11Jun 2011. www.serbianmirror.com

D R U [ T V O

Na nedavno zavr{enom medjunarod-nom takmi~enju lekara – sta`istainterne medicine, koje je odr`ano u

San Dijegu, trojica mladih lekara iz ^ikaga,sa ~uvene klinike Rush, osvojili su ubedlji-vo prvo mesto. Medju njima je i na{Andrej [pec, rodjeni Sarajlija, koji `ivi iradi u ^ikagu i koji je ve} tokom studijapokazao svoje visoke standarde i iskonskuposve}enost ovom humanom pozivu.

American College of Physicians(ACP) Doctor’s Dilemma, takmi~enje jekoje testira medicinsko znanje sta`ista, atim iz ^ikaga pobedio je 16 drugih ekipa iosvojio titulu nacionalnog {ampiona.Osvojili su 620 poena, daleko iza sebeostavljaju}i drugo i tre}e plasirane.

“Te{ko je re}i da smo GeromeEscota, Carlos Ferreira i ja o~ekivali ba{ovakav uspjeh. Jer se u ovom takmi~enjusuo~avate sa predstavnicima najve}ih inajja~ih univerziteta i bolnica. @elja jesvima ista: pokazati znanje i osvojiti prvomesto. Medutim, kada smo postali pobedni-ci Ilinoisa, na regionalnom takmi~enju, ve}se moglo naslutiti da }emo imati {ansu nainternacionalnom nivou. Pre svega naosnovu rezultata i doista velikim rezultatom,kojim smo pobedili University of Chicago,Northwestern i ostale bolnice severnogIllinoisa. No, kada je re~ o tome {ta za naszna~i ovaj uspeh, onda je to na prvommestu potvrda do sada ste~enog znanja umedicini. Istovremeno, na{e su pretpostavkeda }e nam to otvoriti nova vrata za stican-ja novih znanja. Medicina, kao u ostalomsve ostale nauke, je beskrajno poljeistra`ivanja i rudnik znanja. Treba re}i i toda smo nas trojica do{li u Rush Universitysa tri strane sveta (biv{a Jugoslavija, Filipinii Paragvaj), a da smo u toj bolnici na{linovi dom, zahvalju}i divnim doktorimaRusha. Ovo takmi~enje je bila prilika, daim se odu`imo i mi smo to iskoristili”- ka`eza “Ogledalo” Andrej [pec.

“Ste~eno znanje na fakultetu (umom slu~aju University of Illinois Chicago)bilo je dovoljno za zapa`eno u~e{}e natakmi~enju. Za pobedu je, pak, trebalomnogo vi{e od toga. Tragao sam za retkimbolestima, medicinskim kuriozitetima isvim onim {to iska~e iz svakodnevne med-icine. Trud se isplatio,”- dodaje Andrej,koji je medicini ve} dugo svojski posve}en,a planira da i naredne godine svog `ivotaposveti nauci i ovoj zahtevnoj oblasti.

“Jo{ u gimnaziji radio sam u {kol-skoj laboratoriji. Na studiju molekularnebiologije, na Loyola University, radio samna nau~nom projektu formiranju nerva uembriologiji, sa interesovanjem za regen-eraciju nerva, koje je publikovano unau~nim ~asopisima. Tada sam bio “infici-ran” naukom i znao sam da }u nastaviti utom pravcu. Nekako u istom periodu, na`alost zbog bolesti u mojoj porodici, upoz-nao sam dr Dragi}a Obradovi}a, koji jeizvanredan kardiolog, humanista, filozof inau~nik. On me je savetovao da sve svojete`nje i stremljenja ka nauci, usmerim na

polje medicine. Shvatio sam da sve toproizilazi iz njegove ljubavi prema ljudimai `elje da im pomogne. Bio je to doistakrunski savet, jer medicina je oblast nakojoj se mo`e najvi{e posti}i u oblastiiztra`ivanja, a u isto vreme svakodenvopomagati ljudima koji su tu pored tebe.”

Posebno polje tvojih interesovan-ja je infektologija. Zbog ~ega ba{ taoblast? Je li ovo vreme te{kihinfektolo{kih bolesti? Kuda nauka u tomsmeru ide?

- “Svako vreme je vreme te{kihinfektolo{kih bolesti. Po~ev{i od kuge, dokolere. Malarija, tifus, SIDA i mnoge drugesu svetska po{ast. To~ak istorije se okre}e naosovini infektivnih bolesti. Sada dolaze novebakterije, koje su otporne na antibiotike.Virusi koji su pre bili lokalizovani se {iresavremenim transportom od kontinenta dokontinenta u roku od nekoliko sati. Na`alost, sve ~e{}e se to pomije i u oblastiterorizma. Nauka je vrlo ozbiljna prema tompitanju, jer ipak infekcije ubijaju vi{e ljudi posvetu nego svi ratovi i sve bolesti zajedno.Va`nost infektologije je najlak{e objasnitikada se shvati da je tek u poslednje vremeotkriveno, da ~ak i neke vrste kancera, ~ira idrugih bolesti po~inju od bakterija i virusa.Mislim da dolazi vreme kada }e se na}iinfekcija u korenu skoro svih bolesti.”

Za sta`iranje u Americi (za svevas koji ste posle studija residents nanekoj klinici) svi ka`u da je najte`i peri-od u praksi lekara. Kakva su tvoja iskust-va na Rush-u?

- “Dok si u {koli, knjige su te{ke,dok si na sta`iranju sati su dugi, ali akovoli{ ono {to radi{, sve je lako. Kada sesusretne{ sa ne~im nepoznatim i nakon 30sati neprekidnog rada u bolnici, kadadodje{ ku}i ne prepu{ta{ se odmoru, negotra`i{ re{enje za pomo} pacijentu ustru~noj literaturi, novim re{enjima... Jer,pred tobom je `iv ~ovek, koji treba tvojupomo}. Kada pomogne{ ti si nagradjen isav umor je zaboravljen. Rush od nastra`i mnogo sati, samoodricanja, po`rtvo-vanja i konstantnu vrhunsku koncentracijuna poslu. Sve to uz maksimalno visokprocenat na{e odgovornosti prema radu ipacijentima. Za uzvrat imamo priliku da

“krademo” znanje od izvanrednih doktorau fantasti~nim uslovima rada sa sofiticira-nom tehnologijom. Moj dolazak upresti`nu bolnicu Rush University podr`alasu dva velika doktora iz na{e zemlje, Olgai Toni Ivankovi}, zato je u ovu pobeduutkana i moja zahvalnost prema Rush-u ionima koji su me podr`ali i pomogli mi.”

Bavi{ se i uredjivanjem stru~nog~asopisa. Odakle to interesovanje (osimgenetski, od tate @eljka, koji je bio nov-inar i urednik “Ve~ernjih novina”) i kakonalazi{ vreme za taj takodje ozbiljanposao?

