1

Uvod

Podela nervnog sistema 1)CNS

Encephalon i medulla spinalis Zadnja lobanjska jama –

rhombencephalon (medulla oblongata, pons, isthmus, cerebellum i ventriculus quartus)

Zadnji deo srednje lobanjske jame – mesencephalon

Area pretectalis – na granici između diencephalona i mesencephalona

Prednja i srednja lobanjska jama i prostor iznad tentorium cerebelli zauzima prosencephalon (diencephalon i telencephalon s.cerebrum)

U centralnim delovima postoje ventriculus laterales, ventriculus tertius, aqueductus cerebri i ventriculus quartus koje ispujavaliquor cerebrospinalis

Ventriculus quartus je povezana sa canalis centralis medullae spinalis

2)PNS Čine ga nervi i ganglioni Mozgu pripada 12 kranijalnih živaca Medulli spinalis pripada 31 par nn.spinales (8 nn.cervicales, 12 nn.thoracici, 5 nn.lumbales, 5 nn.sacrales i 1 n.coccygeus)

Živac: Skup snopova nervnih vlakana koja mogu biti istog ili različitog porekla i funkcije a čine morfološku celinu.

Nervna vlakna potiču od aksona i perifernih produžetaka pseudounipolarnih neurona

Ushodna, aferentna, senzitivna vlakna

Nishodna, eferentna, motorna i sekretorna vlakna

Periferni živci se prema vrsti vlakana dele na motorne, senzitivne, mešovite i čulne

Termin senzorijalan obuhvata osećaj-> senzibilitet i čulo

Ganglioni: Nervni čvorovi van CNS koje čine tela nervnih ćelija, funkcionalni deo gangliona, potporne ćelije, vlakna i krvni sudovi Svaki na površini ima vezivnu čauru

Mogu se podeliti na senzitivne i ganglione ANS

Senzitivne imaju spinalni i kranijalni živci

Zadnji koren svakog n.spinalis ima jedan senzitivni ganglion spinale

V, VII,IX i X kranijalni živci imaju senzitivne ganglione, ganglion trigeminale, ganglion geniculi, ganglion superius et inferius IX, ganglion superius et inferius X)

¾ senzitivnih gangliona čine pseudounipolarne ćelije

Pseudounipolarne ćelije imaju kratko stablo koje se deli na periferni (prima nadržaj, sprovodi ga do gangliona i tu ga predaje centralnom) i centralni produžetak (sprovodi nadražaj do CNS)

Funkcionalna podela

1)Somatski nervni sistem(animalni, cerebrospinalni)

Uspostavlja odnos organizma sa spoljašnjom sredinom.

Nadražaj se prenosi aferentnim vlaknima u delove CNS-a, veliki deo do kore velikog mozga, gde se nalaze najviši kortikalni centri koji omogućavaju da se na fukcije somatskog sistema može svesno i voljno uticati

i CNS i PNS se mogu podeliti na somatski i autonomni

Periferni deo somatskog sistema: Somatosenzitivna komponenta

Opšta somatosenzitivna vlakna(ushodna, aferentna) – prenose nadražaje sa kože, dubokih tkiva i organa prema CNS-u, a njihovi ganglioni su senzitivni ganglioni Posebna somatosenzitivna vlakna -ima samo n.vestibulocochlearis VIII

Somatomotorna komponenta Prenosi impulse iz motornih centara kičmene moždine i motornih jedara

2

kranijalnih živaca prema poprečno-prugastim mišićima U prednjim stubovima sive mase kičmene moždine i u motornim jedrimia kranijalnih živaca se nalaze alfa-motoneuroni (završavaju se na mišićnim vlaknima) i gama – motoneurnoi (završavaju se na mišićnim vretenima Postoje 2 vrste motornih vlakana za poprečno 1)Opšta somatomotorna valkna – sadrže ih nn.spinales i III, IV, VI, i XII kranijalni živac i inervišu poprečno prugaste mišiće nastale iz prasegmenata embriona 2)Posebna visceromotrona vlakna – sarže ih V. VII, IX, X i XI kranijalni nerv i inervišu poprečno-prugste mišiće poreklom iz škržnih lukova (mišići vilica, lica, ždrela i grkljana)

