Uzgoj Lesnika _ Seminarski Rad Iz Poljoprivrede

8/20/2019 Uzgoj Lesnika _ Seminarski Rad Iz Poljoprivrede

http://slidepdf.com/reader/full/uzgoj-lesnika-seminarski-rad-iz-poljoprivrede 1/8

,

SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE

UZGOJ LEŠNIKA-PLANTAŽNI UZGOJ LEŠNIKA U SRBIJI -

Značaj gajenja lešn!a

U dosadašnjem razvoju poljoprivrede, a posebno voćarstva, može se reći da je najmanje pažnje posvećeno jezgrovitim voćnim vrstama, gde spada i lešnik. Svoje potrebe naša zemlja podmirujeuglavnom uvozom i svake godine se odvaja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova

lešnika. Međutim, kod nas postoje povoljni ekološki, pa i ekonomski uslovi za gajenje pitome lešnikaSa racionalnim korišćenjem zemljišnog kapaciteta, možemo se osloboditi uvoza lešnika sa velikom perspektivom da postanemo značajni izvoznici.Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim ekološkim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskimulaganjima u odnosu na druge vrste voćaka, lešnik daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost.lod lešnika ima široku primenu, kako u pre!rambenoj industriji i domaćinstvu, tako i u kanditorskojindustriji, gde se jezgro lešnika koristi kao osnovna sirovina za izradu kremova a ima i izvanrednuaromu sa mirisom kakaoa. ored nabrojani! upotreba, plod lešnika se koristi i u preciznoj i avioindustriji, slikarstvu, par"imeriji i dr. lod lešnika ima veliku !ranljivu vrednost i po toj osnovizauzima najznačajnije mesto u odnosu na ostale vrste voćaka. U jezgru lešnika nalaze se visoki procenat kvalitetne i lako svarljive !ranljive materije kao što su belančevine, masti, šećer, vitamini

#$, % i &' i mineralne materije, kao i druge bioaktivne materije.(ada govorimo o važnosti lešnika, treba istaći jedan vrlo bitan momenat za područja sa povoljnimekološkim uslovima za njen razvoj a to je primena kultura na erozionim terenima, jer lešnik ima plitak korenov sistem koji odlično vezuje zemljište i na strmim napuštenim terenima može da odigravažnu ulogu u preorijentaciji površine zemljišta i zapošljavanje radne snage za negu i berbu plodovalešnika.orastom životnog standarda posebno u razvijenim industrijskim zemljama, tržište troši sve više plodova lešnika. )bog toga veći broj evropski! zemalja #*panija, +talija, rčka, -urska, rancuska i/usija' koje imaju povoljne ekološke uslove za gajenje lešnika, u poslednje vreme znatno povećavaju površine pod zasadima lešnika. 0ve zemlje zajedno sa S$1 proizvode ukupno 234 svetske proizvodnje.

5ešnik ima veoma širok areal uspevanja, pa zbog velike potrošnje i povoljne cene kao i de"icitarnostina svetskom tržištu, mnogo zemalja nastoje da lesku gaje na plantažnim zasadima na većim površinama. + kod nas je podignuto nekoliko plantažni! szasada lešnika namenjeni! za industrijsku istonu upotrebu.U -akovu lešnik je glavna sirovina. 0va "abrika je do sada uvozila lešnik ali i podigla svoje plantaže.Međutim zbog manjkavosti pogodni! površina u okolini neop!odno je podizati zasade lešnika i nateritoriji cele zemlje kako bi se oslobodili uvoza. 1a bi samo -akovo zadovoljilo svoje preradnekapacitete samo za -akovo je potrebno podići najmanje 6333 !ektara pod lešnikom. $ gde su druge"abrike koje koriste lešnik kao sirovinu.+z svega se vidi da nijedna vrsta voća u 7ugoslaviji nije tako de"icitarna na tržištu, a toliko potrebna



