uzicka_republika

8/2/2019 uzicka_republika

1/282

UIKAREPUBLIKA

Venceslav Glii

NOLIT BEOGRAD


2/282

PREDGOVOR

Odavno sam eleo da piem o Uikoj republici.U poetku sam pisao kratke lanke i preglede lokalneistorije narodnooslobodilake borbe, u prvom redu zaUice i Poegu, ali je postepeno u meni sazrevala idejada sva ta saznanja o poetnim krupnim koracima jugo-slovenske revolucije objavim u jednoj knjizi.

Na prvi pogled inilo se da se to moe jednostavnoostvariti. Meutim, kad sam se prihvatio ovog posla,

poele su da me opsedaju razne st rep nje ko je su pr inastanku knjiga ove vrste sasvim razumljive. Stalno mi

se inilo da je ivot Uike republike bio daleko boga-tiji i sloeniji nego to sam ja mogao, na osnovu izvorai literature, ponovo da ga oivim. Ovo utoliko pre tosam kao dete bio svedok nekih manifestacionih pojavai to sam gledao kako su se obini ljudi odnosili premanarodnooslobodilakoj borbi, odnosno kako su prekonoi postajali revolucionari.

Bili su to izuzetni revolucionarni dogaaji, kada semaksimalno ostvarilo poistoveivanje irokih narodnihmasa sa istorijom, kada je narod u pravom smislu reistvarao istoriju, uz nezamenljivo uee KPJ kao mo-torne snage unu tar na roda . U poreenju sa velikimdogaajima drugog svetskog rata, Uika republika iz-gleda minijaturno, ali kao kolevka jedne autentine

revolucije ona je velika i u meunarodnim razmerama,je r je izrasla u simbol borbe pokorenih naroda Evropeprotiv faizma.

Od 1941. godine razmiljam o Uikoj republici od prvih propagandnih poruka iz tampe, sa plakata i


3/282

8 VENCESLAV GLISI

sa mitinga, preko arhivskih izvora, seanja uesnika ibrojne li tera ture , do linog vienja. Slika se ir ila krozsagledavanje sutine oslobodilakog pokreta i revoluci-

je u tom periodu, pre tvaraju i se u jednu sveobuhvat-niju celinu.

Ipak, bezbroj pitanja je iskrsavalo prilikom razmi-ljanja o ovoj temi od imena, prostiranja, vremenskogomeavanja, do metodoloke opravdanosti obrade oveteme. Naime, pitao sam se da li je nauno korektno

izdvajati pojedine delove iz jednog celovitog procesa,kakva je bila jugoslovenska revolucija, i kao takve ihobraivati.

to se tie imena Uika republika, ono kao takvonije egzistiralo u toku njenog trajanja. Jer, rukovodstvoKPJ ni je dozvoljavalo nikakvo proglaavanje i pomin ja-nje republike, da to ne bi budilo neeljene asocijacijeu narodu da komunisti tee da preuzmu vlast, pogotovustoga to je to naveliko eksploatisala etnika propa-ganda. Zato je niko u partizanskim redovima nije nazi-vao Uikom republikom. Tek kada je Uice i celuslobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji zauzeo okupatori njegovi saradnici, u kvislinkoj tampi pojavilo se ime

Uika komunistika Republika, a potom i u tampiSovjetskog Saveza, u prolee 1942, njeno sadanje ime Uika republika. Ovo ime je posle uspeno okona-nog narodnooslobodilakog rata i revolucije narod za-

padne Sr bi je i cele Jugoslavije spontano pr ihvatio i onoje postepeno ulo i u is toriogra fi ju.

Postoje razliita miljenja o teritoriji koju je obu-hvatala Uika republika. Jedni je svode na uiki i a-anski okrug, a drugi smatraju da je zahvatala znatnoiri prostor. Smatramo da pod Uikom republikomtreba podrazumevati teritoriju koja se nalazi izmeuDrine i Save, do blizu Beograda. Ta uslovna granica

ppotee se na is toku kroz umadi ju , obuhva ta jui teri-torije Sreskog komiteta KPJ za Kosmaj, Okrunog

poverenstva KPJ za Aranelovac, Okrunog komitetaKPJ za Pomoravlje i Okrunog komiteta KPJ za Kra-gujevac, preko Trstenika i Vrnjake Banje na jug do

blizu Kosovske Mitrovice, Novog Pazara i reke Uvac,gde se naslanjala na slobodnu teritoriju u Sandaku.


4/282

UICKA REPUBLIKA 9

Reka Drina delila je partizanske odrede u zapadnoj Srbijiod 6 partizanskih odreda u istonoj Bosni; meu njimaje bila uspostavljena vojna sa rad nj a oko Zvornika, Lju-bovije i drugih mesta. To su naj i ri okviri kojima bi semogla ograniiti Uika republika, uz napomenu da su

potpuno bili osloboeni i meusobno povezani uiki iaanski okrug, a najveim delom bile su slobodne i te-ritorije drugih okruga u zapadnoj Srbiji, umadiji i Po-moravlju. Meutim, postojala su jaka uporita okupatorau gradovima u Kraljevu, Kragujevcu, aku i Valjevu.Pitanje ograniavanja teritorije Uike republike i nijetako bitno ako se Uika republika posmatra kao jedan

period, i to poetni period u razvoju jugoslovenske re-volucije.

Postavilo se i pitanje vremenskog omeivanja Ui-ke republike. Iako njeni koreni lee duboko u tradicijiradnikog pokreta i KPJ, uvreilo se shvatanje da jeUika republika postojala od osloboenja Uica 24.septembra pa do njegovog ponovnog pada u nemakeruke 29. novembra 1941. godine. Smatramo da ovu vre-mensku granicu treba elastinije posmatrati i pomeriti

je unat rag do kraj a ju la 1941. godine kada je gene-

ralni sekretar KPJ i vrhovni komandant NOP odredaJugoslavije doneo odluku da se zajednikim dejstvimapartizanskih odreda oslobodi vea te ri to ri ja u zapadnojSrbiji pa do momenta povlaenja delova partizan-skih odreda sa ove teritorije krajem novembra i decem-

bra 1941. godine. Meutim, Uika republika ost aje idalje da ivi kroz borbu grupacije partizanskih odreda,koji su ostali na teritoriji oko Valjeva, ili su bili vraeniiz Sandaka. Posle njihovog unitenja i povlaenja Va-ljevskog NOP odreda za Bosnu, njene tekovine trajui dograuju se u okviru narodnooslobodilakog pokretana drugim slobodnim teritorijama i partizanskim re-

publikama, uk lju uju i se na kraju u DemokratskuFederativnu Jugoslaviju. Samo tako posmatrano, moe

se potpunije sagledati znaaj i uloga Uike republikeu jugoslovenskoj revoluciji, a i nauna opravdanost po-sebne obrade ove teme.

Istoriari smatraju da je period narodnooslobodi-lakog rata i revolucije u toku trajanja Uike republike,


5/282

10 VENCESLAV GLISI

odnosno 1941. godine, veoma dobro i detaljno obraen,pa se i au toru ovog rada postavljalo pita nje kako i nakoji nain da najkrae i najpotpunije izloi i osmisliistorijske injenice o Uikoj republici. Opredelili smose za kombinovani hronoloko-problemski metod, s timto smo uvodne delove do nastanka Uike republike

izloili hronoloki , a trajanje Uike republike, odno-sno njen uspon, razmatrali po odreenim problemimakao to su: razvoj i delatnost KPJ i drugih organizacija

NOP-a, part izanski odredi , na rodna vlast , privrednaaktivnost, kultura i prosveta, meunarodni aspektiUike republike i dr. Hronoloki su takoe opisani idogaaji za vreme pada Uike republike.

Uika republika nije do sada celovito nauno ispi-tana. Ona je usput pominjana u svim pregledima isto-rije NOR i revolucije u Srbiji i u Jugoslaviji. Nasuprottome, u lokalnim istorijama, pre svega o partizanskimodredima i partijskim organizacijama, do detalja se pi-salo o skoro svakom uesniku NOP-a, tako da postojiobilje literature iz koje je teko izvui ono to je bitnoza razvoj Uike republike.

Od publikacija posveenih Uikoj republici privla-

e panju dve knjige pod naslovom Uika republika,s tim to su u prvoj u dva toma objavljeni rezultati sanaunog skupa posveenog Uikoj republici, odranogna Zlat iboru 1977. godine, a druga takoe u dvatoma sadri seanja uesnika narodnooslobodilakogpokreta iz vremena Uike republike. Iako su obe oveknjige ambiciozno zamiljene da obuhvate sve aktiv-nosti narodnooslobodilakog pokreta u toku tr aja njaUike republike, ipak je ostalo praznih prostora kojetreba istraivati i popunjavati. O istoj temi objavljenesu jo dve knjige pisane publicistiki. To su: ZapadnaSrbija 1941 Dojila Mitrovia i 67 dana Uike republikeJovana Radovanovia.

Od ire literature treba pomenuti i sledee nauneradove: Ustanak i NOP u Srbiji 1941. i Draa Mihailoviizmeu Britanaca i Nemaca profesora dr Jovana Marja-novia, SKOJ i omladinski pokret u Srbiji dr MilanaBorkovia, Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji


6/282

UICKA REPUBLIKA 11

(41 42) dr Venceslava Gliia, Partizanski odredi u Srbi-ji 1941. Mitra uriia i dr.

Od znaajnih dela koja obrauju narodnooslobodi-laki pokret u jugoslovenskim okvirima treba pome-nuti: Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije, istorijskipregled narodnoosloboilake borbe 19411945. godine,autori su saradnici Vbjnoistorijskog instituta, zatim

Jugoslavija 1941. Pere Morae, Jugoslavija 19411945.

dr Vlade Strugara, Revolucija i kontrarevolucija u Jugo-slaviji dr Branka Petranovia, etnici u drugom svet-skom ratu dr Joze Tomaevia, Postanak i razvitak na-rodne vlasti u Jugoslaviji 19411942, Narodni front Ju-

goslavije 19351945. dr Duana ivkovia, SKOJ i omla-dina u narodnooslobodilakoj vojsci i partizanskim od-redima Jugoslavije 19411945. dr Petra Kaavende idruga.

Osim toga, korieni su i radovi koji obrauju na-rodnooslobodilaku borbu po pojedinim regionima, kaoto su: Zapadna Srbija u ustanku u zimu 19411942.godine Milorada B. Jankovia, Tamnava u NOB PavlaPetkovia i Narodnooslobodilaka borba u ibarskom ba-

senu dr Branka Bokovia.

Pri pisanju ovog istorijskog pregleda koriene sutakoe i razne istorije, monografije i hronike gradova imesta, od kojih emo navesti samo neke: Valjevo grad ustanika, Ivanjica, Na Moravi uprija, Grad na Ja-senici, Raka, Kraljevo i okolina, Vrnjaka Banja i druge.

Korisne podatke pruili su nam istorijati pojedinihpart izanskih odreda, u ko jima su opisani razvoj, dej-stva i istaknute linosti tih odreda. Na primer: Mavan-ski partizanski odred, Prvi umadijski, aanski, Uika,Valjevski i drugi.

Ovde nije pomenuta literatura koja je sa stanovitaistoriografije manje znaajna. To su razni publicistikiradovi i lanci nastali u prigodnim situacijama.

Dnevnici i memoarski zapisi iz narodnooslobodi-lakog rata i revolucije bili su dragocen izvor podatakaza ovu knjigu. Meu njima treba, pre svega, pomenutiDnevnik Dragojla Dudia, prvi deo dnevnika VladimiraDedijera, kao i jedan manji deo olakovievih Zapisa


7/282

12VENCESLAV GLISI

koji se odnose na dogaaje u umadiji i zapadnoj Srbi-ji 1941. godine. Delimino su korieni i memoarski spi-si rukovodilaca narodnooslobodilakog pokreta Josi-

pa Broza Tita, Edvarda Kardel ja , Petra Stambolia,memoari Gojka Nikolia, Ivana Maeka, Paka Romcai drugih.

Na jz na a jn ij i poduhvat, kad su u pi ta nju seanjauesnika NOR i revolucije, uinilo je Vojno delo koje

je objavilo 25 kn jiga o 19411942. u svedoenjima ues-nika narodnooslobodilake borbe, od kojih smo iz prvihosam knjiga koristili izvestan broj priloga.

Znaajan izvor za ovaj rad o Uikoj republicipredstavljala je takoe i t ampa narodnooslobodilakogpokreta iz 1941, pr e svega Borba i Bilten Vrhovnog ta-ba NOP odreda Jugoslavije, ali su se korisni podacimogli nai i u listovima koje su izdavali pojedini par-tizanski odredi kao: Vesti, Novosti, Glas naroda, Parti-zan i drugi. Znatno manje je koriena kvislinka i oku-pa torska tampa .

