uvod, dekorativna i korektivna kozmetika 1.doc

7/18/2019 uvod, dekorativna i korektivna kozmetika 1.doc

http://slidepdf.com/reader/full/uvod-dekorativna-i-korektivna-kozmetika-1doc 1/47

UVOD

Umetnost šminkanja

Šta je umetnost? To je večito pitanje koje čovek postavlja. Mnogi dosta znaju o

umetnosti, ali ne znaju da gledaju likovni jezik kojim govori samo likovno delo. Kao što

knjigu smatramo umetničkim delom koje je stvoreno pomoću jezičkog osećaja, tako je i

likovno delo stvoreno osećajem za oblik, boju i liniju. Gledati, u likovnom smislu, znači

isto što u knjievnom čitati.

!itajući tekst koji sledi, naučićemo da, posmatramo i tome prilagodimo

individualni osećaj za oblik, boju i liniju. "vde postoje činjeni#e vezane za posmatranje

mor$ologije različiti% tipova ljudi, ali je likovni jezik individualni izraz koji se

prilago&ava ovim činjeni#ama.

'a bismo s%vatili na koji način da korigujemo i istaknemo $ormu li#a i tela,

moramo se prvo upoznati sa sredstvima koja čine veliki udeo u tome. "d načina i

sredstava kojima se izraavamo zavisi i nivo estetskog uspe%a.

Glavni elementi u postizanju odre&ene estetike su pre svega( linija, boja, valer,

simetrija, svetlo ) senka, propor#ija, kompozi#ija.

'a bismo znali na pravi način da iskoristimo ove elemente, moramo imati uvid u pojam estetskog i lepog.

ESTETIKA I POJAM LEPOG

*stetika je kreativno uspostavljanje odnosa elemenata $orme. *stetska namera

odre&uje koji će elementi ući u obzir, a kvalitet zavisi od pravilne raspodele masa, čistote

i snage linije.

"vi pojmovi zavise i od društva u kojem se nalazimo, jer neki periodi nisu davali

značaj elementima koji su nama danas vani za naš estetski pojam.

+eki periodi poten#iraju boju, neki liniju, neki $ormu i oblik.

*stetska pro#ena uzima u obzir sve elemente, ne opterećuje se detaljima već

sagledava #elinu i jedinstvo.

1



+orme odre&uju ideali vremena, usmerenost i du% vremena.

LINIJA

inija je imaginarna grani#a koja deli dve površine ili dva volumena. "na u

prirodi objektivno ne postoji, proizvod je našeg du%a. Moe imati različit likovni

karakter, moe biti uska, široka, prozirna, gusta, ravnomerna, neravnomerna, statička,

dinamička, prava, iskidana... - dekorativnoj kozmeti#i trebalo bi iskoristiti ova stanja i

stvoriti svoju likovnu priču. Tako stvaramo autentičnost i originalnost.

/'"01

BOJA

'a bismo kontrolisali korišćenje boja i izvukli maksimum iz ovog sredstva za

isti#anje lepog i prikrivanje nedostataka potrebno je imati uvid u osnovne boje i boje koje

dobijamo njigovim mešanjem.

"snovne ili primarne %romatske boje su( uta, #rvena i plava. Mešanjem dve

primarne boje dobijamo izvedene ili sekundarne boje( zelenu, narandastu i ljubičastu.

2ve ostale boje u spektru su kombina#ija ovi% boja.

slika.

-tvr&eno je da za svaku boju postoji postoji odre&ena boja sa kojom pomešana

daje neutralnu boju. Takva boja se naziva komplementarnom bojom. 1zvedene boje su

komplementarne, tj. suprotne u odnosu na primarne boje. Tako su suprotne( #rvena i

zelena3 uta i ljubičasta3 narandasta i plava. Mešanjem osnovne boje sa njenom

komplementarnom bojom dobijamo sivu boju, ovu pojavu nazivamo neutraliza#ija.

+eutralne ili a%romatske boje su( bela, #rna i razni prelazi sivog.

- odre&enim uslovima kada posmatramo jednu %romatsku boju moe se javiti

oset njene komplementarne boje. "va pojava se dešava kada na boju površine koju

posmatramo utiče boja okolni% površina. 4osmatrana boja usled toga dobija ton koji je

2



komplementaran boji okolni% površina. /ko na primer sivi kvadrat posmatramo na

zelenoj površini izgledaće nam #rvenkast, dok će na plavoj podlozi dobiti naran&ast ton.

2lika

Tako&e, boje mogu biti tople i %ladne. To je psi%ička vrednost boje koju osećamo.

4a tako imamo tople kao što su uta, narandasta, #rvena, i %ladne kao što su duboko

zelena, plava, tamno ljubičasta.

/'"01

VALE

"vaj pojam predstavlja količinu svetlosti u jednoj boji. 0alerom se sluimo da bismo stvorili iluziju prostora 5oko očiju, jagodi#e, usne...6.

"snovni prin#ip kojim se svaki šminker mora rukovoditi prilikom šminkanja je da

se tamnim bojama prekrivaju nedostat#i a svetlim ističu delovi li#a.

/'"01

SVETLO ! SENKA

2vetlost boje označava stepen sličnosti beloj boji. "snovni prin#ip kojim se svaki

spe#ijalista ) šminker mora rukovoditi prilikom dekorativnog i korektivnog šminkanja je

da tamne boje čine regiju manjom i udaljenijom a svetle ističu, povećajaju i čine regiju

bliom. Kada govorimo o ovom elementu pri šminkanju, mislimo na kontraste koji se

koriste za isti#anje detalja, postizanje optimalni% rezultata u pogledu veličine čela, brade,usana ili dočaravanja prilikom izrade karakterne šminke, $antazi šminke itd.

"



4rimer koji sledi ilustruje utisak koji se moe postići aplika#ijom svelte i tamne šminkena ovalno li#e.

2lika str. 78 9osmeti#s in dermatolog:; 9rni oval deluje manje i udubljeno dok beli oval deluje veće i ispupčeno.

'rugi primer je da regija koja je osenčena utom bojom će izgledati veće negokad bi se osenčila plavom bojom jer je uta boja svetlija od plave.

2lika

"svetljenje u velikoj meri utiče na svetlinu %romatski% boja. 9rvena boja na

punom dnevnom svetlu izgleda svetlije, dok u sumraku plava boja ima veću svetlinu od

#rvene. +a osnovu toga moemo zaključiti da osvetljenje ima veliki uti#aj na šminku.

+epravilno osvetljenje prilikom snimanja moe da pokvari ili umanji e$ekte šminkanja,

isto kao što se veštim osvetljenjem moe mnogo istaći umetnost šminkanja ili umanjiti i

još više sakriti nedostatak ili greška koju šminka pokriva.

Harmonizacijom boja, isticanjem svetlih i prigušivanjem tamnih površina,

iscrtavanjem obrva, očiju i usana, lice se transformiše – deluje lepše i prijatnije..

SIMETIJA

Kada govorimo o simetriji, mislimo na ravnoteu i jedinstvo. To je pojava koja

moe biti potpuna ) statična, tj. $ormalna ili ne$ormalna, 5ravnotea koja se ostvaruje

kroz asimetriju6 ) dinamička ravnotea.

POPO#IJA

4ropro#iju odre&ujemo upore&ivanjem. To je sklad u odnosu veličina.

azličita društva, imaju i različite pojmove o poeljnim tj. idealnim propor#ijama

li#a. 'anas se za idealne propor#ije koriste one koje su koristili stari Gr#i.

1dealnim li#em se smatra ovalan oblik li#a kod koga je razmak od vr%a čela

5početka kose6 do korena nosa, jednak duini od korena do vr%a nosa, kao i meri od vr%a

nosa do kraja brade. 1dealan razmak izmedju očiju je duina jednog oka. 1delna širina

$



usana bi bila ona koja bi se poklapala u pravoj liniji sa početkom zeni#e. Širina nosa je

idelna ako je u skladu sa početkom oka.

/'"01

KOMPO%I#IJA

To je aktivnost koja se odvija u okviru visine, širine i dubine li#a i tela. 2vi

pret%odno navedeni elementi imaju ulogu u jedinstvu kompozi#ije. 4ri šminkanju se

odre&uje kako uspostaviti odnose elemenata i nji%ov red.

Mo&'o(oške ka&akte&istike (i)a

4re nego što otpočnemo sa postupkom šminkanja prvo se moramo upoznati i sakarakteristikama kosti li#a kao i sa mimičnim mišićima i koom li#a. "vo će namomogućiti da na pravilan način odaberemo preparate koji odgovaraju tipu i stanju koemodela, da pravilno i na jednostavniji način oblikujemo li#e aplika#iom preparata na

pravoj loka#iji, izvršimo kamu$lau. 4oznavanje mor$ologije li#a najviše dolazi doizraaja pri izradi s#enski% maski.

Mimi*ni miši+i

Mišići glave se dele na površinske i duboke. 4ovršni mišići glave tj. mimičnimišići grupisani su kruno ili zrakasto oko usnog, nosnog, me&ukapačnog otvora oka iušnog otvora. 2vi mimični mišići oivčeni su završnim granama iv#a li#a 5n. $a#ialis6.

Kontrak#ija pojedini% ili grupe mimični% mišića daju li#u izraz osoben za svakog čovekai odraavaju duševno stanje, trenutne osećaje i raspoloenje. Mimična muskulatura predstavlja veoma složenu celinu, koja oblikuje lice

stvarajui nabore i bore koji odražavaju unutrašnje stanje osobe !radost, tuga, ljutnja,iznena"enost...#.

S(ika i )&te,

-



Ko,a

<a praktičan rad spe#ijaliste ) šminkera neo%odno je poznavanje koe kao irazličiti% $aktora koji utiču na izgled koe. 1ako postoje modne i genera#ijske razlike u pojimanju lepog u širem smislu, pojam lepote koe je jedinstven. 'e$inisan je sledećimsvojstivma( glatka, meka, elastična, napeta, baršunasta sa primesama boje breskvinog#veta, re$lektuje svetlost i nema proširene pore. Koa li#a je nena i tanka, bogata krvnimsudovima, lojnim i znojnim lezdama, kao i kolagenim i elastičnim vlaknima.

Mali broj ljudi ra&a se sa bresprekorno lepom koom i sa svim poeljnimosobinama koe. To znači da u $iziološkim okvirima postoje znatne individualne razllike."sim toga, kako se ljudski ivot moe podeliti u tri $aze( rast i razvoj3 zreslost i starost,tako i koa, u svakom ivotnom dobu, ima posebne karakteristike i svojstva.

Boja koe zavisi od rase, starosti i predela tela. "dre&ene su => nijanse boje koe. ojukoe uslovljava količina i raspored konog pigmenta melanina. Kod ljudi, naročito belerase, boja koe zavisi od prokrvljenosti derma i debljine epiderma. uičasto ) #rvena boja je posledi#a dobrog i brzog protoka arterijske krvi koja je zasićena kiseonikom, dok je plavkasta, lividna nijansa koe posledi#a usporenog protoka krvi, odnosnodezoksionisane krvi 5venska krv siromašna kiseonikom6. 2un#e i različiti spoljašnjiagensi mogu uti#ati na boju koe.

Ti.o/i ko,e

2vojstva koe zavise od više $iziološki% $aktora. "d posebnog značaja su(; individualne karakteristike i nasledne osobine,; $unk#ija lojni% i znojni% lezda,; $unk#ija polni% lezda,; tonus vegetativnog nervnog sistema,; starosno doba,; način is%rane.

Koa se moe svrstati u nekoliko grupa(@. normalna koaA. masna koa=. mešovita koa>. posna koa

No&ma(na ko,a karakteriše se skladnom $unk#ijom sekretorni% i ekskretorni% lezdatako da se obezbe&uje napetost, turgor 5čvrstina6, elasti#itet i mekoća koe. "na nemanaprslina, bora i prošireni% pora, kao i prošireni% krvni% kapilara. Tako&e je lišena

0



maljavosti i mrlja. 2vetle je boje sa $inom prevlakom diskretnog lipo$ilnog $ilma koji se bez šminke blago nazire.Masna ko,a je debela i čvrsta. Karakteriše je pojačano lučenje lojni% lezda. 2jajna jezbog suvišnog masnog $ilma na njenoj površini. 0idljive su proširene pore, ako se pravilno ne neguje vidljivi su komedoni. "va koa sporije stari od normalne. Masna koa

je skolna in$ek#ijama, u pubertetu su često javljaju i mladalačke bobulji#e 5acnevulgar is6, pa se u kasnijem ivotnom dobu na koi vide oilj#i koji su nastali kao posledi#a akni.Mešo/ita ko,a je najčešće pojavni tip koe. adi se o kombina#iji masne i normalne ili posne koe kod iste osobe u različitim regijama. "bično #entralni deo li#a ima odlikemasne koe. -vek je osetljiva, nenija i posnija koa očni% kapaka, obraza i vrata, amasnija koa nosa i njene okoline, zatim brade i čela.Posna ko,a se odlikuje smanjenom sekre#ijom lojni% lezda. To je koa koja u ranojmladosti lepo izgleda, ali je osetljiva. +ema prošireni% pora, ali brzo gubi sjaj, smanjenog je elasti#iteta, te lako pu#a. /ko se od najranije mladosti paljivo ne neguje, brzo ostari, jer je sklona brazdanju i boranju. +a posnoj koi često su izraeni prošireni kapilari.

DEKOATIVNA I KOEKTIVNA MINKA

#ILJ I %ADATAK MINKANJA

''Lepota je veliki posao na usavršavanju tela i duha''

Koko Šanel

4ojam BBepotaBB danas odstupa znatno od nekada vaeći% estetski% pravila. 0iše

nije vano da li#e bude idealno pravilno, čak se kod nepravilnosti kriju odre&ene drai.

<adatak dekorativno ) korektivne šminke je da te osobenosti ili prikrijemo ili istaknemo

u zavisnosti od karaktera osobe koja i% nosi.

Kako su danas za%tevi lepote i poeljnog estetetskog izgleda jako visoki uloga šminkera postaje veoma sloena i vana. Šminker treba da ulepša ali i da kreira lik prateći modnetrendove koje će uskla&ivati i prilago&avati odre&enom obliku li#a i $izionomiji osobekoju šminka.

3 S(ika

4ored dekorativno korektivnog šminkanja pro$esionalni šminker se moe baviti ikamu$lanom šminkom, trajnom šminkom kao i s#enskom šminkom.

<adatak kamu$lanog šminkanja je prekrivanje tj. kamu$laa de$ormiteta i nepravilnostina koi li#a, vrata i tela ) vitiligo, $a#ijalna paraliza, oilj#i, %emangiomi i td. Tako&e



zadatak kamu$lanog šminkanja je i osposobljavanje klijenta da odre&eni postupakšminkanja sprovede samostalno kod kuće.

C. slika

Trajna šminka ili kozmetička tetovaa je poseban vid dekora#ije li#a i tela. "va te%nika je proizašla iz tetovae i predstavlja uba#ivanje pigmenata u površinske slojeve koe. Trajnašminka nudi trajna rešenja problema kompletnog ili delimičnog nedostatka obrva,vitiliga, asimetrije usana i tako dalje ali se moe koristiti i u dekorativne svr%e kao što jeis#rtavanje ajlajnera, konutre usana ili obrva.

