Otpad

uzimanje uzoraka na terenu i karakterizacija otpada

KAMPANJA PODIZANJA SVESTI O ZNA AJU STANDARDIZACIJE 16. jun 2010. godine Vladica udi

ta je otpad? Za to defini emo otpad? Da bismo odlu ili da li bi ili ne otpad trebalo kontrolisati. Otpad je supstanca ili predmet kategorisan Q listom Kategorije otpada koju imalac odbacuje kao nepotrebnu ili namerava ili zahteva da je odbaci kao nepotrebnu

Kategorije otpada LISTA Q

Q1 Ost a ci od pr oizvodn j e ili pot r o nje koji ni e nisu druga ije specificirani Q2 Pr oizvodi be z spe cifik a cij a Q3 Proizvodi iji je rok upotrebe istekao Q4 Pr osu t i m a t e r ij a li, m a t e r ij a li k oj i su n a st a li u sle d gu bit k a ili n e zgode pr i post u pa n j u sa nj im a , u k lj u uju i sve materijale, opremu itd. Kontaminirane pri nezgodi Q5 Kon t a m in ir a n i ili za pr lj a n i m a t e r ij a li n a st a li pu t e m pla n ir a n og postupka ( na pr. o staci od postupka i enja, materijali za pakovanje, kontejneri) Q6 Neupotrebljivi delovi ( na pr. otpadne baterije, istro eni katalizatori itd.) Q7 Su pst a n ce k oj e vi e ne zadovoljavaju ( na pr. kontaminirane kiseline, kontaminirani rastvara i, istro ene soli za termi ku obradu, itd. )

Kategorije otpada LISTA QQ8 Ostaci iz industrijskih procesa (na pr. ljaka, destilacioni talozi, itd.) Q9 Ostaci iz procesa za smanjenje zaga enja (na pr. mulj iz ure aja za vla no pre i avanje gasova, pra ina iz vre astih filtera, potro eni filteri) Q10 Ostaci iz ma inske grube/ fine obrade (na pr. strugotine, opiljci i otpaci og glodanja itd.) Q11 Ostaci od ekstrakcije I prerade sirovina ( na pr. otpad iz rudarstva, naftne isplake itd.) Q12 Materijali iji je prvobitni sastav iskvaren (na pr. ulje zaga eno sa PCB jima itd. ) Q13 Svaka materija, materijali ili proizvodi ije je kori enje zakonom zabranjeno Q14 Proizvodi koje njihov vlasnik odbacuje kao neupotrebljive (na pr poljoprivredni otpaci, otpad iz doma instva, kancelarijski, komercijalni i otpaci iz trgovina itd.) Q15 Kontaminirani materijali, materije ili proizvodi koji su posledica remedijacije zemlji ta Q16 Bilo koji drugi materijali, materije ili proizvodi koji nisu obuhva eni u gore navedenim kategorijama

Directive 2008/98/EC of the European Parliament and of the Council of 19 November 2008 on waste and repealing certain Directives (usagla avanje do 12 decembra 2010) By products me u (nus) proizvodi (sporedni proizvodi) SEKUNDARNE SIROVINE - Kada otpad prestaje da bude otpad? Zna aj standardizacije!!!

EUROPEAN STANDARD NORME EUROPENNE EUROPISCHE NORM

By products me u (nus) proizvodi (sporedni proizvodi)Supstanca ili objekat, kao rezultat procesa proizvodnje u kome primarni cilj nije njena proizvodnja se mo e smatrati da nije otpad, ve meuproizvod samo ako su ispunjeni slede i uslovi: Dalje kori e n j e su pst a n ce ili obj e k t a j e odr e e n o ; Supstanca ili objekat mo e se koristiti direktno, bez dalje obrade osim one koja predstavlja uobi ajenu industrijsku praksu; Supstanca ili objekat je proizveden kao sastavni deo procesa proizvodnje i dalje kori enje je zakonito, supstanca ili objekat ispunjava sve zahteve za specifi nu upotrebu proizvoda i zahteve koji se odnose na za titu ivotne sredine i zdravlja ljudi i koji ne e sveukupno voditi negativnim uticajima na za titu ivotne sredine i zdravlje ljudi. Primeri: otpad iz prehrambene industrije koji se direktno koristi od strane farmera ili uz preradu u fabrikama sto ne hrane se proizvodi ivotinjska hrana nije otpad Odsumporavanje gasova radi uklanjanja sumpora iz dimnih gasova koji se proizvode kada sumporna fosilna goriva sagorevaju u elektranama. Rezultat je gips koji se koristi kao zamena za prirodni gips posebno u proizvodnji gipsanih plo a.