Iako su arhivska dokumenta za ovaj period uglav-nom objavljena, ipak smo vrili odreena arhivskaistraivanja, bilo da jedan broj dokumenata do sada

nije bio dostupan, ili da nije bio dovoljno iskorien uistoriografiji. Istraivanja su objavljena u Arhivu Voj-no-istorijskog instituta, Arhivu CK SKJ, Arhivu Srbije,Istorijskom arhivu Beograda i u istorijskim arhivima imuzejima u apcu, Valjevu, Uicu, aku, Kraljevu, Kra-gujevcu i drugim. Uglavnom su koriena dokumentakoja potiu od narodnooslobodilakog pokreta, ali suznatno koriena i neprijateljska dokumenta, pre sveganemaka i etnika, a novi podaci su otkrivani naroitou fondovima Gestapoa i Specijalne policije u Istorijskomarhivu Beograda.

S obzirom na to da znatan deo arhivskih dokume-nata iz perioda Uike republike nije sauvan, koristilismo ne samo seanja rukovodilaca i uesnika NORnego smo vrili i anketiranje velikog broja uesnika

NOR.Koristei se veoma bogatom literaturom i arhiv-

skim izvorima o Uikoj republici, pokuali smo da topotpun ij e sagledamo nj enu ulogu i znaaj ne samo u


8/282

UIKA REPUBLIKA 13

jugoslovenskim nego i u meunarodn im okvirima. Uspe-li smo uglavnom da objasnimo sve karakteristine pojaveu tom poetnom stadijumu jugoslovenske revolucije, alito ne znai da smo dostigli neke konane istine, jer seistorija stalno i postepeno otkriva i saznanja se polakoobogauju.

Autor ovog rada, pre svega, zahvaljuje Institutu zaistoriju radnikog pokreta Srbije, u okviru ijeg jenaunog plana rada vrio istraivanja za ovu temu jodok je bio njegov saradnik, a rad je napisan u Institutuza savremenu istoriju. Takoe izraava zahvalnost Isto-rijskom arhivu Beograda, Arhivu Srbije, Arhivu CK SKJi Arhivu Vojno-istorijskog instituta to su mu omogu-ili da koristi njihove arhivske fondove.

Od pojedinaca, autor se zahvaljuje recenzentima dr Branku Petranoviu i dr Petru Kaavendi, koji su

pismenim i usmenim pr imedba ma ukazali na izvesnenedostatke u rukopisu i time doprineli ne samo da seotklone nepreciznosti nego i da ovaj bude sadrajniji.


9/282

UVOD

Poetkom 1941. godine svet je uveliko bio zahvaenratom. Ratni poar u Evropi bio je u punom zamahu.Slom Francuske je neprijatno iznenadio sve njene savez-nike d izazvao paniku i demoralizaciju u malim zemlja-ma za koje se moglo pretpostavljati da bi u toku 1941.godine dole pod udar sila Osovine. Svet je bio u ieki-vanju u kom e se pravcu usmeriti nemaka ratnamaina, kojoj se u tom trenutku suprotstavila jedinoVelika Britanija. Bilo je razliitih pretpostavki. Veina]e nagovetavala da bi moglo doi do invazije na Veliku

Britaniju, ili do prodora na Srednji istok, za ta se zala-gao admiral Reder.Meutim, uprkos oekivanju i Hitlerovom stavu

iznetom u Majn Kampf da ne treba istovremeno voditirat na dva fronta, on se tokom 1940. opredelio da napad-ne Sovjetski Savez, ocenjujui da su Rusi u vojnikom

pogledu slabi i da se pomou blickrig-strategije moepostii brza pobeda. Potom bi, mislio je, pr ivredni poten-cijal okupiranog dela Sovjetskog Saveza omoguio daljiuspean rat sa Velikom Britanijom.

Da bi se ostvario plan Barbarosa, bilo je potrebnoprethodno reiti pit an je odnosa sa ba lkanskim drava-ma. Na njih je izvren odluujui diplomatski pritisakda pristupe Trojnom paktu. Izuzeta je samo Grka, jerje bilo ja sno da se sa njom mora voditi ra t. Deprimiraneporazom Francuske i razvojem ratne si tuacije u Evropi,Rumunija, Bugarska i Maarska su se priklonile nacis-tikoj Nemakoj, odnosno pristupile su Trojnom paktu.Od poetka drugog svetskog rata Kraljevina Jugoslavija


10/282

16 VENCESLAV GLISI

je proglasila neutra lnost, ali je krajem 1940. postalojasno da takvu poziciju ne moe da lj e zadrati. Zato je \vlada Cvetkovi-Maek, posle izvesnog kolebanja, potpi- !sala pristup Trojnom paktu u Beu 25. marta 1941.godine.

U prvom trenutku je izgledalo da je pitanje Balkanabrzo i zadovoljavajue reeno u kori st sila Osovine i dapredstoj i samo vojni obraun sa Grkom. Meutim, naro-

di Jugoslavije masovnim demonstracijama izraavajusvoja patriotska oseanja, odbijaju da podre ovaj invlade i zahtevaju da se vodi borba protiv sila Osovine.To narodno raspoloenje bilo je saeto u lakonskim

parolama Bolje ra t nego pakt, Bolje grob nego rob.U usmeravanju ovih demonstracija u pravcu daljeg revo-lucionisanja masa i oslonca na Sovjetski Savez znatnuulogu je odigrala Komunistika partija Jugoslavije. Ras-

poloenje na roda da se bo ri iskoristila je jedna grupapreteno probri tanski or ijenti sanih oficira, ko ja je dostalako uspela da zbaci namesnika, kneza Pavla Karaore-via, i vladu Cvetkovi-Maek 27. marta. Istog dana jeformirana nova vlada generala Duana Simovia, kojau sutini nije bitnije promenila stav prema nacistikoj

Nemakoj i fa i st iko j It al ij i u odnosu na prethodnuvladu jer je oklevala da ubrza ratne pripreme. -

Meutim, sam in pua probudio je u mnogim zem- j]jama velike nade da bi se Jugoslavija mogla suprotsta-viti nacistikoj Nemakoj, a Ceril je patetino saoptiobrit ans koj javnosti da je jugoslovenski narod naaosvoju duu. Hitler je bio iznenaen dogaajima u Jugo-)slaviji i u poznatom nastupu besa istog dana je odluioda Jugoslaviju uniti vojniki i kao dravu. Njegovigenerali su na brzinu izradili ratni plan protiv Jugosla-vije nazvan poduhvat 25 i bez nekih veih prip-rema usledio je napad nemakih trupa iz Bugarske,Rumunije, Maarske i Austrije. Poto se radilo na tom

da se to bre osvoji Jugoslavija, u rat protiv nje pozvani su svi revanistiki raspoloeni susedi: faistikItalija, Maarska i Bugarska, uz obeanje da e za uee u ratu dobiti velike nadoknade na raun jugoslovenske teritorije. Izuzetno brzom slomu Kraljevine Jugslavije za nepune dve nedelje, od 6. do 18. aprila 1941


11/282

UIKA REPUBLIKA 17

godine doprinele su mnoge okolnosti. Bila je opkolje-na sa svih strana, razjedana velikim unutranjim suprot-nostima: nacionalna i verska netrpeljivost, socijalnerazlike, peta kolona i dr.

Vojska Kraljevine Jugoslavije bila je razbijena.Jednim delom se predala zavojevaima, a ostatak serazbeao kuama. Zarobljeno je oko 344.000 oficira ivojnika, preteno poreklom Srba. Posebnu nesklonost,

bo lj e rei di sk riminacij u, naci st ika Nema k a je ispolji-la prema Srbima. Otpoela je ratnu propagandu paro-lom da se rat ne objavljuje Jugoslaviji, nego srpskojrazbojnikoj kliki u Beogradu. Zatim se posvetila pita-nju ratnih zarobljenika: 246.000 je odvedeno u Nemakuu zarobljenitvo, a u Italiju oko 30.000. Najzad, Hitle-rova netrpeljivost prema Srbima izraena je i prilikomdeobe Jugoslavije. Deoba je izvrena na brzinu, bez

pr omi lj en e koncepci je . Odlu ujuu ulogu pr il ikom deo-be Jugoslav ije imala je Nemaka. Pre svega, vodila jerauna o tome da obezbedi svoje strategijske, ekonom-ske i politike interese, zadravajui pod svojom kon-trolom glavne saobraajnice i oblasti bogate obojenimmetalima.

Smernice za deobu Jugoslavije od 12. aprila 1941.godine predviale su uspostavljanje Hrvatske kao samo-stalne drave. U sastav Nezavisne Drave Hrvatske ula

je Bosna i Hercegovina i Srem. Maarskoj su pr ipal iPrekomurje, Meumurje, Baranja i Baka. Bugarska jedobila istonu Makedoniju, dva okruga jugoistoneSrbije i jedan srez na Kosovu. Italiji je pripao deo Slove-nije, tzv. ljubljanska pokrajina, zatim dalmatinska obala

izuzimajui deo na ko ji je izlazila NDH Crna Gora,Sandak, Kosovo i Metohija i zapadna Makedonija. Srbi-

ja u gran icama iz 1912. godine, sa Banatom , dola je podnemaku vojnu upravu i za to podruje postavljen jenemaki vojni komandant.

Da bi angaovali to manje sopstvenih snaga, okupa-

tori su u Jugoslaviji obnovili deo aparata buroaskevlasti. Jedino je u Hrvatskoj dola na vlast grupa ustaa

pr ipa dni ka hr va ts ke nacional is tike te ro ri st ike orga-nizacije i u poetku se stekao utisak da se radi o Neza-visnoj Dravi Hrvatskoj, meutim, ona je bila u slubi


12/282

18 VENCESLAV GLISI

i nemakog i italijanskog okupatora. U ostalim delo-vima Jugoslavije okupatori su uglavnom obnovili pred-ratnu vlast i stavili je u slubu svojih interesa.

to se tie Srbije i njene budunosti pod okupaci-jom, Nemaka je imala ne jasne politike ciljeve u tompogledu, koj i ni kasnije nisu razraeni. Bilo je nagove-taja da bi Srbija mogla biti samostalna drava u okvirutzv. novog poretka, koji je Hitler nameravao da zavedenajpre u Evropi, a zatim u elom svetu. To je ostalonejasno sve do kraja rata. Pitanje Srbije nikad nijedolo na dnevni red. I sve ono to je uraeno sa Srbijomu toku okupacije nosilo je peat Hitlerove netrpeljivostii trenutne improvizacije da se sa to manje nemakihsnaga Srbija zadri pod okupacijom. Strah od dravo-tvornosti srpske nacije i preterana sumnjiavost sputa-vali su nemake predstavnike u Srbiji da se u izborusaradnika pri stvaranju kvislinkoga aparata oslone na

poznate politiare; poklonili su poverenje drugorazred-nim linostima koje su i pre rata saraivale sa nacisti-kom Nemakom. Samo tako se moe tumaiti uspostav-ljanje komesarske vlade Milana Aimovia, krajem apri-la 1941, koju su sainjavali Ljotievi i Stojadinovievi

ljudi, oni koji su ve bili profaistiki orijentisani.Za podruje ue Srbije, istonog Srema, Banata iokruga Kosovska Mitrovica, u Beogradu je organizovanainstitucija vojno-upravnog komandanta Srbije. Banat,istoni Srem i iri rejon borskog rudarskog basena, saerdapom i senjskim rudnicima, stavljeni su pod speci-

jalni reim. Na povrini od oko 59.500 km2 ivelo je oko4.500.000 stanovnika. Klasini okupacioni aparat na ovojteritoriji bio je najpotpunije razvijen. Ubrzo je Banat(5. juna) dobio status autonomne administrativne jedi-nice u okyiru Srbije. Istoni Srem je u poetku imaoneodreen status interesnog privrednog podrujavojno-upravnog komandanta Srbije, a 10. oktobra je

predat NDH, ali su vlast u nje mu zadrali fo lskdojeri ,kao i u Banatu. Rejoni Bora i Trepe nisu dobili pose-

ban status , sem izvesne autonomi je kosovsko-mitrova-kog sreza, kasnije okruga, u odnosima sa vladom kome-sara i potom Nedia.


13/282

U2IKA REPUBLIKA 19

Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije nacistikaNemaka je poela da povlai invazione trupe iz Srbijei ostalih delova Jugoslavije na front protiv SovjetskogSaveza, tako da je do polovine juna povuena Drugaarmija', a na njeno mesto u Srbiju su stigle tri posadnedivizije 704, 714. i 717. Ove divizije su u toku majastavljene pod komandu Vie komande za naroitu upo-trebu 65. Institucija vojno-upravnog komandanta Srbije

formirana je 22. aprila 1941. godine u Beogradu. aprvog vojno-upravnog komandanta Vrhovna komandasuvozemnih snaga (OKH) odredila je generala avijacijeHelmuta Ferstera. Njegov tab se kasnije razvio u ogrom-no nadletvo sa preko 700 slubenika. Za rukovoenjevojnim poslovima formiran je poseban komandni tabna ijem se elu nalazio pukovnik Gravenhorst. Ovajtab je imao zadatak da se brine o ouvanju mira u Srbi-ji i zato su mu na ra sp ol aga nju st aja le vo jn e snage od4. do 6. bataljona.

