Dr Lj. KOTUROVIC i D. JERICEVIC KOREKTIVNA GIMNASTIKA Za izdavaa Slavica Kovaevi Urednik Miroslava Jaimovi Struna redakcija Dr Ljubi.a Milievi Naslovna strana Milo Majstorovi Ilustracije Pavle Bua Tira: 1.000 Izdava: IGP "MiS SPORT", Beograd, Tel. 011 444-11-55 tampa: "GRAFIPROF', Beograd Dr LJUBIA KOTUROVIC DESANKA JERICEVIC KOREKTIVNA GIMNASTIKA II izdanje 1996 S A D R A J: Strana PREDGOVOR _ 5 UVOD __6 Osnovno sredstvo 7 Pomona sredstva 11 Primena fizikih vebi u cilju profilakse i leenja 12 Metodi primene vebi u svrhu korekcije ili leenja 20 Indikacije i kontraindikacije za primenu vebi 22 Mogunosti i oblici primene korektivnog rada 23 DRANJE TELA I ODSTUPANJA OD NORMALNOG STAVA 27 O dranju tela 27 Ocenjivanje dranja tela 29 Odstupanja od normalnog stava 32 Oblici poremeaja, lokalizacije i njihova korekcija 34 a)Kimeni stub Lordoza 38 Kifoza _________ _ _53 Ravna lea 77 Skolioza 82 b)Grudni ko Ispupene grudi 110 Izdubljene grudi 115 Ravne grudi 120 c)Donji ekstremiteti X noge 123 O noge __ 127 Ravno stopalo 130 Rasplinuto stopalo 151 POGOVOR ____ _ _ __ 157 LITERATURA ____________ 158 PREDGOVOR Zahvaljujuinovomizdavaupojavljujesedanasriovaedicijaovog,jo uvek, aktuelnog prirunika. Razlog za to je postojanje istih potreba za njegovu pojavukaoiuvremeprethodnogizdanja.Naime,jouveknemaireg strunogradanaspreavanjuikorekcijiporemeajaudranjutela,kakou kolskimambulantama,kolama,takoniuveinipoliklinikihustanova javne zdravstvene slube. Naajeeljadaovaknjigaidaljebudeneophodnipri-runiksvakom pedagogufizikekuhurekojisesaovompro-blematikomsusreeusvom svakodnevnom profesionalnom radu. Tu se podrazumeva rad u predkolskim ustanovama,osnovnimisrednjimkolama,kaoinaprvimgodinamafa- kuhetskihstudija,jersutoinstitucijeukojimasesprovodeorganizovane fizike aktivnosti. No,sobziromnadananjeopteimaterijalneusloveiuizdavatvu, moramonapomenutidanijemoglodoidoizmenanasamomtekstu. Meutim,ostajenammogunostdauokviruovogpredgovoraukaemo itaocimananekeznaajnemomente.Naime,postojenekanovasaznanjau odnosu na klasifikaciju, dijagnostiku i prognozu pojedinih poremeaja kao to su lordoza, kifoza, skohoza, ravna sto- pala i dr. No, s obzirom na to da ovaj prirunik ima prven- stveno praktini znaaj za kolsku praksu, tj. da se radi orunkcionalnimstadijumimapomenutihporemeajaudranjutela,uijoj prevencijiikorekcijiosnovnuuloguimajupe-dagozifizikekuhure, smatramo da struni kvahtet nee biti umanjen. Usvakomsluaju,smatrahsmozapotrebnodaitaoci-maistrunoj javnosti ovo predoimo i tako ublaimo even- tualne kritike. Verujemo ipak da e ovo biti doprinos napo- rlma da se ne zapusti rad na prevenciji i korekciji posturalnih poremeaja kolske dece i omladine uopte, sve dok se ne stvore uslovi za organizovan struni rad u ovoj oblasti. Beograd, 19. 02. 1993. god.Autori \ U V O D Kineziterapiijaje,jednaodveomavanihkarikauprocesupotpunog fun'kcionalnogosposobljavanjaosoba,nakonpovreda,oboljenjailinekog drugogstanjakojejedovelodoporemeajanormalneravnoteepojedinih funkdija u organizmu. Jedanodnjenihvidovakojisenajeekoristiuciljuotklanjanja poremeaja u dranju tela naziva se koreiktivna gim- nastiika. Ona predstavlja jednu od osnovnih metoda koja se pri- menjuje u cilju prevencije i korekcije. Poto 'se u korektlivnoj gimnasticii koristi isto sredstvo kao i u fiizikom vaspitanju,tj.pokreit,fizikaveba,odnosnogim-nastilca,sasvimje razumljivoto sunastavnicifizikog vaspita-njaumloigunosti da seovoim problemartiikom barve. Noviim zakon- s'kim pix>pi'Siima predviena je i nova oblastradaprofesorafizi-kogvaspitanjauoblilkutziv.speoijalnena&tave fizikog vaspitanja, koija u nelkim kolama ve funkoioniie. Tako se za decu saodree-nimodistupanjimaodnormalnogdranjaorganizuijepomenuta na- stava fizaklog vaspiltanja sa jediniim oiiljem korekdije postojeeg sitanja. Upraiksise,posleselekoijenasistematskimpregledima,ujednojikoili organiziulje ova nastavia za decu iiz nekoliko okolnih ko- la, a vodi je profesor fiiiziikog vasipitanjia kome je to jedini zadatak na radnam mestu. Ovi uenioi neposeujunastavufizikogvaispiita-njausvojoimkolama,veimova nastavapredstavljaobavezu,takodanepostojiosilobaanijeodnastave fizikogvaspitanjazbogovevnsteiporemeaja.Ovaniaisifavaseodiravapo posebnoformiranimgnuipamaslinihporeimeajja,auveksevodiraunao liaboruikaraik-teiruvebi,poetnihpOloaja,odoziranjuvebi,tenataj nain eli- miniu eventualni tetni uticaji. Cilj ovenasitavefiziiikog vaisipitanja ufcoli netrebasiamolo- kalno daipiopravljaneikesJabostimiia,veonatrebadaimairikarakter kakobidelovalapreventivno.Trebadobroodabra-nimvebama,kojeese davatitokomredovnenastavefizikogvaspdtanjaukolizasvudecu, nastojati da.ise tonizira ba ona muskulatura za koju je utvreno da je &la!ba, insuficijentna. Ove vebe e dobiti jo vei znaaj, aiko se uzmu u obzir viisoki pro-centipojedinihodstupanjaodnormalnogstava,tj.loihdranjatela, odnosno posturalnih poremeaja. Etobroorganizovanimfizikimaktivnostimaukolskomdo-bu, smanjiesebrojonihosobakojezbogposturalnihporeme-ajailitelesnih deformacijabivajuosloboenevojneobaveze.Todobijaposebnuvanostako seposmatrasaaspektaosnovnihprincipaoptenarodneodbrane,zbog njenog velikog drutve- nog i politiikog znaaja za zajednicu u celini. SlabcKst pojedinih miiniih grupa ili muskulatUTe u celini kod nenih, asteninih osoba moe daizazovepojavurazliiitih poremeajanakimenom stubu,gnidnomkou,gomjimilido-njiimekstremitetiima,aposebnona stopalu. To dovodi do otea- vanja normalmh, svakodnevnih fun'kcija, kao to sukretanje,raditd.,topovlaizasobomnedovoljnuaktivnostitavog organiz- ma. To se sa svoje strane odraava na dalji razvoj pomenutih slabosti, napojavuslabijelishranetkiva,degenerativnihstanja,atrofijeirazMdtih telesnihdeformaoijakojesemoguukolikosenitaneudninanjihovom spreavanju raizviti ak do traj- nih invaliditeta. Naistavpife fizikog vaspitanja, pored ostalih faktora, moe svojim i^om. mnogo udnitS na jaanju deijeg organizma u ce- lini, te samm tiijr dopriineti smanjenjupiiocenta.posturalnihno'-remeaijautioglednoittt-fpeitjodT^. Svaikakodiasenetrefe^^zadirati^-monaovom,veitretepmifofekiim i-sipoiitSkto^tl^pinzei^^ i oen- trima za rekreaoiju graana otvarati odeljenja za korektivhugLmn^stdiku,trebazainteresovatikolskeisportskelekiareza upoznavainlje ove oMastd, te safltnim tdm zadiobitti njhovu pomo i podrku u orga- ndzovanom kompleiksnom reavanju ovih problema. Shvativi ovo, jasno je da fiziko vebanje, sprovedeno na odgovarajud nain,uzsvepreduzetemerepredostronosti,moebitijednaod najefikasnijihinaj'koriisniijihmeraupopravljanjuovakvihstanja.Dalkle, fiziku vebu treba shvatiti kao osnovno sredstvo kineziterapije, te samim tim i korektivne ^imnastiike kao njenog saistavnog dela. No,poredovogosnovnogsredstva,netreibazanemaritinidruga sredstvakojaureavanjuoveproblematikemogubitiodkoristi.Tosu takozvaniprirodniivetaklifizdkalniagensi,kaotosu:sunce,voda, vazduh,zatimvetakasvetlost,elektrinastrujauraznimsvojimoblicima itd.Svionidoprinoseusipeni-jojborbdprotivdeformitetaiilibilokojih dooiigih odstupanja od normalnog stanja. Osnovna sredstva Izvoenjepokretanijejednostavnavevrlosloenaradnjaukojoj uestvujeitavnizsistemaiorgana,aprvenstvenotako-zvaniaparatza kretanje i nervni sistem, na emu se treba po- sebno zadrati. Usastavaparatazakretanjeulazemiid,kostiizglobovisasvojim vezama.Miiipredstavljajuaktivnideoaparatazakretanje,dokostali pomenuti delovi ine njegov pasivni deo. U ovejemorganizmusenalazeglatkiiniii,kojisusmeteniu vmutranjostiorganizmaifunkcioniubezuticajaovejevoljeiskeletni miii,ijajegraapoprenoHprugasta,kojisvojinikontrakoijamavre odgovarajue kretnje pod uticajem oveje volje. Ireba jo imati na umu da se premafuaikcijiuorganizmurazlikfujumiiiipokreta,kojisuvisoko spK^sobnizakontrakcijeidekontrakcije,ali'sumaleikratkotrajnesnage,i tonini miiii iji je zadatak da odravaju poioaj tela, te su njihove kon'trak- cijedugeisnane.Zaizvoenjebllojednih,biiodrugihkontrak-cija, neophodna je energija. Meutim, priUkom aktifvnog angao- vanja ovih miia trebauvekvoditiraunaofaktoruzamora,kojijeredovnipratilacsvih aktivnosti, a iji uzroci niisu jo u potpuno.s^ti pixxieni. Kao ne manje vane delove aparata za kretanje treba pome- nuti kosti i zglobove.Doksukosd,sjednestrane,oslonacoi^a-nizma,onesu,sdruge strane,polugekoje,pokretanemiinimkootrakciijamavreodgovarajue kretnje, a zglobovi mesta koja ovo omoguavaju. Nisusvizglobovipodjednakopokretninitisvidozvoljavaju'izvoenje svihvrstapokreta,noipaksmatramodatrebaovde'navestipokretekojise najee susreou, ne uputajui se u nji- hovu analizu (Sl. 15). l>regib!uile(flexlo) opruanje (extenslo) Prlmlcaiije(adductlo) odmlcanje (abductlo) Okretanje(rotatlo): spoIjaSnje; unutranje Izvrtanje (supinatio) neutralni poloaj uvrtanje (pronatio) Dakle,dabisesviovipokreLi mogliivriti potrebnajekoordi-nacija funkdje centralnog nerv- nog sistema i aparataza kretanjekaoceline.Uoilju izvoenjapo-kretamorajuse angaovatinesamoonimiiikoji neposrednouestvujuilipotpomau izvoe-njupokreta,miii protagonisti,odnosnosinergisti,vei onikojifikisirajuodgovarajuedeiove te-la,miiifiksatori.Istovremeno dolaziidopromenaustatusumiia ijajefunkcijaupravosu-protna,a koji se nazivaju antago- niistima (Slika br. 6). Kruenje (circumductio) a)Koncentrinukodkojese miinipripojipriblia-vaju savladavajui dejstvo neike sile. Primer ova'kve kontrakcije bilo bi opruanje u zglobukolenausedeempoloajuna stolici, pri emu dolazi do pribliavanja pri-pojaetvoroglavogmiiabuta (Slika br. 