Usvojen novi nastavni plan - ius.bg.ac.rs Diurna 8.pdf · Uvod u pravo 12 2. Rimsko pravo 7 3 ... – Berzansko pravo (Poslovnopravni smer) ... Notarsko pravo u privredi Bankarsko

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

1

1

Bilten Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Broj 8, novembar / decembar 2005.

Prva godina

Prvi semestar Broj bodova

1. Uvod u pravo 12

2. Rimsko pravo 7

3. Uporedna pravna tradicija 6

4. Strani jezik (engleski ili francuski ilinema~ki ili ruski) 5

Drugi semestar

5. Ustavno pravo 13

6. Nacionalna istorija dràve i prava 6

7. Osnovi sociologije i sociologija prava 6

8. Pravna informatika (ve{tina) 5

Druga godina

Tre}i semestar

9. Gra|ansko pravo – op{ti deo i Stvarnopravo 14

10. Porodi~no pravo 8

11. Osnovi ekonomije 8

êtvrti semestar

12. Krivi~no pravo 14

13. Nasledno pravo 8

14. Jedan predmet sa smera 3

– Kriminologija sa pravom izvr{ewa krivi~nihsankcija (Pravosudno-upravni smer)

– Pravo konkurencije i privredno pravo(Poslovnopravni smer)

– Politi~ki sistem (Teorijskopravni smer)

15. Pismeni rad iz Gra|anskog prava-op{ti deo,Stvarnog prava, Naslednog prava ili izKrivi~nog prava – do 15 strana 5

Tre}a godina

Peti semestar

16. Upravno pravo 11

17. Krivi~no procesno pravo 9

18. Kompanijsko pravo 7


– Kriminalistika (Pravosudno-upravni smer)

– Berzansko pravo (Poslovnopravni smer)

– Crkveno pravo (Teorijskopravni smer)

[esti semestar

20. Obligaciono pravo 13

21. Me|unarodno javno pravo 9

22. Pravo evropskih integracija 6

23. Jedan opcioni predmet 2

– Retorika ili

NASTAVNI PLANAkademske studije

P olaze}i od predloga katedri tokom letwegsemestra {kolske 2004/05 godine, konsultacija

vo|enih tokom cele {kolske godine sa nastavnicimai saradnicima Fakulteta, uporednih trendovareforme na relevantnim pravnim fakultetima uEvropi u skladu sa Bolowskim procesom, raspravevo|ene na Komisiji za reformu iste godine, ne-spornog uverewa o potrebi da se studije prava u~inevi{e prakti~nim nego {to je to do sada bio slu~aj,zakqu~aka Konferencije dràvnih pravnih fakulte-ta usvojenih u novembru 2005. godine o trajawu studi-

ja prava u dva ciklusa od 4+1 godine, sprovedene deli-mi~ne reforme pravnih studija za generaciju 2005/06,kao i potrebe dono{ewa novog konkurentnijeg i mo-dernijeg nastavnog plana s obzirom na predstoje}ipostupak akreditacije i obezbe|ivawa unutra{we ispoqa{we kontrole kvaliteta, uz saglasnost {efovasvih katedri izraène na sastanku od 15.12.2005. g.,kao i predloga usagla{enih na Komisiji za reformuodrànoj 19.12.2005. g., na svojoj sednici od 27.12.2005. g. Nau~no-nastavno ve}e Pravnog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu donelo je slede}i

Usvojen novi nastavni plan

2

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

2

2

– Sudska psihologija ili

– Autonomno pravo ili

– Parlamentarno pravo ili

– Studije roda (Gender studies) ili

– Pravo medija ili

– Posebno upravno pravo ili

– Diplomatsko i konzularno pravo

êtvrta godina

Sedmi semestar

24. Trgovinsko pravo 9

25. Radno i socijalno pravo 10

26. Poresko pravo 8


– Pravna medicina (Pravosudno-upravni smer)

– Saobra}ajno pravo (Poslovnopravni smer)

– Politi~ke i pravne teorije (Teorijskopravnismer)

Osmi semestar

28. Gra|ansko procesno pravo 12

29. Pravo intelektualne svojine 7


– Organizovani kriminalitet(Pravosudno-upravni smer)

– Pravo privrednih prestupa i prekr{aja(Poslovnopravni smer)

– Filozofija prava (Teorijskopravni smer)

31. Jedan opcioni predmet 2

– Ekolo{ko pravo ili

– Pravosudno organizaciono pravo ili

– Simulacija su|ewa (Moot court) ili

– Me|unarodni odnosi ili

– Me|unarodno humanitarno pravo

– Me|unarodno radno pravo ili

– Pravo lokalne samouprave

32. Pismeni rad ili istraìva~ka praksa izGra|anskog procesnog prava ili Krivi~nogprocesnog prava ili Upravnog procesnogprava (do 15 strana) 6

Izdava~

Pravni fakultetUniverziteta u Beogradu

Za izdava~a

prof. dr Mirko Vasiqevi}

Urednik

prof. dr Sima Avramovi}

Sekretar

mr Milena \or|evi}

Tehni~ki sekretar

Qubica Dini}-Gavrilovi}

Priprema i {tampa

Dosije

Priloge, fotografije i sugestijeza Bilten Pravnog fakulteta mo-ète dostavqati elektronskompo{tom mr Mileni \or|evi} naadresu: [email protected], ili nadisketi Qubici Dini}-Gavrilovi}do 1. u mesecu za doga|aje izprethodnog meseca.

ISSN 1820-3981

Sadràj

2 Usvojen novi nastavni plan

4 Osnovana fondacija „Radomir Luki}“

5 Prestolonaslednik Aleksandar II Kara|or|evi}u poseti Fakultetu

6 Tempus skup u Beogradu

8 Konferencija pravnih fakulteta Srbije

9 Konferencija „Uspostavqawe nacionalnog timapromotera bolowskog procesa u Srbiji“

10 Pogodnost za studente sa posebnim potrebama

11 Nau~ni skupovi u inostranstvu

13 Nau~ni skupovi u zemqi

15 Gosti na predavawima

18 Op{ti seminar

20 Specijalisti~ke studije

21 Novi kursevi na Fakultetu

22 Projekti

22 Moot Courts

23 Me|unarodna saradwa

24 Nagrade i priznawa

24 Forum Romanum

25 Fakultetski ìvot

25 Novosti iz fakultetske Biblioteke

26 Promocije i izlo`be kwiga

27 Studentski ìvot

Peta godina – master

Deveti semestar

Deseti semestar

Ukupno kredita na master programu: 27 + 18 + 15 = 60

– Praksa u trajawu od 30 dana (u pravosu|u,upravi i privredi, u skladu sa programom zapolagawe pravosudnog ispita)

– Pismeni rad ili istraìva~ka praksa izpredmeta koji se polaù na pravosudnomispitu ili iz predmeta sa slobodnog masterstudijskog programa (od 30 do 50 strana)

POSEBNA PRAVILA ZA OPCIONE PREDMETE,PETU GODINU STUDIJA, SPECIJALISTI^KE I

DOKTORSKE STUDIJE

Sistem otvorenih opcionih predmeta

Nastavno-nau~no ve}e utvr|uje na po~etku svake{kolske godine opcione predmete iz kojih se izvodinastava. Pored navedenih to mogu biti i drugi pred-meti, za koje bude predloèn potpuni silabus.Obavezno se utvr|uje minimum i maksimum broja stu-denata koji se upisuju na opcioni predmet.

Pravosudni ispit

Polagawu pravosudnog ispita mogu voditi svismerovi po zavr{enom master programu koji u svomkurikulumu imaju predmete iz kojih se polaè pravo-sudni ispit (s obzirom na verovatno skra}eweobavezne prakse za polagawe ovog ispita za jednu god-inu, u skladu sa novim zakonom).

Sistem slobodnih mastera i postoje}e

specijalisti~ke poslediplomske studije

1. Na petoj godini studija mogu se odlukomNastavno-nau~nog ve}a uvoditi i posebni mas-ter studijski programi (tzv. slobodni masteri),koji ne mogu voditi polagawu pravosudnog ispi-ta.

2. Postoje}e specijalizacije na poslediplomskimstudijama klasifikuju se kao akademske speci-jalizacije (zahtevaju pismeni rad odre|enogobima) i strukovne specijalizacije – MBA (oveposledwe mogu pre}i u akademske izradom po-sebnog pismenog rada odre|enog obima).

Specijalisti~ke trogodi{we studije

Eventualno uvo|ewe trogodi{wih specijalisti~-kih studija odre|enog profila i wihova prohodnostka akademskim studijama predstavqa mogu}nost koja}e naknadno biti precizirana.

Doktorske studije

Sistem doktorskih studija ostaje otvoren i bi}eutvr|en naknadno.

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

3

3

3

PPoosslloovvnnoo--pprraavvnnii mmoodduull UUpprraavvnnoo--ssuuddsskkii mmoodduull

Me|unarodno privatnopravo 9

Me|unarodno privatnopravo 9

Me|unarodnotrgovinsko pravo 6

Me|unarodno krivi~nopravo 6

Arbitra`nopravo 3

Upravno procesnopravo 3

Predmet sa listeOpcionih premeta: 2Pravna klinikaPravo telekomunikacijaPisawe pravnih akata uprivrediNotarsko pravo uprivrediBankarsko pravoMe|unarodneorganizacije

Predmet sa listeOpcionih premeta: 2Maloletni~ko krivi~nopravoPravna klinikaVeliki savremenipravni sistemiPisawe pravnih akata usudstvu i upraviNotarsko pravo u sudstvui upraviMedicinsko pravo

Praksa u privredi I 7 Praksa u pravosu|u iupravi I 7

Ukupno kredita: 27 Ukupno kredita: 27

Strana pravnaterminologija 5

Strana pravnaterminologija 5

Ekonomska politika 4 Qudska prava 4

Pravo osigurawa 4 Javne finansije ibuxetsko pravo 4

Predmet sa listeOpcionih premeta: 2Pravo energetikeEkonomska analiza pravaPoslovnopravna etikaRa~unovodstveno pravoPravo internetaSte~ajno pravo

Predmet sa listeOpcionih premeta: 2Politika suzbijawakriminalitetaPravna etikaMetodologija pravaIzborno pravoJavna uprava

Praksa u privredi II 3 Praksa u pravosu|u iupravi II 3

Ukupno kredita: 18 Ukupno kredita: 18

Zavr{ni (master) rad 15 Zavr{ni (master) rad 15

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

4

4

4

Prelazni reìm

Prelaz upisanih studenata (redovnih i posledi-plomskih studija) na ovaj nastavni plan utvrdi}e senaknadno izmenama statuta.

FOND ÂSOVA

1. Predmeti koji nose od 13–14 bodova – 9 ~asovanedeqno

2. Predmeti sa 12 bodova – 8 ~asova nedeqno

3. Predmeti koji nose od 9–11 bodova – 7 ~asovanedeqno

4. Predmeti koji nose od 7–8 bodova – 6 ~asova ne-deqno

5. Predmeti koji nose od 5–6 bodova – 5 ~asova ne-deqno

6. Predmeti izborne (nastavne) grupe i predmetisa 4 boda – 4 ~asa nedeqno

7. Opcioni predmeti – 3 ~asa nedeqno

STANDARDI ZA ISPITNI MATERIJAL

1. Predmeti sa 8–9 ~asova nedeqno – do 600 strana

2. Predmeti sa 7 ~asova nedeqno – do 450 strana

3. Predmeti sa 6 ~asova nedeqno – do 400 strana

4. Predmeti sa 5 ~asova – do 300 strana

5. Predmeti sa 4 ~asa nedeqno – do 200 strana

6. Predmeti sa 3 ~asa nedeqno – do 150 strana

Veli~ina fonta za osnovni tekst: 11

Veli~ina fonta za fusnote: 9

Times New Roman Serbian (Cyrilic) – oko 2.400 karak-tera po strani (ukqu~uju}i razmak izme|u slova ifusnote)

Format B–5

PRAVILA ZA VREDNOVAWEPREDISPITNIH AKTIVNOSTI

1. Studijska grupa 40

2. Ve`be 30

2. Kolokvijumi (ukupno) 10

3. Seminar (ukupno) 10

4. Ostale aktivnosti po oceni ispitiva~a(ukupno) 10

Maksimum bodova za predispitne aktivnosti je 70od ukupno 100 za svaki ispit. �

P romocija Fondacije „Rado-mir D. Luki}“ odràna je 28.

decembra na Pravnom fakultetu uamfiteatru „Radomir Luki}“ (am-fiteatar V). Fondacija nosi imeakademika profesora RadomiraLuki}a i posve}ena je uspomeni nawega.

Fondacija je osnovana prven-stveno u interesu mladih nau~nihnara{taja koji stvaraju i objavqu-ju nau~na dela iz oblasti pravnihnauka na srpskom jeziku u Republi-ci Srbiji i van we. Osniva~ki ci-qevi Fondacije su: osavremewava-we nastave na Pravnom fakultetuUniverziteta u Beogradu i na dru-gim pravnim fakultetima na koji-ma se nastava izvodi na srpskomjeziku, objavqivawe kvalitetnoizra|enih magistarskih i dok-torskih teza na srpskom jeziku,pomo} saradnicima u nastavi imla|im nastavnim radnicima priusavr{avawu na stranim univer-

zitetima, nabavka strane litera-ture i modernizovawe rada fakul-tetske Biblioteke u skladu sa naj-vi{im evropskim standardima.