2)Autonomni nervni sistem (vegetativni, visceralni)

Inerviše sve unutrašnje organe Morfološki se deli na centralni i

periferni Funkcionalno se deli na pars

sympathyica i pars parasympathica Centralni deo čine centri u čičmenoj

moždini i moždanom stablu, a periferni čine vlakna i ganglioni

(multipolarne ćelije, potporne ćelije, nervna vlakna i krvni sudovi)

Centrum sympathicum leži u bočnim stubovima sive mase čičmene moždine C8 – l2 i ima 3 grupe gangliona:

1. Paravertebralni – čine truncus sympatihicus

2. Prevertebralni – leže ispred kičmenog stuba i pripadaju vegetativnim spletovima

3. Intramuralni ganglioni – u blizini, ili u zidu organa

Nadražaje iz organa do centrum sympathicum prenose simpatička aferentna – opšta viscerosenzitivna vlakna, a njihovi neuroni se nalaze u spinalnim ganglionima i senzitivnim ganglionima kranijalnih živaca V, VII, IX i X)

Opšta visceromotorna vlakna polaze iz centrum sympathicum C8 – l2 i SY nadražaj prenose najmanje 2 neurona – prvi leži u centrum sympathicum i akson je preganglijsko vlakno koje završava u SY ganglionima (prevertebralnim, paravertebralnim, intramuralnim) a ćelije iz gangliona obrazuju postganglijska vlakna koja odlaze do organa

Kranijalni PSY centar grade PSY jedra III, IV, IX i X kranijalnog živca – nucleus oculomotorius accessorius s.autonomicus –Edinger – Westphal, nucleus salivatorius superior, nucleus salivatorius inferior i nucleus dorsalis nervi vagi)

Spinalni PSY centar leži u bočnim stubovima sive mase S2 – S5

Vegetativni PSY ganglioni leže u blizini organa i pridodati su granama

n.trigeminusa-ganglion ciliare,ganglion pterygopalatinum, ganglion oticum i ganglion submandibulare

Aksoni neurona u PSY centrima obrazuju preganglijska vlakna, a PSY ćelije u ganglionima grade postganglijska vlakna – opšta visceromotorna vlakna

Opšta viscerosenzitivna vlakna –dovode impulse iz tkiva do tela neurona u senzitivnim ganglionima kranijalnih živaca i u senzitivnim sakralnim spinalnim ganglionima

Posebna viscerosenzitivna vlakna –prenose nadražaje ukusa iz gustativnih korpuskula do senzitivnih gangliona VII, IX i X (ganglion geniculi, ganglion inferius IX, i ganglion inferius X)

3

Građa CNS Substantia grisea

o Grade je tela neurona, dendriti, početni delovi aksona i glijalne ćelije

o Predstavlja centre NS o U njima se vrši obrada,

koordinacija i integracija nadražaja

o Čini cortex cerebri et cortex cerebelli, columnae griseae medullae spinalis nucleuse i laminae

o Ima bogatu vaskularizaciju Formatio reticularis

o Ostrvca sive mase međusobno razdovojenih snopovima bele mase

o Grade retikularna jedra o Prostire se od kičmene

moždine do međumozga o Jedna su povezana

međusobno, a i sa jedrima kranijalnih živaca

o Spajaju delove CNS u funkcionalnu celinu

o Tu su smešteni najviši vegetativni centri

Substantia alba

o Čine je aksoni sa mijelinskim omotačem, dendriti i oligodendrociti

o Ima malo neurona i krvnih sudova

o Cela je sistematizovana u puteve CNS

Putevi CNS Produžeci bele mase

grupisani u snopove-fasciculuse i puteve – tractuse

Puteve obrazuju aksoni većeg broja neurona koji leže na razlićitim nivoima CNS, a međusobno su spojeni

Tractus – čini snop vlakana istog ili sličnog porekla koji zajedno prolaze kroz određene delove CNS-a, završavaju u tačno određenim centrima i imaju istu funkciju

Fasciculus – skup aksona koji polazi iz većeg broja centara i povezuje različite delove CNS-a, pripadaju različitim funkcionalnim sistemima i obavljaju složene aktivnosti