SEKUNDARNE SIROVINE - Kada otpadprestaje da bude otpad?Odr e e n i ot pa d pr e st a j e da bu de ot pa d kada je pretrpeo ponovno iskori enje, uklju uju i recikla u, u skladu sa specifi nim kriterijumima koje treba razviti u skladu sa slede im uslovima: 1. supstanca ili predmet se uobi ajeno koristi za specifi nu namenu; 2. postoji potreba ili tr i te za takve supstance ili predmete; 3. supstanca ili predmet ispunjava tehni ke zahteve za specifi nu namenu i ispunjava postoje e zakone i standarde koji su primenjivi na proizvode i 4. upotreba supstance ili predmeta ne e dovesti do op tih tetnih uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi.

End- of- life kriterijume za definisanje otpada treba uzeti u obzir, izme u ostalog, barem za agregate, papir, staklo, metale, gume i tekstil. Otpad koji prestaje da bude otpad e t a k o e pr e st a t i da bu de ot pa d u sm islu ciljeva za recikla u.

ta je potrebno da bi se otpad proglasio sekundarnom sirovinom???1.

2. 3.

im a t i cilj da se k u n da r n a sir ovin a za m e n i pr im a r n u sir ovin u im a t i t r i t e I m a t i odgova r a j u i t e h n i k i st a n da r d k oj im e se ga r a n t ova t i k va lit e t se k u n da r n e sir ovin e . N a pr im e r : se r ij a CEN pu blik a cij a o Re cik la i Pla st ik e Pla st ik a Re cik lir a n a pla st ik a Ka r a k t e r iza cij a poli( vin il h lor idn ih ) ( PVC) r e cik la t a , EN 1 5 3 4 6 , D e ce m ba r 2 0 0 7

Karakteristika Obavezna Zapremina koli ine Boja Tvrdo a

Jedinice Metoda ispitivanja kg/m3 sh Aneks B Vizuelna kontrola EN ISO 868

PVC-U X X

PVC-P X X X

Komentari

Ne isto e Dimenzija estice i distribucija Oblik Opciona Sadr aj pepela Stopa te ljivosti suve materije Gustina Pogodnost obrade PVC reciklata - kalendiranjem - ekstruzijom Preostala vla nost Vu no naprezanje prilikom savijanja Vu no naprezanje prilikom pucanja Toplotna stabilnost

% g.%

Aneks C Aneks Da Aneks Eb Vizuelna

X

X

X

X

X

X

npr. Prirodna boja, jedna boja, me avina Za kalendiranje, mo e se izvr iti procena krutosti umesto tvrdo e. Videti Aneks F. Alternativna metoda koji usvoje obe strane mo e se isto tako primeniti. Distribucija po dimenzijama je neophodna za materijale sa esticama malih dimenzija. npr.mikronizovani materijal, kuglice, estice O O Vezano za punioce i PVC sadr aje. Preporu uje se za mikronizovane materijale ili reciklate sa malim dimenzijama estica.

% s

EN ISO 3451-5 Metoda A EN ISO 6186

O O

kg/m3

EN ISO 1183-1 Metoda A

O O O

O O

% Mpa % min

Temperatura omek avanja po Vikatu Isparljivi sadr aj

o

C

Aneks F Aneks G EN 12099c EN ISO 527-1 EN ISO 527-2 EN ISO 527-1 EN ISO 527-2 ISO 182-1 ISO 182-2 ISO 182-3 ISO 182-4 EN ISO 306 Metoda B50

O O O O

O O O O

Gubitak te ine, 105 oC

Elongacija Vezano za stabilizatore. Navesti koji je upotrebljen.