kao lešnik. Stalno povećanje potoršnje lešnika u svetu ukazuje na postojanje široke perspektive i zaizvoz.U prirodnim uslovima lešnik raste uglavnom na krečnjačkoj podlozi do oko 8933 metara nadmorskevisine. U kulturama lešnik se može uzgajati do :33 metara u uslovima gde druge voćne sorte i druge poljoprivredne kulture daju manji ekonomski e"ekat. 5ešnik za!teva svetlost i toplotu sa što manjomgodišnjom i dnevnom temperaturnom amplitudom. Srednja godišnja temperatura vazdu!a treba da jeiznad 2.93 ; i godišnjom količinom padavina preko 8333 mm. U uslovima česti! mrazeva treba

voditi računa o sastavljanju oprašivača koji su otporni na niske temperature, odnosno koji ne cvetajuu vreme mogući! pojava mrazeva. 5ešnik se sadi na rastresitom, vlažnom, propustljivom dubokomzemljištu koje ne sme biti kiselo.

"#$%$anje &lan'a(e lešn!a

)* Plan$anje le+!a$a #g$a,anje

)asadi lešnika moraju biti ograđeni bodljikavom žicom u visini od 8.9 metara sa 6 redova žice, kako bi se sprečilo upadanje nepoželjni! posetilaca i stoke. Stubovi treba da budu izrađeni od bagremadužine <.< m. ret!odno je potrebno ukloniti pojedinačna stara stabla, šiblje, kamenje, kao iuklanjanje ostatka korenova žila čime bi se sprečila mogućnost razvoja štetni! mikroorganizama.osle krčenja obavezno izvršiti ravnjanje i planiranje površina u cilju što lakšeg izvođenja kasniji!me!anizovani! i ručni! radova.

.* Rg#l#anje /e%ljš'a - &$aljenje 'e$a+e

U cilju obezbeđenja vodno=vazdušnog i toplotnog režima radi normalnog razvoja korenovog sistema,neop!odno je izvršiti rigolovanje na dubini od 93 cm. /igolovanje treba obaviti < do > meseca presadnje lešnika, kako bi se zemljište steglo i delovima krune a time "avorizuje "ormiranje cvetni! pupoljaka. -akođe, treba vršiti odstranjivanje izbojaka koji izbijaju iz zemlje. 5ešnik rađa na jačim jednogodišnjim letorastima dužine preko 83 cm. Ukoliko vremenom #obično 83 do 8< godina' dođedo zagušenja krune potrebno je krunu razrediti. roces podmlađivanja treba početi nešto pre nužne potrebe i izvoditi ga sa 8?9 zasada godišnje, kako bi se obezbedio kontinuitet u proizvodnji plodovalešnika, jer podmlađena stabla ne daju u prvim godinama pun rod.

P$#g$a% &$%ene ag$#'e0n!e 1 '#!1 ne+'2#n#g #3$(aanja

1a bi voćnjak što pre stupio u punu rodnost i dao očekivane rezultate, potrebno je primeniti pravovremenu i punu negu.

U &$#le4e &$e g#3ne potrebno je u toku marta obaviti đubrenje lešnika oko stabala sa 833 gr. ($@a po sadnici u prečniku oko jednog metra. -okom godine vršiti redovnu obradu zemljišta i nedozvoliti pojavu korova a ukoliko se javi neka bolest ili štetočina preduzeti mere zaštite. Ukoliko se prve godine tokom leta javi suša i duže potraje, obavezno treba izvršiti zalivanje svake sadnice dva puta po 83 litara vode u razmaku od 89 dana.



U &$#le4e 3$1ge g#3ne vrši se takođe đubrenje ($@=om po 833 gr. o jednoj sadnici i po 83 kgstajnjaka koji će se kopanjem oko stabala uneti u rizos"eru sadnice. (ada korovi u voćnjaku dostignu jednu određenu visinu #u periodu cvetanja' vrši se nji!ovo uništavanje tanjiranjem ili "reziranjem.osle toga zemljište se obrađuje i održava u stanje jalovog ugara tanjiranjem ili "reziranjem, a ono štone za!vati mašina prašenjem A kopanjem ili morokultivatorom.

