UVODOsnovni zadatak kolizionih normi jeste da reše dilemu sa kojom su suočeni arbitri,odnosno sudovi u raznim zemljama,tj da utvrde koje će pravo biti merodavno.Ovu dilemu kolizione norme rešavaju na taj način što među brojnim kontaktima koje pravni odnos ima sa pojedinim zemljama izaberu jedan kao najrelevantniji,odlučujući i na taj način upute postupajući organ na merodavno pravo.Među raznim tačkama dodira treba izabrati jednu odlučujuću.Taj izbor čini zakonodavac.On pri tome ne polazi od jednog konkretnog pojedinačnog pravnog odnosa,već od jedne kategorije pravnih odnosa i pravnih pitanja.Među svim tim zamislivim kontaktima zakonodavac će se opredelti za jedan koji smatra najačom vezom,koji smatra podobnim da bude kriterijum za utvrđivanje merodavnog prava.Kojim obzirom zakonodavac treba da se rukovodi da bi došao do opredeljenja,koja merila treba da koristi da bi utvrdio koji od zamislivih načina vezivanja presudan,a koja su vezivanja zanemarljiva-jeste stvar zakonodavne,odnosno pravne politike u svakoj državi.

 

 

STRUKTURA KOLIZIONIH NORMINorme koje vrše izbor merodavnog prava – kolizione norme,predstavljaju posredan, tj.indirektan način regulisanja odnosa sa elementom inostranosti. Kolzione norme imaju dva osnovna elementa :

unjima se prvo imenuje jedna pravna kategorija pod koju se podvodi konkretno pravno pitanje, a zatim

sadrže tačku vezivanja jedne odlučujuće veze koja će u konkretnom slučaju dovesti do merodavnog prava.

Ako koliziona norma glasi:Za pravnu i poslovnu sposobnost fizičkog lica merodavno je pravo države čije je ono državljanin,pravna kategorija je pravna i poslovna sposobnost fizičkog lica,dok je tačka vezivanja državljanstvo.U normi:Za oblik pravnog posla merodavno je pravo države u kojoj je pravni posao preuzet pravna kategorija je oblik-forma pravnog posla,a tačka vezivanja je mesto zaključenja posla.

 

 

PRAVNA KATEGORIJAOvaj element kolizione norme nema ustaljeni naziv u teoriji. U našoj literaturi se koristi naziv “pravni odnosi“,“građanski odnosi“,“kategorija za nadovezivanje“,“predmet kolizione norme“.U stranoj literaturi se koristi izraz “činjenično stanje“,“pravno pitanje“ kao i drugi termini.Pravna kategorija može da bude jedan pravni institut, jedan tip pravnog odnosa ili jedno

pravno pitanje u vezi sa nekim pravnim odnosom ili institutom. U načelu, pravne kategorije koje se spominju u kolizionim normama jedne zemlje trebalo bi da pokriju sva moguća konkretna pravna pitanja povodom kojih se traži merodavno pravo. Drugim rečima, idealno bi bilo da se svaki problem za koji se traži merodavno pravo može podvesti pod pravnu kategoriju neke kolizione norme. Do donošenja Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima druge zemlje situacija je bila dosta daleko od idealne, jer je u kolizionom pravu bivše Jugoslavije bilo mnogo praznina. Situacija je bitno poboljšana usvajanjem ZMPP. U slučaju praznina koriste se instrumenti koji služe za prevazilaženje praznina u pravu uopšte – pre svega ekstenzivno tumačenje i analogija. ZMPP kao pomoćne izvore izričito predviđa korišćenje pravnih načela i to :

načela ZMPP, načela pravnog poretka Srbije, i načela međunarodnog privatnog prava.

Supsumiranjem činjenica konkretnog slučaja pod pravnu kategoriju jedne kolizione norme stvara se, zapravo, preduslov za dejstvo te norme,odnosno,može se primeniti tačka vezivanja koja nas povezuje sa merodavnim pravom.Pravne kategorije koje čine element kolizionih normi veoma su različite. Kao pravna kategorija kolizione norme može da bude izdvojen ceo pravni institut (svojina,ugovor) ili čak grana prava (porodično pravni odnosi), a mogu da se koriste i znatno uže kategorije.Postoje i posebne kolizione norme za kupoprodajne ugovore i druge pojedine ugovore ili za određena pitanja u vezi sa pojedinim ugovorima (forma,prava i obaveze,zastarelost). Zamislivo je da se izdvoje još uže kategorije, kao što bi na primer bio:

rok isporuke, mesto isporuke i slično.

U savremenom međunarodnom privatnom pravu postoji tendencija da se ne koriste široke pravne kategorije. Odabiranjem užih kategorija povećava se broj kolizionih normi, a ujedno se stvaraju uslovi da se one prilagode:

karakteristikama određenih tipova problema, da budu više nijansirane, elastičnije, bliže stvarnom problemu.

 

 

TAČKA VEZIVANJAIzraz „tačka vezivanja“ je najverovatnije nastao prevodom francuskog izraza „point de rattachement“. Pored ovog termina, koriste se i izrazi „odlučujuća činjenica” (Jezdić), ”vezana okolnost” (Eisner), ”poveznica” (Katičić).Tačka vezivanja je onaj element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione norme:u njoj se tačkom vezivanja izdvaja jedan od mogućih oblika vezivanja da bi postao

opredeljujući. Tačka vezivanja neposredno određuje pravo koje države treba da se primeni kao merodavno, ali sama koliziona norma samo posredno reguliše konkretan odnos, problem.Opredeljivanjem za određenu tačku vezivanja omogućava se da konkretan slučaj bude rešen po materijalnom pravu određene države. Primena merodavnog prava predstavlja pravnu posledicu kolizione norme. Postoje tačke vezivanja koje su u uporednom pravu postale tipične za pojedine pravne domene . Za statusne i porodične odnose to su:

lex nationalis (ili lex patriae) – zakon državljanstva, ex domicili – zakon domicila.

Za stvarnopravne odnose najtipičnija tačka vezivanja je

lex rei sitae – zakon mesta nalaženja stvari.

Za ugovorne odnose najšire se koriste:

lex loci contractus – zakon mesta zaključenja ugovora, lex loci solutionis – zakon mesta izvršenja, lex loci vendiot i – zakon mesta prodavca, princip najtešnje povezanosti (princip najbliže veze), lex voluntatis (autonomija volje).

Za građanskopravne delikte najčešće se koristi:

lex loci delicti commissi – zakon mesta izvršenja delikta

U pogledu forme pravnih poslova tipično je rešenje:

locus regit actum – mesto vlada činom (odnosno mesto gde je pravni posao preuzet).

U raznim situacijama se često koristi kao tačka vezivanja:

ex fori – zakon suda, foruma (odnosno organa koji postupa u određenom slučaju).

Striktno uzevši, tačke vezivanja zapravo nisu zakon državljanstva, zakon domicila, zakon mesta nalaženja stvari, već državljanstvo, domicil, mesto nalaženja stvari itd. Tačke vezivanja su oni elementi u kojima zakonodavac vidi odlučujuću vezu i koji nas, prema tome, vode do jednog zakona, tačnije prava. Govori se o zakonu državljanstva, zakonu mesta zaključenja ugovora itd. zato što su to prevodi latinskih sintagmi koje su opšte usvojene u svetu. U latinske sintagme, uz same tačke vezivanja, uključen je zapravo njihov efekat – zakon, pravo do kojeg nas vode.

Kolizione norme, 5.0 out of 5 based on 2 ratings Nastavi sa čitanjem..