INTERNACIONALNI UNIVERZITET DISTRIKT BRKO SAOBRAAJNI FAKULTET

Prof.Dr Branko Davidovi,dipl.in.saob.

Predmet

UVOD U SAOBRAAJ I TRANSPORT

BRKO 2011.god

1

1

SADRAJ Umesto predgovora 1. SISTEM I DEFINICIJA SISTEMA................................................................1.1 SAOBRAAJ SA ASPEKTA TEORIJE SISTEMA....................................... .... 6 1.2 SISTEMSKI I PROCESNI PRISTUP U SAOBRAAJU.............................. ....7 2.

4

POJAM I FUNKCIJE I PODELA SAOBRAAJA..............................102.1 POJAM I DEFINICIJA SAOBRAAJA..................................................................11 2.2 OSNOVNE FUNKCIJE SAOBRAAJA.................................................................12 2.3 INTERAKCIJA SAOBRAAJA SA PRIVREDNIM I OSTALIM DELATNOSTIMA...........................................................................................................14 2.4 PODELA SAOBRAAJA I OBLASTI IZUAVANJA SAOBRAAJA..16

3.

OSNOVE KOMPLEKSNE TEORIJE SAOBRAAJA................... 203.1 SAOBRAAJNI SISTEM I POJAM INTERNOSTI........................................... 20 3.2 STRUKTURA SPOLJNOG I UNUTRANJEG SAOBRAAJA.................. 21 3.3 FIZIKA SUTINA SAOBRAAJNOG PROCESA...........................................23

4.

ELEMENTI PROIZVODNJE U SAOBRAAJU. 244.1 OBUHVATNOST TEHNIKE I TEHNOLOGIJE...................................................24 4.2 PREDMETI RADA U SAOBRAAJU.....................................................................26 4.2.1 Pojam i podela tereta...............................................................................................26 4.2.2 Modul sistem i teretne jedinice.............................................................................29 4.2.3 Tokovi i neravnomernost tokova..........................................................................31 4.2.4 Prostorna distribucija.............................................................................................33

4.3 INFRASTRUKTURA U SAOBRAAJU...............................................................364.3.1 Saobraajnice i njihove karakteristike...............................................................36 4.3.2 Saobraajne mree...................................................................................................38 4.3.3 Saobraajni terminali..............................................................................................40 4.4 KARAKTERISTIKE SAOBRAAJNIH SREDSTVA .......................................47 4.4.1 Osnovne karakteristike saobraajnih sredstava...............................................48 4.4.2 Otpori kretanja saobraajnih sredstava.............................................................53 4.4.3 Vuna sila, snaga i savlaivanje otpora..............................................................56 4.5 TEHNOLOGIJA I ORGANIZACIJA RADA ..........................................................58 4.5.1 Osnovne karakteristike vidova saobraaja........................................................59 4.5.2 Tehnoloki (transportni) proces............................................................................61 4.5.3 Pretovarno-skladini procesi ................................................................................65 4.5.4 Forme organizacije saobraaja.............................................................................67 5. UVOD U LOGISTIKU. POJAM I DEFINICIJA......................................71 5.1 MEUZAVISNOST TRANSPORTA, SAOBRAAJA I LOGISTIKE........72 5.2 KLASIFIKACIJA LOGISTIKIH SISTEMA.........................................................77 5.3 LOGISTIKE KONCEPCIJE I CILJEVI..................................................................79 5.4 LOGISTIKE PERFORMANSE.................................................................................83 5.5 LOGISTIKI TROKOVI.............................................................................................84 6. EKONOMIJA U SAOBRAAJU.........................................................................87

6.1 FAKTORI PONUDE I TRANJE SAOBRAAJNIH USLUGA....................87 6.2 SAOBRAAJNO TRITE..........................................................................................88 6.3 TROKOVI.........................................................................................................................89 6.4 STRATEGIJE I PRAVCI RAZVOJA SAOBRAAJNOG SISTEMA..........94 Pojmovnik

2

55

U teoriji i praksi vrlo esto se zamenjuje i koristi znaenje pojmova saobraaj i transport to dovodi do sutinskog nerazumevanja obuhvatnosti ova dva termina. Re transport je uestali glagol (oznaava neku radnju, stanje ili zbivanje koja se ponavlja i dodaje kao atribut nekoj imenici) dok se re saobraaj najee koristi kao imenica (imenuje bia, stvari i pojave). Pojam transport (EN. Transport, US. Transportation, SRB. Prevoz), potie od latinske rei transportre (trans + portre nositi). U prevodu transport, podrazumeva prenoenje neega (tereta, putnika, informacija i/ili energije) sa jednog mesta na drugo to predstavlja proces kretanja ili zbivanja radnje transporta sa promenom lokacije ili mesta nalaenja neega ili nekoga. Ako je re o transportu tereta, treba podrazumevati prenos praene poiljke sa odreenim dokumentom i vozeom, pod odreenim uslovima i zahtevima, u posebnom prostoru ili dravi koristei razliita vozila ili prenos iz ruke u ruku odnosno od lica do lica. Transport moe biti i odluka o vonji, preuzimanju, isporuci i distribuciji robe ili neega u odreenom vremenu i na odreenoj relaciji. U stranoj literaturi, transport oznaava posao ili sistem transportovanja ljudi ili tereta, transportni plan, odluku ili izjavu o izvrenju transporta. Za re transport koriste se i sledei sinonimi: navigation (u brodskom saobraaju), hauling, trucking (aktivnost transporta robe drumskim vozilom), connection (prikljuenje na drugi vid ili sredstvo transporta), expressage, express (brz transport), ferrying, ferry (transport brodom ili avionom), on-line/off-line (transport na definisanim i nedefinisanim marutama u nekom prostoru) i dr. U komercijalnom smislu, transport (sinonim prevoz) je proces vrenja transakcija u smislu otpreme, manipulisanja, prodaje i nabavke robe, materijala i usluga prema postavljenim ciljevima nekog drutva, aktivnost u promociji robe i usluga ukljuujui finansijski i komercijalni aspekt. U stranoj literaturi, koriste se termini: freight, freightage (transport robe u komercijalnom smislu sa cenom niom od ekspresnog transporta), transshipment (transfer robe sa jednog mesta na drugo u smislu dalje otpreme brodom) i dr. U praksi inenjeri transporta vre nadzor nad svim transportnim uslugama u nekoj organizaciji, ukljuujui transport robe kamionom, avionom, eleznicom od skladita do krajnjeg korisnika, koordinaciju svih vidova transporta, planiranje ruta, otpremu vozaa, upravljanje sredstvima u sektoru transporta, obuavaju svoje izvrne radnike i dr. Pojam transport, se koristi i u drugim procesima npr. kod deportovanja osuenih lica, kolona vozila kod konvoja vojnih snaga i opreme, transporta deijim kolicima, i dr. Pojam Saobraaj (EN: traffic), predstavlja ukupno definisan nain organizovanog, bezbednog i racionalnog fizikog savladavanja prostora kod transporta ljudi, materijalnih dobara i prenosa ne materijalnih vrednosti na jednoj ili nekoliko klasinih ili kombinovanih pravaca u odreenom periodu, kretanje vozila i peaka u tranzitu. To je poslovna aktivnost kretanja vozila i ljudi u gradskom i vangradskom podruju ogranieno saobraajnom signalizacijom, skupom dolazeih i odlazeih resursa (putnika ili vozila) na posebnoj lokaciji u odreenom vremenu. Takoe, saobraaj predstavlja zbir aktivnosti u komunikaciji razliitih sistema u posmatranom vremenu radi pokretanja informacija i drugih resursa. U komercijalnom smislu, saobraaj podrazumeva poslove prometa robe sa jednog na drugo mesto, trgovaku transakciju ili bilo kakvu promenu vlasnitva, nezakonitu ili nedoputenu komercijalnu aktivnost, koliinski iznos praenog tereta i putnika i dr. Pojam saobraaj, se koristi i u drugim procesima, npr. u telekomunikacijama u telefonskom saobraaju i upravljanja porukama internetom u smislu intenziteta protoka poruka, za socialnu i verbalnu promenu stanja, u kriminalistici kod podele legalnosti i dr.

3

55

1.0 SISTEM I DEFINICIJA SISTEMAPoznavanje nekog sistema predstavlja u sutini, proces izuavanja relacija tj. veza izmeu ulaza i izlaza i predvianja ponaanja pojedinanih elemenata ili drugih strukturalnih celina (objekata, komponenti) sa ciljem garantovanja projektovanih efekata sistema. Sistem je najee veoma sloena dinamika celinasastavljena iz nekoliko podsistema koji predstavljaju (oformljene) celine i vre odreenu samostalnu funkciju. Sistem se najee objanjava kao na slici 1, gde su komponente ulaznih i izlaznih veliina razliite kvalitativno i kvantitativno i funkcije su vremena, obzirom na razlike u vremenu pojave, to odreuje potrebu sposobnosti akumuliranja sistema i transformacijom ulaznih u izlazne komponente. Znai u sistemu se realizuje odreen proces postupne promene stanja u funkciji vremena. Stanje sistema je skup podataka (skup svih karakteristika svakog elementa sistema i veza u njemu) sakupljenih u vremenu toka procesa, koji daje potpunu informaciju o radu sistema u prolosti ili u datom trenutku.

