1

Uvod u računarstvo

Univerzitet u Nišu

Građevinsko-arhitektonski fakultet

XI čas

Milan Gocić

januar, 2015.

- Računarske mreže -

Pojam

Računarska mreža je kombinacija hardvera i softvera

koja omogućava korisnicima da razmenjuju

informacije.

To je skup računara, komunikacionih veza i softvera

kojima se implementiraju komunikacije u mreži.

Svaki računar ili inteligentni uređaj, koji komunicira sa

drugim uređajima u mreži, naziva se mrežni čvor

(engl. node).

2

2

Komunikacioni hardver

U osnovni hardver koji učestvuje u radu mreže,

svrstavaju se:

računari,

mrežni adapteri (mrežne kartice),

modemi,

konektori i

komunikacioni kablovi.

Zavisno od fizičke udaljenosti računara,

ponekad je potrebno imati i pojačivače.

3

Mrežni uređaji

Mrežni uređaji su sastavni deo svake mreže

optimizujući njene perfomanse i

omogućavajući maksimalno korišćenje njenih

resursa.

Najkorišćeniji mrežni uređaji su:

pojačivač (repeater)

koncentrator (hub)

preklopnik (switch)

ruter (router)

mrežni most (bridge)

mrežni prolaz (gateway) 4

3

Pojačivač

Pojačivač ima glavnu namena da

pojačava električne, bežične ili optičke

signale. Signali gube na svojoj snazi sa

povećanjem rastojanja. Da bi se

premostile što je moguće veće

udaljenosti mora postojati uređaj koji

će primiti oslabljen signal i ponovo ga

pojačati za dalji prenos. Spada

u aktivne mrežne uređaje. U Ethernet

tehnologiji koristi RJ45 i BNC

konektore za konekciju mrežnih

kablova. Nemaju sposobnost da

regulišu mrežni saobraćaj ili da

odlučuju o putu kojim će se podaci

prenositi.

5

Koncentrator

Hab (engl. hub) spada u kategoriju

zastarelih uređaja koji ima vrlo

jednostavnu ulogu a to je da, kao

obično čvorište, sve što stigne od

podataka na jedan od njegovih

portova prosledi svima samo

pojačano i očišćeno od

šumova. Broj portova koje može

imati se razlikuje ali obično ima od

8 do 48 portova za priključenje

mrežnih uređaja i računara.

Najčešće su namenjeni za brzine

mrežnog saobraćaja do 10Mbps. 6

4

Preklopnik

Njegova uloga je da reguliše saobraćaj na

mreži. Mogu se povezivati kako računari

na svič, tako i svič na svič čime se

proširuje mreža. Razlika u odnosu na

hab jeste da svič vodi računa o tome koji

podatak kom računaru ili mrežnom

uređaju prosleđuje. Svič je u stanju da

razlikuje (identifikuje) uređaje koji su

povezani na njega.

Neupravljivi svičevi prave se do 16

portova. U njih samo uključite uređaje

koje želite da umrežite i nemate

nikakvog uticaja na tok podataka.

Upravljivi svičevi imaju različite

mogućnosti, kao što je kontrola

opterećanja, protoka, podešavanje

bezbednosnih parametara

7

Mrežni most

Bridge je mrežni uređaj koji omogućava da

se mreža podeli na više segmenata a da

se pri tome optimizuje komunikacija tako

da se lokalna komunikacija na svakom

segmentu zadržava na njemu pri čemu se

ostali segmenti mreže ne opterećuju

viškom komunikacije.

Mostovi su pametniji od habova i repetitora i

imaju softver koji im pomaže u radu. Most

može da čita MAC adrese. Ove adrese se

nalaze na svakom paketu podataka koji

se kreće kroz mrežu. Učenjem koje su

MAC adrese u kom segmentu most

sprečava nepotreban saobraćaj za one

segmente kojima paket nije upućen i time

,,čuva” dozvoljeni propusni opseg datog

segmenta.

8

5

MAC adresa

Jedinstvena hardverska adresa koja jefabrički

utisnuta u mrežne kartice na svakom

računaru.