'l) Svepomenutegrupemiia obavljajusvojezadatkezahvalju-jui miinojkontrakciji,priko-jojse menja napetost i duina niiia. Prema timkvalitetimaseimiine kontrakcije dele na; b)Ekscentrinu-kodko-jese miinipripojiudaljavaju,jersemii suprostav'ljadejistvunekesile usmeravajuinjenuti-caj.Primer akvakvekoaitrakcijebilobisavijanje opruenenogeuzglobukolenau sedeem poloa- ju, pri emu se pripoji etvorogla-vogmiliabuta udaljavaju,uspo-ravajuddejstvosile gravitacije (Slika br. 8). c) Statiku kod koje se udaljenost miinihiprifpojanemenja.Primer oviakvekontrak-cijejekadasepri opruenom kolenu zategne etvoroglavi mid buta bez pomeranja potkolenice, toeseogledatiupovlaenjuaSice prema gore (slika br. 9). Premastepenuueapojedinihdelovacentralnognervnogsistemau izvoenju odreeniii poikreta razlikuju se: voljniipo'kretiuijimformiranjimauestvujunajviinervnicentri. Preko oseajnih (senzitivnih) nervnih vlakana ovi centri dobijaju nadraaje sa periferije,pasenaosnovuiijihdopunjujunalozimuskulaturi,kojatrebada izvede pokret. automatsifci pokreti u ijem izvoenju po pravilu svest ne uestvuje, madasenjenaintervendijapojavljujeuonimslua-jevimakadaje automatizamporemeen.Ovipokretdmogudapotauizniihcentara,kada su duim izvoenjem uvebani, auto- matizovani. refleksni(pokreti,uksjimaneuestvujekoravelikogmozga,ile prematomenisvest,pazatooniinemajuveuuloguiznaajzaprimenu korektivne gimnastike. Pomona sredstva Ne uimanjujui ni na koji nain znaaj prdrodnih, a naro- ito vetakih fizikalnih agenasa, oni e ovde biti opiisani samo sa aspekta njihovog udela za touspenijuprimenuvebiuciljumaksimalnomoguegfunkcionalnog osposobljavanja. Odprirodiniiifizikalnihagena'sanajiruprimenuimavoda.Naime, voda se korfsti kao veoma pogodna sredina u kojoj se, zabvaljujuoi prividnom gubitkutelesneteine,mogupojedinipo-kretidalekolakeizvoditi.Osim ovoga,gu'stinavode,pritisakipotisaikizlis'kujuodreeninaportesetako dobija i eljeni otpor koji nije preteran i koji se moe slobodno prfmenjiivati. PoznatojedaseplivanjeveomamnogokoristizakoTekcijupojedirah telesnihdeformacija,anaTOitoonihnaMomenomstubuigrudnomkou. Naravno da voda, primenjena u ove s.vr- he. mora biti odreene temperature, jer ne bi smela da izaziva grenje miia, to bi se dogodilo ako bi bila suvlie hladna. Sunce,anaroitovazduh,uovomsluiajuimajudalekoma-nju primenuodvode,iakosupoznatiuticajivazduhanapovea-njeotpomosti organizma,posebnokadasepnimenjujutakozvanevazdunekuipke.Iztog razlogapreporuujemoprimenuvebnavazduhu,kadgodtovremenske priMkedozvoljavaju,aliusva-komsluajutoovdenemapresudniznaaj. Sunoane zrake koris- titi takoe 'kad god je to mogue, jer su poznaiti povoljni uticajinjegovogsipektra.anaroitoultravioletnihznaka.Ovizraoisu nevidljiviizaovejeoko,alisuodogromnogzna'ajazanormal-nipmmet viitaTnina D, koji je necnphodan dejem organizmu. Pored ovog uticaja, sunce svojim infracrvenim delom spektira deluje na zagrevanje izloenih delova tela, totakoepredstavJjakarisniuinak,jeresetakosmanjitigrevitost (spasticitet). Od vetakih fiizikal-nih agCTasa mogu biti od koristi svi vetaki izvori svetlosneenergije(SoIux,kvarclampeidr.).kojipostajuposebnovaniu vreme kada se zbog klimatskih uslova vie ne mogu koristiti priTOdni agensi. Nadrugomestosvakakodolazielektrinastrujasasvojiimiroikim mogunostima,MIodaseraioniskofrekventnimilivi-sdkofre'kventniim strujama. Prve se, izmeu ostailog, koriste i za elektroforezu pojedinih lekova, a druge za izaiziivanje toplotnog efekta u duihini tkiva. N'ajizad,netrebaodbacitiniprimenutoplogblatailipara-fina,koji, apliikovaninapredeoukomejepokretljivostsmanje-na,moguvrlokorisno posluitii kao priprema za vebe, jer tako- e otklanjaju postojeu grevitost i bolove. Primena fizikih vebi u cilju preventive i leenja Dabisei'ebamoglaprimenitikaopreventivnoodnosnotorapeutsko sredstvo,neophodnojevoditiraunaomnogiimfak-torimaodkojihsu najvaniji:karaktervebi,poetnipoloaj,oce-njivanjemiinesnage, doziranjeitd.TeknaosnovT.isvegatogaisvestranogupoznavanjaanalize poremeaja moe se napraviti odgovarajui program rada. KARAKTER VEZBI Po karakteru vebe mogu biti: pasivme, potpomognute, aktiv- ne, protiv otpora i vebe disanja. Pasivinevebepiliimenjujusekadaosobanijeustanjudaizvede traeni,pokretsnagomsvojesopstvenemuskulature.Po-moounjihtreba pokuati obnavljanje izbiusainih putanja kojima se prenose impiulsi ipoitrebni zaizvoenjepokreta.Poredtogatrebaovimvebamaodiravaticirkulaciijiu krviipokretljiivostzglobovauoteeiiimdelovima.Pnipaisivnimvebama treba zaihtevaiti potpu- nu koncenitraciju priiliikom izvoeoja pokreta, tako da setaj,pasiv-.nipoikretdoivljavakaosvoj,jeresamoondiaimatisvoju svrhu. Potpomognu'tevebeiprimenjujuseusluajevima.kadajemiina snaga sauvana ali ne toliko da se bez tue pomoi moe izvriti paferet. To se najvieoseakadapovreeni deodola'Ziiupoloajukomesilazemljinetee ima najvei efekat. Zadatak je ili da se potpomogne izvoenje pofcreta, ili da se ot- klone negativni uticaji, sile zemljine tee, otpora podloge itd., ta- ko da se koristei zdrave delove tela delimino uestvuje u i2Vo-enju pokreta, to ve predstaVlja izvestan stepen vie u odnosu na pasivan pokret. Aktivne vebe izvodc se snagom odgovarajue muskula- ture bez iije pomoi,alisenesmetolerisatizamah,jer-jeutomsluajusamopoetak pokreta aktiivan, dok se oistali deo kretnje izvodi zahvaljujui sili inercije, to uterapiijkomsmislunijekorisno.Ovevebesadi-eusebiielemente emocionalnosti, zahvaljujui irokom izboru, tako da to u veoj meri aktiviira osobuuceliniidoprinosibremozdravljenju.Neobinojevaanizbor poetnogpoloajakakobiseiskljuoilisvifaktorikojibiimoglidautiiuna oteavanje izvoenja pokreta, odnosno koji bi predstavljali dodatni otpor. Vcbeprotivotporaprimenjujusetekkadajepret-hodnom primenomodgovarajuihaktivnostidolodopotpu-nogoporavljanja muskiilaturc. Njihov cilj je to bre vraanje muskulatureustanjeukomejebilaprebolestiodnosnopovre-cle. Ove vebe treba da doprinesu angaovanju to veeg broja motornih jedinica u miiu. Otpor se moe davati manuelno ili pomou razliitih rekvizita, kao napriimer:dakiisapeskom,medicinke,tegoviisL,apremausloviima mogu se primenitl i specijalni aparati. Vebedisanjafunkoijadiisanjaserazvijatokomivota,naporedosa razvitkomsvihostalihsistemaoveijegorganizma.Meu'tim,razliiti negativni uticaji mogu se nepovoljno odraziti na razvitak ove, neospomo veoma vanefunkciije.Iztihrazlogapotrebnojevoditiposebnubriguostanju disajnogsistemaikodnormalnogorganizma,anaroitoakopostojeizvesne defor- macije grudnog koa, odniosno kimenog stuba, koje se mogu iiegativno odraziti na disajnu funkciju. Zato u ovoj svetlosti sagle- dane vebe, kojima se moesuprostaviftipomenutimnegativniimuticajem,vebedisanjadobijaju poseban znaaj. Ove vebe utiunarazvitak vitalnog kapaciteta,na aeraci-jukrvaitd., ali mogu i lokalno vrlo povoljno uticati na poiprav- Ijanje izvesnih deformacija koje se lokaliizuju u predelu grud- nog koa, odnosno grudnog dela bimenog stuba. Sve ove vebe treba izvoditi umerenim ritmom, jer su to u stvari disajni pokreti, te ih treba to vie pribliiti normalnoj Irokvenciji disanja. POCETNIPOLOAJdasenebitunkcionalnostanjepogor-avalo priimenjenim vebaraa, veoma je vano dobro odabrati po- etni poloaj, to e zavisitiodmorfolokihosobinasameosobe,njenogoptegstanja,ciljakoji treba postii, itd. Poznatojedapostojiviepoetn/ihpoloaja.Poredizvede-nihi dopuns'kihpoetnihpoloaja,postojeosnovnipoetnipolo-ajikojihima est. To su: Leeipoetnipoloaj(SI.10a,lUb,10c)Razlikujemotrivarijante ovog ipoloaja: lOc Ovojenajsigurnijipoloajjeriziskujeminimalnuenergct-sku potronju,tesenajeedajeodsamogpoetka.Uvoktrebazahtevatidase delovi tela odravaju ti listom poloaju kao i u stojeem stavu. Poloajnaleimasekoristikoddeformacijagrudnogkoa,sputenih ti^bunih organa, iitd. Poloajnati'buhukodkifoze(pogrbljenostd)ugrudnomdelu kimenogstubailikodskolioze(iskrivljenjekiomenogstu-baufrontalnoj ravni). PoloajnabokukodnekihoteenjafunkcdjezglobovakuJcaili kolena i kod nekih faza u leenju skdlioze. Sedei poetni poloaj (SI. 11) Kaoklaisiatnsedeoi poloajuzima setakoizvaniturskised,kodkogaje glavnioslonacispup-enjesedalne kostiaspdljnaivi-castopala isporedni. OvajpK)Ioajnemoeseda-vati ako postoje ankiloze zglobo- va kuka ili kolena. Kleeipoetnipoloaj(SI.12)Oslonacsenalazinakvrgi golenjanekostiigomjoj,dorzalnojstranistopalaip-rstijusamalo razmaknutimkolenima,paralelnimpotikolenicamakojesanatkolenicama zaklapaju ugao od 90''. Ovdejeismanjenenergetski utroak,staMIniostjevea,alije disanje neto tee. Koristii se kod vebi zapoboljanjepokretljdvo-sti ki'menogstubabezsudelova-nja ikarlice, kod nekih vebi ot- pora, a ne daje se ako postoje oboljenja kolena lili neka druga patoloJka stanja. Stojeipoetnipoloaj(Sl.13)Stopalasuparalelna,nez-natno razmatonuta,kolenaop.rueflaa,karlicausrednjeimpoloaju,t:rbloaju ne treba da- vatli ni vebe sa otporom, jer mo- emo, zbog nestabilnosti pacijen- ta, dobiifci i druge neeljene efekte. Potoovajpoloajzahtevapri-lianenergetskiutnoaik,trebaubacivati este pauze da bi se izbegao zamor. Poetnipoloajuvisu(Sl.14)Stabilanje,akesunaodgo- varajuojprefciveds.kihlestvi(ni'pstola),toomoguujepotpunivis,a to je istovremeno i glavna taka oslonca. Osoba moe biti okrenuta spravi licem ili leima, zavisno od toga ta dziskuje nje- no stanje. Dajesekodvebizaramenipojas,kodnekihdeformacijakimenog stuba, naroito u dlju istezanja (redresacije). Ne daje se kod povreda ramenog pojasa, sputenih organa trbune duplje, razniih hernija (kila) itd. Poetnipoloajuuporu(Si.15) Glavniteretnoserameoipojasimke. Optereenjesepo-veavaakose poveavaoagibte-lapremaspravi (vedske lestve). Primenajeuglavnomistakaoikod poetnog poloaja u visu. Izvedene i dopunske poetne poloaje ne treba nabrajati, jer ih praktino .ima bezbroj. Svaki nastavnik e, koristei ste- eno znanje i iskustva, moi da pronaepoetnipoloajkojimuudatomsluajunajvieodgovara.Zatotoi preputamo njemu i neemo opisivati ove brojne poloaje. Meutim, nekoliko izvedenih, odnosno dopunskih poloaja se vooma esto koristi pri davanju vebi za otklanjanje pojedinih deformacija, naroito onih koje su lokalizovane na kimenom stubu. Zatotrebaunajkiraimcrtamaoipisatietvarononipoetnipoloaj, stojeinaripstoluistojeiporedripstolaisedsaopruenimisasavijeinim nogama. etvorononipoetnipoloaj(Sl.16)Uovompoloajutclose oslanja na ake koje su tano u irini i ispod ramenog pojasa, na kiolena koja suispodbokovainagamjustranusto-inila.Kiomenistubzauzima horizointalain poloaj, a glava je u nje- jiovoni produetku. Ovajpoloajmoesekoris-titi kod svih deformacija kiome- nog stuba, kakouciljujaanjaodreenih miiinihgmiipa,takoiuoilju listezanja,rediresaoije.Ta-koeovaj poloajsluizadava-njevebiza poboljanjepokret-Ijivostikimenog stuba. Poetnipoloajstojeinarip- slolu (Sl. 17) Ovaj poloaj je iistvaTi dopunjen osnovni stojei poloaj, samo oslonacnijenace-liinstopalima,ve samo