Ulaz

Proizvodni (transportni) sistemPovratna sprega

Izlaz

Slika 1. Prikaz osnovnih elemenata sistema

U - ulaz ili stanje ulaza (uloen rad, sredstva rada, predmeti rada, energija, informacije); I - stanje izlaza (tj. proizvodni cilj na kraju posmatranog vremenskog perioda) u saobraaju, to je: obim usluga (t, tkm, p, pkm, m3, lit./jed.vremena; kvalitet usluge; neka novo stvorena vrednost po delatnostima na eleznici (vua, graevinska, ETD i sl.). Komponente ili atributi sistema opisuju se analitiki ili logikim vrednostima mogu biti kontrolisane u funkciji vremena i stanja sistema ili nekontrolisane u smislu sluajnog karaktera i na njih posmatrani sistem nema uticaja. Sa aspekta vremena sistem moe biti u aktivnom stanju kada je kada je sistem pod zakonskom ili poslovnom kontrolom ili pasivnom stanju kada na njega utie okolina. Osnovni elementi svakog proizvodnog sistema su prostor, oprema, ljudi, odnosi izmeu njih koji se esto nazivaju relevantnim atributima (osobine, svojstva) sistema jer direktno utiu na stanje i funkcionisanje sistema. Sistem moe biti: drutvo, preduzee (firma), neka organizacija (proizvodna jedinica na J) ili bilo koje prostorno ogranieno drutvo odnosno svaka ureena i organizovana proizvodna celina. U analizi sistema neophodno je identifikovati sledee: sastavne elemente sistema tj. elemente sistema redosled izvoenja procesa, opis i domene rada relacije meu elementima sa uticajem okoline i ogranienjima ukupan cilj sistema i indikatore performansi sistema upravljanje i kontrolu sistema sa definisanjem odgovarajuih modela .4

55

Kada se govori o nekom proizvodnom sistemu postoje razliite definicije sistema: Pojam proizvodnog sistema u najuem smislu obuhvata proizvodne pogone (kapacitete) odnosno direktnu realizaciju proizvodnje (usluge prevoza, odravanja, vue i dr.). Proizvodni sistem podrazumeva skup aktivnosti koji pored direktne proizvodnje (usluga) sadri i neposrednu pripremu i obezbeenje proizvodnje, njen razvoj i unapreenje. Na J, osnovaje saobraajna delatnost u smislu PROIZVODNJE TRANSPORTNIH USLUGA dok pratee delatnosti - ETD, mainska, graevinska i ostale kao i razvojne: logistika, marketing, menadment imaju karakter pripremnih-dopunskih delatnosti. Sistem predstavlja organizaciju komponenti (elementi) oblikovanja (dizajniranih) u svrhu postizanja ciljeva a u skladu sa planovima. Prema tome, pod sistemom treba podrazumevati hijerarhijski struktuiranu celinu kojom se moe upravljati u cilju postizanja odreenih ciljeva. Sistem je esto vrlo sloen po hijerarhinosti strukture, funkcijama u procesu rada, po upravljanju tako da dobija atribut Sloen sistem u kom sluaju zahteva primenu pricipa hijerarhijskog upravljanja. ta ini hijerarhijsku struktutu saobraajnog sistema. Saobraajni sistemi posebno sistem eleznikog saobraaja jesu klasini sloeni sistemi iz pet osnovnih hijerarhijskih nivoa. Prvi, najnii nivo ine elementi sistema a to su: transportno-manipulativna vozila, radnici, ostala proizvodna sredstva, kompjuteri i dr. Drugi nivo, predstavljaju podsistemi od kojih su najkarakteristiniji: saobraajni terminali (logistiki centri), transporne linije, frontovi pretovara, informacioni sistemi i dr. Trei nivo, ine objedinjeni i nezavisni podsistemi iz drugog bloka u jednoj prostornoj ili organizacionoj celini u obliku stanice ili slube. etvrti nivo, mogu initi sektori ili sekcije na J sa svojim stanjem i konani peti nivo ini preduzee kao najvii hijerarhijski nivo a koje se posmatra kao sistem. Sloeni saobraajni sistemi formiraju piramidalnu vienivovsku strukturu. U teoriji sistema i savremenoj organizacija rada sve vie se koristi termin upravljanje zajedno sa pojmom sistem iz ega su proizali i tzv. Sistemi sa upravljanjem ili upravljivi sistemi.. Termin upravljanje, ima vie drutveni karakter i odnosi se na opte drutvene procese kao to su tehnologija i organizacija, ekonomija ali se ne odnosi ne tehnike procese-regulacije pri emu se moe definisati tako da: Upravljanje predstavlja proces razvijanja odluka i preuzimanja akcija radi usmeravanja aktivnosti ljudi u okviru organizacije u svrhu ostvarivanja zajednikog cilja. Proces upravljanja je u osnovi menadment madaje menadment znatno iri pojam. Menadment se dvojako definie: (1) kao proces upravljanja odreenim aktivnostima, procesima ili sistemom radi efikasnijeg postizanja ciljeva, i (2) kao posebna grupa ljudi iji je zadatak da upravlja izvravanjem poslova i zadataka, koje obavljaju drugi ljudi, radi ostvarivanja odreenih zajednikih ciljeva. Svaki sistem se moe predstaviti modelom sistema koji je najee matematiki model, u obliku: simulacija procesa, SMO-a (Sistemi Masovnog Opsluivanja), sistema diferencijalnih jednaine, teorije grafovi, PERT-a, i drugih metoda.

1.1 SAOBRAAJ SA ASPEKTA TEORIJE SISTEMA

5

55

Predhodno je konstatovano, da je saobraajni sistem sloen proizvodni sistem. Smatraemo da je jedan sistem sloen u sluaju kada je zbog osobenosti samog sistema i obzirom na karakter zadataka koji se pojavljuju sloeno hijerarhijski struktuiran. Pri istraivanju takvog sistema neophodno je imati na umu da u sistemu postoji veliki broj uzajamno povezanih elemenata koji se uzajamno dopunjuju u pogledu funkcionisanja, a koji obezbeuju izvrenje neke relativno sloene funkcije od strane posmatranog sistema. Drugim reima smatraemo da je sistem sloeniji ako se u njemu simultano odvijaju procesi razliitih priroda. Klasifikacija podsistema moe s izvriti sa vie aspekata. Saobraajne grane se mogu klasifikovati kao podsistemi sloenog sistema koji predstavlja saobraaj, ali vrlo kompleksni i sloeni podsistemi koji i sami sadre brojne podsisteme i elemente sa mreom meusobnih veza, te posmatrani ponaosob predstavljaju takoe sloene i dinamike sisteme. Saobraajne grane u odnosu na itav sistem saobraaja, kao i saobraaj u odnosu na itav sistem narodne privrede moraju se, shodno principima opte teorije sistema, posmatrati kao odnosi izmeu celine i njenih delova u smislu njihove meuzavisnosti. Prema tome, saobraajne grane (ili vidovi prevoza) su kompleksni delovi sloenog saobraajnog sistema, koji, opet, u odnosu na privredu imaji rang podsistema, ba kao to svaki sistem predstavlja deo nekog sloenijeg sistema, a taj sloeniji sistem je obino sistem vieg reda u odnosu na posmatrani. Sa razvojem saobraajnog sistema, uz tehnike i tehnoloke inovacije, saobraajna sredstva i saobraajnice su postali osnovni faktori koji determinie saobraajnu granu. Meutim, tehnoloke specifinosti i nain ostvarivanja prevozne usluge sve vie determiniu granice i sloenost saobraajnog sistem. Tako je kombinovani transport najvie okarakterisan ba nainom obavljanja prevoza odnosno tehnologijom transportnog procesa, a ne saobraajnim putem i sredstvom. Kada se posmatra promena mesta u prostoru robe ili putnika od take polaska do take dolaska, tada se gotovo uvek koristi vie transportnih sredstava razliitih saobraajnih grana dok roba, ili putnik stigne u mesto opredeljenja. Na primer, putnik koji putuje vozom iz Beograda do Nia mora najpre da nekim sredstvom drumskog saobraaja doe do eleznike stanice da bi vozom putovao do eleznike stanice u Niu, odakle opet nekim drugim sredstvom stie na konano mesto opredeljenja. Postoje slini primeri u transportu robe sa izmenom veeg broja transportnih sredstava, razliitih saobraajnih grana (drum-eleznica-drum, drum-rekaeleznica itd.) dok prevali put od proizvoaa do potroaa. Oigledno da svaka saobraajna grana obavljajui odreene prevoze uestvuje u ostvarivanju cilja sloenog saobraajnog sistema, odnosno ostvaruje deo rada u procesu promene mesta robe, putnika i informacija. Delovi pripadaju celini samo tada ako imaju bitna svojstva te celine, ako su direktno povezani sa njom i ne egzistiraju izolovano, i ako svojim funkcionisanjem i ostvarenjem svog cilja uestvuju u ostvarivanju cilja itavog sistema. U saobraaju je to oigledno. Prevozi koji se obavljaju pojedinim saobraajnim granama su sastavni delovi procesa promene mesta nalaenja robe, bilo da se roba prevozi samo jednom saobraajnom granom, ili na svom putu menja saobraajna sredstva razliitih saobraajnih grana. Istovremeno delovi moraju posedovati izvesnu samostalnost u odnosu na celinu, neka svoja svojstva i karakteristike da bi ujedinjeni predstavljali celinu koja ne ini amorfnu masu. Samostalnost saobraajnih grana, kao podsistema sloenog saobraajnog sistema, ogleda se pre svega u postojanju sopstvenih prevoznih puteva i transportnih sredstava, sopstvene tehnologije

6

55

i naina obavljanja prevoza, zatim u odreivanju sopstvene tarifne politike itd. Razvoj jedne saobraajne grane, ili jednog podsistema saobraajnog sistema na raun drugog je opravdan samo ako to doprinosi efikasnosti celine. Hijerarhijsko ustrojstvo ciljeva, odnosno primarnost ciljeva celine nad ciljevima delova, javlja se kao regulator odnosa izmeu sistema i podsistema. Ono to posebno karakterie saobraajni sistem, a time i saobraajne grane kao njegove delove, je postojanje, pored mree veza izmeu podsistema i elemenata unutar sistema, veliki broja veza sa elementima iz okruenja, dakle veliki stepen otvorenosti saobraajnog sistema prema okruenju. Postoje permanentni uticaji iz okruenja na saobraajni sistem i saobraaja u suprotnom smeru. To je prvenstveno posledica funkcije saobraaja u drutvenoj reprodukciji kao spone izmeu materijalnih resursa proizvodnih snaga i mesta potronje. Ta permanentna interakcija izmeu saobraajnog sistema i okruenja omoguava razvoj, pa u krajnjoj liniji i opstanak sistema, jer zatvoreni sistemi ne mogu dugo egzistirati. Ako na primer u industriji ili poljoprivredi ne bi bilo potreba za promenom mesta robe, ako ljudi ne bi imali potrebu za putovanjem, ako prosveta ne bi saobraaju obezbeivala kvalifikovane kadrove itd. ni saobraaj kao sistem ne bi mogao da se odri. Odnosi izmeu saobraaja, kao podsistema, i privrede, su meuzavisni jer osnovni principi i karakteristike funkcionisanja privrede imaju odgovarajui uticaj na funkcionisanje saobraaja, a time i na funkcionisanje saobraajnih grana, i obratno. Uoljiva je slinost izmeu opte privredne razvijenosti pojedinih regiona i razvijenosti saobraajne mree kao jednog od osnovnih elemenata saobraajnog sistema, tako to najvei porast neto drutvenog proizvoda po stanovniku belee ona podruja, ili zemlje, u kojima je saobraajni sistem, u okviru svetskog saobraajnog sistema potpuno izgraen. Prema tome, pojedine saobraajne grane, a time i elezniki saobraaj, su kompleksni delovi sloenog saobraajnog sistema nae zemlje (Evrope ili ire) sa brojnim elementima i veoma sloenom strukturom, to su i one svaka za sebe sloeni, dinamiki sistemi sa odgovarajuom strukturom i funkcionisanjem. 1.2 SISTEMSKI I PROCESNI PRISTUP U SAOBRAAJU Predhodno je objanjeno da se saobraaj moe posmatrati kroz vie podsistema koji se nalaze u meusobnoj interakciji pri emu je napomenuto da se ti podsistemi mogu dalje ralanjavati na podsisteme nieg reda i tako dalje, sve do elementarnih operacija i aktivnosti. Pored kategorija sistem (podsistem) i interakcija, u sistemskoj teoriji, kod posmatranja neke celine moraju se uzeti u obzir okruenje i ciljevi (multiciljevi). Sistemski pristup u izuavanju bilo kog sistema se bazira na etiri osnovne sistemske karakteristike (kategorije) opte teorije sistema: Svaki sistem je deo nekog veeg sistema sloenije strukture a sam sadri vie podsistema. Svako transportno preduzee je jedan sistem iju strukturu ini vei ili manji broj podsistema, shodno veliini preduzea i nivoima specijalizacije, tj. izdiferenciranosti uih organizacionih jedinica. Podsistem sistema je skup elemenata sistema, koji u sistemu predstavlja (formiranu) celinu i vri odreenu samostalnu funkciju; Svaki sistem i/ili podsistem ima svoje ciljeve (multiciljeve) kao to su opstanak, rast i razvoj. Opstanak zahteva odreenu stabilnost a rast i razvoj promene i dinamiku.Ciljevi se definiu u odnosu na vreme (odreeno i/ili ne odreeno)