- “Zbog va`nosti nauke svakidoprinos je bitan. Ja poku{avam izmedjuostalog da to ostvarim i uredjivanju toglista. Jedan sam od editora publikacija kojese zovu “DynaMed” i za “Newsletter” zaAmerican College of Physicians (ACP), a toje najva`nija profesionalna grupa za internumedicinu u Americi. Vreme u medicini jeuvek kratko, tako da nikada nije pitanjekako se nalazi vreme, nego kako se koristi.Moji roditelji u potpunosti podr`avaju ovemoje aktivnosti. Ustvari daleko su vi{e odpodr{ke. Izvukli su me is vihora rata ‘94.godine i doveli u SAD, sa namerom da mipru`e sve mogu}nosti za {kolovanje. Pritom su `rtvovali svoj dru{tveni status, svojeprofesije, konformitet... Majka Moma je poprofesiji ekonomista, otac novinar i oboje sumoja veoma va`na podr{ka. Zato se trudimda im uvek najboljim vra}am, pa im se iovakvim uspesima odu`ujem na najboljina~in. Kada je re~ o uspomenama, ratnase}anja poku{avam da potisnem, a predrat-na da nikad ne zaboravim. Zato kad god mise uka`e prilika nastojim da odem doTrebinja ili Dubrovnika. Odlazak u Sarajevoza mene je jo{ uvjek previ{e bolan. Jer odtog grada, kojeg smo poznavali mojiroditelji i ja, ostala ja samo bleda sena.Jednostavno, to vi{e nije to.

[ta te ~eka posle Rush-a, gdevidi{ svoju karijeru?

- “Ja sebe vidim na poziciji namedicinskom univerzitetu. To bi mi dozvo-lilo da doprinosim nauci kroz eksperimente,da le~im pacijentine, i da radim u timovi-ma sa najve}im stru~njacima iz SAD.

Mila Filipovi}

USPE[AN LEKAR SRPSKOG POREKLA

PROTESTI POVODOMHAP[ENJA MLADI]A

Nakon spontanog okupljanjagra|ana u nekoliko gradova Srbije iRepublike Srpske i incidenta u Beogradu,Ratko Mladi} je apelovao na javnost da neizaziva nerede zbog njegovog hap{enja i dane do|e do krvoproli}a na ulicama, preneoje njegov advokat Milo{ [alji}. Tokom istogdana kada je Mladi} uhap{en, grupauglavnom mla|ih gra|ana, spontano je orga-nizovala proteste u nekoliko gradova Srbijei Republike Srpske.

U Beogradu i Novom Sadu vi{ehiljada okupljenih protestanata je uzvikiva-lo: „Ratko Mladi} heroj”, “Srbija, Srbija”,“Ne damo vam Mladi}a, da}emo vamTadi}a”... Najavljeni protest u Aran|elovcuje zabranjen, dok se spontano odr`aoKraljevu i jo{ nekim gradovima {iromSrbije.

Najve}i protest odr`an je nekolikodana kasnije u centru Beogradu, gde se jeuz jake policijske snage, oko 3.000 polica-jaca, u ogranizaciji Srpske radikalne stranke,kome su se pridru`ile i neke druge organi-zacije, okupilo oko 10.000 gra|ana, daja}ipodr{ku Mladi}u. Govorili su ~lanoviporodice Mladi}, [e{elj i aktivisti radikala.Iako je SRS sve vreme apelovala da protestpro|e u miru, manja grupa izazvala je inci-dente u kojima je uhap{eno oko 160 u~esni-ka protesta, a ~etrdesetak policajaca igra|ana je povre|eno.

Gra|ani su se okupili i u BanjaLuci, Vi{egradu, Palama, Lukavici,Isto~nom Sarajevu... gde su pored slika nakojima je pisalo „Srpski heroj”, iskazivalipodr{ku Mladi}u i uputili brojne optu`be nara~un predsednika Srbije Borisa Tadi}a.

Marijana Maljkovi}

nastavak sa strane 6

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE

SSEE UU OOGGLLEEDDAALLUU

KORISTITE USLUGENA[IH SPONZORA

OBJAVITE VA[E OGLASE

Tako }ete pomo}i

opstanak

na{eg lista

777733..774444..00337733

12 Jun 2011.

R A D I O A V A L A

Grupa od {est urednika i novinara izSrbije provela je osam dana nastudijskom putovanju u Va{ingtonu

i ^ikagu. Cilj posete je pre svega biloupoznavanje sa radom ameri~kih medija.Delegacija iz Srbije, bila je gost ameri~kevlade, a program je organizo-vala Ambasada SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava u Beogradu.

Va{ington i ^ikagoposetili su Veljko Lali}, glavnii odgovorni urednik lista Press,Dinko Gruhonji}, PredsednikNezavisnog Dru{tva NovinaraVojvodine, Sa{a Barbu-lovi},urednik Beogra-dskogPrograma RTS-a, AmelaBajrovi}, urednica Radija StoPlus, Jovana Djordjevi}, nov-inar televizije Bel Ami i VeraDidanovi}, urednica u listuNIN. Vodja puta bila je MarinaSokovi} iz Ameri~keAmbasade.

Tokom boravka uGeneralnom Konzulatu Srbijeu ^ikagu, Generalni KonzulDesko Nikitovi} je sa predstavnicima srp-skih medija razgovarao o aktuelnostima u

tre}em najve}em gradu Amerike.Goste iz Srbije je u manastiru

Nova Gra~anica do~ekao Otac MiloradLon~ar, koji je govorio o zna~aju manasti-ra za Srbe, u Americi.

Novinari su pored manastira,

obi{li imanje, pro{etav{i se sve do jezera.Posle toga su im ljubazni doma}ini iz man-

astira Nova Gra~anica organizovali i ru~aku sve~anoj sali. Gosti su impresionirani dasrpska zajednica u ^ikagu ~uva takveduhovne vrednosti.

U Va{ingtonu su novinari izSrbije posetili State Department, listove

Washington Post i USATODAY, Glas Amerike,televiziju PBS i drugelokacije.

A u ^ikagu subili u redakcijama listaChicago Tribune i popu-larne televizijske staniceWGN.

Jovana Djo-rdjevi} iz ni{ke televiz-ije Bel Ami pri~a saodu{evljenjem o ovojposeti: “^ikago je ba{onakav kakvim gaopisuju na filmu, u poz-itivnom smislu. [to seti~e posete medijima,ovo je veliko iskustvoza nas. Imali smo prilikeda se sretnemo sa

veoma zna~ajnim ljudima, predstavnicimaameri~kih medija, sa urednicima velikih

ku}a i pisanih i elektronskih medija.Konkretno, ja sam televizijski novinar, takoda }e mi obilazak ameri~kih televizija bitiod velike koristi.”