Lemniscus – skup aksona neurona II ushodnih puteva

koji pripadaju istom funkcionalnom sistemu

Semidecussatio, decussatio – vlakna nekih puteva se delimično ili potpuno ukrštaju i prelaze na kontralateralnu stranu

Chiasma opticum – delimično ukrštanje optičkog puta

Nervni put – skup aksona koji sadrže isti neurotransmiter – biohemijska definicija

Morfološka podela puteva Asocijacioni i komisuralni su uglavnom kratki, a projekcioni dugi 1)Asocijacioni putevi (tractus nerosi associationes) – povezuju sive mase na istoj strani 2)Komisuralni (tractus nervosi commisurales) – spajaju kontralateralne polovine istog dela CNS-a 3)Projekcioni putevi (tractus nervosi projectiones) Povezuju različite, udaljene delove CNS-a Prema pravcu prenošenja nadražaja dele se na motorne i senzitivne

Senzitivni putevi

4

Prenose nadražaje iz spoljašnje i unutrašnje sredine u CNS Imaju najmanje 3 neurona I. Neuron I, primarni, periferni –

prenosi nadražaje do senzitivnih gangliona spinalnih živaca i senzitivnih gangliona kranijalnih živaca

II. Neuron II, sekundarni, centralni, aksoni odlaze do senzitivnih jedara talamusa

III. Neuron III, tercijarni, kortikalni – aksoni odlaze do najviših kortikalnih senzitivnih polja

Motorni putevi Prenose nadražaj preko 2 ili više

neurona Gornji-prvi se nalazi u kori velikog

mozga i njihovi aksoni grade motorne snopove koji završavaju na drugom gornjem motoneuronu koji se nalazi u motornim jedrima kranijalnih živaca i u prednjim stubovima sive mase kičmene moždine (lamina IX)

Aksoni motoneurona kičmene moždine obrazuju radix anterior n.spinalis i preko njegovih grana stižu do poprečnoprugastih mišića i udova

Aksoni motoneurona motornih jedara kranijalnih živaca odlaze u poprečno – prugastu muskulaturu glave i vrata

Moždanice i omotači

Vezivno tkivo gradi moždanice 1. Pia mater 2. Arachnoidea 3. Dura mater

Unutar CNS-a ulogu vezivnog tkiva preuzima neuroglija, samo oko velikih krvnih sudova postoje vezivne ćelije U PNS – vezivno tkivo gradi omotače oko živaca i čaure oko gangliona

1. Endoneurium 2. Perineurium 3. Epineurium

Orijentacione osovine Neuroaxis – uzdužna osovina CNS-a

u toku razvoja U toku razvoja nastaju krivine koje

menjaju pravac neuroaxisa (flexura nuchalis i flexura ventralis) zbog uspravnog stava čoveka

Kao posledica toga osovina medulle spinalis leži vertikalno, osovina truncus cerebri koso nagore i napred – Meynertova linija, a osovina prednjeg mozga je

postavljena horizontalno – Forelova linija

Rostralno – blizu prednjem krraju neuroaxisa

Kaudalno – blizu zadnjem Dorzalno – iza/iznad neuroaxisa Ventralno(bazalno) ispred/ispod