7

55

U svakom sistemu i/ili podsistemu se realizuju odgovarajui procesi odnosno deavaju odreene vezane aktivnosti. Ove aktivnosti se odvijaju u odnosima izmeu delova sistema tj. postoji meusobna interakcija.. Veze-sprege (relacije) sistema definiu se kao uzajamne zavisnosti, koje se javljaju izmeu elemenata i podsistema bitnih za realizaciju cilja pomou sistema i povezuju strukturu (elemente, podsisteme) nekog sistema. Vezama se prenose.predmeti rada u saobraaju. .Okruenje utie na ponaanje, strukturu, efikasnost i efektivnost sistema ali isto tako sistem utie na okruenje. Ova kategorija zahteva strategijsko ponaanje sistema. Osnovna naela sistemskog pristupa su: Sloenost, pri emu svaka pojava treba da se posmatra u svoj njenoj sloenost po strukturi i funkcionalnosti; Integracija, gde teite treba staviti na optimalan razvoj celine a ne njenih delova; Sinergizam, gde su efekti delovanja sistema kao celine vei od sume efekata delovanja pojedinih podsistema; Dinaminost, gde pojave u sistemu treba posmatrati kao dinamike i stohastike podlone estim promenama. Interdisciplinarnost, gde kod izuavanja sistema treba koristiti razliite pristupe, stanovita i naune discipline. Razrada alternativa i odluivanje, podrazumeva prikupljanje to vie informacija, njihove verovatnoe pojava a donoenje konanih odluka treba bazirati na izboru optimalne varijante; Otvorenost i samoregulacija, zahtevaju permanentno prikupljanje podataka i informacija o stanju okruenja kako bi se moglo pravovremeno uticati na promene a time i na ponaanje sistema. Modeliranje, predstavlja ponaanje sistema putem nekog funkcionalnog modela u cilju njegove optimizacije. To su najee matematiko-ekonomski modeli kao to su: Monte Karlo, Simulacija, PERT i dr. Verifikacija, kao neizbena karakteristika sistemskog pristupa koja zahteva permanentnu kontrolu svakog reenja u smislu sprovoenja odreenih korektivnih akcija radi dovoenja sistema u optimalno stanje Sistemska teorija je otklonila odreene slabosti ranijih uenja ali je kao jedna iroka filozofska perspektiva ostala na nivou opteg uenja. Postoje jo situaciona i bihevioristika teorija. Sutina prve je, da ne postoji najbolje reenje kao ni jedna upravljaka strategija koja je primenljiva u svim sistemima. Njene osnovne karakteristike su: otvorenost sistema, istraivaka orijentacija na adekvatnosti reenja u datoj stuaciji i multi varijaciona analiza kao tehnika istraivanja. Druga teorija (OB-Organizational Behavior), bazirana je na menadment aktivnostima preduzea pred kome se stalno postavljaju novi zahtevi.

8

55

P R( U t v r | e n

O

C

E

D

U

R

Ai l i

n a ~ i n z a o b a v l j a n j e n e k e a k t i v n o s t i p r o c e s a ) - k a o d o k u m e n t i l i n e

U(O

l a z

P R

O

C

E

I Sz l a z

U

S L

U

G

A

I Z V O h b u h v a t (a S k u p m e | u s o b n o z a v i s n i P Ri l i O v i { e s t r u) k i h a k t i v n o s t i ( R e z u l t a t i z )v o r e p r o )c e s a

i l i D

P R(R N A P O

A

]

E N J E P O D O Bz a v r e m e

I Ni

M O

I E R EE NF J KE A P R O S T I

a n i j e ,

p o s l e

p r o c R e ) es za u l t a t i z v r { e n j ai s k o r i { } e n j a r e ( k o n c e n t r i s a n I S O 9 0 0 4 : 2 d a t u u 9 0 0

S N O S T C E S A

M O E v No

A e :d e f i n i c i j a j

z aI S O p r o c e d u r u

t j . s u r s a o n a 0 0 0 ) 0 : 2 0 0 0

[ e m

a t s k a

p r e z e n t a c i j a

p r o c e s a

Slika 2. Prikaz procesnog pristupa

Meutim, u poslednje vreme najvie se koristi procesna teorija odnosno procesni pristup koji objanjava neki sistem (organizaciju) kao mreu poslovnih procesa kroz koju organizacija funkcionie i ostvaruje svoje ciljeve. Proces se definie kao grupa zahteva koja kreira vrednosti usluge ili proizvoda za krajnjeg korisnika. Takoe proces se definie kao aktivan rad ili dejstvo sistema, odnosno predstavlja postupak promene stanja strukture sistema u vremenu sa odreenim ciljem. U realnim uslovima to je ureen niz po redosledu osmiljenih operacija korisnog rada. Ovaj pristup navodi da e poboljanje performansi procesa dovesti do poboljanja performansi sistema odnosno organizacije kao celine. Poznavanjem osnovnih elemenata procesa kao i anlizom procesa koji se deavaju u nekom sistemu (organizaciji) mogu se utvrditi odnosi, da ulazni elementi procesa predstavljaju ovek izlazne elemente predhodnih procesa kao to i izlazni elementi posmatranog procesa predstavljaju ulaze u sledei proces, slika 2. Polazei od procesnog pristupa kao osnovnog koncepta LJMS (LJuality Management System) ISO 9001:2008 mogue je sve procese u sistemu (organizaciji) svrstati u tri grupe: osnovni tehnoloki procesi pomoni (podravajui) procesi i menadment procesi.

Da bi jedna organizacija mogla da poveava kvalitet poslovanja neophodno je definisati navedene procese ili diferencirati barem nekoliko kljunih od kojih zavisi njeno funkcionisanje. Kriterijumi za definisanje procesa su njihova povezanost i uticaj na zadovoljenje zahteva korisnika usluge odnosno kupca proizvoda. Za pravilan izbor osnovnih poslovnih procesa mogu se koristiti sledei zahtevi: mogunost identifikacija kljunih procesa i njihova realizacija kroz organizaciju;9

55

redosled i meusobni uticaj za izabrane procese, obezbeenje mera i postupaka za realizaciju svih operacija i aktivnosti za efikasno upravljanje procesima, pristupanost neophodnim tehnolokim elementima, podacima i informacijama kao podrka u praenju ovih procesa, merenje, praenje i kontrola procesa, preuzimanje neophodnih aktivnosti za ostvarenje planiranih rezultata i stalnog poboljanja ovih procesa Primena procesnog pristupa omoguava: razumevanje i ispunjenje zahteva korisnika uluge ili kupca, stalnu analizu odvijanja procesa u odnosu na dodatne vrednosti, kontinualno praenje rezultata performansi sistema efektivnosti i efikasnosti procesa, stalno poboljavanje procesa zasnovanog na objektivnom merenju rezultata poslovanja. Procesna teorija je nala svoju praktinu primenu kroz dva iroko prihvaena programa promene organizacije koji su na izgled slini ali su sutinski razliiti: Upravljanje totalnim kvalitetom (TQM- Total Quality Management) i Reinenjering poslovnih procesa (BPRBusiness Process Reeingenering). Prvim programom postie se poboljanje postojeih poslovnih procesa u smislu poveanja kvaliteta proizvoda i usluga, porasta produktivnosti rada, smanjenja trokova i sl. dok drugi program predstavlja nain da se procesi dizajniraju tako da se otklone slabosti i propusti u funkcionisanju nekog procesa. Saobraaj zbog sloenosti svoje strukture, dinaminosti promene unutranjih i spoljnih faktora okruenja, svakodnevno postavljanja novih zahteva od strane korisnika predstavlja pogodno tlo za primenu navedenih pristupa u njegovom izuavanju odnosno planiranju, organizovanju i voenju. Svaki od pristupa zahteva konkretna istraivanja svakog sistema odnosno organizacije uz konsekventno primenjivanje osnovnih naela navedenih pristupa.

2. POJAM I FUNKCIJE I PODELA SAOBRAAJASaobraaj ima veoma znaajne funkcije u ivotu savremenog drutva jer je mnogo uticao na razvoj drutva u prolosti i sadanjosti. Prosto je nemogue zamisliti neko budue drutvo u kome bi saobraaj izgubio svoj znaaj. Vrlo esto se kae da stanje saobraajnog sistema predstavlja osnovni indikator nivoa ekonomskog razvoja nekog drutva. Drutvo koristi saobraaj na najrazliitije naine. Ipak, u osnovi primene (korienja) saobraaja uoavaju se dva aspekta posmatranja: Promene u saobraaju, i Posledice promena saobraaja u privrednom i drutvenom ivotu Prvi pristup, karakteriu promene u saobraaju sa aspekta tehnike i tehnologije kao analitike komponente a drugi pristup karakteriu uticaji saobraaja na privredu i drutvo sa razliitih aspekata posmatranja. Kod posmatranja uticaja saobraaja na privredu i drutvo izdvojilo se nekoliko aspekata: Prostorno povezivanje inilaca proizvodnje. Ova karakteristina svojstva saobraaja, vai za robu (terete-poiljke), putnike i informacije. Roba ima malu upotrebnu vrednost (u mestu proizvodnje), ako ona ne moe biti koriena za zadovoljenje svih potreba na drugim lokacijama njena vrednost se ne moe uveati. Zahvaljujui svrsishodnom transportu (prevoenju) roba postaje korisna u zavisnosti od mesta i vremena, tj. zahvaljujui saobraaju ona se dostavlja tamo gde za njom postoji potreba, i tada, kada