Veljko Lali}, glavni urednikveoma ~itanog beogradskog lista Press,ka`e: “Videli smo stvarno najve}e ameri~kemedije. To je neprocenjivo iskustvo. Videlismo da izlaze iz krize, {to je bilo takodjejako bitno. Videli smo transformaciju medi-ja ka multimedijima i internetu, {to je inama bilo poznato. Pri~ali smo sanajboljim kolumnistima, sa priznatim ured-nicima. Prisustvovali smo kolegijumuChicago Tribune, {to je za mene vrlo pri-jatno iskustvo.”

Ovo je ve} {esta godina zaredom,da ameri~ka ambasada iz Beogradu orga-nizuje ovakve novinarske posete. Za jun jeplanirano drugo studijsko putovanje grupemedijskih menad`era iz Srbije.

Nema sumnje da je za urednike inovinare iz Srbije boravak u Americi bioveoma zna~ajan i interesantan, jer suposetili neke od vode}ih ameri~kih medija,a takodje su se sreli i sa predstavnicimasrpskih medija, Radio Avale i listaOgledalo.

Aleksandar @igi}

Nastavljamo na{u saradnju sa Radio Avalom ^ikago, u okviru koje svakog meseca prenosimo po jedan prilog sa radija. Program Radio Avale priprema i vodiAleksandar Sa{a @igi} i mo`ete ga ~uti subotom od 1 do 2 popodne na 750AM. Za sva pitanja nazovite 224-286-4383 ili posetite www.radioavala.com

POSETA NOVINARA IZ SRBIJE ^IKAGU

13Jun 2011. www.serbianmirror.com

Uono vreme o kome govorim, prvi~ovek je letilicom “Apollo 13” sle-teo na povr{inu meseca, gledali smo

crno bele televizore i prali noge ne ~esmiispred ku}e. Jeli smo kri{ke polubelog hlebanamazanog ma{}u i alevom paprikom. Takosmo jednostavno i lako rasli kao da i nismobili deca, nego stabljike kukuruza ili `ita.Tek poneko iz na{e grupe sa ulice bi i{ao namore. Na primer, Deki iz `ute zgrade, kojije doneo punu teglu {koljki sa Kor~ule ukoje smo puni ~udjenja i zavisti gledali kaou de~iji kaleidoskop. Gledali smobeskona~no kako se {koljke presijavaju,videli u njima neke sasvim druge svetovekoji se mogu videti samo na kalendarima ikoricama knjiga, mi obi~ni klinci smo stavl-jali korito puno vode na sunce i kupali sezami{ljaju}i morske talase, besomu~nopljuskaju}i vodu i {atro plivali u mestu.Onda je moj otac doneo jednu velikuunutra{nju kamionsku gumu krpljenu sa svihstrana, pa smo je na kraju zakrpili, naduvalii spu{tali niz reku uz vrisku i smeh.

Danas kad su se obistinile goto-vo sve stvari koje su nau~nici prognoziralii koje su mi nastavnici u {koli govorili,ipak mi je pomalo `ao da se jedna stvaripak nije ostvarila. Nije se dogodioKomunizam. Mnogo mi se svidela tada{njaparola budu}nosti u komunizmu kojidolazi, a to je ona, da radi{ za svojedru{tvo koliko mo`e{, a uzima{ koliko titreba! Zami{ljao sam tada, da }u jednogdana mo}i da radim koliko mogu i da }umo}i da udjem u prodavnicu i uzmem naprimer ~okoladica koliko mi treba.

Demokratska Srbija je razo~aralasvakog pa i mene. Glasao sam za onogna{eg sa tufnom na frizuri i bogami ni{taod tih obe}anja ne be{e, niti stvarnedemokratije, niti stvarne istine od predi-zborne ~okoladice. Pobegoh u svet odMilo{evi}eve pravedne borbe, dodjo{edemokrate - sve oplja~ka{e. Oh! Izvinite naizrazu! Dodjo{e demokrate i sve privatizo-va{e. ^ini mi se mogao bi narod njima daponudi demokratske kuke, motike i prangi-je od ~okolade, i poneki buldo`er da se~isto nadje u blizini. Amerika u krizi dogu{e, ugu{i i sebe i nas koji u njoj `ivimoi gde god se okrenem sve neka gorka isti-na i gorak `ivot. Ja nemam dileme?! Jedinispas su Toblerone, Ledene kocke, Jaffakeks, Medeno srce, a bogami i @ivotinjskocarstvo. [to lepo na{ Njego{ re~e, da ~a{a`u~i i{te ~a{u meda, e svaka mu ~ast isvaka mu je zlatna re~, sa zlatnog jezika iuma.

Dana{njoj Srbiji bi bile potreb-ne ~okoladice sa sli~icama narodnihposlanika, pa da kroz sli~ice glasa~i nau~e,ko se za njih bori u Skup{tini i da ih naulici lak{e prepozna. Glasa~i bi mogli darazmenjuju sli~ice sa likovima poslanika pakad se ispuni album, udri bagru ~oko-ladama po glavi, pa kud puklo da puklo.

Moram da vam ispri~am i priznamsvoju tajnu, koja to od ovog trenutka vi{e

nije tajna i prvi put je sada pri~am. Kad samkao mali ispunjavao album sa `ivotinjicamaiz ~okoladica Soko [tark, ja sam ustvariimao jednu tetu na trafici, kojoj sam bione{to simpati~an, pa mi je ona dozvoljavalada zavirim i da vidim sli~icu i {ta kupujemunapred. Znao sam koja je `ivotinja na slicipre nego {to kupim plavu tablicu ~okoladesa naslikanim `ivotinjama. Tako sam kri{ompodvaljivao i prvi u ulici ispunio album sasli~icama `ivotinjskog carstva, a za nagradudobio paket od tri kilograma raznovrsnih~okolada i slatki{a. A kad sam pojeo i dedamraza od pla kilograma, zamalo nisam dobiobatine od moje rasrdjene mame. Majka jetog deda mraza ~uvala kao dekoraciju zanovu godinu, jer su nam dolazili gosti izKragujevca da zajedno proslavimo novogo-di{nju no}. Ne, nemojte misliti da sam jane{to mnogo po{ten. Krao sam i ja ~oko-ladice iz samoposluge, ali na sre}u nikadnisam bio uhva}en. Lunjali smo mi drugariokolo kao lisice oko masla: Zuba, Bole,Gara, Jan~a i ja. Od samoposluge do samo-posluge, tada sam i prvi put osetio da znam{ta ljudi misle. Povuko bi se i odustao odkradje, kad bi video da me je {ef samo-posluge pro~itao, uz pomo} svojih vernihkasirki i ogledala, i nisam mogao drugare daubedim da smo provaljeni i da nam je boljeda be`imo, opijeni mirisom slatki{a, jedan pojedan su padali u akcijama, a po njih sudolazili razbesneli roditelji sa {tapom ilikai{em u rukama. Na kraju sam ostao sam itako smo prestali da krademo ~okolade.Moja mama i dan danas ne bi poverovala dasam ja nekad ne{to u `ivotu ukrao, ali etojesam i to, krao sam ~okolade iz samo-posluge.

