjei kui; pa svukavi svoje haljine ostavi ih usanduk, a on se sam zatvori i nestane ga. Ona bre k vatri, kad tamo, a to proso pokupljeno, ruakgotov, i sve ureeno.

Malo postoji, al' eto ti joj maehe sa kerju svojom iz crkve, i vrlo se zaude, kad vide sve ureeno,pa i proso pokupljeno.

Kad bude u drugu nedjelju, maeha se sa svojom kerju opet spremi u crkvu i na pohodu prospejo vie prosa po kui; pa kae pastorki kao i prije:

- Ako to sve proso ne pokupi i ruak ne zgotovi i ostalo sve ne uredi, dok mi doemo iz crkve,ubit u te.

Poto njih dvije otiu u crkvu, pastorka odmah k materinu grobu, kad tamo, a to sanduk opetotvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj reknu:

- Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi emo proso pokupiti i ostalo sve urediti.

Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od istoga srebra, pak se obue i otide u crkvu. U crkvi joj seopet zaudi sve jo vie nego prije, a carev sin oiju ne smetae s nje. Ali kad bude ispred svretkaleturije, ona se izmeu naroda nekako ukrade, te bjei kui, pak se bre bolje svue i haljineostavi u sanduk, pa k vatri.

Kad joj maeha sa svojom kerju doe iz crkve, jo vema se zaude kad vide proso pokupljeno,ruak gotov i ostalo sve ureeno, i nikako se nijesu mogle douditi.

Kad bude u treu nedjelju, one se opet spreme u crkvu, pa na pohodu maeha prospe jo vieprosa po kui i kae pastorci kao i prije:

- Ako ovo proso sve ne pokupi, ruak ne zgotovi i ostalo sve ne uredi, dok mi doemo iz crkve,ubit u te.

Poto one otidu iz kue, pastorka odmah k materinu grobu i nae opet sanduk otvoren i nazaklopcu dva bijela goluba, koji joj reknu, da se obue i da ide u crkvu, a da se ne brine ni za to ukui. Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od suha zlata, pak se obue i otide u crkvu. U crkvi jojse svi zaude jo vema, a carev sin bio namislio da je ne puta kao i prije, ve da je uva da vidi,kuda e.

Kad bude ispred svretka leturije, te ona poe da ide, a carev sin za njom ustopice. I tako onaizmeu naroda provlaei se i bjeei, nekako joj spadne papua s desne noge, i ona, ne imajuikad traiti je, pobjegne bosonoga, a carev sin uzme joj papuu. Doavi ona kui svue se i haljineostavi u sanduk, pa odmah k vatri kao i prije. Carev sin po tom zae s onom papuom njezinom, daje trai po svemu carstvu ogledajui svakoj djevojci papuu na nogu, ali kojoj duga, kojoj kratka,kojoj uska, kojoj iroka, ne moe ni jednoj da pristane.

I tako idui od kue do kue, doe i kui njezina oca. Maeha njezina, kad je vidjela, da e carev sindoi i njihovoj kui da trai onu djevojku, ona nju pred kuom sakrije pod korito. Kad carev sindoe s papuom i zapita, imaju li kaku djevojku u kui, ona mu kae da imaju i izvede mu svojuker. Kad joj papuu on ogleda na nogu, ali joj papua ne moe ni na prste da se navue. Ondacarev sin zapita, imaju li u kui jo kaku djevojku, a ona mu kae, da nemaju vie nikake. U tompijevac skoi na korito, pak zapjeva:

- Kukurijeku! Evo je pod koritom!

Maeha povie: - I, orao te odnio!

Carev sin uvi to potri bre bolje ka koritu, ta ga digne, kad tamo, a to pod njim ona ista djevojka,to je bila u crkvi i u onijem istim haljinama, u kojijem je trei put bila, samo bez papue na desnojnozi. Kad je carev sin ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj bre bolje papuu nazuje na

21

Usmene narodne prie

desnu nogu, i videi, da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo i onaka kao i ona, to joj jena lijevoj nozi odvede je svome dvoru i oeni se njome.

ena vraga prevarila

Neki je ovjek imao enu, na koju je mnogo sumnjao, i zato se s njome vavijek inadio. Ali bi ga enasvaki put nadinadila i budui jaa za plot svezala. On jedan put uhvati vraga, vrag ga zamoli, da gapusti, a on mu rekne:

- Pustit u te, ako moju enu prevari.