10

55

je ona potrebna. (u pravo vreme na pravom mestu). Slino je kod prevoza putnika jer su potrebe putnika za nalaenjem na razliitim lokacijama razliite. Realizacija proizvodnje, podrazumeva dostavu repromaterijala, gotovih proizvoda i informacija (poruka) do krajnjih korisnika putem lanaca snabdevanja i distribucije. Integracioni puocesi, podrazumevaju povezivanje izmeu razliitih korisnika sa razliitim ili istim interesima u cilju racionalizacije proizvodnje, podele rada i specijalizacije proizvoaa i potroaa. Proizvodna integracija moe biti vertikalna (iz jedne faze proizvodnje u drugu) i horizontalana (specijalizacija proizvodnih jedinica na ue proizvodne programe). Cilj saobraaja kod vertikalne integracije jeste smanjenje potrebnog obima prevoza i efikasnijeg i ekonominijeg prevoza a kod horizontalne integracije smanjenje trokova proizvodnje kroz niu cenu transporta. Saobraaj kao potroa. velikih koliina dobara pre svega razliitih vrstih energija i repromaterijala za proizvodnju saobraajnih sredstava. Doprinos saobraaja u razvoju privrede, posebno industrije, poljoprivrede, rudarstva, turizma i svim drugim delatnostima gde se obavlja bilo kakvo premetanje robe, putnika i informacija. Pored ovih osnovnih aspekta posmatranja saobraaj ima uticaja i na reginolni razvoj, nacionalni dohodak, razvoj trita, razvoj gradova, na pojedinca i mnoge druge aspekte to e u narednom tekstu biti ukratko dato. 2.1 POJAM I DEFINICIJA SAOBRAAJA Premetanje tereta i ljudi, koje je uslovljeno kretanjem odgovarajuih prevoznih sredstava kao i prenos informacija sa odgovarajuom infrastrukturo,. zove se jednim imenom saobraaj. Saobraaj predstavlja samostalnu privrednu delatnost odnosno oblast materijalne proizvodnje. Ekonomska teorija polazi od Marksovog stanovita, da je saobraaj jedna od osnovnih oblasti materijalne proizvodnje, jer Marks kae: Osim ekstraktivne industrije, poljoprivrede i preraivake industrije postoji jo i etvrta oblast materijalne proizvodnje, koja takoe prolazi kroz razliite stupnjeve, zanatskog, manufakturnog i mehanikog rada - to je transportna industrija bilo da transportuje ljude ili robu. Prevoenje tereta i ljudi tj. njihova promena mesta nahoenja moe po svome ekonomskom karakteru da bude dvojaka. Prevoenje se moe vriti prvo, u okviru procesa proizvodnje pojedinih materijalnih dobara, i drugo, u okviru prometnog (snabdevanje i distribucija) procesa. Ovo prvo se zove unutranji saobraaj (odomaeno - industrijski transport), a drugo predstavlja spoljni transport definisan i registrovan kao posebna privredna delatnost. Samostalnost saobraaja kao privredne delatnosti ogleda se pre svega u tome to se za organizaciju i izvrenje procesa prevoenja angauju posebna sredstva za proizvodnju i radna snaga. Osim toga, saobraaj se u okviru drutvene podele rada moe jasno razgraniiti sa ostalim privrednim delatnostima. Njegovo mesto je jasno odreeno u okviru procesa drutvene reprodukcije, i mogue je tano utvrditi kada prevozni proces poinje i kada, odnosno gde se zavrava. Tehniki posmatrano, saobraajna delatnost je identina sa izvrenjem prostorne promene promene mesta nahoenja objekta prevoza (predmeta rada).11

55

Zato pod saobraajem treba razumeti onu samostalnu privrednu delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara, ljudi i vesti (podataka i informacija), sa jednog mesta na drugo, a u cilju omoguenja prometa robe i zadovoljenja drutvenih potreba u prevozu, kao i meusobne razmene misli ljudi. Elementi procesa proizvodnje u saobraaju kao i svakog drugog procesa proizvodnje (svrsishodne delatnosti) jesu: a) sam rad, b) predmeti rada, i v) orua za rad. Kae se, svrsishodna delatnost jer je svesno delovanje oveije radne snage (radnika) na predmete rada u saobraaju sa ciljem da se oni prilagode zadovoljenju ljudskih potreba. 2.2 OSNOVNE FUNKCIJE SAOBRAAJA Saobraajni sistem, preliminarno definisan kao skup procesa transportovanja roba, ljudi i vesti u smislu saobraajne usluge, egzistira kao eksplicitna funkcija ire sredine - sistema dravne i privatne privrede odnosno predstavlja njihovu uslunu delatnost. Sledei ematski prikaz najjednostavnije odreuje poloaj saobraajnog sistema u sistemu privrede odnosno ostalim sektorima ekonomije, slika 3.

V O D N JA O IZ PR S IR O V IN Esr N ov e d ~a n stv a a

M

N JA O[ TEH NO L K A PA C O [K TR I IT E I

en

TI

ad `m en tP R P O R

K I UDS LJ SU R SI RE

D IS T R I BU C

O C I Z V

E

O

S

D

N

J E

O d

IJA

V eze

O

Slika 3. Poloaj saobraaja u odnosu na ekonomske sektore

Izuavanje saobraaja u teorijama privrednog razvoja i drutva zahteva poznavanje meusobne povezanosti i delovanja razliitih faktora proizvodnje i njihovog ponaanja u procesu drutvene reprodukcije. Saobraaj je jedan od osnovnih faktora meusobnog povezivanja prostorno razvojenih centara proizvodnje i potronje pa se tako i efekti njegovog delovanja pojavljuju u razliitim fazama i oblicima, iz ega proizilaze i njegove osnovne funkcije:. 1. Ekonomska funkcija saobraaja se izraava kroz: obavljanje procesa reprodukcije za najvei broj proizvoda; teritorijalnu podelu rada; ubrzavanje razvoja drutvene podele rada; preduslov privrednog razvoja pojedinih regiona i zemlje kao celine; pokretaki faktor razvoja drutva.12

IJA

M a rk

R@

I[

e tin

TE

g

na bra

T

GO E N R IV ER G

PO

55

2. Saobraaj u funkciji povezivanja proizvodnih snaga se izraava kroz vie naina: Korienjem prirodnih resursa. Sirovine se retko koriste tako gde se one nalaze u prirodi. Prevashodnu ulogu gde e se koristiti ima saobraaj. Prostorni razmetaj proizvodnih snaga. Povezivanje udaljenih izvora sirovina, goriva, i dr. sa centrima mikro privrede kao i povezivanje pojedinih ekonomsko zavisnih regiona; U regionalnoj i meunarodnoj razmeni saobraaj je neminovan zato to svi nemaju sve sirovine za industriju, niti se svi proizvodi proizvode u jednom regionu. Kada se na primer pogleda razmena kafe i kauuka, koje nisu strategijske sirovine, naa zemlja ih uvozi u potpunosti, obzirom da ih ne proizvodi. Od 26 strategijskih sirovina jedino SSSR ima sve a predpostavlja se i Kina, SAD imaju 25 (nemaju olovo) a Jugoslavija 23. Rejonska specijalizacija. Saobraaj omoguava rejonsku specijalizacij u proizvodnji kako sirovina, tako i gotovih proizvoda. Rejoni proizvodnje mogu se specijalizovati na korienje lokalnih resursa, ili na proizvodnju specifinih proizvoda. Koncentracija proizvodnje, finansijskog i komercijalnog aparata, daje mogunost ostvarenja masovne proizvodnje roba po niskim cenama. Po pravilu, svaki region razvija ekonomiku i organizuje takvu proizvodnju robe, koja je mogua sa postojeim procesima proizvodnje i odgovarajuom opremom. Nova trita. Zahvaljujui saobraajnim vezama izmeu rejona (regiona) specijalizacije pojavljuju se trita. Samo mali procenat proizvodnje koristi se u rejonu neposredno gravitirajuem mestu proizvodnje. Ovo vai i u meunarodnim razmerama. Karakteristino je da se u nekim manjim zemljama itava nacionalna ekonomija zassnivana je na specijalizaciji proizvodnje veoma uskog asortimana roba. Decentralizacija ili razmetaj proizvodnih snaga. Mnoge oblasti industrije locirane su daleko od tradicionalnih centara specijalizacije. Novi proizvodni centri lociraju se blizu novih stanbenih centara ili onih koji se izuzetno brzo razvijaju, naime, tamo gde se objedinjuje stanovnitvo i trite, da bi se izbegli visoki trokovi radne snage. No, u svakom sluaju ovi decentralizovani rejoni moraju biti povezani sa izvorima sirovina, opreme, radne snage i rejonima trita. Dolazi do razvoja proizvodnih objekata u podruju (ili du)jedne saobraajnice; Faktor vremena. Korisnost u vremenu, tj. doprema ljudi i roba u eljeno vreme, dobija sve vii i vii znaaj. Voe i povre razvozi se izmeu rejona pa ak i kontinenata zahvaljujui razvoju brzina prevoenja u saobraaju (ali i tehnici u saobraaju hladnjae). Zadravanje (roba) tereta u prevozu izaziva ponekad kvarenje i gubitak iste, pa moe ak da utie na smanjenje trine vrednosti robe. Zato korisnici i pediteri dosta esto se odluuju da robu daju na prevoenje automobilskom ili na primer vazdunom saobraaju; Energija. Sposobnost upravljanja energijom predstavlja jednu od svojstva naega veka. Saobraaj se javlja kao veliki potroa energenata (potrebe za energijom, povezivanje izvori vrstog i drugog goriva a sam vri prenos energije - vid saobraaja. 3. Saobraaja u funkciji razvoja drutvenog ivota Saobraaj ima dubok uticaj ne samo na ekonomiku odreenog drutva ve ima mnogobrojne druge uticaje koji se ogledaju, kroz: socioloki aspekt drutva razvoj i stabilizaciju novih trita; razvoj i unapreenje turizma i sporta;