Mnogo godina kasnije ovde uAmerici u gostima je do{ao i moj otac dame poseti na dva meseca i da vidi kakoovde `ivimo moja porodica i ja. Prvo {to jeprimetio, a {to ja nikad nisam je, da mojadeca prave ku}ice od ~okolada, dok se igra-ju na podu ili za stolom, i da uop{te nisu`eljna ~okolade. Meni to nije palo za oko,to da su mojoj deci ~okolade postale

geometrijski oblici, koje im slu`e kao nekigra|evinski materijal. To mnogo govori onama u Americi. Drugim re~ima, mnogo midugujemo ovoj zemlji, ne samo male stvari,nego i velike, ali to ne}emo nikad priznati.Jer mi smo Srbi, oni, koji nikad ne}e priz-nati razliku izmedju Diznilenda i unutra{njihguma. Ali, ne}u i ne `elim da zagovaramteoriju zavere.

Ova planeta na{a je vatrenapomorand`a, samo {esnaest kilometarazemljine kore, a unutra, usijana lava,zamisli na ~emu mi stojimo svakog dana.[esnaest hiljada bojevih glava je uperenoprema Americi. Mora}u da kupim ki{obrani nao~are za sunce, ako dodje do smakasveta i jo{ ne{to, otkupi}u ~itav {tand ~oko-ladica pre tog sudnjeg dana. Pla{e nas iprepadaju da }e 2012. godina biti na{aposlednja i da je smak sveta neminovan.Dobro, hajde, neka se svet sru{i u provali-ju, ako je tako zapisano. Ja }u se ipak kla-diti u ~okoladu sa le{nicima da }emo ipaki smak sveta pre`iveti.

Duboko u sebi po svojoj prirodijo{ uvek, tragam za odgovorima, zablu-dama, scenografiji od uzdaha i neispunjenih`elja. Tragam i mislim o ljubavi i njenimformama opstanka, opstanka ljubavi naplaneti, mislim o veri i o tom potoku dobrakoji pokre}e dva kamena i melje `itoduhovne hrane, koja na kraju stigne u na{stomak. A iz stomaka nekako sve i poti~e.Tako dok gledam u zvezde i avione kojisle}u u na{ ^ikago, ponekad kao da sam isam, rastegnuta du{a, koja se kao padobranpredaje dodirima neba i svetlostima. Letimodozdo na gore i nazad i tako vra}am seneprestano odakle sam do{ao, pa i kadptica proleti, ta njena senka me podseti nane{to meni drago.

Poslednja sli~ica u tom momalbumu `ivotinjskog carstva se zvalaBiserka Morka. Sasvim slu~ajno i kad samizgubio svaku nadu da }u ikada ispunitialbum do poslednje, ta ptica je doletela namoje rame i ispunila album zatvorila koriceknjige i nestala.

^okoladom se dekori{u torte nade~ijim ro|endanima i ven~anjima. ^okola-da u ustima se uglavnom topi lagano idodiruje svaku poru i senzualnu ta~ku.Mnoge `ene jedu obilne koli~ine ~okoladeu nedostatku seksa. Istorija ~okolade jeduga, a revolucija se dogodila ba{ onda kadse neko dosetio da pome{a mleko i kakao.

^okolada je zdrava. Moj svet jeponekad dekorisan ~okoladnim bombonama,ja uopste ni neznam za{to sam se danassetio da pi{em o ovom slatkom izumu, aliznam da sam se beskrajno radovao nekojtetki ili gostima, kad vidim da prilaze ku}isa zapakovanom ~okoladom u ruci, jer toslatko blago i nije ga mogao imati svako.

Detinjstvo, svakome druga~ijemiri{e i druga~iji ukus ima u ustima.Detinjstvo je kao lahor koji donosi latice usan. To vreme i ta duhovna pro{lost u meniizaziva uvek pome{ano ose}anje `alosti zapro{lo{}u i radosti iz pro{losti. Danas kadu svojim mislima letim kroz nekesvemirske prostore i razmi{ljam o galaksijii na{em sun~evom sistemu, razmi{ljam oBogu, koji komanduje kosmosom i koji`ivi u svima nama, medju zvezdama i plan-etama.

Kad me stra{ne, stravi~ne imo}ne sile prirode podsete da smo miljudi mravi i nejake trave ispred gromadai oluja. Kad orkani pusto{e i osvanu izasilnih mora i vetrova. Kad cunami ostavl-ja za sobom ni{ta. Jo{ vi{e `elim da vaspotsetim na gorke sile u sukobu i na onetople i slatke od prirodne igre ~ula iukusa. Dovoljno je na primer da stavite najezik jednu kocku ~okolade, da zatvoriteo~i i da se vratite kroz vremeplov mla-dosti, da zaboravite sve bolove svog`ivota, da stanete ba{ na onom mestu gdeste sa strahom u stomaku bez d`eparca ibez dinara u{li u samoposlugu i pro{lipored kasirke sa jednom dobro sakriven-om ~okoladom ispod kai{a na stomaku.Slatke stvari uvek nose u sebi i slatkirizik, slatke `elje su medene, slatko lanemoje! Uh, {to je slatko.

Pi{e: Boban Ili}

KRA\A ^OKOLADICA

P R I ^ E I Z D @ E P A

14

I Z M A T I C E

Jun 2011.

RADNICI ZAUZELIMAGACINE SA

NAORU@ANJEM

Radnici “Zastava oru`je”suzauzeli magacine za

skladi{tenje, gde je sme{tena velikakoli~ina gotovog naoru`anja imunicije iz proizvodnog programafabrike, gde }e ostati danono}nodok, kako tvrde, Vlada Srbije neizna|e re{enje za krizu u tom pre-duze}u. Odluka o zuzimanju maga-cima doneta je zbog odbijanjaVlade Srbije, da se na zahtev nji-hovog sindikata razgovara o brojn-im problemima u fabrici. Sindikalnaorganizacija tvrdi da se ne vidiizlaz iz vi{emese~ne neuposlenostikapaciteta uzrokovane nedostatkomugovora i neizdavanjem saglasnostiza izvoz od strane pojedinih min-istarstava za ve} potpisane ugovore.Sve manji prilivi finansijskih sred-stava uti~u na uru{avanje fabrike ina zarade radnika, koje ne mogu dase ispla}uju, a dovode se u pitanjeprocesi proizvodnje, upozoravaju iz“Zastave oru`ja”.

PROFESOR ETIKEOSU\EN ZA MOBING

Profesor etike Milenko Perovi}sa Filozofskog fakulteta prvi

je u istoriji Novosadskog uni-verziteta osu|en za mobing idiskriminaciju. Po presudi, on }emorati da plati 470.000 dinara(oko 7.000$) SlobodanuSad`akovu, ~iji je nau~ni radopstruisao tokom 2009. godine,onemogu}io mu da napreduje sapozicije asistenata i spre~io ga dabrani doktorsku disertaciju.