O O

O O vezano za vla ni sadr aj

%

X : obavezne karakteristike koje e biti kvantitativno odre ene. O : opcione karakteristike koje e biti kvantitativno odre ene.

ta je potrebno da bi se otpad proglasio sekundarnom sirovinom???4.

Imati stru njake koji e izraditi slede e studije: uticaj materijala na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi ekonomski uticaji uticaj tr i ta uticaj zakonodavstva socio- ekonomski uticaj tehnolo ki uticaji imati institucionu podr ku: akreditovane laboratorije za zahtevana ispitivanja, sertifikaciono telo koje e izr a iva t i ili k on t r olisa t i deklaraciju proizvoda, kontrolno telo prema ISO 17020 neke sekundarne sirovine postaju supstace ili sme e prema Zakonu o hemikalijama i REACH direktivi potrebno je da se i registruju

5.

6.

KARAKTERIZACIJA OTPADApostupak ispitivanja kojim se utvr uju fizi ko - hemijske, hemijske i biolo ke osobine i sastav otpada, odnosno odre uje da li otpad sadr i ili ne sadr i jednu ili vi e opasnih karakteristika:eksplozivne: substance i preparati koji mogu eksplodirati pod dejstvom plamena ili koji su vi e osetljivi na udare ili trenje od dinitrobenzena H2 oksidiraju e: supstance i preparati koji mogu izazvati egzotermne reakcije kada su u kontaktu sa drugim substancama, delimi no zapaljive supstance H 3 A visoko zapaljive : Te ne supstance i preparati koji imaju ta ku paljenja ispod 21C (uklju uju i veoma zapaljive te nosti), ili Supstance i preparati koji se mogu zagrevati i kona no zapaliti u kontaktu sa vazduhom na temperaturi okoline bez bilo kakvog izvora energije, ili vrste substance i preparati koji se mogu lako zapaliti posle kratkog kontakta sa izvorom paljenja i koji nastavljaju da gore ili budu istro eni nakon uklanjanja izvora paljenja, ili Gasovite substance i preparati koji su zapaljivi na vazduhu na normalnom pritisku, ili Substance i preparati koji u kontaktu sa vodom ili vla nim vazduhom razvijaju visoko zapaljive gasove u koli inama opasnim koli inama H3-B zapaljive: te ne supstance i preparati koji imaju te ku paljenja ve u od 21C i manju ili jednaku 55C H 4 Nadra uju e: nekorozivne substance i preparati koje kroz neposrdan, prolongiran ili ponovljen kontakt sa ko om ili sluzoko om, mogu izazvati inflamaciju (upalu) H 5 tetne: substance i preparati koji ako se udi u ili gutaju ili ako prodiru kroz ko u, mogu povla iti za sobom ograni en rizik za zdravlje H 6 Toksi ne: substance i preparati (uklju uju i veoma toksi ne substance i preparate) koje ako se udi u ili gutaju ili prodiru kroz ko u, mogu povla iti za sobom ozbiljne, akutne ili hroni ne rizike na zdravlje i ak smrt H1