MAC adresu svoje kartice možete doznati tako

što ćete otići u Command prompt i izdati

komandu ipconfig /all. Prva tri

heksadecimalna broja su identifikator

proizvođača. Sledeća tri broja su serijski broj

kartice.

9

Ruter

Ruter reguliše saobraćaj na osnovu IP adrese

klijenta, za razliku od svičeva i mostova

koji su to činili na osnovu MAC adrese.

Ruteri u odnosu na mostove, imaju pristup

širim informacijama u paketu i u stanju su

da iz paketa prepoznaju adresu podmreže

– rutera gde se odredišni računar nalazi i

šalje ga njemu.

Ruter osluškuje mrežu i identifikuje njene

najzauzetije delove i tako određuje putanju

kojom će da prosledi paket.

Da bi se ovaj zadatak ubrzao ruteri

međusobno komuniciraju pomoću RIP

(Routing Information Protokol) protokola

pomoću koga razmenjuju informacije za

određivanje putanje.

10

6

Mrežni prolaz

Gateway (mrežni prolaz) je

hardverski uređaj čija osnovna

uloga je prevođenje iz jednog

protokola u drugi protokol. To je

mesto na mreži koje služi kao

ulaz na drugu mrežu. Mogu biti

i softverskog tipa kada su

implementirani u ruter uređaje

ili kombinacija hardversko-

softverskog uređaja.

11

Komunikacione linije

Komunikacione linije povezuju računare i

predstavljaju važnu fizičku komponentu

računarske mreže.

Ove veze mogu biti različite prirode, kao što su:

telefonska linija, koaksijalni kabl, radio veza,

optički kabl i satelitske veze.

Komunikacionu infrastrukturu čine komunikacioni

uređaji i prenosni putevi.

Prenosni putevi omogućuju prenos signala kojima

se kodiraju podaci koje međusobno razmenjuju

uređaji povezani u mrežu.

12

7

Komunikacioni softver

Kolekcija programa koji podržavaju rad

računara u mreži zove se komunikacioni

softver.

Komunikacioni softver obezbeđuje sledeće

funkcije:

Postavljanje parametara za rad u mreži

Uključivanje računara u mrežu

Rad korisnika u mreži

Sigurnosne mere

Administrativni poslovi

Pomoć korisniku 13

Vrste mreža zavisno od veličine

prostora koga pokriva mreža LAN (Local Area Network) – lokalna računarska

mreža

WLAN (Wireless Local Area Network) – bežična

lokalna mreža

WAN (Wide Area Network) – širokopojasna

(globalna) računarska mreža

CAN (Campus Area Network) – računarska mreža

univerzitetskog kompleksa

14

8

LAN

Lokalna mreža je sistem u kojem su pojedinačni

računari povezani unutar preduzeća ili

organizacije.

15

WLAN

Bežična lokalna mreža omogućava spajanje sa

drugim računarima unutar LAN-a korišćenjem

bežične tehnologije. Ne koristi mrežne kablove za

povezivanje računara.

16

9

WAN

Širokopojasna mreža omogućava spajanje na druge

računare na širem području. Grupa računara koja se

nalazi na jednoj lokaciji predstavlja čvor računarske

mreže. Kao prenosni putevi uzmeđu čvorova mreže

mogu se koristiti telefonske linije, satelitske veze ili radio

relejni linkovi.

17

WAN

Globalne mreže mogu biti:

javne - svi zainteresovani mogu koristiti njihove

usluge;

privatne - nalaze se u vlasništvu jedne firme ili

međunarodne organizacije i izuzetno su

obezbeđene od svakog pristupa sa strane

komercijalne - korisniku su dostupne one usluge

na koje se pretplati.

18

10

CAN

Računarska mreža univerzitetskog kompleksa

povezuje čvorove pa i lokalne mreže pojedinih

odseka, instituta ili istraživačkih laboratorija sa

velikog broja različitih udaljenih lokacija.

Pojednostavljuje razmenu datoteka.