Sad`akov je ostao bez posla i bioje primoran da {trajkuje gla|u.-Iako je predsednik komisije dr@eljko Kalu|erovi} argumentovaoda ispunjavam sve uslove za reiz-bor na mesto asistenta, Perovi}nije hteo da potpi{e pozitivnomi{ljenje. Ostao sam bez posla, apored toga, onemogu}io je i pri-javu mog doktorata koja je poslebez ikakvih problema pro{la naFilozofskom fakultetu u Beogradu,gde treba i da ga branim u junu –ka`e Sad`akov. -Najve}i paradoksje to {to je Perovi} profesor etikei filozofije prava i ba{ on jepostao prvi na Univerzitetu koji jeosu|en za mobing. Borio sam seza pravdu i nisam ni po koju cenuhteo da odustanem, a mislim daova presuda na neki na~in vra}anadu onim ljudima koji su pro{likroz ono {to sam i ja do`iveo –ka`e Sad`akov.

RODE ZABORAVILESRBIJU

Alarmantna demografska slikaSrbije, u 370 sela nije

ro|eno nijedno dete. Srbija jezemlja sa sve manje stanovnika isa sve vi{e starih. Za godinu danaSrba u matici je manje za oko35.000, u poslednjih deset godinamanje nas je za oko 200.000, aprose~no doma}instvo sada imatri ~lana.

I ono malo ljudi {to `ivina selu odlazi, naro~ito mladi. Selau pograni~nom pojasu, od granicesa Crnom Gorom do trome|eSrbije, Rumunije i Bugarske, goto-vo su nestala. Najnovije istra`ivan-je pokazuje da }e ve}ina bogatih

sela, oko Kladova i Despotovca,imati istu sudbinu jer se tre}a,najmla|a generacija, koja je oti{la“privremeno” da radi na Zapad,ne}e vratiti.

Ve} 50 godina Srbijanema dovoljnu reprodukciju, {tozna~i da iza dvoje ljudi ne ostaje

dvoje ljudi. Pora`ava to {to se uSrbiji godi{nje oko 24.000 trudno}aprekine, a nezvani~no, taj broj jemnogo ve}i. Oni koji izzdravstvenih razloga ne mogu daimaju decu, suo~eni su sa visokomcenom vantelesne oplodnje. Dr`avaje, do sada, jednom paruobezbe|ivala dva besplatnapoku{aja oplodnje. U toku su pre-govori da se ukinu ograni~enja, kojase odnosi na starosnu dob, i da toostane u okviru medicinske granice,koja je oko 45 godina za `enu.

POPULARNO LA@NOPOSTAVLJENJE

BOMBI

Od po~etka godine naBrankovom mostu primljeno

je osam dojava o la`nom postavl-janju bombi, pa je most bio zat-varan 29. januara, 11. i 18. febru-ara, 8. marta, 19. aprila, 20. i 21.maja. A primljene su i dojave obombama na ostalim mostovima,10. maja na mostu Gazela i 11.maja na Pan~eva~kom mostu. Tim

povodom gradona~elnik BeogradaDragan \ilas proteklih danazatra`io je pomo} nadle`nogMUP-a, kako da se re{i problemsve ~e{}ih dojava o la`nim bom-bama na beogradskim mostovima.“Proteklih dana vodio sam inten-zivnu komunikaciju sa ministromunutra{njih poslova IvicomDa~i}em kako da se taj problemre{i, jer je Beograd `rtva ilimladih ljudi, koji ne znaju {tarade ili nekog ko to radi namer-no”, rekao je \ilas. “Ministar meuveravao da }emo napravimotakav sistem, koji u slu~aju la`nihdojava bombi ne}e remetiti sao-bra}aj i o~ekujem da u narednihnekoliko dana MUP iza|e sakonkretnim predlozima koji }eomogu}iti da se ovo maltretiranjeBeogra|ana zaustavi”, naglasio je\ilas.

Policija je rasvetlila dvaslu~aja nedavne anonimne dojaveo postavljenoj bombi naBrankovom mostu. U prvomslu~aju, privedene su dve malo-letne u~enice Srednje trgova~ke{kole, protiv kojih je podnetakrivi~na prijava za krivi~no deloizazivanja panike i nereda, dok jeu drugom slu~aju identifikovanolice za kojim se intenzivno traga.

ISELJAVU 24.000POKOJNIKA

ZBOG NEBRIGE POTOMAKA

Zbog 24.000 du`nika, kojigodinama nisu pla}ali

naknadu za zakup i odr`avanjegrobnih mesta na beograskimgrobljima, najmanje toliki broj

preminulih mogao bi uskoro da sena|e van grobova. U JKP„Pogrebne usluge” ka`u da to nijesamo dug prema tom preduze}u,nego prema mrtvima. Ka`u da bimeru prekopavanja najradijeizbegli, ali imamaju obavezu da,ako se posle 10 godina zakup neprodu`i, prekopaju grob i ustupenekom drugom. Ina~e, zemniostaci se posle prekopavanjagrobova ne bacaju, ve} se pohran-juju u neku vrstu zajedni~ke grob-nice.

Dimitije Kalezi}, biv{idekan Teolo{kog fakulteta uBeogradu, smatra da ovoliki brojdu`nika navodi na daleko ve}iproblem od ekonomskog. –Cenaodr`avanja groba je niska i neob-ja{njivo je da do|e to takvesituacije. Hri{}anstvo nas u~i da jetelo svetinja. Kada su ve} moglida sahrane svoje pokojne, potom-ci o njihovim grobovima morajuda vode brigu i ra~una. Ali, kodnas je velika kriza, moralna, li~na,ekonomska... Cela kultura je ukrizi. 24.000 du`nika, pa to je ceojedan grad. Ni u selu, kada se odeod ku}e, ona se ne prodaje...Ostane, makar da se ~obaninskloni, jer ako nema ku}e, „nemani mene” – obja{njava Kalezi}.

S druge strane, manjakgrobnih mesta {irom Srbije doveoje do pojave velikog broja oglasau kojima se nude ve~napo~ivali{ta, ~ija cena ide i do17.000 evra. Iako je ova vrstatrgovine zakonom zabranjena, pa~ak postoji i mogu}nost da akokupi grob na crno, pokojnik iznjega na kraju bude izba~en,trgovina te~e nesmetano.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

OGLEDALO JE LIST

KOJI NAS POVEZUJE!

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

773.744.0373

15Jun 2011. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

16 Jun 2011.

B I Z N I S

17Jun 2011. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

^ika{ka jutra su sve`ija, mirisnija,toplija i ukusnija uz ChicagoFrench Market i City Fresh Market

u njemu. Lociran na “Oglyvey TrainStation” u srcu grada, Chicago FrenchMarket donosi pastoralnost evropskih pija-ca, sve`e i zdrave proizvode, raznovrsnu

ponudu i neobi~nu atmosferu, a kroz njeganedeljno prodje vi{e od 500 000 ljudi.