Za poslove vojne uprave ustanovljen je upravni tabsa vladinim savetnikom, dr. Haroldom Turnerom, naelu. On je u poe tku vrio ulogu zemaljske vlade, akasnije se njegova uloga svela na kontrolu najpre kome-

sarske, a zat im Nedieve vlade. Da bi se obavila topo tpu ni ja kont ro la kvis linkih vlasti , Srb ija je bila pode-ljena na etiri feldkomandanture u Beogradu, Smedere-vu, Niu i Uicu. Feldkomandature su se delile na krajs-komandanture. Svaka feldkomandantura je imala dvedo etiri krajskomandanture, koje su u svom okviruimale komandu i upravnu grupu, vod feldandarmerijei po jedan bataljon zemaljskih strelaca.

O privrednoj eksploataciji Srbije brinuo se privred-ni tab, na ijem se elu nalazio generalni opunomoe-nik za privredu, Franc Nojhauzen, predratni generalnikonzul u Beogradu, koji je bio neposredno potinjen Ge-ringu kao rukovodiocu etvorogodinjeg plana Nemake.

Ministarstvo spoljnih poslova imalo je svog opuno-moenika Feliksa Benclera, koji je bio pridodat vojno--upravnom komandantu za politika pitanja unutar Srbi-

je , ali je is to vremeno slubovao i kao nemaki poslan ikpr i kv is li nko j vladi u Beogradu. On je ta ko e primao


14/282

20 VENCESLAV GLISI

nareenja direktno iz Berlina od ministra spoljnihposlova Ribentropa.

Osim ovih slubi, postojale su jedinice policije islube bezbednosti i iroka mrea vojne obavetajneslube (ABVER-a), koja je imala vie ispostava, odeljakai uporita u unutranjosti Srbije.

Pored vojnih i policijskih jedinica, u Srbiji je po-stojao propagandni odred, koji je bio potinjen propa-gandnom odeljenju Vrhovne komande. On je kontroli-sao Beogradsku radio-stanicu, cenzurisao tampu,izdavaku i kulturnu delatnost. Pored toga, izraivao jesmernice za propagandu u pojedinim krajevima i meuodreenim slojevima stanovnitva.

U Beogradu se nalazila i ispostava Rozenbergovogtaba, iji su krug interesovanja bile: naune, muzejske,arhivske i privatne zbirke. Osnovni zadatak ove isposta-ve bio je da sve vredne umetnike predmete zapleni i

prenese u Nemaku.Osim toga, postojale su i druge slube: ogranak

organizacije TOT za Balkan, opunomostvo za vrbovanjeradne snage, razne inenjerijsko-tehnike i pirotehnikeinstitucije, tabovi i jedinice za nadzor i odravanje

preduzea za proizvodnju naoru anja , za eksploatacijuruda, prikupljanje i izvoz sirovina, predstavnitva kredi-tnih i bankarskih zavoda, privrednih koncerna sa kome-sarima ili kompletnim upravama u privrednim preduze-ima (Bor, Trepa i dr.).

Ovako razgranat nemaki okupacioni aparat u Srbi-ji delovao je kao krut bi rokratski mehanizam. Odreeneslube nisu meusobno saraivale; tavie, borile su seza presti kod viih instanci. To je omoguavala dvos-truka vezanost za vojno-upravnog komandanta i za cen-tralne instance u Berlinu. Meutim, sva ta sitna nesla-ganja u funkcionisanju okupacionog aparata nisu bitnouticala na teak poloaj srpskog naroda pod okupacijom.

Sve ove nemake slube dobijale su veliku pomood folksdojera koji su se zatekli u Srbiji. Posle okupa-cije poelo je njihovo naglo doseljavanje, tako da ih jesamo u Beogradu bilo oko 25.000. Oni su bili angaovanikao tumai i eksperti za lokalna pitanja u svim nema-kim ustanovama.


15/282

UICKA REPUBLIKA 21

Nacistika Nemaka je u Srbiji bi la za in teresovanaza obojene metale, izvoz agrarnih proizvoda, radnu snagu,bezbedan saobra aj na pruz i Be ogradSo lu n i za bez-bednu plovidbu Dunavom, kojim se prevozila rumunskanafta. Pored industrijskog iskoriavanja, Srbija je bilai fiskalno optereena da svakog meseca za trokoveokupacije daje 6,5 miliona rajhsmaraka.

Meutim, iako je bio brojan, nemaki vojno-upravni

aparat u Srbiji i tri posadne divizije nisu bili u stanjuda odre Srbiju pod okupacijom. Zato je dolo do for-miranja domaeg upravnog aparata. U stvari, obnovljenje pre dr atn i aparat vlasti , koji se stavio u slubu oku-pa to ra . Kako ni je po sto ja lo nika kvo upu tst vo kakvu po-litiku treba sprovoditi u Srbiji, osim izrazite Hitlerovenesklonosti i uverenja da bi najbolje bilo da Srbijanestane sa geografske karte, to su politiku u Srbiji u

praksi odreiva li i sprovodili Ne mci koj i su se ve nala-zili na obavetajnim dunostima u Beogradu uoi rata.Oni su se uglavnom orijentisali na svoje saradnike, a nena istaknute buroaske politiare. Tako je dolo do for-miranja tzv. komesarske vlade, odnosno saveta komesaraMilana Aimovia, 30. aprila 1941. godine, koja se sasto-

ja la od deset kome sa ra . Ovaj sav et ko mes ar a bio je pro-duena ruka nemakog okupatora u Srbiji i njegov jeosnovni zadatak bio da pod nemakim vojnim zapoved-nitvom i vrhovnom zatitom obnovi privredni ivot,u prvom redu poljoprivrednu delatnost, i da sve to staviu slubu interesa nemakog Rajha. Ova uloga tzv. kome-sarske vlade jasno proizlazi iz programa rada, objav-ljenog polovinom maja, i memoranduma o obnovi Srbijesainjenog u drugoj polovini maja 1941. godine.

Jo u toku maja 1941. godine obnovljen je upravnimehanizam stare vlasti od banovina, preko sreskihnaelstava do optinskih vlasti. Takoe je obnovljenaandarmerija i policija. Nemake vojne upravne vlastinisu dozvoljavale kvisldnkoj upravi da se bavi krupnimpoli ti kim pi tanj ima , iako je bilo pokuaja da se ne touini na tom planu. To se vidi u memorandumu vojnomzapovedniku u Srbiji, krajem juna 1941, u kome se traida nemake okupacione vlasti revidiraju svoju politikuprema srp skom naro du i da neto uine da se oko nje ga


16/282


17/282

UICKA REPUBLIKA 23

okupatora stupio je Dimitrije Ljoti, sa svojom profai-stikom organizacijom Zbor, koja nije bila brojna,kao i druge linosti sa kojima je nemaka obavetajnasluba odravala veze izmeu dva rata.

Meu onima koji su u poetku bili protiv okupatoraodvijao se proces dalje diferencijacije. U poetku okupa-cije vei deo graanskih snaga zauzeo je stav iekivanjai nije stupio u slubu okupatora. Iz njihovih redova suizrasla dva ilegalna centra u Srbiji, inspirisana graan-sko-nacionalistikim pobudama. Krajem aprila na pla-nini Pasjai pojavila se grupa etnika koju je predvodioKota Milovanovi Peanac, predsednik Udruenja et-nika izmeu dva rata i jedan od voa Toplikog ustankaiz 1917. godine, u kome je odigrao izdajniku ulogu. Onje uspeo da ok upi po d or u je nekoliko stot ina ljud i injegovi odredi su u poetku dejstvovali protiv italijan-skih i albanskih faista na granici koju su povukli oku-pa to ri izmeu Kosova i Srb ije . Peanac se ta ko pred-stavio kao zatitnik srpskog stanovnitva. Nisu poznateakcije njegovih etnika protiv nemakog okupatora. Ne-maki predstavnici u Srbiji stupili su u vezu s Peancemi tokom avgusta 1941. uspeli da postignu sporazum o

saradnji, tako da je Peanac svoje odrede stavio u nji-hovu slubu.Drugi centar graanskih snaga, takoe ilegalan, po-

eo se stvarati sredinom maja 1941. na Ravnoj gori okopukovnika Drae Mihailovia. Ovaj ce nt ar se razvio odjedne gr upe of ic ir a, po do fi ci ra i voj nika kralj ev sk e jugo-slovenske vojske koja se nije predala nemakim jedini-cama. Pomenuta grupa poela je oko sebe da okupljasrpske buroaske nacionalistike i antiosovinske snage,najpre u Beogradu i zapadnoj Srbiji, sa tenjom da sepro ir i na celu Srbi ju i Jugosl av ij u. U po etk u ova gru panije imala jasnu politiku platformu, izuzev stava da je

prerano za po inj at i bi lo kakav ob ra u n sa oku pa toro mi da treba ekati rasplet na velikim svetskim frontovima.U prvo vreme se govorilo o etnicima kao isto vojnompokr etu i od ricao im se bi lo ka ka v poli ti k i karakte r.Meutim, poetkom ustanka pod rukovodstvom KPJ, idolaskom graanskih politiara na Ravnu goru, tokom1941. godine formulie se politika platforma ovog po-


18/282

24 VENCESLAV GLISI

kreta sa izrazito srpskim nacionalistikim ciljevima. Ras-pad graanskih snaga bio je po tpun i od njih se ni jemoglo oekivati da e u uslovima okupacije organizovatiotpor, to je veoma dobro uoilo rukovodstvo KPJ.

Komunisti su ukazivali na raspad buroaskog poli-tikog sistema u aprilskom ratu, na produbljivanje po-dele buroazije na osovinski i prozapadni deo, to seduboko ukorenilo u svest masa. Postepeno se raalo

saznanje da graanske snage, koje su bile i meusobnonacionalistiki sukobljene to se posebno manifesto-valo posle ustakog genocida nad srpskim ivljem nemogu da obnove Jugoslaviju i da se ona vie ne moeodrati na starim osnovama. Takve akcente ima Aprilski

proglas CK KPJ, a na Majskom savetovanju rukovodstvaKPJ napadnuta je i osuena jugoslovenska kraljevskavlada u izbeglitvu.

Jedina jugoslovenska organizovana politika snagakoja je ostala nerazbijena i koja se nije mirila sa okupa-cijom Jugoslavije bila je KPJ. Ona je doekala aprilskirat sa jasno izgraenim stavovima o odbrani zemlje iborbi protiv faizma. Njeno uee u apri lskom ratu nijemoglo da utie na sam tok rata, ali je znailo krupan

korak napred u jaanju uticaja KPJ u narodnim masama.Organizovanje demonstracija 27. marta i borbenost udanima kratkotrajnog rata omoguili su Partiji da na-rodne mase upozna sa svojim stavovima po pitanjimakoja su bila odluujua za sudbinu Jugoslavije. Svojomaktivnou u tim kritinim trenucima u istoriji jugo-slovenskih naroda i narodnosti, KPJ je stekla jo vieugleda i poverenja u narodu.

Jo u toku rata, 10. aprila se sastao deo Centralnogkomiteta u Zagrebu i raspravljao o zadacima komunistau sluaju okupacije zemlje. Stavovi zauzeti tom prilikomobjavljeni su u Proglasu 15. aprila. Pored osude pro-glaenja Nezavisne Drave Hrvatske, i poziva vojsci i

narodu da produe otpor agresoru, jasno je podvuenoda e KPJ i radnika klasa istrajati u prvim redovimau borbi protiv osvajaa do konane pobede. Preduzete sui konkretne mere obrazovan je vojni komitet sa Titomna elu, koji je imao zadatak da organizuje otpor jugo-slovenske vojske protiv agresora. Isti komitet nastavlja


19/282

UICKA REPUBLIKA 25

rad posle okupacije, sa ciljem da organizuje oruanuborbu naroda Jugoslavije prot iv okupatora.

Radi orijentacije komunista pod okupacijom, objav-ljena su dva znaajna dokumenta Prvomajski proglasCK KPJ i Zakljuci sa majskog savetovanja KPJ u Za-grebu, koji su tampani u Proleteru. U Proglasu su po-zvani svi drutveni slojevi u Jugoslaviji, i omladina, dase ujedine i istraju u borbi koju e povesti KPJ, a uZakljucima sa savetovanja vodeih komunista u Zagrebu,izmeu ostalog, je istaknuto da se Partija mora brzoorganizaciono prilagoditi novim uslovima, da hitno izvrianalizu minulih dogaaja i da utvrdi zadatke KPJ podokupacijom. Osnovni zadaci su bili sloboda, nezavisnosti bolja budunost, a to se moe ostvariti samo ako jeKPJ organizaciono vrsta i ideoloki izgraena partija.