na nji- liovim prednjim delovima. Osirn toga, akama se hvata za preku 11onojvisinikojuvebaodnosno ik'fbrmacija iziskuje. Uovompoetnompoloaju,u jodnomsluaju,premaripstoluiiioe biti okrenuio liice, a u dni- (>in, lea. PogodanjezavebeijijeIilj jaanje odreenih raiia, kao I miioa ramenogpojasa.Osimloga,moese koristiti i u veba- ma dstezanja. Poetnipoloajseelsaopru- enimnogama(Sl.19)Poloajtela jeistikaouturskomsedu,kaiO osnoviiamsedeoempoloaju,samosu nogeopruene,rukesutakoe opruenenetoizatela,apomooni oskmacjenaitavojpovriiiiaika. Kimenistubmo-radabudeiabo zabaan unazad. Veomajepogodankoddefor- macijakimenogstuba,naroitoza otklanjanje lordoze. Ovodstouglavniomvaiiza poetnlpoloajstojeiporedrip- stola, (Sl. 18) samo su u ovom sluaju stopala na tlu, blie ili da- Ije od same sprave. Drugavarijantaovogp>oloaja, poetni poloaj seei sa savijc- nim nogama(SI.20)razlikujesesamou tometosunogesavije-neu kolenama,aoslanjajusei'tavim stopalima na tlo. UV0D 19 ISPITIVANJE MIINE SNAGE Upoznavi mogud- iu)si primene vebi uciljupopravljanjapostojeihcieformacija,iicbaunajkraimcrtama objasniti i jednu od najjednostavnijih iiK'loda is'pitivanja miine snage. Sasvimjerazumljdvodasenetrebauputatiuispitlvanje-\iiiniiia ve samo onih koji su vezani za postojei defor- niitet, ili bolje reeno za loe dranje. rreba dakle utvrditi najpovoljniji poloaj za izvoenje e- Ijenog pokreta, objasnititaseeliivodeiraunaosvimosta-IIinpostojeimfaktorima, pristupiiti isipitivanju. Najeeprimenjivanoispitivanjemiinesnage,unajirojl>iaksi,je takozvano manuelno ispitivanje. Tom prilikom M' trai odgovarajui pokret, a posmatranjem ili rukom (palpa- > ijom) utvruje se snaga mdia. Ispitivanjetreba davri uvekistaosoba,radi izbegavanjaMiiijoktivnih greaka,aocenjivanjesevriocenamaod05kao1razliitim meuocenama po sledeem kriteri/jumu: Ocena0nemanikakvogpo'kreta,akseipalpacijomncosea postojanje bar minimalne kontrakcije. Ocena1ovaocenasedajekadjemogueprimetitiilipalpirati zatezanje (kontrakciju) miia. Ocona2poikretsevripoglatkojpodlozii,neodiui>l>ilivaini deo. Ocena3dobijasekadjemogueizvoenjepokretapiollv dejiStva sile zemljine tee. Ocena 4 za ovu ocenu treba da se savlada i zemljina /.i i umerena otpof. Ocena 5 moraju se izvesti pokreti protiv sile tee i \ii!', olpora koji se daje. I'oslcovakvogupoznavanjamogunostitestdraneosobelake..M' piatitifTinkdionalnioporavak,odnosnokontrolisatiisprav-1rada. Istovremenoovoispitivanjepomaedaseizvri)Mipl,sanjepremastepenu deformacija, te da se na taj nain lii-ilfgriipesakojdmaeseposebnovebatiildsepakodludti/ iiulividualno'vebanje. I n d i V i d u a I n i ,r a d je preporuljiv i nesumnjdvo koris- I iii. ali e u praksi doi u obzir samo kod izvesnih, siiptdlnih liu'.ijeva. On se inae iroko koristi u radu fizioterapeuta sa bo- IfMiu Inia, jor daje veoma dobre rezultate. Meutim, u primeni i-kiIviiih vebd preovladavae u velikoj meri grupne vebe. GrupnevebeKorisnesukadasesvipokretiizvodesnagom sopstvene muskulature i kada je mogue pravilno izvo- enje. Grupe ne treba da broje vie od 810 lanova, a obrazuju se nakon lispitivanja miine snage iostalihkvalitetasvakogpo-jedinca.Veibrojugrupinijepoeljan,jerse smanjuje mogu- nost kontrole. DOZIRANJEVEZBIDoziranjedobijaposebanznaajzbogopasnosti da osnovno terapeutsko sredstvo fizika veba postanenajveasmetnjafunkcionalnomoporavkuakosepri-menjuje nekontroMsano. Osnovni pniecipudozinainjujepirogresivno,postupno,optere-enjei na njemu poiva pnimena svih ostalih. Najpre treba u ove svrhe koristiti poetni poloaj, jer se dobrim izborom poloajamoguodreenekretnjeolaka-vatiupoetiku,odnosnooteavati kasnije, kada ne postoji opas- nost od posledica. AmplitudapokretamoeestoupoetkubitJiima-njaodonekoja moe da se ostvari, ako to olakava intenzitet vebi. Tempoizvoenjavebimorabitipravilnopodeenupoetkuvrk) lagan, a zatim bri, uporedo sa popravljanjem miia. Broj ponavljanja ordiniirane vebe etakoeu po- etku biti manji,da bi se tokom rada postepeno poveavao. Duinapolugeebitiodznaajausmisluveli-inenaporakojitreba uloiti prilikom izvoenja vebe. Vremetrajanjavebibieupoetkuradavrlokrat-ko,azatiimese progresivnopoveavatiparalelnosasvimosta-limvepomenutim elementima. Kao zajedniko za sve ove faktore bilo bi o 1 a b a v 1 j e n j e relaksaoijaizmeupK>jedinihvebi,odnosnoposlekraegkompleksa vebi, jer e tako efekat biti daleko vei. Metode primene vebi u svrhu korekcije ili leenja Nakonizvrenjasvihprethodnihradnjiiupoznavanjasasredstvima kojasekoristetrebapomenutiimetodepomoukojihsemoesveto sprovoditi u delo. Naime, poznato je da se fizika veba moe koristiti u razli- ite svirhe i jia razliite naoine: kroz gimnastike vc.be, kroz razne elementarne, sportske ili druge igre, kroz sprovoenje pojediniih sportskih delatnosti, kroz rad. Toistovaizaprimenuvebiikadaseposmatrajusaaspekta korekcije,azatimileenja.Samoonajesadaelemen-limadoziranja,o kojima je ranije bilo rei, podreena ovom osnovnom motiivu. Gimnastika, kao metoda primene odgovarajuih vebi u cilju preventive, poznata je jo od ranije. Jo su nai davni preci /.nali za razliite oblike njone primene.Dodanasseodralata-kozvanahigijenskagimnastika,kao kompleks odree- itonih \'ebi usmerenlih na odravanje fizikih kvaliteta na viemnivou.Ah,sdrugestranc,postojiitavnizoblikagimnastikihvcbi, razliito nazvanih, koje slue za is>to terapeutske svrhe, s obzirom da postoji izvanrednamoguonosttanoglokaliziranjauinkanaeljenideotelad relativne preciznosti doziranja. Prfema tome da li se eli delovati na itav organizam ili samo na njegove pojedine delove, gimnastika se deli na optu i lokalmi. Uoptugimnast'ikubiuglavnomspadalasvakavrstagim-n;ist.ikiih vebikojalimaaciljdaodrinaodreenomnivoii,odnosnodapoipravi status pojedinih veih miinih grapa. Ovo (iobija po'seban znaaj kad se radi o miiiaima koji su vani za odravanje normalnog, uspravnog stava, odnosno dobrog dranja irla. Korektivna girnnastika spada u ovu grupu, ali isto tako i sveonevebekojesepozitivrtoodraavajunastavtela,ane|)rimenjujuse iskljuivokodosobakodkojihsuzapacnibartuiznaertidefekti,odnosno odstupanja od normalnog stava. Korektivna gimnastiika treba da obuhvati itavu muskula- luru, dajuoi p'rioritet onoj koja je najvie oslabljena, ali, razume M-, bez pretorivanja koja bi se mogla tetno odraziiti. Ona treba boljenje koje nastaje usled nedostatkavitaminaD,akaoje-tlnaodglavniihposledioajeslabost kotanogsistemaimogunostIH>javedeformadije.Ovooboljenjenastaje naroitokoddeceko-iaiveuskuenimgradskimuslovima,bezdovoljno mogunosti /a izlaganje dejstvu sunca. Poznato je da sunani s;pektar sadri u I traljubiaste zrake koji su neophodnd za aktiviranje provitami- lut D, koji senalaziukoiuneaktivnomstanju.Naravno,po-n'dovoga,odvelikogje znaaja i pravilna i celishodna ishrana. Poredrahiitisapostojiioitavnizdrugihuzrokakojiisuusianjuda dovedu do nastajanja deformacija. Tako, to moigu biti Irazlioitepov.rede,najeeprelomi,kodkojihnastajupomera-nja, dislokaoijekotanihokrajaka,temoedooidoskraivanja.kstremiteta. Zatim,raznahroninaoboljenjakojaiziskujudu-i-rolirajnomirovanje,to takoe dovodi dio slabosti muskulature IIccLini,tekaisorpljujuastanja,anemijeteegstepena,astenija(itavog osrganizma, itd. Posebnuuloguunastajanjudeformaoijamoguigratiipo-itnneaji statike i razne loe navike, koje deca vrlo lako usvajaju I protiv kojiih se treba odluno boriti. To je, na primer loe se- tlfiije u kolskoj klupi, noenje kolske torbe stalno u istoj ruci, |x>fz;rbljen poloaj prd stajanju i sedenju itd. Prema tome jasno je da svi do sada navedeni uticaji mogu il.i se jave kao uzronici nastajanja razliitih telesnih deformacija, o-veanjepreko odreenihgranicapredstavljaoctetupanjeodnor-male.Vejenapomenuto da ferivi'na ne sme u vratnom delu biti veodizati dio uzruenja. Savijati i Like u laktovinja i dovesti palicui/.alopatinogpojasa.Pripokre-luglavamoraostatiu produet- ku kimenog stuba. Veba 10 Drati budce u a,kama, ruke po- red tela. Iz p.p.savijatirukeulaktovimatakodalaktoviostanuuistojvisini. Podlaktlice sa bui- cama poVlaiti napred i gore ta- ko da podlaktica dodimenadlak-tiou.Zatimihpovlaitinazaditoviepodlakticu nego nadlakticu. II TEII STAJIUM KIFOZE l'oetni poloaj etvoronolni (Sl. 130136) Veba1Up.p. privlaitilopaticekime-nomslubu. Paziti da ne doe do |X)jaania krivtine uslabinskompredelu.Ukolikose slabinska kri- \ iiia poveava, karlinli pojaspo-vuimalounazadprema petama.(Ilavajeuproduetku kimenog stuba. Veba3Izp.p. neznatnopovlaitibokoveunazad,a rukeuvisiniramenogpojasairitido odmenja, klizei po podu. Istovremeno sputati gomji deo tmpa, dok brada ne dodime tlo. Vratiti se u poetni poloaj bez pomoi ruku. Veba5Izp.p. oslanjajuoisenaprstenogu,dizati bokovesvedopK>t-punogoipmanja nogu.Pomera-njembokovaunazad staticelimstopalom.Tadagmdniko pri-bliititoviekolenima.Ruke ostaju na tlu, ne pomerajui se. r Veba2Izp.p.sa prstimarukuokrenu-timunutraiu irini ramena, spu- tati gomji deo tela dok brada ne dodime tlo. Laktovi idu u po-Ijedoksebokoviminimalnopo- merajuunapred.Vratitiseupo-etni poloaj kroz sed na pete. Veba 4 Iz p. p. povlaiti bokove unazad. Istovremeno ruke istezati to vi- e unapred, pri emu ramena tre- ba da su to blia podlozii. Veba7Up.p.osloniti akesavijenih,iliopruemhrukuna nekipredmet.Utompoloaju potiiskivatigrud-nideokimeprema dole, uz po- vlaenje laktova gore, kada su ruke savijene u p. p. Veba 6 I/. p. p. spustiti grudni deo kime prema tlu do oslonca opodlak-lice.Utompoloaju potiskivatiKiudnideokimedo dodira bra- (iom o podlogu. 135 Poetnipoloajstojeiporedripstolalicempremaripstolu(Sl.137141) Veba 1 lluke su u visini ramenogpojasaoslonjeneakamana prekuinalodreodramenog pojasa. Stopala su neznatno udaljena odripstola.Iiuuanjsapribli- /avanjem gomjeg dela tela rip- stolu. Veba 2 U p. p. ruke su kaouvebi1.Sto-palasuudaljena unazad.Savijatigornjideotelado vodoravnogpretklonasaglavomu produ-etkukimemogstuba, potiskuju-iramenatovienadole. Kole-nasupritomepotpunoopruie- na. Veba3P.p.kaoiu vebi2.Savijajuilaktoveupoljei odravajui ih u visini ramenog pojasa, celimte-lomiipretmariipstoludok bra- dane dodirne preoku.Cdoteloje tokom vebe opnieno. Veba4Up.p.rukesu postavljenekaouvebama1,2i3. Naizmenino,savdjajuoijednunoguu kolenudoaidounja,drugunogu pruiti unazad. Veba5Pomeritiseto vie od ripstola osloniti ake na najviu dostupnuprekuikaouvebi4sa prue- nim telom, osloncem na oba sto- pala, grudni deo kime pomerati prema ripstolu. Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu leima prema ripstolu (Sl. 142149) Ovevebeuistomvisuneforsiratikodslabemuskulatureramenog pojasa. Ukasnijemperioduvebanja,mogusedavativebeislei-ma okreinutim prema ripstolu. U ovom poloaju paziti da ne doe do pojaavanja slahinske krivine. Veba1Up.p.rukesu oslonjeneopre-kuiznadglaveneto iire od ra- menog pojasa, maksimalno opru-ene.Stopalojeoslonjenosamo prstimaoprekiu.Sputatipeteto vienadoleisteuiceoki-meini stiub. Veba 2 Iz p. p. doi u vis skidanjem no- gu s preoke ripstola. Celo telopotpumoolabaviti.Up.p.sevra-titioslanjanjenistopalana najbli- u preku i to podiui stopala, a ne povlaenjem celog tela ruka- ma. Veba 3 U p.p. pokreti su isiti kao u ve- bi 2, samo to u visutrebaglavu(osovinskaekstenzijaglaveivra-ta)povuitovie unazad, zaje- dno sa vratnim delom. Veba4Izp.p.doiuviskaouvebi2.Obenogeudaljitito vieodrip-stola(zanoenje).Vratitliseupo-etnipoloajbez povlaenja tela rukama. Kakojepoloaj,okrenutileimapremaripistoluteakkod istruikturalnihIkifoza,uciljuisitezanjaveiikoggmdnogmiiia,spoljnih rotatoraramenogpojasa,kaoiligameaiatakimenogstubaupodtkuga davatii u sedu, u stojeem poloaju na rip- stdliu, pa tek onda /u istom visu. Veba5Izp.p.sedna slolici pored rip- stola leima ofcrenuti. Uhvatitiriipstoluvisini kojaodgovara o- sobi koja veba. Hvat akama, kada tostanjedozvolitrebadabudesa potpuno opruenim ru- kama. Izatelapoistavitinekimanjipavei predmet. U sedu se treba ola- baviti. Veba6Sed,natlu, leima Okrenuti rip- stolu, sedalni deo odvojenodrip-stola.Rukamauhvatiti za najvi- u dostuipnu preiku. Snano za-tegoutiitrbunuisedalnumusku- latuiru,agornjideotdlaisturiti napred. Kolena moraju biti opruena, ka- ko bi sevebomdelovaloinais-tezanje zadoje loe buta. Kod kue gde nema ripstola ili suvebaa treba ugao sobe ili ragastov od vrataisikoristiitivieputautokiudanadasepo-''iiKneisticiljistezanja neelastinih elemenata. Veba7Uuglusobe savijenerukeoslo-nitipodlakticomna zid(nadlakatipodlakatiineugaood 90").Sto-palasuudaljena,acelotelo ma-lonagnutopremauglu.Poteui grudinikopremauglunepove-avati slabinskukrivinu.Pokretsevricelim telom iz skonih zglobova. Uragastovuodvratamoeseisto postii, samo sa rukama u odru- enju. Kodteihstanjakifozeniisudatiprimerivebiusedusa.oprueniim kiolenima. Meutim, kako je ovo vrlo dobar poloaj za pasitizanje elastiniosti svih navedenih elemenata daemo pri- mer samo jedne vebe. Veba8P.p.sedsa opruenimkolenima,prstiprepletenina potiiljku.Su-vebakojimorauvekda asisti-rakodteihstanjakifoze,hvata nadlakticuvebaa,akolenornvri pritiisakbanaonajdeogru-dnog dela kiomekojijenajistu-reniji.Priti&kom kolenanaki-mu,suvebapovlai nadlakticu nazad. Ako je lordoza jae izraena, tj. ako jeonaprimarnideformii-lct,onda poloajima ruku treba spreoiti odnosno umanjitipogor-avanjelenekifoze. Toscmocsprovesti,naprimer, prepLita-nji-Tnprstijurukuna potiljku (.Slika 151). Vebe za otklanjanje kifo-lordoze Akopostojitakvadefo>rmacijakimenogstubagdesuzah-vaenii siabimskiilenideoitojedanusmiislulordoze,adrugiusmiislufcifoze, ondavebetrebatakoodabratiikombiinovatidasekorigovanjemjednog deformiteta ne pogorava drugi. Odabirajuipogodnevebeizkomipleksakojisudatizaotklanjanje lordoze, odnosno kifoze, usipeno emo se boriti i protiiv ovog kom'binovanog deformiteta. Ako je pojaana lordoza, a kifoza postoji kao primarni defoirmitet, te je jae izraena, moe se prijmeniiti i leei poloaj na trbuhu koii u stvari nije pogodan za ispravljanje lordoze. Utakvimsluajevima,danebipoferetimagornjihdelovatela pogoravalislabinskukrivinu,trebapodmetnutijednotvrejastueispod slabinskog predela i tako bar do-nekle spreiti po- goravanje krivine (sl. 150). Meutim, sigurno je da e veba biti bolja ako se snanim zatezanjem trbune muskulature izazove isti rfekat. Izborpoetnihpoloajazaove deformacije,kaoikombinacija odabrajnih vebi treba da su takvi, kao tojevenapomenuto,danaobaova iskriivljenjadelujuu'smislu popravljanja (SMka 152 -155). RAVNA LEA DORSUM PLANUM Kodovedeformacijeizrazliitihuziroka,nedolazidoformi-ranja normalnih, fiziolokih krivina kimenog stuba u sagital- noj ravni, o kojima je veranijebilogovora.Ovonetrebapois-tovetitisaravnimleima novoroenetakodkogasefiziolokekiriivineformirajuokoprvegodine divota. (Sllika 156). Uzrocisunekaduroeni,alijevrloestorahitisjedanodvanih momenata u nastajanju ove deformacije, koja naroiti znaaj dobija zbog toga to moe biti pogodno tlo za kasniji raz- vitak skolioze. Ovakvimosobamatrebazabranitidugotrajnastatikanapre-zanja, naroito u periodu ubrzanog rasta, treba vrlo obilato ko- risitiiti vebe disanja, aodostalibvebinajviekoreiktivnevebeoptegdejistva,sacdljem popravljanja pakretljivosti Mmenog S'tuba i oblikovanja fiziolokih brivina. Naroitapanjasepoklanjavebamazapredeoleaitrbu-ha,a prepomuje se jo i plivanje, pri emu poikreiti moraju biti posebno odreenli (Delfinov stil). Vebe za otklanjanje ravnih lea Zaotklanjanjeovedeformacijemogusekoristitinekolikopoetnih poloaja.Odabralismotrikojasenajeekordsteidalisamoponekoliko primera vebi, tako da nastavnik shvati prinoipe kojih treba da se pridrava u radu sa decom kod koje se nade ova deformaaija. Poetni poloaj lezei na trbuhu (Sl. 157161) (ispod grudnog dela kime staviti okrugao jastui, okrenut u pravcu glava karlica). Veba 1 U p. p. ruke su pored tela. Noge oprueiie naizmeniono podizati to vie goire. Veba2Up.p.rukesu savijene u lakto- vima i oslonjene o tlo ispodra-menogpojasa.Opiranjem aka o podlogu dizati gornji deo t^la do opruanja ruku. Veba 3 U p. p. ruke su u odruenjusdla-novimaokrenutim premapodlo--zi.Opiranjemakao podlogu,di-zatiramenipojas.Glava pralipo-kretsavijanjemprema grudiima. Veba 5 P. p. kao u vebl 4, samo dodati po'kret irenja nogu u stranu (ra- 161 znoenje). Poetni poloaj leei na leirna (Sl. 162166) Veba 1 U p. p. ruke su pored tela. Sla- binski deo kiome odizati od pod- loge. Veba 4 n p. p ruike su ispred glavc oslo- njenc dlanovima o podlogu. Obc noge odizati od podloge. 160 Veba 2 U p. p. ruike su kao u vebi 1. Oslanjajui se na pete dizati bo- kove od podloge. Glavu podii dok bradom ne dodime grudi. Veba 3 U p. p. ruke su pored tela. Saviti noge u kolenima. Odii bokove to vie gore. Veba4Izp.p.opruene nogedizatigore.Isto-viremenoslabinski deokimeodizatiodpodloge.Moguse datijokruenjaiodnoenja,kaoi savijanje i opruanje u kolenima. Veba5P.p.noge savijeineukiolenima,rukeopruene iznadglave.Odi-zatislabinskideokime odpod-logesaistovremeaiim podizanjem 7 55 glave licem prema tavanici. Poetni poloiaj etvoronoini (Sl. 167171) Veba 1 Iz p. p. isturati lea to vie na- gore. Veba 2 Iz p. p. opruene noge naizmeni- no dizati gore. Glavu potiskivati nadole. V e b a 3 U p. p. uvijati se u slabinskom predelu, a glavu potiskivati pre- ma grudima. Veba 5 P. p. boko-Mima oslonjeinih na pod- logu kao u vebi 4 podizati na- izmenino opruene noge u kole- nima. Veba 4 1/ p. p. pomerati bokove unapred, ilok ne dodiiirnemo podlogu. Ruke i>>vlaju opruene i ne pomeraju SL' lokom vebe. 170 SKOLIOZA SCOLIOSIS Krivinakimenogstubakojasenazivaskoliozoan,nastajeufrontalnoj ravni,zarazlikuoddosadapomenutih,kojesubileusagitalnojravni.Kod skolioze devijacija moe biti u levu ili u desnu stranu, meutim moe postojati itzv.kompenzator-noiskrivljonjekodkogajeujednomddlukiomenistub iskriv- 'ljen na primer u levu, a u susednom u desnu straaiu. Skoliozajejednaodnajeihdeformacjakrmenogstuba.Vrloretko sejavljakaouroetnaalijezatoveMki brojraziliitihnegativnihuticajakoji dovode do nastanka steenih skolioza. Pravi uzrok skolioza nije ni do danas u potpunosti reen, mada se veliki brojautorabavioovomproblematikom.Skoliozasemoejavitikaoposledica itavognizaoboljenjailibitisamonjihovpropratnisimptom.Izuzetnoona samamoebitiosnovnooboljenje.Netrebasvakulateralnudevijacijukime smatratiskoliozomupravomsmiski,jeronatopostajetektadakada primenom uobiajenih testova ne dolazi do korekcije. Prema savremenim shvatanjima skoMoze se dele na: funkcionalne i stnikturalne. Funkcionalne skoMoze su uglavnom reduktibilne, jer nema promena na kotanimdelovimakimerLogstuba.Akojeuzrokpoznatiakosemoe otkloiniti,ondasetakveskoMozemoguko-rigovatiupotpunosti.Ovevrste skoliozanastajunajeekaopo-sledicaloegdranjatela,odnosnoloih navika (neadekvatno no- enje kolske torbe, lo poloaj pri sedenju u kolskoj klupi, ne- odgovarajua postelja itd.). (SMka 172, 173). Pored toga uzrok sko- liozemoebitiporemeajstatike,zatimrazliiteperiferneoduze-tosti pojedinihmiinihgrupatodovodi doasimetrijenjihovezategnutosti,zatim neuromiini bol, itd. Strukturalneskoliozepredstavljajuteaoteenja,jernisuvie reduktibilne, zbog postojeih promena na kotanim delovi- ma. Tela prljenova senakonkavnojstranikrivinepribliavaju,/aostajuurazvoju,deformiui uvruokouzduneosovine.Javljasei deformacijarebra,tzv.rebarnagrba sa zadnje strane na konveksnoj, a sa prednje na konkavnoj strani. Obino na mestuiivrtanjanastajeprimarnakrivina,doksekonipenzatornojavljaju krivinenasusedinrmdelovimakiimenogstuba,uglavnomnasup-r'otnu stranu. U ovoj grupi su najee tzv. idiopatske skdlioze, iji uzrak nije poznat, a karaikteristino je da se javljaju, u inae /jdrave dece i napreduju zajedno sa raistomorganizmailisespon-tiMiopoiviiikujounajranijemdobuivota. Zhogtogaovavrstaskoliozezaskiuijeposebnupanjudmoesedonekle ublaiti,saimoakosenavremeprdmeti1zaponesakorekcijomodSiamog poet- ka, pa sve do momenta kada dodie do potpunog zavretka okota- vanja i rasta. Sledeepobrojnostiuovojgrupisutzv.paralatikeskolioze,kojesu uglavnomposledicapreleanedejeparalize(PoIiomyeIitis)ilicerebralne (sipastine) paralize. One obino nas- taju u mlaem ivotnom dobu, ali mogu da se pogoravaju i da- Ije i posle zavretka rasta. Ugrupustruktiiralnihskoliozaspadajujoiuroene,kon-gonitalne skolioze i najzad tzv. torakogene skoJioze, koje nasitaju kao posledica razliitih oboljenjaplunemaramice,rebara,even-lualnihoperativnihzahvatana