2lika

$ilj dekorativnog, korektivnog i kamuflažnog šminkanja nije samo lepši izgled,

ve postizanje ravnoteže, tj. sklad ličnosti – spoljni i unutrašnji. %oi do svoje ličnosti

znači uskladiti psihičku predodre"enost i spoljašnji izgled.

2#enska šminka se koristi u pozorištu, na $ilmu i televiziji. 2#enska ili karakternašminka dočarava osećanja i emo#ionalno stanje, starosno doba glum#a, pokazuje nekenjegove karakterne osobine i tako doprinosi ukupnom utisku o glumi. /ko šminka nijedobro ura&ena, ma koliko gluma# bio talentovan i vešt, on jednostavno neće ličiti na lik koji tumači.. 4ozorišna šminka je jača i intezivnija, dok šminka za televiziju i $ilm mora biti per$injenija jer je oko kamere mnogo store nego naše.

@. slika

%a bi se ostvarili svi zadaci šminkanja, potrebna je veština i dosta vežbe, ne gubei iz vida da je šminka umetnost.

Sa(on 4a 5eko&ati/n67 ko&ekti/n6 i kam6'(a,n6 šmink6

<avisno od razvijenosti i raznovrskosti usluga, salon za dekorativnukozmetiku moe biti organizovan kao poseban estetski studio ili kao oblast usluga usastavu razvijeni% #entara za estetsku negu. <avisno od toga da li se u okviru dekorativni%usluga pruaju samo usluge dekorativne šminke ili se rade korektivno kamu$lane studije, prostor za rad treba da bude zaseban i odvojen ili deo kozmetičkog salona.

adno mesto za šminkanje podrazumeva prostor opremljen odgovarajućimnameštajem, svetlom, opremom i aparatima potrebnim za rad.

@8. 2lika 9osmeti# 'ermatolog: str. A8D

8



+a sli#i je prikazan prostor u kome se sprovode dekorativno ) korektivni i kamu$lanitretmani. 4rostorija je odvojena i obezbe&uje kom$or i privatnost klijentu.

P&osto& 4a &a5

adnu porvšinu čini pult koji treba da bude dovoljno prostran, da se moe odloiti pribor potreban za rad i preparati koji su neop%odni za sprovo&enje pro#edura.1znad ravne površine je ogledalo. 2ijali#e se postavljaju sa bočni% strana ogledala. 4otrebnesu devet sijali#a tj. tri sa svake strane tako da svetlost ravnomerno osvetljava li#e klijenta.2ijali#e treba da daju svetlost koja imitira prirodnu, jer je u suprotnom, upotreba npr.$luoros#entni% lampi, menja boju podloge, rueva i senki i one izgledaju sasvim drugačije,tamnije nego na prirodnom svetlu, usled čega nastaju greške u %armoniza#iji i odabiru boja.

2toli#a za šminkanje treba da bude adekvatne visine. 0isinu stoli#e uslovljavavisina pulta i ogledala. +a primer, klijentov odraz u ogledalu treba da bude od struka panaviše, a ne samo li#e da se odrazi što se dešava ako je stoli#a preniska ili ogledalo postavljeno suviše visoko.

Trodelni kozmetički leaj, omogućava sprovo&enje pro#edura na li#u i telu.4ortabal lampe 5goose ) ne#k6 koje slue kao dodatan izvor svetlosti ukolikoosvetljenje nije dovoljne jačine, a naročito su potrebne kada se vrši aplika#ija kamu$lani% preparata na telu.

4okretna poli#a koja omogućava odlaganje dodatnog pribora i opreme.2terilizator, najčešće -0 jer spada u metode %ladne steriliza#ije. 4ogodan je jer je

većina pribora za šminkanje izra&ena od termolabilnog materijala. +eop%odno je da prostorija ima dovoljno $unk#ionalni% ormara i $ioka u kojima će

se odlagati pribor, preparati, aparati, instrumenti i posteljina. Eedna $ioka je neop%odna zaodlaganje dokumenta#ije 5studija6 klijenta, koju je neop%odno voditi.

P&i9o& 4a šminkanje

<a uspešno kreiranje studije i dekorisanje li#a neop%odan je adekvatan pribor zašminkanje. 4ravilnim korišćenjem pribora lakše se nanose različiti obli#i dekorativni% preparata, kontroliše naneti sloj i jednostavnije se dolazi do eljene nijanse. -koliko pribornije adekvatan ili se nepravilno koristi i odrava primenom i najkvalitetniji% dekorativni% preparata nećemo moći da postignemo eljene rezultate u pogledu pre#iznosti, pedantnostia samim tim i krajnji e$ekti šminkanja neće biti zadovoljavajući.

4ribor za šminkanje čine(; sun&eri za nanošenje tečni% pudera, podloga i korektora3; četke za nanošenje pudera3; pu$ne za nanošenje pudera u pra%u3; lepezasta četka3; četke za nanošenje rumenila3; četki#e za nanošenje senki3; sun&erasti apilakoti za nanošenje senki3

:



; četki#a za raščešljavanje obrva i češljić za trepavi#e3; uvijač trepavi#a3; četki#e za nanošenje rua3; zarezači3; pin#ete3

; ručno ogledal#e3; ko$er za odlaganje pribora.

S(ika .&i9o&a

2un&eri za nanošenje pudera, podloga ili koretkora mogu biti različitog oblika iveličine a omogućavaju ujednačeno nanošenje tečni% oblika dekorativni% preparata za li#e. +ajčešće se koristi trouglasti sun&er jer se pomoću njega lakše raspore&uje preparat i unaborima pored nosa i oko očiju. Tečni obli#i pudera, tenovi i korektori mogu se nanosititako&e i spe#ijalnim četki#ama.

<a nanošenje pudera u pra%u koriste se veće četki#e izra&ene od prirodne dlake. 4o

nanošenju pudera pomoću četke preko tretirane površine se prelazi pu$nom blago pritiskajući kako bi se sve česti#e pudera ujednačeno prionule na kou.!etki#a za nanošenje rumenila mogu biti različitog oblika i veličine ali su uglavnom

manje od četki#e za nanošenje pudera u pra%u.!etki#e za nonošenje senki mogu biti izra&ene od prirodni% ili sintetički% dlaka,

različite duine i širine zavisno od toga da li sečetki#a koristi za senčenje veće površinekapka ili se samo izvlače konture oko oka.

epezasta četka se koristi za uklanjanje viška pudera u pra%u.Manje ručno ogledalo, koje sjedne strane ima ogledalo za uvećavanje, tako da

model pomoću njega moe da prati tok pro#edure.Ko$er za odlaganje pribora i preparata omogućava lako i jednostavno nošenje, bez

bojazni oko prosipanja ili oštećenja.

4ribor za šminkanje je neop%odno redovno čistit pre i posle svake upotrebe. !etki#ei sun&eri se peru pomoću preparata za čišćenje i mlake vode, a suše se na sobnojtemperaturi. -koliko nije moguće primeniti metode steriliza#ije, treba i% propisno vreme potapati u dezin$ek#iono sredstvo, a zatim dobro isprati i sušiti.

Dok6menta)ija

ilo da se radi o dekorativnom šminkanju ili karakternom šminkanju za televiziju

ili $ilm neop%odno je izvršiti pripremu tj. izradu ski#a i studije postupka šminkanja.4riprema je od presudnog značaja za postizanje uspešni% krajnji% rezultata postupkašminkanja. /dekvatna priprema, izučavanje literature i $otogra$ija, gledanje $ilmova iizrada ski#a štede vreme i mogućnost pojave grešaka ili razočarenja.

4rilikom prvog dolaska modela neop%odno je uzeti podatke, izvršiti detaljan pregled, saslušati potrebe i elje modela. +a prvom razgovoru neop%odno je stvoriti prijatnu atmosveru kako bi se model opustio i pri sledećem dolasku unapred radovaosusretu. 4rijatna atmosvera omogućava šminkeru da upozna individualne karakteristike

1;



osobe njen temperament, elje, očekivanja, nivo obrazovanja, interesovanja i td. -zeti poda#i unose se u lični karton.0ano je saznati da li i koje dekorativne kozmetičke preparate model koristi, da li je imao problema sa koom kao što su alergijske reak#ije, estetski nedosta#i ili oboljenja koe, štaeli i očekuje od tretmana. Šminker treba da se nenametljivo trudi da sazna što više o

načinu ivota modela kao što je ritam aktivnost i odmora. 2ve ove in$orma#ije direktnoutiču na izbor preparata koji će se koristiti, na način ) stil šminkanja i način na koji ćemo pristupiti modelu.

<avisno od starosnog doba modeli se mogu svrstati u nekoliko grupa. 4rvu i vrloosetljivu grupu čine adoles#enti od @A do A8 godina gde je najčešći problem pojava aknikoje ele da prekriju.

'rugu grupu čine veoma mlade osobe izme&u A8 i =8 godina koje mogu imati, aline moraju, probleme sa koom. Modeli iz ove grupe karakteristični su po tome što su, po pravilu dobro in$ormisani i znaju tačno šta ele.

2ledeću karakterističnu grupu predstavljaju osobe srednjeg doba, koje često dolazena tretman posle snani% neprijatni% doivljaja kao što je na primer menopauza i imaju

potrebu da imaju maladalački izgled.4oslednju grupu predstavljaju starije osobe koje vreme za sebe pronalaze tek utrećem dobu svog ivota. To su osobe koje, po pravilu imaju visoke estetske kriterijume ikoje su svesne koliko li#e koje nije negovano, za%vaćeno dubokom senesen#ijom moe bitiodbojno i neprijatno za okolinu.

-koli se radi karakterna šminka neop%odno je pre razvijanja studije na modelu, prodiskutovati sa rediteljem i produ#entom o nji%ovom vi&enju #iljeva koji treba da seostvare šminkom i šta šminker zaista moe da postigne, donete odluke se unose u karton.

4osle uzimanja ti% osnovni% in$ormativni% podataka i nji%ovog evidentiranja,modela treba osloboditi od suvišne odeće i nakita, postaviti ga u odgovarajući poloaj izaštititi kompresama. <atim se vrši čišćenje koe i pristupa se izradi studije.

Šminker gleda kou klijenta i uočava njene karakteristike, zatim staje iza klijent i promatra njegov odraz u ogledalu. 4osmatra se li#e u #elini njegove propor#ije, zatimveličina i oblik čela, nosa, oka, usana i brade. +a osnovu toga donose se odluke o delovimakoje treba korigovati i detalje koje treba istaći i ak#entovati. 2ve odluke unose se u karton iski#u.

2ki#u je moguće uraditi na više načina. Eedan od nji% je da u čiste

obras#e koji imaju gotovo ura&enu ski#u enskog ili muškog li#a i li#a iz pro$ila sa prostorom za primedbe, šminker unosi podatke i pomoću boja osenčava regije.

2lika

'rugi način je da se model $otogra$iše digitalnim $otoaparatom, pritom kosa klijenta trebada bude sklonjena sa li#a pomoću trake za kosu. Fotograija se zatim uvećava i štampa, a preko nje se $iksira prozirni list papira ili se radi na samoj ištampanoj $otogra&iji.

ilo koji način da se odabere postupak izrade je isti. 4rvo se vrši detaljna analizamor$ologije li#a, šminke i $rizure, i na is#rtavanje svakog detalja, na papiru je lako obrisatisvaki detalj koji ne valja i osenčati na novi način. +a kraju, kada se nakon više pokušaja

11



postigne optimum, de$inititivna šminka se pre#rtava na poseban papir i prelazi se na postupak šminkanja.

2likaa novel estetik str. D slika A i =

4ored ski#e u dokumenta#iju se prilae i spisak materijala neop%nog za šminkanje,dekorativni kozmetički preparati, upustva i komentari o šmin#i i vremenu koje je potrebnoda se tretman sprovede.

P&ime& .&akti*ne .&imene ski)a

2likaa novel estetik str. D slika @ +a sli#i je dat primer modela sa njegovom uobičajenom šminkom ura&enom bez izradestudije. Moemo uočiti da iako šminka polepšava izgled modela ni izdaleka ne rešava

probleme njegovog li#a. /ko paljivije posmatramo li#e ovog modela uočićemo da šminkane kreira nove oblike li#a i ne povezuje i% u #elinu, oči su premale, čelo je nisko, obrve su previše pribliene korenu nosa naglašavajući njegov oblik, brada je izraena a usta modamalo prevelika. +akon uočavanja problema pristupilo se izradi studije. 4rva korek#ije je ura&ena radi povećanja čela, deo kose koji je z%vatao središnji deo čela i smanjivao ga je izepiliran.ezultat je povećanje čela.'rugi korak je rešavanje problema nesrazmernog odnosa gornjeg dela li#a koji je dostamanji u odnosu na donji deo li#a. ešenje je povećanje i rekonstruk#ija obrva.4rva varijanta šminkanja oka pokazala se pogrešnom, postignuto povećanje pokazalo senekorisno, nijansa senke koja se podie sa spoljne strane i spaja sa obrvom bila je pogrešna jer smanjuje li#e u visini slepoočni#a a ističe vili#u. 1ako nisu postignuti rezultati izveli suse novi zaključ#i da oko treba sniziti i zaokruiti te da prostor izme&u završetka oka izavršetka obrve treba posvetleti kao i da su obrve i senka sa strane korena nosa dobrorešenje.2likaa novel estetik str. D slika

+ovim pokušajima se stiglo do optimalnog rešenja na priloenim slikama moemo dauočimo da je %armoničniji odnos izme&u gornjeg i donjeg dela li#a, slepoočni#e su posvetljene a vili#e i brada zasenčene, obrve dobijaju nešto mekaniji oblik, oblik nosa jekorigovan, spoljni ugao oka je zaokrugljen i silaznog oblika, donje trepavi#e sunadogra&ene radi poboljšanja utiska veličine oka a donja linija usana je korigovana.Šminka izgleda lagano, naročito boje koje izgledaju toplije i mekanije a li#e dobija novudimenziju.

2likaa novel estetik str. D slika @@, D i @>

12



1zradom studije vidimo da se moe doći do mnogo bolji% rezultata u šminkanju iizgradnji stila a moguće greške prilikom narednog šminkanja svode se na minimum.

4otpuna i pravilno vo&ena dokumenta#ije sprečava pojavu greški u radu,razočarenje modela, uočavanje promena i sumnjivi% nepravilnosti na koi i pravovremenoreagovanje da se ovi problemi saniraju.

- karton je neop%odno uneti i termin sledećeg sastanka. -koliko se radi ošminkanju za snimanje neop%odno je detaljno uraditi plan o potrebnom vremenu za izraduodre&ene karakterne šminke od čega će zavisiti redosled i vreme dolaska modela. Guva inedovoljno odvojeno vreme za izradu šminke moe dovesti do propusta koji će predkamerom biti uočljivi jer i najmanja greška uvećana na $ilskom platnu delovaće još veće.

'a bi postigao dobre rezultate i uspe% šminker pored veštine šminkanja mora da poseduje i sposobnost dobre organiza#ije, koordina#ije i komunika#ije.

<emijsko *iš+enje

2vaki pregled li#a i vrata podrazumeva pret%odno da koa bude čista. Hemijsko

čišćenje je postupak uklanjanja nečistoća namerno ili nenamerno naneti% na kou. - tokučišćenja šminker je u situa#iji da pre#izno uoči one promene na koi koje na prvi pogled, posebno ako je osoba našminkana, ostaju neprimećene.