Politiku platformu pod okupacijom u Srbiji jesprovodio Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, sastavljenod 15 lanova izabranih na Pokrajinskoj konferenciji uBeogradu 1940. godine. U toku aprilskog rata lanoviPokrajinskog komiteta nalazili su se van Beograda i ubrzopo zavretku toga ra ta poeli su se vraati. Polovina la-nova PK okupila se u Beogradu u toku aprila. Tu su bili

sekretar PK Aleksandar Rankovi i lanovi: Spaeni jaBabovi, Blagoj e Nekovi, Milo Matijevi Mra, Vu-kica Mitrovi, Momilo-Moma Markovi i sekretar PKSKOJ-a Ljubinka Milosavljevi. U Beogradu su se zateklilanovi CK KPJ Ivan Milutinovi i Sreten Zujovi. Uskoro

je Tito, 8. maj a, sedite CK KPJ iz Zagreba premestio uBeograd. Zahvaljujui tome, pripreme za ustanak uSrbiji postale su jo intenzivnije. U prvoj polovini majaobrazovana je vojna komisija pri Pokrajinskom komi-tetu KPJ za Srbiju, koju su sainjavali: Spasenija Babo-vi, Sreten Zujovi, Filip Kljaji i Branko Krsmanovi.Formirane su i vojne komisije pri okrunim komitetima.Njihov zadatak je bio da organizuju prikupljan je i skri-vanje oruja i stvaranje ilegalnih grupa i desetina, koje

su obuavale svoje pripadnike u rukovanju orujem,kao d prikupljanje sanitetskog materijala i odravanjesanitetskih kurseva.

U toku maja i juna 1941. godine obnovljene su vezesa organizacijama i rukovodstvima KPJ i SKOJ-a u Srbiji.


20/282

26 VENCESLAV GLISI

Rad lanova KPJ i SKOJ-a u poetku okupacije bio je|usmeren na politike, organizacione i vojne pripreme.U veini partijskih okruga u maju i junu su odraneokrune konferencije i savetovanja KPJ na kojima je iz-vren izbor novih i dopuna ranijih rukovodstava Partije.Partijske organizacije su i brojno poveane. U Srbiji jejpred us tanak bilo oko 2.500 lanova, 1.000 kandidata za 'lanove KPJ i oko 9.400 lanova SKOJ-a.

Politike pripreme za borbu vrene su najpre meu)lanovima KPJ intenzivnim ideoloko-politikim radom, jOsim toga, poeli su i razgovori o saradnji sa nekim jgraanskim politiarima, kao to su bili Ivan Ribar,'Dragoljub Jovanovi i drugi. Sporazum sa rukovodstvom !

Narodne seljake stranke obezbeivao je hegemoni ju;komunista i ouvanje izvojevane vlasti. Istovremeno su!vrene i vojne pripreme: prikupljanje i sklanjanje oruja, jformiranje ilegalnih desetina i grupa po gradovima, ukojima je vrena obuka za rukovanje orujem, zatim jpriku plja nje sanitetskog ma te rijal a i odravanje sanite t-jskih kurseva. U svim krajevima Srbije sakupljena je !

znatna koliina oruja i municije, naroito u krajevimau kojima je neprijatelj razbio i razoruao jedinice jugo-

slovenske kraljevske vojske. Vie borbenih desetina igrupa, a pominje se bataljon, formirano je u Beogradui u seditima okrunih komiteta. Takoe su organizo-vani i sanitetski teajevi. Posebno je bila znaajna izda-vaka delatnost Par tije, o kojoj se starao Agitprop Po- jkrajinskog komiteta. U njemu su radili: Spasenija Babo-vi, Milovan ilas i kratko vreme Rodoljub olakovi. !Objavljeno je vie proglasa, biltena i druge politikeliterature. U Beogradu je izlazio i nedeljni pregled doga-aja u svetu, a izvrene su i pripreme za pokretanje lista

Borba, organa KPJ.Partija se brzo prilagodila novonastalim uslovima

pod okupacijom, uvrstila svoje organizacije i jo boljese povezala sa narodom; tako su stvoreni preduslovi za

poetak oruane borbe prot iv okupatora. Poto se celo-kupna delatnost KPJ na pripremama za ustanak odvijalailegalno, nemaki okupator nije imao uvid u njene orga-nizacione mogunosti i stepen priprema. Meutim, obnov-ljena je policija, pod upravom saveta komesara, koja


21/282

UICKA REPUBLIKA 27

je u dru go j polovini maja poela intenzivno da radi narekonstrukciji kartoteka komunista i da prati rad i pre-duzima mere protiv komunista. Krajem maja se vepomil jalo na stvara nje koncen trac ionog logora, a polo-vinom juna na hapenje panskih boraca. Ove dve tenjesuelile su se 22. juna i u danima koji su potom usledili.

Na pa dom nacist ike Nemak e na Sovje ts ki Savez 22.juna , dolo je do radika lnog pre lom a ne sa mo na bo j-

nom polju nego i u meunarodnim odnosima. Teiteborbi u drugo m svetskom ratu pr ene to je na so vjet sk ifront i Nemaka je uprkos Hitlerovoj doktrini da sevodi rat samo sa jednim protivnikom poela da vodirat na dva fronta. Ubrzo je dolo do formiranja antifa-istike koalicije, najpre izmeu Sovjetskog Saveza iVelike Britanije, a zatim i Sjedinjenih Amerikih Drava.

Napad na So vjet sk i Savez bio je snaan mo ra ln i pod-sticaj za sve komunistike partije poraene Evrope dapozovu svoje na rod e na borb u. Pa ipak je ma li broj toodmah uinio; meu prvima je bila KPJ. Ona je nemakinapad doekala pripremljena. Ne ekajui poziv iz Ko-min terne , Poli tbiro CK KPJ se sastao istog dana (22.juna) i doneo od luku da ko mun is ti odm ah povedu borb u

za osloboenje zemlje i da se o tome izda proglas. Zavla-dala je optimistika atmosfera meu lanovima KPJ obrzom zavr e tku ra ta , od nosno da e po be di ti So vjet sk iSavez i da e buknuti oslobodilaki ustanci u okupira-nim zemljama, pa i u samoj Nemakoj i u Italiji.

Sledei poziv Centralnog komiteta KPJ, 23. juna sesastao Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju u Beogradui doneo odluku o rasporedu instruktora PK i ostalih

par tij skih kadr ov a u Sr bi ji , posebn o u Beogradu , kao iodluku o formiranju oruanih grupa. Osim toga, uka-zano je na neophodnost poveane budnosti i konspiracijei vre povezanosti partijskih organizacija sa rukovod-stvom. Na kraju je odlueno da se izda proglas, a zatim

je izabran sekre tarij at Pok ra jinsko g ko mit eta u sa stavu:Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, Blagoje Ne-kovi, Ljubinka Milosavljevi, koji e biti na okupu irukovoditi ubrzanim pripremama za oruanu borbu.Ostali lanovi Pokrajinskog komiteta i instruktori krenulisu u unutranjost Srbije da odre sastanke sa okrunim


22/282

28 VENCESLAV GLISI

komitetima za koje su bili zadueni. Tako je MornarMarkovi dobio zadatak da o zakljucima Pokrajinskogkomiteta obavesti Okruni komitet u Svetozarevu i Zaje-aru; Vasilije Buha u Niu i Leskovcu; Milan Mijalkoviu Uicu i aku; Mirko Tomi u Kruevcu i Kraljevu;Miodrag Ivkovi u apcu; Milo Mini je ve bio u Va-ljevu, a Petar Stamboli u Pomoravlju.

Ali, ni okupator i njegovi saradnici nisu sedeli skr-

tenih ruku. Kad se 'saznalo za napad na Sovjetski Savez,Harold Turner, ef upravnog taba Srbije, naredio jehapenje komunista u Beogradu i u unutranjosti Srbije.Iako je policija do kraja juna uspela da uhapsi oko 400lica u Srbiji, ipak je konstatovano da plan iznenadnoghapenja komunista nije uspeo i da su mnogi pobegli izgradova u umu. Ovaj pokuaj hapenja komunista usvim gradovima Srbije ubrzao je, pored ostalog, njihovizlazak na teren. Od tih prvih grupa stvoreni su partizan-ski odredi u Srbiji.

Uprkos pojaanim policijskim merama, ilegalneorganizacije KPJ i SKOJ-a su tada besprekorno funkcio-nisle. U Beogradu je Politbiro CK KPJ gotovo nepre-kidno zasedao. Na sastanku koji je odran 27. juna for-

miran je Glavni tab partizanskih odreda Jugoslavije,a za njegovog komandanta imenovan je Josip Broz Tito.Na sledeem sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. ju la u Beo-gradu, donete su dalekosene istorijske odluke o otpo-injanju optejugoslovenske svenarodne borbe protivokupatora i njegovih saradnika, sa istovremenim prera-stanjem ranije formiranih udarnih grupa u partizanskeodrede. Tada je imenovan i Glavni tab partizanskihodreda za Srbiju u sastavu: Sreten ujovi, komandant,i lanovi: Filip Kljaji, Branko Krsmanovi, NikolaGrulovi i Rodoljub olakovi, koji je 8. jula otiao nateren umadije i zapadne Srbije da neposredno ruko-vodi oruanom borbom. Meutim, i pre formiranja ovogtaba, u Srbiji su poeli da se stvaraju tabovi pojedinihpart izanskih odreda i eta, emu su znatno doprinelipanski borci. Za nepuna dva meseca, od kraja juna dosredine avgusta, formirana su 22 partizanska odreda uSrbiji, od kojih je 12 bilo na podruju zapadne Srbije,umadije i Pomoravlja. .


23/282

UICKA REPUBLIKA 29

Iako se zvanino uzima da je ustanak u Srbiji poeo7. jula u Beloj Crkvi kod Krupnja, pucnjima ikice.Tovanovia panca na andarme saradnike okupatora bilo je nekih akc ij a i pre toga dana . Od to g trenutkapartizanske ak ci je su se ka o pl ima irile po ce lo j Srbi ji .Samo u toku jula neprijatelj je registrovao 220 raznihsabotaa. Poelo se sa napadom na andarme, optinskeuprave i eleznike stanice, a potom na nemaku vojsku.Odziv naroda na ustanak bio je neoekivano masovan

pa se u ruko vods tv u KPJ ve krajem ju la 1941. pomi-ljalo na stvaranje vee slobodne teritorije u Srbiji, koja

bi posluila kao baza za dalji razvoj ustanka u Srb iji iJugoslaviji.


24/282


25/282

Plillliinii

NASTANAK

Na poetku ra ta izmeu Sovjetskog Saveza i nacis-tike Nemake KPJ procenjuje novonastalu vojno-poli-tiku situaciju u svetu, odnosno poetni proces stvara-nja antifaistike koalicije najpre izmeu SovjetskogSaveza i Velike Britanije, a potom i Sjedinjenih Ameri-kih Drava. Od tog trenutka KPJ u politikoj platformisve vie naglaava irinu antifaistike borbe i potrebu zastvaranjem narodnooslobodilakog fronta. Dok je biloiluzija da e Sovjetski Savez brzo pobediti, u Centralnomkomitetu KPJ se razmiljalo o stvaranju prve slobodne

teritorije u Jugoslaviji, izmeu Homolja i Dunava dabi bila to blie jedinicama Crvene armi je , i je se brzonastupanje oekivalo. Meutim, razvoj ratnih operacijatekao je nepovoljno po Sovjetski Savez, to se tumailotaktikim manevrom, odnosno navlaenjem nemakihtrupa u dubinu teritorije Sovjetskog Saveza, gde e biti

poraene kao u Napoleonovo vreme. Meutim, kako jevreme odmicalo, sve je bilo jasnije da e rat due potra-

jati.S obzirom na takav razvoj ratne situacije na glav-

nom bojitu, teritorija Homolja je bila nepodesna, jerse nalazila u istonom, perifernom delu Jugoslavije, pasu se morala traiti nova reenja. Generalni sekretar

KPJ i komandant NOP odreda Jugoslavije, Josip BrozTito, paljivo je iz Beograda pratio razvoj vojno-poli-tike situacije u svetu, a posebno akcije partizanskihodreda u Jugoslaviji. Prikupljajui i prouavajui infor-macije o poetku ustanka u Jugoslaviji, a veoma detalj-no u Srbiji, Tito je krajem jula 1941. doao do zakljuka


26/282

32 VENCESLAV GLISI

da je zapadna Srbija najpodesnija za stvaranje slobodneteritorije.

Prema njegovoj proceni, ta teritorija je i u geograf-skom smislu bila podesna za partizansko ratovanjeBorbene tradici je naroda ovog kra ja pruale su garanti juda e stanovnitvo i ovoga puta aktivno uestvovati u

bo rb i prot iv okupatora. Osim toga, geografski poloajzapadne Srbije pruao je povoljne mogunosti za povezi

vanje i eventualnu koordinaciju akcija sa ustanicima uistonoj Bosni, Sandaku, Crnoj Gori, Sremu, a prekonjih i sa drugim krajevima Jugoslavije. Meutim, makako bili znaajni geografski uslovi i borbena tradicijiovih krajeva, oni nisu sami po sebi dovoljni. Na Titovoopredeljenje za zapadnu Srbiju veoma bitno je uticalostanje subjektivnih snaga, pre svega organizacija KPJ iSKOJ-a, kao i poetni uspesi partizanskih odreda. Odlu-ka o stvaranju Uike republike usledila je u vreme ikada se nacistika Nemaka nalazila na vrhuncu vojnemoi. Njene trupe su za nepun mesec dana rata sa Sov-je tskim Savezom zauzele Li tvaniju, Letoni ju, Belorusi ju,Besarabiju i vei deo Ukrajine, prodirui u dubinu teri-torije Sovjetskog Saveza preko 500 kilometara. Crvena

armija se nala u vrlo sloenoj situaciji, to je poeloda zabrinjava i saveznike Sovjetskog Saveza u antifais-tikoj koaliciji, koja je upravo bila u procesu stvaranja.