grudnom kou itd. Tok kada se sa sigumou utvrdi koja jc vrsta skolioze u pitanju onda se moepristupiitidaljemispitivanjusamiliklini-kihmanifestaoija,odmosno njihovoj korekciji. Premasvojojlokalizaciji,odnosnopremaveliinizahvae-nihdclova kimenog stuba mogu se razlikovati: totalnaskolioza,kodkojedolazidoiskrivljenjaitavoglcimanog stuba u levu ili desnu stranu. Da li e se skolioza oka- raktarisati kao leva ili desna zavisie od toga u koju je stranu okronut konveksitet krivine. parcijalnaskolioza,kojazahvatasamopojedinedelovekimenog stuba,takodaserazlikuje,naprimer,vratna,lenailislabinskaskolioza. Meutim, onamoebiti proirenai na dvasusedna delakimenog stuba,ali krivljenjejesamoujednustranu.Uovimsliiajevimamoeseuoitilevaili desna vratna, lena ili slabinska sko'lioza. kompenzatomaskolioza,kodkojeseujednomdeluki-memi stub krivi u desnu, a u susednom delu u levu stranu. Ona u tom sluaju ima oblik slova S, te se naziva jo i S-skolioza. Neki je autori nazivaju dupplex, kao to onu, koja se istovre- meno javlja u sva tri dela kimenog stiiba ali uvek u suprotnu stranu, nazivaju itripplex. Kaoikodostalihdeformacijafcimenogstuba,razMkujuseiuovom sluajuvepomenutistadijumiunjenomrazvoju,odkojihezanasbiti najvaniji funkoionalni stadijum, ili skoli- otiino loe dranje. Potrebnojenapomenutidauklasifikacijamapojedinihauto-ra,pai onihijesmomiljenjeprihvatili,ovajtiploegdranjanijepomenut. Meutim, postojanje skoliotinog dranja je da- nas injenica pa e, kao i kod ranije opisanih deformacija, biti date oisnovne karaikteristike i ovog tipa loeg dranja: glavajeistorivljenaujednustramu(tozavisiodklinike manifestacije skolioze), rame je neto povieno na konveksnoj strani, istaknutija i blia lopatica kimenom stubu na konveks- noj stirani, iprostoriogranienilinijomunutranjestranerukuigrud-nim koem i bokovima (takozvani Lorencovi trougli) nejednaki, trbuh mlitav i ispupen, jae izraena glutealna muskulatura na jednoj strani, jednanogaulakosavijenompoloaju(fleksiji)iliuhiperekstenziji (Slika 174). Ukolikoseradiofunkcioiialnomstadijumu,odinosnoolo-i>in dranju,svdoviznacidobrimdelomnestajuprilikomzauzi-inanjaaktivnog stavazatezanjemmuskulatureleailitrupaucelini.Toistosemoe konstatovatipr'iilikompodizanjarukenakonkavnojstraniilipretklonom trupa (Slika 175). Razumljivo je da se sve ove promene pogoravaju ukoliko sc dozvoli da se ovo stanje i dalje razvija. I, e e n j e Primena odgovarajuih vebi, kao i kod prethodno opisanih tloformacija, zavisie od uzrasta, loikalizacije i stopena ve izra- /onih promena. Kodskoliotinogloegdranja,o'snovnojevritikorekcijustatike,ito kakoprimirovanju,takoiprihodanju.Tomprili-komsemogukoristiti razliitapomagalakojae,pasivno,sasvojestranedoprinositiizvesnoj korekciji i koja nee dozvoliti tla se umanjuje efekat primenjenih vebi. Kao pomagala najee se koriste razliite vrste podmetaa, korzeta, itd. Istoviremenotrebanastojatidaseosnovniuzronikotkloni.Akosutoloe navike, ili, na primer kratkovidnost vie izraena na jednom oku, onda treba uputitidecu,odnosnonjiho-veroditelje,davankolepreduzmusvetoje potrebno da se ovi uzroonioi odstrane. Tek tada se poinje sa aktivnim vebama i kompletnim an- gaovamjem osobe, shodnonjenimmogunostima.Osnovmizada-takkojieseprimenjivatibie toniziranje,jaanjeistegnutihmiia,ispupene,konveksnestrane.Treba koris'titi sve poetne poloaje koji mogu bitd od koristi, vodei rauna da se u poetku i-ada orijoBtie na takve poloaje koji e zahtevati miinimum na- pora i utroikaenergije.Tekkasnije,paralelnosapopravljanjemobjektivnogi subjektivnog stanja, mogu se koristiti i drugi, na- porniji poetni poloaji. Cestoebitiveomatekodaseizaberepravipoetnipo-loaj,jere, naroiitokodkomplikovanrjihsluajeva,dolazitidopopraviljainjastanjau jednom delu, a do pogoranja u drugom delu kimeinog stiiba. Ovo se posebno odnosinatakozvane kom- penzatoirneiliS-iskoMoze teeseu praktinom prikazu vebi o ovome posebno voditi raoLma (Slika 176). Osimpomenutihgimnastikihvebi,kodskoliozeseuodre-enom momentu moe vrlo korisno primeniti plivanje, zahvalju- jiui ve pometnutim pozitivnimosobinamaiuticajimavode.Ovdejeposebnovanoikorektivno plivanje,jornijedovoljnosamo detetu dati dapliva,vetreba plivanjetaono iskoristiti samo u posebnom obliku koji omoguava popravljanje dePormacije. Zatojeneobionovanostrpljivouitvrditikojevrstepokretauvodidetetu korisite, pa nastojati da ono usvoji i redovno pnimenjuje samo one pokrete koji su opravdani sa aspekta korekcije. SKDI.IO/A87 I'oscbanznaajkodnastajanjaovcdcformacijcirnaprc-MMiiiva,gdc u'logana/slavnikafizikogvaspitanjadolazidoizra-/,ii;i.'Ioncmoradasc sprovodikroznokcspccijalncformcrada,ncgonaproliiv,krozrcdovnu kolsku nastavu fizikog vaspitanja. Akoscovoncsprovodi,ondamocdoidonapredovanjaskoiiozc,to mocdadovededotek'ihdeformacijagrudnogkuainegativnihuticajana normalan razvoj umitranjih organa j'i'ndnc duplje. Poto su u grudnoj duplji smetenisrceiplua,()ijcmmaajuzaopstanakorganizmanetrebani govoribi,mis-limodasedovoljnojasnouoavavanostpreduzimanjapome- luitih mara. Radsadecomkojaimajuskoliotinodranjeiliakteistadijum skolioze mnogo je delikatnijii nego kod ostalih deforma- c ija kimenog stuba. Neophodnojepriraduobaveznozahtevatidadecabuduskinutado pojasa, kako bi se svako negativno odraavanje datih vcbi na susedne delove kimenog stuba korigovalo na odgova- rajui nain. Zbograznoliikosbi klinikihmanifestacijaudatimprimeri-maopisane su vebe za desnu grudnti i levu slabinsku skoliozu, s tim da oni koji se budu sluiliovimprininikommogusvakuodovihvebisamiadaptiratiprema odreonom sluaju. Vebe za otklanjanje skolioze /. SKOLIOTINO LOE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) D e s n a gr udna skolioza Poetni poloaj leei na trbuhu (Sl. 177188) Prilikom davanja vebi za ovu vrstu skolioze, uostalom kao i kod drugih oblika,trebauvekimatinaumudapakretirukudellujuvienagoTnje partije, dok pokreti nogu vie deluju n,a donje partije kimenog stuba. Ovo ne iskljuujemogunostikombinovanjapokretaobaekstremitetaprema lokalizacijidefor-maoijenakimenomstubu,oemuiovdetrebavoditi rauna. Veba1Up.p.osioeiti serukamanakar-licu.Snanim istezanjemkime,saglavomliicem premapodlozi,povlaitiramenipojas dole.Ovoistezanjetrebadaprethoi svakoj vebi kod deformaoija kiome, a' posebnoonihkojesulokalizova-neu grudniom dellu. Veba 2 U p.p. leva rulka jeiznadglave,^adesnaporedtela. Dizatiglavuiramenipojaszajednosa mkama, uz 9to jae istezanje kimenog stuba. Veba 3 Iz p. p. raditi isto kao u vebi 1 sa otklonam u gradnom delu fci- me. Veba4Izp.p.leva rukaopmenaiznadglave,desna savijenaulaktupo-redtela.Uz elongaoijukimepo-dizatiglavuilevu ruku, a des- -nom vriti snaan pritisak pod-lakticomnapodlogu.Ukasnijem periodumoesekombinovatisa otklonompremadesnojstrani,topa-itiskom desne podlakticc treba spreiti. Veba5Izp.p.levaruka opruena,des-nasavijenaulaktui akomoslo-njenanaobraz.Odiui glavuodIKvdlogepomeratijeprema des-noj sitrani,tosepritiskomdes-- neakeupotpunostispreava. fstovremenolevurukusavijaju-ci maloulaktu,akompovlaiti|irema dole. Veba6Izp.p.desnom rukom u odrue- nju sa malo savijenam laktomoslonitia'kunazid,prstima okrenutim prema gore. Leva ru- ka je u uzrueiiju. Kao u svim ve bama snano longiratikimenistub,odiuiglavui levu ruku Opruajuoi lakat dsne ake, vuiakompremagorepoziduuz pokuaj otklona prema desnoj strani. Veba 7 l' p.p. leva ruka je poredtela,dlanokrenutnadole. Suvebadajeodgovarajuiotporna pod-.laktici,apacijentpokuavais- pruenulevuruikudadigneuna-/.ad (u zaruenje). Veba11Izp.p.diizati gornjideotelasaprstimaprepletenim na potiljku. Uvroui dlanove uinapred, neraz-dvajajuiprste,opruatiruke. Istovremeaio praviti otklon udes- no. Veba 8 U p. p. leva ruka jeiznadglave,adesnaopruenau stranuuvi-siniramenogpojasa. Suvebadajeodgovarajuiotpor,a paci-jentpokuavaopruenudesnu ruiku da privue telu. Dabisepojaalaefikasnostvebi,poetnipoloajsemoeneto izmeniti, tako da je gornji deo tela izvan vedske klupe koja slui kao podloga. Glavnioslonacjenatrbuhu,apomagatisejoioslanjafnjemlaktovimana mediciinikuilinobidrugipogo-danpredmetkojijenetonii.Nogesu fiiksirame. Veba9Izpomenutog p.p.dizatigomjideotelamaloiznad horizontale.Levarukajeopruena,a desnajeuvisiniramenasasavijenim laktom,takodanadlakticaipod- lakticaineugaood90.Dlanje okrenut nadole. Veba10Izp.p.diui ramenipojassta-vitiprepleteneake napotiljak.Desnilakatzatimpovlaiti to;vienagorezasulkomtrupa,ale- vilakatse pri tome povlai do'sredine oslonca. Ve'ba12Up.p.preplesti prstenaleimaidizatigomjideotela. Zatim praviti atkloii udesno, sa dstovire- meniim opruanjem i dizanjem ru'ku, ne raizdvajajui ih. Poetni poloaj leei na levom boku (Sl. 189193) Vebenabokukodskoliozesuveomanaporne,tesedajutekkadje pacijent u stanjii da ih podnese bez tekoa. U prvo vreme mogu se oHakati tako to bi samo rameoi pojas bio van podloge, oslonjen na pogodan predmet. Kasnije,pomerajuisesvevienagoreoslobaaseceogomjideotela.Noge kodovogpoloajamorajubitifiksiraneilirukomsuvebaailipomouneke sipirave. Tireba obratiti panju da sitolica na kojiu se paoijent O'Slanja laktom nebudeprevienika,taikodasedeformacijanebipoloajemvie potencirala. Veba2Up.p.desna rukajeoslonjenaispredtrbuhana podlogu. Leva ruka je oslonjena akom ispod desmog pazuha. Ne odupirui se ru'kom odii glavu i ramena. Veba 3 U p. p. leva ruika jeiznadglaveopruenanapodlozi. Zatimsavi-jajaiilevurukuulaktu oslonitiglavunanju.Dizanjemglave po-diiilakatodpodloge.Nogesu fiksirane. V e b a 4 Iz p. p. diui gornjideotelaodpodloge,levuruku opruatiiznadglave,adesnumku povui u za- menje nazad i dole. Noge su fifcsirane. 