Na samom ulazu ove gradsketr`nice, medju 25 drugih prodavacaraznovrsne robe, svoje mu{teruje do~ekujeCity Fresh Market, ime i za{titni znak koji

mi odavno prepoznajemo, asada je prepoznatljiv i pro-birljivim Amerikancima ionima koji kroz ovu “MetraStation” u velikom broju pro-laze. Na ulazu na{ burek, ele-gantno upakovana zimnica iz

starog kraja, brojne vrste sireva, organskisertifikovano vo}e i povr}e, a potom mesoi riba visokog kvaliteta i u bogatom asorti-manu. Za putnike i probirljive gurmane,vredne ruke iz City Fresh Market-apripremaju raznovrsne sendvi~e, salate i

sireve za ru~ak i brojna jela za ve~eru, uzsosove, prelive i oprobane recepte.

“Mi na{im mu{terijama nudimopogodnost da brzo dobiju {to kvalitetnijuuslugu i da nas zapamte po kvalitetu na{ihproizvoda. Ovde su svi u `urbi, izmedjudva voza, a mi smo tu da im sve {to `elebude na dohvat ruke”- ka`e DraganKova~evi}, jedan od vlasnika City FreshMarket-a.

Najve}i {tand na ovom prostoruzaslu`no svakodnevno dobija i najvi{epohvala od kupaca, za sada ima 8zaposlenih, ali ozbiljno razmi{ljaju opro{irenju kapaciteta i pove}anju brojazaposlenih. Zahtevi za “organic” proizvodi-ma su veliki, a City Fresh Market ih nudipo povoljnim cenama i po{tuju}i visoke

standarde sertifikacije.Savremena ~ika{ka

pijaca evropskog stila sve jepopularnija medju putnicimaove prometne `elezni~ke stan-ice, a City Fresh Marketdonosi poseban {arm na{ihtr`nica, na kojima se odvija`ivot u punom jeku i koloritu.Daleko od bezli~nosti super-marketa, ova tr`nica kupcimanudi intimnu, prijatnu atmos-feru i specifi~nu smirenost,prijatnost, opu{tenost. Mnogise ovde ponovo vra}aju zbogsvojih dnevnih obaveza, nekiiz radoznalosti, ali sve je vi{e

onih koji dolaze ponovo zbog istih,kvalitetnih proizvoda iz City FreshMarket-a, koji su pre godinu i po dana naovom mestu prodavali samo vo}e i povr}e,a sada je njihov asortiman proizvodasvakoga dana bogatiji, uz najavu novogpro{irenja prostora i ponude. Uvek nasme-jani, sa rado{}u predstavljaju i nude svojeproizvode, organizuju promotivne akcije,svakom novom kupcu prilaze kao da im jestalna mu{terija, jer mnogi od njih to ubrzoi postanu.

^ikaska jutra su mirisnija, sve`ijai lep{a uz City Fresh Market, na 131 NorthClinton Street u ^ikagu. Otvoreni su rad-nim danom od 7-7, a subotom od 8:30-6h.Najbolji proizvodi u srcu grada i uslugakakvu zaslu`ujete. City Fresh Market!

CITY FRESH MARKET

Napleton’s RiverOaks KIA

1951 River Oaks Dr. Calumet Ci ty , IL 60409

18 Jun 2011.

L I T E R A T U R A

Iako ve} dugi niz godina `ivi uBeogradu, Ni{ je i dalje njegov grad.Skoro ~etrnaest godina je bio vlasnik

muzi~ke radnje u Ni{u i to je zaista biloavangardno mesto.

O Zvonku Karanovi}u, piscusavremenog `anra, koji se bazira naiskustvima filma i pop kulture je govorio iTeofil Pan~i}, poznati srpski novinar,kriti~ar i kolumnista. Re~ je, ustvari o pro-mociji njegove trilogije “Dnevnik dezert-era” u izdanju “Lagune”. U okviru trilogi-je prvi objavljen roman je “Vi{e od nule”,sledi roman “^etiri zida i grad” a tu jesada i roman “Tri slike pobede”.

Ogledalo: – Zvonko, za{to setrilogija zove “Dnevnik dezertera”?

Zvonko Karanovi}: – Dobro jeda si me to pitala, a ve} puno ljudi mi jepostavilo isto pitanje, pa evo prilike da toi objasnim. Naslov je vrlo metafori~an.Niko od junaka iz trilogije nije zapravodezerter. Trilogija govori o trojici najboljihprijatelja koji u periodu od 1998. pa do2000. godine tavore u Ni{u snalaze se, raderaznorazne poslove. Jedan ima muzi~kuradnju, drugi je sitni diler i strip crta~, atre}i preprodaje firmiranu garderobu.Dakle, tri urbana lika odrasla u sistemuvrednosti karakteristi~nom za generacijuro|enu {ezdesetih godina pro{log veka. Onisu, dezerteri zato {to ne `ele da imajunikakvu vezu sa stvarno{}u koja ihokru`uje. Oni ne `ele da prihvate real-nost tog vremena, a u pitanju suposlednje dve godine starog re`ima.Jednostavno, gledaju na sve mogu}ena~ine da izbegnu sudbinu svojihsugra|ana i sudbinu cele zemlje,poku{avaju da se distanciraju od svegai tako be`e u te svoje paralelne sve-tove. Junak prvog romana provodivreme u svojoj radnji neprestanoslu{aju}i muziku koju voli, drugi je svevreme na ulicama, u gradu, ima nekusvoju ljubav koja je prili~no nesre}naljubav, jer je ta devojka sa kojom se onzabavlja dvanaest godina starija odnjega, tre}i lik je usamljenik, `ivi sadevojkom koja je sa njim iz ~istoginteresa, ali njegov drugi najve}i prob-lem je to {to je on usvojeno dete. Tiljudi koji su ga usvojili su vrlo bogatii pru`ili su mu sve, ali je on iznutravrlo prazan i nezadovoljan. Njih trojicase dru`e svakodnevno, ali u jednom trene-tutku ne odolevaju udaru vremena i njihovi`ivoti po~inju polako da se raspadaju. Nijevi{e bilo prostora za lagodan `ivot i zasnala`enje od danas do sutra. Dakle, do{loje vreme da podvuku svoje `ivotne crte ida odlu~e {ta ce dalje sa svojim `ivotima.Oni nisu vojni dezerteri, oni su `ivotni dez-erteri.

Ogledalo:- Kako uspeva{ dokpi{e{ da izrazi{ psihol{oke profile svih tihlikova koji su su{tinski veoma razli~iti?

