Utvrđivanje potrebnog vremena (UPV)

Utvrđivanje potrebnog vremena je proces utvrđivanja "tačnog vremena" potrebnog za obavljanje operacije na radnommestuobučenom radniku, ili sprezi radnik - mašina,

Izvor: Proučavanje rada, Petrović B., 1988

obučenom radniku, ili sprezi radnik - mašina, ili grupi radnika, u datom okruženju, sa unapred definisanim stepenom zalaganjai primenom propisane metode rada i tehnologijeproizvodnje, pri čemu je proizvod propisanog kvaliteta.

Ciljevi UPV- Utvrđivanje vremena za delove operacija (zahvata ili pokrete) i čitavu

operaciju, što omogućava:- kvantifikaciju organizacione metode po delovima i celini i vođenje

analize, - upoređenje pojedinih rešenja, - izbor alternativa, i - usvajanje optimalnog rešenja;

- Utvrđivanje potrebnog vremena (PV; norme; standarda ...) za obavljanje operacije na radnom mestu,

- što omogućava određivanje kvantitatovnog svojstva rada i korišćenje za: programiranje i planiranje, praćenje i evidenciju, upravljanje i regulisanje..., a isto tako,

- zajedno sa kvalitativnim svojstvom rada i za: izradu kalkulacija, proračun troškova, dohotka i ličnih dohodaka, raspodelu dohotka, učešće u zajedničkom dohotku i raspodelu ličnih dohodata prema rezultatima rada (stimulisanje rada).

Opšti uslovi za UPV

• Proizvod rada je standardnog kvaliteta;• Konstrukcija proizvoda je standardna;• Tehnologija proizvodnje je standardna;• Organizacioni meto rada je standardan;• Radni uslovi su standardni;• Radni uslovi su standardni;• Zahtevi rada su standardni;• Radnik sa svojim znanjima, sposobnostima i osobinama ličnosti

odgovara standardnim zahtevim rada;• Radnik radi standardnom brzinom i efikasnošću;• Radnik je standardno stimulisan prema rezultatima rada;• Rad se obavlja uz svu standardom propisanu primenu radnog mesta,

mašine, materijala, alata, dokumentacije i standardnu pomoć i kontrolu;

Standardno i potrebno vreme

Stadardno vreme je posledica standardnih činilaca rada;

Ukoliko činioci rada nisu standardni, onda utvrđeno vreme ne može biti standardno, nego odgovara samo potrebnom vremenu;

Bez obzira da li se utvrđuje standardno ili potrebno vreme, proces UPV je identičan – on samo omogućava kvantifikaciju (utvrđivanje vremena);

Na ovaj način utvrđena vremena odgovaraju mogućnostima najvećeg skupa izvršilaca;

Struktura potrebnog vremenaRadRad

Elementi operacije (zahvati i pokreti) tokom kojih se vrši, prvenstveno, transformacija materijala iz niže u višu upotrebnu vrednost, osnosno tokom kojih se povećava upotrebna vrednost i vrednost proizvoda. Radu pripadaju i elementi koji ne povećavaku upotrebnu vrednost, ali su neophodni da bi osnovni zahvat/pokret izrade/montaže mogao da se obavi (transport, skladištenje, kontrola kvaliteta);obavi (transport, skladištenje, kontrola kvaliteta);

NepredviđeniNepredviđeni zastojizastojiElementi operacije tokom kojih su radnik (samostalno ili sa mašinom) ili mašina sprečeni da obavljaju elemente rada. Tokom nepredviđenih zastoja se upotrebna vrednost proizvoda ne povećava. Uzročnici mogu biti tehničko-tehnološke prirode, organizacione prirode, ili viša sila;

OdmorOdmorKratki prekidi u radu koji služe da se povrati snaga posle određenog zamora, da se obave fiziološke potrebe, kao i da se izbegnu štetni uticaji okoline

Potrebno vreme za operaciju

Rad radnika Rad radnika i mašine

Rad mašine Odmori Nepredviđeni zastoji

Potrebno vreme za operaciju

mašine zastoji

Osnovno vreme elemenata rada Dodaci

Potrebno vreme za operaciju se utvrđuje tako što se operacija podeli na manje

aktivnosti od kojih se sastoji a zatim se utvrdi osnovno vreme za pojedine elemente

rada i procentualni dodatak na osnovno vreme za odmore i nepredviđene zastoje.