Prof. dr Mirko Vasiqevi}, de-kan Pravnog fakulteta, govorio jeo ìvotnom putu profesora Luki-}a. Ro|en je u Mionici kraj VelikePlane 1914. godine, rano je ostao

bez roditeqa. Radomir Luki} za-vr{ava gimnaziju kao odli~an u~e-nik (imao je jedino ~etvorku izvladawa, zbog postavqawa nepri-jatnih pitawa profesoru). Prav-ni fakultet zavr{ava 1933. u roku,i to kao prvi student od osnivawaFakulteta koji je postigao prose~-nu ocenu – 10. Doktorirao je u Pa-rizu 1939. godine sa temom: „Oba-vezuju}a snaga pravne norme iproblem objektivnog prava“. Ve}1940. g., u svojoj 26 godini ìvota,biran je za docenta na Pravnomfakultetu Univerziteta u Beogra-du, ~ime zapo~iwe univerzitetskukarijeru, koja je prekinuta 1943. g.od strane okupatorskih vlasti. Pozavr{etku rata vra}a se na Fakul-tet i ostaje u zvawu docenta do1950. godine, kada se bira za van-rednog profesora, a ve} 1956. go-dine postaje redovni profesor.Dekan Pravnog fakulteta je bio{kolske 1958/59. i 1959/60. godi-

Osnovana fondacija „Radomir Luki}“

ne. Preminuo je 1999. godine u 85godini ìvota. „Starost se pri-krade neprimetno, do|e neosetno.Privu~e se, a da to i ne primeti{.ôvek treba da bude oprezan, da jene pusti da mu pri|e tako blizu.Starost je, znate, nemo}“, pisao jeprofesor Luki}.

Na promociji su o prof. drRadomiru Luki}u govorili i pro-fesori dr Milijan Popovi}, drJugoslav Stankovi} i dr BudimirKo{uti}, koji je predsednikUpravnog odbora ove Fondacije. Uprogramu proslave je u~estvovao idramski umetnik Ivan Jagodi},koji je interpretirao tekstoveprofesora Luki}a o wegovomìvotu, studijama, kolegama pro-fesorima, selu, srpskoj inteligen-ciji, nauci. Svoje izlagawe zavr-{io je re~ima profesora Luki}a oodnosu nauke i ìvota: „Slepoverovati dana{woj nau~noj istini~esto zna~i verovati onom {to }esutra biti nau~na zabluda. Nau~nifanatizam je mo`da ~ak i opasnijiod verskog i politi~kog fanatiz-ma. Zato, ma koliko zna~ajna bila,iznad nauke treba staviti ìvot,pun i skladan, i u wemu zdravrazum. Ne treba ìvot ‘posvetiti’nauci nego nauku ìvotu!“.

Program je vodio na{ student,

vi{estruki pobednik na takmi~e-wu u besedni{tvu, Nikola Sela-kovi}. Izuzetno uspe{nu videoprezentaciju, koja je sve vremepratila tok sve~anosti, pripre-mio je Petar Pavlovi}, sistemadministrator Kompjuterske la-boratorije na{eg Fakulteta.

Promociji Fondacije u amfi-teatru V prisustvovali su i pot-predsednik Vlade Srbije – prof.dr Miroqub Labus, zamenik pred-sednika Vrhovnog suda Srbije –

Qubica Milutinovi}, rektorUniverziteta u Beogradu – prof.dr Dejan Popovi}, predsednikVi{eg trgovinskog suda – RadomirLazarevi}, predsednik trgovin-skog suda u Beogradu – GoranKqajevi}, dekan Pravnog fakulte-ta Univerziteta u Ni{u – prof.dr Aleksandar ]iri}, generalnisekretar Privredne komoreSrbije – Radivoje Jevti} i mnogidrugi. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

5

5

5

Sa sve~anosti povodom promocije Fondacije „Radomir D. Luki}“

8. decembra 2005. godine na{Fakultet je posetio presto-

lonaslednik WKV Aleksandar IIKara|or|evi}. Prilikom posetezadrào se u kra}em razgovoru saprof. dr Mirkom Vasiqevi}em,dekanom, prodekanima, nastavni-cima i saradnicima Pravnog fa-kulteta. U na{em najve}em amfi-teatru V „Radomir Luki}“, razgo-varao je sa studentima, a obi{ao jei zgradu: salu za sednice Nau~no-

nastavnog ve}a, konferencijskusalu, studentsku kompjutersku la-boratoriju, klub nastavnika, liftza studente sa posebnim potrebama,~itaonicu, a upoznao se i sa boga-tim fondom Biblioteke Pravnogfakulteta.

Prilikom posete dekan prof.dr Mirko Vasiqevi} je poklonioAleksandru II Kara|or|evi}u mo-nografiju „150 godina Pravnogfakulteta“, kwigu „Istorija srp-

skog grba – i drugi heraldi~ki ra-dovi“, na{eg predratnog profeso-ra Aleksandra Solovjeva, kao ikopiju Poveqe o polagawu kamenatemeqca za zgradu Pravnog fakul-teta (7. jula 1937. god.). Na samojPoveqi pi{e „Neka ovo delo,pomo}u Bo`jom i znawem i nese-bi~nom predano{}u sviju koji }eraditi u ovom fakultetu, ispunisva o~ekivawa wegovih stvaralacai celog naroda. Neka ova {kola

Prestolonaslednik Aleksandar IIKara|or|evi} u poseti Fakultetu

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

6

6

6

bude rasadnik istine, sloboda ipravde. Neka se u woj spremaju bu-du}e generacije mladih pravnikakoji }e predano i savesno vr{itisvoje gra|anske du`nosti na op-{tu korist naroda“.

Prilikom posete Biblioteci,prestolonaslednik je dobio ~aso-pis „Anali Pravnog fakulteta“br. 1/2003. godine, „Danicu“ za2005. godinu u kojoj je tekst „Oprijateqstvu kraqa Petra I i Jova-na N. Tomi}a“, autora dr SvetlaneMir~ov, upravnice Bibliotekena{eg Fakulteta, kao i fotokopi-ju teksta „O kwigoqupstvu kraqaPetra I“, objavqenog u „Kwièv-nim novinama“ br. 1054/2002, ~ijije autor tako|e upravnica Biblio-teke na{eg Fakulteta. �

WKV Aleksandar II Kara|or|evi} u razgovoru sa profesorima na{eg Fakulteta

N a Pravnom fakultetu Uni-

verziteta u Beogradu odràn

je 5. i 6. decembra 2005. godine pr-

vi oficijelni sastanak povodom

dobijenog TEMPUS projekta ‘Post-graduate Studies For European Inte-gration’.

Na sastanku su bili predstavni-

ci ~lanova Konzorcijuma sa prav-

nih fakulteta u Mariboru, Gracu,

Ni{u i Novom Sadu, Pravnog

fakulteta u Frankfurtu (Oder),

kao i Fakulteta politi~kih nauka

Univerziteta u Trstu (Gorica). Sa

na{eg fakulteta su u radu skupa

u~estvovali prodekani prof. dr

Aleksandra Jovanovi} i doc. dr

Miodrag Jovanovi}, prof. dr Dra-

gica Vujadinovi}, prof. dr Stevan

Lili}, prof. dr Neboj{a Jovano-

vi}, mr Milena \or|evi}, mr

Ivana Krsti}, mr Tanasije Marin-

kovi} i mr Vuk Radovi}.

Tokom intenzivnog dvodnevnog

rada napravqeni su finalni

dogovori o predmetima/kursevima

i problemskim celinama/moduli-

ma koje }e studijski program obuh-

vatiti, kao i o duìni studija,

modalitetima i metodama rada.

Student bira predmete iz jednog

modula plus 2 predmeta sa liste

ostalih modula. Nakon ispuwewa

svih obaveza predvi|enih za dva

semestra studija i jo{ jednog se-

mestara predvi|enog za izradu i

odbranu pismenog rada, student

dobija diplomu LL.M. for EuropeanIntegration i zvawe master. Uz to se

dobija i dodatak diplomi (Di-ploma Supplement) u kojoj su opi-

sani detaqi programa i predmeti

koje je student poloìo tokom

studija. Svaki student ima obavezu

da poha|a kurs prakti~kih ve{ti-

na (pravna terminologija na en-

gleskom, pisawe nau~nih radova,

upotreba interneta za istraì-

va~ki rad, public speaking). Predvi-

|eno je i poha|awe ovih posledi-

plomskih studija pomo}u metoda

u~ewa na daqinu (Distance Learning)

Priprema silabusa za pojedine

predmete je dodeqena odre|enim

nastavnicima sa fakulteta iz

Beograda, Ni{a, Novog Sada i Tr-

sta. Jedinstveni kurikulum studi-

ja, koji }e na taj na~in biti izgra-

|en, treba da pro|e akreditacionu

proceduru po novom Zakonu o Uni-

verzitetu Republike Srbije, kao i

proceduru sticawa zajedni~ke di-

plome (joint degree) fakulteta koji

u~estvuju u izvo|ewu studijskog

programa. Probno sprovo|ewe po-

slediplomskog kursa je planirano

u okvirima tre}e godine trajawa

TEMPUS granta, na sva tri pravna

fakulteta u Srbiji, {to zna~i

tokom {kolske 2007/08. godine.

Planirano je da se i nakon iste-

ka TEMPUS granta program regu-

larno sprovodi svakako na Prav-

nom fakultetu u Beogradu.

Studije }e se obavqati na engle-

skom jeziku. Sadràj studija je sle-

de}i:

FIRST MODULE –FOUNDATION AND PURPOSES

OF THE EU INTEGRATION

1. The EU Constitutional law

2. Judicial protection in the EU

3. International private law in thecontext of the EU legal structure

Tempus skup u Beogradu

4. Legal and socio-economic aspectsof the integration of Serbia-Mon-tenegro in the EU

SECOND MODULE –BUSSINESS LAW AND THE EU

INTEGRATION

1. Competition law and policy of theEU

2. Company law of the EU

3. The EU tax law

4. The EU monetary union and fi-nancial services

THIRD MODULE –HUMAN RIGHTS AND

DEMOCRACY, RELATED TO THEEU INTEGRATION

1. Democracy, fundamental free-doms and human rights (Diversityand Representation of the groups’interests in the EU)

2. The EC law on the elimination ofdiscrimination

3. Labour and social law in the EU

4. EU enviromental law

FOURTH MODULE –INTERNATIONAL ASPECTS OF

THE EU INTEGRATION

1. The EU trade policy and the World

2. The EU neighbourhood law

3. Geopolitical perspective and con-sequences of the EU enlargement

4. Common foreign and security po-licy (CFSP) and common Euro-pean security and defense policy(CESDP) �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

7

7

7

U~esnici Tempus skupa na na{em Fakultetu

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

8

8

8

N a Pravnom fakultetu Uni-verziteta u Beogradu 2. no-

vembra 2005. g. odràn je sastanak~lanova Konferencije pravnihfakulteta u Srbiji, koje su pred-stavqali dekani svih dràvnihpravnih fakulteta u Srbiji, sapredstavnicima Ministarstvaprosvete i sporta, Ministarstvapravde, Ministarstva za dràvnuupravu i lokalnu samoupravu,predsednicima odnosno zameni-cima predsednika Vrhovnog sudaSrbije, Suda dràvne zajedniceSCG, Ustavnog suda Srbije, Re-publi~kog javnog tuìla{tva, tr-govinskih sudova, op{tinskihsudova u Beogradu, Advokatske ko-more Srbije i Beograda, Savezaudruèwa pravnika Srbije i SCG

i predstavnicima studenata.Predmet sastanka je bio razma-trawe sistema pravnih studija uSrbiji, u svetlu novog Zakona o vi-sokom obrazovawu i Zakona o pra-vosudnom ispitu, koji je u pripre-mi.

Imaju}i u vidu potrebu ukqu-~ivawa pravnih fakulteta u ev-ropski obrazovni prostor, potre-bu unapre|ivawa kvaliteta i kon-kurentnosti pravni~kog obrazo-vawa, kao i unapre|ewa misije aka-demske zajednice diplomiranihpravnika u razvoju dru{tva, u~e-snici sastanka su identifikova-li jedan broj najaktuelnijih otvo-renih pitawa i u velikoj meri sesloìli oko na~ina wihovog raz-re{avawa.

1. Trajawe studija prava. NovimZakonom o visokom obrazovawu,u koji su ugra|ena na~ela Bo-lowskog procesa, predvi|ena sudva ciklusa akademskih studija,pri ~emu je visoko{kolskiminstitucijama ostavqena slobo-da da odaberu model 3+2 ili 4+1godina studija. Imaju}i u viduzna~aj pravni~ke profesije,proceweno je da dva ciklusastudija prava treba da se odvija-ju po modelu 4+1. Pri tom stu-dent koji zavr{i prvi ciklusod 4 godine, u skladu sa tipolo-gijom i terminologijom iz no-vog Zakona, dobija zvawe „prav-nik“ (engl. bachelor), a tek stu-dent koji zavr{i jo{ jednu go-dinu sti~e zvawe „diplomirani

Konferencija pravnih fakulteta Srbije

U~esnici Konferencije pravnih fakulteta Srbije

pravnik“ (engl. master). Nepode-qeno je mi{qewe da, u skladu sapraksom u drugim evropskimzemqama, pravosudnom ispitumogu pristupati samo studentikoji imaju zvawe „diplomiranipravnik“. Pri tom bi bilo ko-risno da se na petoj godini stu-dija 50% nastave odvija u sarad-wi sa pravosudnim instituci-jama. Iz tih razloga bi se uslovza polagawe pravosudnog ispitamogao smawiti na jednu godinuprakse u pravosu|u, s obzirom dabi tako koncipirana peta godi-na studija velikim delom odgo-varala jednoj godini prakti~-nog iskustva u pravosu|u.