Prvi korak u izgraivanju te koalicije uinjen je 12.jula potpisivanjem sporazuma izmeu Velike Brita-nije i SSSR-a o zajednikom ratovanju protiv Nemake.Ubrzo zatim, 2. avgusta, vlada SAD je obavestila vladuSovjetskog Saveza da je spremna da joj prui ekonom-sku pomo kako bi to uspenije vodila rat protiv nacis-tike Nemake. Istovremeno, vlada Sovjetskog Saveza jeu toku jula uspostavila diplomatske odnose sa vladamaije je zemlje okupirala Nemaka, a te vlade su se uglav-nom nalazile u Velikoj Britaniji. Znaajan korak dalje

u izgraivanju antifaistike koalicije bio je susret Cer-ella i Ruzvelta i potpisivanje Atlantske povelje 12. avgus-ta. Kasnije su tu povelju potpisale mnoge izbeglike vla-de, pa i jugoslovenska kraljevska vlada u Londonu. Anti-faistika koalicija dobila je definitivno svoj oblik ulas-kom Sjedinjenih Amerikih Drava u rat, posle iznenad-


27/282

UIKA REPUBLIKA 33

nog japanskog napada na Perl Harbur 7. decembra 1941.godine. Ogromni ekonomski i tehniki potencijal SADmaterijalno i moralno je ojaao antifaistiku koaliciju,a drugi svetski rat dobio je najire razmere. Mali deo teogromne antifaistike koalicije inio je narodnooslo-bodilaki pokret Jugoslavije , o kome se tada u svetumalo znalo.

Dok se stvarala antifaistika koalicija i dok su se

vrila definitivna prestrojavanja za odluujue bitke udrugom svetskom ratu, u Jugoslaviji su etiri okupatora,posle deobe Jugoslavije, pokuala, svako na svoj nain,da izgrade okupacione uprave na teri tor ij ama koje suokupirali. Bilo je to pravo arenilo od nemakogklasinog okupacionog sistema u Srbiji, italijanskog uzapadnim delovima Jugoslavije, Crnoj Gori, Kosovu iMakedoniji, bugarskog u jugoistonim delovima Jugosla-vije, do maarskog u Bakoj, Baranji, Meumurju i Pre-komurju. Izmeu tih okupacionih sistema nalazila sekvislinka tvorevina, Nezavisna Drava Hrvatska, u kojoj

je domini ra juu ulogu imala ekst re mna nacionalistikahrvatska ustaka organizacija pod okriljem nacistike

Nemake i faistike Ital ij e.

Te jo nedovoljno izgraene i uvrene okupacionesisteme poinje iz temelja da razara narodnooslobodi-laki pokret. Trenutni poraz i povlaenje Crvene armijenisu demoralisali KPJ; njen optimizam i vera u konanu

pobedu nisu smanjeni . Stavie, fana tinom i upornomborbom prot iv okupatora, ostvarila je prve vidljive rezul-tate u porobljenoj Evropi. Njena koncepcija o irokojoslobodilakoj borbi, u kojoj treba da uestvuju svi, bezobzira na nacionalno, politiko, versko ili drugo opre-deljenje, naila je na plodno tie poveanog antifaisti-kog raspoloenja i probuenog patriotizma u veem delunaroda koji se nije mogao pomiriti sa okupacijom. Prizi-vani su istaknuti junaci i voe iz prolosti, dolazilo jedo izraaja rusofilstvo, panslavizam, koji su jo biliprisutni ne samo u svesti seljatva nego i u svesti drugihslojeva naroda, a sve je to bilo pojaano i ubrzano Hit-lerovom politikom degradacijom slovenskih naroda.

Vrhovni komandant NOP odreda Jugoslavije jeoseao puls i raspoloenje naroda za borbu protiv oku-


28/282

34 VENCESLAV GLISI

patora pa je krajem ju la 1941. odluio da je dolovreme da se sliju itavi ustanci i zaotri borba sa okupa-torima i izdajicama, koja bi u sutini znaila ienje

Nemaca sa te ritor ije nae zemlje. Odluku da se pr vavea slobodna teritorija stvori u zapadnoj Srbiji Tito je

pismom saoptio Pokraj inskom komite tu KPJ i Glav-nom tabu NOP odreda za Srbiju.

Na realizovanju ove odluke intenzivno je ra dio Pokra-jinski komitet i njegovi in st ruk to ri : Milo Mini, Mio-drag Ivkovi, Milan Mijalkovi, Mirko Tomi, PetarStamboli i drugi. Svi su se oni u to vreme nalazili uzapadnoj Srbiji i umadiji i uticali su na okrune komi-tete KPJ za IJice, Valjevo, aak, abac i Kraljevo da

prevaziu poetne slabosti u vo jnom ra du i da sa sitnihakcija protiv saradnika okupatora preu na akcije veihrazmera protiv nemakih okupatora. Po prijemu Titoveodluke, Glavni tab NOP odreda za Srbiju odrao jesastanak krajem jula 1941. i odluio da u zapadnu Srbi-

ju poalje tr i lana Glavnog taba, od ukupno pet kolikoih je bilo. Na izvrenje ovog zadatka otili su Filip Klja-ji i Rodo ljub olakovi, a kasn ije je trebalo da im sepridrui Branko Krsmanovi, koji je uskoro zat im pogi-

nuo na Kosmaju. Kljaji i olakovi su najpre doli uValjevski NOP odred i prvu polovinu avgusta su ostaliu ovom odredu. Komandantu i komesaru odreda objas-nili su Titov plan o stvaranju slobodne teritorije i izdalinareenje da se napadne i oslobodi Krupanj, to je tre-

balo da znai poetak stvaran ja slobodne te ri to ri je uzapadnoj Srbiji.

Namee se pit an je zato se poelo od Kr upnja? Dali se smatralo da se on moe brzo osloboditi i da je naj-slabija taka u neprijateljskj odbrani, ili su u seanju

jo bile svee pobede u prvom svetskom rat u na ovomterenu, pa je pozivanje na te pobede moglo da delujemobilizatorski?

Kako je KPJ uspela da tako brzo mobilie narodnemase koje su vrlo odluno krenule u borbu protiv oku-pa to ra ? Najkr a e reeno, bio je to plod dugogodinjegrada KPJ sa masama u ovim krajevima uoi drugogsvetskog rata. Od 1939. do 1941. godine veoma se rairilamrea partijskih organizacija i KPJ je na ovoj teritoriji


29/282

IP

UICKA REPUBLIKA 35

o r g a n i z a c i o n o uvrena, od osnovnih organizacija dookrunih komiteta, na ije elo su doli profesionalnir e v o l u c i o n a r i . Postojali su, ili su formirani, okrunik o m i t e t i KPJ za abac, Valjevo, Uice, aak, Kraljevo,Kragujevac, Pomoravlje, a jedan deo budue slobodneteritorije pripadao je Okrunom komitetu KPJ za Beo-grad. Bitno je da su partijske organizacije sauvane uaprilskom ratu i da su odmah mogle nastaviti sa radom,uspostavljajui veze od partijske elije do Pokrajinskogkomiteta. Uoi ustanka, KPJ na teritoriji zapadne Srbijei umadije raspolagala je sa oko 1.300 lanova, to jeiznosilo vie od polovine lanstva u Srbiji, a lanovi KPJsu skoro ravnomerno bili rasporeeni na teritoriji pome-nutih okrunih komiteta.

Na elu organizaci je KPJ u a bak om pa rtijs komokrugu nalazio se Okruni komitet u sastavu: DobrosavRadosavljevi, sekretar i lanovi: Duan Ostoji, MiloradMika Mitrovi Jarac, Zdravko esti, Vera Blagojevi,Aleksandar Stankovi Lala, Milorad Petrovi Ujka iDragi Kulezi Boljevik. Instruktor Pokrajinskog komi-teta u ovom kraju bio je Miodrag Ivkovi. Na teritorijiOK abac nalazila su se oko 103 lana KPJ, od kojih

je polovina bi la iz apca.Na teri tor ij i OK Valjevo nalazi lo se 19 part ijskihelija sa oko 85 lanova KPJ. Celokupnim radom ovihorganizacija rukovodio je OK u sastavu: Milosav Milo-savljevi, sekretar, i lanovi: Milka Mini, profesor,Milan Kitanovi, obuarsk i radni k, Obrad Stefanovi,stolar, Milivoje Radosavljevi, Milorad Milatovi, prav-nik i Duka Dini, radnica. I ns tru ktor Po kraji nskogkomiteta u ovom partijskom okrugu bio je Milo Mini.U Okrunom komitetu izvrene su promene pred poe-tak ustanka. Poto je Milosav Milosavljevi bio pred-vien za politikog komesara odreda, za sekretara OK

je izabran Ob rad Stefanovi, a za novog l ana OK iza-bran je Sreten itakovi.

U uikom k raj u delovao je Okruni komitet usastavu: sekretar elimir uri, uitelj, i lanovi: Miro-slav Vesni, Jevrem Popovi, Vukola Dabi, LjubiaVesni, Vitomir Pantovi, radnici, Venijamin Marinko-vi, profesor i Milosav Matkovi, uitelj. Instruktor Po-


30/282

36 VENCESLAV GLISI

krajinskog komiteta za OK Uice i aak bio je MilanMijalkovi ia. Partijska organizacija u uikom okru-gu imala je oko 100 lanova KPJ.

aanski partijski okrug imao je brojno najjaupar ti jsku organizaciju u zapadnoj Srbi ji , oko 250 la-nova KPJ. Pored radnika i intelektualaca, meu njimase nalazilo vie seljaka nego na teritorijama drugih OK.Okruni komitet na ovom terenu sainjavali su: sekre-tar Radoslav Mini, radnik, i lanovi: Ratko Mitrovi,student, Momilo Mole Radosavljevi, pravnik, RadojicaRadosavljevi, radnik, i Milorad Stanii, student. Uaanskom okrugu u svim srezovima postojali su sre-ski komiteti KPJ, sem u dragaevskom poverenstvo.

U Kraljevu je delovao okruni komitet u sastavu:Dragoslav Bogavac, sekretar, i lanovi: Janko MilonjiSerdar, Gvozden Paunovi, Stanko Koanin, Olga Milu-tinovi i Voja Stamaran. Uoi ustanka, partijske organi-zacije ovog kraja bile su neposredno vezane za Okrunikomitet Kral jeva i imale su oko 90 lanova KPJ. In-struktor Pokrajinskog komiteta bio je Mirko Tomi.

Partijska organizacija u kragujevakom okrugu obu-hvatala je preko 100 lanova KPJ. Novi okruni komi-

tet pred ustanak sainjavali su: Mijalko Todorovi,sekretar, i lanovi: Svetozar Dragovi Toza, Sava Radoj-i Fea, Sava Metalac, Mirko Milojkovi i Raja Ne-deljkovi. Instruktor Pokrajinskog komiteta bio je Sve-tislav Stefanovi ea. Jedna grupa lanova Okrunogkomiteta KPJ za Kragujevac nalazila se u blizini Aran-elovca i od njih je kasnije formirano Okruno par-tijsko poverenstvo, koje su sainjavali: Stanislav Srem-evi Crni, sekretar, i lanovi: Milan Ili ia, MilovanMilosavljevi Mika i Milutin Todorovi. Na ovoj teri-toriji bilo je oko 113 lanova KPJ.

Okruni komitet KPJ za Pomoravlje formiran je utoku priprema za ustanak, i to za dva okruga pomo-

ravski i palanaki s tim to je bivi OK KPJ zaSmederevsku Palanku sada postao Mesni komitet. UOkrunom komitetu KPJ za Pomoravlje bili su: Rado-slav Nikevi, sekretar, i lanovi: Joca Milosavljevi,ivota Stanisavljevi i Milorad Markovi. Krajem junaOK je proiren. Izabrani su novi lanovi: Petar Velebit,


31/282

UICKA REPUBLIKA 37

Milan Premasunac i Ratomir Risti Seljak. Na teritorijiovog OK bilo je oko 240 lanova KPJ , a inst ruk torPokrajinskog komiteta za Srbiju bio je Petar Stamboli.

U okvir budue slobodne teritorije ulazili su posav-ski i kosmajski srez, koji su bili u nadlenosti Okrunogkomiteta KPJ za Beograd, a imali su svoje sreske komi-tete. Brojnija je bila organizacija u posavskom srezu,sa oko 80 lanova KPJ.

Postojanje partijskih organizacija i njihovih sreskihi okrunih rukovodstava u svim krajevima budue teri-torije Uike republike omoguilo je najpre pripremeza ustanak, a posle 22. juna i formiranje prvih partizan-skih odreda.

Poetni oblik organizacije oruanih snaga NOP bilisu partizanski odredi kao vojno-teritorijalna formacija.Njihova jezgra, pr il ikom nastank a krajem juna i u to kujula 1941, inili su lanovi Part ije i SKOJ-a. Ta jezgrainila su 315 ljudi, a odrede su u trenutku formiranjasainjavale grupe od 2030 boraca.

Stav Partije je bio da se na podruju jednog okru-nog komiteta KPJ formira jedan partizanski odred.