Kao polazni preparat za čišćenje koe najčešće se koristi kozmetičko mleko.Kozmetičko mleko je pogodno zato što je po $izičko ) %emijskim svojstvima emulzija istoga ima sposobnost da naneto na kou suspenduje kako liposolubilne, tako i%idrosolubilne nečistoće sa površine koe. 1ntezitet čišćenja zavisi od sirovinskog sastava preparata. <avisno od osobina koe, pored kozmetičkog mleka u postupku %emijskogčišćenja primenjuju se i druge vrste i obli#i preparata za čišćenje ) losione, gelove, ulja idruge.

Post6.ak 4otrebno je pripremiti(

; najmanje dve vrste kozmetičkog mleka, jedni sa izrazito odmašćujućimdejstvom i drugo blae za osetljivu, posnu i manje našminkanu kou3

; tonikum za posnu i osetljivu kou,; ulje za čišćenje očni% kapaka,; dezin$ek#iono sredsto.

"d pribora za rad potrebno je pripremiti( posudu sa tup$erima vate, štapiće sa navojimavate, papirne marami#e, komprese, posude za otpatke i traka za kosu.as.o&e5 i4/o=enja4ostupak se izvodi odre&enim redosledom(

; model se postavi u odgovarajući poloaj, kosa se zaštiti trakom za kosu agarderoba kompresama3

; šminker dezin$ikuje svoje ruke i pristupa letimičnom pregledu li#a3; ukoliko su oči i usta našminkani, prvo skida šminku sa očiju krunim

pokretima3; nakon toga čisti se koa li#a i vrata.

1"



!išćenje očne regije ; dok model dri oči zatvorene na kapke se nanosi mala količina preparata za čišćenje a zatim se tup$erima vate briče kapak od spoljašnjeg ugla kaunutrašnjim. Šminka sa trepavi#a skida se skida tako što se jedan tup$er stavlja ispod donji%trepavi#a a drugim se prvlači od korena trepavi#a ka vr%u. Šminka sa trepavi#a se moeskidati štapićima obavijeni vatom.

2lika A= *stetska nega 1 str 7!išćenje regije usana ) je sledeća $aza skidanja šminke. 4ostupak se sprovodi tako što setup$erom vate polazeći od jednog ugla ka drugom %orizontalno brišu usne. Tamponi semenjaju ukoliko ima potrebe.

2lika A> *stetska nega 1 str 74ostupak čišćenja li#a i vrata ) preparat za čišćenje se nanosi na čelo, obraze, bradu, nos ivrat, a zatim se jagodi#ama prstiju polako razmazuje, blago trljajući sve delove koje trebaočistiti. Kada se preparat utrlja, u obe ruke se uzimaju tup$eri vate i preparat se zajedno sadispergovanim nečistoćama skida sa koe. 4rava# i smer pokreta pri nanošenju,

razmazivanju i skidanju preparata sa koe prikatan je na slikama.2lika A *stetska nega 1 str C

4regled koe je sledeći korak, neop%odan radi pravilnog odabira preparata za dekora#iju.'etaljnim pregledom koe uočavaju se nepravilnosti u boji tena, da li su vidljivi kapilari,oilj#i, %iper i %ipopigmenta#ije kao i druge promene na koi. 2ve to kao i tip koe utiče naodluku koju ćemo vrstu, oblik i boju pudera i dekorativni% preparata za li#e koristiti.Tako&e, ukoliko uočimo da je koa %rapava i ima vidljivi% oroali% ljuspi#a neop%odno jeuraditi piling. +akon pilinga koa je glatka, svetlija i sveija a dekorativni preparati bolje iravnomernije prianjaju.

4o završetku pregleda koe i selek#ije preparata, na kou li#a, vrata i dekoltea nanosi se%idrantni krem koji moe da poslui i kao podloga za šminkanje.Kada se klijent pripremi i izvši izbor dekorativni% preparata, šminker staje iza

klijenta i u ogledalu studira oblik li#a, uočava mor$ološke nedostatke koje treba korigovati idelove li#a koje treba istaći. +akon toga pristupa pro#esu šminkanja.

4rvo se nanose korektori i podloge a zatim pudere za li#e. +akon završeneaplika#ije dekorativni% preparata za li#e pristupa se šminkanju koe periokularne regije.2enke za oči biraju se u skladu sa bojom očiju i kose klijenta, pritom se vodi računa o%armoniza#iji sa bojom garederobe, prili#i za koju je šminka namenjena kao i o starosnojdobi klijenta. +akon toga nanosi se rumenilo i ru za usne. oja rumenila i rua treba da ješto sličnija i u skladu sa kompletnim izgedom klijenta.

DEKOATIVNA I KOEKTIVNAKO%METIKA

'ekora#ija li#a i tela premazivanjem različitim bojama ima dugu istoriju, a

dekorativni preparati predstavljaju i najstarije kozmetičke preparate. Tokom razvoja

1$



čovečanstva ljudi su u manjoj ili većoj meri uvek posvećivali panju nezi i ulepšavanju.

Tokom dugog perioda, od praistorije do današnji% dana, menjane su te%nike i postup#i

ulepšavanja, obli#i i vrste preparata, a kao večna ostala je čovekova potreba da unapredi

svoj estetski izgled.

"no što predstavlja osnovnu razliku izme&u dekorativni% preparata nekada i sada

je u tome što savremeni preparati, pored $unk#ije dočaravanja lepog izgleda, svojim

svojstvima obezbe&uju i pozitivne kozmetoterapijske e$ekte i poprimaju svojstva

kompleksni% proizvoda za negu i dekora#iju istovremeno.

<avisno od namene, dekorativni kozmetički preparati se mogu klasi$ikovati u tri

osnovne kategorije preparata i to(

; preparati čija je osnovna $unk#ija dekora#ija3

; preparati namenjeni za s#ensku šminku i; preparati čija je osnovna $ink#ija da koriguju i kamu$liraju estetske

nepravilnosti.

'ekorativni preparati pored opisane namene u današnje vreme koriste se i u druge

svr%e, postaju sredstvo za izraavanje likovni% i kreativni% sposobnosti šminkera pa

otuda imamo i $antazi šminku i bod: art. "va vrsta šminkanja koristi se pri izradi

reklama, revija, $otogra$ija i na različitim takmičenjima koja se organizuju širom sveta.

Deko&ati/ni .&e.a&ati 4a (i)e

4ravilnim odabirom i aplika#ijom ovi% preparata mogu se postići rezultati u pogledu korek#ije nijanse boje tena, nepravili% kontura li#a, kamu$lirati ili bar smanjitioilj#i, prekriti %ipo i %iperpigmentisani de$ekti na li#u itd. "snovne dekorativne preparate za li#e čine sledeće klase preparata(

; puderi3; podloge za šminku3; rumenila i ruevi3; tup$eri i sjajila3; korektori za kamu$lau.

4regled savremeni% dekorativni% preparata

Naziv izgled Funkcija formulacija Namenjen za kožu

1-



4uderimat i(i

9ise&ni sjajDeko&ati/na7

6me&enokam6'(a,na7

4aštitna

ta(k7 )ink>sea&at7 kao(in7titan>5ioksi57 .i?menti7.e&(e

s/i@ ti.o/a

4odloge zašminku mat7 6me&eni9ise&ni sjaj 5eko&ati/na7kam6'(a,na iko&ekti/na

mine&a(no 6(je7 /osak7titan>5ioksi57 .i?menti

)&/en6 i o,i(jno

.&omenjen6 i 5&6?e4a s/e ti.o/e ! 4a/isno o5

'o&m6(a)ije .o5(o?ea .&/enst/eno 4a

)&/[email protected]&.i?mentisan6 io,i(jno .&omenjen63

umenila i ruevi mat i(i9ise&ni sjaj

5eko&ati/na iko&ekti/na

ta(k7 )ink stea&at7 kao(in7titan>5ioksi57 .i?menti7.e&(e

s/i@ ti.o/a

Tup$eri i sjajila9ise&ni sjaj 5eko&ati/na i

ko&ekti/na

ta(k7 )ink>sea&at7 kao(in7titan>5ioksi57 .i?menti7.e&(e

kojoj je .ot&e9noo9(iko/anje kont6&a

5e(o/a (i)a i(i@a&moni4a)ija

tono/a 9oje šminke

P65e&i 4a (i)e

4uderi za li#e su klasa kozmetički% preparata kojima se obezbe&uje pokrivanjenedostataka na koi, kontrola seba#ealne sekre#ije, doterivanje nijanse tena i obezbe&ivanjeizgleda koe li#a u skladu sa modnim trendovima.

1zra&uju se u obliku praškasti%, kompaktni% i tečni% pudera a komponovani su takoda pored dekorativne imaju i zaštitnu $unk#iju na koi.

Puderi u prahu su najstariji oblik pudera za li#e. 1maju najpovoljnija dermatološka svojstva jer ne ometaju promet materija preko koe. +anose se preko tečnog pudera pomoću četkeili pu$ne. e&e se aplikuju samostalno jer nemaju veliku pokrovnu moć. ez obzira navrstu ambalae u kojoj se pakuju, nepraktični su za nošenje u tašni, jer se zbog velikeusitnjenosti česti#a lako prosipaju. <bog toga se češće koriste kompaktni obli#i pudera zali#e. Kompakt puderi se od praškasti% $ormula#ija razlikuju u tome što su praškaste smese pod pritiskom $ormirane u tabletni kolač. 2a takvog kolača puder se lako i ravnomerno skida sa površine, a da pri tome ne stvara prašinu.e!ni puderi imaju za #ilj da prikrivaju nedostatke i nesavršenosti koe, dočaravaju bojutena, kou čine glatkom i stvaraju iluzije drugog oblika li#a. - savremenoj kozmetologiji seobično izučavaju kao podloge za šminku.

4odloge za šminku, nastale modi$ika#ijom $ormula i oblika tečni% pudera, osnovnisu savremeni preparati koji se, radi dekora#ije li#a, nanose na kou. 4reko nji% se običnonanose puderi u pra%u da se dobije krajnji estetski e$ekat izgleda koe.

10



Korektori za lice su poznati pod raznim nazivima, na primer, korektori 5skrivači6 podočnjaka, korektori za akne itd. zavisno od toga na koju regiju se nanose i koju vrstunepravilnosti na koi treba da prikriju.

Korektori su klasa dekorativnih preparata koja se nanosi ispod podloga za lice da

prikriju vidljive nepravilnosti na koži" Formulišu se tako da po boji odgovaraju različitim prirodnim nijansama boje koe iaplikuju na one regije koe na kojima postoje nepravilnosti, kao što je #rvenilo kod akni,tamni podočnja#i, %iper ili %ipo pigmentisane mrlje na koi i slično. 2adre visokukon#entra#iju izrazito pokrovni% supstan#i 5titan;dioksid, #ink;oksid, kaolin, talk6. 4oredtoga, sadre mineralna ulja, voskove i pigmente. Podloge za kamuflažu su preparati čiju osnovu čine različite kombina#ije komplementarni% boja koje imaju kamu$lanu $unk#iju.Koriste se zelena, purpurna, podloga boje breskve i bela perlasta podloga. 0ano jenaglasiti da se primenom podloga za kamu$lau neće postići potpun kamu$lani i estetski

e$ekat ukoliko se uz podlogu ne aplikuju i ostali preparati članovi kozmetičke linije zakamu$lau i dekora#iju koe.

4rema osobinama koe kojoj su namenjeni, puderi za li#e variraju u sastavu i količini pojedini% sirovina. <avisno od osobina koe kojoj su namenjeni klasi$ikuju se kao laki,srednje teški i teški.

<a postizanje eljeni% rezultata dekora#ije, korek#ije i kamu$lae, pored pravilnogodabira preparata, zavisno od #ilja koji elimo da postignemo i karakteristika koe na kojuse preparat nanosi, od presudnog značaja je nijansa boje pudera.

#ekorativni preparati za lice namenjeni masnoj i$ili aknoznoj koži

"sobe sa masnom i aknoznom koom treba da koriste mat ili polumat završne podloge za šminku. "ve podloge treba da budu bezuljne, ili sa minimalnom količinom ulja.Moderni preparati se proizvode u obliku tečni% pudera. Mnogi korisni#i su u početkunezadovoljni e$ektima ovi% podloga, zbog nji%ove slabe pokrovne moći i ograničenogvremena za aplikovanje. +edostatak im je i to što imaju tenden#iju da se nagomilavaju ukonim naborima li#a. 1pak, dugoročno gledano, ove podloge daju najbolje rezultate utretmanu masne i aknozne koe. 4reporučuje se da se preko ovi% podloga nanese tanak slojtransparentnog pudera u pra%u jer on apsorbuje sebum i poboljšava pokrovnost.

%ekorativni preparati za lice namenjeni kombinovanoj koži

Mešovita koa je najčešći tip koe. Karakteristična je za starosno doba izme&u A i

> godina. "dabrati pravu podlogu za mešovitu kou pravi je izazov. +e postoji takav preparat koji će istovremeno %idratisati posne delove li#a i adsorbovati masnoće saseboreični% delova. Me&u postojećim $ormula#ijama najbolje su one podloge koje sadrekaolin, skrob, talk i polimerna jedinjenja. "bično sadre i malu količinu ulja i pripadaju podlogama namenjenim za normalnu kou. +ajbolje je, me&utim, mešovitu kou tretiratitako da se pre nanošenja podloge, svi masni delovi li#a tretiraju adstringentnim preparatom,a posni delovi %umektantnim ) vlaećim. <atim se podloga aplikuje po #elom li#u. 4reko

1



nje se na #entralne ) masne regije nanese transparentni puder u pra%u. 0ećina osoba kojaima mešovitu kou pre$erira podlogama sa umerenim pokrovnim svojstvima.

%z&or nijansi &oje pudera4ri izboru boje pudera jako je vano da nijansa bude priblina prirodnoj boji koe

li#a. 1majući u vidu da nos i obrazi imaju rumeniji ton od brade i čela, odreditiodgovarajuću nijansu nije uvek lako. +ajpriblinija nijansa se postie ako se izabere onakoja odgovara nijansi koe na viličnoj kosti 5slika....6, tako da ne postoji vidljiva graničnalinija na podbratku.

S(ika

"dabir boje nije lak ali dobar šminker poseduje sposobnost da pravilno odredi pigmente ukoi i izvrši skladan izbor boje preparata 5slika ..6.

plikacija dekorativnih preparata4ravilna aplika#ija dekorativni% preparata je od presudnog značaja za dobijanjeeljeni% rezultata. /plika#ija tečni% oblika pudera, korektora i podloga vrši se pomoćukozmetičkog sun&era ili vr%ovima prstiju, dok se praškasti obli#i pudera i rumenila aplikuju pomoću četki. +a pripremljenu kou prvo se aplikuju korektori i podloge radi prekrivanja podtonovakoe.

S(ika

plikacija &ele perlaste podloge se vrši ukoliko klijent ima izaene podočnjake. 0r%ovima

prstiju blagim tapkanjem se nanosi mala količina preparata na pigmentisanu regiju.4reparat ujednačeno rasporediti preko #ele površine do potpunog prekrivanja.

&lika

plikacija zelene podloge se vrši pomoću vr%ova prstiju ili sun&erom blagim tapkanjem preko regije koja ima #rvene pod tonove 5obrazi, nos6. 4rimena zelene kamu$lane kreme preko #rvene koe daje braon ton tako da je rezultat takve podloge dobijanje sme&eg,umesto #rvenog tona koe.