13

55

i druge drutvene oblasti ivota

Socijalni sistem drutva, njegova kultura, upravljanje drutvom i vojna mo, svi oseaju uticaj saobraaja. U oblasti sociologije, esto se kae da progres jednog drutva ide po linijama saobraajnica pri emu ljudi provedu "Vek na tokovima". Saobraaj menja lik i nain ivota ljudi, pomae u reavanju zdravstvenih problema stanovnitva, godinjih odmora, svakodnevnih potreba, turistikih putovanja, poveava kvalitet ivota. Menja se oblik naselja, povezuju se gradovi, regioni i dr. U oblasti kulture. Nije uvek lako razlikovati uticaj u oblasti kulture od uticaja u oblasti sociologije. U oblasti sociologije: smanjenje provincijalizma,objedinjuje narode jedne drave i stvara ga skoro jednim narodom po svojoj ekonomiji (socioloki menadment) i kulturi, smanjuje kulturne i jezike razlike meu dravnim granicama, vri prenoenje kulture i religije i dr. U oblasti politike uticaj saobraaja se ogleda kroz: razvoj oseanja nacionalnog jedinstva; politike osobenosti pojedinih delova zemlje isezavaju (npr.izgradnja Sueckog kanala izmenila je i uglavnom uslovila britansku spoljnu politiku, povezanost teritorija sa gledita odbrane zemlje. Saobraaj ima uticaj i kroz mnoge ostale faktore kao to su: preoptereenost ulinog saobraaja u gradovima (kanjenja u ostalim delatnostima, nemogunost prioritetnog saobraaja, uticaj na urbanizaciju naselja (izgradnja kola, marketa, poseenost kulturnih i sportskih manifestacija i sl.) Saobraajna ili kako je to odomaeno, u domaoj terminologiji, transportna industrija se manifestuje kroz: proizvodno-industrijska preduzea, drutva i druge pratee delatnosti koja imaju sopstvene vozne parkove javni saobraaj kao privredne organizacije u okviru nacionalne ekonomije privatni sektor industriju koja radi za potrebe saobraaja gde je saobraaj jedno od glavnih trita u smislu kupaca odreenih proizvoda ostale pratee delatnosti koje indirektno uestvuju u njegovoj realizaciji 2.3 INTERAKCIJA SAOBRAAJA SA PRIVREDNIM I OSTALIM DELATNOSTIMA Razvoj saobraaja neposredno je uslovljen razvojem proizvodnih snaga drutva i drutvene podele rada, koji saobraaju daju materijalnu osnovu razvoja. S druge strane, saobraaj, kao spona svih niti procesa drutvene reprodukcije, svojim razvojem deluje kao snaan faktor daljeg razvoja proizvodnih snaga drutva i drutvene i teritorijalne podele rada. Stalni razvoj proizvodnih snaga drutva i drutvene podele rada, a posebno razvoj industrijske proizvodnje, dinamike njenog razmetaja, kao i prostorne udaljenosti proizvodnih centara i potroakih rejona, uslovljavaju stalnu potrebu za transportovanjem sredstava, predmeta rada i radne snage sajednog mesta na drugo. Sirovine je potrebno transportovati sa mesta njihove proizvodnje do mesta njihove dalje prerade, od sirovinskih izvora do proizvodnih centara. Gotove proizvode iz proizvodnih centara treba transportovati do potroakih centara i udaljenih trita. Pored toga, javlja se niz drugih potreba za transportovanjem u okviru jednog i izmeu raznih udaljenih trita. Iz toga proizlazi da je razvoj industrijske proizvodnje zahtevao i odgovarajuu cirkulaciju predmeta rada, sredstava za rad i radne snage, to je uslovilo razvoj14

55

nove drutvene podele rada - izdvajanje saobraaja u posebnu drutvenu delatnost kao samostalne transportne delatnosti. S druge strane, transportna delatnost je svojim razvojem predstavljala materijalni uslov za jo bri razvoj industrije i drutvene podele rada, a posebno je uticala na razvoj teritorijalne podele rada i povezivanje svetskog trita. Time su razvoj saobraaja, industrije, poljoprivrede i drugih privrednih delatnosti meusobno uslovljeni. Na odgovarajuem stepenu razvoja industrije u periodu industrijske revolucije bila su potrebna i odgovarajua transportna sredstva. Tako su se saobraajna i transportna sredstva, nasleena od manufakturnog perioda, ubrzo pretvorila u konice za masovniju industrijijsku proizvodnju. Sa razvitkom drutvene podele rada i savremenih tehnikih dostignua u oblasti industrijske proizvodnje dolo je do razvoja novih saobraajnih grana i do usavravanja transportnih sredstava i procesa transportovanja. Isticanja razlika i meuzavisnosti saobraaja sa ostalim oblastima materijalne proizvodnje potrebno je zbog toga to iz njihovih razlika proizilaze i odreene specifinosti u tehnikoorganizacionim problemima kao i u ekonomskim osnovama poslovanja privrednih organizacija u oblasti saobraaja u odnosu na ostale delatnosti. Iz ovih specifinosti nastaje niz konsekvenci kako za poslovnu politiku saobraajnih organizacija kao privrednih organizacija, tako i za saobraajnu politiku u okviru ekonomske politike zemlje. Ove specifinosti proizlaze iz karaktera saobraaja kao transporne delatnosti, a njihov znaaj dolazi do izraaja kroz ulogu saobraaja u procesu drutvene reprodukcije stoga to saobraaj predstavlja jedan od znaajnih pred uslova proizvodnje. Saobraaj svojom funkcijom moe znatno uticati na normalan tok procesa drutvene reprodukcije kroz ubrzavanje ili usporavanje proces drutvene reprodukcije. Samim tim to se transport javlja vie puta u procesu reprodukcije kao spona svih faza kojima se delatnosti od proizvodnje do potronje povezuju u jedinstveni proces drutvene reprodukcije, on ima dalekosene posledice na celu privredu. Kruno kretanje kapitala izvrava se normalno samo dok njegove razliite faze prelaze jedna u drugu bez zastoja. Zastane li kapital u prvoj fazi snabdevanja onda se novani kapital ukoi u blago; ako se to desi u fazi proizvodnje, onda na jednoj strani lee sredstva za proizvodnju bez funkcionisanja, dok na drugoj strani radna snaga ostaje nezaposlena; ako se to desi u poslednjoj fazi distribucije, onda nagomilavanje nepotrebnih roba stavlja branu protiv prometa. Iz ovakvog funkcionalnog odnosa saobraaja prema svim fazama procesa drutvene reprodukcije proizlazi da svaki poremeaj u organizaciji procesa saobraaja ima svoje posledice i po sam proces drutvene reprodukcije. S druge strane, moe se konstatovati da skladnost razvoja saobraaja i razvoja ostalih oblasti materijalne proizvodnje predstavljajedan od osnovnih uslova normalnog toka procesa drutvene reprodukcije. Ukoliko saobraaj zaostaje za razvojem proizvodnih snaga i drutvene podele rada, on moe postati konica privrednog razvoja zemlje. Iz ovih razloga i saobraaj kao drutvena delatnost, a samim tim i saobraajna preduzea koja organizuju i vre transportnu delatnost, imaju u privredi svoju posebnu ulogu. S obzirom na to da se saobraajna sredstva kroz istorijski razvoj proizvodnih snaga drutva deferenciraju i time uslovljavaju dalju drutvenu podelu rada u okviru saobraaja, koja se realizuje u razliitim saobraajnim granama, to se i uloga pojedinih saobraajnih grana menja zavisno od njihovog uea u transportnoj funkciji u odnosu na proces drutvene reprodukcije. Uloga jedne saobraajne grane u procesu drutvene reprodukcije utoliko je znaajnija ukoliko

15

55

se ta grana ispoljava kao znaajniji nosilac transportne funkcije kroz svoje vee uee (i strukturu) u ukupnom obimu saobraaja. Meutim, ako se saobraaj posmatra kao celina sa datom strukturom saobraajnih grana u odnosu na ostala saobraajna preduzea, njegova uloga u procesu drutvene reprodukcije zahteva poseban tretman saobraajnih kapaciteta u privrednoj politici svake zemlje. Ovakva uloga saobraaja i njegovo mesto u privrednom i drutvenom razvoju zahtevali su i odgovarajui razvoj naunog izuavanja osnovnih karakteristika saobraaja kao drutvene delatnosti, izuavanje niza saobraajno-ekonomskih i tehnikih problema i njihovih specifinosti, ako i njihove uloge u privredi i drutvu. Specifinosti procesa proizvodnje saobraajnih usluga, karakter transportnih sredstava i organizacije funkcionisanja transporta u drutvu uslovljavaju niz posebnih karakteristika u oblasti tehnike, ekonomije i orgnizacije saobraaja, kako sa stanovita makroekonomije i ekonomske politike zemlje, tako i sa aspekta mikroekonomije u okviru saobraaja. Kao vrlo kompleksna delatnost saobraaj se izuava kroz nekoliko osnovnih naunih oblasti: I. Predmeti rada - tereti, putnici i informacije. II. Metoda kretanja i otpori kretanja. III. Energetika kretanja (saobraajna energetika). IV. Saobraajnice sa svojim tehniko-eksploatacionim elementima. V. Tehnike i tehnologija odvijanja procesa (propusna i prevozna, kapacitet, brzine, obrt i dr.;saobraajni terminali; tehnika bezbednosti; automatizacija i mehanizacija saobraaja) VI. Organizacija prevoenja. VII. Ekonomika saobraaja. VIII. Saobraajno pravo. Pored onoga to je tipino saobraajno, zapaa se da je saobraaj politehnika nauka jer su u saobraaju ravnopravno prisutne odgovarajue ekonomske i pravne nauke. U poslednje vreme izuavanje saobraaja ima interdisciplinarni karakter sa razliitim aspektima tretiranja, kao to su: menadment i strategije, informacioni i komunikacioni sistemi, logistiki sistemi i lanci snabdevanja, kontroling, marketing, upravljanje kvalitetom i dr. to ukazuje da se nauna i struna snanja i istraivanja u oblasti saobraaja sve vie produbljuju ime se stvaraju pouzdane osnove za donoenje adekvatnih odluka. Samim tim to je saobraaj deo materijalne proizvodnje, nauka o saobraaju samo je deo nauke o organizaciji ekonomiji, pravu o proizvodnji uopte, jer tehniko-tehnoloke i organizacione karakteristike saobraaja i pojedinih njegovih grana pruaju osnovu da se posebno nauno istrauju i teorijski uoptavaju specifine pojave i karakteristike saobraaja. Iz ovih karakteristika proizlazi i niz posebnih organizacionih i metodolokih specifinosti, to je dalo iroku osnovu za izdvajanje teorije o saobraaju u posebnu naunu disciplinu iz opte teorije o organizaciji, ekonomije poslovanja i prava. 2.4 PODELA SAOBRAAJA I OBLASTI IZUAVANJA SAOBRAAJA Postoje razni aspekti posmatranja saobraaja i transporta iz kojih proizilaze razliite podele. Sve ove podele imaju za cilj definisanje ili ograniavanje analize posmatranja saobraaja u odreene svrhe. 1. Podela saobraaja po vidovima