Vrag odgovori:

- Metni me u bocu i odnesi kui, pa me ostavi ondje; a eni zabrani, da u bocu ne tie, pak ti sutrakudgod otii. ena e doi da vidi, ta je u boci, i dok bocu otvori, ja u utei. Ti, kada doe, uzmibocu i vidjet e, da me ne ima u boci. Onda se moe s njom gonati i nju dobiti, govorei joj:

- Jest, ja, tako je ba kao i boca.

Tako i bude. On strpa vraga u bocu, donese ga kui i rekne eni:

- Eto, eno, vidjet u ja, kako si mi vjerna. Evo, boca neka stoji ovdje netaknuta sve dok se ja nepovratim; ako li ju samo takne, ja u poznati.

Rekavi to ostavi bocu.

Sve je mu eni govorio: - Sada u ja tvoju vjernost vidjeti.

ena je meutim utjela. Kad je dan osvanuo, ode mu u drva, a ena ostane kod kue. Kada jeovjek zamakao, unie ona u sobu i pogleda bocu, koja joj se uini sada crvena, sada zlatna, sadauta, sada zelena. To eni bude odve za udo, uzme bocu u ruku, pogleda je, ali boca prazna. Kadavidi da je prazna, vrati se natrag; ali kad se opet obazre, opet joj se prikae boca kao i prije utom,crvenom, modrom, zlatnom. Vidjevi to, vrati se natrag, uzme bocu u ruke i pone je zauenarazgledavati, da li je zbilja prazna. Ukae joj se prazna kao i prije. Videi to pone se misliti, bi liotvorila, ne bi li; sada poe rukom bocu otvarati, sada opet bojei se mua, ustegne ruku, dok je nesvlada enska znalinost i otvori bocu. Dok ona odepi bocu, odmah izleti jedan lijep mladi. Ona sezaudi i upita ga:

- Gdje si bio?

A vrag joj ree, da je bio u boci.

Ona nato odgovori:

- Ja ti ne vjerujem, da ti toliki moe unii u bocu.

Dugo se pregovarajui rekne mu najposlije ena:

- Ne u ti nikada vjerovati, da si bio u boci, dok svojim oima to ne vidim.

Na to vrag:

- E vidjet e sada, da mogu unii u bocu.

Vrag unie, a ena bre bolje zaepi bocu, pa vrag ostane u boci. Videi vrag, da ga je enaprevarila, nastojao je on nju opet prevariti; ali mu ne poe za rukom. On je nagovarao iznutra enu,da pokua, bi li opet mogla otvoriti bocu; ali ena ne htjede vie otvarati, nego ode za svojimposlom, a vrag ostade u boci. Kada je doao njezin mu, opazi da je vrag u boci i da mu je enavjernost odrala. I od ovoga vremena su ivili u najveem skladu.

22

Usmene narodne prie

Zlatna laa

Tako su bili ovjek i ena jako siromani, i nijesu nigdje nita imali osim jednog djeteta. Jedamputree ovjek eni:

- eno, evo nam sad ide krsno ime, a mi nemamo nigdje nita. Kako emo ga proslaviti?

A ena mu ree:

- E moj ovjee, to u ti ja, kad ni ja ne znam kako?

Potom ovjek zakala, pa izie nekuda van, i idui putem pomisli u sebi:

- Boe moj, da sad imam ikome ono dijete prodati, ja bi ga prodao, pa bih posluio svoje krsno ime.

On nije nego tako pomislio, al' pred njega izie star ovjek, pa ga pita:

- ta si ti sad divanio?

- Nijesam nita, - odgovori on.

- Ma jesi neto, - ree starac, dalje.

- Ali nijesam, - ree opet ovaj. A kad ga starac i po trei put upita, ree on:

- Ma rekao sam, da imam ikome dijete prodati, da bih ga prodao, pa bih sluio krsno ime.

A starac mu ree:

- Pa daj ga meni, ja u ga kupiti. Samo ta ite za njega?

- A ta e mi dati?

- Dat u ti forint, - ree starac.

On pristane, a starac jo ree:

- Za taj e forint sve kupiti i platiti to ti god treba, a on e ti vavijek u depu biti.