2. Konstatovano je da se u Srbijibroj privatnih i dràvnihpravnih fakulteta i fakultetasa srodnim nazivima, kao iwihovih odeqewa, nekontroli-sano pove}avao i trenutno po-peo na preko pedeset, sa tenden-cijom daqeg umnoàvawa, pri~emu kontrola kvaliteta prak-ti~no ne postoji. Iz tih razlogaje potrebno utvrditi odre|enestandarde koji bi odre|ivaliprohodnost diplomiranih prav-nika sa razli~itih fakulteta kanajzna~ajnijim dràvnim poslo-vima i profesijama od posebnogdru{tvenog zna~aja (pravosu|e,advokatura, dràvna uprava, za-konodavstvo), pa i ka polagawupravosudnog ispita. Ti stan-dardi bi morali biti u korela-ciji sa kvalitetom i kriteriju-

mima visoko{kolske ustanovena kojoj je student stekao zvawediplomiranog pravnika, kao{to je slu~aj i u drugim evrop-skim zemqama, imaju}i u vidukadrovsku opremqenost, stru~-nu i nau~nu reputaciju, u~e{}eu zakonodavnim procesima idrugim fundamentalnim pravn-im projektima, iskustvo i po-stignute rezultate u pravni~-kom obrazovawu, uspe{nost di-plomiranih studenata pojedi-nih fakulteta, kao niz drugihparametara koji dokazuju po-{tovawe visokih standarda nainstitucijama.

3. Neophodno je da se, do uspo-stavqawa mehanizama koje pred-vi|a novi Zakon o visokom ob-razovawu, zaustavi proces daqegneplanskog otvarawa pravnihfakulteta i wihovih odeqewa,kao i da se preispitaju posto-je}e akreditacije.

4. Neophodna je striktna kontrolaprimene zakona, kako s obziromna stara, tako i u odnosu na novazakonska re{ewa o visokom ob-razovawu, a pogotovo u pogledusastava nastavni~kog kadra (uk-qu~uju}i i po{tovawe odredbeda penzionisani nastavnicimogu da izvode nastavu samo naposlediplomskih studijama),vremena kada se studenti upisu-ju na fakultete (~ime bi se spre-~ila praksa upisivawa studena-ta tokom cele godine), izvo|ewenastave na odeqewima van se-

di{ta fakulteta (koja ~esto ne-ma karakter akademske nastave),na~ina i procedure dodeqivawanau~nih zvawa (sticawe magis-trature i doktorata bez odobre-wa odgovaraju}eg tela univerzi-teta, u~e{}e u komisijama pro-fesora koji se ne bave oblastimakoje su predmet disertacija), itd.

5. Nezamislivo je da se u telu kojepriprema dono{ewe novog Za-kona o pravosudnom ispitu nenalazi ni jedan profesor sa dr-àvnih pravnih fakulteta.

6. Potrebno je da visoko{kolskeustanove koje obrazuju pravnikeu ve}oj meri, pored teorijskih,studentima daju i prakti~naznawa.

Potrebno je unaprediti i u~i-niti transparentnijim (kako bise spre~io uticaj privatnih lobi-ja i pojave korupcije) rad mini-starstava resorno vezanih za ob-last pravnog obrazovawa (posebnoprosvete, rada i pravde), kao de-latnosti od op{teg dru{tvenoginteresa (javno, op{te dobro). Uobrazovawu ne mogu u svemu delo-vati zakonitosti trì{ta i kon-kurencije, kao {to je to slu~aj sadelatnostima koje su u potpunostivezane za trì{nu poziciju. Ovonaro~ito stoga {to u tranzicio-nom periodu dràva ostvaruje ko-rektivnu ulogu ~ak i oblastimakao {to su npr. bankarstvo iliosigurawe, i to u znatno ve}oj me-ri nego {to je to slu~aj u oblastiobrazovawa. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

9

9

9

N a Pravnom fakultetu Uni-verziteta u Beogradu 9–10.

decembra 2005. g., u organizacijiMinistarstva prosvete i sportaRepublike Srbije, odràna je dvo-dnevna konferencija pod nazivom

„Uspostavqawe nacionalnog timapromotera Bolowskog procesa uSrbiji“ u okviru Tempus projekta.Na konferenciji je bio prisutanveliki broj u~esnika iz zemqe iinostranstva, ukqu~uju}i dekane i

predstavnike svih visoko{kol-skih institucija iz RepublikeSrbije, kao i mnoge ugledne gosteiz drugih zemaqa. U~esnicima sena po~etku Konferencije obratioministar prosvete i sporta u

Konferencija „ Uspostavqawe nacionalnogtima promotera Bolowskog procesa u Srbiji“

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

10

10

10

Vladi Republike Srbije, dr Slobo-dan Vuksanovi}, prorektor Uni-verziteta u Beogradu, prof. drQubi{a Topisirevi}, kao i dekanna{eg Fakulteta, prof. dr MirkoVasiqevi}. Na Konferenciji su oprimeni Bolowske deklaracije go-vorili Per Niborg, biv{i pred-sedavaju}i Grupe za pra}eweBolowskog procesa (Bologna Follow-up group), prof. dr Emilija Stan-kovi}, pomo}nik ministra za vi-

soko i vi{e obrazovawe u vladiRepublike Srbije, prof. dr Milo{\uran, rektor Univerziteta uKragujevcu i predstavnik Konfe-rencije univerziteta Srbije, Ste-fan Bienfeld, predstavnik Ne-ma~ke rektorske konferencije, drMaria Edlinger predstavnik Uni-verziteta u Gracu, Jozef Voho{ka,predstavnik Ministarstva obrazo-vawa, omladine i sporta ê{keRepubike, prof. dr Libor Vozar sa

Univerziteta „Konstantin Filo-zof“ iz Slova~ke i mnogi drugiu~esnici. Gosti su izrazili velikozadovoqstvo gostoprimstvom kojeim je ukazao Pravni fakultet Uni-verziteta u Beogradu, kao i tehni~-kim mogu}nostima za uspe{nu vi-deo prezentaciju u amfiteatru V,koja je pratila ceo tok Konferen-cije. �

Ministar dr Slobodan Vuksanovi} na otvarawu Konferencije

„Uspostavqawe nacionalnog tima promotera Bolowskog procesa u Srbiji

U prava Pravnog fakulteta

Univerziteta u Beogradu,

zajedno sa Nezavisnom asocijaci-

jom studenata, pokrenula je pro-

jekat podr{ke studentima sa po-

sebnim potrebama, u skladu sa

standardima Ujediwenih nacija,

evropskim standardima i doma-

}im zakonodavstvom. Jedan od pri-

oritetnih ciqeva je bila izgrad-

wa rampe na ulazu u zgradu (po-

mo}ni ulaz iz Bulevara kraqa

Aleksandra) i nesmetano ko-

ri{}ewe lifta. Fakultet je za

hendikepirane studente ugradio

Pogodnost za studente sa posebnim potrebama

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

11

11

11

vertikalnu pokretnu platformu –

lift koji korisnicima invalid-

skih kolica omogu}ava pristup na

sva tri nivoa zgrade Fakulteta.

Prof. dr Mirko Vasiqevi}, de-kan Pravnog fakulteta, pustio je urad pokretnu platformu – lift24. novembra 2005. godine (kod am-fiteatra VIII). Na na{em Fakul-tetu studira jedan broj studenata sahendikepom, kako na osnovnim ta-ko i na poslediplomskim studija-ma. Usled mnogobrojnih problemasa kojima se susre}u ti studenti,samo mawi broj najupornijih uspe-va da zavar{i studije, dok jedanbroj kvalitetnih studenata odusta-je. Fakultet je ponosan na kolegekao {to je mr Damjan Tati}, kojikoristi invalidska kolica, apredstavqao je na{u zemqu u Uje-diwenim nacijama i aktivno u~e-stvovao u kreirawu pravila za iz-jedna~avawe studenata sa posebnimpotrebama.

„Pravni fakultet danas otvaraplatformu pokretnog lifta zastudente koji su sa hendikepom,~ime podràva visoko{kolce ko-jima nije potrebno saàqewe, ve}podr{ka. Prvi smo na Univerzi-tetu u Beogradu krenuli sa ovimprojektom i nadamo se da }emo ti-me podsta}i i druge fakultete. Na-damo se da }e Srbija uskoro donetiposeban zakon za za{titu osoba sahedikepom“, rekao je dekan.

Pravni fakultet je prvi na

Univerzitetu u Beogradu koji je za

studente sa posebnim potrebama

uveo i druge olak{ice, a Uprava

Fakulteta je otvorena za daqe

dogovore u tom pravcu. Slede}e

{to }e Fakulet uraditi je postav-

qawe softvera reader na jednom

ra~unaru u kompjuterskoj labora-

toriji, kako bi slepa lica mogla

da se sluè internetom a, omogu-

}i}e im se i dobijawe kwiga u

elektronskom obliku na kompakt

diskovima, kako bi lak{e pripre-

mali ispite i seminarske radove.

Goran Pavlovi}, izvr{ni di-

rektor Udruèwa studenata sa hen-

dikepom, istakao je da bi ovo tre-

balo da bude inicijalna kapisla da

se i drugi fakulteti pridruè

programu obrazovawa dostupnim za

sve, odnosno jednakim za sve. U ime

studenata sa posebnim potrebama

Upravi Fakulteta zahvalio se Mar-

ko Qubanovi}, student prve godine.

Pu{tawu u rad pokretne plat-forme prisustvovali su prof. drAleksandar Cvetanovi}, prorek-tor Univerziteta u Beogradu, Go-ran Pavlovi}, izvr{ni direktorUdruèwa studenata sa hendike-pom, studenati sa posebnim potre-bama, ostali studenti, profesorina{eg Fakulteta i drugi gosti. �

P rof. dr Branko Lubarda bo-ravio je u periodu od 7. do 9.

novembra u Rimu, u okviru Evrop-ske platforme za radno pravo,konzorcijuma univerziteta izBelgije, Italije, Francuske, Ne-ma~ke, Holandije kao i univerzi-teta iz regiona. Profesor Lubar-da je odrào predavawe na engle-skom jeziku „Socijalni dijalog uSrbiji“, koji }e biti objavqeno u

zborniku radova maja 2006. godine(Oxford University Press).

Naredni sastanak Evropskeplatforme za radno pravo (Orga-nizacioni odbor) odrà}e se uBeogradu u maju mesecu 2006. go-dine. Tom prilikom planira seodràvawe okruglog stola o ak-tuelnim temama, a dekan prof. drMirko Vasiqevi} }e razgovoratio saradwi Pravnog fakulteta u

Beogradu sa pravnim fakultetimau okviru Evropske platforme, dok}e prof. dr Mark Rigo odràtipredavawe za studente posledi-plomskih studija.

��

Na poziv Organizacije zaposredovawe i arbitraù Gr~ke,prof. dr Branko Lubarda je od 11.

Nau~ni skupovi u inostranstvu

Dekan prof. dr Mirko Vasiqevi}, student Marko Qubanovi} i sekretear

Fakulteta Miqko Vaqarevi}

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

12

12

12

do 12. novembra 2005. g. u~estvovaou radu Prve balkanske konferen-cije o kolektivnom pregovarawu.Tom prilikom je u Solunu odràopredavawe na francuskom jeziku„Kolektivno pregovarawe – zakon-ska institucija za re{avawe ko-lektivnih radnih sporova u Re-publici Srbiji“, koji je objavqenu Zborniku radova: „Kolektivnopregovarawe kao oblik socijalnogdijaloga – zakonski i drugi in-strumenti za prevazilaèwe ko-lektivnih sporova“. Kolege saUniverziteta Panteon iz Atine suinicirali saradwu sa na{imFakultetom, o ~emu je obave{ten idekan prof. dr Mirko Vasiqevi}.

��

Prof. dr Ga{o Kneèvi} i doc.dr Vladimir Pavi} su 1. i 2.decembra 2005. godine bili gostiskupa „Hrvatski arbitra`ni da-ni“, koje je organizovala Hrvatskagospodarska komora u Zagrebu.Prof. dr G. Kneèvi} je ovom pri-likom podneo referat na temu„Teku}e reforme srpskog arbi-tra`nog zakonodavstva.“

��

U Zagrebu je 1. i 2. decembra, uorganizaciji CARDS regionalnogprograma za industrijsku i in-telektualnu svojinu i u saradwi saWIPO (World Intellectual PropertyOrganization) i Dràvnim zavodomza intelektualno vlasni{tvo Re-publike Hrvatske, odràna regio-nalna radionica za kooridina-tore za intelektualnu svojinu nauniverzitetima u zemqama Zapad-nog Balkana, na kojoj je u~estvovalai na{ asistent mr Monika Ninko-vi}.

Budu}i koordinatori za in-telektualnu svojinu iz zemaqa za-padnog Balkana imali su prilikuda se upoznaju sa tehnikama traè-wa informacija vezanih za pravaintelektualne svojine preko In-terneta, pravqewa budu}e baze po-

dataka za sve zemqe Zapadnog bal-kana, te upoznavawa javnosti oza{titi prava intelektualne svo-jine, {to }e biti poseban zadatakkoordinatora koji bi trebalo da utom ciqu organizuju predavawa nauniverzitetima u wihovim zemqa-ma. Za koordinatore za intelektu-alnu svojinu sa na{eg Fakultetaizabrane su asistenti mr MonikaNinkovi} i mr Milena \or|e-vi}.