U &$#le4e '$e4e g#3ne vrši se đubrenje sa <33 kgr po !ektaru @( 83B >3B <3 ili CB8:B<D i ($@ <33

kg po !ektaru. 0državanje zemljišta vrši se kao i pret!odne godine, s time što se u redovimauništavanje /eglan, ;ramokson i dr.korova vrši pomoću !erbicida

U &$#le4e #+'al0 g#3na #zaključno sa petom godinom' obavljaju se iste agrote!ničke mere kao i u pret!odnim, s tim što se količina azotni! i @( đubriva dodaju u onim dozama koje su predviđene u predračunu troškova po pojedinim godinama. @ega zasada u doba dovelo u najpogodnije stanje za razvoj i "unkciju korenovog sistema. /igolovanjtreba izvoditi po suvom vremenu. osle rigolovanja zemljište treba da se prosuši a onda izvrši"reziranje i ravnjanje površine, kako bi se sadnja izvršila što lakše i uspešnije. /igolovanje = pravljenje terase obaviće se paralelno sa padom terena kako bi se omogućilo oticanje vode koja senagomilava iznad neobu!vaćenog sloja zemljišta a time bi se omogućilo nesmetano oticanje viška

vode. @a gornjem delu terase ispod bankine treba u vidu brazde napraviti kanal gde će se višak vodezadržavati posle obilni! kiša, i na taj način bi se poboljšao vodni režim zemljišta a samim tim ivlažnost vazdu!a koja ima vrlo značajnu ulogu za vreme letnji! suša.

S#$'e lešn!a /a gajenje nj0#e !a$a!'e$+'!e

I/5#$ +#$'

Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko=organizacione uslove kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. lavna orijentacija je da se gaje veomarodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovani! svojstava koje se mogu koristiti i zaindustrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte. Sadnja će se obaviti sa dobroožiljenim sadnicama. 5ešnik je uglavnom samopesplodna biljka, pa u zasadima koji se podižu moraju biti zastupljene više sorti. )a dobar uspe! zasada treba zasaditi najmanje D=: sorti radi uspešneoplodnje. ri ovome glavna sorta treba da bude zastupljena sa oko :34, a ostale sorte oprašivači saD34. U tom cilju predlažu se sledeće sorteB

8. +starsti :34<. $polda #/imski' 834>. 1avijana #i!tverder' 834D. 5udol" 8349. $velino #Ealski' 834



Ra&#$e3 +#$'

/aspored sorti u zasadu treba da bude tako postavljen da se glavna sorta i oprašivači uredu neizmenično smenjuju. (ao primer dajemo šemu iz koje se vidi kako se vrši raspoi sadnja glavne sorte i oprašivača.

Ukoliko se ne obezbedi navedene sorte u potpunosti, mogu se koristiti i druge sorte kao primer. ijemondski, 5andberški, ustav

O&+ !a$a!'e$+'!e +#$'

ISTARSKA = Stablo #žbun' je srednje bujno i dovoljno razgranato. ;veta srednje rano i razvija vrlomalo resa, praktično je protandrična sorta, samopesplodna je, sazreva polovinom septembra. /ano prorodi, redovno i obilno rađa. lod je srednje krupan oko > gr. 0blik mu je duguljast sa najvećomširinom na samoj sredini. %oje je svetle do tamno sive i prema vr!u je obrastao sivkastim dlačicama.(upula #omotač' je duži od ploda i čvrsto ga obavija. Fr! je tup i malo spljošten a po dužini sa jasnonaznačenim rubom. lodovi obično ne ispadaju sami iz košuljice. 7ezgro je krupno, žućkasto=bele boje, veoma ukusno i aromatično. lodovi čuvani godinu ipo dana u običnom skladištu imali su 84gorki! jezgri, a nakon > godine taj procenat iznosi 8<4. šuplji! plodova je malo. 1obro ga oprašuje!alski, rimski, landberški i šumski lešnik.

APOLDA = lod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupčenom kapicom. (upola #omotač' jeduža od ploda. @a vr!u je zupčasto izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi. )reli plod dobroispada iz omotača. 57uska ploda je tamne boje sa jako izraženim paralelnim prugama. rosečna težin ploda je >.88 gr, a jezgro 8.93 gr. 7ezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, međutim ima jakosladak i prijatan ukus.