Potom on njemu dade forint, pa uprti dijete i odnese. ovjek otide, pa kupi sve, to mu je trebalo,pa skupi goste i proslavi krsno ime onako, kako je trebalo. Starac odnese dijete, pa udari prekocareva dvora; a taj car nije imao muka djeteta, nego samo jedno ensko. Kad je starac nosio dijeteispod careva dvora, vie ga car, pa ga upita:

- ta ti to nosi stari?

- Evo nosim dijete, - odgovori starac.

- Pa bi li ti to prodao? - pita car dalje.

- Bih, - ree starac.

- Pa ta ite za njega? - pita car opet, a starac mu ree:

- Dat e mi forint, to sam i ja dao.

Car ree:

- Daj ga amo. - I on donese dijete i preda ga caru, a car mu dade platu, te starac otide. Kad je staracotiao, ree car carici:

- Kako emo mi sad nadjesti ime onome naem sinu?

- E, ja ne znam, kako bi bilo najbolje. - Car ree:

- Hajde da mu damo ime Dragan. - A carica ree:

- Pa slobodno, neka bude.

I tako ostane Dragan. Kad je Dragan ve bio narastao, ree car carici:

- Zna ti, to je moja volja? Mi emo lijepo dati nau ker za Dragana, pa e nam sve nae dobroostati skupa.

A carica ree:

23

Usmene narodne prie

- Bome je to i moja volja, - njih su se dvoje jo od prije zavoljeli.

Ali, kad je careva ki do udaje dorasla, zaprosi je drugoga cara sin; ali ovaj car ree, da je ne da.Kad onaj to uje, javi mu:

- E pa dobro, a ti e sa mnom ratovati.

Kad to uju carevi ministri, reknu caru:

- Mora vijee suditi, pa komu dosude, onome neka bude.

Car pristane, i tako se skupe ministri, pa sjednu suditi. Kad sudili ovamo, sudili onamo, bomedosude, da njih dva idu u trgovinu, pa koji vie istri za tri godine, neka onome bude. Kad oni takodosude, dade onaj car svome sinu estora kola novaca i poalje ga u svijet, a ovaj dozove svogaDragana, pa mu ree:

- Vidi, moj sine, sad se uprav na silu rastati moramo. Onaj je dognao estora kola novaca, a tebievo sedmora, pa hajde i ti, pa tri, i gledaj, da vie od njega istri.

Onda Dragan otide k djevojci, pa joj ree:

- Ja sad moram otii, i bogzna hoemo li se igda vidjeti.

A ona ree:

- Evo ti moga prstena s ruke, pa ako se igda vidimo, bar u te po prstenu poznati.

Kad Dragan poe, ree mu car:

- Evo ti sedam kola blaga, pa hajde, te samo pogaaj i kaparii, pa ako ti pofali novaca, pii mi,poslat u ti koliko bude trebao.

A on mu ree:

- Na ne u toliko novaca, nego ti meni daj samo onaj forint za koji si me kupio, pa e mi to bitidosta. Kad to car uje, dade mu forint, i on uze jo komadi kruha, pa otide.

Idui on tako, doe u jednu planinu, i tu nae jednoga starca, gdje sjedi i loka vatru. Kad on doek njemu, ree mu:

- Pomozi Bog, djedo!

- Bog pomogao! - ree mu starac.

- A otkud ti ovamo?

- Idem po svijetu, - ree Dragan, - da trim, ne bih li to dobio, da mi car dade svoju ker.

A starac mu ree:

- Dobro sinko, dobro. Sjedi tu, pa emo spavati.

Ali Dragan ree:

- A moj djedo, kako bi mi spavali ovdje u planini, pa da nas to ujede?

Ali starac ree:

- Ne boj se ti ovdje nita. Ja ovuda hodam, hodam, pa jo nita nijesam vidio.

Potom mali Dragan sjede, a kad omrkne, legnu oni i prespavaju. Kad je ujutro svanulo, ree mustarac:

- Sad ti hajde preko one planine u grad, pa togod prvo srete, kupi ga. Kad kupi, onda doi kmeni i dovedi da i ja vidim, pa u ti jo neto kazati.

Potom Dragan ode uz planinu, a kad bio na vrh planine, srete ga ovjek i vodi crna enu, a on gapita:

- Bi li to prodao?

- Bih, - ree onaj.