KARAKTERIZACIJA OTPADAH7 Karcinogene substance i preparati koji ako se udi u ili gutaju ili ako oni prodiru kroz ko u, mogu izazvati rak ili porast njegovog dejstva H 8 Korozivne substance i preparati koji mogu pri kontaktu uni titi ivo tkivo pri kontaktima H 9 Infektivne substance i preparati koje sadr e neuhvatljive mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna ili se sumlja da izazivaju oboljenje kod oveka ili drugih ivih organizama H 10 Toksi ne za reprodukciju: substance i preparati koji ako se udi u ili gutaju ili ako prodiru kroz ko u mogu izazvati nenasledne genetske nedostatke ili porast njihovog delovanja H 11 Mutagne: substance i preparati koji ako se udi u ili gutaju ili ako prodiru kroz ko u mogu izazvati nasledne genetske nedostatke ili njihov porast H 12 otpad koji u kontaktu sa vodom, vazduhom ili u kiselini i stvara toksi ne ili veoma toksi ne gasove H 13 osetljive (senzitivne): supstance i preparati koji ako se udi u ili prodiru kroz ko u koje su sposobne da izazovu hipersenzitivnost koja proizvodi karakteristi ne tetne efekte ako se nastavi izlaganje substanci ili preparatu H 14 ekotoksi an: otpad koji predstavlja ili mo e predstaviti neposredne ili odlo ene rizike za jedan ili vi e sektora ivotne sredine H 15 mogu za svaki na in, nakon odlaganja, npr. proce ivanja proizvesti neku od gore navedenih karakteristika.

UZORKOVANJE OTPADAPravilno uzorkovanje otpada i priprema laboratorijskih uzoraka za analizu predstavljaju najva nije korake u postupku karakterizacije otpada.

UZORKOVANJE OTPADAOtpadi se mogu na i u obliku na primer pasti, te nosti, zrnastog materijala, me avina razli itih materijala itd. i u razli itim uslovima uzorkovanja ( tokom procesa proizvodnje, tankovi, buri i, cevi i sli no). Razli itost uzorkovanja poti e i od kategorije uzorkovanja bazna karakterizacija, analiza radi usagla avanja i verifikacije na licu mesta ). Zato se ne mogu dati definitivne instrukcije za svaku vrstu i svaki slu aj posebno za detalje programa testiranja kao to su zahtevani broj uzoraka, veli ina uzoraka i da li e biti kompozitni ili ta kasti uzorci.

SRPS CEN/TR 15310- 1:2009 Karakterizacija otpadaUzimanje uzoraka otpada- Deo 1: Smernice za izbor i primenu kriterijuma za uzimanje uzoraka pod razli itim uslovima. SRPS CEN/TR 15310- 2:2009 Karakterizacija otpadaUzimanje uzoraka otpada- Deo 2: Smernice za tehnike uzimanja uzoraka. SRPS CEN/TR 15310- 3:2009 Karakterizacija otpadaUzimanje uzoraka otpada- D e o 3 : Sm e r n ice za post u pk a uzimanja poduzorka na terenu. SRPS CEN/TR 15310- 4:2009 Karakterizacija otpadaUzimanje uzoraka otpada- D e o 4 : Sm e r n ice za post u pk a pakovanja, skladi tenja, za tite, transporta i isporuke uzoraka SRPS CEN/TR 15310- 5:2009 Karakterizacija otpadaUzimanje uzoraka otpada- Deo 5: Smernice za izradu plana uzimanja uzoraka EN 14899 Characterization of waste- Sampling of waste materials- Fr a m e w or k for t h e pr e pa r a t ion a n d a pplica t ion of a Sa m plin g Pla n , D e ce m be r 2 0 0 5 CEN/TS 15442 Solid recovered fuels- Methods for sa m plin g, N ove m be r 2 0 0 6 .

U procesu uzorkovanja i analiza postoje tri faze:IMPLEMENTACI JA Uzorkovanje na terenu, analiza, kontrola kvaliteta PROCENA UTICAJA Verifikacija i validacija rezultata, procena uticaja kvaliteta podataka, zaklju ci

PLANIRANJE Projektni plan, plan analiza otpada

program testiranja definisanje plana uzorkovanja uzimanje uzorka u skladu sa programom uzorkovanja transport uzorka do laboratorije priprema test porcije uzorka ekstrakcija analiza/kvantifikacija izve taj o merenju/krajni proizvod.