��

U organizaciji Univerziteta uBe~u i Federalnog ministartvaspoqnih poslova Austrije, od 2. do4. decembra 2005. g. u Be~u je odr-àna je Konferencija posve}enaZakonu o verskim slobodama naKosovu. Na skupu je razmatran kon-cept Zakona koji je sastavio prof.R. Poc (Richard Potz), {ef Insti-tuta za Filozofiju prava i reli-gijsko pravo Pravnog fakultetaUniverziteta u Be~u, uporedo sapredlogom Zakona o verskim slo-bodama, koji se ve} nalazi u zakon-odavnoj proceduri na Kosovu. Uime organizatora skup je vodio am-basador T. Harting (Thomas Mayr-Hartring), politi~ki direktor

Ministarstva spoqnih poslovaAustrije, uz neposredno sudelo-vawe biv{eg austrijskog ambasa-dora u Beogradu ambasadora H. Po-rijasa (Hannes Porias), sada {efaOdeqewa za isto~nu i jugoisto~nuEvropu Ministartsva spoqnihposlova Austrije, ambasadora A.Olivijea (Alexander Borg-Olivier),{efa Pravne kancelarije UN-MIK-a, M. Rado{ti}a (MatthiasRadosztics), specijalnog pomo}nikaspecijalnog izaslanika General-nog sekretara UN za Kosovo Mar-tija Ahtisatrija, ambasadora J.Hajndla (Johannes Haindl), speci-jalnog izaslanika za jugoisto~nuEvropu nema~kog Ministarstvaspoqnih poslova i drugih pred-stavnika Pravnog fakultetaUniverziteta u Be~u i Ministar-stva spoqnih poslova Austrije.

U radu Konferencije je, u imeOdbora za KiM SPC, u svojstvueksperta u~estvovao prof. dr Si-ma Avramovi}, uz pomo} Miro-slava Starovlaha, administra-tivnog asistenta Odbora za KiMSPC, koji su bili jedini pred-stavnici na{e strane. Me|u sed-moricom predstavnika kosovskihAlbanaca su bili savetnik premi-jera Kosova Azem Hajdari, savet-

Prof. dr Sima Avramovi} na Konferenciji u Be~u

nik predsednika skup{tine Koso-va Ahmet Ali{ani, predsednikskup{tinskog Odbora za obrazo-vawe, kulturu i omladinu EnverHoxaj (Enver Hoxhai), {ef kabine-ta Ministra kulture, omladine isporta Mon Zubi (Mon Zhubi) idrugi.

U raspravi su otvorena mnogasporna pravna pitawa vezana zaverske slobode i pravni poloàjcrkava i verskih zajednica naKosovu, od problema kategoriza-cije verskih zajednice i obezbe|i-vawa posebnog poloàja tradi-cionalnih crkava i verskih zajed-nica, do pitawa denacionali-zacije crkvene imovine. Mada jezakonodavni proces ve} odmakao,izneta su ~vrsta uveravawa da }e seu postoje}i predlog Zakona ugra-diti elementi iz predloga prof.Poca oko kojih je postignuta sa-glasnost, ~ime bi se poboq{aopredlog Zakona koji je u procedu-ri. Prof. Avramovi} je, me|utim,na kraju Konferencije istakao daje osnovna pretpostavka za po{to-vawe verskih sloboda i primenuovog Zakona prethodno obezbe|i-vawe elementarnog prava na ìvoti kretawe, kao i da su repatrijaci-ja, restitucija imovine i rekon-strukcija poru{enih objekataapsolutni prioriteti.

��

Regionalni projekat CARDS„Uspostavqawe nezavisnog, pouz-danog, funkcionalnog pravosu|a ija~awe pravosudne saradwe na Za-

padnom Balkanu“ je deo jedinstve-nog CARDS programa koji SavetEvrope sa Evropskom komisijom,kroz zajedni~ke programe, imple-mentira u Jugoisto~noj Evropi.CARDS program se odnosi na ja-~awe kapaciteta pravosu|a i po-licije, kao i poboq{awe saradweu ovim oblastima, kako na regio-nalnom nivou, tako i na nivou sa-radwe sa dràvama ~lanicama Ev-ropske Unije. Ciq ovog Projektaje, pre svega, definisawe proble-ma, podr{ka procesima reformepravosu|a, kao i pomo} institu-cijama pravosudnog sistema u ost-varivawu potpunog uskla|ivawapostoje}ih pravnih normi same|unarodnim standardima.

U okviru CARDS Regionalnog

projekta od 5. do 7. decembra 2005.

godine u Be~u je odràna Regio-

nalna konferencija, na kojoj je

prof. dr Olivera Vu~i}, na pred-

log Ministarstva pravde Republi-

ke Srbije i Protokolom o saradwi

Pravnog fakulteta i Vrhovnog

suda Srbije, kao ekspert za Ustav-

no pravo, uzela u~e{}e na Konfe-

renciji na temu: „Unapre|ewe

Ustavnog prava i zakonodavnog ok-

vira koji se odnose na pravosu|e.“

Za upravqawe aktivnostima

Projekta zaduèno je Federalno

Ministarstvo pravde Austrije,

koje je u saradwi sa austrijskim

Udruèwem Center of Legal Compe-tence (CLC), formiralo koordina-

cionu jedinicu sa sedi{tem u

Skopqu, koja }e rukovoditi Pro-

jektom. Federalno ministarstvo

pravde Austrije je formiralo i

konzorcijum sa partnerima koji

}e podràti izvo|ewe Projekta, i

to sa ministarstvima pravde Bu-

garske, Nema~ke, Italije, Rumunije

i Slovenije i Savetom Evrope. Na

Konferenciji u Be~u, izlagawa su

imali i predstavnici Ministar-

stva pravde Republike Srbije, kao

i Vrhovnog suda Srbije.

��

Prof. dr Stevan Lili} je bora-vio od 8. do 11. decembra 2005. go-dine u Atini na skupu poseve-}enom statusu izbeglica i internoraseqenih lica. Skup je organizo-vala Balkanska mreà centara zarehabilitaciju `rtava toruture inevladinig organizacija sa sedi-{tem u Atini (BAN). Prof. Li-li}, kao predstavnik UdruèwaPravnici za demokratiju (Law-dem) i Komiteta pravnika (YU-COM), je imao referat i pre-zentaciju na temu „Legal Status ofRefugees and Internally DisplacedPersons (pertinent to UN ConventionRelated to the Status of Refugees,1954)“.

��

Prof. dr Jasminka Hasanbego-vi} je, na poziv prof. dr ZdravkaGrebe sa Pravnog fakulteta Uni-verziteta u Sarajevu, a u okvirutamo{wih postdiplomskih studi-ja, odràla kra}i kurs od sedam~asova na temu „Topi~ka jurispru-dencija“ 9. i 10. decembra 2005.godine. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

13

13

13

N a savetovawu koje je odràno

30. novembra 2005. godine u

organizaciji Pravosudnog centra u

Beogradu prof. dr Zoran Sto-

janovi} je odrào uvodni referat

pod nazivom „Op{ti pojam kri-

vi~nog prava u Krivi~nom zakonu“.

��

U okviru projekta „Unapre|ewe

harmonizacije zakonodavstva Re-

publike Srbije sa me|unarodnim

standardima za borbu protiv ko-

rupcije“ koje su organizovali Mi-

nistarstvo pravde Republike Sr-

bije i Misija OEBS-a u Srbiji i

Crnoj Gori, odràno je u mesecu

decembru vi{e seminara na kome

je u~estvovao veliki broj doma}ih

i stranih stru~waka iz ove ob-

lasti. Na seminaru „Korupcija i

Nau~ni skupovi u zemqi

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

14

14

odgovornost pravnih lica: norma-

tivni i prakti~ni aspekti“, koji

je odràn 2. decembra 2005. godine

u Beogradu, sa na{eg Fakulteta su

u~estvovali prof. dr Zoran

Stojanovi} sa temom Karakteri-

stike crnogorskog Nacrta zakona o

odgovornosti pravnih lica za kri-

vi~na dela i doc. dr Goran Ili} sa

temom Korupcija i odgovornost

pravnih lica. Na seminaru „Uskla-

|enost doma}eg krivi~nog zakono-

davstva sa me|unarodnim stan-

dardima za borbu protiv korupci-

je“, koji je odràn 20. decembra

2005. godine tako|e u Beogradu,

prof. dr Zoran Stojanovi} je

u~estvovao sa temom Osnovne kon-

cepcije i razlozi dono{ewa novog

krivi~nog (materijalnog) zakono-

davstva Republike Srbije.

��

6. decembra 2005. godine prof.

dr Zoran Stojanovi} je odrào

uvodno izlagawe o novom Krivi~-

nom zakoniku Srbije za sudije i

tuìoce koji rade u beogradskom

pravosu|u. Skup je bio organizo-

van od strane Okru`nog suda u

Beogradu u ciqu unapre|ewa sa-

radwe izme|u teorije i prakse.

��

Na prvom nau~nom skupu pod

nazivom „Odbrambene tehnologije

u funkciji mira – OTEH 2005“,

odrànom 6–7. decembra 2005. go-

dine na Vojnoj akademiji u Beo-

gradu u~estvovao je po pozivu

prof. dr Vladan Jon~i} sa prilo-

gom „Razvoj novih tehnologija i

me|unarodno pravo oruànih

sukoba – me|usobni uticaji“. Rad

skupa je bio podeqen na dva dela –

plenarni skup sa radovima koji

sadrè op{te teme i rad po sekci-

jama na kojima su izlagani radovi

iz uìh nau~nih oblasti.

��

U organizaciji Udruèwa

pravnika Srbije i ~asopisa za

pravnu teoriju i praksu „Pravni

ìvot“, prema ustaqenoj tradici-

ji, na Kopaniku je od 13. do 17.

decembra 2005. godine odràn

XVIII susret Kopaoni~ke {kole

prirodnog prava sa temom „Pravo

i univerzalne vrednosti“, posve-

}en Lazaru Markovi}u (1882–1955).

Ovogodi{wi seminar odràn je

pod pokroviteqstvom UNESKO,

Organizacije UN za edukaciju,

nauku i kulturu, a sve u~esnike je

pozdravio Vladimir Volodin,

direktor Odeqewa za qudska prava

i razvoj UNESKO.

Po osamnaesti uzastopni put,

okupili su se pravnici Srbije i

Crne Gore, kao i wihovi uvaèni

gosti iz 25 evropskih zemaqa, kao

i iz Amerike, Australije i Indije

da raspravqaju o teorijskim i

prakti~nim aspektima pravde i

postoje}eg prava.

Pravni fakultet Univerziteta

u Beogradu je, prema svojim mo-

gu}nostima pomogao ovaj skup, ne

samo materijalno, ve} i sa dvadeset

jednim referatom svojih profeso-

ra i asistenata. Samom skupu pri-

sustvovalo je dvadesetak na{ih

nastavnika, kao i dekan prof. dr

Mirko Vasiqevi}.

Kopaoni~ki susret pravnika

otvorio je prof. dr Miodrag Or-

li}, predsednik Udruèwa prav-

nika Srbije, nakon ~ega je prof. dr

Slobodan Perovi}, predsednik

Saveza udruèwa pravnika Srbije

i udruèwa pravnika Crne Gore,

podneo uvodno izlagawe i upoznao

slu{aoce sa idejom tzv. heksagona

prirodnog prava (pravo na ìvot,

pravo na slobodu, pravo na imo-

vinu, pravo na intelektualnu tvo-

revinu, pravo na pravdu i pravo na

pravnu dràvu). Dekan Pravnog

fakulteta prof. dr Mirko Va-

siqevi} pozdravio je skup, a go-

vore}i o pojavi privatnih fakul-

teta u Srbiji koji „degradiraju i

vulgarizuju tradicionalne uni-

verzitetske vrednosti“, izazvao je

izuzetnu pa`wu: „Komercijali-

zacija univerziteta i osnovnih

akademskih vrednosti mewa samu

prirodu akademskih institucija,

dovode}i u pitawe i sam opstanak

tih vrednosti. Sme li Srbija osta-

ti bez vaqanog odgovora na bes-

prizorne procese komercijaliza-

cije ovih vrednosti? Ako u tom po-

gledu jo{ neko ima dileme, neka

pro~ita upozorewe biv{eg rekto-

ra najpresti`nijeg ameri~kog

Univerziteta Harvard, Dereka Bo-

ka, u nedavno objavqenoj kwizi

„Univerzitet na trì{tu“.

Tokom savetovawa preko 2000

u~esnika imalo je priliku da se

upozna sa oko 300 stru~nih radova

raspore|enih u {est tematskih

katedri iz svih oblasti pravne

nauke, sudstva, advokature, uprave

i privrede. Referati iz gotovo

svih postoje}ih oblasti objavqeni

su u ~etiri posebna toma ~asopisa

„Pravni ìvot“ br. 9, 10, 11 i

12/2005. godine, sa preko 4000

stranice teksta. Prof. dr Slo-

bodan Perovi} je glavni urednik,

predsednik Ure|iva~kog i Orga-

nizacionog odbora Savetovawa, a

u Ure|iva~kom odboru ovogodi{-

weg Susreta sa na{eg Fakulteta su

bili profesori: dr Miroslav

14

\or|evi}, dr @ivojin Aleksi},

dr Milan [kuli}, dr Dragoqub

Kavran, dr Dobrosav Milovano-

vi}, dr Miodrag Orli}, dr Oliver

Anti}, dr Mirko Vasiqevi}, dr

Predrag [uleji}, dr Branko Lu-

barda, dr Slobodan Markovi} i dr

Milan Paunovi}.

Na zavr{noj plenarnoj sednici

sve katedre i sekcije prezentirale

su svoje zakqu~ke na osnovu kojih

}e se formirati kona~ne poruke

Savetovawa.

��

Prof. dr Stevan Lili} boravio

je 15. i 16. decembra 2005. godine u

Vrwa~koj bawi na skupu poseve-

}enom Lokalnom referendumu i

gra|anskoj inicijativi. Ovaj skup,

u formi radionice organizovala

je [vajcarska agencija za razvoj

(SDC) u okviru projekta – Pro-

gram podr{ke op{tinama u sarad-

wi sa Evropskim pokretom u Sr-

biji. U radu su u~etvovali pred-

stavnici {est op{tina central-

ne Srbije, kao i srpsko-{vajcar-

ski pravni ekspertski tim, kojim

su rukovodili prof. Lili} i

prof. Valter Kalin sa Univerzi-

teta u Bernu. Razmatraju}i brojna

uporedna ustavna i pravna pitawa,

na radionici je izra|en Model

op{tinske odluke o referendumu

i gra|anskoj inicijativi. Prof.