Negde su prvo for mir ani tabovi od reda , koji su dobilizadatak da okupe ljudstvo i formiraju jedinice, a drug-de su okupljene grupe boraca same birale komandnikadar.

U periodu od dva meseca formirano je 12 partizan-skih odreda na teritoriji zapadne Srbije, umadije, iPomoravlja, gde je od samog poetka ustanak dobiosnaan zamah. Tako se 28. juna okupila prva oruanagrupa Valjevskog NOP odreda, 2. jula je doneta odlukao formiranju Kosmajskog, Posavskog, i Prvog umadij-skog odreda, 6. jula aanskog, 7. jula Uikog, 12. julaKragujevakog, 15. jula formiran je Mavanski odreditd. Uglavnom, u toku jula bili su formirani svi parti-zanski odredi, sem Vrnjako-trstenikog, na teritoriji

koju e kasnije obuhvatiti Uika republika. To su bilisledei odredi: Mavanski, (Podrinjski), Valjevski, Ui-ki, aanski, Kraljevaki, Kragujevaki, Pomoravski,Prvi i Drugi umadijski, Posavski i Kopaoniki. Zasno-vani na teritorijalnom principu, neki od njih su, kaoKraljevaki i abaki NOP odred, sainjavali celinu a


32/282

38 VENCESLAV GLISI

posle priliva novih boraca deljeni su na ete. Drugi suformirani po etama, koje su u poetku dejstvovalesamostalno (Uiki, Valjevski, Caanski NOP odred).

Prve akcije bile su protiv saradnika okupatora, aValjevski i aanski NOP odred imali su i nekoliko su-koba sa Nemcima u toku jula, od kojih je prvi bio 18.

jula, kada je Valjevski NOP odred izveo napad na gene-rala Lonara izmeu Uica i Valjeva, na planini Buko-

vima. Tom prilikom ranjen je generalov autant, a zaodmazdu je streljano 52 taoca u Uicu, aku i Valjevu.Zbog drugog napada istog odreda na nemaku posadumotocikla, kada je jedan vojnik ubijen a jedan zaro-

bl jen, okupator je za odmazdu sakupio 81 taoca u oko-lini planine Bukovi i naredio srpskoj andarmeriji daih strelja. Ovo streljanje imalo je velike reperkusije, jerje izazvalo naj ja u krizu Saveta komesara , ko ji je pred-vodio Aimovi, i uinio njegov poloaj neodrivim, aznatno je demoralisalo i srpsku andarmeriju u slubiokupatora.

U poetku, okupator i njegovi saradnici nisu bilisvesni irine i snage ustanka. To jasno pokazuju mere

koje su preduzete. Najpre su se orijentisali na hapenjei streljanje komunista, kao i na prodor u redove KPJ.U tom cilju u Beograd je doao poznati nemaki leteiambasador, Vezenmajer, sa namerom da organizujeinfiltriranje u vrhove KPJ. U poetku im se inilo da jeza spreavanje ustanka dovoljna nemaka i domaa po-licija i andarmerija.

Ve 22. jula komandant Balkana, feldmaral List,razgovarao je u Beogradu sa vojnim komandantomSrbije, generalom Dankelmanom, i efom vojne uprave,Turnerom, i istakao potrebu da se u borbu protiv parti-zana uvedu nemake posadne trupe, za koje se znaloda su nespremne za ovakvu vrstu ratovanja, ali da ihza to treba osposobiti. Meutim, mnogi nemaki pred-stavnici u Srbiji nadali su se da e to pitanje ipak moireiti policijske snage.

Od poetka avgusta 1941. nemaki okupator je for-mirao poterne odrede od svojih jedinica. Planirano jeda se ove jedinice slue partizanskom taktikom protiv


33/282

ppiiiim -

UICKA REPUBLIKA 35

part izansk ih odreda . Meutim, po stoj ee nemak e po-sadne trupe za to nisu bile pripremljene niti adekvatnonaoruane. U meuvremenu, i nemaka vrhovna koman-da je postala nestrpljiva i 9. avgusta je zahtevala od po-stojeih nemakih trupa u Srbiji naglaavajui da toHitler oekuje bre i otrije akcije da bi se ponovouspostavio red i mir u Srbiji. Meutim, poterni odrediformirani od Vie komande za naroitu upotrebu 65, koja

je komandoval a po menu tim po sadn im divizi jama, bili suslabi za borb u sa pa rtiza nskim odredima i trpeli su

poraze . Rezu ltate nije donosilo ni grupiisanje sr ps keandarmerije u jedinice od 50 do 100 ljudi. Postajaloje sve jasnije da nisu do vo ljna ni po li ci js ka ni voj nasredstva i da je nuno primeniti politika sredstva u

bo rb i pr ot iv na rodn ooslobodilako g pok re ta.

Vrlo brzo je svakom postalo jasno da je antisrpskapolitika nemakog okup atora bi la dovedena u pi tanj e,a samim tim i Savet komesara Milana Aimovia, jerpojedeni su njegovi temelji, kako se kae u ostavcilanova Saveta komesara, pripadnika Ljotievog pokre-ta. Najpre je dao ostavku ministar finansija, smatrajuida je Srbija u nemogunosti da isplati 6,5 miliona rajhs-

maraka, a zatim jo dva Ljotieva ministra, kao i kome-sar za rad.

Da bi se onemoguio dalji prelaz stanovnitva nastranu narodnooslobodilakog pokreta i da bi se spre-ila sara dnj a izmeu pa rtiza na i etnika, od koje su

Nemci st rahovali , posle krize Saveta ko mes ara raz-miljalo se o jednoj autoritativnoj kvislinkoj vladi, jerse dolo do zakljuka da se talas ustanka moe zausta-viti samo poputanjem srpskim nacionalnim tenjamada bi se spreilo dalje otuenje izmeu okupatora istanovnitva. Tome je prethodila duga predigra u kojoj

je uestvovala nema k a tajna sluba. Svi po daci i pred-loi su upueni Ribentropu da ubedi Hitlera da po-

dri jednu konst ruktivni ju pol itiku pre ma Srbij i. Otome su razgovarali Hajdrih i Himler i prihvaen jeplan o formiranju jedne takve vlade, a kandidat za pred-sednika te nove vlade bio je Milan Nedi. Dok su voe-ni ovi razgovori, u vazduhu je lebdela pretnja o deobiSrbij e izmeu Hitlerovih balk ansk ih saveznika, kao i


34/282

40 VENCESLAV GLISI

masovnom unitavanju Srba, kao to je injeno sa Jevre-jima i Ciganima.

Svi Nedievi zahtevi su formalno prihvaeni, sempro irenja granica Srbi je , ali to nije nigde pismeno for-mulisano niti je Nedieva vlada zvanino priznata odnacistike Nemake; de jahto je ostala na nivou Savetakomesara. S druge strane, nacistika Nemaka je oe-kivala da e Nedi uspeno okupiti sve antikomunisti-

ke snage i aktivirati u borbi protiv partizana. Osim toga,smatralo se da e se uspeno suprostaviti izbeglikojjugoslovenskoj kral je vsko j vladi u Londonu i da e pri-dobiti oficire iz etnikih odreda. Sa svoje strane, Nedi

je oekivao da e njegova vlada uspeti da izbori auto-nomni status za Srbiju, po uzoru na Petenovu Fran-cusku. Stavie, gajene su iluzije o proirenju granicaSrbije. Meutim, stavljeno mu je u izgled samo formi-ranje andarmerijskih jedinica do 5.000 ljudi. Nedi jetokom septembra raspolagao sa neto vie od 1.000 voj-nika, ali su se i etnici Koste Peanca vodili kao njegovejedinice. Nemcima je odgovaralo da i kvislinzi os tanumeusobno podeljeni pa su Dimitriju Ljotiu dozvoliliformiranje oruanih dobrovoljakih bataljona. Njihovo

formiranje poelo je 15. septembra i oni su zapoeli nesamo oruanu nego i ot ru ideoloku bor bu protivNOP-a. Pored toga, dozvoljeno je i rusk im emigrant ima,pr ipadnicima bive Vrangelove armi je , da od 12. sep-tembra formiraju ruski emigracioni korpus, koji se bri-nuo o zatiti raznih privrednih objekata. Kasnije, 1. de-cembra je preimenovan u ruski zatitni korpus, koji jeugraen u nemake okupacione jedinice, sa nemakimtabom i uniformama.

Celokupna aktivnost okupatora i njegovih saradnikane samo da nije dovela do suzbijanja ustanka nego suse akcije sabotaa u Srbiji umnoile od 393 u avgustuna 892 u septembru. Sve protivmere su bile bezuspene,

pa i Nedieva dva apela stanovnitvu Srbi je . Tako jeve 12. septembra Nedi najavljivao ostavku^ to je Tur-ner smatrao sasvim normalnim. Oigledno je bilo da jenemaki okupacioni sistem u raspadu i da su raspolo-ive nemake jedinice i jedinice saradnika okupatorabile nedovoljne da slome us tanak.


35/282

UICKA REPUBLIKA41

Narodnooslobodilaki pokret bio je u punom zama-hu. Svi odredi u zapadnoj Srbiji i Sumadiji ne samoda su brojno ojaani nego su otpoeli sa veim akcija-ma protiv okupatora i njegovih saradnika u avgustu,a u septembru je poelo oslobaanje gradova i stva-ran je jedinstvene slobodne teritori je. Svi odredi na

podru ju zapadne Srbi je krenuli su u odlunu borbuda to pre ostvare zamisao vrhovnog komandanta Titao stvaranju slobodne teritorije. Tako je Valjevski NOPodred, sa vojno-etnikim odred ima svetenika VladeZeevia i porunika Ratka Martinovia, po nareenjuGlavnog taba, izvrio napad na Krupanj i oslobodioga posle otre borbe 4. septembra. Sa osloboenjemKrupnja i drugih mesta, tokom septembra u zapadnojSrbiji poele su da se naziru konture Uike republike.Operativno rukovodstvo ustanka pratilo je i usmera-valo uspean poetak ustanka u Srbiji iz Beograda. Pra-tei razvoj oruane borbe u Jugoslaviji, a posebno uSrbiji, rukovodstvo je dolo do zakljuka da je vremeda izae na slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji i dadirektno rukovodi akcijama partizanskih snaga. Na sa-stanku Politbiroa CK KPJ u Beogradu 31. avgusta, odlu-

eno je da Tito sa lanovima Politbiroa CK izae naslobodnu teritoriju i da odatle neposrednije rukovodiustankom protiv okupatora. Tada je odlueno da se topre odri vojno-poli tiko savetovanje, na kome bi serazmotrila iskustva iz prvih dana borbe protiv okupa-tora i odredile smernice za dalju borbu.

Dok se Glavni tab NOP odreda Jugoslavije pripre-mao da izae iz Beograda, Glavni tab NOP odreda zaSrbiju je organizovao savetovanje vojnih i partijskihrukovodilaca partizanskih odreda iz umadije, Pomo-ravlja i jednog dela zapadne Srbije. Ovo savetovanjeodrano je 16. septembra u selu Dulenu. Cilj saveto-vanja je bio da se raiste neka pitanja unutranje orga-

nizacije odreda i njihove saradnje, odnosno koordina-cije dejstava. Tom prilikom je konstatovano da je poet-na organizaciona struktura odreda, koji su bili podeljeniu ete, prevazi ena i da zbog velikog priliva novih boracatreba u odredima formirati bataljone. U praksi su ve

postojali ba ta lj on i u Prvom umadi jskom, Valjevskom,


36/282

42 VENCESLAV GLISI

Caanskom i Mavanskom NOP odredu. Sto se tiesaradnje izmeu susednih odreda, zakljueno je da jedo tada bilo malo zajednikih akcija i da se ubuduevee akcije protiv okupatora i njegovih saradnika mora-

ju izvoditi sa znatno bo ljom koordinaci jom dejs tavaizmeu susednih odreda. Podeljeni su i konkretni zada-ci. Tako su Uiki i Caanski NOP odred dobili zadatakda oslobode Uice, Caak i Poegu, kao i druge gradoveu gornjem toku Zapadne Morave, a Pornoravski i Drugi

umadijski NOP odred da oslobode Jagodinu i Parain.Istog dana kad je odrano savetovanje u Dulenu,

Tito je krenuo na slobodnu teritoriju iz Beograda, azatim i Aleksandar Rankovi, Ivan Milutinovi, Ivo LolaRibar, svi razliitim putevima. Tito je putovao prekoStalaa do Poege vozom, a odatle konjskom zapregomi peice do Valjevskog partizanskog odreda u selu Ro-

baje , gde je stigao 18. septembra.Posle razgovora sa Draom Mihailoviem u Struga-

riiku 20. septembra, Tito je oti ao u Krupan j, gde jepr ipremano znaajno vojno-poli tiko savetovanje istak-nutih predstavnika NOP-a iz svih krajeva Jugoslavije.Ovo savetovanje odrano je u Stolicama kod Krupnja

26. i 27. septembra, a prisustvovalo mu je oko 20 ruko-vodilaca iz svih krajeva Jugoslavije, sem iz Crne Gore,Makedonije i Vojvodine. Bez obzira na to to je vie

puta o odlukama sa Savetovanja u Stolicama raspravl ja-no i to se o njima dosta zna, ponoviemo najvanije.Te odluke su znaajne ne samo sa vojnog, nacionalnognego i sa aspekta izgradnje narodne vlasti, stvaranjaslobodnih teritorija, narodnooslobodilakog fronta itd.Snaan zamah ustanka nametao je potrebu daljeg raz-voja njegove vojne organizacije pa je odlueno daosnovna vojna jedinica bude eta, koja bi bila pode-Ijena na vodove, a ovi na desetine. Tri do etiri etesainjavale bi bataljon, a dva do etiri bataljona parti-zanski odred. Za odreene vee akcije odredi bi se mogli

spajati u grupe odreda. Tada je precizirano i ko sai-njava komandno osoblje odreda (komandant, zamenikkomandanta, politiki komesar, zamenik politikog ko-mesara). Zatim je u odred uveden intendant, lekar i vodza vezu.