Klju ni koraci koji ine program testiranja

Izbor tehnike uzorkovanja Dijagram toka za izbor tehnike uzimanja uzoraka

Dijagram toka za izbor tehnike uzimanja uzoraka

Dijagram toka za izbor tehnike uzimanja uzoraka

Pr e dlozi za izbor opr e m e za u zor k ova n j e u zavisnosti od generi kog tipa otpadaG e n e ri k i ti p op re m e Te n o s ti M u lj v rs ti b u iv i o tp a d S u v a v rs ta s u p s ta n c a ( f in o pra k a s ta ) S u v a v rs ta s u p s ta n c a (k ru p n o g r a n u li s a n a ) v rs ta s u v a s u p s ta n c a ( k ru p n i k o m a d i) -

B a jl e r K u tl a a P o n d e risa n a b o ca D u b in s k i u z o rkiva B azen ski u z o rkiva K o lo n s k i u z o rkiva ( t e n o s t i) P um pa B u r g ij a J e z g r a s ti u z o rkiva B u i lic a C e v a s ti u z o r k i v a p a tu l a L o p a t ic a L o p a t ic a z a is k o p a v a n j e T h i e f/tr i e r S la v in a

+(1 ) +(2 ) + + +

+ + + + +

-

+ -(3 ) + + +

+ + + +

+ + + + + + + + -

+ + + + + -

+ (4 ) + (4 ) + (4 ) + (5 ) + (6 )

+ (7 ) + (7 ) + (7 ) + (7 ) -

Z n ac i + o d g o v a ra j u e n e o d g o v a ra ju e

N ap o m e n a ( 1 ) Z a te n o s t i d u b i n e < 3 ,5 m ( 2 ) N i je s i g u r n o z a v i s k o z n e te n o s t i ( 3 ) N e s a k u p l j a s e n e p o re m e e n i k o r ( 4 ) N i je s i g u r n o z a d u b o k e k o n t e j n e re ( 5 ) M o e b i t i te k o z a d r a t i u z o r k e s a v e o m a s u v o m z rn a s t o m s t r u k t u r o m ( 6 ) A k o g ra v i ta c i j a d o z v o l j a v a ( 7 ) A k o s e l o m l j e n je p r v o s p ro v o d i p r e u z o r k o v a n ja

Analizom ovih 5 kompozitnih uzoraka( n=5) dobijeni su slede i rezultati za koncentracije jedne od ispitivanih supstanci u otpadu: 2.75, 3.71, 3.28, 1.95, 5.10 mg/kg.srednja vrednost koncentracije:

xsr= (1/n) xi, i=1, 2...,n = (2.75+3.71+3.28+1.95+5.10)/5= 3.36 mg/kgvarijacija koncentracije

s 2 = [1/(n- 1)] (xi xsr)2 i=1,2,...,n s 2= (1/4) (0.3721+0.1225+0.0064+1.99+3.03)=1.38standardna gre ka

Kompozitni uzorak je pripremljen uzimanjem individualnih uzoraka u vremenskim intervalima t1 do t4. Set od 4 individualna uzorka je pome ano u kompozitni uzorak, i jedan poduzorak je uzet na ispitivanje. Proces je ponovljen dok nije formirano 5 kompozitnih uzoraka

Sxsr= s/ n= 1.17/ 5= 0.52 mg/kg

A n a l iz a i li t e s t i r a n j e K is e l o s t A lk a l it e t p H p H (s a te m p e r a tu rn o m k o r e k c ij o m ) E le k t r o p r o v o d l ji v o s t S uva m asa

Po su d e P o l ie t il e n / S t a k lo P o l ie t il e n / S t a k lo R u P S a z d e l ji v a zorka o l ie t il e n / t a k lo

K o n z e r v is a n j e F r i id e r F r i id e r V la a n n e p o re m e F r i id e r F r i id e r F r i id e r

en

P o l ie t il e n / S t a k lo S t a k lo

A n j o n i (n p r. s u l fa ti ) N it r a t i N it r i t i

P o l ie t il e n / S t a k lo P o l ie t il e n / S t a k lo P o l ie t il e n / S t a k lo P o l ie t il e n / S t a k lo S t a k lo S t a k lo