Lili} je imao dve power point pre-

zentacije: „Otvorena pitawa lo-

kalne demokratije: Referendum i

gra|anska inicijativa“ i „Slobo-

dan pristup informacijama od

javnog zna~aja.“

��

Pravosudni centar iz Beograda

je 23. decembra 2005. godine u

Ni{u organizovao Konferenciju

po nazivom „Krivi~ni zakonik“.

Uvodni referat na ovoj konferen-

ciji je odrào prof. dr Zoran

Stojanovi} na temu Op{ti deo

Krivi~nog zakonika. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

15

15

15

N a poziv Centra za Me|una-

rodnu saradwu Instituta za

pravne i dru{tvene nauke na na{em

Fakultetu je 10. novembra 2005. g.

gostovao ambasador Mauricio Ma-

sari, [ef misije OEBS-a za Srbiju

i Crnu Goru. Gospodin Masari je

govorio na temu „Put Srbije i

Crne Gore ka Evropi“. Tribina je

bila veoma pose}ena, a studenti su

aktivno u~estvovali u razgovoru.

Gospodin Masari je izrazio

veliko zadovoqstvo ovom posetom

i zrelo{}u i kvalitetom pitawa i

komentara.

��

11. novembra 2005. godine, u or-

ganizaciji Udruèwe studenata

Pravnog fakulteta ‘Nomokanon,’

gost Pravnog fakulteta bio je

Remzi Klark, nekada{wi javni

tuìlac, zamenik ministra prav-

de, pomo}nik ministra pravde i

ministar pravde SAD, koji je u

punom amfiteatru V odrào pre-

Gosti na predavawima

Mauricio Masari

Remzi Klark sa studentima na{eg Fakulteta u amfiteatru V

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

16

16

16

davawe na temu ‘Zloupotreba

Me|unarodnog krivi~nog prava u

politi~ke svrhe’.

Remzi Klark je profesor na

nekoliko fakulteta u SAD i po-

~asni je doktor Univerziteta u

Beogradu. Remzi Klark je i advokat

za qudska prava pred me|unarod-

nim sudovima. Nakon predavawa g.

Klark se zadrào u kra}em razgo-

voru sa studentima, kojima je pode-

lio i nekoliko prigodnih pok-

lona – kwige o me|unarodnom kri-

vi~nom pravosu|u.

��

15. novembra 2005. g. na na{em

Fakultetu je gostovala dr Kaliopi

Burdara (Kalliopi Bourdara), profe-

sor Pravnog fakulteta Univerzi-

teta u Atini i zamenik gradona-

~elnika Atine. Kao istaknuti

stru~wak za vizantijsko pravo ona

je, u okviru nastave iz predmeta

Op{ta pravna istorija, odràla

predavawe studentima prve godine

na{eg Fakulteta na temu „Vizan-

tijsko zakonodavstvo u vreme Ma-

kedonske dinastije“. Predavawe sa

sli~nom temom je dan ranije prof.

Burdara imala i u Srpskoj aka-

demiji nauka i umetnosti. Preda-

vawu je prisustvovao i na{ istak-

nuti vizantolog, akademik prof.

dr Qubomir Maksimovi}, kao i

predstavnici ambasade Gr~ke. Po-

sle predavawa pred nekoliko sto-

tina slu{alaca u amfiteatru V,

studenti su go{}i postavili vi{e

desetina raznovrsnih i veoma ume-

snih pitawa, tako da se predavawe

pretvorilo u duù diskusiju o

vizantijskom pravu. Vredi ista}i

izuzetno povoqan utisak koji je

prof. Burdara iznela o zaintere-

sovanosti, znawu i angaòvanosti

na{ih studenata. Na kraju boravka

prof. Burdara je istakla svoju

spremnost da pomogne u razvijawu

saradwe izme|u na{a dva Fakul-

teta, kao i drugih oblika saradwe

saradwe sa Atinom, {to olak{ava

funkcija zamenika gradona~elni-

ka na kojoj se trenutno nalazi.

��

Studenti koji poha|aju ve`be iz

predmeta Bankarsko i berzansko

poslovawe, kojima rukovodi mr

Tatjana Jovani}, posetili su 24.

novembra 2005. g. Beogradsku berzu.

Tom prilikom su prisustvovali

predavawu o Beogradskoj berzi:

wenoj istoriji, organizaciji, me-

todama trgovawa, servisima Beo-

gradske berze i vaè}oj regula-

tivi, a imali su i priliku da pra-

te trgovawe na Berzi u periodu od

10–12 ~asova.

Tokom ovog semestra na ve`bamaiz predmeta Bankarsko i berzan-sko poslovawe gostovalo je neko-liko istaknutih predava~a izprakse, ~ija su predavawa obuhva-tila slede}e teme: strategije ber-zanskog trgovawa, tuma~ewe fi-nansijskih izve{taja, regulativatrì{ta hartija od vrednosti uSAD. Posebnu pa`wu izazvalo jepredavawe doc. dr Dobrosava Mi-lovanovi}a o ulozi Komisije zahartije od vrednosti na doma}emfinansijskom trì{tu.

��

U okviru nastave na predmetu

Politi~ke i pravne teorije odr-

àno je 30. novembra 2005. godine

predavawe ‘Feminist Political Theoryand Legal Theory’. Predava~ je bila

prof. dr Izabel Markus, sa Wujor-

{kog dràvnog univerziteta u

Bafalu. Profesorka Markus je naj-

pre govorila o procesima ukqu~i-

Prof. dr Sima Avramovi} i prof. dr Kaliopi Burdara na predavawu u

amfiteatru V

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

17

17

17

vawa feministi~ke perspektive u

univerzitetske studije uop{te (a u

tom sklopu i u pravne studije), kao

i o zna~aju tih procesa. Posebnu

pa`wu je posvetila problemima

uspostavqawa i implementacije

zakonskih re{ewa u sferi poro-

di~nog, krivi~nog, socijalnog i

radnog zakonodavstva, koja imaju za

ciq afirmaciju jednakosti me|u

polovima i posebnu za{titu èna

i dece.

��

U okviru saradwe koja se odvija

ve} vi{e godina izme|u Francu-

ske Ambasade u Srbiji i Crnoj

Gori i Pravnog fakulteta Uni-

verziteta u Beogradu, dr Matijas

Odit, profesor prava na Univer-

zitetu u Kanu, 8. decembra 2005.

godine, studentima IV godine odr-

ào je predavawe na temu „Razvoj

komunitarnog me|unarodnog pri-

vatnog prava“.

Pre predavawa profesor Odit

je razgovarao sa dekanom prof. dr

Mirkom Vasiqevi}em, kao i pro-

fesorima na predmetu me|unarod-

no privatno pravo dr Ga{om Kne-

èvi}em, dr Aleksandrom Jak{i-

}em i doc. dr Vladimirom Pa-

vi}em.

��

9. decembra 2005. g. gost na{eg

Fakulteta je bio dr Gerhard Tir

(Gerhard Thür), profesor Pravnog

fakulteta Univerziteta u Gracu i

{ef Instituta za rimsko pravo,

anti~ku istoriju i istoriju novi-

jeg privatnog prava, dopisni ~lan

Austrijske akademije nauka i

upravnik wenog Odeqewa za prav-

nu istoriju anti~kih dràva, ne-

kada{wi dekan Pravnog fakulte-

ta Univerziteta u Minhenu, ured-

nik presti`nog ~asopisa Zeit-schrift der Savigny-Stiftung für Rechts-geschichte, jedan od najistaknutijih

stru~waka za pravnu istoriju an-

tike i istoriju novijeg privatnog

prava. Kao prijateq na{eg Fa-

kulteta na kome je vi{e puta do

sada boravio, prof. Tir je posetio

Beograd sa jedinim ciqem da odr-

ì predavawe studentima na{eg

Fakulteta, o kojima u inostran-

stvu uvek govori uz mnogo kompli-

menata. Posebno je poneo dobre

utiske o studentima koji su u maju

ove godine predstavqali na{ Fa-

kultet na me|unarodnom seminaru

u Sarajevu (Acta Diurna br. 5) i sa

wima se susreo tokom ovog borav-

ka. Prof. Tir je, u okviru nastave

iz predmeta Op{ta pravna isto-

rija, odrào i predavawe za stu-

dente prve godine pod nazivom ACorinthian Metic Woman as a Bankerin Athens. Pritom je analizirao je-

dan fragment iz gr~ke Nove ko-

medije, iz koga proizlazi da su è-

Prof. dr Matijas Odit u razgovoru sa dekanom i nastavnicima na{eg Fakulteta

Prof. dr Gerhard Tir u razgovoru sa na{im studentima

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

18

18

18

ne u staroj Gr~koj mogle obavqati

i poslove bankara, {to baca dru-

ga~iju sliku na wihov ukupan

pravni i dru{tveni poloàj.

Predavawu je prisustvovalo vi{e

stotina studenata, koji su po-

stavili gostu vi{e desetina pita-

wa. �

P rvi sastanak Op{teg semi-

nara u ovoj {kolskoj godini

odràn je 15. novembra 2005. bavio

se novim izdawima biblioteke

„Politika i dru{tvo“. Naime, za-

hvaquju}i JP „Slu`beni glasnik“

na ovogodi{wem Sajmu kwiga po-

javile su se, nakon petogodi{we

pauze, slede}e kwige: Aleksandar

A. Miqkovi}, U slu`bi istine i

demokraitje, drugo izdawe. Milan

Grol, Isku{ewa demokratije, dru-

go izdawe, Jeremija D. Mitrovi},

Srbofobija i weni izvori, drugo

pro{ireno izdawe, Kosta âvo{-

ki, Pravo kao ume}e slobode, drugo

pro{ireno izdawe, Boìdar S.

Markovi} i saradnici, O demokra-

tiji, drugo izdawe, Hans Kelzen, O

su{tini i vrednosti demokratije,

drugo izdawe, Aleksandar A. Miq-

kovi}, Ka evolucionom socijaliz-

mu.

Na sastanku sve~arske atmos-

fere govorili su akademik prof.

dr Danilo Basta, predsednik ure-

|iva~kog odbora biblioteke,

prof. dr Momir Milojevi}, doc.

dr Zoran Mirkovi} i dr Alek-

sandar A. Miqkovi}. Auditorijum

su podsetili da je Biblioteku

„Politika i dru{tvo“ osnovala je

1937. godine grupa demokratski

nastrojenih profesora Pravnog

fakulteta u Beogradu, zajedno sa

nekolicionom advokata. Ciq Bi-

blioteke je bio da svojim pub-

likacijama doprinese ozdravqewu

i demokratizaciji politi~kog

ìvota Srbije. Urednici Biblio-

teke bili su profesori Mihailo

Ili}, Boìdar S. Markovi} i

Milan @ujovi}. Oni su teìli da

kao saradnike okupe istaknuta

imena tada{weg javnog ìvota i

da im omogu}e da izloè svoje sta-

vove o nekom va`nom dru{tvenom

pitawu ili doga|aju. Biblioteka je

svakog meseca izdavala po jednu

kwigu, koja je obra|ivala neko

va`no pitawe dru{tvenog ìvota.

U relativno kratkom vremenu od

1937. do 1941. godine oni su uspeli

da objave 50 kwiga. Saradnici Bi-

blioteke bili su: Slobodan Jova-

novi}, \or|e Tasi}, Dragoqub

Jovanovi}, Jovan \or|evi}, Mili-

voje Markovi} i dr.

Delatnost Biblioteke prekinuo

je Drugi svetski rat, u kojem je, kao

`rtva okupatora, stradao jedan od

wenih osniva~a, profesor Mihai-

lo Ili}. Zahvaquju}i zalagawu

prof. Boìdara S. Markovi}a,

Biblioteka je obnovqena 1991.

godine. Obnoviteqi Biblioteke

okupili su se oko wenih na~ela,

kojima se rukovode. Ta na~ela su

istina, demokratija i intres srp-

skog naroda. U periodu od 1991.

godine do 2000. godine objavqeno

je pet kwiga u izdawu „Nau~ne

kwige“, {est kwga u izdawu IA

„Dragani}“ i {est kwiga u izdawu

Centra za unapre|ivawe pravnih

studija.

��

Drugi sastanak Op{teg semi-

nara u ovoj {kolskoj godini bio je

22. novembra posve}en kwizi

prof. dr Zorana Vidojevi}a „Kuda

vodi globalizacija“, koja se u iz-

dawu „Filipa Vi{wi}a“ pojavila

po~etkom ove godine. O kwizi su

govorili: prof. dr Mla|en Kova-

~evi}, prof. dr Brana Markovi} i

autor. Oni su istakli da globa-

lizacija kao svetska pojava eko-

nomskog, tehnolo{kog, politi~-

kog i idejno-kulturnog objedina-

vawa sveta, a priori nije ni dobra

ni lo{a. Ona je bitno izmenila

sliku savremnog preduze}a, drà-

ve, regiona i sveta. Na pragu XXIveka globalizacija je izrazito am-

bivalentna: istovremeno sa otva-

Op{ti seminar

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

19

19

19

rawem novih horizonata slobode,

demokratije i progresa u svetu, ona

je osnaìla i procese dominacije,

hijerarhije i autoritarizma u sve-

tu i mogu}nosti pada u „novo var-

varstvo“. Iz tih razloga savreme-

nim nau~nicima i istraìva~ima

tek predstoji napor da prona|u

izlaz iz postoje}e pojmovne zbrke,

da proniknu iza vi{ezna~nog i

protivre~nog zna~ewa globaliza-

cije, te da odgovore na niz otvo-

renih i kontroverznih pitawa.