RIMSKI = Stablo #žbun' je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. ;veta srednje rano, u početkurađa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva početkom septembra. lod je krupan ineujednačeno pljosnatog oblika. 57uska je svetlo smeđa sa tamnim prugama. 1aje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smežurano. 0motač ploda je nešto duži od samog ploda sa dubokim zarezima i



otvorima što omogućava da plodovi lako ispadaju. 7ezgro je nepravilnog pljosnatog oblika težine 8.Dgr.. -ežina ploda je >.6 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. rocenat užeglog jezgra poslegodinu ipo dana oko D4 a posle > godine <<4. )a preradu se se koristi samo uz druge sorte zbognedostatka arome. 1obar je oprašivač.

DAVIJANA = lod je srednje krupan sa okruglom "ormom. 0motač ploda sastavljen je iz dva dela iduži su od ploda a u više slučajeva i list omotača je kraći. )reli plodovi lako ispadaju iz omotača.

57uska ploda je svetle boje sa jasno izraženim tamnim prugama i izraženim rubom. rosečna težina ploda je <.:6 rg., a jezgra 8.<6 gr. +ma dug period cvetanja

PIENT VERDEN = lod je jajastog oblika sa jasno izraženim pupkom. 0motač je nešto duži od ploda, sastavljen je od dva lista koji su međusobni odvojeni. )reli plodovi se lako odvajaju odomotača i sami ispadaju. 57uska ploda je svetle boje sa slabo izraženim rubom. rosečna težina plodaiznosi <.6> gr., a jezgra 8.<> gr. /ano cveta i dužina cvetanja se kreće od C do << dana.

LUDOL" = Stablo je srednje bujno do bujno. ;veta srednje rano a sazreva prilično kasno.$uto"ertilna je sorta #samooplodna', ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. lod je krupan okruglasto=trbušastog oblika, težine oko <.2 do >.< gr. 7ezgro je prosečne veličine oko 8.9 gr. 0motač

ploda je iste dužine kao i plod. Fr! omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovisami ispadaju. +ma dug period cvetanja #od 2 do 98 dan'. /edovno i obilno rađa i odlična je sorta zasvežu potrošnju. 7edna je od najcenjeniji! vrsta u @emačkoj i Geškoj.

6ALSKI = Stablo #žbun' je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodan je, cvetasrednje kasno sa mnogo resa i veoma krupnim polenom. /ađa dobro. Sazreva septembra, plod jetežak >.D gr., prosečno pri osnovi je širok a ka vr!u konusan. +z omotača lako ispada. 57uska je debeli čvrsta, smeđe boje sa uočljivim prugama. -ežina jezgra je 8.> gr. osle jedne godine čuvanja užegneoko 894, a posle > godine D:4. 7ezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade koristise i za stonu upotrebu. +zuzetno cenjen u @emačkoj.

P#3/anje /a+a3a lešn!a #3$(aanjeRa/%a! +a3nje

@a osnovu predloženi! sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su ma!om srednje bujne, pase na osnovu toga i određuje razmak sadnica. reporučuje se sadnja na rastojanju od D metra izmeđuredova odnosno između terasa #gde je moguće i veće rastojanje zbog različitog nagiba terena' i >metra između sadnica. /edovi po mogućstvu treba da imaju pravac sever=jug radi boljegosvetljavanja.

V$e%e načn +a3nje

@ajpogodnije vreme za sadnju lešnika je u jesen, pošto korenov sistem ima značajnu aktivnost tokomzimskog perioda. @isu retki slučajevi da lešnik pri povoljnim vremenksim uslovima cveta i u"ebruaru. S obzirom da je predviđeno gigolovanje ili pravljenje terase, guranjem i razvlačenjemdebelog sloja zemlje uz naknadno oranje, neće se kopati jame u klasičnom smislu. osle pripremezemljišta izvršiće se razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju, a posle toga se iskopa jamicadovoljno duboka i široka da se može u nju nesmetano smestiti korenov sistem. -reba voditi računa dasadnice od momenta vađenja iz trapa pa do sadnje ne provedu više od jednog sata nepokrivene kako



se ne bi sušile korenove dlačice koje su vrlo osetljive. ošto se sadnice stave u jamu na onu dubinu nakojoj je bila u rastilištu, na žile se stavlja sloj sitne zemlje #83 do 89 cm'. 0va zemlja se nagazi, a preko nje se opet stavi jedan sloj zemlje radi popuje jamice. Ukoliko je zemljište pripremljeno bez pret!odnog rigolovanja, već običnim oranjem, neop!odno je kopanje rupa veličine :3H:3 cm.