F r i id e r F r i id e r F r i id e r

S u l f id i F o sfo r O r to fo s f a ti

F r i id e r F r i id e r F r i id e r

C ij a n i d i

P o l ie t il e n

Z a m r z iv a

M e t a li

P o l ie t il e n / S t a k lo

F r i id e r

U s lo v i s k la d i t e n ja (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha O d r e u je s e n a te re n u (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha -2 0 oC i u m ra k u i b e z vazdu h a (2 d o 5 ) o C i u m ra ku i b ez vazd u ha -2 0 oC i u m ra k u i b e z vazdu h a

V re m e s k la d i te n ja 14 dan a 14 dan a N em a 2 4 sa ta 2 4 sa ta 1 m esec

28 dan a 2 dan a to je k r a m o g u e to je k r a m o g u e 1 m esec 2 dan a e

e

1 m esec

8 dan a

Z a m r z iv a

6 m e s e ci

Su

e n je ( 3 0

o

C )

So b n a te m p e ra t u ra i u m ra k u i b ez vazd u ha

6 m e s e ci

CEN/TR 15310-3:2006 priprema poduzoraka za analizu

Working group 1 - Terminology CEN/TS 14588 - Solid Biofuels - Terminology, definitions and description, published in 2003 Working group 2 - Fuel specification and classes CEN/TS 14961 - Solid Biofuels - Fuel specifications and classes, published 4/2005 CEN/TS 15234 - Solid Biofuels - Fuel quality assurance, Working group 3 - Sampling and sample reduction CEN/TS 14778-1 - Solid Biofuels Sampling Part 1: Methods for sampling CEN/TS 14778-2 - Solid Biofuels Sampling Part 2: Methods of sampling particulate material transported in lorries CEN/TS 14779 - Solid Biofuels Methods for preparing sampling plans and sampling certificates CEN/TS 14780 - Solid Biofuels Methods of sample preparation Working group 4 - Mechanical and physical properties CEN/TS 14918 - Solid Biofuels Method for the determination of calorific value CEN/TS 15103 - Solid Biofuels Methods for the determination of bulk density CEN/TS 14774-1 - Solid Biofuels Methods for the determination of moisture content ....................................................................

Karakterizacija otpadaCEN/TS 14405:2004 Characterization of waste - Leaching behaviour tests - Up-flow percolation test (under specified conditions) Characterization of waste - Leaching behaviour tests - Influence of pH on leaching with initial acid/base addition Characterization of waste - Leaching behaviour tests - Influence of pH on leaching with continuous pH-control Characterization of waste - Leaching behaviour tests - Acid and base neutralization capacity test Characterisation of waste - Leaching - Compliance test for leaching of granular waste materials and sludges - Part 1: One stage batch test at a liquid to solid ratio of 2 l/kg for materials with high solid content and with particle size below 4 mm (without or with size reduction) Characterisation of waste - Leaching - Compliance test for leaching of granular waste materials and sludges - Part 2: One stage batch test at a liquid to solid ratio of 10 l/kg for materials with particle size below 4 mm (without or with size reduction) Characterisation of waste - Leaching - Compliance test for leaching of granular waste materials and sludges - Part 3: Two stage batch test at a liquid to solid ratio of 2 l/kg and 8 l/kg for materials with high solid content and with particle size below 4 mm (without or with size reduction)

CEN/TS 14429:2005 CEN/TS 14997:2006 CEN/TS 15364:2006 EN 12457-1:2002 BI E OBJAVLJEN do kraja 2008

EN 12457-2:2002 BI E OBJAVLJEN do kraja 2008

EN 12457-3:2002 BI E OBJAVLJEN do kraja 2008

PITANJA?

Vladica udi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd 11000 Beograd Bu le va r de spot a St e fa n a 5 4 a Tel. 011 20- 78- 628 E- mail: cudic@sbb.rs vladica.cudic@zdravlje.org.rs