S(ika 18"3 A.(ika)ija 4e(ene .o5(o?e

Kada se završi aplika#ija podloga za dobijanje eljeni% rezultata neop%odno jeaplikovati te!ni puder koji u potpunosti odgovara tonu koe klijenta. Tečni puder seaplikuje sun&erom blagim tapkanjem jer u suprotnom ukoliko se preko koe sun&er samo prevlači ukloniće se pret%odno naneta podloga i neće se postići eljeni rezultati.2un&erom se uzima mala količina pudera i nanosi na čelo od #entralnog dela premaslepoočni#ama, zatim preko nosa, obraza sa smerom na gode i na kraju preko brade. Treba

18



se voditi računa pri nanošenju pudera na ivični deo gde koa čela i li#a prelazi u kosmatideo glave, predeo ispod brade i ušni% resi#a. 4uder treba naneti i oko očiju, po #elomgornjem kapku i preko bele perlaste podloge ukoliko je aplikovana. +a kraju se četkom nanosi puder u prahu preko čitave regije, a višak koji se uglavnomzadrava na velus dlači#ama, se ukloni lepezastom četkom kratkim oštrim pokretima od

središnjeg dela li#a ka spolja.

18$3 A.(ika)ija te*no? .65e&a

4ravilnom aplika#ijom dekorativni% preparata za li#e prekriveni su svi pod tonovi i postignut je eljeni rezultat u pogledu ujednačenosti boje tena.

Korekcija o&lika lica dekorativnim preparatima

Korektivna šminka je postupak modelovanja tj. korek#ije različiti%nepravilnosti pomoću igre svetli% i tamni% površina. "snovni prin#ipkorektivnog šminkanja je da tamne boje nedostatke čine manje vidlljivim,dok svelte boje inteziviraju uočljivost lezija i čine i% bliim.

4rimenom korektivne šminke postiu se dobri rezultati u pogleduoptimiziranja oblika li#a, veličine čela ili brade i kontura nosa.

2amo mali broj ljudi ima privilegiju da ima idealan oblik li#a ali pomoćudekorativni% preparata svaki oblik moe se vizuelno pribliiti idealnom obliku. Korek#ijase vrši tako što se nakon aplika#ije odgovarajućeg pudera na čitavo li#e, odre&ene regije

koriguju puderom koji je za nijansu do dve tamniji ili svetliji od pret%odno aplikovanog pudera, kako bi zatamnjene regije vizuelno delovale manje i udubljene a svetlije veće iispupčene.

Korek#ija pomoću pudera se vrši nakon nanošenja osnovnog sloja pudera."dabrane tamnije ili svetlije nijanse pudera mogu se direktno nanositi na eljene regije ilise mogu mešati sa osnovnim puderom kako bi se dobile eljene nijanse pudera. "štre ivi#eili prelazi izme&u osenčeni% površina nesmeju biti jasno ograničeni, već je neop%odno ivi#edobro isenčiti pomoću sun&era ili prstima tako da se dobiju $ini prelazi.

"dre&ene regije se mogu istaći i dodavanjem toplije nijanse pudera ili pomoćurumenila.

2lika2enčanjem se stvara optička iluzija

1dealno li#e je ovalnog oblika sa jednakim propor#ijama detalja. /ko bi se povuklalinija u visini očiju, dobila bi se dva jednaka dela, koja ukoliko se podele još na pola dajučetri propor#ionalna dela koja su %armonično povezana. !elo je umereno široko, sa

1:



pravilnim #rtama nosa, očiju i usana, a udaljenost izme&u očiju treba da je jednaka duinioka.4ri šminkanju idealnog o&lika lica nije potrebno vršiti korek#ije, već se nastoji da seistaknu sva njegova svojstva. 4uder koji se koristi mora da odgovara boji i tipu koe, anji%ov zadatak je da ujednači boju koe. 'ok se pomoću rumenila unosi sveina u lik i

ističu jagodične kosti.

18-3 I5ea(an o9(ik (i)a

(kruglo lice ima malu duinu i izraene obline, pune obraze. ik je snaan i grub,zbog čega je neop%odno izvršiti korek#iju. i#e se vizuelno izduuje tako što se bočnastrana li#a potamnjuje puderom koji je za nijansu tamniji od osnovnog pudera za li#e, kao i podbradak koji je obično naglašen. umenilo se nanosi na spoljnoj strani obraza premaslepočni#ama i vili#i, pri čemu ivi#e rumenila ne smeju biti naglašene. 2amo rumenilotreba da doprinese korek#iji tako da ne sme da sadri perl supstan#e koje bi još višenaglasile punoću obaza.

1803 Ko&ek)ija ok&6?(o? o9(ika (i)a

#uguljasto lice za razliku od okruglog li#a ima izraenu duinu i zato ga trebavizuelno skratiti. To se postie korišćenjem tamnijeg pudera koji se nanosi na čelo i vr% brade nakon aplika#ije osnovnog pudera na čitavo li#e. umenilo svetlije boje stavlja se naobraze što ravnije kako bi se nametnula %orizontala i li#e dobilo na širini.

183 Ko&ek)ija 56?6(jasto? o9(ika (i)a

)etvrtasto lice ima pravougaono čelo i izraenu jagodičnu i viličnu kost. <bognaglašeni% oštri% linija li#e deluje grubo i starije zbog čega je neop%odno izvršiti korek#iju.očni delovi vilične kosti i obraza, kao i izraeni uglovi čela se potamnjuju puderom, kako bi se li#e vizuelno zaokruglilo. umenilo se nanosi preko jagodične kosti pri čemu seintezitet rumenila postepeno smanjuje prema vili#i i slepočni#i.

1883 Ko&ek)ija *et/&tasto? o9(ika (i)a

rouglasto lice karakteriše suenje gornjeg dela li#a gde je čelo malo i usko, a zatimse od čela prema bradi li#e širi tako da su vilične kosti naglašene i li#e dobija oblik kruške.

4ravilnom šminkom treba ublaiti široke i jake vili#e koje unose previše dinamike imiuškosti u lik./plika#ijom rumenila ili pudera suava se donji deo li#a, tako što se nanosi na

obraze i spušta preko vilične kosti.eva i desna strana čela kao i slepoočni#e posvetljavaju se svetlijim puderom

kakobi se čelo vizuelno povećalo i uneo sklad u odnosu gornjeg i donjeg dela li#a.

18:3 Ko&ek)ija t&o6?(asto? o9(ika (i)a

2;



*rcasto lice 5obrnuti trougao6 ima naglašen čeoni i slepoočni deo li#a, dok se donjideo li#a prema bradi postepeno suava. Kako je li#e nesrazmerni% propor#ija šminkom senastoji da se ove nepravilnosti ublae. očne strane čela se koriguju tamnijim puderomkako bi se vizuelno smanjila širina gornjeg dela li#a, kao i sam #r% brade. umenilo

tamniji% nijansi se nanosi na jagodične kosti sa smerom ka slepoočni#a a ispod jagodi#ašminka je svetlija kako bi donji deo li#a izgledao jači.

1:;3 Ko&ek)ija s&)asto? o9(ika (i)a

Korek#ija čela

!esto se dešava da odre&ena li#a ne moemo smestiti ni u jedan odnavedeni% oblika tj. da su kombina#ija dva različita oblika. Tada se koristiista te%nika senčenja tako što se vrši analizira i korek#ija svakog dela li#a

ponaosob.

Široko čelo se vizuelno suava senčenjem bočni% delova čela tamnijim puderom. 4otamnjenje se vrši od korena kose prema slepoočnom delu.9entralni deo čela ostaje u nijansi boje tena ili se prema potrebi posvetljava.

+eop%odno je voditi računa da nepostoji jasno odreena grani#a izme&uosenčeni% površina.

2lika-zano čelo deluje šire ukoliko se bočni delovi čela posvetle.slika

+isko čelo se koriguje posvetljavanjem #ele površine čela dok se visokočelo koriguje potamnjivanjem od korena kose ka obrvama.

2lika

Korek#ija nepravilni% kontura brade

1stom te%nikom posvetljavanja i potamnjivanja vrši se korek#ija brade.4a ukoliko je brada predugačka ) šiljata vr% brade se potamnjuje.2lika

21



-koliko smatramo da je brada prekratka moemo je produiti potamnjijući bočne delove brade i posvetljavajući središnji deo kako bi jevizuelno suzili ali i izazvali e$ekat produenja.2lika-koliko je brada mala u odnosu na ostatak li#a moemo je vizuelno

povećati tako što ćemo je osenčiti svetlijim puderom. Kako bi se postigli bolji rezultati moe se ispod donje usne naneti malo tamnijeg pudera uvidu %orizontalne pruge, ovo će doprineti da osvetljeni vr% brade delujeveće.2lika

'vostruku bradu moemo korigovati potamnjenjem preko #elog delavilične kosti koji čini bradu. 2vetliji puder se nanosi samo u pregibimakoe.

slika

Ko&ek)ija ne.&a/i(ni@ kont6&a nosa

Korektivna šminka tj. $ormiranje kontura li#a je najkorisnije na nosu,gde kosa, nakit ili naočare ne mogu prekriti nepravilnosti.

+os sačinjava trećinu li#a, a njegove strane oder&uju mu širinu i oblik.Korek#ija oblika nosa vrši se tako&e te%nikom potamnjivanja i posvetljava.

!est slučaj je da razbijeni nos srasta devija#ijom u jednu stranu. "vaj problem se moe umanjiti pravilnim potanjenjem i posvetljavanjem istureni%i udubljeni% površina.

slika +aglašena leva strana nosa je zatamnjena paralelno sa donjom desnomstranom i desnim vr%om. 2uprotne udubljene strane se posvetljavaju.

Kukast ili orlovski nos moe se umanjiti potamnjivanjem kukastogizgleda paralelno sa bočnim vr%ovima nozdrva.slika

Mesnat nos se moe korigovati senčenjem #elog vr%a nosa i bočni%strana tako da središnji deo nosa ostane svetliji.slika

'ugi i krati nos se tako&e mogu vizuelno skratiti i produiti.

2lika str AI ;A7 9ozmeti#s in dermatolog:

22



4rilikom nanošenja tamniji% nijansi pudera treba voditi računa da se sjedinesa osnovnim tenom bez jasno vidljive grani#e kao i da ne prelaze na predeoobraza.

4rilikom s#enskog šminkanja da bi se dobio utisak povijenog, širokogili polomljenog nosa moe se vrši senčenje ali se posvetljavaju površine kojesu za korek#iju potamnjene i potamnjuju one površine koje su za korek#iju

posvetljavane. 1grom senki pojačava se eljeni utisak.

2enčenjem pomoću pudera moemo korigovati i konture vrata. -koliko je vrat tanak vizuelno ćemo ga proširiti posvetljenjem bočni% strana isredišnjeg dela vrata.2lika- suprotnom ukoliko je vrat preširok tamnimo bočne strane vrata kao i

središnji deo u obliku slova 0.2lika

DEKOA#IJA PEIOKULANE EGIJE

"či su veoma vana estetska i $unk#ionalna jedini#a. +ajizrazitije su inajmarkantnije na li#u i jedini izvor ljudske vizure spoljašnjeg sveta. 4reko očiju dobijamogeneralnu sliku o pojedin#u, jasno odslikavaju emo#ije ; dobro raspoloenje, tugu, bes,radost, stra%, us%ićenje, ljubav, čak i onda kada su pune suza. - očima se vidi umor, bolest,a sjaj u njima dosee najveće estetske domete. 1majući u vidu da su oči najistaknutija

estetska $unk#ionalna jedini#a na li#u, jasno je zašto se dekora#iji periokularne regije usavremenoj kozmetologiji posvećuje posebna panja."no što karakteriše ovu grupu preparata je upotreba najrazličitiji% nijansi boja i

$ormula#ija proizvoda koji po svojim karakteristikama kvaliteta moraju zadovoljitinajstroije propisane standarde.4reparate za dekora#iju i dočaravanje izgleda trepavi#a čine( maskare, ajlajneri, boje zatrepavi#e i veštačke trepavi#e.

Maska&e su tamno obojeni dekorativni preparati koji se nanose na trepavi#e da bii% potamnili i dočarali utisak veće duine, bujnosti i gustine. "vi preparati su usavršavanido najmoderniji% oblika koji obezbe&uju, kako estetsku, tako i zaštitnu $unk#iju kodkorisnika. "snovni sastoj#i su boje, načešće pigmenti mineralnog porekla 5oksid gvo&a,

mangano oksid6, tako&e se mogu koristiti i sintetički dobijeni pigmenti. 'a bi se postigaoutisak veće duine trepavi#a dodaju se najlonska vlakna.Aj(ajne&i su vrsta dekorativni% preparata čiji je osnovni #ilj is#rtavanje ivi#a oka da

bi se naglasio izgled očiju. /jlajneri su preparti koji treba da budu $ormulisani tako daobezbe&uju tanke i pre#izne linije du ivi#e oka. +e smeju da se zgrušavaju i treba da buduvodootporni. /jlajneri se izra&uju u obliku olovke u tečnoj i čvrstoj $ormi.Tečni ajlajneri ostavljaju strogo de$inisanu liniju ivi#a oka, koja za%teva mirnu i pre#iznuruku za nanošenje. "lovka daje prirodan izgled i za%teva manje veštine pri radu.

2"



Kod svi% oblika ajlajnera bitno je da $ilm koji na koi ostaje ne pu#a. "vi preparatinanose se na nezamašćenu kou, jer se ne zadravaju na masnim površinama.

Senke 4a o*ne ka.ke su dekorativni preparati koji se nanose na kou očni% kapakai očima daju atraktivan izgled. 1zra&uju se u obliku krema, stikova i kompakt pudera."snovne supstan#e od koji% se izra&uju su neorganski beli i obojeni pigmenti.

2enke za očne kapke u obliki kompakt pudera su najpopularniji oblik senki. +anose se pomoću četki#a ili sun&erasti% aplikatora. /ko sadre veću količinu uljnog veziva,označavaju se obično kao kremaste senke. Kremaste senke se nanose prstima tako što selagano utrljavaju u kou očni% kapaka. 4akuju se u tubi#e ili kutiji#e. 2enke u obliku stika iolovke su tako&e veoma popularne. Kremaste su konzisten#ije tako da nema otpora prilikom nji%ovog nanošenja. <bog kremasti% osobina imaju tenden#iju da se nakupljaju unaborima očni% kapaka. 2enke u obliku olovke imaju tu prednost što su manje kremaste isamim tim se manje skupljaju u konim naborima.

Po5(o?e i ko&ekto&i 4a senke s6 preparati koji treba da obezbede bolju ad%eziju preparataza kou očni% kapaka. 4osebno se preporučuju osobama sa naboranom koom očni%

kapaka. Formulisane su tako da ostavljaju nemastan i gladak sloj na površini koe.Korektori se koriste da bolje prekriju polje, ujednače boju kapka i prekriju tamna mestaispod oka.