Zakqu~eno je da kwiga Zorana Vi-

dojevi}a na ozbiqan na~in postav-

qa i problematizuje ova pitawa.

��

Tema „Zlo~in nad mi{qewem –

osuda i izgon Mihaila \uri}a“,

bila je predmet rasprave na tre}em

sastanku Op{teg seminra 29. no-

vembra 2005. U raspravi su u~e-

stvovali akademici Nikola Mi-

lo{evi}, Kosta âvo{ki, Danilo

Basta i prof. dr Jovica Trkuqa.

Skupu se na kraju obratio i

akademik Mihailo \uri}. Kao po-

vod za razgovor posluìla je kwi-

ga dokumenata o osudi i izgonu

Mihaila \uri}a, koju je priredio

profesor Trkuqa. Tema sastanka je

izazvala veliko interesovawe, pa

su pored nastavnika i saradnika

Fakulteta, bili prisutni i broj-

ni studenti i predstavnici medi-

ja.

U~esnici u raspravi su se slo-

ìli da su osuda i izgon Mihaila

\uri}a zbog prestupa mi{qewa

zadirali u samu sr` moralne sa-

vesti i duhovnog zdravqa na{eg

dru{tva. Oni su potvrda bezumqa

oholih vlastodràca i wihovih

ratni~kih pohoda na institucije

kulture. Istovremeno, to je bio i

znak besa, nesigurnosti, bolesti i

slepila tada{weg poretka, koji je

takvim pona{awem sebi samom od-

redio moralnu osudu pred istori-

jom.

Sa dana{we distance „slu~aj

profesora \uri}a“ se prikazuje

kao paradigma sa tragi~nim posle-

dicama, kako za daqi razvoj nauke

i filozofije, tako i za duhovno

zdravqe i intelektulani rad u ce-

lini Srbije krajem XX veka. Delo

i delatnost Mihaila \uri}a svo-

jevrsni su pledoaje za odgovoran,

hrabar i principijelan anga`man

intelektualca u na{em vremenu.

Svojim kwigama i javnim nastupi-

ma on je postavio obrazac i meru

takvog anga`mana sa teì{tem na

autonomnoj principijelnoj pozi-

ciji, nagla{enom li~nom stavu i

na jedinstvu mi{qewa, govora i

~iwewa. Osloba|aju}i nas jed-

noumqa, mnogih zabluda i predra-

suda, la`ne vere, lo{ih autorite-

ta i pogre{nih alternativa, \u-

ri} je u~inio sve da wegovo delo

dolaze}im generacijama svetli

kao putokaz. Wegovim izgonom sa

Pravnog fakulteta naneta je veli-

ka nepravda prema ~itavom nizu

generacija mladih studenata prava

koji su u doba svog duhovnog pro-

filisawa bili li{eni tako dra-

gocenog i va`nog sagovornika ka-

kav je bio prof. \uri}.

��

Na ~etvrtom sastanku Op{teg

seminara 13. decembra 2005. go-

dine bilo je re~i o kwizi prof. dr

@ike Bujukli}a „Forum Roma-

num“, koja se u izdawu Pravnog

fakulteta Univerziteta u Beogra-

du pojavila krajem juna ove godine

O kwizi su govorili prof. dr

Antun Malenica sa Pravnog fa-

kulteta Univerziteta u N. Sadu,

prof. dr Sima Avramovi} i autor.

Zbog velikog interesovawa stude-

nata i brojnih gostiju izvan Fa-

kulteta, sastanak je odràn u

amfiteatru V.

Profesori Malenica i Avra-

movi} smatraju da rezultati do

kojih je prof. Bujukli} do{ao u

svom radu predstavqaju doprinos

na{im nau~nim saznawima kako o

istoriji Forum Romanuma, tako i

o kqu~nim pitawima rimskog

prava. On je uspeo da postavi so-

lidne pretpostavke za nau~nu ana-

lizu i da zadrì visok nivo objek-

tivnog i kriti~kog pristupa.

Prou~io je ne samo obimnu izvor-

nu gra|u o Forumu Romanumu, ve}

se oslonio i na brojna dokumenta o

istorijskim zbivawima, ekonom-

skim, pravno-politi~kim i kul-

turnim protivre~jima rimske

dràve, prava, religije... Prof.

Bujukli} je metodolo{ki korekt-

no sakupio na jednom mestu i

teorijsku uspe{no obradio bogatu

istoriju Forum Romanuma, tako da

wegova kwiga predstavqa po svemu

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

20

20

vredan doprinos na{oj istorij-

skoj i pravnoj nauci.

��

Peti sastanak Op{teg seminara

odràn 20. decembra 2005. bio je

posve}en temi Ma|arsko-bugarska

propaganda prema Kraqevini Jugo-

slaviji izme|u dva rata. Uvodni-

~ar je bio na{ penzionisani pro-

fesor dr Miodrag Simi}, na ~iju

je biografiju i bibliografiju

prisutne podsetio Upravnik Se-

minara, prof. dr Jovica Trkuqa.

Svojim iscrpnim i zanimqivim,

na momente anegdotskim izla-

gawem, prof. Simi} je osvetlio

pojam, genezu i vrste propagande

uop{te i u nas, posebno afirmi-

{u}i istorijski pristup temi.

Osvr}u}i se naro~ito na vreme

izme|u dva svetska rata, on je {i-

roj, politikolo{ko-sociolo{koj

analizi podvrgnuo upravo one ele-

mente u kojima se prepoznavala ma-

|arska i bugarska propaganda pre-

ma Kraqevini Jugoslaviji, da bi

ukazao i na posledice te propa-

gande u vremenu tokom i neposred-

no posle Drugog svetskog rata. U

diskusiji koja je usledila ~ula su se

zanimqiva pitawa, pa i potresna

svedo~anstva o sudbinama qudi. �

20

D ekan Pravnog fakulteta Uni-

verziteta u Beogradu, prof.

dr Mirko Vasiqevi}, 18. novembra

2005. g. sve~ano je otvorio posle-

diplomske specijalisti~ke studi-

je za oblast Notar – javni bele`-

nik. Pravni fakultet u {kolskoj

2005/06. godini po drugi put orga-

nizuje ove studije za 130 polazni-

ka. Studije traju dva semestra sa

fondom od 120 ~asova (pet ~asova

nedeqno). Nastava je organizovana

Specijalisti~ke studije

Dekan prof. dr Mirko Vasiqevi} i prof. dr Dragor Hiber na otvarawu poslediplomskih specijalisti~kih studija za

oblast „Notar – javni bele`nik“ u amfiteatru V

petkom od 16,00 ~asova u amfi-

teatru IV „Toma @ivanovi}“. Pre-

dava~i su profesori dr Mirko

Vasiqevi}, dr Dejan Popovi}, dr

Sima Avramovi}, dr Georg Kodek,

dr Oliver Anti}, dr Kristof

Leon, dr Zoran Tomi}, dr Dragor

Hiber, dr Neboj{a Jovanovi}, dr

Aleksandar Jak{i}, dr Meliha

Deni{li}-Povlaki}, dr Marko

\ur|evi}, dr Dejan \ur|evi}, za-

tim Ferenc Serda Pavlovi}, kao i

drugi istaknuti stru~waci.

Rukovodilac ovih specijali-

sti~kih studija je prof. dr Dragor

Hiber a koordinator prof. dr

Mirko Vasiqevi}.

��

Dekan Pravnog fakulteta Uni-

verziteta u Beogradu prof. dr

Mirko Vasiqevi}, rukovodilac

poslediplomskih specijalisti~-

kih studija iz Prava energetike, 4.

novembra 2005. g. sve~ano je otvo-

rio ove studije, koje je upisalo 30

polaznika. Studije traju dva semes-

tra, nastava obuhvata 100 ~asova i

organizovana je petkom posle po-

dne i subotom pre podne.

Predava~i su na{i profesori

dr Mirko Vasiqevi}, dr Neboj{a

Jovanovi}, dr Budimir Ko{uti},

dr Miodrag Orli}, dr Slobodan

Perovi}, dr Miodrag Trajkovi},

dr Zoran Tomi}, dr Dragor Hiber

i dr Predrag [uleji}, kao i stru~-

waci sa drugih institucija – dr

Jelena Vilus, dr Radovan Vukadi-

novi}, dr Qubi{a Dabi}, dr

Dobrosav Mitrovi}, dr Slobodan

Sokolovi}, dr Dragoslava Stojiq-

kovi} i dr Mihailo Crnobrwa.

Deo nastave }e izvoditi i drugi

stru~waci iz ove oblasti – Darka

Vujovi}, Vid Vukasovi}, Alek-

sandar Kova~evi}, Branislava Le-

poti}-Kova~evi}, Dragoqub Si-

monovi}, kao i gosti iz inostran-

stva po pozivu.

Pravo upisa na ove studije imaju

sva zainteresovana lica sa zavr-

{enim fakultetom. Polaznici sa

zavr{enim pravnim fakultetom

polaù specijalisti~ki ispit i

sti~u zvawe specijaliste za pravo

energetike, a kandidati sa za-

vr{enim drugim fakultetom

prethodno polaù dopunske ispi-

te iz redovnog programa pravnog

fakulteta, nakon ~ega imaju pravo

da polaù specijalisti~ki ispit

i steknu zvawe specijaliste za

pravo energetike, ili se oprede-

quju samo za dobijawe potvrde o

odslu{anim predavawima na ovim

specijalisti~kim studijama.

��

Pravni fakultet Univerziteta

u Beogradu, u saradwi sa Privred-

nom komorom Srbije i Privred-

nom komorom Beograda, u {kolskoj

2005/06. godini organizuje posle-

diplomske specijalisti~ke studi-

je „Akcionarska dru{tva, berze i

akcije“ („ABA“). Prof. dr Mirko

Vasiqevi}, dekan i rukovodilac

ovih studija, sve~ano ih je otvorio

3. decembra 2005. g. za 43 polazni-

ka. Specijalisti~ke studije traju

dva semestra (pet meseci). Nastava

obuhvata 145 ~asova i organizo-

va}e se subotom pre podne. Preda-

va~i su na{i profesori dr Mirko

Vasiqevi}, dr Dejan Popovi}, dr

Svetislav Taboro{i, dr Zoran To-

mi}, dr Predrag [uleji}, dr Bo-

rivoje [underi}, dr Gordana

Ili} Popov, dr Branko Lubarda,

dr Branko Quti} i dr Dobrosav

Milovanovi}.

U nastavi }e u~estvovati i dru-

gi doma}i i strani stru~waci iz

ove oblasti – profesori dr Zoran

Arsi}, dr Stevan [ogorov, dr

Branko Vasiqevi}, dr Bo{ko

@ivkovi}, dr Miodrag Zec, dr

Dejan Eri}, dr Dejan [o{ki}, za-

tim dr Aleksandar Gra~anac, Dra-

gi{a Slijep~evi}, Gordana Do-

stani}, Branislav Jorgi}, Dragica

Marjanovi}, Dragi{a Okoli{a-

nov, Branka Radovi} Jankovi}, Go-

ran Savi}, Slobodan Spasi}, Vida

Uzelac, Branislav ]osi}, Milko

[timac, kao i gosti iz inos-

transtva po pozivu.

Pravo upisa na poslediplomske

specijalisti~ke studije imaju sva

zainteresovana lica sa zavr{enim

fakultetom. Polaznici sa pravn-

im fakultetom polaù specijal-

isti~ki ispit i dobijaju diplomu

specijaliste za akcionarsko pra-

vo. Polaznici koji nemaju zavr-

{en pravni fakultet prethodno

polaù dopunske ispite iz redov-

nog programa pravnog fakulteta

(oko {est), nakon ~ega polaù spe-

cijalisti~ki ispit i dobijaju

diplomu specijaliste za akcio-

narsko pravo ili se opredequju

samo za dobijawe potvrde o od-

slu{anim predavawima na ovim

specijalisti~kim studijama, uko-

liko ne èle diplomu specija-

liste. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

21

21

21

P rof. dr Mirko Vasiqevi},

dekan Pravnog fakulteta

Univerziteta u Beogradu, prof. dr

Stevan Lili}, i Milo{ Pani},

direktor Kompanije „Paragraf“,

7. novembra 2005. g. odràli su

konferenciju za {tampu povodom

sve~anog po~etka obuke studenata u

okviru nastave na predmetu Prav-

na informatika. Obuka studenata

i nastava po~ela je istog dana u

studentskoj kompjuterskoj labora-

Novi kursevi na Fakultetu

M inistarstvo nauke i za{ti-

te ìvotne sredine zavr-

{ilo je evaluaciju nau~noistra-

ìva~kih projekata iz programa

Osnovnih istraìvawa za period

01. 01. 2006 – 31. 12. 2010. godine.

Projekat Stawe kriminalitet u

Srbiji i pravna sredstva reagovawa

(rukovodilac prof. dr \or|e

Igwatovi}, sekretar asisistent

pripravnik Jelena Jovi~i}) u

kome je angaòvano 19 istraì-

va~a, rangiran je u prvu kategoriju

sa 92 istraìva~ka meseca, {to

zna~i da }e Ministarstvo potpuno

pokrivati tro{kove projekta. �

toriji i trajala je narednih deset

dana. Odziv studenata je bio izu-

zetno veliki, pa je popuwen broj i

za slede}u grupu.

Pravni fakultet i kompanija

„Paragraf“, na osnovu Protokola

o saradwi zakqu~enog 23. juna

2005. godine, za studente na{eg fa-

kulteta organizovali su besplatni

kurs za rad na elektronskim baza-

ma pravnih podataka, koje obuh-

vataju propise, sudsku praksu,

pravna shvatawa, slu`bena

mi{qewa, modele (forme) za

izradu ugovora, pokretawe i

vo|ewe sudskih i drugih postupa-

ka, osnivawe, statusne promene,

promene pravne forme i reorga-

nizaciju privrednih subjekata,

izradu op{tih i pojedina~nih

akata i carinske tarife, itd.