- Pa ta ite za njega? - pita on dalje.

24

Usmene narodne prie

- Dat e mi forint, - ree ovaj.

On mu izvadi onaj forint i dade i uzme enu te se vrati nazad starcu pa mu ree:

- Evo, djedo, to sam kupio.

- Dobro si to kupio, - ree starac, - samo ga privei tu za taj trni, pa hodi amo k vatri. On priveeenu i doe k starcu, pa sjede, te tu opet noi. Kad ujutru svane, ree mu starac:

- Hajde, sinko, vidi ta si kupio, ta ti ono radi.

A kad Dragan tamo, al' ene nema. On onda doe k starcu i kae mu:

- Ma, djedo, nema ondje nita.

- Kako to, da ne bi bilo nita? Hajde, pa grebenaj ondje, moda e da to iskopa.

On otide, pa zaeprka noktima, kad al' iskopa rukavicu masti, uzme je, pa odnese starom, pa muree:

- Evo djedo, ta sam naao.

A stari mu ree:

- Dobro je to sve, sinko. Sad uzmi tu mast, pa hajde preko te planine, pa e doi do jedne velikevode, grdne kao more. Onamo preko vode vidjet e careva krmara, pa ga zovi, neka ti prevezelau, a on e ti rei da ne more, jer da ne vidi, a i da ti ne smije onamo, jer je ono gubava zemlja, icar je gubav. Ali ti njemu reci, neka ti preveze unamjerice lau, pa da e ga srena nainiti. On etebi pregnati lau, a ti onda uzmi te masti, pa ga samo pomai po elu i on e biti zdrav, pa e teonda odvesti k caru, pa onda izlijei i cara. A kad cara izlijei, onda nemoj vie nikoga, dok neprospava, a kad prospava, onda e polak sna i platu primiti.

Kad Dragan to uje, zakala, pa otide od staroga. A kad prijee preko planine, doe do one rijeke,pa pogleda onamo i vidi careva krmara, pa ga stane zvati, a kad ga dozove, ree mu:

- Daj mi tu lau prevezi amo, da prijeem tamo, pa u te srena nainiti.

Ali mu on ree:

- Ja ti ne mogu lae prevesti, jer te ne vidim, a ti ne smije amo, jer smo mi svi gubavi.

Ali mu Dragan ree:

- Ma daj ti meni prevezi lau, ja u uiniti, pa e progledati.

Kad to krmar uje, preveze mu lau, a Dragan onda uzme one masti, pa ga pomae po elu, i onprogleda. Kad ovaj to vidi, odvede ga k caru, pa mu kae, da ga je on izlijeio; i da e izlijeiti svucarevinu. Kad car to uje, ree mu:

- Hajde mene izlijei, dat u ti, togod zaite.

Dragan uze one masti, pa pomae cara po elu, i on odmah progleda. Kad car vidi, da je zdrav, reemu:

- Hajde lijei moju druinu.

Ali mu dragan kae:

- Ne mogu, dok ne prospavam, jer sam trudan. Car mu to dopusti, a on otide i lee, a kad odspava iustane, nae pod uzglavaom knjiicu, a u njoj pie, da mu car naini zlatnu lau, koja e ii posuhu, i da mu dade u lau etiri zlatna soldata, pa e mu onda izlijeiti zemlju. On sada ree caru:

- Ako e mi dati zlatnu lau i u nju etiri zlatna soldata, onda u ti zemlju izlijeiti.

Car mu ree:

- Hou, samo najprije izlijei zlatare, neka kuju lau, i onda lijei nas druge.

On tako uradi: najprije izlijei zlatare, a oni onda uzmu kovati lau. Dragan stane lijeiti, i zamjesec dana izlijei svu carevinu, pa se vrati k caru. Car mu ree:

- Jesi li gotov?

25

Usmene narodne prie

- Jesam.

- Dobro, evo ti zlatne lae, pa hajde.

Dragan sjede u lau, i ona poe.

Idui tako doe u jedan grad, a kad tamo, al' se u gradu uje velika graja. Dragan pita dalje, ta totamo galame, a oni mu rekoe:

- Eno uhvatili nekakva trgovca, zakupio silno blago, pa nema im da isplati, te e ga sad objesiti.

On kad uje, ree:

- Idem ja sad, da ga vidim.