Karakteristike senki za očne kapke namenjeni% starijim osobama

1zbor preparata treba da bude baziran na osobinama koje će umanjiti e$ekat naboranostikoe očni% kapaka. To znači da treba izbegavati preparate u obliku kreme, stika ili olovki.2enke u obliku kompakt pudera su preporučljive iako klijenti mogu smatrati da preparatiizra&eni u obliku kreme povećavaju vlanost koe pa njima neguju posnu kou u senijumu.2enke za oči svetlu#avog sjaja tako&e ističu estetske nedostatke koe za%vaćenesenijumom. <ato se prporučuju mat ili svetli tonovi bez sjaja. Kod stariji% osoba veoma ječesta promena pigmenta#ije koe u periokularnoj regiji. 4ojava svetli% ili tamni% pigmenta#ija, isti#anje kapilarne mree ili drugi% estetski% nedostataka jesu pojave koje prate pro#es senesen#ije. Kod klijenata sa takvim problemima neop%odno je na kou očni%kapaka naneti podlogu za li#e a zatim senke u obliku kompakt pudera. +anošenje podlogetako&e poboljšava postojanost senke za očne kapke. 2enke trebaju da budu pastelni% tonovakao što su( roze, plavičasto siva, boja sleza i kajsije.

Deko&a)ija o9&/a

"brve su sastavi deo periokularne regije i zavisno od njiovog oblika li#e dobija

odre&ei izraz. +euredne obrve doprinose lošem izrazu li#a, previše udaljene obrve dajuizgled iznena&enosti i vizuelno smanjuju oči dok obrve koje su preblizu daju izgled ljutnje inapetosti.

2lika ra:ličiti% oblika obrva i utiska koji se stvara

'ravilno oblikovane obrve ističu oči i čine ih vizuelo veim.

2$



(blikovanje obrva

Moda često diktira oblik obrva a kako se brzo menja najbolje je obrve oblikovati prema obliku i karakteristikama li#a.

4re pristupanja kozmetičkoj rekonstruk#iji potrbno je tačno odrediti loka#iju obrvana li#u, pri čemu se vodi računa o početku, luku i duini obrve. 4očetak obrva 5tačka /6 sede$eniše tako što se povuče prava linija od spoljašnjeg bočnog dela nosa kroz untrašnjiugao oka na gore. +ajveći luk obrve 5tačka 6 de$iniše se povlačenjem linije od spoljneivi#e nosa kroz zeni#u, a kraj obrve 5tačka 06 povlačenjem linije od spoljnog dela nosakroz spoljni ugao oka. "brva ne sme da pada na krau već kraj obrve teba da bude u istojvisini kao i početak obrve.

1:13 Loka)ija o9&/a na (i)6 ! i5ea(an o9(ik (i)a

4rilikom oblikovanja obrva mora se voditi računa i o obliku li#a."kruglom obliku li#a ne odgovaraju polukruno oblikovane obrve, jer će se na taj način jošviše naglasiti okruglina li#a, već obrve treba oblikovati sa špi#astim prelomnim lukom.

'uguljasto li#e je naglašene duine. <ato je neop%odno nametnuti suprotan,%orizontalni promer. Eedan od načina da se to postige je odgovarajuće oblikovanje obrva."brve treba da budu oblikovane što ravnije, bez naglašenog luka i najčešće je neop%odno početak obrve udaljiti od nosa kako bi vizuelno razmaknuli oči.

!etvrtasto li#e za%teva oblikovanje obrva isto kao i kod idealnog oblika li#a da bi

li#e izgledalo mekše.2r#asto li#e ima naglašenu širinu čeonog i slepoočnog dela. "brve treba oblikovati

smerom prema gore. +e smeju biti ravne i produene jer bi se na taj način još više istaklaširina gornjeg dela li#a.

%zvo+enje procedure" "blikovanje obrva se nikada ne radi pre samog šmikanja, većnekoliko sati unapred kako bi eritem koji nastane imao vremena da se povuče. -koliko jeeritem intezivan mogu se staviti oblozi borne vode nakon završetka pro#edure u trajanju od@ min. <a ovu pro#eduru je pored tup$era vate, posuda, preparata za %emijsko čišćenjekoe potrebno pripremiti i pin#ete, češljić za rasčešljavanje obrva, krejon radi lakšegodre&ivanja loka#ije obrva i kozmetičku lupu.

1:23 P&i9o& 4a ko&ek)ij6 o9(ika o9&/a

Korek#ija obrva u #ilju poboljšanja izgleda se radi prvenstveno pomoću pin#ete.4rvo ukloniti dlači#e sa donje strane obrve, brzim i kratki pokretima u prav#u rasta dlači#e.!upati jednu po jednu dlači#u kako i% ne bi isčupači više nego što je potrebno.

2-



1:"3 Ko&ek)ija o9&/a .in)etom

4ovremeno preći češljićem preko obrva na gore u prav#u rasta dlake. Tako moemouočiti da li je neopodo ukloniti još dlači#a ili i% skratiti makazama ukoliko su preduge, da bi dobili eljeni oblik obrva. 'lake, ne treba uklanjati sa gornje grani#e obrva jer bi to

poremetilo prirodne konture oka.

1:$3 P&a/a) &aš*eš(ja/anja o9&/a3

Korekcija o&rva senkom i olovkom

4omoću olovke moemo ne samo potamniti obrve već im korigovati oblik i prekritinedostatak dlači#a. 4ri ovoj vrsti korek#ije obrva jako je vano pravilno odabrati bojuolovke. oja mora biti u skladu sa bojom kose. 2vetla boja kose ne dozvoljava potamnjivanje obrva #rnim krejonom i jako naglašene linije. Tamna boja kose dozvoljava

jači izraz u oblikovanju obrva, a prvenstveno kod osoba markantnog li#a. Koriste setamnija i svetlija braon, siva i #rna boja olovke.4ostupak dekora#ije obrva(; odabrati adekvatnu boju olovke3; olovkom is#rtati, kratkim potezima, linije koje imitiraju prirodan rast dlaka3; nikada ne is#rtavati pravu liniju umesto obrva jer deluje neprirodno3; obrve začešljati na gore i prema kraju obrve kako bi se boja koja je naneta ujednačila3; ukoliko su pojedine dlake neposlušne mogu se usmeriti preparatima za učvršćivanjeobrva.

S(ika 1:-3 Is)&ta/anje o9&/a k&ejonom

<a postizanje mekanijeg i prirodnijeg izgleda koristiti se senka za dekora#iju. 2enkase nanosi malom četki#om tako što njome lagano pre&emo preko obrva. "brve se tako&emogu indirektno istaći aplikovanjem bele senke ispod spoljnjeg dela obrve.

1:03 Is)&ta/anje o9&/a senkom 4a 5eko&a)ij6

)ojenje obrva

Mnogi estetičari obrve boje bojama za kosu. 4ro#edura spada u one visokog rizika jer i najmanja greška u radu moe da izazove oštećenje oka i slepilo. <ato je u mnogimzemljama zabranjeno bojenje obrva preparatima za bojenje kose. 4ropisano je da svaki proizvodi mora da ima upzorenje da su komplika#ije pri upotrebi moguće.

"vi preparati, kao glavne supstan#e, sadre boje koje mogu biti( metalne, polutrajneili trajne. Metalne boje obično sadre srebro ili olovo. /plikuju se više puta i postepenodovode do prebojavanja. oje za pro$esionalnu upotrebu su najčešće iz grupe para$enilendiamina.

20



oje za bojenje obrva i trepavi#a i ako su prilago&eni za primenu na periokularnojregiji, koja je jako osetljiva, jaki su iritansi i preporučuje se što re&a primena, čak i ondakada za to postoje ozbiljni razlozi 5vitiligo6. +eeljene reak#ije su( irita#ija, alergiski kontaktni dermatitis, svrab, pe#kanje, oštećenjeoka.

Post6.ak a.(ika)ije se odvija u tri etape(@. priprema za izvo&enje pro#edureA. sprovo&enje pro#edure=. zbrinjavanje klijenta i upotrebljenog materijala

- postupku pripreme klijenta za sprovo&enje pro#edure neop%odno je odabratinijansu boje koja će se koristiti u postupku i izvršti peč test na odabranu boju. <a postupak bojenja obrva koristi veći broj nijansi braon, #rvene, #rne i plave. oja koja sekoristi uskla&uje se sa bojom kose i bojom tena klijenta. 0reme delovanja preparatazavisi od boje koja se koristi, eljeni% e$ekata tretmana i sposobnosti dlake za primanje

boje.-koliko se peč probom utvrdi da ne postoji alergijska reak#ija na odabranu bojumoe se pristupiti postupku aplika#ije.

"d pribora treba pripremiti češljić za raščešljavanje trepavi#a i obrva, posudu zamešanje boje, destilovanu vodu, tup$ere vate, preparate za čišćenje periokularne regije,masni krem, pakovanje za bojenje trepavi#a i obrva. 4akovanje za bojenje trepavi#a iobrva sadri boje za bojenje trepavi#a i obrva, rastvor vodonik peroksida, četki#u zananošenje boje i sredstvo za skidanje boje sa koe.

2lika pribora za postupak bojenja obrva

4rotokol bojenja obrva(@. Hemijsko čišćenje ) preparatom za čišćenje periokularne regije detaljno otklonitisve nečistoće i dekorativne preparate. +akon čišćenja regiju isprati destilovanomvodom a zatim obrve raščešljati a kou oko obrva zaštititi masnim kremom.

A. 4riprema boje ) malu količinu boje staviti u posudu i dodati par kapi rastvoravodonikperoksida i četki#om mešati krunim pokretima kako bi se dobila kremstamasa. Kada smo pripremili boju opomenemo klijenta da sve vreme tokom pro#edure mora da muri i ukoliko je klijent pripremljen i postavljen u polueećem poloaju, moe se pristupiti postupku nanošenja boje.

=. +anošenje boje ) pomoću četki#e nanosi se mala količina boje počev odunutršnjeg ugla obrva ka spolja, od korena dlači#a ka vr%u. Treba biti veoma

paljiv prilikom nanošenja kako boja ne bi dospela u oko, a ukoliko se obojiokolna koa štapićem vate odma% ukloniti boju sa koe. +akon nakošenja boje prati se intezitet bojenja, vreme delovanja je ;C minuta. -činak boje se prati takošto se nakon >; minuta štapićem vate ukloni naneta boja sa neni% svetli% dlači#ana kraju obrve i posmatra intezitet primljene boje. Kada se postigne eljeniintezitet boje pristupa se uklanjanju boje sa obrva.

>. -klanjanje boje ) nakon dobijanja eljene nijanse boja se uklanja pomoću tup$eravate u prav#u od početka obve ka kraju, kada se ukloni boja sa obrva detaljno se

2



ispira periokularna regija destilovanom vodom. -koliko je došlo do bojenja koespe#ijalnim preparatom za skidanje boje i štapićima vate se odstranjuje boja sakoe i opet ispire destilovanom vodom. +a kraju tremana raščešljati obrve.

2lika postupka bojenja obrva

Deko&a)ija t&e.a/i)a

Kako su trepavi#e satavni deo periokularne regije dosta panje se posvećujenji%ovom šminkanju, jer bujne trepavi#e deluju atraktivno i čine oči većim. <a potamnjivanje, produavanje i podebljavanje trepavi#a koriste se maskare.

Moderne tečne maskare sadre četki#e u tubi za aplika#iju, kako je četki#a ;aplikator van upotrebe zaštićena, ovim se obezbe&uje veća antibakterijska sigurnost prparata. akterija koja se najčešća maskarom moe uneti u oči je 4seudomonasaeruginosa.

+a savremenom trištu se nalazi znatan broj preparata različiti% po sastavu, količini

i boji. 'ominiraju one sa tamnim nijansama. Kada to moda diktira, plasiraju se i preparati plave, roze, zelene, ute i drugi% boja. <a osobe koje ne ele da potamne svoje trepavi#e, postoji bezbojna maskara.

Tako&e, zavisno od mode, četki#e ; aplikatori se konstruišu tako da mogu izazvatirazličite e$ekte. Kada su u modi guste trepavi#e, četki#e za aplika#iju imaju duu i gušćudlaku. 'ua dlaka četki#e obezbe&uje nanošenje preparata u debljem sloju. Kada su u modiduge trepavi#e, četki#e imaju kraće i guste dlake koje obezbe&uju nanošenje tankog premaza maskare, razdvajanje trepavi#a i dočaravanje utiska dugi% trepavi#a.

plikacija maskare

4re aplika#ije maskare, ukoliko su trepavi#e ravne, neop%odno i% je polukrunoizviti pomoću uvijača. -vijene trepavi#e deluju vizuelno due a ujedno oči čine vizuelnovećim.

-vijač trepavi#a, koji je postavljen gumom paljivo prineti oku i postaviti ga takoda obu%vati sve trepavi#e gornjeg kapka i blago pritisnuti. 4ritisak ne sme biti jak jer setrepavi#e mogu prelomiti po sredini. Tako&e pre upotrebe uvek treba proveriti da li sugumi#e u krakovima aparata na svom mestu. Metal nezaštićen gumi#om moe presećitrepavi#e. +akon nekoliko sekundi otvoriti aparat potpuno i tek onda ga udaljiti od oka jer u suprotnom moe doći do čupanja trepavi#a.

1:3 Te@nika 6/ijanja t&e.a/i)a +a uvijene trepavi#e naneti maskaru. -koliko su trepavi#e svetle boje koristi se

tamna maskara. +anosi se od korena do vr%a trepavi#a u debljim slojevima kako bi pigment potpuno obojio trepavi#e. 4ri nanošenju svakog narednog sloja maskareneop%odno je sačekati da se pret%odni osuši.

28



+a donje trepavi#e ne treba nanositi više slojeva maskare kao na gornje trepavi#e. Maskaru prvo nanosimo na dlači#e u unutrašnjem uglu oka a zatim i na ostale idući ka spoljnjemuglu oka.

1:83 A.(ika)ija maska&e

!esto se pravi greška uzimanjem veće količine makare ili ne odstranjivanjem viškasa apliplikatora. Tom prilikom dolazi do bojenja i koe oko očiju. -koliko se koa okoočiju preboji mrlje ukloniti $inim štapićem vate.-koliko su se trepavi#e slepile ili su ostale grudvi#e posle nanošenja maskare trepavi#eraščešljati.

1::3 aš*eš(ja/anje t&e.a/i)a

Kod oso&a koje nose kontaktna sočiva do irita#ije, najčešće dolazi kada stvrdnutamaskara upadne u oko. 4oznato je da se vodorastvorne maskare više grudvaju od drugi%."tuda, osobama koje nose kontaktna sočiva više odgovaraju vodootporne maskare."sobe upali% očiju treba da izbegavaju #rnu maskaru jer se nji%ovom primenom samointeziviraju već postojeće senke. Takve osobe treba da koriste braon ili tamnoplavumaskaru.

*eštačke trepavice

0eštačke trepavi#e su elementi kamu$lane kozmetike, po pravilu, namenjeneosobama koje imaju problem nedostatka trepavi#a. 4ored toga, one su i elementidekorativne kozmetike vrlo popularne u svetu umetnosti, posebno $ilmske.

4rave se od prirodne kose ili sintetički% vlakana, najlona na primer, uodgovarajućim bojama i duinama. 'uina se moe podešavti jednostavno, makazama./plikuju se na već postojeće prirodne trepavi#e, malo iznad ili uz liniju oka, a lepe

sa bezbojnim ili obojenim lepkom. 1zra&uju se u nekoliko oblika(; kompletne ili potpune trepavi#e ; zamena za prirodne trepIavi#e u #elini3; kao pojedinačne ili nadogradnja trepavi#a.