192 Veba5Izp.p.odiui gomjideotelaodpodlogepreplesti prstenapo-liljku.Laktovepostaviti to vie unazad. Dsnom akom davati ot- par pokretu. Poetni poloaj etvorononi (Sl. 194203) Veba1Izp.p.sa bokovimanapotkole-nicamaosloniti seispruenomle-vommkom.Desna rukaoslonje-napodlaktioomo podlogu sa lak- tom udaljenim od tela. Podizatigmdnideokimesa opruenom levom rukom uz elongaciju ki-me.Desnaruikaostajenapodlo- zi. Veba2Izp.p.,kaou vebi1,desnupodlakticuodignutiod podlogei odvoditi ustranu.Levaruka os-tajenapodlozi.Kasnijesemoe kombinovatisapodizanjemile-ve ruke. Veba 3 Iz p. p., kao u vebi 1. Odizati grudni deo kime, uz elongaciju, sa rukama kao u poetnom polo- aju. Veba4Up.p. oslondtisenaelo,rukeprepletenih prstijunapotiljku.Opruajuigrudni deokimedohorizontaledavatiotpor akama. Veba 5 U p. p. leva ruka opruena iznad glave, desna koso gore. Elongiran kimeni stub dizati sa rukama do horizontale. Veba o Iz p. p.povlaei bokoveunazad,rukepreplestina potiljku.Nap-raviti otklonugrudnom dduki-meudesnodajui istovremenootpordesnomrukom pokretu. Napomena:Sedsaopruenimkolenimasemoetakoeko-ristitikod funkcionalnihskoliozalakalizovanihugruidnomdelukime.Uznekoliko primera(slika200-203)mogusesamoinici-jativnoodabiratipoloajiruku dati u prethodnim poloajiima. II. TEI STADIJUM SKOLIOZE Poetnipoloajstojeiporedripstolalicemibokompremanpstolu(Sl. 204208) Veba1Up.p.levu rukiu osloniti o pre- ku u visini glave, adesnuuvisiniramenogpojasa. Stopala razmak- nuta. Pomerati gornjii deotelaulevo,nepomerajuoinogedo opruanja leve ruke. Veba 2 U p. p. leva iiuka je dznad desne, obe oslonjone o preke ripstolauviisinirameinogpojasa. Stopalasuudaljenaodripstola. Cunuti doos'loncacclimstopa'limao pod- logu. Veba3Up.p.levaru'kajeoslonjenaoprekuripstolauviisiniramenog pojasa,adesnazaprekunie.Povlaenjemboikovaunazad,ramena potiskivatl nadole. Veba4Up.p.bokompremaripstolude-snarulkaje poredtelanaslonjenaoprekukojajeuvisiniake.Levurukupreko glave istezati to vie nagore i prema ripstolu. Veba 5 U p. p. desna ruka je postavljena kao u vebi 4, a leva jeiznadgla-veoslonjenaopreku.Odvajatigomjideotelaod ripstola. Sto- pala razmaknuta. Veba 2 Iz p.p. doi u sed na pete, isteg- nuti obe ruke to vie unapred i prebaciti levu preko desne. Veba3Izp.p.desno kolenopovlaititovienapredizmeu aka.Gor--njimdelomtelaseosloniti na bu- tinu desne noge, uz istovremeno istezaoje leve ruke napred i gore. Poetni polozaj etvoronoini {Sl. 209215) Veba 1 Iz p. p. lemi mku saviti u laktu, dohvatitii desno rame preko glave. Veba4Izp.p.oberuke postavitinetoispredramenogpojasa prstimaokrenutimpremaunutra. Savija-juitruppreanapodiozi,laktove zadratitovilje.Pomeratiseprema napred, bradom iznad sa- me podloge. Veba5fzp.p.sawti pr&tenoguipodiibokovedo potpimogopruanja>osloncanacela sitopala.Grudnideokimepovlaoiti prema buti- nama. Kasnije staviti levu mkii ispred desne. 213 Veba6Izp.p,pomeriti bokovepremanapredioslonitise akamais-predramenogpojasa. Sputatigrudnideokiomedopunog op- ruanja ramenog pojasa. Veba7Up.p.desnu akupostavitipo-reddesnogkolena, levuispredramenogpojasa.Gornjim deloin tela ii u otklon prema desnoj. _ ruei,ievurukupomeratiunap-redi odii je do horizontalnog poloaja. /. SKOLIOTICNO LOSE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) L ev a slahinska skolioza Poetni poloaj lelei na trbuhu (Sl. 216225) Veba 1 Up.p.levunoguizvruiupolje odvoditi u stranu. Desnu nogu gu- rati unazadinadole,neodvaja-juijeod podloge. V e b a 2 1/ p. p. napiraviiiti otlclon itavim gornjim delom tela ulevo. Levoan Sakom dohvatiti levo koleno. Veba 7 U p. p. obe noge opruene podi- i od podloge. Aiko se skolioza ne koriguje, levu nogu malo odno- iti. Veba 3 U p. p. gomji deo tela i opruc- nu levu nogu povlaiti ulevo. Ot- klon treba da je u predelu poja- sa. Desna noga ostaje na tlu. Veba4Izp.p.levu nogusavijajuiuko-lenuiizvruiu polje natkoleni-cu, odnoiti. Pokret se odvijaiz-nadsamepodloge.Desnu nogu opruenu odii od podloge. Veba 5 U p. p. saViti obe nogeukolenu.Natkolenicai potkolenicaineugaood90.Obe butineodiiodpodloge,nemenjajiui odnos bu- tine-potkolenice. Veba6Up.p.savijene noge u kolenima kao uvebi 5.Celom povrinompotkolenicaiunutranjim ivica- ma stopala snano pritiskati no- gu o nogu. Veba9Up.p.levu nogupotiskivatiustranu,asuveba dajeotpor.Gornjideotelajefiksiran des-nomstranomonekivrstpred- met.Moeisaukrtenimstopali-ma (desnoprekolevog).Bezsu-vebaa osobapokuavadaizve-depokretsa vrsto fiksiranim stopalima. Veba 10 Iz p. p. obe noge malo podii o podloge i povlaoiti ih ulevo. Veba 8 U p. p. elongirati kimenistub,(jdiiglavu,rameni pojasodpod-loge,licemprema podlozi.Levuiiogusavijenuukolenu odiiodpodloge,paopruiti. Sputajuigornjideotrupa,spustiti oprue- iiu nogu u p. p. etvorononi poetni poloaj (Sl. 226230) Veba 1 U p. p. levu nogu opruatiulevustranu.Stopaloje okrenutounu-tTanjomiviicomka podlozi, a prsti napred. Goirnji deo tela tre- ba da bude to vie u miru. Veba 4 U p. p. levo kdleno ispred desnog. Desnu nogu opruiti u kolenu i podii je do horizontalnog polo- aja. Veba3Izp.p.dizati bokove do potpu- nog opruanja kolena iosloncemcelimstopalimaopodlogu. Iz tog poloaja levu nogu dii u stranu. Veba 5 Iz p.p. levu nogu opruenu od- noiti, podii je od tla do visine boka. Poetni poloaj na ripstolu licem prema ripstolu (Sl. 231233) Veba 2 Iz p. p. savijenu levu nogu povla- iti prema grudnom kou. Stopa- ]o ne dodiruje podlogu. 227 Veba 1 Iz p. p. doi u vis. Levu nogu opruenu u kolenu odnoiti to vie u stranu. Veba 2 1/ p. p. obe noge istovremeno po- V laiti ulevo. Veba 3 Iz p. p. desnu nogu olabavljenu prebaaiti preko leve, pa je zatim levom nogom pomerati ulevo. Poetnipoloajna 234236) ripstolu leima prema ripstolu (Sl. Veba1Up.p.odvojiti obe noge od pre- ke ripstola i dlabaviti ih.Levunogusavitiukolenui povlaiti }>rema grudnom kou. Koleno de- sne noge opruiti. Veba 3 Iz p. p. savijajui kolenapodiibutinedohorizontalnog poloa- ja. U toj visini praviti deo luika kolenimapremalevojstrani.De-smu polovinukarliceodvajatiodripstola samo kOliiko pokret noga- ma zahteva. Veba 2 Iz p.p. u visu, obe noge saviti u kolenima i butine podii do grud- nog koa. U tom poloaju karlicu pomeriti prema levoj strani. II TEII STADIJUM SKOLIOZE Poetnipoloajstojeiporedripstolalicempremaripstolu(Sl.237241) Veba 1 Iz p. p. doi u uanj na desnoj nozi, levu odvoditi u stranu (od- noiti). Veba 2 \Iz p. p. povlaiti bokove unazad, iz istovremeno povlaenje i desne fioge ne odiuoi je od tla. Veba3Up.p.levunogusavitiukole-nuipodiidovisine boka i oslo- niti prste na preku ripstola. Os- lanjajui se zatim na levu nogu i obe ruke, opmati desnu nogu unazad, povlaei je ulevo. Veba4Up.p.povlaiti bokoveunazadiistovremenosavijati gomjideoteladovodooravnog poloaja.Le-vunoguzatimdioiu stranudovisineboka.Telojezato vreme u miru. Veb a 5 U p. p. nastojei da gornji deo tela bude u miru, bokove povla- iti u desnu stranu. Poetnipoloajetvorononi(Sl. 242246) Veba 1 Iz p. p. neznatno povuibo-kovcpremanapred.Utom poloajiislabinskideokiometovie uvitipagazatimmaksimalnopodii prema gore. Veba2Izp.p.oslonivi senaprstenogupodiibokovedo opruanjakole-na.Zatimlevostopalo pomeratinapredzajednuduinu stopala.Kolenolevenogemoraostati op- meno. Veba 3 Iz p. p. provlaei levunogusavi-jenuizmeuaka opruitipotko-lenicu.Rukesu isprueneulak-tovima,oslonjene celim dlanom na podlogu. Veba 4 Iz p. p. desnu nogu opruati po podu i odvoditi je prema levoj strani uz istovremeno sedanje na lcvu petu. Veba5Izp.p.preiusedporeddesnepotkolenice pomerajui bokove to vie unazad. Poetni poloaj sedei sa opruenim kolenima (Sl. 247-251 j Veba1Up.p.osloniti sedlanovimanakarlinukost. Potiskujuiaka-makarlionekosti, vuiramenanadole.Kimusnano istezati-Kolenamorajuostati opruena. Veba2Up.p.akama obuhvatitibuti-nesadonjestrane. Opruitiki-menistub,privlaitise mkamasavijajuilaktove.Kolena ostaju opniena. Veba 3 I' p. 'p. savitii noge u kolenima i okrenuti taban prema tabanu. Opruiti kiomeni stub a rukama potiskivati butine prema van. Veba5Up.p.prvo desnupalevunogusavitiukolenu takodapetasa-vijenenogebudeto bMesedal-nojpovrini.Suiprotnu noguop-ruenuukolenuodnoiti. Vritiotklonizasuktrupaprema opru- enoj nozi. I. SKOLIOTINO LOE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) L ev a totalnaskolioza PotoserelativnoestomoesrestiitotalnasJsoliozauje-dnuiliu drugustranu,miemousledeihnekolikovebidatiprimerekorienja razliitihpoetnihpoloajazalevutotalnuskoliozu,stimtoesvakaod opisanihvebiposluiti kaoosnov odkojeg e vaki nastavnilcodabrati onaj poloajionevebekojemubuduodgovaralepremasvakompojedinom sluaju. Poetni poloiaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 252) Veba 4 U p. p. levu nogu savijati u kole- nu odvodei je u stranu uz unu- tranju rotaciju buta. Doi do pre- poins'kog iseda. Veba1Up.p.desnomrukomseuhvatitizapreoku vieodleve.Skinutizatimnogesaprekeripstolaidoiuvisei poloaj. Odvoditi obe noge u levu stranu. Veba 1 Up.p.levarukajeoslonjenanatlo ispredgmdi,adesnaispodle-vog pazuha.Podizatigornjideotela,tovie od tla. Veba 1 Iz p. p. podii glavu, laktove i ra- meni pojas od tla, raditi otklon u levu stranu istovremeno sa le- vom nogom. Poetni poloaj etvorononi (Sl. 255) Veba 1 Iz p. p. levo koleno povlaiti ispred mku. Istovremeno ispm- enu desnu rnku i podii do ho- rizontale. Veba 1 Iz p. p. levu nogu savijatiukolc-nuibutinuprivlaiti desnom ru- kom prema grudnom kou. Pri tome desna noga ostaje opruena u kolenu celom povrinom na pod'lozi. Poetni poloaj lezei na desnom boku (SI. 253) Poetnipoloajleeinatrbuhusarukamasavijenimnapo-tiljku(Sl. 254) Poetni poloaj leei na ledima (Sl. 256) D e sna grudna lev a slab in s k a kompenzatorna skolioza Najzad,zavravajuiizlaganjeovebamazaskoldozu,evokaoiu pirethodnomsluaju,nekolikoprimerakorienjarazli-itihpoetnih poloajaizakompenzatomuskoliozu.Vebekojeebiti opisaneodnosiese nadesnugrudnuukombinacijisalevomslabiniskomskoliozom,alisvaki nastavnik,shvativiovokaoprincip,moiedaodabereiodgo^'arajui poloaj i korisne vebe i za drugi oblik kompenzatorne skoMoze. Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu (Sl. 257) Veba 1 U p. p. levom rukom se uhvatiti za jednu preku vie nego de- snom. Doi u visei pOloaj. Od- voditi obe noge u levu stranu. Poetni poloaj etvorononi (Sl. 258) Veba 1 U p. p. istovremeno podizati levu rufcu napred i udesno, a desmi nogu nazad i ulevo. Oba ekstre- miteta podizatd do visine trupa. Veba 1 U p. p. leva ruika jeuvisinira-mena,adesnazajednu prelkunie.Stopalasuudaljenaod rip-stola.Povlaitibokoveunazad gurajuiramenanadoLe.Desnunogu opruenu u kolenu pomera- ti ulevo ne oslanjajui je na tlo. Poetni poloaj leei na trbuhu (Sl. 259) Veba1Up.p.ruikesu napotiljkusaprepletenimprstima. Podizatila-ktoveigornjideotelauz otklon u desnu stranu. Obe noge opru- ene u kolemi pomerati u levu stranu. Poetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 260) h) GRUDNI KOS ISPUPCENE GRUDI PECTUS CARRINATUM Ispupenegrudisejonazivajuikokojegrudijerjegrud-niko spljoten tako da je preonik u frontailnoj ravni iaraizito ma- nji od preonika u sagitalnojravni,a'grudnakostsvojimdonjimdelompodignutaunapredi nagore (Slika 261). Ove promene oblika grudnog koa esto negativno utiu na eksikurzije grudnog koa i unutranje organe ija se funkcija vre- menom oteuje. Uzrokovedeformacijeunaj-veem 'hrojusluajevajerahitis,madamoe bitiiuroenakadajeohionouidruena saostalimde-formacijama,potose uroene deformacije ree javljaju kao po- jedinane. Lokalizacijajenajeeohostrana,madanekadmoehitlijednostrana tako da se ovakvi sluajevi nazivaju asimetrinim, za raziliku od obostranih koji su s.imetrini. Veba 4 Iz p. p. iruke cxivodiiti u stranu i nagore. Udahnuti, a zatim izdisa- ti do vraanja ruku u poetni po- ioa j. l. e e n j e Poredterapijeuoiljuotklanjanjaosnovinoguzronika,kojuireba prepiiistitilekaru,zadatakkorelotivnihvebiebitiangao-vanje muskulatureitavogtela.Posebnupanjutrebaobratitimi-iimagrudnog koaitrbuha,ukljuujuiodgovarajuioblikve-bidisanjaikorektivno plivanjc, opet sa taono odreenim oblici- ma pokreta u vodi. Vebe za otklanjanje ispupenih grudi Poetni poloaj leiei na leima sa savijenitn nogama (Sl. 262268) Veba 1 U p. p. udahniiti, irei grudni ko. Trbuh ispupiti. Veba2Up.p.ruke oslonitinarebaruelukove.Udahnuti, Jireigrudniko.Zatimizdahnutiii olabavitise.Rukestojenarebamim luko-vima,dabisekontrolisaloire- nje grudnog koa u poprenom pravcu. Veba 3 U p. p. udahnuti. Najipre ispupi- ti trbuh, a zatim grudni ko. Pri izdisaju prvo se sputa grudni ko a zatim se uvlai trbuh. Veba5Up.p.ruke oslonitinarebarnelukovesaprstima okrenutimiJina-pred.Udahnuti dajuiotporru-kama.Izdiuilagano rukama potis'kivati rebame lukove.266 Veba6Up.p.ruke savitiiulaktovimauvisiniramenog pojasa.Podlakticeinadlakticeine ugaood90",Udahnuti,pritiskujui celompo-vrinomruku,podlogu. Izdahnu- ti olabavljujui ruke. Veba7Up.p.ruikesu rairene u stranu sa dlanovima nagore. Udahnuti.Zatimobenogepodiiod podlo-geipritomizdisati.Ponovo uda-hnuti i sputajuinoge upoetni Doloaj lagano izdisati. Poetni poloaj sedei na vedskoj klupi (Sl. 269271} Veba 1 Up.p.rukeoslonitinabokove. Udahnutipodiuiramena.Pri izdisaju sputati rameni pojas. Veba2Up.p.prsti abejti ruku su pre- pleteni na potiljku. Udahnutidi-uilaktovenagore.Pri izdahu spuistiti laktove do visine rame- nog pojasa. Veba 3 U p. p. suveba svojim rukama ftksira skone zglobove. Pomera-juitelounazad,udahnuti. Vra-ajuiseupoetaipoloajizda- hnuti. Poetni pololaj stojei u hodu (Sl. 272276) Veba1Up.p.opruiti ruke i povlaiti ih zajedno sa ramenima unazad.Dlainovisuokrenuitinapred. Uda-hnuti,azatimvraajuiseupo- etnipoloajolabavitirukeiiz- dahnuti. Veba2Up.p.rairitioberukeustranusa dlanovimaofcrenutimnapred.Povlaitiruketovieunazad, udahnuti. Vraajui ruke u poe- tni poloaj izdahnuti. Veba3Up.p.prstiobejumkusupre-pletenina potiljiku.Povlaeila-ktoveimazaduvisiniramenogpojasa, udahnuti. Olabavljujui zatim laktove izdahaiuti. Veba 4 U p. p. obe mke istegnuti iznad glave i udahnuti. Zatim olabavlju- jui mke lizdahnuti. Veba 5 U p. p. udahnuti, a ramena i gla- vu zabaciti imazad. Vraajud se u poetni poloaj izdahnuti. rZDUBLJENE GRUDI PECTUS EXCAVATUM OvadeformacijasenazivauBterskegi'udijeirsesmatoralodasei kod odraslih osobajaVlja kao posledica profesije. Gru.djni kojesipljotenu suproitnomsmisiunegokodispupenihgrudi,ovdejeizrazitosmanjen prenik u sagitalnoj ravni, tako da je iitav grudni ko izmenjen: irok, zdepast i kratak (Slika 277). Upredelutakozvanogmaonognastavkaudonjemdelugru-dnekosti, moe se nai udubljenje, nekad tako veliko da se u njega moe smestiti oveja pesnica. Posebanproblempredstavljanegativanuticajdubokihudi-sajazbog postojeegpripojadijafragmenamanoninastavkugrudnekosti.Prilikom maifcsimalnogudahadijafragma,kojatcidasesputananie,povlaiza sobom i mani naistavak grudnc Veba 1 U p. p. ruke su pored tela. Uda- hnuti kroz nos, a zatim izdisati lagano brojei ili zvidei. kosti,tenatajnaiinpogoravapostojeudeformaciju.Progredi-ranje ovedeformacijeugroavanormalnufunkoijudasajnogisr-ano-'sudovnog sistema, to treba imati na umu prilikom korekti- vnog rada. Uzroci ove deformacije su ree uroeni, a najei uzroonik je rahitis. Leenj e Poredopte,uzroneteirapije,uobzirdolazekorektivneve-beopteg dejstva,aposebnovebedisanja.Kodprimeneoviiivebitrebakoristiti pogodnepoetnepoloaje,takodasespreidaljeuvlaenjegrudnogkoa prilikom udaha, simanjenjem ekskur- zija dijafragme, a forsiranjem izdaha na razne naine. V^ebe za otklanjanje izdubljenih grudi Kodovedeformacije,kaoikodprethodnoopisanihispup-enihgmdi, pored pojedinano opisanih vebi, mogu se koristiti i vebe' za jaanje veliikih grudnih miia koje e biti opisane uz ravne grudi. Poetni poloaj leei na leima sa savijenim nogama (SL 278285) Veba2Uip.p.ruke osloniiti na rebame lukove. Udahnuti, a zatimpriiz-disanjupritisikivati mkamare-barnelukovesvedo potpunog izdaha. Veba 8 U p. p. ruke su u odruenju. Uda- hnuti. Pii kraju izdaha primiati nadlaktice prema tmpu uz otpor suvebaa. Poetni poloaj sedei na stolici (Sl. 286287) 285 Veba1Up.p.osioniti serokamaobo-kove.Udahom povlaiitilaktoveiramemaunaizad,a zatimolabav-Ijujuilaktovelagano izdisati zvi- dei ili brojei. Veba 2 U p. p. preplesti prstenapotilj-ku.Naizmemino okretatiteloujednupaudrugu sLranu.Pri okretanjutelaizdahnuti,a privraanjuupoetaipoloajuda- hnuti. Poetni poloaj stojei u hodu (Sl. 288292) Veba1Uhoduiiriti rukedoodruenjasadlanovima okrenutimimapired.Udahnufti,a zatimizdiisatilaganovraajuiruike ispa-edtelaiprl-tiskujuidlano dlain. Veba2Up.p.pruanimrukamakruitiporedteia(boonikrugovi).Uda- hnutidiuirukenapred,azatimizdahnutiolabavljujuigornjideotelai ruke. Veba 3 U p. p. diui ruke iznad glave okrenuti dlan prema dlanu. Uda- hnuti, a zatim pritiskivajui dlan o dlan duboko izdahnuti. Veba4Naizmeminosavijatigornjideotelaulevuidesnusitranu.Za vremeotklonaudahnuti,avraa-juiseupoetnipoloajlaganoi duboko izdisati. Veba5Uzkorienjesitnihspravicaote-avatiizdah savlaujui otpor ko- ji one pruaju (balon, cevice, gaeaije svea, itd.). RAVNE GRUDI PECTUS PLANUM Ovo, po nekim autorima, ne treba uveik ubrajati u stanja koja u velikoj meriodstupajuodnormale,alijeiaijenicadapo-stojeizvesnidefektiu razvoju muskulature grudinog koa. Ovdeje,sasvimsuprotnoodprethodnedvedeformacijeosoovna promenau muslkuJaturi.Aii,poredslabijerazvijene mu-skulature mogu se konstatovati i izvesneanomalijenasamomgrudnomkou,koje seugiavnom ogledaju u odsustvu fiziolokih i'spupenja gmdnog koa. Taikva osoba izgleda uska, tanka, ne razlikuje se uobiajeni reljef muskulaiture, jer je ona obino u celini hipotrofina (Sl. 293). Uzroknastankaovedeformacijeobionoimakorenupojavilaliitinih znakova tako da su to slabo razvijena, astenina deca. Veba 2 U p. p. nike su opruene u stra- nu, dlamovi okrenuti nadole. Di- ui rameni pojas i glavu, dlano- vima upiirati o podlogu. L e e n j e I ovde je veoma vano preduzeti leenje u smislu otklanja- nja osnovnog uzroka,aliistovremenotrebapoetiisaprimenomkorektivnihvebi.One trebadaimajuzaciljrazvijanjeitavemuisfculaituire,aposebnomiia grudnogkoa.Osimtoga,veomavanuulogudobijajuivebedisaojao kojima je venirani prelomi spoljanjeg okrajka butne kcjsti i razliiiti zapaljivi procesi u ovom predelu. Due stajanje, prcko mernadebljinaitd.potencirajuovoiskrivljenje,naroitoudobarazvoja organizma, tj. u doba pretpuberteta, ili samog puberteta. Kodosobakodkojihjeizraenaovadeformacdjapostojeboloviu nogama.Hodjeunekolikooteam,anaroitoakoseradiojednostranoj deformacijd.Usledovakvognainahodaistajanjamoedoidonastanka skoliozeuslabinskompredelu.Konveksi-tetovekompenzatomeskoliozeje okrenut u >^bolesmi stranu. Rolona se kod ovakvih osoba tam jedno o drugo, a i stopala se nalaze u nepovoljnom poloaju, tako da se pasebno neprijatne tegobe javljaju pri brem hodanjuilitranju.Vrloestoseusledtoganaovudeformacijunadovezuje ravno stopalo. Kaoposledicapromenaoivihodnosanastajeistezanjemekihdelova, prvenstvenomiiaunutranjestranenatkoleniceipot-kalenice,ai sfkraenje mus'kulatUTe spo'ljanje strane. Samoiskrivljenje(valgiditet)moenekadbitiizraenouveojmariu natkolenici,anekadupotkolemci.Tosetanijemoeutvrditijednostavnim opitom.Zatraitiodosobedastanenajednunogu,adadrugusavije maksimalno u kolenu. U nor- malnom sluaju zadnja strana petne kosti treba dadotaknekvrgusedallnekosti.Ovaprobasemoeizvoditiiuleeem poloajunatribuhu.Ukolikopostoji izraemvalgiditetunatkolenici,onda e petna kost da dotakuatiobuhvatitidrugostopalo. Moedase'dajeiotporpovlaeido- nje stopalo prema potkolenici. Veba9Izp.p.samalo razmaknutimno-gamaprivuistopala potkolenica-ma.Zatimprstimai prednjimdelomistopalavritipokrete kru- enja prema unutra. Veba10Izp.p.osloniti jedinostopalota-banomnagornju stranudrugog.Povlaeidonjestopalo davatiot-porgornjem.Zatimss stopala iz- menjaju. Osim ovog naina, mo-eisuvebaisvoj.imrukamada daje otpornaoba prednjadelastopala istoviremeno. Poetni poloiaj stojei porecl ripstola licem prema ripstolu (Sl. 347349) Veba1Up.p.stopala su udaljena od ripstola za duiiiu ruku. Prue-notelonaginjati premaripstolu prihvatajuisezaprekuuvisini ramenogpojasa.Stopalaostajucelom povrimom na podlozd. Veba2Izp.p.dreise zaprekurip-stolau"visiniramenog pojasa,u-onutipriemustopala ostajuos-lonjemacelompovrinomo pK>d- logu. Veba3Up.p.rukesu poredtela.Vrho-veprstijupodvui podnajniuprekuriipstola.Prueno telopo-meratiunazad,odupiruise vrs- to istopalima o preku. Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu (Sl. 350351) Veba1Up.p. oslanjajuisenanajniupreku ripstolaprednjimdelomstopala, povlaitipetenadole.Is-tovremeno savijati prste pritiska- jui preku. Veba 2 P. p. je i'Sti kao u vebi 1. Ii u uanj sa ipovlaenjem peta to vie prema tlu. Poetni poloaj u hodu (Sl. 352361) Veba 1 U p. p. hodati aia spoljanjoj ivici stopala, prsti zgreni. 