16

55

Prevoz tereta, putnika i informacija se odvija sredstvima razliitih saobraajnih grana, pri emu je izbor odreene saobraajne grane za obavljanje prevoza uslovljen nizom faktora od kojih su svakako najznaajniji lokacija, poetne i zavrne take eljenog puta, cene i uslovi prevoza, itd. Klasina podela saobraaja na saobraajne grane zasnovana je na prirodnim i tehnikim svojstvama saobraajnica, pri emu su odluujua prirodna svojstva medijuma kroz koji se ostvaruje kretanje ili prenos (ako je re o informacijama). Tako se saobraaj deli na nekoliko osnovnih vidova: vodni (kao najstariji vid) kopneni vazduni cevovodni, i specijalni (prenos vesti; elektrine energije; unutranji transport (industrijski), iare i sl. Ova podela uslovljena je vie tehnikim svojstvima saobraajnog puta po kome se kreu transportne jedinice i tehniko-tehnolokim svojstvama koje karakteriu odreenu saobraajnu granu, kao i specifinostima u nainu organizacije prevoza i obavljanja prevozne usluge. Tako se osnovna podela po vidovima moe dalje dekonponovati: vodni (pomorski, reni, reno-kanalski, jezerski) kopneni (drumski, elezniki), neki teoretiari svrstavaju transport cevovodima u kopneni vid transporta vazduni (avionski, telekomunikacioni, interplanetarni). 2. Podela po funkcionalnom kriterijumu Sa druge strane, za razliku od fizikog kriterijuma podele saobraaja na podsisteme koji ukljuuje prostor odnosno medijum odvijanja saobraaja, moe se saobraajni sistem prema funkcionalnom kriterijumu, odnosno po predmetima rada, podeliti na: 1. Teretni saobraaj, (2) Putniki saobraaja i (3) Saobraaj informacija. 3. Podela po prostornom (teritorijalnom) dejstvu: (1) Unutranji i meunarodni. Unutranji moe se podeliti na: gradski, prigradski i meugradski. Vrlo esto se pod unutranjim transportom podrazumeva Industrijski transport (pogonski, meu pogonski) koji se realizuje unutar nekog privrednog preduzea kod njihove proizvodnje. U tom kontekstu, javlja se i spoljani koji se realizuje van granica nekog proizvodnog preduzea. Meunarodni saobraaj moe podeliti na: pogranini, meu teritorijalni, tranzitni, interkontinentalni i interplanetarni. 4. Podela po uegulaunosti (reimu) rada: (1) regularan (po redu vonje-linijski) i (2) ne regularan (po potrebi- od sluaja do sluaja). 5. Podela prema tehnici, odnosno obeleju fizikog odvijanja procesa kretanja, moe biti: (1) peaki, (2) automobilski,(3) elezniki, specijalni i dr. 6. Podela prema energetskom izvoru odnosno pogonu: (1) tegljeni ivom silom, (2) toplotni (dizel, benzinski, plinski), (3) elektrini. Specijalnu vrstu saobraaja kod mikro tokova ine gravitacioni sistemi (kliznice, vertikalne cevi i sl.). 7. Podela po pripadnostti: (1) javni saobraaj (JS-JAS), (2) sopstveni, i (3) privatni.

17

55

Kod ovih podela moe se uoiti da se pojedine podele podudaraju to ukazuje na injenicu da su one samo formalne prirode i da se saobraaj moe analizirati prema aspektu istraivanja. U tehnoloko-organizacionom smislu, sve vie realizaciju transportnih usluga ostvaruje vie vidova saobraaja kroz tzv. kombinovane tehnologije (sinonimi: multimodalni, intermodalni, integralni transport). Tako se njihova podla moe izvriti na: Kopnene tehnologije (prevoz drumskih vozila eleznicom, prevoz el.vozila drumom, bi-modalna), kopneno-vodne (Ro-Ro, Ro-Lo...), vodne (Lash, Vasat, SeeBea...) i kopneno-vazdune. Kod svih ovih tehnologija prevoze se savremene teretne jedinice (palete, konteneri, bare, delovi vozila i sl) jednim ili kroz vie vidova prevoza, kao i vozila ili delovi vozila jedne saobraajne grane vozilima iste ili druge saobraajne grane. Sadrinsko opisivanje saobraajnog sistema treba da istakne procese razliite procese koji se odvijaju u njemu. Definisanje procesa i njihova karakterizacija jesu osnov za donoenje bilo kakvih odluka u saobraaju. Za saobraajni sistem kao sloen sistem broj indikatora i indikatora kojima se karakterie je veoma veliki obzirom na sloenost i raznolikost tehnikih, transportnih, ekonomskih i upravljakih procesa u njemu. Pod pojmom indikator ili indikator treba podrazumevati karakteristike saobraajnog (prevoznog) procesa rada, koji treba obaviti ili je obavljen za odreeni vremenski period, korienih prevoznih sredstava, proizvodnosti rada, potronje goriva (energije), materijala i novanih sredstava u istom periodu posmatranja. U literaturi se pojam indikatora esto mea ili izjednauje sa pojmom indikatora. Izmeritelj ili indikator je pojam, koji odgovara pojmu jedinice mere, naravno primenjeno za karakteristike rada saobraaja, korienja saobraajnih sredstava, materijala, novanih sredstava i dr. U daljem tekstu, bie korien termin parametar kao zajedniki pojam za indikatore i indikator rada dok e tokom izuavanja pojedinih indikatora performansi njihovo znaenje uz odreenu jedinicu mere biti precizno definisano. Smatra se da je saobraajni sistem mogue opisati preko etiri osnovne grupe indikatora performansi: 1. Parametri tehnike prirode sainjavaju tehnike veliine koje se ili uopte ne menjaju tokom vremena ili se menjaju veoma sporo, sporije od brzine promene stanja sistema. To su sledei indikatori tehnike prirode: broj prevoznih sredstava razliite vrste: eleznika kola, brodovi, drumska vozila, sredstva mehanizacije itd. prosena nosivost osnovne prevozne jedinice: prosena nosivost eleznikih kola, drumskih vozila, mehanizacije itd. (ozbiljan metodoloki nedostatak u postojeoj literaturi) gabaritne karakteristike prevoznih sredstava broj vunih jedinica: lokomotiva (elektrinih, dizel, parnih), tegljaa, kamiona i dr. prosena snaga vunih jedinica razliite vrste vozila duina saobraajne mree (eleznike, drumske, rene, kanalske i pomorskih plovnih puteva) maksimalna propusna i prevozna sposobnost mree glavnih, magistralnih saobraajnih puteva, pruga, stanica, pristanita i aerodroma broj prevoznih sredstava prema sposobnosti kretanja odreenim brzinama ogranienja sposobnosti kretanja odreenim brzinama i broj prevoznih sredstava po kategorijama ogranienja

18

55

veliina kapaciteta kojom je potrebno raspolagati zbog periodinosti odravanja prevoznih i vunih sredstava i dr.

2. Parametri tehnoloke prirode, definiu procese kretanja- saobraaja transportnih jedinica na saobraajnim mreama razliite prirode: eleznikoj, drumskoj, renoj, pomorskoj, vazdunoj ili cevovodnoj. Procesi koji se dogaaju karakteriu se zakonitostima meusobnih odnosa velikog broja transportnih sredstava u mestima njihovog sueljavanja kao to su: raskrsnice, elezniki prelazi, logistiki centri sa usaglaavanjem ritminosti dolaska i odlaska transportnih sredstava razliitih saobraajnih grana s obzirom daje regulisanje razliitih grana nezavisno od reda vonje druge grane. Takoe ovde, spadaju procesi kretanja saobraajnih sredstava u gradovima i ire. To su sledei parametri ili indikatori: korienja transportnih sredstava po vremenu i nosivosti iskorienja preenog puta i brzine kretanja kapacitet sredstava i prevozne sposobnosti voznih parkova uslovi za transportne procese rezultativni parametri rada vozila i voznog parka i dr. Pored ovih osnovnih grupa, posebno su znaajni procesi formiranja dugorone strukture saobraajnog sistema na planu preraspodele transportnog rada i pojave novih oblika transportovanja i njihova karakterizacija. 3. Upravljaki parametri, definiu procese upravljanja i informisanja u vezi sa procesom transporta, kako sa tehnoloke tako i sa ekonomske take gledita, znai, obuhvata procese sakupljanja tehnolokih i ekonomskih informacija o transportu, procese odluivanja i upuivanja upravljakih akcija (u vidu informacija) ostalim strukturama. Ne razmatrajui strukture sistema upravljanja i alokaciju indikatora performansi na upravljake nivoe i jedinice, potrebno je ukazati samo na neke parametre opteg karaktera, a to su: vremenski intervali u kojima treba doneti odgovarjue odluke odnosno do kog trenutka ona mora biti saoptena (kao intervencija ili upravljaka akcija) odluka vieg nivoa odluivanja kao parametri u procesu odluivanja niih nivoa odluivanja veliina trokova odluivanja kao parametar za ocenu svrsishodnosti upravljanja, i dr. 4. Ekonomski parametri, obuhvataju kompleks ekonomskih procesa u domenu raspodele, investicija, cena itd. u vezi sa transportnim procesima. Ekonomski procesi, za razliku od prethodnih zahtevaju dosta iru problematiku ne samo transporta i njegovih prateih delatnosti nego i kompleksne uslova privreivanja saobraajnih grana uopte, probleme finansiranja saobraajne infrastrukture i niz drugih pitanja vezanih za mesto saobraajnog sistema u sistemu privrednih grana, reproduktivne sposobnosti saobraaja i cena saobraajnih usluga. U osnovi karakteriu eksploatacionu delatnost vidova saobraaja sa aspekta vrednovanja u novanim jedinicama, a to su: ukupni trokovi saobraaja po vidovima cena kotanja prevoza po vidovima saobraaja sistem amortizacionih stopa definisan od drutva sistem doprinosa, premija osiguranja i drugih obaveza saobraajnih preduzea veliine fiksnih fondova - osnovnih sredstava koja postoji bez obzira da li sistem funkcionie ili ne, znai ostvaruje izvestan rad i prihod ili ne sistem tarifa i tarifna politika veliina i iznos garantovanih linih dohodaka i dr.

19

55

Pri definisanju indikatora performansi nisu uzeti u obzir procesi koji se odvijaju u svakoj grani posebno i koji kao takvi predstavljaju specifinosti svake grane. Namera je bila da se istaknu samo oni procesi, na svakom od podsistema koji su zajedniki svim granama odnosno karakteriu transportni sistem kao celinu.