37/282

U2IKA REPUBLIKA 43

Glavni tab NOP Jugoslavije preimenovan je uVrhovni tab, j er su zemaljska i pokraj inska vojnarukovodstva dobila zadatak da organizuju glavne ta-

bove, koje je tek trebalo fo rmirat i, izuzev u Srbi ji iSloveniji gde su ve postojali. Preko ovih glavnih tabo-va Vrhovni tab je lake mogao da obezbedi jedinstvenorukovoenje. Ova odluka, pored praktinosti, bila jeizraz i ravnopravnosti naroda Jugoslavije da svakiod njih samostalno izgrauje vojne snage. Politika KPJpo nacionalnom pi ta nju je bila ga ranc ija da e pravasvakog naroda biti potovana, a Vrhovni tab je bioinstrument koordinacije i usmeravanja svih napora za

bre os tvarenje zajednikih cil jeva NOP-a. Na Saveto-vanju u Stolicama definitivno je raieno da se vojnikadrovi ne mogu oekivati sa strane, nego se morajuizgraivati unutar postojeih partizanskih jedinica. Po-otreni su i zahtevi za disciplinom i moralom, u emusu posebnu ulogu trebalo da odigraju politiki kome-sari, ije su dunosti takoe precizirane na Savetovanjuu Stolicama. Osim toga, raspravljalo se o obavetajnojslubi, odravanju veza i snabdevanju partizanskih odre-da. Usvojen je jedinstven partizanski pozdrav stisnu-

tom pesnicom i amblem crvena petokraka sa nacio-nalnom zastavom. Sve je to uinjeno sa namerom dapart izanski odredi postanu prava vojska, s obzirom napropagandu okupatora i njegovih saradnika koji supart izane nazivali bandit ima. Is ta knuta obeleja i javnonoenje oruja, po meunarodnom ratnom pravu, treba-lo je da partizanima obezbede status ratujue strane,ali je to nemaki okupator uporno negirao.

Pored vojnih, raspravljalo se i o nizu politikihpi tanj a, meu ko jima je bilo i pro ir ivanje politikihosnova narodnooslobodilakog pokret a stvaran jem je-dinstvenog narodnooslobodilakog fronta. Tom prilikom

posebno se diskutovalo o odnosima sa etnicima Drae

Mihailovia. Posle Titovog izvetaja o razgovorima uStruganiku, odlueno je da se nastave razgovori sa Dra-om Mihailoviem u cilju postizanja sporazuma o zajed-nikoj borbi protiv okupatora, ali je istovremeno nagla-eno da treba kontaktirati i sa etnikim odredima ipojedincima na terenu. . ,, . , ,,'.


38/282

44 VENCESLAV GLISI

Izuzetno znaajno pitanje o kome se raspravljalou Stolicama bilo je stvaranje narodne vlasti na oslobo-enim teritorijama. Doneta je odluka da se nastavi sastvaranjem narodnooslobodilakih odbora na slobodnimteritorijama. Svakako da su tom prilikom utvrena inaela na osnovu koj ih e radit i NOO. Ta naela jeEdvard Kardelj kasnije razradio u selu Tolisavcu i podolasku u Uice objavio u Borbi pod naslovom Narodno-oslobodilaki odbori moraju postati istinski privremeni

nosioci narodne vlasti.U Stolicama su razmatrana i partijska pitanja, kao

i problemi u vezi sa prilagoavanjem KPJ uslovimaustanka i nastanka slobodnih teritorija. Iako nedostajuizvori, pretpostavlja se da je tada odlueno da se par-tijski kadrovi pomeraju prema aritima ustanka i daiz okupiranih gradova izlaze na slobodnu teritoriju, gdesu bili neophodni. Isti pravac trebalo je da slede i par-tijski komiteti, a da u gradovima pod okupacijomostavljaju manja operativna rukovodstva, poverenitvaili punktove. Samo se tako moe shvatiti Titov zahtevod 19. oktobra 1941, po dolasku u Uice, da Pokrajinskikomitet KPJ za Srb iju izae iz Beograda na slobodnu

teritoriju zapadne Srbije, gde je nedostajalo iskusnihparti jskih kadrova. Takoe je reeno i pi ta nje organi-zacione strukture KPJ u partizanskim odredima dasvaka eta ima svoju organizaciju i da se osnivaju noveorganizacije i primaju novi lanovi KPJ na osloboenojteritoriji.

Vojno-politiko savetovanje u Stolicama imalo jeizuzetan znaaj za uobliavanje Uike republike iorganizaciju politikog, privrednog i kulturnog ivotaunutar nje. Sve to je postignuto u okviru Uike repu-

blike temelj ilo se na zakl jucima sa Savetovanja uStolicama, koji su najpre i najpotpunije primenjeni u

praksi Uike republike, a onda su, provereni u praksi ,posluili kao model organizacije novog drutva u povo-ju i kao takvi preporuivani i za druge krajeve Jugo-slavije.

Dok je pripremano i odrano Vojno-politiko save-tovanje u Stolicama, uspeno je nastavljena borba par-tizanskih odreda u Srbiji protiv okupatora i njegovih


39/282

UICKA REPUBLIKA 45

saradnika. Mavanski NOP odred i Podgorski bataljonValjevskog NOP odreda uspeli su da oslobode, poredKrupnja, uz uee etnika Drae Mihailovia, jo i Loz-nicu, Banju Koviljau, Bogati, a zatim su opkolili inapali dva puta abac. Zbog pristizanja pomoi garni-zonu u apcu 342. nemae peadijske divizije, partizanisu se morali povui iz grada, u koji su bili prodrli docentra. Posavski NOP odred uspeo je da oisti skorocelu Posavinu od neprijatelja i da blokira Obrenovac,ali nije uspeo da ga osvoji zbog dolaska ojaanog 125-ogpeadi js kog pu ka, ko ji je dobio zada tak da se pr obijeu Valjevo u pomo 704-oj diviziji, ije je jedinice u Va-ljevu drao u blokadi Valjevski NOP odre d. ___

Stalnim napadima na komunikacije i fabrika i dru-ga postrojenja od Viegrada do Rudnika, Uiki i Ca-anski NOP odred onemoguili su dalji opstanak nema-kih garnizona u Uicu, Poegi i aku. Uiki NOPodred doiveo je prekretnicu u svojim aktivnostima po-sle savetovanja politikog i vojnog rukovodstva ovog

partij skog ok ru ga u Go ro bi lju po etk om se pt em br a, kadaje Rod ol jub olakovi pr en eo Titovu di rekt iv u o stva-ranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. Najpre jeupotpunjen tab odreda i odlueno da se odred omasovi(do tada je imao oko 300 boraca), pa da se orijentiena oslobaanje gradova u uikom kraju. Posle ovogsavetovanja, ete Uikog NOP odreda podeljene su nazapadnu i istonu grupu. Zapadna grupa uspela je daoslobodi Baj inu Batu 12. s eptembra, ajet inu 21. iUice 24. septembra, a istona Ivanjicu 13, Poegu 22.i Kosjeri 24. septembra. U stvari, ovo oslobaanje izve-deno je bez veih borbi, sem one u Gorobilju 20. sep-tembra. Nemaka komanda u Srbiji bila je prinuenada evakuie trupe iz uikog kraja, jer je pretila opas-nost da budu odseene i unitene. Evakuacija nemakihtrupa iz Uica izvrena je 21, a iz Poege 22. septembra.

Oba grada su predat a etn icima Drae Mihailovia isrpskoj andarmeriji, koji su se pod pritiskom jedinicaUikog NOP odreda povukli iz ovih gradova bez borbe.U Uicu su partizani zatekli u Narodnoj banci 55 mili-ona dinara, a sve f abri ke u gradu, poev od fab rik e


40/282

46 VENCESLAV GLISI

oruja do fabrike tekstila, bile su sposobne za proiz-vodnju.

i teritorija Caanskog NOP odreda takoe je bilapod kont rolom part izana, sem Gornjeg Milanovca iaka koji su bili opkoljeni. Napad na Gornji Milano-vac izvrili su 28. septembra borci aanskog NOP odre-da (Takovski i Ljubiki bataljon) i oko 80 etnika DraeMihailovia i istog dana su oslobodili grad. Nemake

jedinice iz a ka uspele su pod bo rb om da se povuku

u Kraljevo 1. oktobra. Kraljevaki NOP odred oslobo-dio je Ue 30. septembra, a zatim Mataruku i Vrnja-ku Banju 1. oktobra, dok je Kopaoniki odred 3. okto-

bra uao u Raku, poto je prethodno oslobodio Ba-ljevac.

Narodnooslobodilaki part izanski odredi Kosmaj-ski. Prvi i Drugi umadijski, Kragujevaki i Pomoravski nanosili su znatne gubitke nemakim i kvislinkimjedinicama u dol ini Velike Morave, ruei pr i tom elez-niku prugu BeogradNi, zatim drumove i vojneobjekte. Drugi umadijski NOP odred oslobodio je RauKragujevaku 2. septembra, a Kragujevaki odred Kni25. septembra, s tim to je vrio upade i u Kragujevac.

U umadiji je takoe postojala slobodna teritorija, ijegranice nisu bile tako jasno omeene kao u zapadnojSrbiji, ali je sa slobodnom teritorijom u zapadnoj Srbijiinila jednu celinu.

Zahvaljujui ofanzivi partizanskih odreda, naroitokrajem septembra i poetkom oktobra, stvorena je veli-ka slobodna teritorija koja se na zapadu graniila rekomDrinom, na severu Savom do blizu Beograda, a na isto-ku je bilo teko odrediti granicu; ona je otprilike ilaod Beograda, Aranelovca, Jagodine, Kragujevca, Kniai Kraljeva do Rake i Novog Pazara i izlazila je na juguna reku Uvac. Na ovoj teritoriji vei deo gradova je

bio osloboen, sem Valjeva, apca, Kraljeva, Arane-lovca i Obrenovca. Na slobodnoj teritoriji ivelo je oko

milion stanovnika.Savetovanje u Stolicama odrano je dva dana posle

osloboenja Uica, ali zbog slabih veza rukovodstvoNOP-a ni je znalo da je uiki kraj slobodan. U tokuSavetovanja u Stolicama, kad je diskutovano o ustanku


41/282

UICKA REPUBLIKA 47

u Srbiji i njegovom neravnomernom razvoju, odluenoje da Sreten Zujovi poe u istonu Srbi ju , a Fil ip Klja-ji u junu i da tamo organizuju borbu protiv okupato-ra i domaih izdajnika. Meutim, kad su u blizini Va-Ijeva saznali da je Uice osloboeno, promenili supravac kret an ja i otili u Uice. Na tome je insistiraoMilinko Kui, komesar Uikog NOP odreda. Uskorosu im se poetkom oktobra pridruili Ivan Milutinovii Ivo Lola Ribar. Njihovo prisustvo bilo je znaajno za

iniciranje i usmeravanje raznih aktivnosti na slobodnojteritoriji, a pre svega za organizaciju narodne vlasti iuopte pozadine, iako su vojni i politiki rukovodiociovog kraja ve bili poeli sa organizacijom radau gradu.

Kako se vojno-politika situacija sve povoljnije raz-vijala po NOP u Srbiji, dolo se do procene da se parti-zanski odredi na teritoriji Uike republike mogu duezadrati. Na osnovu te procene, lanovi Vrhovnog tabakoji su se nalazili u Uicu predloili su Titu da sa osta-lim lanovima Vrhovnog taba pree iz Tolisavca uUice. Njihovim dolaskom u Uice poinje intenzivniji

pol itiki i vojni rad unu ta r Uike republike na prido-

bij an ju stanovnitva za narodnooslobodilaki pokret, arepublika poprima sve vie karakter novog drutvenogpolitikog sistema u povoju .

t/


42/282

USPON

Razvoj i delatnost KPJ i drugih organizacija NOP

U toku trajanja Uike republike, od septembra dodecembra 1941. godine, odigrali su se vrlo sloeni d burniprocesi revolucionarne smene vlast i, ali i procesi kontra-revolucionarnog karaktera praeni talasanjem masa isvesti i u jednom i u drugom pravcu. Te procese nijeIako pratiti, pogotovu ustanoviti neke vrste zakonitostiu opredeljivanju masa za narodnooslobodilaki pokretili etniki pokret. To neke istoriare dovodi u nedou-micu i piu o istorijskoj zbrci.