Kompletne trepavi#e predstavljaju guste veštačke trepavi#e koje se lepe direktno iznadlinije trepavi#a a skidaju se spe#ijalnim rastvorom. Koriste se i kod osoba koje su totalnoizgubile prirodne trepavi#e.

S(ika 9&oj 2;;3 P&i9o& 4a a.(ika)ij6 /ešta*ki@ t&e.a/i)a

Postupak aplikacije"Kompletne ili potpune trepavi#e nanose se nakon aplika#ije senki i nije i% tako teškoaplikovati kao što većina misli. 0eštačke trepavi#e uzeti pomoću čiste pin#ete kao što je prikazano na sli#i. 'rugom rukom aplikovati vrlo tanak sloj lepka du čitave linijeveštački% trepavi#a. epak se obično prodaje u pakovanju sa trepavi#ama ali se moe kupitii zasebno u spe#ijalizovanim radnjama.

2:



2;1 Te@nika a.(ika)ije /ešta*ki@ t&e.a/i)a

4ričekati par sekundi i prineti veštačke trepavi#e oku, prvo se lepi središnji deo a zatim i bočni delovi što blie prirodnoj liniji trepavi#a. 4osle =8 sekundi otvoriti oko i proveriti da

li su bočni uglovi trepavi#a lepo zalepljeni kao središnji deo.

2;23 Posta/(janje /ešta*ki@ t&e.a/i)a

+akon lepljenja trepavi#a naneti ajlajner kako se ne bi isti#ala ivi#a veštački% trepavi#a.

2;"3 A.(ika)ija aj(ajne&a

'a dobijemo konačni izgled neop%odno je trepavi#e raščešljati da bi se veštačke dlači#esjedinile sa prirodnim trepavi#ama. "bično nema potrebe da se nanosi maskara a i ukoliko je nanosimo stavljamo je samo preko vr%ova trepavi#a.

2;$3 Posta/(jene /ešta*ke t&e.a/i)e ! i4?(e5

"ko dobija dramatičan i glamurozan izgled.

0eštačke trepavi#e skinuti pre nego što pristupimo pro#esu uklanjanja šminke.Eednom rukom zategnuti kapak a drugom kratkim pokretom skinuti dodatak povlačeći odspoljnjeg dela ka unutrašnjem uglu oka. 'a bi iste trepavi#e mogli koristiti više putaneop%odno je ostraniti lepak koji je ostao na njima. 'eo trepavi#a na koje se nanosi lepak

potopiti u posudu sa alko%olom u trajanju od par minuta, a zatim štapićem vate otstranitilepak. <atim veštačke trepavi#e poloiti u kutiji#u da se osuše.

4ostupak aplika#ije pojedinačni% trepavi#a

4ostupkom nadogradnje pojedinačni% trebavi#a dobijaju se vrlo prirodni e$kti, ističese i vizuelno povećavja oko. "vaj postupak je dosta popularan kod osoba sa kratkim iretkim trepavi#ama, a takoe i e$ekti su dugotrajniji što zavisi od nege nankon tretmana.

-koliko se izvodi postupak nadogradnje trepavi#a, neop%odno je pripremiti set sa pojedinačnim trepavi#ama različite duine, lepak providne ili #rne boje, pin#etu, štapićevate, tup$ere vate i preparate za čišćenje periokularne regije.

2lika pribora za nadogradnju trepavi#a

4eriokularnu regiju očistiti preparatima koji su namenjeni ovoj osetljivoj regiji."statke preparata odstraniti vlanim tup$erima vate.

2lika

4omoću češljića paljivo raščešljati trepavi#e.

";



2lika

4in#etom u%vatiti vr% pojedinačne veštačke trepavi#e a na suprotnom kraju nanetimalu količinu spe#ijalnog lepka. <a ovu pro#eduru se obično koristi lepak #rne boje.

2lika0odeći računa pojedinačne trepavi#e ravnomerno rasporediti izme&u prirodni%

trepavi#a i lepiti laganim pritiskom vodeći računa da lepak ne dospe u oko. 'uina ovi%trepavi#a se moe podešavati makazama.

2lika krajnjeg e$ekta

+adogradnja trepavi#a je pro#edura koja se sprovodi u salonu i za početnike moe predstavljati problem. Moe se e$ektno iskoristiti za dekora#iju bočne gornje linijetrepavi#a, čime se umanjuje e$ekat opušteni% kapaka.

+eeljena dejstva primene veštački% trepavi#a su najčešće irita#ija oka i alergijskikontaktni dermatitis. Kontaktni dermatitis se javlja kao reak#ija na kontakt sa lepkom kojisadri metakrilat, a koji je poznat kao iritans.

)ojenje trepavica

2pe#ijalnim bojama za bojenje trepavi#a moe se dlaka potamneti ili posvetliti anijansa moe biti prirodna ili krajnje moderna. oje za bojenje obrva i trepavi#a i ako su prilago&eni za primenu na periokularnoj regiji, koja je jako osetljiva, jaki su iritansi i preporučuje se što re&a primena, čak i onda kada za to postoje ozbiljni razlozi 5vitiligo6.

adi samanjenja neeljeni% reak#ija bojenje trepavi#a se nikada ne radi istog dana kad iminival trepavi#a već nekoliko dana kasnije, a protokol bojenja moe se ponoviti tek nakon minimalnog razmaka od = nedelje.<a sprovo&enje pro#edure bojenja trepavi#a najčešće se koristi #rna boja a re&e braon štozavisi od elje klijenta i krajnjeg e$ekta tretmana

,mesto trajnog &ojenja trepavica- preporu!uje se aplikacija kvalitetnih maskara-kojima se postiže efekat željene &oje- i- istovremeno utisak gustine i dužine trepavica a-ujedno- iz&egava mogu.nost trajnog ošte.enja oka"4rotokol bojenja trepavi#a i obrva se razlikuje samo u načinu aplika#ije preparata za bojenje. - ovom protokolu tako&e je neop%odno izvršiti peč probu pre samog postupkaaplika#ije kako bi izbegli pojavu neeljeni% reak#ija i u samom pospupku aplika#ije

adekvatno postaviti klijenta u poluleeći poloaj kako bi se sprečila mogućnost slivanja preparata u oko.4rotokol bojenja trepavi#a(

@. Hemijsko čišćenje ) preparatom za čišćenje periokularne regije detaljno otklonitisve nečistoće i dekorativne preparate. Temeljno ukloniti maskaru sa trepavi#a. +akon čišćenja kou oko očiju isprati destilovanom vodom i zaštititi masnimkremom. 1spod doljni% trepavi#a paljivo aplikovati komadić papirne vate, što blie korenu trepavi#a, kao dodatnu zaštitu koe od irita#ije i bojenja.

"1



A. 4riprema boje ) malu količinu boje staviti u posudu i dodati par kapi rastvoravodonikperoksida i četki#om mešati krunim pokretima kako bi se dobilakremasta masa. Kada smo pripremili boju opomenemo klijenta da sve vremetokom pro#edure mora da muri i ukoliko je klijent pripremljen moe se pristupiti postupku nanošenja boje.

=. +anošenje boje ) pomoću četki#e nanosi se mala količina boje od korenatrepavi#a ka vr%u. Treba biti veoma paljiv prilikom nanošenja kako boja ne bidospela u oko, ukoliko se oboji okolna koa štapićem vate odma% ukloniti boju sakoe. +akon nakošenja boje prati se intezitet bojenja, vreme delovanja je ;Cminuta.

>. -klanjanje boje ) nakon dobijanja eljene nijanse boja se uklanja pomoću tup$eravate u prav#u na dole, kada smo uklonili boju sa trepavi#a, uklanjamo i zaštitnekomadiće papirne vate i detaljno ispiramo periokularnu regiju destilovanomvodom. -koliko je došlo do bojenja koe spe#ijalnim preparatom za skidanje bojei štapićima vate se odstranjuje boja sa kapka i opet ispira destilovanom vodom. +a kraju tremana raščešljati trepavi#e.

Minival tepavi#a

Minival trepavi#a je savremena metoda oblikovanja ) uvijanjatrepavi#a. "va metoda je trenutno dosta popularna kod enske popula#ije, anaročito su zaiteresovane osobe sa izrazito ravnim dugim trepavi#ama, jer seovim pro#edurom obezbe&uje jednostavnije oblikovanje trepavi#a za dui

period.Minival trepavi#a je pro#es trajne promene oblika trepavi#a koji se

odigrava pod uti#ajem %emijski% sredstava koja nepovratno menjaju nji%ovu

strukturu. "vako oblikovane trepavi#e se neće vratiti u prvobitno stanje poduti#ajem različiti% spoljašnji% $aktora, kao što su voda, vlaga, preparati zaskidanje maskare i sl. Termin trajno oblikovanje obrva je samo delimičnotačan, jer trepavi#e koje izrastaju iz korena su ravne, odnosno u onom oblikuu kom su bile pre sprovo&enja ove pro#edure. Kako je potrebno tri do četrinedelje da se trepavi#e u potpunosti obnove tako i e$ekti ovog tretmana trajuoko mese# dana.

4reparati koji se koriste za sprovo&enje ove pro#edure predstavljajudvokomponentni sistem. 4rvu komponentu čine $ormula#ije koje sadre

redukujuće, a drugu preparati koji neutrališu reduk#iona sredstva i ponovouspostavljaju prekinute disul$idne veze.

Me%anizam promene oblika trepavi#a je sledeći(; kvašenjem dlaka bubri i omekšava što dalje dovodi do otvaranja

puteva za ulazak %emikalija u unutrašnjost ) koru dlake3

"2



; navijanjem na odgovarajuće viklere $ormira se eljeni obliktrans$orma#ije trepavi#a3

; pod dejstvom %emijski% agenasa 5reduk#ioni% sredstava6 raskidaju sedisul$idne 5;2;2;6 veze, a osloba&aju se slobodne sul$%idrilne grupe#isteina 5;2H6 u kori dlake usled čega se narušava njena struktura3

; dlaka gubi strukturu i postaje razmekšana3; pro#es raskidanja veze se zaustavlja postupkom neutraliza#ije agenasa

koji dejstvuju i koji su doveli do raskidanja disul$idni% veza3; delovanjem na dlaku sredstvima koja će izazvati ponovno

uspostavljanje disul$idni% veza i učvršćivanje dlake utrans$ormisanom novom obliku.

+ovi oblik trepavi#a i e$ektak uvijenosti zavisi od prečnika viklera nakoji su trepavi#e uvijene. -koliko su trepavi#e kratke a vikler velikog

prečnika e$ekat uvijenosti će izostati.

+eeljene reak#ijeMoe se javiti svrab, #rvenilo, perutanje koe, otok i oštećenje vida.

4ostupak sprovo&enja pro#edure

@. pripremaA. sprovo&enje pro#edure=. zbrinjavanje klijenta i upotrebljenog materijala i pribor

<a sprovo&enje ove pro#edure neop%odno je pripremiti preparate za%emijsko čišćenje, destilovanu vodu, tup$ere vate, posude i komplet zaminival trepavi#a. Komplet sadri viklere u nekoliko veličina, lepak,

preparat koji sadri reduk#iona sredstva i neutralizator.

4ostupak sprovo&enja pro#edure

@. Hemijsko čišćenje ) pomoću preparata za čišćenje periokularne regijeostraniti sve nečistoće i dekorativne preparate. 4ostupak čišćenja

ponavljati onoliko puta koliko je potrebno da se uklone sve nečistoćea naročito maskara. <atim se periokularna regija i trepavi#e čistetup$erima natopljenim destilovanom vodom.

""



"vim postupkom se pored uklanjanja nečistoća vrši priprematrepavi#a za pro#es trans$orma#ije.

A. "dabir veličine viklera ) vikleri su za jednokratnu upotrebu i koristese za sprovo&enje samo jedne pro#edure, debljina viklera koji će sekoristiti zavisi od duine trepavi#a klijenta. /ko su trepavi#e kratkekoristi se tanji vikler i obratno. 0ikler se prisloni uz trepavi#e iukoliko su trepavi#e due od prečnika odabranog viklera uzima seveći i upore&uje, postupak se ponavlja sve dok se ne prona&e potpunoodgovarajući vikler. "dabrani vikler se blago savije kako bi poprimio

polukruni oblik i lepše prionuo na kapak.=. /plika#ija viklera ) vikleri su samolepljivi ali da bi bili što bolje

$iksirani i da nebi došlo do nji%ovog odlepljivanja tokom pro#edurekoristi se spe#ijalni lepak koji se dobija u kompletu. epak se nanosi

pomoću četki#e na gornji kapak uz samu liniju trepavi#a. Treba biti

oprezan da se lepak ne razlije na trepavi#e ili dospe u oko, zbog togauzimati malu količinu lepka i prema potrebi dodavati nanoseći ga odunutrašnjeg ugla oka ka spolja. 4reko lepka se aplikuje vikler odunutrašnjeg ugla oka ka spolja. 0ikler namestiti što blie korenutrepavi#a i blago ga pritisnuti prstima ili štapićem sa gornje strane.Kada se postupak ponovi i na drugom oku pristupa se postupkuuvijanja trepavi#a.

>. -vijanje trepavi#a ) preko viklera nanosi se tanak sloj lepka a zatimse štapićem jedna po jedna trepavi#a gornjeg kapka prilepi za vikler."d ovog postupka zavise krejnji e$ekti tretmana zbog toga treba voditiračuna da se trepavi#e ne prelome, ne slepe jedna preko druge, nezalepe ukoso ili zalepe trepavi#e donjeg kapka.

. +anošenje preparata za minival trepavi#a ) na pripremnjene trepavi#e prvo se naosi preparat sa reduk#ionim dejstvom za razmekšavanjedlake. +anosi se četki#om u tankom sloju preko uvijeni% trepavi#a azatim se preko periokularne regije postavlja transparentna $olija. 4oaplika#iji preparata uključuje se Jštoperi#a da zvoni nakon @minuta, vreme delovanja preparata zavisi od proizvo&ača i trebaga sestrogo pridravati.

I. <austavljanje postupka raskidanja disul$idni% veza ) po isteku predvi&enog vremena uklanja se $olija i na viklere aplikuje četki#ommala količina preparata za neutraliza#iju. "vaj preparat dovodi douspostavljanja novi% veza koje vraćaju čvrstinu trepavi#ama unovo$ormiranom obliku. "vaj pro#es se odvija dok su trepavi#e

jošuvek oblikovane preko viklera i zato se ovi preparati nazivaju i

"$



$iksatori. 4o aplika#iji neutralizatora opet se uključuje Jštoperi#a dazvoni nakon @ minuta.

7. -klanjanje viklera ) tup$eri natopljeni destilovanom vodom se postavljaju preko viklera. epak je rastvorljiv u vodi i posle nekolikominuta vikler se lagano skida kotrljanjem u prav#u na dole. - ovoj$azi treba biti strpljiv kako nebi došlo do čupanja trepavi#a. 4ouklanjanju viklera periokularnu regiju isprati destilovanom vodomkako bi smo uklonili u potpunosti sve prepate.

+a kraju trepavi#e raščešljati češljićem.

Korek#ija i dekora#ija koe očni% kapaka

4omoću senki, olovki i ajlajnera moemo pored dekora#ije ujedno vršiti i korek#iju.Korek#ija se vrši paljivim odabiranjem boje senke i odgovarajućim nanošenje na očnekapke. - estetskom smislu ravnotea se postie ako je unutrašnja razdaljina uglova očiju jednaka širini jednog oka.