neuroaxisa U odnosu na mediosagitalnu ravan

mogu stajati medijalno ili lateralno Ipsilateralni – delovi CNS koji leže

na istoj strani neuroaxisa Kontralateralni – Delovi CNS-a koji

leže na suprotnoj strani neuroaxisa

Medulla spinalis Iz lamine neuralis prvo nastaje sulcus neuralis pa

tubus neuralis

Rostralni deo kanala obrazujje archencephalon, a

medulla spinalis se razvija iz kaudalnog dela

Medulla spinalis prolazi kroz mnogo manje

promena u odnosu na ostale delove CNS-a što se

uočava i u njenoj segmeniranoj inervaciji tela

U njoj se proliferacija i migracija neurona

najranije završava

Do 5. meseca ispunjava deo canalis medullaris, a

kod novorođenčeta kaudalni kraj leži u visini L3,

dakle, kaudalni kraj se pomera rostralno u toku

razvoja

Spoljašnja morfologija

Kaudalni deo CNS-a koji leži u canalis vertebralis

Ona ispunjava rostralne 2/3 canalis vertebralis i

samo središnji deo kanala

5

Između površine i canalis vertebralis je prostor

koji ispunjavaju meninges, krvni i limfni sudovi,

vezivno i masno tkivo

Od arcus anterior atlasa nastavlja se medullom

oblongatom, a kaudalno završava u nivou L2

Čini 2% ukupnog CNS-a

Ima oblik izduženog cilindra spljoštenog u

sagitalnoj ravni

Dužine 42-45 cm

Conus medullaris – završni deo

Filum terminale

o Polazi sa vrha conusa medullarisa

o Gornji deo leži u cavum

subarachnoidale do S2-S3

o Donji deokeži u cavum epidurale do os

coccygis

o Ima 2 proširenja – veće u vratnoom i

manje u lumbalnom delu

o Ova zadebljanja prouzrokovana su

povećanjem sive mase i označavaju

delove iz kojih potiču kičmeni živci za

gornje/donje ekstremitete

Intumescentia cervicalis

o Pruža se od C4-T1

o Živci formiraju plexus brachialis

Intumescentia lumbosacralis

o Pruža se L2-S3

o Živci obrazuju plexus lumbalis i plexus

sacralis

Ima 4 strane, prednju, zadnju i 2 bočne

Fissura mediana anterior

o Pruža se sredinom prednje strane

o Dopire do comissura anterior alba

Sulcus medianus posterior

o na sredini zadnje strane

o Od njega se unazad u mediosagitalnoj

ravni u dubinu bele mase pruža septum

medianum posterius koji koji odvaja

desnu i levu ½

Sulcus intermedius posterior

o Na zadnjoj strani spolja od sulcus

medianus posterior

o Na površini ograničava granicu između

2 ushodna puta – fasciculus gracialis et

cuneatus funiculusa posteriora

Sulcus anterolateralis

o između prednje i bočnih strana

o Duž njih izlaze snopići radix

anterior kičmenih živaca

Sulcus posterolatereralis

o uzmeđu bočnih i zadnje strane

o duž njih ulaze radix posterior kičmenih

živaca

Ima 31 par kičmenih živaca

Svakom paru kičmenih živaca odgovara deo

kičmene moždine – segment – morforloška i

funkcionalna celina

U toku razvoja se uočava razlika u blikini i

veličini rasta kičmenog stuba u odnosu na

kičmenu moždinu što uslovljava ascensus medullae

spinalis(Prirodno pomeranje)