Meutim, na povrini zbivanja uoljive su pokreta-

ke snage i revolucionarnog i kontrarevolucionarnogkaraktera. Identifikovati nosioce jednog ili drugog pro-cesa nije teko, ali ta oni sve izazivaju kod srpskognaroda kad se i jedni i drugi prikazuju kao njegovi anti-faistiki pokreti koji nude razliita reenja. Uglavnom,nas interesuju revolucionarni procesi i njihovo pokre-tanje, a da bi shvatili njihovu sutinu i tekoe na kojenailaze, nuno je osvrnuti se i na kontrarevolucionarnesnage, ije mere na suzbijanju narodnooslobodilakog

pokreta i propaganda prot iv nj ega izazivaju kolebanjenarodnih masa unutar Uike republike, dovode donjihovog talasanja i prelaska sa jedne na drugu stranu.

Izraziti svu tu sloenost procesa koji se odigravaju,odnosno to kolebanje masa izmeu jednog i drugog

pokreta, ni je nimalo jednostavno. Komunist ika par tij aJugoslavije svojom politikom strategijom nudi novareenja buduih drutvenih odnosa umesto zastarelenadgradnje buroaskog drutva i tim reenjima i svojimenerginim stavovima za borbu protiv okupatora stie


43/282

50 VENCESLAV GLISI

autoritet i privlai mase. Narodnooslobodilaki pokreti etnitvo nose razliite drutvene snage sa suprotnim

programima, razlii tim vojnim st ra tegi jama , i nj ihovese ideologije razilaze, a polazne take oslonca se ne podu-daraju. To vreme je ispunjeno revolucionarnim idealiz-mom i romantizmom, sa znatnim primesama herojskihslobodarskih tradicija srpskog i drugih naroda, kojeKPJ stavlja u slubu svoje istorijske misije, koristeisve to je progresivno u tim tradicijama, naroito tradi-

cije koje su ponikle u prvom srpskom ustanku i drugimratovima za osloboenje srpskog naroda. Sve je to pod-reeno jednom cilju da se to vie ljudi dobrovoljnomobilie na irokoj osnovi NOP-a i da se to due odriUika republika, jer njeno trajanje garantuje razvijanje

poetnih oblika novog drutva.Na uspean razvoj revolucionarnih procesa u Ui-

koj republici, pored ostalih objektivnih okolnosti, uti-calo je i pokretanje i razvoj narodnooslobodilake borbeu svim krajevima Jugoslavije, dodue, nejednakog inten-ziteta. Najmasovniji je bio ustanak crnogorskog narodaprotiv okupatora i njegovih malobrojnih saradnika izredova separatista, u kome je uestvovalo oko 30.000

boraca. Ovaj 13-to julski us tanak bio je jedinstven feno-men u Evropi, ne samo po masovnosti nego i po jedno-vremenosti poetka i po znaajnim vojnim uspesima.Vrlo brzo je tokom jula osloboena skoro cela Crna Gora,sem Cetinja, Nikia, Podgorice i Bara, i time su bile raz-dvojene italijanske okupacione zone u Dalmaciji i Alba-niji.

Meutim, ovaj masovni ustanak, kako je brzo izbio,tako je brzo i slomljen za 20 dana jer su ustaniciizgubili prvobitni polet. Meu ustanicima raznorodnogsastava pojavile su se razliite tendencije, emu su dopri-neli i partijski komiteti donosei protivrene odluke.Tako je celokupna osloboena teritorija u Crnoj Goribila ponovo osvojena. Odjeci ovog us tanka dopirali su

do Srbije, gde su partizanski odredi ve postizali prveuspehe u borbi protiv nemakog okupatora i njegovihsaradnika.

Oruana borba slovenakog naroda nije dobila ma-sovan karakter usled odreenih specifinosti uslovlje-


44/282

UIKA REPUBLIKA 51

nih tradicijom i znaajem ove teritorije za sile Osovine,koje su je bile podelile izmeu tri okupatora. Slovenakinarod je vrlo rano, 27. aprila 1941. godine, formiraoAntiimperijalistiku frontu, koja je ubrzo promenila imeu Osvobodilnu frontu. Pored komunista, Osvobodilnufrontu su sainjavali hrianski socijalisti, demokratskideo Sokola i kulturni radnici. Ova antifaistika politi-ka organizacija bila je jedinstvena u Jugoslaviji po irinii svom karakteru, jer je postala masovna organizacijasvih Slovenaca, bez obzira na ranija stranaka oprede-ljenja i poglede na svet. Svi su bili spremni da sa oru-

jem u ruci stupe u borbu za slobodu i Ujedinjenu Slove-niju i novu Jugoslaviju. Vrhovni plenum Osvobodilnefronte, septembra 1941. godine konstituisao se u Slove-naki narodnooslobodilaki odbor, koji je doneo odlukuo ukljuivanju partizanskih NOP odreda Slovenije uNOPO Jugoslavije.

U Sloveniji su u toku 1941. godine formirana 32samostalna partizanska odreda ije je brojno stanjeodgovaralo etama a bili su objedinjeni u sedam bataljo-na. U toku 1941. je uniteno ili rasputeno 15 eta. Kra-

jem 1941. godine postojala su samo dva part izanska

ba ta ljona. Pored part izanskih odreda, borbene grupe pogradovima iz prvih ustanikih dana poele su se krajemleta razvijati u dva pravca: u grupe bezbednosno-obave-tajne slube i u narodnu zatitu. Ove borbene grupe suna razne naine doprinosile razvoju narodnooslobodila-kog pokreta u Sloveniji, tako da je organizacija Osvobo-dilne fronte jo 1941. godine s pravom smatrana dra-vom u dravi.

U Hrvatskoj su organizovane snage ustanka, u kraje-vima sa meovitim stanovnitvom, bile prinuene dasuzbijaju i savladaju stihiju i elju seljaka Srba za osve-tom, zbog zloina koje su poinile ustae, to je bilonaroito karakteristino za Liku, Kordun, Baniju, Gor-

ski Kotar i dr. U Hrvatskoj su znaajnu ulogu odigralikomunisti, zalaui se za bratstvo i jedinstvo Srba iHrvata i jasno odvajanje ustakih zloinaca od hrvat-skog naroda, istiui da je budunost Srba i Hrvata uzajednikoj borbi protiv okupatora i njegovih saradnika.


45/282

52 VENCESLAV GLISI

U svim delovima Hrvatske formirani su partizanskiodredi, koje su u poetku sainjavali preteno borci srp-skog porekla. Narodnooslobodilaki pokret posebno je do-

bio masovan priliv i postigao znaajne uspehe u toku 1941.godine u Lici, Baniji, na Kordunu i u Gorskom Kotaru.

Ustanak u Bosni i Hercegovini bio je takoe uslov-ljen ustakim terorom, od koga je narod beao boreise za goli ivot, a i ustanikom tradicijom borbe za slo-

bodu naj pre prot iv Turske a zat im Austro-Ugarske. Ovdeje bila izuzetno sloena situacija, je r je trebalo suzbijatitendencije obrauna srpskih ustanika sa muslimanskimi hrvatskim ivljem. U Bosni i Hercegovini izdvajale suse etiri ustanike oblasti: Bosanska Krajina, tuzlanskaoblast, sarajevska oblast i Hercegovina. Ustanak je poeonajpre u Bosanskoj Krajini, napadom na Drvar 27. jula.

Narodnooslobodilaka bor ba u Vojvodini vodila seu ravnici, koja je bila ispresecana rekama, pa se nerav-nomerno razvijala najpre u Banatu, zatim u Bakoj, a

potom u Sremu. Si tuacija u Vojvodini je bila sloenijazato to su se maarska i nemaka nacionalna manjinaizjasnile za okupaciju, podravajui svoje zemlje-matice.Oekujui brzu pobedu Sovjetskog Saveza, partizanski

odredi u Banatu prerano su krenuli u akcije i bili pora-eni i razbijeni, pa su ostaci ovih odreda morali preiu ilegalnost. Hapenjem i progonima oslabljene su par-tijske i skojevske organizacije u Bakoj i Baranji. USremu su formirana dva partizanska odreda, Frukogor-ski i Podunavski, i tu e narodnooslobodilaki pokretdobiti masovnu bazu u 1942. godini.

Na Kosovu i Metohiji Komunistika par tija Jugosla-vije nala se u izuzetno tekoj situaciji, jer su u njenimredovima preteno bili pripadnici srpske i crnogorskenacionalnosti. Ono malo lanova Partije Albanaca nijeimalo bitnijeg uticaja na albansko stanovnitvo i narod-nooslobodilaki pokret je bio izloen snanom pritisku

albanske veine na srpsko i crnogorsko stanovnitvo.Iluzije o nacionalnom osloboenju, stvaranjem VelikeAlbanije, bile su vrlo prisutne, jer je Italija priznalaAlbancima ona nacionalna prava koja su im bila uskra-ena u Kraljevini Jugoslaviji. Zato je Oblasni komitetKPJ oklevao da podstakne narodnooslobodilaku borbu


46/282

UICKA REPUBLIKA53

u ovim krajevima, bojei se da ne doe do sukoba nanacionalnoj osnovi.

Makedonska partijska organizacija nala se u unu-tranjim sukobima koje je inicirao njen sekretar, Meto-dije atorov, prikljuenjem makedonske partijske orga-nizacije bugarskoj radnikoj partiji, pa je delatnost Ma-kedonaca u pripremi ustanka bila paralisana. Posle sme-njivanja atorova i obrazovanja novog Pokrajinskog ko-

miteta KP za Makedoniju, formirano je nekoliko manjihodreda, koji su zapoeli sa akcijama ba u periodu uspo-na Uike republike, 11. oktobra 1941. godine. Meutim,bugarska radn ika par tij a ni je presta la da se mea u radpa rt ij ske organizacije Makedonije, to joj je omoguilohapenje sekretara Pokrajinskog komiteta, Lazara Koli-evskog.

Paralelno sa ustanikim akcijama u svim krajevimaJugoslavije, tekao je i pokret otpora u gradovima. U po-etku, dok se oekivalo da e se moi primeniti barikad-na taktika, u gradovima su formirani bataljoni, ete ivodovi, a kasnije se to svelo na diverzantske grupe kojesu vrile razne sabotae i atentate na pripadnike okupa-cionih snaga i njihovih saradnika.

Sve antifaistike aktivnosti voene u gradovimamogu se svesti u etiri grupe: u prvu grupu bi dole ne-oruane akcije, kao to su: propagandni rad, organiza-cija obavetajne slube, bojkot neprijatelja, trajkovi,demonstracije, pomo porodicama pripadnika NOP-a izatvorenim antifaistima. Drugu grupu ilegalnih akcijau gradovima obuhvatale bi diverzije i sabotae, otimanjeoruja, hrane i sanitetskog materijala iz magacina i skla-dita neprijatelja. Trei oblik ilegalne aktivnosti ogledaose u oruanim akcijama , a etvrti u organizovanjuilegalnih veza, uspostavljanju punktova za irenje pro-

pagande, prebacivanju mate rijala, dobrovoljaca i kom-promitovanih pr ipadnika pokreta otpora na slobodnu

teritoriju, kao i organizovanju bekstva iz logora i za-tvora.

Krajem 1941. i poetkom 1942. godine u Jugoslavijisu se borila 43 partizanska odreda, 10 bataljona i jedna

proleterska br igada sa uku pn o 80.000 boraca.


47/282

54 VENCESLAV GLISI

Da bi se to potpunije shvatili procesi unutar Uikeretmblike, osvrnuemo se najpre na razvoj KPJ i drugihorganizacija NOP-a, koje su ne samo inicirale negosu bile i glavni nosioci oslobodilakih i revolucionarnihprocesa.

Razvoj i aktivnost KPJ u periodu Uike republiketreba posmatrati kao deo jednog celovitog procesa raz-voja KPJ pre rata i u toku NOR-a i revolucije. Drugim

reima, moramo imati u vidu istoriju KPJ koja je pret-hodila stvaranju Uike republike, kao i njenu aktivnostu periodu Uike republike. Samo tako moemo potpunoobjasniti taj kratki, ali veoma znaajni period u razvojuKPJ u toku NOR-a i revolucije.

Komunistika partija Jugoslavije je u periodu Ui-ke republike delovala u veoma sioenim politikim ivojnim prilikama, koje su vladale u svetu i na tlu Jugo-slavije. U nimalo optimistikoj atmosferi, iz koje se nijemogao nazirati povoljan ishod drugog svetskog rata ukorist antihitlerovske koalicije, KPJ stvara Uiku re-

publiku, to su mnogi nepr ij atel ji narodnooslobodilakogpokreta ocenili kao bezuml je i preduzel i sve da ovu oslo-boenu te ri tor ij u iza vel ikih fron tova to pre zauzmu.

KPJ je imala odreene uzore u Parikoj komuni i Okto-ba rskoj socijalist ikoj revolucij i, ali se rukovodila pre-teno stvarnim odnosima koji su vladali u Jugoslaviji1941. godine.

Pripremajui revoluc

Documents

uzicka_republika