2;-3 No&ma(na &a45a(jina 6?(o/a o*ij6

Kod priblieni% očiju svetla boja senke se stavlja u unutrašnji ugao očiju, dok setamna senka stavlja od sredine gornjeg kapka du linije trepavi#a sa blagom linijom nagore iznad spoljnjeg ugla oka. 4ored senčenja kapaka, koriguju se i obrve tako što početak obrve iščupamo da bi se obrve malo udaljile od nosa i doprinele vizuelnom udaljavanju

očiju.

2;03 Ko&ek)ija .&i9(i,eni@ o*ij6

Kod očiju koje su udaljenje nepravilnost se ublaava ako se tamnija senka naneseod unutrašnjeg ugla do #entra očnog kapka . oja odvlači panju od nepravilnosti. / tako&eis#rtavanjem početka obrve blie nosu doprinosi se vizuelnoj korek#iji ove nepravilnosti.

2;3 Ko&ek)ija &a4makn6ti@ o*ij6

2enke za oči tamni% nijansi se uspešno mogu koristiti za korek#iju utiska veličineočiju. -tisak veći% očiju se dobija ako se senka tamnije boje nanese du bočnog orbitalnog prevoja i malom količinom koja se nanese ispod bočne linije donji% trepavi#a2enka za oči svetle boje treba da se nanese na središnji deo ispod obrva.

2;83 Utisak ko&ek)ije ma(i@ o*ij6

"-



Krupne oči u ena moguće je učiniti da izgledaju manje nanošenjem tamne senkesamo u nabor i na bočni deo očnog kapka. / zatim se svetla senka nanese na srednji deoočnog kapka.

2;:3 Utisak ko&ek)ije /e(iki@ o*ij6

0erovatno najveći estetski problem regije oka je ble$aro%alaza poznata kao ptoza ilispuštenost kapaka. 2pušteni kap#i se kozmetički mogu korigovati prekrivanjem kapaka odlinije kapaka do nabora mat svetlom senkom za oči. Mat senka za oči dve ili tri nijansetamnija koja će ići uz nju treba da se nanese na unutrašnji i bočni deo očni% kpaka."stavljajući tako predeo iznad dui#a u svetlijoj boji. 4onekad je ptoza kapka prisutnasamo jednostrano. Eača šminka treba da se nanese na obešeni kapak.

21;3 Utisak ko&ek)ije s.6šteni@ ka.aka

+aalost, nijedna od predloeni% pro#edura ne vraća oku eljeni izgled u potpunosti.

plikacija senkiez obzira koje e$ekte elomo da postignemo senkama i ajlajnerima za dekora#iju

periokularne regije neop%odno je da pripremimo( senku u boji koe, odabranu senku u dvenijanse 5npr. svetlija i tamnija nijansa braon boje6 i svetlu senku 5npr. belu6 za posvetljavanje odre&eni% delova oka. 4ored ovoga neop%odno je da se pripreme četki#e zananošenje senki različiti% veličina ili sun&erasti aplikatori koji moraju biti čisti kao ičetki#e.

211 P&i9o& 4a a.(ika)ij6 senki

4rstima na čitav kapak od trepavi#a do obrva naneti podlogu 5tečni puder6. "va vrsta preparata ostavlja nemasan i gladak sloj na površini koekoji obezbe&uje bolju ad%ezivnost preparata koji se nanose preko njega.

2123 A.(ika)ija .o5(o?e

0elikom četki#om nanosimo senku u boji koe preko čitavog kapka kako bi prekrilisve pod tonove koe gornjeg kapka.

21"3 A.(ika)ija senki /e(ikom *etki)om

!etki#om srednje veličine nanosimo svetliju braon senku na gornji kapak do pregima počev od unutrašnjeg ugla oka ka spolja.

"0



21$3 A.(ika)ija senke na ?o&nji ka.ak 5o .&e?i9a3

Tamniju braon senku nanosimo malom četki#om u vidu tanke linije du pregibnogdela kapka. Malom četki#om nanosimo tamniju nijansu braon senke na spoljašnji deo ispoddonji% trepavi#a. 2enka se nanosi od središnjeg dela ka spoljnjem uglu oka.

21-3 Nanošenje tamnije 9&aon senke

<a postizanje takozvanog zamagljenog pogleda preko nanete linije preći velikomčetki#om za senke kako bi se senka blago razmazala.

Malom četki#om naneti belu senku ispod spoljnjeg ugla obrve pritom voditi računada se ne oboji obrva. +a kraju se nanosi maskara.

2103 Estetskim i4?(e5 5eko&isano? oka

plikacija ajlajneraTečni ajlajner nije jednostavno naneti, potrebno je malo vebe i mirna ruka kako bi

pre#izno izvukli liniju koja će istaći i de$inisati oblik oka. 1s#rtavanje se vrši neposredno naspoljašnjoj strani ivi#e kapka, a re&e i na donjoj liniji trepavi#a. /jlajner se moe nanositi pre nanošenja senki ili preko senki. -koliko se prvo na nese ajlajner pa senka preko, senkaće korigovati nepravilnosti ukoliko ajlajner nije nanet ravnomerno ili ujednačeno dučitavog kapka.

213 P&i9o& 4a a.(ika)ij6 a(ajne&aevom rukom blago zategnuti kou gornjeg kapka kako bi mogli da nanesemo

ajlajner. 'rugom rukom nanosimo ajlajner od unutrašnjeg ugla oka ka spolja uz linijutrepavi#a. -koliko elimo da nanesemo još jedan sloj ili podebljamo nanetu liniju potrebno je da sačekamo @8 sekundi kako bi se prvi sloj osušio.

2183 Te@nika a.(ika)ije aj(ajne&a

-koliko ne elimo da linija ajlajnera bude jaka i oštra preko nje moemo malomčetki#om naneti tamnu senku. 4ritom treba biti oprezan jer ukoliko se jako pritisne četki#arazmazaće ili će ukloniti naneti sloj ajlajnera.

1spod donji% trepavi#a se retko nanosi ajlajner, obično se na taj deo nanosi senka iliolovka, olovka se moe naneti i po unutaršnjoj liniji oka.

6meni(a i &6,e/i 4a (i)e

"



umenilo i ru za li#e su sinonimi za dekorativne preparate koji su namenjenikolorisanju odre&eni% regija koe li#a. 4redstavljaju veoma stare kozmetičke preparate.-potreba rueva za bojenje obraza datira iz stare *gipatske #iviliza#ije i traje do danas.

Eedna osnovni% razlika izme&u pudera i podloga za li#e, na jednoj, i ovi% preparata,na drugoj strani je u tome što se puderi i podloge nanose na #elu regiju koe li#a, a

rumenila samo na odre&ene istaknute delove"Mnogi autori rumenila de$inišu kao popularnije oblike preparata koji su izra&eninajčešće u obliku kompakt pudera. - odnosu na pudere za li#e, rumenila sadre veći pro#enat organski% pigmenata. Kod pudera je bitna pokrovna moć preparata, a kodrumenila je bitna boja preparata. umenila sadre veći pro#enat supstan#i za prebojavanje,a manji pro#enat pokrovni% i adsorbentni% sredstava, dok je kod rueva za li#e i podloga zašminku obrnuto. umenila se nanose četkom preko bilo koje osnovne podloge.

"snovna karakteristika rueva za li#e je to što su najčešće izra&eni u oblikukremova. <a razliku od kremova za negu koe i podloga za šminku u obliku kremova,ruevi za li#e sadre visok pro#enat obojeni% pigmenata i boja.

umenila i ruevi za li#e namenjeni su za naglašavanje i dočaravanje ruičaste boje

odre&eni% regija na li#u.- daljem tekstu koristićemo naziv rumenila kao osnovu za lako prepoznavanje irazlikovanje ovi% preparata od rueva za usne koji predstavljaju posebnu klasudekorativni% kozmetički% preparata.

plikacija rumenila<a konačan izgled li#a veoma je vana te%nika aplika#ije rumenila.4ravilno naneseno rumenilo ističe jagodi#e i ulepšava čitavo li#e. +anosi se nakon

aplika#ije pudera a ukoliko osoba ima čist ten moe se nanositi i samostalno. umenila sudekorativni preparati koji za%tevaju izvesnu veštinu da bi se pravilno i dobro naneli jer potrebno je da oboje odre&eni deo li#a a da se ne vidi jasna grani#a izme&u dela na koji su

naneti i na koji nisu. Korišćenjem odgovarajuće četki#e aplika#ija moe biti olakšana.Tako&e je vano pravilno odabrati boju, jer će odgovarajuća boja učiniti da li#e izgledazdravo i vedro, dok pogrešna boja rumenila čini li#e umornim i bezivotnim.

21:3 P&i9o& 4a a.(ika)ij6 &6meni(a

+akon prevlačenja četki#e preko rumenila blago je protresti kako bi otpale česti#erumenila koje su višak, na taj način se sprečava nanošenje prevelike količine rumenila.

+anosimo tako što ga aplikujemo na izbočeni deo obraza 5jagodi#e6 od tačke ispodzeni#e oka prema gore iznad bočnog dela oka. Time kontura li#a postaje atraktivnija.

4okret ponavljati dok se rumenilo ne stopi sa puderom. -koliko je svetlije nego štoelimo dodati još jedan sloj rumenila.

22;3 Te@nika a.(ika)ije &6meni(a

-koliko nanesemo previše rumenila ili je grani#a oštra preko obraza preći svetlijim puderom u pra%u.

"8



umenilo je iskorišćeno da naglasi obraze i istakne prirodnu lepotu li#a. -sne su blago našminkane ruem koji je slične nijanse kao i rumenilo.

<a neniji izgled koriste kremasta rumenila. +anose se prstima tako što se laganoutraljavaju na obraze krunim pokretima.

Kod nanošenja kremasti% rumenila treba imati u vidu da mogu ukloniti i umrljati

podlogu koja u sebi nema ili ima mali pro#enat lipidni% supstan#i 5ulja6.

DEKOA#IJA USANA

Funkcija i svojstva usana" -sne imaju višestruku biološku $unk#iju i spadaju u veomaosetljivu re$leksnu zonu organizma. 2polja su prekrivene koom, iznutra sluzokoom, aizme&u nji% je prelazni rumeni deo usana. umeni deo usana pokriven je pločastimslojevitim epitelom koji ne oroava. +a rumenom delu usana nema znojni% lezda, a lojnesu veoma retke. 0laenje nenog epitela se $iziološki vrši pljuvačkom. To je upravo razlogšto su usne ostljive na negativno dejstvo razni% spoljni% $aktora.

4ostoje mnogi spoljni $aktori koji utiču na promenu strukture površinskog epitela na

usnama. 4romene koje se javljaju pod uti#ajem spoljni% $aktora mogu biti različiog oblika,inteziteta i teine, od lakši% oblika zapaljenja do pojave maligni% oboljenja. "snovna negausana treba da bude usmerena na zaštitu epitela usana od štetni% spoljni% $aktora, odnosnood $aktora koji izazivaju sušenje i ljuštenje epitela. - te svr%e koriste se odgovarajuće$ormula#ije preparata za negu usana, kao i dekorativni preparati.

Funk#ija preparata za dekora#iju usana, pored dekorativne je i zaštita površineusana od isušivanja, zatim, zaštita od sunčevi% zračenja i drugi% spoljni% agenasa. 4oredtoga odgovarajućom aplika#ijom dekorativni% preparata mogu se kamu$lirati estetskenesavršenosti konture usana i de$ormiteti.

<a dekora#iju usana koriste rezličiti obli#i rueva, krejoni, lajneri i sjajila koji se proizvode u različitim nijansama. 4romenom boje rua moe se momentalno izmetiti izgled

osobe pa tako ako elimo da osoba izgleda glamurozno koristi se #rvena boja, pomoćusvetlo pink i be boje ističe se prirodna lepota a za sportski izgled koristi se svetlonarandasta boja rua.

uevi za usne, pored toga što neguju usne, tako&e, treba da zadovolje i drugeza%teve korisnika kao što su(

; da imaju lep izgled3; da se lako nanose, dobro klize i ravnomerno prekrivaju površinu usana3; da imju prijtan miris i ukus3; da na usnama ostaju nekoliko sati nakon nanošenja.

4regled klasa preparata za negu i dekora#iju usana

Klasa preparata %zgled Pokrovna mo. rajnost nausnama

/lavni sastojci

":



6,e/i 4a 6sne sas/et(6)a/im sjajem

Bise&ni sjaj sas/et(6)anjem

Pot.6no Ume&ena Vosko/i7 6(ja7 .i?menti

T&ans.a&entni &6,e/i Visok sjaj V&(o s(a9o K&atka Visok .&o)enat 6(ja7&ast/o&ne 9oje

6,e/i 4a 6sne sa

/isokim .&o)entom.i?menata Mat Pot.6na Ume&ena

Vosko/i7 6(ja7 9oje i

.i?menti6, 4a 6snenei49&isi/

Mat Ume&ena V&(o 56?o Vosko/i7 6(ja 9&omokise(e 9oje

K&ejon Bise&ni sjaj i(imat

Pot.6no Ume&eno Vosko/i7 manje 6(ja7.i?menti

Lajne& Mat Ne ko&isti se4a .ok&i/anje

D6?o Vosko/i i 9oje

K&ema i sjaji(o S/et(6)a/ Po(6.&o4i&an V&(o k&atko Pet&o(ej7 6(ja7 9ojePo5(o?a Mat Ne ko&isti se

4a toD6?o Vo5a7 ?(i)e&in7 6(je7

5imetikonBa(4am Mat Ne .ok&i/a D6?o Vosak7 mine&a(no 6(je7

@emijska 4aštita o5 s6n)a

> /eoma .&o4i&an ! t&ans.a&entan ne .ok&i/a> .o(6.&o4i&an ! .o(6t&ans.a&entan > s(a9o .ok&i/a> jak .o(6ne.&o4i&an ! 6m&eno .ok&i/a > ne.&o4i&an ! .ot.6no .ok&i/a

'ostojanost+/&(o k&atko ! 2 sata6me&eno ! $ sata56?o ! 8 sati3

u se nanosi prevlačenjem preparata preko površine usana ili pomoću četki#e kojaomogućava pre#izno nanošenje. 4ri tome, značajno je nanositi ravnomerno i obezbediti

ujednačenu prevlaku preko #ele površine. Tako&e boju rua treba uskladiti sa bojomkompletne šminke, boja rua treba da bude ista ili slikčna sa bojom rumenila.4osebnu panju za%teva $ino obeleavanje ivi#a usana. Konture usana izvlačiti krejonom ililajnerom, a zavisno od načina izvlačenja, mogu se vizuelno vrlo uspešno korigovatinepravilnosti kontura i kamu$lirati de$ormiteti usana. Tako&e stvaraju grani#u i sprečavajurazlivanje rua, a trebaju biti za nijansu a najviše dve tamnije od boje rua.

plikacija ruža/plika#ija rua je završni korak u šminkanju. 0rlo je bitno pravilno naneti ru jer će

u suprotnom osoba izgledati neuredno i musavo.