19

Prednosti korišćenja računarske

mreže Deljenje resursa: deljeni štampači, ploteri,

mediji za arhiviranje podataka

Deljenje informacija: brza i pouzdana isporuka

podataka, elektronska pošta

Poboljšana pouzdanost: eliminiše se otkaz

jedne tačke koristeći replikaciju

20

11

Internet

Internet je globalna računarska mreža međusobno

povezanih mreža. Sadrži ogromnu količinu informacija

koje se mogu videti i preuzeti.

Internet je otkriven 1969. godine u SAD-u od strane

američkog Ministarstva odbrane. Zvao se

ARPANET (prva četiri slova su skraćenica za

Advanced Research Project Agency - Agencija za

napredne istraživačke projekte, dok net označava

računarsku mrežu).

World Wide Web (WWW ili samo Web) je najpopularniji i

najveći Internet servis, a zbog njegove popularnosti

mnogi ljudi smatraju da je on sinonim za Internet, iako

to nije tačno. Na tom su servisu smeštene internet

stranice, blogovi i vikiji. 21

Vrste Internet priključka

Telefonska linija: računar je spojen na telefonsku liniju

modemom. Može se koristiti dial-up ili širokopojasna

varijanta

ISDN (Integrated Services Digital Network)

predstavlja skup digitalnih servisa i opreme za prenos

podataka i govornog signala u digitalnom obliku na

telefonskoj mreži. Prednost je ta da u toku Internet

veze je i dalje na raspolaganju telefonska linija.

ADSL (Asimetric Digital Subscriber Line) je oblik

tehnologije za ubrzanje prenosa podataka postojećem

fiksnom telefonskom mrežom. Namenjena je

korisnicima Interneta koji imaju veću potrebu za

preuzimanjem sadržaja sa Interneta (download) nego

za slanjem sadržaja (upload). 22

12

Vrste Internet priključka

Kablovska linija: Internet veze i TV su spojeni istim

kablom.

Mobilni telefon: Veza se uspostavlja putem Internet

kompatibilnih telefona.

Wireless Hot Spots: Mnoga javna mesta kao što su

trgovački centri, hoteli, aerodromi nude bežični pristup

Interneta

Satelitske veze: zahteva satelitske antene i skupu

specijalizovanu opremu

23

Mere brzine prenosa podataka

Brzina prenosa podataka je količina podataka koja se

prenosi u sekundi.

Merne jedinice su:

broj bitova u sekundi (bps)

broj kilobita u sekundi (Kbps)

broj megabita u sekundi (Mbps)

24

13

IP adresa

Svaki uređaj na mreži se identifikuje pomoću IP

adrese. Internet Protocol zahteva da svaki uređaj na

mreži ima dodeljenu adresu. IP adresa se prema IPv4

protokolu sastoji od 32 bita organizovana kao niz od

četiri okteta.

Numerička adresa ima dva važna dela: prvi deo

predstavlja broj mreže na koje je priključen računar, a

da drugi deo adrese predstavlja broj računara u toj

mreži.

Svaki od tih brojeva je u rasponu 0-255, što je upravo

raspon brojeva koji se mogu prikazati u jednom 8-

bitnom binarnom zapisu. IPv6 verzija protokola

predviđa 128-bitne adrese, te se u tom slučaju može

koristiti i heksadecimalni zapis, radi kraćeg oblika i

jednostavnosti.

25

Simbolička adresa

Kako za korisnike mreže nije pogodno da se

adresa računara izražava brojevima, zbog

težeg pamćenja, to se uvodi simbolička

adresa.

Simbolička adresa se sastoji najčešće od četiri

ili pet skraćenica koje se razdvajaju tačkama.

Na primer: gaf.ni.ac.rs

Poseban sistem u mreži se stvara u

prevođenju simboličke adrese u Internet-

adresu (DNS - Domain Name System).

26

14

Adresiranje na vebu

URL (Uniform Resource Locator) adresa je standardni

oblik adrese za bilo koji fajl, objekat ili resurs na

Internetu. URL adresu može da pročita bilo koji čitač

Weba.