Zvonko Karanovi}: -Pisanje jevrlo usamljeni~ki posao. Pisanje prozezahteva temeljnu pripremu i veliki rad prenego {to uop{te prionete na sam proces

pisanja. Sva moja tri junaka, Korto, Tatulai \ole,imaju razli~ite mantalne sklopove,na~in izra`avanja, karakteristike i radio samzaista puno na tome, uklju~uju}i i psiho-

lo{ki i socijalni i knji`evni aspekt.Ogledalo:- Da li se poistove}uje{

sa svojim knji`evnim likovima?Zvonko Karanovi}: -Naravno.

Tako pisci ina~e rade, posebno zato {to susva tri romana pisana iz prvog lica, pa jezato na neki na~in re~ o ispovestima svako-ga od njih. Ispovest, jeste dnevnik,

prakti~no. Svako od njih trojice je napisaoneki svoj dnevnik iz koga ~italac saznajeli~nu pri~u svakog od njih. Naravno, nji-hove `ivotne pri~e se prepli}u, a ~etvrtijunak u trilogiji je grad Ni{. Zato se uromanima pominje puno ni{kih toponima ipoznatih i popularnih mesta od kafi}a doklubova i kafana. A ubacio sam i neke poz-nate gradske pri~e- da se ne zaborave. Tepri~e nisu nosioci radnje, one su usputne,ali su ~itaocima vrlo interesantne, pa i kadnisu iz Ni{a.

Ogledalo: – Da li si o~ekivaopriznanje, s obzirom da je roman “Trislike pobede” kao i prethodni “^etiri zidai grad” u{ao u naju`i izbor za NIN-ovu

nagradu?Zvonko Karanov}i: -NIN-ova

nagrada jeste najzna~ajnija nagrada zaprozno delo kod nas. Pun naslov ove

nagrade je NIN-ova nagrada kritike zaroman godine. Sa dva poslednja romanasam u{ao u naju`i izbor, {to je meni zaistaveliki kompliment, jer ja sebe pre svegasmatram pesnikom. Skoro trideset godinapi{em pesme. Objavio sam {est knjigapesama, a nekom `ivotnom logikom, u jed-nom trenutku sam po`eleo da se oprobam

i u prozi. Puno toga se skupljalo u menisvih tih godina i shvatio sam da imammaterijal za prozno delo. Za pesmu jedovoljan detalj, insert iz `ivota, a roman je

ve} kompleksan poduhvat. Trebalo mi jedosta vremena da pre|em sa poezije naprozu, jer nije isti na~in pisanja. Dosta samradio i uspeo da za pet godina napi{emtrilogiju, {to nije lako. Naravno, brojromana nije bitan. Ja sebe ne upore|ujemsa Kafkom, daleko od toga, ali ne zaborav-imo da je Kafka u `ivotu napisao dva i poromana i postao jedan od najboljih pisacasvih vremena. Napisati jedan roman je veli-ka pobeda ~oveka nad samim sobom.

Ogledalo: – Da li planira{ noviroman i jesi li se u me|uvremenu vratiopoeziji?

Zvonko Karanovi}: – Jo{ uvekne znam. Mo`da vi{e ne napi{em ni jedanroman. Poeziju prakti~no nikada nisamnapustio. Uvek je bila tu.

Ogledalo: – Koliko tvoje pisanjezavisi od inspiracije?

Zvonko Karanovi}: – Ne verujemu re~ – inspiracija. Ako inspiracija uop{tepostoji, onda se mo`e primeniti samo upesmama. To je stvar trenutka. U prozi jesasvim druga~ije. Zbog {irine zahvata,potreban je temeljan rad posle kojeg je~ovek ispra`njen i iscrpljen i potreban muje period akumulacije. Kad pi{e{ roman,sve najbolje misli izvu~e{ da bi podelio sadrugima i na kraju se ispostavi da sebini{ta nisi ostavio.

Ogledalo: – Zvonko, kakvo jeinteresovanje za kulturu u Srbiji?[ta mo`es re}i o tome sa pozicijesavremenog pisca?

Zvonko Karanovi}:-Vremena su te{ka, a kada je tako,kultura prva strada. U Srbiji danasne mo`e da se `ivi od umetnosti ipisanja. Svi se dovijaju na raznena~ine. Ako krenemo kao dr`ava uneki ekonomski prosperitet to }e senaravno odraziti i na kulturu.Drago mi je da i u ovim te{kimvremenima ima pametnih ljudi uSrbiji koji ne odustaju od umetnos-ti i kulture, jer su svesni da namkultura daje identitet. Uknji`evnosti smo prepoznatljivi poAndri}u, Crnjanskom, Danilu Ki{u,Peki}u i drugima. Ministarstvo kul-ture je pro{le godine u Srbiji odvo-jilo 400 000 evra za promocijuna{e knjige u svetu To je bitankorak u odnosu na prethodne

godine i nadamo se da }e svaka slede}agodina biti uspe{nija. Mi o~ekujemo vi{e,o~ekujemo bolje, a godine prolaze.

Aleksandra Maksimovi}

RAZGOVOR SA DEZERTEROMIntervju s povodom: Zvonko Karanovi}

19Jun 2011. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

20 Jun 2011.

Na oko jedanaest kilometara zapad-

no od Zaje~ara, u isto~noj zoni

Podunavlja, tamo gde se u davnim

vremenima, pri kraju stare i po~etkom nove

ere, prostirala Priobalska Dakija, nalaze se

ru{evine nekada velike i mo}ne Feliks

Romulijane. Re~ je o ru{evinama kasnoan-

ti~kog carskog grada, koji je osnovao rim-

ski imperator – Cezar, a kasnije avgust,

Galerije, krajem tre}eg veka. Danas je to

veliki arholo{ki lokalitet i istra`iva~ki cen-

tar, svima poznat i kao Gamzigrad.

Nekada{nja Dakija, da uzgred

podsetimo, zahvatala je sredi{nji deo

Podunavlja – prostor izmedu reka Tise i

Dunava i planinskog masiva Karpata.

Dakija je bila nastanjena jo{ u starom veku.

Njeni stanovnici `iveli su tada u rodovskim

zajednicama i plemenima, a bavili su se

uglavnom zemljoradnjom i sto~arstvom.

Po~etkom nove ere Dakiju su osvojili

Rimljani, koji su ove prostore naseljavali

svojim stanovni{tvom iz zapadnih krajeva.

Me|utim, zbog ~estih sukoba sa Gotima i

varvarima Rimljani su u tre}em veku

napustili Dakiju i na desnoj strani Dunava

osnovali novu rimsku provinciju –

Priobalsku Dakiju.

Osniva~ ove nove provincije i

njenog carskog grada Romulijane je impera-

tor Gaj Maksimijan Galerije, koji je u

prvim godinama vladavine (od 293. do 305.

godine) imao titulu cezara, a kasnije (od 305.

do 311.) po~asno zvanje avgusta, {to je

imalo zna~enje uzvi{enog ili bo`anskog cara.