3. OSNOVE KOMPLEKSNE TEORIJE SAOBRAAJASvi vidovi saobraaja sa svim postrojenjima (tehnolokim elementima) koja omoguuju funkcionisanje odreenih vidova i koji u saobraajnom smislu opsluuju odreenu prostornu celinu ine saobraajni sistem. Pojam saobraajnog sistema moe se posmatrati kao jedinstven i kao anarhian. Pojam jedinstvenog saobraajnog sistema ukljuuje: sve vidove saobraaja, njihovu magistralnu i gradsku (lokalnu) mreu saobraajnica, saobraajne terminale, saobraajna sredstva koja ostvaruju proces prevoenja, postrojenja koja omoguavaju proces pretovara, sistemi veza, tehnologiju i organizaciju rada. Bez pretenzija utvrivanja granica jedinstvenog saobraajnog sistema isti se moe identifikovati kao: saobraajni sistem BIH, Hrvatske ili Srbije, nekog podruja ili grada ili neke druge organizacione celine u kojoj se prati realizacija i stanje saobraaja. U organizacionom smislu pored tehnologije realizacije odreenih procesa jedinstven saobraajni sistem podrazumeva: kompleksan razvoj svih vidova saobraaja kao sastavnih delova jedne celine, racionalan razvoj saobraaja po podruima i za celu zemlju, razvoj kompleksnih saobraajnih terminala optu za sve vidove saobraaja metodologiju planiranja procesa prevoenja tereta, putnika i prenosa informacija, koja podrazumeva najekonominiju raspodelu prevoenja po vidovima saobraaja, uz uslov zadovoljenja potreba korisnika usluga, i dr U takvim uslovima, svaki vid saobraaja imao bi u odreenim uslovima svoju sferu delovanja ali sa zajednikim ciljem u smislu pruanja odnosno zadovoljenja korisnika saobraajnih usluga. Kao sredstvo koordinacije i objedinjavanja jedinstven saobraajni sistem stvara jednu optu industrijsku jedinicu kao privrednu celinu ime objedinjava narode jedne celine i stvara ga skoro jednim narodom po svojoj ekonomiji i kulturi. Anarhian je svaki saobraajni sistem koji nije jedinstven na nekoj prostornoj celini vee se posmatra i funkcionie nezavisno po vidovima prevoza. Saobraajna teorija ne poznaje ovakav saobraaj ali u praksi se nalaze brojni primeri postojanja posebno u teretnom saobraaju, kao tu su: nepostojanje robno transportnih centara (RTC-a) i drugih oblika logistikih centara, nesklaenost razvoj po vidovima prevoza, smanjena koncentracija robnog rada, ne usklaenost redova vonji i dr. 3.1 SAOBRAAJNI SISTEM I POJAM INTERNOSTI Ve smo se sreli sa pojmom spoljanji i unutranji saobraaj. To je u stvari prvi susret sa pojmom internosti. Znai, da se sva kretanja mogu odvijati unutar ili u vezi sa okruenjem odreene interne celine. Pojam internosti se moe zasnivati na uslovno ili fiziki posebno zatvorenoj celini, koja u optoj smenjivosti tokova (tereta, putnika i informacija) u prostoru

20

55

predstavlja poseban sistem, odnosno organizacionu celinu, definisanu po karakteru, integritetu i fizikoj veliini. Takvu celinu nazivamo internom celinom.v a n z e m a lj s k iI I : s e k t o r i n t e r n o s t i

M M i k( s r a o o} a b j rn a i ) t r a n s p o r t

a k

r o } a( sj )a o b

r a

I I V : s e k t o r i n t e r n o s t i

:

s e k

t o

r

i n

t e r n

o s t i

I I I

:

s e k

t o r

i n

t e r n

o s t i

Slika 4. Opta skala internosti saobraajnog sistema

Sa ovakvog stanovita, pojam unutranji i spoljanji je uslovan. Meutim, determinisanjem granica i fizike veliine moemo jasno odrediti internost odreenog sistema. U praksi, pojam unutranjeg saobraaja se vezuje za neko preduzee dok se pojam spoljanjeg saobraaja odnosi na tokove van granica nekog preduzea. Svakako da pojam internosti karakterie realizaciju odreenih procesa na pojedinim prostornim celinama kroz makro ili mikro tokove, po unapred poznatim saobraajnicama ili mreama. Sledei grafiki prilog predstavlja optu skalu internosti saobraajnog sistema, slika 4. 3.2 STRUKTURA SPOLJNOG I UNUTRANJEG SAOBRAAJA U predhodnom smo mogli sagledati opti prikaz internosti. Treba zapaziti da iz pokazanog prikaza ne moe se sagledati kakva je struktura na pojedinom nivou-stepenu internosti. Ako izolujemo jedan strukturalni saobraajni sistem, i pokuamo da ga ralanimo, polazei od viih ka niim strukturama, onda bi te strukture mogu da se prikau kao na slikama 5 i 6. Neophodno je razlikovati saobraaj u okviru procesa proizvodnje (po principu tehnike podele rada) poznat pod nazivom unutranji ili industrijski transport i saobraaj u okviru drutvene podele rada poznat pod nazivom spoljani saobraaj. Osnovna razlika je u prostornom delovanju pri emu prvi realizuje na mikro prostoru (rastojanjima) a drugi odvija iskljuivo van fabrikog kruga na makro prostoru.

21

55

M A G IS T R A L N I TOKOVI

LO KALNI TOK OVI

NR E G I O N A L N O K R U Z I IM E \

AU G

S ER A D

LS K

J AI

R E P U B L IK E

T

U N U T A R P R O C E S N A T U R N A U N T S A P R O P R R T O N C A E CS N L I N E A R A N S P O R T N A C E L I N A

N N

A A

S E S E

L L

J A J A

A

R

E

JAV N I SA O B R A ] A J S A O B R A ] A J N I S IS T E M

G I O N A L N O K R U Z I

IT

U N U T A R P R O C E S N A T U R N A U N T S A P R O P R R T O N C A E CS N L I N E A R A N S P O R T N A C E L I N A

A

R

E

G I O N A L N O K R U Z I

I

T

U N U T A R P R O C E S N A T U R N A U N T S A P R O P R R T O N C A E CS N L I N E A R A N S P O R T N A C E L I N A

N

A

S ER A

L

J AI

A

M

E

\

U

G

D

S K

R E P U B L IK E

T

U N U T A R P R O C E S N A T U R N A U N T S A P R O P R R T O N C A E CS N L I N E A R A N S P O R T N A C E L I N A

N N

A A

S E S E

L L

J A J A

A

R

E

G I O N A L N O K R U Z I

IT

U N U T A R P R O C E S N A T U R N A U N T S A P R O P R R T O N C A E CS N L I N E A R A N S P O R T N A C E L I N A

A

I

:

s t e p e n

I I

:

s t e p e n

I I I

:

s t e p e n

Slika 5. Prikaz internosti spoljnog saobraajnog sistema

Spoljni saobraaj se realizuje razliitim vidovima prevoza, izmeu dva ili vie korisnika, klasinim ili kombinovanim tehnologijama, transportnim vozilima, mehanizacijom i pomonom opremom koja se ne koriste u unutranjem transportu. Ravnopravno korien pojam unutranji ili industrijski transport ukljuuje sve procese prevoza, rukovanja i skladitenja materijala i poluproizvoda, u celokupnom lancu sve do zavretka procesa proizvodnje, odnosno formiranja gotovog proizvoda unutar prostora i objekata nekog preduzea. Osnovna funkcija unutranjeg transporta jeste, da obezbedi veu efikasnost, ekonominost i humanizaciju rada u proizvodnim pogonima nekog preduzea. Analizirajui procese u unutranjem transportu mogu se identifikovati sledei: pretovarni i skladini procesi koji se odnose na prijem i uvanje materijala do momenta predaje za proces proizvodnje i deo procesa koji se odnose na uvanje i otpremu proizvoda sa prevoznim sredstvima van fabrikog kruga nakon zavrene proizvodnje prevoz i rukovanje materijalom od skladita prijema do fabrikih pogona gde se materijal (repromaterijal ili sirovina) podvrgava obradi, zatim izmeu fabrikih pogona (meupogonski) i od pogona zavrne obrade do skladita otpreme rukovanje materijalom i skladitenje istog unutar proizvodnih pogona (pogonski) u skladu sa fazama procesa prerade datog materijala. Savremena teorija saobraajnih sistema, smatra procese pod t.1 sastavnim delom saobraajnih procesa u okviru drutvene podele rada (spoljnim saobraajem) a tehnoloke elemente (postrojenja) sa kojima se realizuje smatra elemenetima spoljnog saobraajnog sistema. Tehnoloke elemente unutranjeg transporta, ine: sredstva za rad odnosno sredstva za prevoz, prenos i rukovanje materijalom koja opsluuju tokove materijala u pogonima i izmeu pogona, meufazna skladita izmeu pogona i unutar pogona sa saobraajnicama i opremom namenjenih za kretanje sredstava i radnici.

22

55

. R .G R O P .T PO ST

U T RM

N A N

U

T A R P R O C E S N A S P O R T N A C E L I NI

A

U U N U T A R FA B R I^ K A TR A N SPO RTN A C E L IN A

N

T A R P O G O N S . GKR . A TR P T R A N S P O R T R E ONP . A C E L I N AM E \ U P O G O T R A N S P O N S K R T I

U

E \ U P R O C E S N T R A N S P O R T

T

U N U T A R P R O C E S N A S TU R N A U N T SA P R O P RR T O N C A E C NE A I N L R A N S P O R T N A C E L I N AR .

A

U

N T

U

U N U TA R IN D U S T R IJS K I TR A N SP O RT

T A R P O G O NP O S S TK R A N S P O R T N A C E L I N AP R E O P .T

O

A .T P.G R

R

.G

R

.

T

U N U T A R P R O C E S N A S TU R N A U N T SA P R O P RR T O N C A E C NE A I N L R A N S P O R T N A C E L I N A

A

M E \ U FA B R I^ K I TR A NSPO RT

. R .G R O P .T PO ST

U U N U TA R FA B R I^ K A TR A N SPO R TN A C E L IN A

N T

U

T A R P O G O N S . GKR . A .T R P R A N S P O R TR E O P A N C E L I N AE \ U P O G O T R A N S P O N S K R T I

T

U N U T A R P R O C E S N A S TU R N A U N T SA P R O P RR T O N C A E C NE A I N L R A N S P O R T N A C E L I N AM E \ U P R O C E S N T R A N S P O R T I

A

M

T

U N U T A R P R O C E S N A S TU R N A U N T SA P R O P RR T O N C A E C NE A I N L R A N S P O R T N A C E L I N AR .

A

U

N T

U

T A R P O G O NP O S S TK R A N S P O R T N A C E L I N AP R E O P .T

O

A .T P.G R

R

.G

R

.