Ali mu oni rekoe:

- A ta bi imao, kad mu pomoi ne moe.

Ali on svejedno ode. Kad on tamo, al' to onaj carev sin, pa doao i nakupovao silno blago, pa nijeimao im isplatiti, te ga zato optue, pa evo doao do vjeanja. Kad Dragan doe tamo, ree im:

- Dajte ga meni, ja u za njega platiti.

Ovi na to pristanu. On onda ree carevu sinu:

- Daj ti, da te ja popipam po leima, pa u sve za te platiti, a ti onda hajde kui, pa se eni. Ja ne ukui nigda doi.

Onda carev sin podigne koulju, a Dragan mu zapie, da on njega ispod vjeanja otkupljuje, paonijem prstenom pritisne kod onoga pisanja, i to se sve dobro pozna, kao da je na njegovoj koiizraslo. Potom ovaj zakala, pa otie kui, a Dragan sjede u svoju lau (kad je platio za njega dug),pa hajde lagako. Kad onaj doe kui, sastavi nekako tokakve teskere i napie, da je taj Draganobjeen, pa kae tako i ocu one cure i one mu teskere pomoli. A car, kad to vidi, dade mu svojuker. I tako se skupi svadba. Potom doe Dragan u zlatnoj lai, pa stane u polje nie dvora, a odlae udari svjetlosti, da se je sve okolo sjajilo. Najedamput ue u dvor meu svatove jedan slugacarev, pa mu kae:

- Junaci, il e biti posve dobro il posve zlo: evo neto u polju sja se, kao da je s neba salo.

Kad to oni uju, iziu van pa gledaju, ali niko ne smije k Draganu, a on ne e k njima. Najposlijedadu onome jednom slugi novaca, pa on zakala, te na koljenima kleei ode k njemu i ree mu:

- Ako si sveti ovjek, car te moli, da doe k njemu dvor.

A Dragan ga pita:

- A ta je to u dvoru?

Sluga mu odgovori:

- Careva se ki udaje, pa su svatovi.

A on ree:

- Neka car doe po mene, pa u onda doi.

Sluga otide, te kae caru, ta je ovaj rekao, a car zakala, pa doe. Kad i on blizu doe, klekne, papoe k njemu, ali mu Dragan ree:

- Nemoj ti ii kleei k meni, jer ti si mi otac.

Ali to car ne razumije, van ga stane zvati.

A on mu ree:

- Hajde ti, hajde, doi u ja.

Potom car otide, a on zakala, pa za njim. Kad doe gore, ue u sobu pa sjede do uvegije i metneruku na sto tako, kako e careva ki moi poznati prsten. Oni ga stanu nuditi da jede, i pije, ali onree da ne e nita, dok ne doe djevojka, da je vidi. Oni otidu bre po nju pa je dovedu, a ona kakoue, vidi prsten, pa vikne:

26

Usmene narodne prie

- Ma, to je na Dragan, eto mu moga prstena na ruci!

Kad svatovi to uju, pitaju ga otkuda je, a on im ree: ja sam taj i taj. Ali onaj uvegija ree, da onlae, pa pokae one teskere, i oni mu povjeruju, pa sude, da e ga objesiti. Dragan ree:

- Odmah me objesite, ali samo neka on pokae svoja lea, pa proitajte ta pie na njima; i, akoovijem prstenom ne bude peat udaren, onda me objesite.

uvegija se stane nekati, ali svi navale na njega, i on skine koulju, a onda proitaju svi i videprsten i dosude da njega treba objesti. Ali im Dragan ree:

- Ja ga ni sad ne dam vjeati, samo neka ide van, a vi svatovi ostanite pa budite moji svatovi.

Oni tako uine i njega ieraju, a on se vjena s carevom keri, pa tako s jednim forintom ostanesrean.

Konj i ovjek

Bio je neki ovjek i imao jednog konja, pak je od onoga i ivio, to je na njemu iskirio. Ali ponjegovoj nesrei nabije konj sadno. Sad od njega tko tuniji, tko alosniji. Kudgod ide, svakomu jesvoju nesreu pripovijedao. Jedno sjede pred kuom svojom, i dok on tude nabraja, naie nekakavovjek, pak i njemu pripovjedi alost svoju govorei kroz pla:

- Ja imadoh jednog konja, i to sam na njemu izradio, od toga sam dosad i ivio, pak evo sad nabisadno, i nita ne mogu na njemu ve izraditi. Ve molim te, ako znade od toga togod, kai mi.