URL adrese počinju oznakom http: / / , a završavaju ili sa

znakom / koja prikazuje da treba otvoriti standardno

izabran fajl u datom folderu, ili sa imenom HTML

dokumenta na koji ukazuje adresa.

Domen je deo hijerarhije imenovanja u mreži. Svaki

računar i dokument na Intemetu može biti identifikovan

(i adresiran) preko imena domena koje se sintaksno

predstavlja skupom imena koja su razdvojena tačkom.

27

Struktura domenskog stabla

28

15

Root domen (top level)

Ono se dodeljuje na osnovu profila organizacije

koja zakupljuje godišnje pravo na ime domena.

Svi kodovi država u geografskoj šemi se sastoje

od dva znaka, a imena domena u negeografskoj

šemi su dužine tri znaka.

Dužina posledenjeg dela imena određuje da li ime

potpada pod geografski ili negeografski sistem

imena

Organizacija dalje sama dodeljuje imena server

računarima

Sama organizacija odlučuje da li želi geografsko ili

negeografsko ime domena 29

Top-level domeni

Top-level domeni su: co, com poslovni ili komercijalni

domen, označava poslovnu organizaciju ili

komercijalnu instituciju, edu domen za obrazovne

ustanove (škole, fakultete, koledže), org domen za

posebne organizacije, net dobavljači Internet usluga i

firme koje se bave održavanjem mreže, gov vladine

ustanove i institucije, mil vojne ustanove.

Organizacija koja upravlja sistemom imenovanja domena

na Internetu je ICANN (Internet Corporation for

Assigned Names and Numbers). Novembra 2000.

godine ICANN odobrio još nekoliko novih domena:

biz biznis, info opšta upotreba, name domen za

pojedince, pro domen za profesionalce, museum

muzeji, coop poslovni kooperanti, aero avio-industrija 30

16

Nacionalni domeni najvišeg nivoa

Svaka zemlja ima svoju dvoslovnu oznaku. Sa njom

se završavaju adrese veb prezentacija koje potiču

iz te zemlje.

Te oznake odgovaraju standardu ISO 3166 i

nazivaju se nacionalni domeni najvišeg nivoa

(engl. country code top level domains).

Primeri:

.rs – Republika Srbija

.ba – Bosna i Hercegovina

.de – Nemačka

.sl – Slovenija

.mk – Makedonija 31

Internet servisi

Internet servisi predstavljaju različite vrste usluga koje

Internet nudi svojim korisnicima. Osnovne usluge koje

pruža Internet su:

1. Elektronska pošta (e-mail)

2. World Wide Web (WWW)

3. Diskusione grupe (Usenet Newsgroups)

4. Protokol za prenos datoteka (FTP - File Transfer

Protocol)

5. Daljinsko prijavljivanje na drugi računar (Telnet)

6. Konverzacija u realnom vremenu (IRC - Internet Relay

Chat)

7. Napredni servisi koji se ostvaruju kroz odgovarajuće

aplikacije: Internet Phone, Video Conferencing, VoIP 32

17

Elektronska pošta

Da bismo mogli da koristimo elektronsku poštu, moramo

da imamo elektronsku adresu (e-mail address). Adresu

dobijamo automatski, otvaranjem naloga kod

dobavljača Internet usluga (ISP).

Adresa elektronske pošte se pojavljuje u sledećem obliku:

korisnik@lnternet_oznaka_računara, gde je korisnik

korisničko ime na računaru (username)

Internet_oznaka_računara adresa servera na koji stiže

pošta.

Pošta se na Internetu prenosi protokolom SMTP (Simple

Mail Transport Protocol). Za skladištenje i čitanje

pošte, koristi se protokol POP3 (Post Office Protocol).