352 Veba 2 U p. p. hodati na petama. Predn ji deo stopala je podignut, a prsti zgreni. Veba 3 U p. p. stopalo se osloni najpre na petu, pa se zatim oslonac pre- nosi du spoljanje ivice sve do prstio'u. Veba 4 U p.p. hodati bosim nogama po ljunku. 355 Veba 5 U p. p. hodati po kosoj ravni. Sre- dinji deo stopcila podii visoko go- re. Veba6Up.p.bosim nogamahodati po konopcu,prueoom popodu,ta-kodajespoljnaivica stopalapo-redkonopca,apalacna konopcu. Odii to vie svod stopala. Veba 7 U p. p. nonim prstima hvatati maramu, poneti je, a zatim pusti- ti. To isto ponoviiti i sa drugom nogom. Veba 8 U p. p. hodati bono po vedskoj khipi. Prsti su van podloge i obu- hvataju ivicu klupe. Veba 9 U p. p. oslanjaj'Ui se na spoljnu ivicu stopala dizati visoko unu- tranji svod stopala. Veba 10 U p. p. u hodu oslonivi se ,na celo stopalo privlaiti prste petama. Poetni poloaj sedei u klupama (Sl. 362371) Veba 1 U p. p. osloniti stopala na tlo ispod kolena. Dizati stopala na- gore sa savijenim prstima. Pete ostaju na tlu. Veba 2 Isti p. p. kao u vebi 1. Ne razd- vajajui mnogo kolena okrenuti tabane jedan prema drugom. Veba 3 Isti p. p. kao u vebi 2. Osloniti se na pete, pa du spoljane ivice stopala, gurajui ih upolje, oslo- niti se najzad na celo stopalo. Veba 4 U p. p. privlaiti prste petama sa odizanjem svoda stopala, opirui se o podlogu. Veba 5 Iz p. p. prebaciti potkoleniou jed- ne noge preko kolena druge i po- gledati u taban okreui ga to vi- e prema licu. Veba 6 Iz p. p. podizati potkolenice naiz- menino od podloge sa povlae- njem stopala prema gore i savija- jui prste. Veba7Izp.p.podizati neznatnorastav-Ijenastopalaprema potkolenica-ma.Zatimprivlaiti prednjede-lovestopalajedanprema dru- gom dok se oba palca ne dodimu. Veba8Up.p.ukrstiti potkolenicetakodasespoljanjeivice stopalado-diruju.Potiskujuistopala jed-nopremadrugomgritiprste. Tabani su okrenuti prema tlu. Veba9Up.p.stopala suoslonjeinaunu-tranjimivicama jedno o drugo. Potiskujui potkolenicu istopalajednopremadrugomizdizati svod stopala to vie nagore. Veba 10 U p. p. prednji deo stopala fiksi- rati o neiki predmet. Zatim guirati taj predmet unapired ne odiui tabane od podloge. RASPLINUTO STOPALO PES TRANSVERSO PLANUS Svetojedosadareenoora'vnomistopaluodnosiloseuglavnomna sputanjeuzdiinogsvodastopala.Ali,ikakojevenapomenuto,postojii drugitakozvanipoprenisvodstopala.N-ormaltnojedaiseprednjideo stopala oslanja na tio glavicom prve i pete kosti donoja (metatarzalne kosti). Meutim,nijeretkapojavadadoedopromenauovomosloncu sputanjempoprenogsvoda,kojigradedruga,treaioetvrtakostdonoja, tako da se stopalo sada oslanja svim ovim kostima na tlo. Vremenom dolazi do poputanja najpre miia, pa zatim ligamenata u ^pomemitom predelu, te kao posledicatogadolazikasnijedioskretanjapalcapremaspoljnojstrani,tj. premadrugomprstu.(SI.372).Cestosepalacokreeokosvojeuz-dune osovine,takodanokatbivaokrenutunutrainapred,anenagore.Poto sputanjempoprenogsvodastopaladolazidoraz-micanjakostijudonoja, prsti se ire lepezasto a u kasnijem peri- odu dobijaju jo i ekiast oblik. (SI. 373). Palac se esto podvlai pod drugi prst. Usled ovog podvlaenja paloa na plantogramu sc nc moe da primeti otisak dnigog prsta. Uzroike ovoj deformaciji treba traiti u slabosti muS'kula- ture stopala, zatimrazliitimdeliminimilipotpunimoduzetos-timapojedinihmiia stopala(parezeili paralize), eventualnim povredamanojai donoja(tarsus i metatarsus),iliinsuficijen-cijimuskulatureporneinutogpredelakojamoe nastati iz bilo kojeg dmgog razloga. Subjektivni simptomi se javljaju u vidu bolova u prednjem delu stopala, naroitopriduemstajanju,zatimseveomatekopodnosemakakva optereenja, tako da biva funikcija oteena u pri'linoj meri. Plaintogramseuovomsluajuodlikujeirinomprednjegdelastopala, zbog postojeeg ulja u predelu druge, tree i etvr- te kosti donoja. Boja na otiskutogpredelaizgledakaoirazli-vena,usledizrazitogpritiska.Prsti ostavljajuneznatneotiske,aotisakdrugogprsta,kaotojevereeno, ponekad nedostaje. L e e n j e Ovdejeosnovnodasesputanjepoprenogsvodatoranijeprimetii naotiskustopalautvrdi.Zatimtrebadeteuputitispe-cijalistiradi propisivanjaposebnoguloka.Ovajuloaktrebadapotpomogneizdizanje srednjeg dela popreonog svoda, tj. pre dela III i IV kosti donoja. Ukolikojepoetnistadijum,korisnojeipreporuujesedaseprstom jednerukepotisnesredinaprednjegdelastopalanavie,azatimdasetaj predeo stopala obmota zavojem, kako bi se postignuti poloaj zadrao. U torn ciljumoesejousrediniudubljenjakojejedobijenopotiskivanjem pomenutog predela staviti tampon vate. U cilju spreavanja pomeranja palca ka drugom prstu do- bro je takoe staviti jedan tamipon od vate ili sunera izmeu palca i drugog prsta. Na taj nainesepostiinjihovorazmica-njeisamimtimipopravitipostojee stanje. Poredkorienjapasivnihpomagala,maporedosepoinjeisa primenom pasivnih i aktivnih vebi u cilju jaanja muskula- ture koja odrava oba svoda stopala. Paralelno treba davati i vebe za toniziranje miia itavog ekstremiteta. Naravno,iovdeenajpogodnijipoetnipoloajbitisedei,asamo izuzetno u kasnijoj fazi i stojei, naroito kada se daju vebe u hodu. ( Vebe za otklanjanje rasplinutog stopala (sa palcem u abdukciji) Kodovedeformacije,kaoikodranijeopisanogsputamjauzdiinog svodastopala,kojesenazivaravnostoipalo,osimna-vodcnihpoetnih poloajamoe se koristiti i leei poloaj. Meu-tim,nctrebainsistirati ni u jednom ni u drugom sluaju na lee- em poloaju zato da bi mogla da postoji vizuelna kontrola vebi koje se primenjuju, kaiko bi se one lake zapamitile i mogle i kasnije, kod kue da sprovode. Poetni pololaj sedei sa opruenim nogama (Sl. 374375) Veba 1 U p. p. savijati prste to je mogu- ce vise. Veba 2 U p p. stopala su pribijena jed- no uz drugo. Pribliavati paleve, ne odmiui pete. Poetni poloaj sedei sa savijenim nogama (Sl. 376380) Veba 1 U p. p. stopala su razmaknuta. Privlaiti po podu prednje delove stopala pritiskujui podlogu. Pe- te pri tom ne odmicati. Veba 2 U p. p. opruene prste celom po- vrinom osloniti o podlogu, uz pokuaj odizanja srednjih delova stopala. Veba 3 U p. p. predn'je delove stopala odizati od tla oslanjajui se pri tom na prvi pa'na peti prst. Veba 4 U p.p palac uz palac, pete sas- tavljene. Povlaiti palcem tkani- nu, koja je zalkaena ispod nekog predmeta, taOco da daje ofcpor. Veba5Up.p.osloniti stopalanafcnjigu,takoda pnsti budu izvannjenepovrine.Omomod lastia sas- taviti paleve. Savijajui ih sna- no gurati kmjigu, a istoviremeno pritiskatiipetom,kakoseknji-gane bi pomerila. POGOVOR Zavravajui ovo izllaganje, moramo podviui da je izbor materije koja je izloenabiouglavnompodeentakodaodgo-varakompetencijama nastavnikafizikogvaspitanja,tedaovajpriruniiktrebatakoiposmatrati. Meutim, sigumo je da e biti od korTisti i fizioterapeutima, mladim lekarima-^pecijalizantima fi- zikalne medicine i rehabiMitacije i sportske medioine, pa i fizijat-nima,posebnoakoradeudejimustanovamaibaveseporemeca- jdma u dranju. Nesumnjivo,jomnogobisemoglorei,kakoonavede-nim,takoio onim deformacijama koje ovde nisu izloene. Takoe korisno bi bilo da je i vie praktinih vebi uz korie- nje najiraznovrsnijih poetnih poloaja. Meutim, ciljnamjebio,kaotojetovenasamompoetkureeno,dadamojedan prak-tiniprirunik,kaovodiuprakitinomsvakodnevnomradusa osinovnim ciljem da pomognemo prvenstveno nastavniku fizikog vaspdtanja. Takoesimatramodaesvaikdnastavnikildoekoodpo-menuitdh struonjakamoiiznavedeniihpoloajaivebidashvatdosnovneptdnoipe korektivnogradakodpojedindhdeformacija,padaihisam'fcasniije komponuje i proiruje tokom svog nada. Ovajprimnikdakletrebadakoristinastavnikufizifcogvaspitanjau svim situacijama u kojima je ix>zvan da pomogne svojim uenicima, ne samo da se harmonino razvijaju, ve i da odstrane sve one uticaje i poremeaje koji bi se mogli negativno odraziti na njihov razvoj. Na taj nain nastavnik e moi u do- broj meri da sprei niz komplikacija koje bi kasnije mogle da daju veoma teke posledice i tako da bude jedan od prvih sarad- nika kolskog lekara. 1. GatriSmith, O.: Rehabilltacija povreenih i obolelih, Medicinsko izdavaJso preduzee Medicinska knjiga, Beograd Zagreb, 1952. 2.Konc, E.: Ravno stopalo i njegovo leenje, Fizika kultura br. 34, Beograd,, 1953. 3.Jankovi, M.: O ravom dranju tela kod kolske omladine, Fizika kultura, br. 12, 1953. 4.Poli, B., Opavski, P., Vitas, M.: Vebe oblikovanja, Partizan, Beograd, 1954. 5.Konc, E.: O insuficijentnoj nozi sa povienim svodom, Fizika kultura, br. 34, 1955. 6.Zec, ., Konforti, N.: Ispitivanje snage miia, Centar za osposo- bljavanje invalida, Beograd, 1956. 7.Smodlaka, V.: O deformitetima tela u jednoj beogradskoj osmo- Ijetki, Fizika kulltura, br. I polugode, 1956. 8.RadojiFinkeltajn, Lj.: Poetni poloaj i njegov znaaj u kine- ziterapiji i posebno u korektivnoj gimnastici, Fizika kultura, br. 78, 1957. 9.Lyons, D., Kelly, R., Chaffee, E.: Corrective Physical Education, Los Angeles City School, 1958. 10. Rasch, T. J., Burke, R.: Kinesiology and Applied Anatomy, Henry Kimpte, London, 1959. II.Wells, K.: Kinesiology, W. Saunders Company, Philadelphia, Lon- don, 19601968. 12. Lindemann, R., TeirichLeube, H., Heipertz, W.: Lehrbuch der Krankengymnastik in vier Banden), G. Thieme Verlag Stuttgart, 1963. 13. Maneva, M., Sokolov, B., Markova, G.: Ispravitelna gimnastika, Medicina i fizkultura, Sofija, 1964. 14. Klisi, P.: Skolioze i mogunost njihovog leenja Povratak u ivot, broj 3, Beograd, 1965. 15. Zec, .: Kineziterapija, Skripta, Via medicinska kola, Beogratl, 1965. 16. Hohman, G., Stumpf, L.: Ortopadische Gymnastik, G. Thieme Vn lag, Stuttgart, 1967. 17. Bokovi, M.: Anatomija oveka, Medicinska knjiga, Bfogiiul Zagreb, 1967. 18. Keros, P. i suradnici: Funkcionalna anatomija, Medicinska naKlada, Zagreb, 1968. 19. Gergieva, E., Lilov, L V.: Podvini igri s izpravdtelen karakter, Narodna prosveta, Sofija, 1968. 20. Zec, 2.: Osnovi kineziologije, Institut za fizikalnu medicinu i reha- hilitaoiju, Zavod za rehabilitaciju, Beograd, 1969. 21. Stani, ., Solari, S.: Osnovi kineziterapije i Idneziterapija loko- motomog aparata (I deo), Skripta, Visoka kola za fiziku kultu- ru, Zagreb, 1972. 22. Koturovi, Lj., Jerievi, D.: Kineziterapija, Skripta, Fakultet za fi- ziko vaspitanje, Beograd, 1973.