Onda mu on odgovori:

- Ta to je lako, uzmi orah, istuci ga, pak onda pospi onim prahom po rani, i odmah e proi.

Tko sada veseliji od njega; odleti na tavan i nae orah, pak ga stue i pospe ranu. Onda odvedekonja na livadu, a on se vrati natrag. Poslije toga proe nekoliko dana; sjeti se on svoga konja ipoe da ga obie. Doav na livadu vidi, gdje je na konju njegovu iz sadna izrastao orah i jo, to jebolje, rodio kao kita. On pogledav uz orah, niz orah, uzme grudu zemlje, pak se hiti na njega iistrese nekoliko oraha. Ali malo zemlje one, to je on hitio, ostane na orahu, i opet se on kui vrati.

Kad proe nekoliko vremena, opet poe da vidi svoga konja u livadi. Al' kad tamo, ima ta vidjeti:na orahu veliko polje naraslo od one zemlje, to je ostalo na njemu, kad se je hitio. Kad to vidi,vrati se kui, te upree volove i poe, pak uzore polje i posije prohu. Ma da je bila vrlo sunagodina, ipak je njemu rodila proha dobra. Kad on vidi, da se je gdje nadveo oblak, tad konja za ular,pak pod oblak, i tako mu uvijek nakisivalo, kad je htio. Kad ve doe vrijeme od etve, zovneeteoce, pak poanju i snesu na jedno mjesto, gdje e sabiti. Pobacav sve snopove, samo jo jedanostane; uzme vile, da i njega baci; ali lisica izleti ispod njega, pak preko polja utee, a on za njompoleti, da je uhvati. Trei za njom doe na jedno blato, i poe da pree, al' mu zapadnu noge ublato, i nikako se ne mogne izbaviti. I tad se dosjeti to e: bre bolje odleti kui, donese motiku teiskopa noge iz blata, pak se opet naturi trati za lisicom. Putujui doe od jedne vode. I siromah,trei umorio se i oednio pa bre bolje odsijee sebi glavu te se napije, pa opet put svoj nastavi zalisicom. Kad prevali nekoliko puta, izvadi pekir, da otare znoj sa ela; al' kad on ne ima na njemuglave, i sjeti se, da je ostala kod vode, gdje je pio vodu. Potri natrag, pa kad on tamo, ve lisicasmanula pola mozga.

I tako su postali oni ljudi, koji su bez mozga.

27

Usmene narodne prie

Neboja

Bili su stareji i imeli jedinca sina. Ovoga poalju va kolu, ale ni otel nikad vadit. Metar ga jekatigal i tukal i prez jila ostavljal, ale se to ne pomore ni. Mali se ni bal ni ibe ni katafia, nimetra ni katihela, ni oca ni matere. Malo mu ve bilo dodijalo, ale ne ibi, leh nagovaranje, pa zatopobigne od kui, da gre po svitu. Idu tako po svitu nameri na jednoga gospodina, a to je bil avolpaklenski.

On ga pita:

- Kamo, mali?

A on onako sigurno odgovori:

- Grem iskati dobroga gospodara.

- Ti ie dobroga gospodara, - ree gospodin, - a ja dobroga slugu, hodi k mene sluit.

- Grem, za ne, al' znate a, prvo leh van buden a delal, morate me koli vadit mesec dan.

- Dobro, ja u te sam koli vadit, leh hodi s manu.

I mali projde s njim. Petnajst dan gre va kolu i ve zna vie od metra, gre drugeh petnajst i vezna vie od katihete. Sad ree mali sam sobun:

- Dosta san se toga navadil, da bin ja sad al a od toga gospodara - pomisli tako i valje pogibne prezgospodarova znanja.

Gre i nameri se na jednoga staroga. Stari ga pita:

- Deki, kamo ti?

- Gren iskat straha, - odgovori mu mali.

- Kad je tomu tako, hodi va bliji grad, projdi sudu i tu te ti dat sto forinti, ako prespi va jednojgradine.