2213 P&i9o& 4a nanošenje &6,a

'a bi ru dobro prianjao na usne moemo prvo usne premazati balzamom na tajnačin ćemo i% ujedno i %idratisati, a da bi sprečili razlivanje rua na usne, naneti malukoličinu tečnog pudera pomoću sun&era blagim tapkanjem.

4omoću krejona is#rtati prirodne konture usana. Krejon predstavlja grani#u do kojese nanosi ru i ujedno sprečava njegovo razlivanje u nabore oko usana. 1s#rtavanje kontura

$;



usana je sloen zadatak koji je neop%odno uvebavati radi postizanja pre#iznosti. adilakšeg uvebavanja po obodu usana krejonom is#rtati male tački#e a zatim i% spojiti. Trebavoditi računa da tečke ne budu prevelike.

2223Is)&ta/anje kont6&a 6sana k&ejonom

4omoću četki#e nanositi ujednačen sloj rua i to od spoljnjeg ugla usana kasredišnjem delu. 4ritom su usne opuštene i blago otvorene.

22"3 A.(ika)ija &6,a 4a 6sne

'a bi uklonili višak rua sa usana neno se prisloni papirna marami#a na usne.Treba biti paljiv kako ne bi razmazali ru ili uklonili više nego što je potrebno. <a postizanje mat e$ekta na usne naneti malu količinu pudera u pra%u. <a postizanje sjaja i

e$ekta puniji% usana preko rua aplikovati transparentni sjaj. 22$3 Uk(anjanje /iška &6,a sa 6sana

S(ikaS(ika 9&o 22- Usne s6 5e'inisane7 .6nije i istakn6te

4osle svake aplika#ije neop%odno je četki#u za nanošenje rua oprati sredstvom za

čišćenje i isprati alko%olom.

Korekcija usana2vaki nepravilni oblik usana ili de$ormitet moe se kamu$lirati uz pomoć rua,

lajnera i krejona i pribliiti idealnom obliku usana.-sne pravilni% propor#ija kada su zatvorene i u opuštenom stanju postavljene su

izme&u unutrašnji% ivi#a dui#a oka. -sne koje nemaju tu razdaljinu smatraju se malim. 0ale usne mogu se prividno povećati korišćenjem lajnera na taj način što se is#rta

granična linija po spoljnoj ivi#i usana i zatim površinu usana ispuni ruem jakog mat pigmenta.

2203 Ko&ek)ija ma(i@ 6sana

-jednačeno tanke usne ili kada je tanka samo gornja ili samo donja usna mogu seoptički podebljati is#rtavanjem linije van usana u delu koji se koriguje. /plika#ijomsvetlijeg rua sa perl supstan#ama visokog sjaja usne će vizuelno delovati veće. Mat bojerua vizuelno čine usne još manjim i zato se ne koriste kod dekora#ije tanki% usana.

$1



223 Ko&ek)ija tanki@ 6sana

#e&ele usne se koriguju tako što se is#rtavaju krejonom sa unutrašnje strane linije usana, ada bi prekrili prirodnu ivi#u usana neop%odno je pre aplika#ije krejona i rua naneti puder.u mora biti tamne boje i mat.

2283 Ko&ek)ija 5e9e(i@ 6sana

"dgovarajućom te%nikom aplika#ije moguće je optički korigovati i drugenesavršenosti usana3 usne na kojima nedostaje deo, usne sr#astog oblika, usne povijene nadole itd. 2lika DC ; A red

22:3 Ko&ek)ija 6sana ne.&a/i(no? o9(ika

+e tako retko osobe imaju nepravilno pigmentisane usne. To je čest problem kod

stariji% osoba. -sne prvo prekriti puderom, zatim i% is#rtati i naneti tamniji mat ru. +ausnu na kojoj je tamnija podloga naneti ru za nijansu snetliji.

2";3 Ko&ek)ija ne.&a/i(no .i?mentisani@ 6sana

Karakteristike preparata za starije oso&euevi za usne, pored ostalog, izazivaju e$ekat sveine na bledom i umornom li#u a

za aplika#iju je potrebna minimalna veština i pre#iznost. To su osnovni razlozi što ruevi zausne predstavljaju osnovne elemente dekoratine kozmetike kod stariji% osoba.

+ajčešći problemi koji se javljaju pri aplika#iji rueva kod ove popula#ione grupesu razlivanje rueva u useke bora koje se javljaju na rubovima linije usana. 4roblem sesmanjuje ako se pre nanošenja rua, na usne nanese tečni puder, zatim korišćenjem lajnera iizbegavanjem kremasti% rueva, odnosno rueva izra&eni% u obliku kremova. Guste balzame ne treba koristiti kao sredstva za vlaenje usana ispod rua, jer to podstičeizlivanje rua.

oja rua utiče i na boju zuba. e#imo, ako zubi imaju ućkastu nijansu, nipošto nekoristiti roze karmine jer će oni to još više naglasiti. <ubi deluju najviše belo uz toplo#rvene ili vrlo tamne karmine.

Karakteristike dekorativnih preparata za usne za oso&e sa aknoznom kožom"snovna odlika $ormula#ije ovi% preparata je reduk#ija voskova i ulja, na najmanju

moguću meru. Time se izbegava komedogeni e$ekat ovi% supstan#i. To praktično znači daosobe koje imaju problema sa aknama treba da izbegavaju sjajila za usne i kremove, a dakoriste krejone i lajnere.

$2



4rparati sa visokim sadrajem masni% sastojaka prepoznatljivi su po visokom sjaju, daju$ini meki kremasti osećaj pri nanošenju, a nakon stajanja se diskretno razlivaju jer semešaju sa sebumom koji se luči na površini koe.

minka i staj(in?

MODA I LEP I%GLED

Pojam mo5e&no? i (e.o?

Kada govorimo o stajlingu gotovo uvek ljudi pomisle na modu i modne trendove

u odevanju. Me&utim, moderno podrazumeva nešto što je savremeno, predvi&eno zasadašnjost. Moda se stalno smenjuje, a odnosi se na sve što okruuje čoveka i nameće mu

način ivota a ne samo na moderan način odevanja.

Šminka je činila# ukupnog izgleda čoveka i način šminkanja se razvija uporedo sa

promenama mode linije kostima i $rizure jednog vremena. +a način šminkanja utiče i

značenje koji joj se prepisuje. - srednjem veku šminku su koristile samo ene sumnjivog

morala dok nakon prvog svetskog rata, razvojem $ilmske industrije i pojavom $ilmski%

zvezdi, šminka posaje opšte društveno pri%vaćena. - tom preiodu dolazi do razvoja

kozmetičke industrije što dovodi do unapre&enja šminke i dekorativne kozmetike a

samim tim i do pojave različiti% modni% trendova u šminkanju. - početku ene šminkom

pokušavaju da dočaraju izgled devojči#e, da bi u LL veku šminka i dekora#ija bili u

$unk#iji isti#anja senzualnosti, a simboli te vrste dekora#ije ostaće Merlin Monro, riit

ardo, *lizabet Tejlor idr.

slika

Moda i lepo su pojmovi koji se često vezuju, jer se veruje da će se praćenjem

modne promene osoba izgledati lepo. To zavisi od prikladnosti i uskla&enosti ličnosti,

kako $izičke, tako i psi%ičke, sa onim što je moderno. Moda je nekad nedostupna,

odre&enom tipu oblika li#a, gra&i i emo#ijonalnom stavu osobe koji tako&e mora da se

$"



uskladi sa spoljašnjim izgledom. - suprotnom bi dobili neuskla&enost, a samim tim i

prepreku u estetskom smislu.

'anas nema samo jednog modnog diktata, već se to širi na više s$era kao što su(

ozbiljna elegan#ija, garderoba za poslovnu enu, romantična moda, retro stilovi, sa$ari,

sportski stil... 2toga dolazimo do zaključka da je danas mnogo lakše naći sebe me&u ovim

istovremeno modernim prav#ima, bez stalnog jurenja za modnim %irovima. Modno

stvaralaštvo je upućeno danas na širu popula#iju a šminka postaje obeleje ličnog ukusa i

pojimanja lepog. 4rilago&ava se mor$ologiji li#a, ivotnom stilu i ukusu, pri čemu se ne

zanemaruje uti#aj drugi% ljudi, televizije i modni% trendova.

$ilj šminkanja je, u bilo kojoj prilici, izgraditi lični stajling klijenta uvažavajui

njegove želje i estetske norme.

4ostupak šminkanja tj. redosled nanošenja preparata je isti pri izradi šminke za bilo koju prilku. azlika izme&u dnevne, večernje i šminke za bilo koju drugu priliku je u odabiru vrste preparata, boje i inteziteta. 4ri čemu se vodi računa da se šminkom istakne lepota, umanjenedosta#i, ulije samopouzdanje i upotpuni opšti utisak koji će osoba ostaviti na posmatrače.

Šminka za dan

2unčeva 5dnevna6 svetlost ističe i najmanje nedostatke i greške koje se naprave tokomšminkanja. <bog toga treba biti veoma oprezan prilikom odabira preparata, naročito boja podlogai pudera. -potreba šminke za korigovanje se ne preporučuje za dnevnu šminku jer pri svetlosti

dana razlike u nijansama lako se zapaaju pa se dobija utisak neestetski% mrlja.

S(ika šminke 4a 5an

Šminka namenjena za dan treba da bude manjeg inteziteta i u skladu sa dnevnimaktivnostima. -koliko je šminka namenjena za školu ili neke svakodnevne aktivnosti, kao što susport ili kupovina, dovoljno je aplikovati puder u pra%u ili toniranu kremu, maskaru i malorumenila a usne se mogu istaći transparentnim sjajem.

4oslovne ene mogu koristiti i senke za oči kao i intezivnije boje rueva. oja senki za

oči i krejona treba da budu pastelne i slabijeg inteziteta.

2lika mlade poslovne ene

"sobe koje po svojoj pro$esiji dolaze u kontakt sa ljudima, radni#i u par$imerijama,šminkeri, $rizeri, kozmetičkite%ničari obavezni su da budu skladno našminkani, lepo počešljani iodeveni jer će od toga u mnogome zavisiti nji%ova uspešnost prilikom obavljanja posla.

$$



2lika šminke osobe u uni$ormi

'anas je moderan prirodan i zdrav izgled pa se koristi prozirna šminka zlatni%, be iruičasti% tonova. Eagodi#e se ističu rumenilom ruičasti% nijansi koje unosi vedrinu u lik.

2lika dnevne šminke sa zlatnim tonovima

Ve*e&nja šminka

0ečernje svetlo ne ističe nedostatke kao dnevna svetlost, zbog toga se prilikom šminkanjaza večernje izlaske mogu koristiti intezivne boje, veštačke trepavi#e, ajlajneri kao i korektivnašminka.

Šminka mora biti u skladu sa garderobom, nakitom i treba da doprinosi #elokupnomutisku o osobi. +a primer, ukoliko osoba ima koralne min&uše na usne nanosi se ru boje korala izlatno ) uta šminka na kapke. -koliko nosi tašnu ili dodatak za kosu #rvene boje, ru za usne,

rumenilo i lak za nokte se moraju uskladiti sa doda#ima garderobe. +aravno šminka prati stilodevanja osobe i u skladu je sa prilikom za koju je namenjena.

*lika ve!ernje toalete za pozorište ili koktel

-koliko je večernja %aljina veoma sjajna sa šljoki#ama i štrasom, naravno da šminkatreba da bude jača. - tom slučaju moemo na kapke staviti sede$astu senku ili šljoki#e ali bez preterivanja. 2uviše skromna šminka načiniće li#e beivotnim. -potrebom jake i preteranešminke osoba će izgledati kao novogodišnja jelka.

-koliko se radi o mladoj osobi koja se sprema za izlazak u diskoteku, šminka joj moe

omogućiti da na kreativan način izrazi sebe, pa se zato mogu koristiti različiti dekorativnielementi kao što su štras, #irkoni, nalepni#e, izrada tetovae kanom ili da se za šminkanje koriste$luros#entne senke ili lakovi za nokte koji svetle u mraku. 4ritom treba voditi računa da se ne pretera jer vrlo lako takva šminka moe preći u kič i prelepu Jvilu pretvoriti u runu Jvešti#u.

2lika mlade osobe koja izlazi u diskoteku dobar primer oš primer

minka 4a /en*anje

0enčanje je poseban dan u ivotu svake ene. 2vka eli da izgleda i da se oseti kao pri#eza i da svojom lepotom zaseni sve prisutne. <bog toga šminka za ovu priliku mora biti besprekorna i uskladu sa eljama mlade.

$-



+ajčešće izbor venčani#e je %aljina u beloj boji često praćena belim velom ili drugimdoda#ima za kosu tako&e u beloj boji. Kako bela %aljina nezavisno od modela čini osobunenom, lepršavom, ističući mladost i čednost tako i šminka mora doprineti sve ukupnom utisku.<a ovakvu priliku preterana, komplikovana i agresivna šminka nije preporučljiva.

2lika +ajčešće se prilikom izrade ove vrste šminke ak#enat stavlja na oči. oja čivu se naglašava pomoću senki koje će biti kontrastni% boja od boje očiju mlade. 1sti#anje i korek#ija konturaočiju vrši se vodootpornim krejonom ili ajlajnerom. <a dekorisanje trepavi#a koristi se isključivovodootporna maskara koja će zaštititi šminku od razmazivanja u naletu emo#ija. u i rumenilamoraju biti me&usobnom skladu a najčešće se koriste ruičaste nijanse.

&til šminkanja mora odgovarati kompletnom stajlingu mlade tj. mora upotpuniti stil koji namee venčanica i pratei detalji kao što su šešir, veo, min"uše, ogrlicai td.

2""3 šminka 4a /en*anje ! 9itan je 6tisak @a&monije

minka i godine

4rilikom šminkanja šminker treba da uzme u obzir ne samo priliku za kojuse model šminka, kakva su njegova očekivanja, garderobu koju će imati, njegovoblik li#a već i godine klijenta.

Mlade osobe u predadoles#entnom i ranom adoles#entnom periodu vole dase šminkaju. Šminker treba da im preporuči diskretnu šminku koja će se što manje

primećivati. 4reporučuje se upotreba rumenila koja su svetlo prebojena a aplikujuse na gornji deo obraza. <a usne upotrebiti transparentne rueve. "brve začešljati inaneti malo maskare. 0eoma vano za mlade osobe je da steknu pravilne navike daredovno uklanjaju šminku i neguju svoju kou.

2"$3 šminka t&e9a 5a 965e .&ime&na ?o5inama

+akon dvadesete godine šminku treba pojačati u #ilju isti#anja lepote ikarakteristika ličnosti. 0ano je da se šminka uskladi sa tipom koe i oblikom li#a.Moda treba da slui samo kao inspira#ija, a ne kao obaveza koju treba slepoizvšavati.

- zrelom dobu koa više nije mlada, pa šminka treba da bude laka, skoro prirodna. 2vako preterivanje čini osobu smešnom. Trebaizbegavati suviše tamne podloge jer daju grub izgled. 4reporučljivo je da šminka ima laku ruičastu nijansukako bi li#e imalo ivosti. Kod osoba u zrelijem ivotnom dobu treba izbegavati

$0



primenu ajlajnera, jer je koa na kap#ima suva i naborana pa linija obrisa neće bitilepa. 1z isti% razloga nepoeljni su suviše tamni i sede$asti ruevi za usne.

slika

Documents

uvod, dekorativna i korektivna kozmetika 1.doc