33

Osnovne funkcije

Osnovne funkcije:

Sastavljanje poruke (composition)

Prenos (transfer)

Izveštavanje (reporting)

Prikazivanje (displaying)

Obrada (disposition)

34

18

Osnovna polja zaglavlja

To: Adresa jednog ili više glavnih primaoca

Cc: Adresa jednog ili više sporednih primaoca

Bcc: Jedna ili više adresa nevidljivih primaoca

From: Onaj ko je sastavio poruku

Sender: Adresa stvarnog pošiljaoca

Received: Red koji dodaje agent za prenos duž

putanje

Return-Path: Može se navesti povratna putanja

Date: Datum i vreme slanja poruke

Reply-To: Adresa na koju treba slati odgovor

35

WWW

Na ideju World Wide Weba (skraceno: Weba) došlo se

14. marta 1989. godine u CERN-u (evropskoj

laboratoriji za fiziku atomskih čestica) u Ženevi.

Grupa naučnika koju je predvodio Tim Berners-Lee htela

je da napravi jedan distribuirani i hipertekstualni sistem

za prenos podataka između članova grupe koji su se

nalazili u različitim krajevima sveta. Distribuiranost

označava da su podaci rasporedeni na više različitih

mesta (računara), a hipertekstualni da se dodatne

informacije o željenoj temi mogu dobiti jednostavnim

izborom istaknutih mesta (klikom miša na istaknutu reč,

frazu ili sliku).

36

19

WWW

Web se sastoji od međusobno povezanih dokumenata i

objekata pohranjenih na Web serverima.

Programi koji omogućavaju kretanje i prikazivanje

sadržaja Weba zovu se čitači (engl. browsers).

Najpoznatiji web čitači su Internet Explorer, Opera,

Mozilla, Google Chrome

37

Tim Berners-Li

Tim Berners-Li (Tim Berners-Lee) je

pronalazač veba i čelnik World Wide Web

konzorcijuma.

Krajem 1980-ih, tokom svog rada u

laboratoriji CERN je kombinovanjem

različitih tehnika usavršio ono što danas

zovemo World Wide Web, sistem koji

omogućava povezivanje, pregledanje i

sortiranje svih mogućih informacija

preko računara povezanih

sa telekomunikacionim sistemima.

Danas se naziva ocem interneta.

38

20

Lari Pejdž

Lorens „Lari“ Pejdž (Lawrence "Larry" Page)

je američki informatičar i preduzetnik.

Zajedno sa Sergejem Brinom je suosnivač

kompanije Gugl.

39

Diskusione grupe

Diskusione grupe (Usenet Newsgroups) su elektronske

oglasne table na kojima se razmenjuju javne poruke,

odnosno elektronski članci.

Svaka grupa je konferencija ili forum na određenu temu.

Svaki korisnik Interneta može se priključiti diskusiji na bilo koju

temu.

Za razliku od e-poruka koje su vidljive samo pošiljaocu i

navedenim primaocima, poruke diskusione grupe može da

pročita svako ko prikaže grupu u kojoj su objavljene.

Pre nego što budete mogli da prikažete poruke u diskusionoj

grupi, biće vam potreban program za čitanje diskusionih

grupa, poput programa News i Forte Agent. Program za

čitanje diskusionih grupa koristi se za preuzimanje poruka sa

servera diskusionih grupa.

40

21

Diskusione grupe

Postoji sedam velikih hijerarhijski uređenih diskusionih

grupa poznatih kao "Big 7":

comp.* — Diskusije o računarima

news.* — Diskusije o samom Usenet

sci.* — Diskusije naučnim temama

rec.* — Diskusije rekreativnim aktivnostima (tj. igrama i

hobijima)

soc.* — Sociološke diskusije

talk. * — Diskusije o specijalnim temam kao što je religija i

politika

misc.* — Raznovrsne diskusije koje nisu obuhvaćene

prethodnim hijerarhijama

41

Protokol za prenos datoteka

FTP ili protokol za prenos fajlova omogućava

povezivanje sa serverima širom sveta (koji takođe

koriste protokol FTP) i putem njih pristup

najraznovrsnijim programima i informacijama.

Prilikom prenosa fajlova, često se koriste dva

termina: download i upload. Download predstavlja

prenos fajlova sa određenog mrežnog servera na

naš računar, a upload proces prenosa fajlova sa

našeg računara na određeni mrežni server.