Zato se segmenti nalaze na višem nivou u odnosu

na odgovarajuće pršljene

Razlike se sve više uvećavaju idući prema nižim

segmentima

Svakom segmentu odgovara par nn.spinales koji

izlaze kroz foramen intervertebrale, prvi izlazi

horizontalno između os occipitale i atlasa, a idući

naniže živci su sve više udaljeni od foramen

intervertebrale i zato idu koso pa vertikalno

Zbog kratkoće medulle spinalis u odnosu na

kičmeni stub nervni korenovi iz lumbalnih i

sakralnih segmenata pružaju se koso naniže do

odg.otvora, skoro su paralelni i grade cauda

equina

Segment

Osnovni funkcionalni deo

Jedini deo CNS-a koji je zadržao razvojnu

segmentiranost koja je fundamentalna karakteristika

građe i funkcije kičmene moždine

Svaki segment je odgovran za prenos nadražaja iz

određenog dela, za adekvatne motorne odgovore i za

inervaciju delova unutrašnjih organa preko

vegetativnih centara koji u njemu leže

U svakom postoji postoji mnogo interneurona koji

vrše regulaciju intra i intersegmentalnih refleksa

Ne može se morfološki i funkcionalno jasno ograničiti

jer se nervna vlakna koja dolaze i odlaze završavaju u

više susednih segmenata

Građa Siva masa

Oko nje leži bela masa

Ima oblik leptira ili slova H na kome se razlikuju

cornu anterius, posterius et lateralis i zona s.pars

intermedia

Prednji rogovi – kratki, široki i kraj udaljen od

površine

Zadnji rogovi, duži, uži i kraj dopire skoro do

površine

Bočni stubovi – vide se u grudnom i krsnom delu

Canalis centralis

Pruža se kroz središnji deo celom dužinom

medulle spinalis

6

zaostatak centralne šupljine embrionalnog

medularnog kanala

Mestimično je obliterisan

Na kaudalnom kraju je proširen u ventriculus

terminalis

Columna anterior

Nastaju iz lamina basilaris

Motorni, oživčavaju poprečno-prugaste mišiće

trupa i ekstremiteta

Columna posterior

Nastaju iz lamina alaris

Senzitivni

Columna lateralis

Nalaze se pretežno autonomni, vegetativni

neuroni

U grudnom delu C8 – l2 centrum symphaticum

U krsnom delu S2-S5 Centrum parasymphaticum

sacrale

Siva masa se može podeliti na 4 funkcionalna dela,

prednji stubovi – somatomotorni, prednji deo zone

intermediae – visceromotorni, zadnji deo zone

intermediee – viscerosenzitivni, zadnji stubovi –

somatosenzitivni

Sive mase ima najviše u predelu intumescentia, bele

mase u intumescentia cervicalis, a idući kaudalno ona

se smanjuje što je uslovljeno sukcesivnim završetkom

nishodnih motornih puteva i povećanjem broja

ushodnih vlakana od krsnih ka vratnim segmentima

Celokupna siva masa se može podeliti na jedra ili

lamine (10 njih)

Zadnji rog –prvih 6 lamina, zona intermedia VII,

prednji rog VIII i IX, a siva masa oko centralnog

kanala X lamina

Na različitim nivoima nije moguće identifikovati sve

lamine jer one ne prate strogo segmentalnu podelu

medulle spinalis

Lamina spinalis I (nucleus mariginalis)

Neuroni ove lamine prenose nadražaj bola i

termičke senzacije sa kontralateralne strane tela –

tractus spinothalamicus

Rolandova masa (Substantia gelatinosa) leži

ispred lamine spinalis I a obuhvata i lamina

spinalis II

Lamina spinalis II

Integracioni centar za senzitivne nadražaje koji

stižu preko nemijeliniziranih vlakana

Substantia gelatinosa se rostralno od 2.

cervikalnog segmenta produžava u nucleus

spinalsi n.trigemini koje se nastavlja u

medullu oblongatu i pons

Lamina spinalis III et Lamina spinalis IV (nucleus

proprius) pružaju se celom dužinom medulle spinalis, tu

se vrši integracija senzitivnih nadražaja sa inrormacijama iz

viših senzitivnih centara

Lamina spinalis V et Lamina spinalis VI – ćelije su

gušće raspoređene u medijalnom delu roga, imaju ulogu u

integraciji odgovora na različine nadražaje sa

informacijama iz viših centara.