27. decembra 2005. godine svim

polaznicima koji su uspe{no

zavr{ili kurs (wih 140) dekan

prof. dr Mirko Vasiqevi} je uru-

~io sertifikate o osposobqeno-

sti za osnovni nivo kori{}ewa

pravne baze, a dobili su i besplat-

nu licencu pravne baze Paragraf

Net v. 4.0. do zavr{etka studija.

Ova pravna baza }e im pomo}i pri

spremawu ispita iz pozitivno-

pravnih predmeta. Istovremeno,

pove}ane su im {anse pri zapo-

{qavawu kroz evidentirawe u

profesionalnoj kadrovskoj i ser-

tifikacionoj bazi Paragraf Net,

koja }e se neprekidno aùrirati

na internet adresi www.paragraf-co.co.yu, a sertifikat }e se poseb-

no vrednovati i pri polagawu

ispita Pravna informatika.

Obuka se odvijala u okviru nas-

tave iz predemeta Pravna infor-

matika, koju je vodio prof. dr Ste-

van Lili}. Prema re~ima dekana

prof. dr Mirka Vasiqevi}a, ovaj

kurs predstavqa dobar primer

implementacije Bolowske dekla-

racije, jer }e sertifikat o oso-

posobqenosti za rad sa pravnom

bazom Paragraf Net biti eviden-

tirana u Diploma suplement, kao

jedna od posebnih ve{tina i znawa

koje je student stekao za vreme stu-

dija. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

22

22

22

Dodela diploma polaznicima kursa u organizaciji

kompanije „Paragraf“ i na{eg Fakulteta

Projekti

S tudenti Pravnog fakulteta

Univerziteta u Beogradu i

ove godine }e uzeti u~e{}e na XIIIme|unarodnom takmi~ewu Willem

C. Vis Moot International CommercialArbitration Moot, u konkurenciji

161 pravnih fakulteta iz celog

sveta.

Ovo takmi~ewe se sastoji u

re{avawu jednog zadatog slu~aja iz

oblasti Me|unarodnog privred-

nog prava i Arbitra`nog prava,

Moot Courts

najpre pismeno, a zatim i usmeno,

gde se od studenata o~ekuje da pre-

uzmu aktivnu ulogu advokata u

re{avawu slu~aja, najpre na strani

tuìoca, a zatim i na strani tu-

ènog.

Ove godine se za takmi~ewe

prijavilo preko 20 studenata,

apsolvenata i postdiplomaca na-

{eg Faklultetu, od kojih je za tak-

mi~ewe izabrano wih deset.

U sklopu priprema za ovo tak-

mi~ewe na{i studenti su, pod nad-

zorom doc. dr Vladimira Pavi}a i

asist. mr Milene \or|evi}, ve}

pripremili i 8. decembra 2005. g.

predali organizatoru takmi~ewa

tu`bu (Memorandum for Claimant)na engleskom jeziku. Odgovor na

na{u tu`bu (Memorandum forRespondent) priprema}e studenti

ameri~kog Kembel Univerziteta

(Campbell University).

Na{i studenti }e u slede}oj fa-

zi takmi~ewa raditi na izradi

odgovora na tu`bu ûlalongkorn

Univerziteta (Chulalongkorn Uni-versity) sa Tajlanda. Rok za predaju

odgovora na tu`bu je 26. januar

2006. godine.

Finalni deo takmi~ewa }e se

odràti u aprilu 2006. godine.

Podse}amo da je tim na{eg Fakul-

teta pro{le godine zauzeo visoko

27. mesto u konkurenciji 151 fa-

kulteta iz 46 zemaqa sveta. Zato ne

~udi {to je nedavno na{em Fakul-

tetu upu}en poziv Pravnog fakul-

teta Univerziteta iz Minhena za

u~e{}e na zajedni~kim priprema-

ma za usmeni deo takmi~ewa sa jo{

10 presti`nih svetskih fakulteta

(iz Nema~ke, Austrije, [vajcar-

ske, Australije i SAD), koje }e se

marta 2005. godine odràti u

Minhenu. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

23

23

23

N a poziv ministra pravde Re-

publike Srbije Zorana Stoj-

kovi}a od 17. do 19. novembra 2005.

godine u Beogradu je boravila de-

legacija Ministarstva pravde Re-

publike Bugarske. Delegaciju su

~inili prof. dr Georgi Petkanov,

ministar pravde Republike Bugar-

ske, Margaret Ganev, zamenik min-

istra, Dimitar Dimitrov, {ef

kabineta ministra, Sowa Mom~i-

lov, savetnik i Petar Ra{kov, di-

rektor direkcije za me|unarodnu

saradwu.

Prvog dana boravka u na{oj zem-

qi delegacija je posetila Pravni

fakultet Univerziteta u Beogradu

i zadràla se u kra}em prijate-

qskom razgovoru sa dekanom prof.

dr Mirkom Vasiqevi}em. Dr Geor-

gi Petkanov, ministar pravde Re-

publike Bugarske, je profesor

finansijskog prava na Pravnom

fakultetu Univerziteta „Sv. Kli-

ment Ohridski“ u Sofiji. Raz-

govoru sa ovom delegacijom su pri-

sustvovali i profesori na{eg

Fakulteta dr Emilija Vukadin, dr

Aleksandra Jovanovi} i dr Milan

[kuli}.

��

U utorak 6. decembra 2005. go-

dine predstavnici United NationHuman Setlemments Programme, koje

je predvodila rukovodiolac pro-

jekta Safer City Programme gospo|a

Sesilija Anderson, posetili su

Pravni fakultet Univerziteta u

Beogradu, radi dogovora o saradwi

nastavnika i saradnika na{eg

Fakulteta na tom programu, koji je

razvijen u nizu zemaqa u svetu. U

razgovoru sa prof. dr \or|em

Igwatovi}em predstavnici ove

organizacije su obave{teni o po-

tencijalima koje Fakultet u tom

pogledu ima i mogu}nostima da se

u takav projekat, pored nastavnika

i saradnika, ukqu~e i studenti na-

{eg Fakulteta. �

Me|unarodna saradwa

Delegacija bugarske vlade u poseti na{em Fakultetu

N a sve~anosti odrànoj 20.

novembra 2005. godine, na-

{em profesoru, akademiku Danilu

Basti uru~ena je plaketa Zadu`bi-

ne Ilije Kolarca. Ova plaketa mu

je dodeqena, kako je re~eno u obra-

zloèwu, „za izvanredne zasluge u

programskoj delatnosti Kolar~eve

zadu`bine“. Plaketu je uru~ila

gospo|a Olga Milutinovi}, pred-

sednik Odbora Zadu`bine.

��

Profesor na{eg Fakulteta dr

Ga{o Kneèvi} izabran je 15. de-

cembra 2005. godine odlukom

Skup{tine Privredne komore

Srbije, a na predlog Upravnog od-

bora Komore, za predsednika

Spoqnotrgovinske arbitraè pri

Privrednoj komori Srbije. Pret-

hodnik prof. Kneèvi}a na ovoj

funkciji bio je dr Dobrosav Mi-

trovi}, profesor Fakulteta poli-

ti~kih nauka. Mandat predsednika

Arbitraè je ~etiri godine. Iz-

bor prof. Kneèvi}a na ovako

va`nu funkciju je veliko pri-

znawe za skoro dve decenije wego-

vog rada kao arbitra pri ovoj Ar-

bitraì, koji je zapo~eo odmah po

izboru za docenta na na{em Fa-

kultetu, kada je bio najmla|i ar-

bitar na listi.

Moè se o~ekivati da }e dola-

zak prof. Kneèvi}a na ~elo vo-

de}e arbitra`ne institucije u

zemqi povratiti wen nekada{wi

ugled i renome u regionu i osve-

ìti wen rad, pre svega osniva-

wem Centra za medijaciju, po

uzoru na reforme u radu stalnih

arbitraà u Hrvatskoj i Slo-

veniji. Korekcije u listi arbi-

tara ve} su u~iwene od strane Pri-

vredne komore, sa ciqem wenog

podmla|ivawa. Tako se na listi

sada nalaze i mr Dra{ko Petro-

vi}, direktor Telekoma, kao pred-

stavnik privrede, dr Milan Pa-

rivodi}, Ministar za ekonomske

odnose sa inotranstvom u Vladi

Srbije i doskora{wi nastavnik

na{eg Fakulteta, kao predstavnik

Vlade, kao i dr Vladimir Pavi},

docent na{eg Fakulteta, kao pred-

stavnik akademske zajednice, koji

je ujedno postao i najmla|i arbi-

tar na listi. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

24

24

Nagrade i priznawa

U okviru kluba Forum Roma-num, u skladu sa tradicijom,

pored neformalnih sastanaka koji

se redovno odvijaju svakog petka u

19 ~asova, odràno je i nekoliko

zanimqivih predavawa.

Najpre su 18. novembra 2005. g.

gosti Foruma bili glavni urednik

izdava~ke ku}e Clio, Zoran Hamo-

vi}, direktor izdava~ke ku}e Geo-

politika Vladimir Bajac, arheo-

log Predrag Popovi}, kao i pisac

kwige Kelti u Evropi, koju je ove

godine objavio Clio. Autorka kwi-

ge, Tony Liversage, istori~arka,

spisateqica i prevodilac iz

Danske, ~lanovima kluba je odr-

àla zanimqivo predavawe o kelt-

skoj civilizaciji na tlu Evrope i

u na{im krajevima. Poseban kuri-

ozitet predstavqa da su se pre-

davawe i razgovor koji je usledio

odvijali na na{em jeziku, s obzi-

rom da autorka wime veoma dobro

vlada. U razgovoru su, pored pisca,

u~estvovali svi gosti, kao i veli-

ki broj na{ih studenata.

Potom je 25. novembra 2005. g.

gost bio Slobodan Dan – Pai},

umetni~ki direktor Artship DanceTheatar iz Kalifornije, sa zanim-

qivim predavawem pod nazivom

Igre i rituali u Velikoj Gr~koj –

veze izme|u Dionisijskih igara i

italijanske tarantele. Pored

stalnih ~lanova Foruma, ovom sus-

Forum Romanum

retu je prisustvovao i ve}i broj

na{ih istaknutih intelektualaca,

koji su nekada bili u~enici Kla-

si~ne gimnazije u Beogradu (~iji je

nekada{wi u~enik bio i g. Pai}),

u~estvuju}i i sami u zanimqivoj

diskusiji posle predavawa.

Najzad, 2. decembra 2005. g., na

Forumu je gostovao wegov neka-

da{wi ~lan Oliver Poteìca,

diplomata i autor kwige Drevna

Persija, {to je i bio naziv pre-

davawa koje je odrào. U razgovoru

o kwizi su u~estvovali i Slobo-

dan Kqaki}, urednik „Politike“

i Jago{ \ureti}, direktor i glav-

ni urednik IP „Filip Vi{wi}“.

Ovom veoma zanimqivom susretu

je, pored uobi~ajenog broja stude-

nata, prisustvovao i znatan broj

nekada{wih ~lanova kluba ForumRomanum, a razgovor je obuhvatio

i niz aktuelnih pitawa vezanih za

savremeni Iran, muslimanske zem-

qe i diplomatske odnose u svetu, za

{ta je Oliver Poteìca jedan od

najmerodavnijih sagovornika. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

25

25

25

N a IX sednici Izbornog ve}a

Pravnog fakulteta, 24. okto-

bra doneta je odluka o izboru mr

Danice Tasi}, asistenta-priprav-

nika u zvawe asistenta za nau~nu

oblast Ekonomska politika.

��

Asistent mr Vladan Petrov je

30. novembra 2005. godine sa odli-

kom odbranio doktorsku diserta-

ciju pod nazivom: „Engleski ustav

– priroda i struktura“, pred ko-

misijom u sastavu: prof. dr Ratko

Markovi}, prof. dr Olivera Vu-

~i} i prof. dr Marko Pavlovi} sa

Pravnog fakulteta Univerziteta u

Kragujevcu.

��

Asistent-pripravnik Bal{a

Ka{}elan 22. decembra 2005. go-

dine, sa odlikom je odbranio mag-

istarski rad, pod nazivom: „Odnos

parni~nog i ostavinskog postup-

ka“, pred komisijom u sastavu:

prof. dr Veroqub Rajovi}, prof.

dr Oliver Anti} i prof. dr Olga

Cveji} Jan~i} sa Pravnog fakul-

teta Univerziteta u Novom Sadu. �

Fakultetski ìvot

F ond Biblioteke Pravnog fa-

kulteta Univerziteta u Beo-

gradu je oboga}en izvanredno vred-

nim poklonom firme The EnglishBook i Notingemskog univerzite-

ta, koji se sastoji od blizu 1.500

naslova kwiga pravne, istorijske

i politi~ke sadrìne, re~nika i

priru~nika na engleskom jeziku.

Dar je uru~en 21. decembra 2005. g.,

prilikom sve~anog otvarawa pro-

dajne izlo`be kwiga The EnglishBook.

Prof. dr Mirko Vasiqevi} zah-

valio se u ime Fakulteta posebno

gospo|i Lizi Braun, direktoru

firme The English Book, jer je zah-

vaquju}i wenom angaòvawu u ovaj

veliki poduhvat uspela da ukqu~i

i Univerzitet u Notingemu, ~ije

udeo u ovoj donaciji kwiga izuze-

tan.

Novosti iz fakultetske Biblioteke

Dejvid Melroj, prvi sekretar Ambasade Velike Britanije u Beogradu, Liza Braun,

direktor firme „The English Book“ i dekan prof. dr Mirko Vasiqevi}

��

Boro Markovi}, na{ dosada{-wi radnik u Biblioteci, sa uspe-hom je poloìo stru~ni bibliote-karski ispit, i stekao zvawe bib-liotekara. Tema pismenog rada muje bila: Ilija A. Prì}, pravnik i

bibliograf.