Prema istorijskim zapisima,

Galerija je na tron cezara u Podunavlju

ustoli~io 293. godine car Dioklecijan, koji

mu je istovremeno za `enu dao svoju

k}erku Valeriju. Pre nego {to je njegovom

imenu dodata titula avgust, Galerije je

uspe{no prebrodio nekoliko velikih ratova

sa Gotima, Sarmatima i Persijancima.

Najzna~ajnije delo ovog rimskog

imperatora, koji je ina~e ro|en na Balkanu,

u nekom selu kraj Serdike (dana{nje

Sofije), svakako je carski grad Feliks

Romulijana. I kao ve}ina starih i znameni-

tih gradova, Romulijana je tokom vekova

menjala i izgled i ime, pa je jo{ u davnoj

pro{losti dobila naziv Gamzigrad.

Istra`ivanje, prou~avanje i nau~no

sagledavanje Galerijeve zaostav{tine na

{irem lokalitetu Gamzigrada obavljano je

proteklih decenija timski i etapno. Prva

opse`nija istra`ivanja organizovana su

1953., a nastavljena 1956. i 1970.

godine. Arheolozi i drugi stru~njaci koji

su bili uklju~eni u ova istra`ivanja

napominju da je Romulijana kompleksan

sakralno – memorijalni spomenik.

Njen najzna~ajniji objekat je pros-

trana i dobro utvr|ena carska palata sa

mauzolejom u samom Gamzigradu, gde je

imperator do kraja `ivota boravio kao “sen-

ior augustus” (stariji avgust), da bi posle

smrti bio po{tovan kao “divus” (bo`anstvo).

Ostali spomeni~ki sadr`aji nalaze

se na obli`njem ogranku Magura.

Stori~ari bele`e da je palata

izgra|ena na mestu koje je u preistoriji bilo

naseljavano u nekoliko mahova. Po~ev od

sredine tre}eg do po~etka prvog milenijuma

stare ere. Procenjuje se da je izgradnja

palate zapo~eta oko 300. godine. Najpre je

podignut

bedem,

{irok 1,8 metara sa 12 kvadratnih kula,

dvoranom – galerijom na stubovima i

masivnom kapijom.

Na isto~noj i zapadnoj strani taj

dobro utvr|eni prostor ome|en je tako|e

ve}im brojem osmougaonih kula.

Unutra{nji prostor imao je nepravilnu rom-

boidnu povr{inu i bio je velikih dimenzija:

180 y 210 metara.

Negde oko 305. godine, kako pro-

cenjuju arheolozi, plan je preina~en, pa je

izgra|eni bedem zaravnjen, a njegove kapi-

je i kule uklju~ene su u novu fortifikaciju

s bedemima {irokim 3,6 metara, predvor-

jem i 20 poligonalnih (vi{euglastih) kula,

pre~nika 23 – 26 metara. Na isto~noj i

zapadnoj strani bedema izgra|ene su

masivne ulazne kapije sa bogatom rel-

jefnom dekoracijom. Unutar ovog velikog

prostora, utvr|enog masivnim bedemima i

kulama, uo~avaju se dve grupe monumen-

talnih gra|evina. Jedna je u severnom, a

druga u ju`nom delu palate. U sredi{tu

svake od njih nalazio se hram sa visokim

podijumom. Hram u severnom delu, ~ije su

dimenzije 6,5x10,5 metara, bio je okru`en

sa tri luksuzne gradevine. U prvoj,

ozna~enoj kao palata I, bilo je pet velikih

dvorana, jedna manja, tri peristila i manje

kupatilo. Svi podovi bili su u obliku mozai-

ka sa geometrijskim i figuralnim motivi-

ma, dok su zidovi bili oblo`eni

skupocenom kamenom plastikom i

freskama.

Palata II, prema opisu arheolo-

ga, u sredi{tu gra|evine imala je

pravougaoni peristil (nadsvo|eni prostor

sa stubovima), a oko njega prostorije

razli~itih veli~ina i namene. Ona je

istra`ena samo delimi~no, kao i druga veli-

ka zgrada koja se na nju nadovezuje.

Gra|evine koje okru`uju hram u

ju`nom delu Romulijane imaju pravouglu

osnovu i sve su orijentisane prema glavn-

im stranama sveta. Petobrodna zgrada,

zapadno od hrama, ozna~ena je kao `itni-

ca, dok su funkcije ostalih objekata koji

okru`uju hram jo{ nejasne.

U jugoisto~nom delu nekada{nje

carske palate podignute su monumentalne

terme. A me|u mnogim skulpturama koje

su otkrivene u ru{evinama, visokim umet-

nickim kvalitetima izdvajaju se Galerijeva

glava od porfira i mermerne glave Herkula

i Jupitera.

Dragi{a SPREMO

OBNOVLJENI SJAJ ANTIKE

U PODUNAVLJU

A R H E O L O G I J A

Kraj ru{evina drevne F. Romulijane

* Feliks Romulijana (Gamzigrad) – anti~ki grad u kome je vladao imperator Gaj Maksimijan Galerije, nekada mo}nivladar rimske provincije u Podunavlju, koji je tu i sahranjen

MauzolejiNa vrhu grebena Magura, nepun kilometar od središta Gamzigrada i carske palate

Romulijane, nalaze se dva mauzoleja i dva tzv. kosekrativna spomenika u vidu

d`inovskih tumula. To su spomeni~ka mesta gde su se u ta davna vremena obavljala

osveštanja. A na nešto ni`oj terasi od grebena Magure, kraj puta koji vodi ka

Romulijani, pa`nju privla~i monumentalni tetrapilon – spomenik u kvadratnom obliku.

Svi ti objekti su proteklih decenija istra`eni, a njihova nekadašnja funkcija nau~no

objašnjena.

Utvrdeno je da je u mauzoleju sa poligonalnim podijumom sahranjen imperator

Galerije, a u onom drugom njegova majka Romula, dok tumuli obele`avaju mesta na

kojima je obavljen ritual njihove apoteoze, odnosno uzdizanja umrlog do visina

bo`anstva.

Pusto{enje HunaIzgradnja Romulijane, zaklju~uju istori~ari, prekinuta je ubrzo posle Galerijeve

smrti. Ve} od sredine ~etvrtog veka otpo~eo je proces preoblikovanja pojedinih

gra|evina u sastavu palate, koji je trajao sve do prodora Huna. Tokom tog razdoblja

dve sale palate preobra`ene su u crkve.

Prilikom najezde Huna porušene su, u celini ili delimi~no, sve gra|evine. U drugoj

polovini 5. veka Romulijana je obnovljena, ali je iz osnova izmenila nekadašnji izgled.

Svi objekti koji su podignuti tokom 5. i 6. veka manjih su dimenzija i od lošijeg su

materijala. U njima su arheolozi pronašli raznovrsne kuhinjske posude, razne kova~ke,

poljoprivredne i druge alatke.