Metode za merenje vremena

Pri odabiranju odgovarajuće metode treba napraviti kompromis između troškova primene, sa jedne, i stepena preciznosti i mogućnosti poboljšanja metoda rada, sa druge strane;

Redosled sledećih metoda merenja rada napravljen je prema visini troškova za njihovu primenu, stepenu preciznosti i mogućnosti poboljšanja metoda za njihovu primenu, stepenu preciznosti i mogućnosti poboljšanja metoda rada:

1. Metoda procene na osnovu evidencije o ranijem radu;2. Poređenje sa normama za slične poslove;3. Merenje rada metodom uzorkovanja, ako je to izvodljivo;4. Studija vremena pomoću hronometra;5. Metoda predeterminisanih vremena;

Studija vremena pomoću hronometra

Studija vremena je metod za određivanje osnovnih vremena elemenata rada i

nepredviđenih zastoja merenjem vremena uz istovremenu ocenu brzine i

efikasnosti.

Prilikom određivanja osnovnog vremena studijom vremena posmatra se konkretan

radnik koji izvodi operaciju po definisanom metodu, meri se vreme koje mu je

potrebno za izvođenje elemenata rada i vrši se ocenjivanje njegove brzine i

efikasnosti na osnovu unapred definisane skale brzine i efikasnosti rada.efikasnosti na osnovu unapred definisane skale brzine i efikasnosti rada.

Tačnost dobijenih rezultata se povećava tako što se posmatra više ciklusa izvođenja

operacije a osnovno vreme se računa kao prosek osnovnih vremena u svakom

ciklusu.

Potrebno vreme za operaciju se utvrđuje tako što se operacija podeli na manje

aktivnosti od kojih se sastoji a zatim se utvrdi osnovno vreme za pojedine elemente

rada, merenjem vremena za koje radnik obavi pojedine elemente rada i

ocenjivanjem njegove brzine i efikasnosti, i određivanjem procentualnog dodatka

na osnovno vreme, za odmore i nepredviđene zastoje.

Osnovno vremeOsnovno vreme je vreme za koje kvalifikovan radnik radeći standardnim

intenzitetom, po propisanom metodu rada, uz upotrebu odgovarajućih sredstava

(mašina, alata i druge opreme) obavi elemente rada u operaciji.

Osnovno vreme obuhvata:

− osnovno vreme elemenata rada radnika,

− osnovno vreme elemenata rada radnika i mašine i

− osnovno vreme elemenata rada mašine.− osnovno vreme elemenata rada mašine.

Problem u određivanju osnovnog vremena predstavlja to što radnici mogu svoje

aktivnosti (elemente rada radnika samostalno ili uz korišćenje mašine) da obavljaju

različitim intenzitetom. Radnik u zavisnosti od svoje obučenosti, sposobnosti i

motivisanosti može da radi brže ili sporije.

Prilikom određivanja osnovnog vremena elemenata rada radnika potrebno je

odrediti jedno jedino osnovno vreme za koje obučen radnik može da obavi

elemente rada radeći standardnim intenzitetom.

Standardni intenzitet i ocena brzine i

efikasnosti (1)

Standardni intenzitet je intenzitet koji obučeni radnik može ostvariti bez žurbe kao

prosek tokom radnog dana ili smene i kojim može raditi stalno bez opasnosti po

zdravlje.

Ocenu brzine i efikasnosti ili intenziteta rada je numerička ocena brzine i Ocenu brzine i efikasnosti ili intenziteta rada je numerička ocena brzine i

efikasnosti kojom se obavljaju pojedini elementi rada, na osnovu unapred

definisane skale.

Postoje različite skale za ocenu brzine i efikasnosti ili intenziteta rada, a najčešće se

koristi skala ocena kod koje je osnovna ocena brzine i efikasnosti vo = 100, a

pojedine ocene se razlikuju za po pet (5) jedinica.