42

22

Telnet

Pomoću Telneta možemo da se prijavimo na neki

udaljeni računar-server i da pristupamo

informacijama kao da se nalazimo u istoj prostoriji

u kojoj je i računar sa kojim uspostavljamo vezu.

Drugo ime za ovaj proces je remote login (logovanje

na daljinu).

43

IRC

IRC protokol omogućava direktnu i interaktivnu

komunikaciju korisnika Interneta. IRC predstavlja

višekorisnički razgovor u kojem se sagovornici

sastaju na kanalima (tzv. sobama) od kojih svaki

pokriva određenu (ili sasvim neodređenu) oblast.

Najpoznatiji softver za korišćenje IRC-a je mIRC.

44

23

Video komunikacija

Video komunikacija (engl. video conferencing)

predstavlja razgovor uz pomoć mikrofona i veb

kamere, što znači da se sagovornici međusobno

vide i čuju.

Najrasprostranjeniji program za ovu svrhu je MS

NetMeeting.

45

VoIP telefonija

VoIP (Voice over IP) označava telefoniju putem

interneta i lokalnih mreža putem digitalnih

tehnologija ali i hardver i softver koji se koristi u

ovu svrhu.

Uz veliku fleksibilnost što se tiče poziva i uređaja,

najveća prednost u odnosu na klasičnu telefoniju

je cena.

Standardi VoIP telefonije:

SIP (Session Initiation Protocol)

Skype

Viber

46

24

Portali

Portali su ulazni sajtovi na vebu koji omogućavaju

brz i jednostavan pristup različitim servisima.

Portali obuhvataju pretraživač, e-mail servis, sobe

za četovanje, reference, novosti i sportske

vesti, virtuelne prodavnice i druge servise.

Korporacioni portali na intranetu služe da

zaposlenima u datoj korporaciji pruže različite

servise.

Vertikalni portali obuhvataju više članova jedne

specifične industrijske grane ili ekonomskog

sektora.

47

Intranet

Intranet - privatna računarska mreža jednog

poslovnog sistema koja koristi internetske

standardne protokole kako bi se zaposlenima

omogućila jednostavna komunikacija u saradnja te

pristup informacijama firme.

Intranet je privatna mreža u vlasništvu neke

organizacije, dok Internet nije u vlasništvu ni jedne

firme ili osobe.

Na Internet ima pravo pristupa svako ko ima tehničke

mogućnosti za to, dok na intranet imaju pristup

samo osobe koje su za to ovlašćene.

48

25

Osnovne funkcije Intraneta

- elektronska pošta - omogućava komunikaciju između

pojedinaca ili pojedinaca sa grupom

- zajedničko korišćenje datoteka - omogućava

zaposlenima korišćenje zajedničkih podataka i

informacija

- upravljanje pristupom informacijama - nadzor nad

upotrebom informacija te davanje ovlašćenja različitih

nivoa za pristup informacijama firme (ustanove)

- pretraživanje informacija - omogućuje efikasan rad s

pohranjenim informacijama

- upravljanje mrežom - uključuje održavanje mreže,

izvođenje potrebnih izmjena na mreži te davanje

pristupa mreži 49

Osnovne primene Intraneta

razmena informacija među zaposlenima

podrška saradnji, odlučivanju i upravljanju

generisanje i dostava poslovne dokumentacije

izdavaštvo

50

26

Extranet

Extranet je mreža koja je ograničena na jednu

organizaciju, ali koja takođe obično ima

ograničene konekcije sa drugim mrežama i

organizacijama od poverenja (na primer, klijentima

kompanije može da se obezbedi pristup nekom

delu intraneta i na taj način kreira extranet).

Intranet i Extranet mogu, ali ne moraju, da imaju

konekciju sa Internetom. Ako konekcija sa

Internetom postoji, Intranet i Extranet su zastićeni

od pristupa sa Interneta koji nemaju odgovarajuće

dozvole za pristup.

Extranet se koristi kao način da poslovni partneri

razmene informacije. 51