Mali projde va grad i valje gre iskat, kako ga stari naputi, sud i ponudi se, da e va toj gradine zasto forinti prespat. Oni mu valja obeaju, ako to uini. Dola veer, i on projde va gradinu i prespinutreh. Dolo ga strait, ale njega ni strah. Jutro dan projde sudu i pita obeaneh sto forinti. Onimu je daju. Zame bei i gre naprvo. Dojde va drugi grad. Tu mu obeaju dvisto forinti, ako vanjihovoj jednoj gradine prespi.

- u prespat, za ne, leh mi dajte bei, - govori njin on.

- Dobit e jutra, leh ti hodi tamo, ne boj se.

Borme on projde i va tu gradinu i prespi tu celu no. Strail je bilo tu sakakoveh, a se god pomislitmore, ale njeg ni ni malo strah. Jutro projde po bei i kad ih je dobil, otputi se naprvo. Opet dojdeva tretji grad, i tu mu sud obea tri sto forinti, ako bude va njihovoj gradine prespal.

- u, - odgovori on, - za ne?

I veer projde tamo, ne projde spat, leh odlui, da e su no bit na nagoh, pa projde pod dimnjak itu sede. Sad se poelo od seh stran strano ruit, z lanci kramat, kripat, prikazi se prikazivat, alenjega ni sejedno ni strah. On lipo leh sedi i se to gleda. Najedanput uje se z dimnjaka glas:

- Padan, padan! A on ree:

- Kad pada, za ve ne pade?

I sad padu pred njega dvi ovije nogi.

- Ej, bar ste mogli malo dalje past, ne justo pred moje nogi, da mi tu paite.

Zame obe nogi i hiti je u kraj. Sad se opet uje glas:

- Padan, padan!

28

Usmene narodne prie

- Kad pada, a ti padi.

I sad padu pred njega dve ruke.

- No, i vi ste mogle malo dalje past, a ne ba pred moj nos, kade mi paite - i hitil je, kamo je hitil inogi.

Sad se opet javlja z dimnjaka:

- Padan, padan!

- Kad pada, a ti padi, - govori on. I pade truplo oviansko.

- No jo si moglo blie past, - ree on, - a nima drugde mesta.

Zame truplo i hiti ga k nogan i rukan. I se se to skupa spravi i zalepi tako, da je bil cel ovik, leh amu je glava falela. Mali to gljeda pa govori:

- No da ima barem glavu, bimo se razgovarali, da nam prvo vrime pasa.

Kad to ree, opet se oglasi z dimnjaka:

- Padan, padan!

- Ej, pada, pada, nikad ne pade? Padi ve jedanput, a ne jadi me, - govori on ve zlovoljan. Kad toree, eto pade pred njega glava i zaceli se z drugen telon i oivi. To bil ovik srednje dobi. Sadpome ta ovik govorit, da su tu blizu vrata i da je za njimi trinajst kamar, pa ree malomu, nekazame klju, pa da te po malo videt te kamari. Ale mali odgovori:

- Kamo si klal klju, tu ga i zami i opri vrata, ako e, ja se trudit ne u, leh s tobun gren videt tekamari.

ovik zame klju i opre vrata od prve kamari. Sad govori malomu:

- Zami klju od druge kamari, da vidimo i tu kamaru.

Ale mu mali govori:

- Kamo si stavil klju, tu ga zami, pa opri sam.

I ovik zame klju i opre sam. Dou va drugu kamaru, pa govori ta ovik opet malomu, neka zameod trete kamari klju, a mali njemu opet:

- Kamo si ga klal, tu ga i zami pa opri, mane se ne sila prigibat.

I ovik opre. I tako su jedan drugomu va seh trinajst kamar govorili. Mali je vavek govoril:

- Kamo si klal klju, tu ga i zami.

Kad su bili va trinajstoj kamare, govori ovik malomu, neka zame kulju od konobi, da te nutrehsega na.

Ale mali opet govori:

- Kamo si ga klal, tu ga i zami, pa opri sam.

ovik zame klju i opre konobu, pa govori malomu:

- Zami motiku i zakopaj triput, pa emo na vina.

- Zami sam motiku, pa kako si vino zakopal, tako ga i otkopaj, - odgovori mali. ovik zame motiku iotkopa tri bavi z vinom.

- Daj mali, ta mulj, da pijemo, - govori on opet malomu.

- A zami ga sam.

ovik zame mulj, natoi punoga vina i dava malomu neka pije.

Mali govori:

- Ti si star