Lamina VI ne postoji u grudinim segmentima

Lamina spinalis VII – substantia intermedia centralis

(zona intermedia) pruža se celom dužinom od medulle

spinalis čineći tako columna intermedia

Nucleus drosalis s.thoracicus posterior –

Clarkovo jedro – u unutrašnjem delu zone

intermediee, pruža se od C8-l3 , u njemu su

smešteni neuroni tractus spinocerebralis –

Flechsig

Nucleus intermediolateralis – u spoljašnjem delu

zone intermediee, tu su pretežno vegetativni

preganglijski neuroni i pruža se od T1-L2 i S2-S5

Lamina spinalis VIII

Unutrašnji deo prednjeg roga

Sadrži ćelije koje podsećaju na motoneurone, a u

nekim od ćelija se završavaju propriospinalna

vlakna iz prednje komisure i vestibulospinalna i

retikulospinalna vlakna

Lamina spinalis IX

Zauzima spoljašnji deo prednjeg roga

Tu se nalaze motoneuroni za inervaciju skeletnih

mišića

Lamina spinalis X

Substantia gelatinosa centralis

U prednjim stubovima se nalaze alfa motoneuroni-veći i

gama motoneuroni – manji

Njihovi aksoni ulaze u radix anterior kičmenog

živca, u periferne živce i stižu do poprečno-

prugastih mišića

7

Laminu spinalis IX čine nekoliko velikih grupa

somatskih motoneurona

Jedra prednjih stubova su masivna u intumescentia i

imaju izgled stubića

Unutrašnji se pružaju celom dužinom kičmene

moždine i inervišu mišiće vrata i trupa, a spoljašnji

stubići se nalaze u intumescentiama i inervišu mišiće

ekstremiteta

Motoneuroni za ekstenzore se nalaze u prednjim

delovima columnae anterior, a iza njih su neuroni za

fleksore

Neuroni koji inervišu rameni pojas nalaze se u

rostralnim segmentima, a ispod su neuroni za mišiće

nadlaktam ispod za podlakat i šaku

Za dobro odmerene i sinhronizovane pokrete

potrebno je da za vreme kontrakcije jedne grupe

njena antagonistička grupabude relaksirana i to se

postiže dejstvom interneurona koji deluju na

antagonističku grupu (kontralaterani nastavak aksona

nadraženog motoneurna prenosi nadražaj na

interneuron koji inhibitorno deluje na motoneurone

suprotne funkcije)

Druga grupa motornih interneurona kontroliše

istovremeno širenje nadražaja na više segmenata i

njihova ushodna i nishodna vlakna leže uz sivu masu i

pripadaju snopovima bele mase – fasciculus proprius

Interneuroni

Njima pripada najveći broj neurona u sivoj masi

CNS

U medulli spinalis mogu biti, asocijacioni,

propriospinalni i komisuralni

Interneuroni medulle spinalis imaju kratke

aksone koji povezuju delove sive mase u jednom

segmentu, pružajuse u susedne ili udaljene

segmente i omogućavaju intra- i

intersegmentalne reflekse

Komisuralni povezuju delove sive mase na

suprotnim polovima istog segmenta

Propriospinalni imaju najduže aksone, obrazuju

ushodne i nishodne snopove u beloj masi prostiru

se duž više segmenata i tako omogućavaju složene

reflekse

Fasciculus anterior, lateralis et posterior su

smešteni uz sivu masu, a spolja od njih prolaze

dugi projekcioni pitevi medulle spinalis

Kičmeni živac

Nervus spinalis

Segment – osnovni morfološki i funkcionalni deo

kičmene moždine koji inerviše određeni deo tela

preko para kičmenih živaca

Dermatom – površina kože inervisana senzitivnim

vlaknima jednog kičmenog živca

Miotom – deo mišićne mase koji inerviše jedan

kičmeni živac

Svi imaju radix anterior s.ventralis et radix posterior

s.dorsalis osim prvog i poslednjeg kojima nedostaje

radix posterior

Radix posterior u spoljašnjem delu proširen je u

ganglion spinale

Radix posterior s.dorsalis

Sadrži aferentna ošta somatosenzitivna i opšta

viscerosenzitivna vlakna koja čine centralni produžeci

neurona smeštenih u ganglion spinale

Ulazi lučna sa više snopića u predelu sulcus

posterolateralis

Ganglion spinale

Skup senzitivnih neurona (neuron I) aferentnih puteva

Ovi neuroni nastaju iz bipolarnih neurona čija 2

nastavka u toku razvoja grade zajedničko stablo i zato

se nazivaju pseudounipolarne

Zajedničko stablo se račva na spoljašnji, periferni

produžetak i unutrašnji, centralni

Zadnji koren je deblji od prednjeg

Tu se nalaze opšti somatosenzitivni i opšti

viscerosenzitivni neuroni

Tanka slabo mijelizovana vlakna prolaze kroz

spoljašnji deo korena, ima ih više prenose nadražaj

bola. toplote i grubog taktilnog senzibiliteta

Deblja mijelinizovana vlakna prolaze kroz unutrašnji

deo korena i nose nadrašaj finog taktilnog i dubokog

svesnog senzibiliteta

Promene u unutrašnjim organima mogu da dovedu do

preosetljivosti i bola u predelu odgovarajućeg

dermatoma- Hedove zone

Radix anterior s.ventralis

Nastaje iz više snopića koji izlaze kroz sulcus

anterolateralis

Čine ih aksoni motoneurona prenjih stabala sive mase

i preganglijska vlakna autonomnih neurona smeštenih

u zoni intermedii i columna lateralis

Sadrži opšta somatomotorna vlakna (alfa i gama) i

opšta visceromotorna (preganglijska SY i PSY vlakna)