O5$a/#anje #5l!a !$1na $e/35a lešn!a

Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablašice = tri grane polaze iz jednog mesta. U proleće prvegodine posle sadnje vrši se skraćivanje sadnica na >3 cm. +znad zemlje sa ciljem pospešivanjaizbijanja dva do tri izdanka koji će činiti budući oblik krune za "ormiranje trostabljašice. U drugojgodini posle sadnje vrši se izdor najbolje sekundarne grane, koja prati dalji rast a izdanke skraćivati iujednačiti do visine rasta. U narednim godinama vrši se uklanjanja suvišni! grana. ;ilj je da seobezbedi dovoljno prosunčavanja u svim plodonošenja

0d pete godine pa nadalje smatra se da je lešnik stupila u punu rodnost. 5ešnik od 6 do 89=te može dadaje prinose po stablu od > do 9 kg, a u periodu od 89 do <9=te od 9 do 83 kg po stablu. 1a bi se ovarodnost obezbedila, lesci se mora u punoj rodnosti u novembru ili decembru dodati 933 kg @(

83B8<B<:, a u "ebruaru <93 kg po !ektaru ($@=a.+s!rana lešnika u punoj rodnosti podešava se po veličini prinosa, prema vegetativnom prirasti u stanjuzasada. 1oze đubrenja lešnika zavisiće od rezultata analize lista lešnika i zemljišta u zasadu.)emljište u zasadu održava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili "reziranjem kao i primenom!erbicida. Uništavanje izdanaka vrši se me!aničkim ili !emijskim putem.

P$#g$a% /aš''e /a+a3a #3 5#le+' š'e'#čna

)asadi lešnika se mogu uspešno štititi sa relativno malim brojem prskanja. @edovoljna zaštita,međutim, može permanentno iz godine u godinu dovesti do potpunog gubitka roda usledkombinovanog štetnog dejstva štetočina i u vezi sa njima pojačanom pojavom gljivični! obolenja

zbog nastali! povreda. (ao i kod voćni! vrsta, zbog mogućnosti in"ekcija grana, pojave rak rane, bakterijski! i gljivični! obolenja lišća, mogućnost pojava i širenja truležnica korena, pored programa prskanja neop!odna je i određena !igijena zasada. 0na se najčešće sastoji u uklanjanju suvi! grana,zaraženog lišća, sprečavanju preteranog vlaženja zemljišta, uništavanju korova itd./adi zaštite lešnika od bolesti i štetočina potrebno je izvršiti 9=6 prskanja godišnje.I - &$+!anje obavlja se krajem zime uz primenu 3.94 "obidol ulja ili 3.94 0leadijazinona u ciljuzaštite od mrazovca i štitasti! vaši.II - &$+!anje se obavlja u vremenu razvoja prvi! listova i cvetova uz primenu jednog od sledeći!"ungicidaB jednoprocentni bakarni kreč, 3.>4 0rtocida, 3.>4 ;ineba ili 84 1orosala u ciljusprečavanja pojave monile, bakterioze, aktrantoze i gleosporijuma.III - &$+!anje se obavlja 83 do 8< dana posle drugog prskanja uz upotrebu isti! "ungicida, a protiv

isti! gljivični! i bakterijski! bolesti.IV - &$+!anje se obavlje 83 do 8< dana posle trećeg prskanja sa istim "ungicidima i protiv isti! bolesti. 0vo prskanje se može izostaviti u sušnim godinama ali je neop!odno da se obavi u vlažnim.V - &$+!anje se obavlja početkom ili sredinom maja uz primenu jednog od akaricidaB 3.894 (eltona3.84 @eurena i 3.3:4 0mita u cilju suzbijanja preglja lešnika.VI - &$+!anje se obavlja sredinom maja uz primenu o.84 arationa ili 8.34 -!iodana, kojima semože dodati jedna od akaricida #3.894 (eltona, 3.84 @eurena i 3.3:4 0mita' u cilju suzbijanjacrvljivosti i pregljeva lešnika.VII - &$+!anje se obavlja 83 do 8D dana posle šestog prskanja uz primenu 3.84 arationa ili 3.89-!odana a u cilju suzbijanja crvljivosti plodova.