Standardni intenzitet i ocena brzine i

efikasnosti (2)

Osnovno vreme elemenata rada se može odrediti na osnovu izmerenog vremena i

ocene brzine i efikasnosti rada posmatranog radnika jer važi zavisnost da je

proizvod izmerenog vremena (ti) i ocene brzine i efikasnosti (vi) konstantan i

jednak proizvodu osnovnog vremena (to) i osnovne (standardne) ocene brzine i

efikasnosti rada (vo):efikasnosti rada (vo):

ti * vi = to * vo ⇒⇒⇒⇒⇒⇒⇒⇒ to = (ti * vi) / vo,

za vo = 100 ⇒⇒⇒⇒⇒⇒⇒⇒ to = (ti * vi) / 100

Standardni intenzitet i ocena brzine i

efikasnosti (3)

Izmereno vreme elemenatarada radnika koji radi

Ocena brzine i efikasnostiradnika koji raditi = 12 s vi = 100

Izmereno vreme elemenatarada radnika koji radi brže od

standardnog intenziteta

Ocena brzine i efikasnostiradnika koji radi brže odstandardnog intenziteta

vi = 120ti = 10 s

rada radnika koji radistandardnim intenzitetom

radnika koji radistandardnim intenzitetom

ti = 12 s vi = 100

Izmereno vreme elemenatarada radnika koji sporije od

standardnog intenziteta

Ocena brzine i efikasnostiradnika koji sporije od

standardnog intenziteta

vi = 80ti = 15 s

Osnovno vreme elemenatarada radnika

Osnovna (standardna) ocenabrzine i efikasnosti radnika

to = 12 s vo = 100

Standardni intenzitet i ocena brzine i

efikasnosti (4)

Vrlo vredno, sigurno izvršavanjeposla dobro uvežbanog radnikakoji je stimulisan da uradi više

Izuzetno brz, virtuozan rad, radnikveoma skoncentrisan na posao iradi ga sa izuzetnom spretnošću.

110

120

115

130

125

Vredno, ozbiljno izvršavanje poslaprosečno uvežbanog radnika čiji je

rad stimulisan i može raditi celusmenu bez opasnosti po zdravlje.

Sporo, nespretno, pipavoizvršavanje posla, radnik radi kaoda je nezainteresovan za posao,kao da je pospan ili da nezna šta

treba da uradi

Ležerno, mirno, opreznoizvršavanje posla, bez žurbe, podstručnim nadzorom, izgleda sporo

ali se ne rasipa vreme namerno

100

95

90

85

80

75

70

110

105

Učestalost ocenjivanja stepena učinka

Prosečno STVARNO trajanje

pojedinačnih operacija

Trajanje merenja

vremena

Učestalost ocenjivanja stepena

učinka

Veće od 25 SM Bez uticaja Prilikom svakog merenja

Manje od 25 SM Manje od 30 min

Zbirni stepen radnog učinka za

svaku radnu operaciju (1 učinak

po elementu)

Manje od 25 SM Više od 30 min

Zbirni stepen radnog učinka u

periodičnim razmacima za svaku

radnu operaciju (upisati samo

promenu)

Sva pojedinačna vremena

operacija manja od 15 SMViše od 30 min

Zbirni stepen radnog učinka za

svaki proces ili ciklus

Osnovno vreme elemenata rada

mašine

Osnovno vreme elemenata rada mašine prilikom obavljanja operacije je definisano

tehnologijom i režima obrade i trebalo bi da bude konstantno za određenu

operaciju.

Ukoliko postoji definisana tehnologija moguće je osnovno vreme elemenata radaUkoliko postoji definisana tehnologija moguće je osnovno vreme elemenata rada

mašine odrediti na osnovu režima obrade i odgovarajuće matematičke formule,

a ukoliko nije definisana moguće je odrediti osnovno vreme elemenata rada

mašine merenjem vremena izvođenja ovih elemenata pri čemu se podrazumeva da

je brzina i efikasnost (iliintenzitet rada) mašine konstantan i jednak osnovnoj brzini

i efikasnosti rada.

Ukupno osnovno vreme elemenata

rada (1)

Nakon određivanja osnovnog vremena elemenata rada radnika i mašine potrebno

je odrediti osnovno vreme za operaciju.

Problem je u tome što pojedine elemente rada radnici i mašine mogu obavljati

istovremeno - paralelno, pa zbog toga ukupno vreme za obavljanje operacije možeistovremeno - paralelno, pa zbog toga ukupno vreme za obavljanje operacije može

biti kraće od zbira osnovnih vremena elemenata rada radnika i mašina.

Zbog toga je potrebno pažljivo proučiti međuzavisnost između elemenata rada

radnika ili grupe radnika i mašina, kako bi se tačno odredilo ukupno osnovno vreme

elemenata rada.