kao i mali broj nemijelinizovanih senzitivnih vlakana

Oba korena su upravljena upolje i nadole, prolaze

kroz canalis vertebralis ka foramen intervertebrale

gde se spajaju i obrazuju n.spinalis

Stablo n.spinalis je veoma kratko i u otvoru ili po

izlasku se deli na 4 grane

1)Ramus anterior s.ventralis

Najveće i najdeblje

Tipični mešoviti živci

8

Prednje grane se uglavnom spajaju i grade spletove

Prednje grane C1-C4 –plexus cervicalis, prednje

grane C5-T1 – plexus brachialis, Prednje grane T2-

T12-nn.intercostales, prednje grane L1-L3 plexus

lumbalis, prednje grane L4-S3 plexus sacralis, prednje

grane S4-S5 plexus pudendus

2)Ramus posterior s.dorsalis

Kraći i tanji

Mešoviti živci koji inervišu kožu i mišiće zadnje strane

vrata i leđa do sedalnog predela

Zadnja grana C1 – n.suboccipitalis

Zadnja grana C2 – n.occipitalis major

Zadnja grana C3 – n.occipitalis tertius

3)Rr.communicantes

Veza n.spinalis sa truncus sympathicusom

R.communicans albus –preganglijska SY vlakna

R.communicans griseus – nemijelizovana, vraćaju se

iz truncus sympathicus u n.spinalis o odlaze na

periferiju

4)R.meningeus

Senzitivna

Vraća se u canalis vertebralis gde inerviše

moždane opne, kičmeni stub i krvne sudove

Refleksi kičmene moždine

Većina funkcija kičmene moždine je pod uticajem viših

delova CNS-a, ali postoje i refleksi koji se ostvaruju samo

na nivou medulle spinalis i dele se na monosinaptičke i

polisinaptičke

Monosinaptički (direktni, jednostavni)

Odigravaju se učešćem 2 neurona

Prvi, senzitivni leži u ganglion spinale i negov

periferni produžetak vodi nadražaj od mišića i

predaje ga centralnom produžetku koji ga

sinaptičkim spojem prebacuje na motoneuron

Akson motoneurona vodi nadražaj do mišića i on

se kontrahuje

Kod ovog refleksnog luka postoji samo jedna

sinapsa i to u prednjem rogu

Ovaj refleks se može izazvati istezanjem mišića

Perkusijom tetiva u praksi ispituje se segmentalna

inervacija

Polisinaptički (indirektni, složeni)

Pored osnovnih neurona ostvaruje se i učešćem

jednog ili više interneurona koji mogu biti

asocijacioni i komisuralni

Aferentni neuron leži u ganglion spinale

Periferni nastavak donosi nadražaj iz receptora u

koži, predaje ga centralnom koji ga putem sinapsi

predaje interneuronima koji ga usmeravaju na

motoneurone određenog segmenta, višeg ili

nižeg, iste ili suprotne polovine

Aksoni motoneurona ga prenose do mišića ili

mišićnih grupa

Mogu se izazvati na prednje bočnom-trbušnom

zidu, plantarno

Bela masa

U obe polovine se nalaze funiculus anterior,

lateralis et posterior

Na površini granicu funiculus anterior označava

fissura mediana anterior i sulcus anterolateralis

Funiculus anterior se nalazi unutra od columna

anterior sive mase

Desni i levi funiculus anterior spaja snop bele

mase –commisura alba anterior

Funiculus lateralis na površini ograničavaju sulcus

anterolateralis et posterolateralis

Funiculus lateralis se može podeliti na funiculus

anterolateralis et posterolateralis

Funiculus posterior na površini ograničavaju

sulcus posterolateralis i sulcus medianus

posterior

Levi i desni funiculus posterior odvaja septum

medianum posterius

Fasciculus posterolateralis s.zona terminalis

LISSAUER – uzak sloj bele mase uzmeđu vrha

cornu poserius i površine medulle spinalis

Belu masu čine putevi

Dugi prijekcioni putevi su raspoređeni upolje,

prema površini kičmene moždine a komisuralni i

asocijacioni se nalaze oko sive mase

Asocijacioni putevi- povezuju sivu masu na istoj

strani i obrazuju intra intersegmentalne puteve.