U prvoj i drugoj godini posle sadnje neop!odna su prva tri prskanja a od treće godine pa nadaljemoraju se obavljati sva predviđena prskanja.

Be$5a &l#3#a lešn!a

%erba treba da se vrši što kasnije, odnosno u "azi maksimalne "iziološke zrelosti. )a lesku je

karakteristično da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno. )ato se čeka da plodovisasvim dostignu svoju "iziološku zrelost a to je kada se kupula #omotač' lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno počinju da padaju na zemlju. -ada se vrši trešenje stabala i berba plodova sa pret!odno postavljenim platno.

S1šenje &l#3#a lešn!a

Sušenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom može doći pojave buđi i propadanja plodova. 7oš prilikom berbe jedan deo plodova pašće zajedno sa omotačem. 0motač sadrži znatnoviše vode pa ga zato treba skinuti.lodovi koji su obrani zajedno sa omotačem a nemožemo i! ručno skinuti odma!, prvo se suše : do C

dana na suncu uz često mešanje. osle ovakvog sušenja C34 plodova biće odvojeno od omotača, aostali plodovi se još malo moraju dopunski osušiti. Ukoliko ostane omotač kod neki! plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko >3 cm i tu ostanu 83 do 8< dana. )a to vremestalno se mešaju da bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač. Sve ovo treba s!vatiti kao problem, pa zato berbu treba izvršiti kada su plodovi u punoj "azi zrelosti. (ada su svi plodoviočišćeni onda se oni šuše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok nji!ova vlagane dostigne C=834. Smatra se da je temperatura od ><=>D 3 ; optimalna i dovoljna za sušenje. 1obroosušeni plodovi mogu se čuvati < do > godine. Međutim, bolje je da sae ne čuvaju više od godinudanajer gube na težini i boji, a ponekad radi visokog sadržaja vlage mogu i da užegnu.

71anje &l#3#a lešn!aGuvanje je neop!odno ukoliko proizvođač posle sušenja nije u mogućnosti da odma! proda plodovelešnika. U tom slučaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene.U vlažnim prostirijama plodovi lešnika brzo propadaju, buđaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu.U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni ida se povremeno mešaju, da nebi primili neprijatan miris. reporučuje se povremeno da se umagacinskom prostoru pali sumpor radi uništavanja pojedini! gljivica, a takođe da se čuva i negašenikreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji. od magacinskog prostora treba da bude izradjen od betona, pret!odno izoliran od vlage. reko betona treba postaviti suve daske. )idovi treba da su izmalterisanii sa spoljašnje i sa unutrašnje strane. rostorija treba da ima električni ventilator koji će odstaranjivatisuvišnu vlagu. Fentilator treba postaviti na >3 cm od ivice pla"ona. /adi uspešnog čuvanja trebaugraditi i električne kalori"ere. %roj i veličina kalori"era će zavisiti od veličine protorije odnosno odkoličine lešnika koji se čuva. (alori"eri treba da budu sa termostatom i služiće za održavanjetemperature zagrevanje skladišta na >33;. -ermostat se postavlja na visini od 8 metra od poda. /adidobre manipulacije i kretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove.7edan boks treba da ima : m<, a između nji! je prostor u širini od 8 m koji služi za kretanje ranika iizvođenje svi! manipulativni! poslova.



T$#š!# &$#/#3nje

Ukupna investiciona ulaganja iznose 88.233,33 I po !ektaru zasada. U godini punog uroda očekivani prinos jezgra iznosi >.9 kg po stablu ili >333 kg po !ektaru. 0vaj prinos obezbeđuje pri!od od89.:93,33 I

Documents

Uzgoj Lesnika _ Seminarski Rad Iz Poljoprivrede