��

Biblioteka najsrda~nije zah-vaquje darodavcima koji su tokomnovembra i decembra 2005. godineobogatili wene fondove.

Institucije: Beogradska otvo-rena {kola; Beogradski forum za

svet ravnopravnih; English book iNotingemski univerzitet; Zadu`-bina Andrejevi}, Izdava~ka ku}aPunta, Ni{; Narodna bibliotekaSrbije, Policijska akademija,Pravni fakultet Univerziteta uKragujevcu, Rektorat Univerzi-teta u Beogradu; Udruèwe pravni-ka Srbije; Fakultet za upravo,Univerza v Qubqani.

Pojedinci: prof. dr Sima Avra-movi}; prof. dr Oliver Anti};prof. dr Danilo Basta; Breneselo-vi} Luka, student prava, prof. dr@ika Bujukli}; prof. dr MirkoVasiqevi}; prof. dr Olivera Vu-~i}; prof. dr Dragica Vujadino-

vi}-Milinkovi}; Veqko Guberi-na, Qiqana Davidovi}, QubicaDini}-Gavrilovi}; prof. dr Ste-van \or|evi}, Ivkovi} \or|e izPirana; doc. dr Miodrag Jovano-vi}; prof. dr Budimir Ko{uti};prof. dr Branko Lubarda; prof. drMomir Milojevi}; dr SvetlanaMir~ov; Milan Pavlovi}; prof.dr Slobodan Perovi}; asistent drVladan Petrov; Qubinko Petro-vi}, predsednik suda u Ariqu; asi-stent mr Du{an Rakiti}; prof. drZoran Stojanovi}; Ilijana Uzelac,student prava; prof. dr JasminkaHasanbegovi}. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

26

26

26

N a na{em Fakultetu 17. no-vembra 2005. godine u amfi-

teatru V odràna je promocijakwige beogradskog novinara i pu-bliciste Ja{e Almulija: „Jevrejkegovore“, u organizaciji Pravnogfakulteta Univerziteta u Beogradu,Dru{tva srpsko jevrejskog prijate-qstva i izdava~a „Signature“.

O kwizi su govorili: akademi-ci Qubomir Tadi} i Vladeta Je-roti}, prof. dr Budimir Ko-{uti}, Isak Asijel, glavni rabinu Srbiji i Crnoj Gori, Milena[e}erovi}, glavni urednik Izda-va~ke ku}e „Signature“ i autor Ja{aAlmuli. Odlomke iz kwige ~itaoje dramski umetnik Dejan âvi}.

U svojoj kwizi Almuli je obja-vio tridesetak razgovora sa jugo-slovenskim i gr~kim Jevrejkama.Holokaust je ovde predstavqen onaosnovu iskustava èna i dece kojisu uspeli da sa~uvaju ìvot i osta-ve svedo~ewa o tome. Na osnovuistorijske literature i se}awaautor je predstavio i biografijenekoliko Jevrejki koje su stradaleu logorima i na strati{tima oku-pirane Jugoslavije. Autor pripadageneracijama koje su preìveleiskustva holokausta i antifa{i-sti~ke borbe, {to mu je omogu}ilo

da postavqa sagovornicima naj-va`nija pitawa.

Ja{a Almuli je ovom kwigompotvrdio da je neumorni sakupqa~i ~uvar dragocenih svedo~anstavao qudskim sudbinama. Wegovo og-romno ìvotno i profesionalnoiskustvo, iznad svega, dar da pa`-qivo slu{a i nenametqivo pod-sti~e svoje sagovornike da otvorenajskrovitije predele se}awa iuobli~e ih u potresne ispovesti o

godinama holokausta, omogu}ilisu da pred ~itaoca stigne kwiga ovelikoj patwi, nesre}i, ali i qud-skom dostojanstvu i snazi.

��

The English Book i Pravni fa-kultet Univerziteta u Beograduorganizovali su prodajnu izlo`bunajnovijih akademskih naslova naengleskom jeziku iz oblasti prava,politike, istorije i drugih dru-

Promocije i izlo`be kwiga

Sa prodajne izlo`be kompanije „The English Book“ na na{em Fakultetu

{tvenih disciplina, u izdawupoznatih svetskih izdava~a, kao{to su: Elsevier Science, Oxford Uni-versity Press, John & Francis, PearsonEducation, Cambridge University Pressi mnogih drugih. Me|u izdawimasu se nalazili i brojni re~nici igramati~ki priru~nici.

Prodajna izlo`ba ovih izdawa

odràla se u periodu od 21. do 23.

decembra 2005. g. The English Bookovom prodajnom izlo`bom obele-

àva deset godina rada na ovim

prostorima. Prof. dr Mirko Va-

siqevi}, dekan, gospodin Sa{a

Sedmak, savetnik ministra nauke

i za{tite ìvotne sredine u

Vladi Srbije i gospodin DavidMellroy, prvi sekretar Ambasade

Velike Britanije u Beogradu, sve-

~ano su otvorili ovu prodajnu

izlo`bu 21. decembra, uz prisustvo

mnogobrojnih nastavnika, sarad-

nika i studenata Pravnog fakulte-

ta.

��

U prostorijama Kluba ForumRomanum 25–28. decembra 2005. g.

odràna je prodajna izlo`ba kwi-

ga izdava~ke ku}e Clio. Na raspola-

gawu je bio veliki broj naslova

koji su mogli biti zanimqivi za

studente prava, a kwige su se mogle

nabaviti sa popustom od 30–50%.

Ova izlo`ba predstavqa jednu

vrstu najave saradwe i sa drugim

izdava~kim ku}ama, koja se o~ekuje

u 2006. godini. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

27

27

27

P ravni fakultet Univerzi-teta u Beogradu, u saradwi sa

svetskom konsultantskom firmomDeloitte Beograd, raspisuje nagrad-ni konkurs za izradu eseja iz ob-lasti poreskog prava, na temu„Trade-off izme|u efikasnosti ipravi~nosti u oporezivawu“ Pra-vo na u~e{}e na konkursu imajustudenti IV godine i apsolventi

Pravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu. Tri studenta, ~iji esejibudu oceweni kao najboqi, bi}enagra|eni pla}enom dvomese~nomletwom praksom (internship) u re-nomiranoj revizorsko-konsultant-skoj firmi Deloitte Beograd. Po

obavqenoj praksi, firma Deloitte}e, na osnovu pokazanih rezultata,izvr{iti izbor i zasnovatiradni odnos na odre|eno vreme sajednim od nagra|enih studenata.Drugo dvoje dobi}e preporuku naosnovu uspe{no obavqene prakse.Krajwi rok za predaju radova je 15.mart 2006. godine.

��

Odbor „Zadu`bine Milivoja Jo-vanovi}a i Luke ]elovi}a“ Uni-verziteta u Beogradu, je raspisaotri konkursa za dodelu nagradastudentima Pravnog fakulteta uBeogradu u skladu sa voqom zadu`-binara. Nagra|uju se tri stru~narada iz oblasti pravnih nauka sva-ki sa po 25.000 dinara, deset sti-pendija najboqim studentima za{kolsku 2005/06. godinu u visiniod 4.500 dinara mese~no, kao inagrada u visini od 20.000 dinaraza participaciju u tro{kovima za{kolsku 2005/06. godinu neza-poslenom studentu poslediplom-skih magistarskih studija Prav-nog fakulteta Univerziteta u Beo-gradu, a koji je studije upisao kaosamofinansiraju}i student, saprose~nom ocenom preko 9,00 naosnovnim studijama.

Komisija Pravnog fakulteta usastavu prof. dr Olivera Vu~i},

prodekan za nastavu, prof. dr Slo-bodan Panov, doc. dr @ika Bujuk-li}, doc. dr Marko \ur|evi} idoc. dr Goran Ili}, na sastankuodrànom 24. novembra 2005. g.donela je odluku da da se nagrade izove Zadu`bine stru~ne radove do-deli:

Vladimiru Petrovi}u, studentu~etvrte godine, za rad iz filo-zofije prava „O sistemu filo-zofije prava Radomira D. Luki}a“,odbrawenom kod prof. dr DanilaBaste kao mentora;

Miqani @ivadinovi}, studen-tu tre}e godine, za rad iz poro-di~nog prava na temu „Planiraweporodice“, odbrawenom kod men-tora prof. dr Marine Jawi} Ko-mar.

Luki Breneselovi}u, studentudruge godine, za rad iz Op{tepravne istorije „Krvna osveta kodSlovena“ odbrawenom kod prof.dr Sime Avramovi}a kao mentora.

Deset stipendija iz „Zadu`bineMilivoja Jovanovi}a i Luke ]elo-vi}a“ za {kolsku 2005/06. godinudobili su studenti Vuk Cuci},Dragi} Radovanovi} i MilicaMilenkovi}, studenti ~etvrte go-dine; Andreja Katan~evi}, MajaMi}i}, Ana Pavlovi}, Marko Vu-jeti} i Miqana @ivadinovi},studenti tre}e godine; Damjan De-

Studentski ìvot

spotovi}, student druge godine kaoi Marija Vuka{inovi}, studentprve godine studija.

Participaciju dela tro{kova{kolarine nezaposlenom studentuposlediplomskih magistarskihstudija sa prose~nom ocenom pre-ko 9,00 na osnovnim studijamadobila je Olga Popovi}, studentprve godine poslediplomskih stu-dija sa prose~nom ocenom naosnovnim studijama 9,29, sa smeraAutorsko pravo i pravo indu-strijske svojine.

Spisak nagra|enih studenataprosle|en je prof. dr AleksandruCvetanovi}u, prorektoru Univer-ziteta u Beogradu i predsednikuOdbora „Zadu`bine Milivoja Jo-vanovi}a i Luke ]elovi}a“.

��

U periodu od 26–30. novembraodràno je X jubilarno savetovawestudenata prava na Zlatiboru uorganizaciji Studentske unijePravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu. Tema ovogodi{weg se-minara bila je „Srbija na putu kaEU“, a predava~i su bili prof. drMilan Paunovi}, prof. dr Milan[kuli}, generalni inspektorMUP-a RS Vladimir Boòvi} iadvokat Nata{a Cveti}anin.

Na ovom skupu u~estvovalo je350 studenata na{eg Fakulteta i50 studenata Pravnog fakultetaUniverziteta u Pri{tini iz Ko-

sovske Mitrovice, koji su u imesvog Fakulteta dodelili zahval-nice na{im studentima NemawiBeri}u, Nikoli Babi}u i TomiMomirovi}u za nesebi~an dopri-nos o~uvawu srpskog univerzitetana Kosovu i Metohiji.

��

Udruèwe Ujediwenih nacija uSrbiji, po tre}i put organizujesimulaciju rada Ujediwenih naci-ja pod nazivom „Belgrade Interna-tional Model United Nations – BI-MUN“ u peridu od 30. marta do 2.aprila 2006. godine u Beogradu.BIMUN je konferencija mladihosmi{qena tako da obezbedi stu-dentima forum za rad na najteìmme|unarodnim pitawima izvanu~ionica i tako pro{iri wihovusvesnost o svetu politike.Simulacija rada UN ima nekolikociqeva koji ukqu~uju pomo}

u~esnicima u sagledavawu svet-skih problema iz raznih uglova irazvoj retori~kih i debatnihsposobnosti.

Prezentacija BIMUN projektaza 2006. godinu odràna je naPravnom fakultetu Univerzitetau Beogradu u utorak, 27. decembra2005. godine u amfiteatru II. Ovoj

prezentaciji prisustvovao je ve-liki broj studenata zaintereso-vanih da slede}e godine u~estvujuna ovom doga|aju.

��

U prilog prakti~ne nastave iosavremewavawa rada na studij-skim i stru~nim grupama, studen-ti sa studijske grupe iz predmetaQudska prava sa profesorom drVladanom Jon~i}em posetili suPrvo op{tinsko javno tuìla-{tvo u Beogradu gde ih je primioop{tinski javni tuìlac mrGoran Ili}. Poseta je realizovanau saradwi sa Republi~kim javnimtuìla{tvom i uz pomo} zameni-ka republi~kog javnog tuìocaKrsmana Ili}a. Tokom posete,op{tinski javni tuìlac mrGoran Ili} je studentima odràouvodno izlagawe o primeni me|u-narodnih instrumenata o qudskim

pravima u radu tuìla{tva i pro-blemima sa kojima se praksa tuì-la{tva susre}e u po{tovawu qud-skih prava. Nakon uvodnog izla-gawa ragovor je nastavqen pitaw-ima i diskusijom vezanim za prak-ti~nu primenu osnovnih qudskihprava u celokupnom krivi~nompostupku. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

28

28

28

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

378(497.11)

ACTA diurna : bilten Pravnogfakulteta Univerziteta u Beogradu /urednik Sima Avramovi}. – 2004, br.1 (oktobar) – . – Beograd (Bulevarkraqa Aleksandra 67) : Pravnifakultet Univerziteta u Beogradu,2004 – (Beograd : Dosije). – 29 cm

Dvomese~no. – Nastavqa tradicijubiltena koji je izlazio u periodu od1990–1997. godine pod istimnaslovomISSN 1820-3981 = Acta diurna(Beograd)COBISS.SR-ID 118246156

Prof. dr Vladan Jon~i} i op{tinski javni tuìlac mr Goran Ili} sa na{im

studentima u Prvom op{tinskom javnom tuìla{tvu u Beogradu

Documents

Usvojen novi nastavni plan - ius.bg.ac.rs Diurna 8.pdf · Uvod u pravo 12 2. Rimsko pravo 7 3 ... – Berzansko pravo (Poslovnopravni smer) ... Notarsko pravo u privredi Bankarsko