Grade fasciculus proprius anterior, lateralis et

posterior

Komisuralni putevi – povezuju kontralateralne strane

segmenata

Kroz funiculus anterior prolaze uglavnom

eferentni, motorni putevi i jedan aferentni*

1. Tractus corticospinalis anterior

2. Tractus vestibulospinalis

3. Fasciculus longitudinalis medialis

4. Tractus tectospinalis

5. Tractus reticulospinalis medialis

1. *Tractus spinothalamicus anterior

Kroz funiculus anterolateralis se probijaju vlakna

radix anterior i putevi

1. Tractus spinothalamicus lateralis

2. Tractus spinocerebralis anterior

3. Tractus spinoreticularis

4. Tractus spinotectoralis

9

5. Tractus spinoolivarius

Kroz funiculus posterolateralis prolaze putevi

1. Tractus corticospinalis lateralis s.pyramidalis

2. Tractus spinocerebrallis posterior

3. Tractus rubrospinalis

4. Tractus reticulospinalis lateralis

Kroz funiculus posterior prolaze 2 aferentna puta

i vlakna radix posterior

1. Fasciculus gracialis –Golli –duži – celom

dužinom

2. Fasciculus cuneatus – Burdochi – kraći, počinje

od 6. grudnog segmenta

Arterije

Vode poreklo od aa.vertebrales i segemntarnih

arterija

(a.cervicalis profunda. a.cervicalis ascendens,

aa.intercostales posteriores, aa.lumbales,

a.iliolumbalis, aa.sacralis lateralis)

A.vertebralis daje aa.spinales posteriores . anteriores i

aa.radiculares

Segmentne arterije daju radikularne i radikulospinalne

arterije

Aa.spinales posteriores pružaju se zadnjom stranom

kičmene moždine unutra od radix posterior, a

pridružuju im se zadnje radikularne arterije i tako

nastaju 2 paralelna uzudužna arterijska kanala koji idu

do kraja medulle spinalis gde anastomozuju sa

prednjjom, vaskularizuju zadnju 1/3 kičmene

moždine

Aa.spinales anteriores

nastaju od terminalnog dela aa.vertebrales

Silaze ukoso unutra, prednjom stranom medulle

oblongate

Potom se spajaju na srednjoj liniji i grade 1 sud

kojiide celom dužinom medulle spinalis

Od nje se odvajaju grane koje kroz fissura

mediana anteriror ulaze u medullu spinalis

Vaskularizuju stubove sive mase, zonu

intermediu, bazu zadnjih stubova, funiculus

anteriores et laterales

Medulla spinalis je slabo vaskularizovana, ishemijis su

posebno podložni T4 I L1

Vene

Prednje uzdužno vensko stablo sastoji se iz

vv.anteromediales i vv.anterolaterales, iz njih krv

odlazi u prednje radikularne vene, a iz njih u

prednji epiduralni splet

Zadnje uzdužno vensko stablo sastoji se iz

vv.posteromediales i vv.posterolaterales, krv iz

njih odlazi u zadnje radikularne vene, a iz njih u

zadnji epiduralni splet

Meninges spinales

Omotači kičmene moždine

1)Dura mater

Ima 2 lista između kojih se nalazi cavum, spatium

epidurale

Endorachis - spoljašnji list oblaže unutrašnju

površnu zidova i gradi periost

10

Spatium epidurale – 2 lista ne srastaju i to

omogućava pokrete kičmenog stabla

sadrži plexus venosi vertebralis interni i rastresito

masno tkivo

1. Unutrašnji list se pruža od foramen magnum do

S2 i završava u vidu kupe na čijem se vrhu

nastavlja filum terminale externum

2. Unutrašnji list i arachnoidea se pružaju kaudalnije

od završnog dela za 4-5 pršljenova

2)Pia mater spinalis

Naleže na unutrašnju površinu medulle spinalis

Gradi trouglaste tvorevine koje bazom polaze sa

bočnih strana i vrhovima se kroz arachnoideu

vezuju za duru –ligg.denticulata koji osiguravaju

stalan položaj kičmene moždine

Spatium subarachnoideum

Ispod kaudalnog kraja medulle spinalis se širi do

2. krsnog pršljena i tako obrazuje cisterna

ventriculus lumbalis

cisternu ispunjava liquor i tuda prolazi cauda

equina

Lumbalna punkcija –između L3 I L4