Ukupno osnovno vreme elemenata

rada (2)

Osnovno vreme elemenata rada radnika

(samostalno i mašinom)

Osnovno vreme elemenata rada mašine

(samostalno i rad radnika)

Ukupno osnovno vreme elemenata rada

Tačnost rezultata

Da bi se povećala preciznost i pouzdanost rezultata dobijenih studijom vremena

posmatra se više ciklusa operacije.

Na osnovu postojanja statističkih zakontosti definisano je koliko ciklusa treba

snimiti zavisno od trajanja ciklusa operacije: snimiti zavisno od trajanja ciklusa operacije:

Trajanje ciklusa operacijedo6 s

do15 s

do30 s

do45 s

do1 min

do2 min

do5 min

do10 min

do20 min

do40 min

preko40 min

Preporučeni broj ciklusa 200 100 60 40 30 20 15 10 8 5 3

Nepredviđeni zastojiNepredviđeni zastoji su kratki prekidi u radu (trajanja do 10 minuta) do kojih dolazi

zbog dejstva:

• tehničko - tehnoloških činilaca,

• organizacionih činilaca ili

• više sile.

Za nepredviđene zastoje se ne može unapred utvrditi kada će nastati, pa su zbog toga i

dobili ime, ali se može vrlo precizno utvrditi njihovo učešće, na nivou pogona, u odnosu

na elemente rada.na elemente rada.

Tokom nepredviđenih zastoja radnik je najčešće angažovan i radi na njihovom

otklanjanju.

Nepredviđeni zastoji se određuju kao procentualni dodatak na osnovno vreme i u

dobro organizovanim firmama iznosi oko 5%.

Učešće nepredviđenih zastoja u odnosu na elemente rada može se odrediti analizom

istorijskih podataka, studijom vremena ili uzorkovanjem rada.

Utvrđivanje dodataka za odmore

Prilikom obavljanja operacije dolazi do zamora radnika zbog čega se umanjuje

njegova sposobnost da nastavi sa produktivnim i bezbednim radom.

Pored toga, radnik povremeno mora da prekine sa radom da bi obavio lične

potrebe. Da bi se ovi problemi razrešili potrebno je odrediti vreme za odmor

radnika.radnika.

Odmori su prekidi u radu koje radnik pravi, svesno, da bi obavio lične potrebe

ili da bi se odmorio od zamora nastalog zbog prethodnog rada i na taj način bio u

stanju da nakon odmora nastavi sa produktivnim i bezbednim radom.

Uticajni činioci na odmore

Na potrebne odmore utiče više činilaca koji se mogu grupisati na sledeći način:

Konstantni uticajni činioci:

• Lične potrebe,

• Minimalni zamor;

Promenljivi uticajni činioci:

• Zamor zbog prirode posla i

• Zamor zbog radne okoline.• Zamor zbog radne okoline.

Dodatno vreme za odmore zbog konstantnih činilaca se određuje kao procentualni dodatak

na osnovno vreme i minimalno iznosi:

9% za muškarce ( 5% lične potrebe + 4% minimalni zamor) i

11% za žene (7% lične potrebe + 4% minimalni zamor).

Dodatno vreme za odmore zbog promenljivih činilaca se određuje kao procentualni dodatak

na osnovno vreme primenom različitih tehnika (na primer PSP tehnika).

Određivanje potrebnog vremena

Nakon određivanja osnovnog vremena elemenata rada i procentualnog dodatka za odmore i

nepredviđene zastoje

izračunava se potrebno (ili standardno) vreme za operaciju

- za elemente rada i deo:

Standardna vremena elementa za 1 deo se računaju po formuli:

]kom/ss[ O

1*NZ

1tt %%

+

+=

Standardno vreme za jedan deo računa se

sabiranjem standardnih vremena elemenata za jedan deo:

]kom/ss[ 100

O1*

100

NZ1tt %%

*oedsed

+

+=

∑= sedtTsd

Postupak za studiju vremena

1. Izbor radnika koji će biti sniman

2. Davanje objašnjenja radniku

3. Prikupljanje svih relevantnih podataka o radniku, poslu, metodu rada, ...

4. Rastavljanje operacija na elemente

5. Merenje vremena

6. Ocenjivanje brzine i intenziteta6. Ocenjivanje brzine i intenziteta

7. Utvrđivanje osnovnog vremena

8. Utvrđivanje učešća nepredviđenih zastoja i odmora

9. Utvrđivanje potrebnog vremena (osnovno vreme + nepredviđeni zastoji + odmori)

10. Provera dobijenog vremena

11. Registrovanje normi