T

U N U T A R P R O C E S N A S TU R N A U N T SA P R O P RR T O N C A E C NE A I N L R A N S P O R T N A C E L I N A

A

I : n i v o i n t e r n o s t i

I I : n i v o i n t e r n o s t i

I I I : n i v o i n t e r n o s t i

Slika 6. Prikaz internosti unutranjeg saobraaja

Sa aspekta sloenih sistema, unutranji transport predstavlja podsistem procesa proizvodnje (proizvodnog sistema) koji se moe okarakterisati kao aktivan podsistem zatvorenog tipa (zbog postojanja ljudskog faktora) sa determinisanim obimom rada, stohastikog karaktera u funkcionisanju i znaajno zavisnog od strukture procesa proizvodnje, to daje mogunost vie varijantnih reenja u njegovoj optimizaciji. 3.3 FIZIKA SUTINA SAOBRAAJNOG PROCESA Fizika sutina saobraajnog procesa kod svih vidova saobraaja je jednaka. Ona se sastoji u premetanju prevozne mase M (ili broja ljudi), bruto teine LJ, po odreenom putu L, sa odreenom brzinom V. Znai, u svim saobraajnim proizvodnim procesima se ostvaruje prevoz (premetanje) ili prenos (transformacija) materijala, energije i informacija gde se kao rezultat toka tehnolokog procesa na izlasku odnosno kraju realizacije dobija proizvod koji ima ista svojstva u odnosu na ulaz a to je usluga. Da bi se ostvarilo premetanje mora se uloiti izvestan rad, to znai da mora da postoji izvor proizvoa snage. Motor koji obezbeuje vuu, karakterie se snagom N (kNJ) F v ( kW ) N = F v ( kW ) N= 102 270 gde su: F u (N); - u m/sek; (km/sat) Poznato je da razlikujemo indirektnu Ni i korisnu Nkor snagu. Njihov odnos predstavlja koeficijent korisnog dejstva motora: Nkor 1 = Ni Vuna sila F i brzina nalaze se u sledeoj zavisnosti N 270 N 270 i; v = F= v F Jedna od najznaajnijih svojstva ovakog procesa u saobraaju jeste faznost. Faza je uopte deo procesa u kome sam proces zadrava karakteristike, znai karakterie ga istovetnost (nepromenljivost) tehnologije i to sa aspekta:

23

55

dr. korienja odreene vrste transportnih sredstava i mehanizacije korienja ostalih sredstava koja karakteriu odreenu tehnologiju teretnih jedinica, ljudi i informacija. U teretnom saobraaju to bi naprimer bio deo procesa izmeu dva pretovara tereta ili izmeu formiranja i rasformiranja prevoznog sastava u nekoj tehnikoj (ranirnoj) stanici. Ovakvi procesi se obavljaju u mestima poetno-zavrnih operacija, pa se moe rei da je proces stalan izmeu dve stanice i to ini fazu procesa makro tokova teretnih jedinica ili sredstava. Kod mikro tokova tokova faze procesa su, naravno, krae. Fazu procesa u saobraaju karakteriu: prostor - rastojanje vreme Znai, saobraajni proces se sastoji iz razliitih faza realizacije koje karakteriu teretne jedinice, transportna i ostala sredstava koji uestvuju u realizaciji, prostor i vreme realizacije procesa.

kretanja (ciklusno ili kontinualno, usporeno ili ubrzano, pravolinijsko ili krivolinijsko i

4. ELEMENTI PROIZVODNJE U SAOBRAAJUOsnovni elementi svakog procesa proizvodnje jesu: svrsishodna delatnost tj. sam rad, predmeti rada i sredstva za rad. Ovi elementi zajedniki deluju u procesu proizvodnje i nedostatak bilo kog elementa uslovaljava prekid proizvodnje. Proces proizvodnje u saobraaju znatno se razlikuje od ostalih procesa proizvodnje npr. u industriji, rudarstvu, energetici ili drugoj delatnosti posebno po materijalnom obliku rezultata proizvodnje. U saobraaju, svesno organizovan proces prevoza putnika ili teretnih jedinica kao i prenos informacija na odreenom rastojanju predstavlja svrsishodnu delatnost kod koje su rezultati rada promena mesta nahoenja objekta prevoza (putnika, teretnih jedinica ili informacija). Ovde sa radi o korisnom uinku, u realizaciji materijalne usluge koja se ne moe opredmetiti to znai da se na kraju procesa ne pojavljuje nikakv gotov proizvod koji bi bio materijalizovan- opipljiv kao kod drugih delatnosti. Proizvodna usluga koja nastaje vrenjem saobraajnog procesa ne moe se izdvojiti iz samog procesa ve ima svoju upotrebnu vrednost tokom realizacije procesa. Saobraajna usluga kao rezultat ljudskog rada je drutveno ekonomska pojava i kao takva ona je jedinstvo svojih sopstvenih ekonomskih elemenata, jedinstvo rada utroenog troenjem radne snage i saobraajnih sredstava u procesu proizvodnje i realizacije kao takve. U saobraaju se izvrava sinhronizacija procesa proizvodnje i procesa potronje to znai da se istovremeno obavljaju proces proizvodnje i proces troenja rezultata proizvodnje saobraajne usluge. 4.1 OBUHVATNOST TEHNIKE I TEHNOLOGIJE Osnov izuavanja saobraaja ine tehnika i tehnologija. Pojam tehnike vezan je za oblast ljudske delatnosti koja se zasniva na primeni prirodnih nauka i veina obavljanja nekog posla, spretnosti u radu i skupu pravila u izvoenju ili obavljanju nekog posla. Pojam tehnika se vrlo esto koristi za razlite vrste sredstva i opreme (maine, vozila, razna pomona sredstva rada, saobraajnice i dr.). Saobraajnu tehniku ine: saobraajna sredstva, i infrastrukturni objekti i postrojenja

24

55

Saobraajna sredstva su orua za rad a to su: jedinice ili vozni parkovi, delovi vozila ili specijalne teretne jedinice (konteneri, tovarni i izmenljivi sanduci, bare i dr.) odnosno to su sredstva kojima iva radna snaga u procesu prevoza deluje na predmete rada u cilju izvrenja njihovog premetanja iz jednog u drugo mesto. Obino se definiu kao mobilni kapaciteti jer nisu vezani za jednu lokaciju. Infrastrukturu u saobraaju ine ureaji, objekti i postrojenja koji su vezani za jednu lokaciju i nezavisni su od fukcionisanja procesa prevoza, a to su: donji i gornji stroj saobraajnica, aerodromi, luke i pristanita, vetaki saobraajni objekti, TT i SS ureaji, elektro vune podstanice, zgrade, skladita, rampe i dr. Infrastuktura u saobraaju predstavlja neophodan preduslov za izvrenje procesa rada odnosno realizaciju neke tehnologije. Pojam tehnologije odnosno tehnolokog procesa prevoza vezan je za unapred projektovan sistem realizacije prevozne usluge sa jasno odreenim redosledom izvrenja operacija i aktivnosti jednim ili skupom prevoznih sredstava. Tehniki-tehnoloko posmatrano, postoji puna integrisanost i zavisnost saobraajne infrastrukture od podruja koje treba da opsluuju transportna sredstva uz odreene tehnologije. Zato se i Zakon integracije saobraaja manifestuje u teritorijalnoj vezanosti i neelastinosti ponude kapaciteta sa naglaskom da postoje znaajne razlike: tehnikog i tehnolokog a time i ekonomskog karaktera izmeu saobraajne infrastrukture i saobraajnih sredstava koje uslovaljavaju postojanje razlika u tehnologiji i organizaciji rada; u karakteru i ponaanju saobraajne infrastukture i saobraajnih sredstava po vidovima prevoza. Integracija, kao karakteristika procesa proizvodnje u saobraaju, posebno je znaajna za eleznicu gde je eleznica vezana za jedno odreeno podruje (ne mesto) koji gravitira datoj saobraajnici. Ovo znai da se uslovi ponude i tranje u saobraaju drugaiji nego kod drugih delatnosti i ponuda usluga zavisi od raspoloivih sredstava, kapaciteta saobraajnica i naravno tehnologije rada. U razvijenom drutveno-ekonomskom obliku saobraajna usluga je izraz drutvenog odnosa, s jedne strane, koliinom utroene radne snage (ivog rada) i utroenih sredstava za proizvodnju ( kao utroenog odnosno opredmeenog rada) utroenog na proizvodnju i realizaciju date koliine usluga sa druge strane, razvojem potreba i mogunou njihovog zadovoljenja. Sutina u saobraaju jeste, ne samo da saobraajna usluga bude jedinstvena ekonomska ili tehniko-tehnoloka celina ve da proces proizvodnje i realizacije svake pojedinane usluge bude istovremeno praen simultanim, istovremenim procesom proizvodnje i realizacije drugih usluga. Da bi se to ostvarilo javlja se potreba jedinstva odnosno integracije, stalnosti, neprekidnosti ili bar periodinosti realizacije toka procesa prevoza i realizacije usluge. Tano je da ne postoji apsolutno sveobuhvatni jedinstven proces prevoza ali integracijom tehnike i tehnologije postoji izrazita razvojna tendencija ka jedinstvenom, sveobuhvatnom procesu prevoza. Meuzavisnost u razvoju tehnike i tehnologije, potreba i materijalno ekonomskih mogunosti zadovoljenja korisnika zahteva stalnu koordinaciju u smislu ostvarivanja optimalne usluge.

25

55

4.2 PREDMETI RADA U SAOBRAAJU Pod predmetima rada u saobraaju podrazumevaju se ona materijalna dobra na koje ovek (radnik) deluje u procesu rada sa ciljem da na njima izvri izvesne materijalne promene koje su unapred postavljene kao svrha odnosno cilj prevoenja. Materijalne promene se odnose na promene mesta nahoenja a ne na promenu upotrebne vrednosti pojedinih objekata prevoza. Predmeti rada u saobraaju jesu: teretne jedinice (roba), ljudi (putnici) i podaci odnosno informacije. U odnosu na druge delatnosti postoje specifinosti predmeta rada u saobraaju koje se ogledaju u sledeem: predmeti rada se ne troe za vreme prevoza i na njima se ne vre nikakve materijalne promene (izuzev promene oblika usled loma, kvara i sl.), promene na predmetima rada se odnose iskljuivo na proostornu promenu nalaenja predmeta rada; predmeti rada u procesu prevoza nisu vlasnitvo saobraajnih preduzea koja organizuju prevoz ve se u njihovom posedu nalazi samo u toku procesa prevoza; postoje predmeti rada za tzv. pomone procese u saobraaju kao to je proces tehnike eksploatacije (odravanje) sredstava i puteva, procesi proizvodnje energije i dr. za koje ulaze ine gorivo, mazivo, graevinski materijali i sl. Oni se troe u celostii smatraju pravim predmetima rada u saobraaju. Za razliku od putnikog i teretnog saobraaja, predmeti rada u potanskim sistemima se vie znano pojavljuju u proizvodnom sistemu: kao poiljke, kao predmeti rada i kao tereti i mogu se klasifikovati na vie naina a prema pripadajuim svojstvama a to su: pismonosne poiljke (pisma, dopisnice i tampane stvari), paketi i i prenos informacija elektrinim/elektronskim putem. Ovde je sutinska razlika u mehanikom i informaciono-upravljakom prenusu gde se kod ovog drugog naina vri promena stanja predmeta rada najee iz digitalnog u analogni sistem prenosa informacija koji se realizuju razliitom tehnikom koja u osnovi nije saobraajna ( elektronski sklopovi, tranzistori, elektromotori, senzori i dr.). S obzirom na znaaj materije koja se izuava u daljem tekstu bie dat akcenat na teretne jedinice (robu) kao predmet rada u saobraaju. 4.2.1. Pojam i podela tereta Teret u saobraaju predstavljaju sve poiljke koje se transportno-manipulativnim sredstvima premetaju sa jednog mesta (lokacije otpreme poiljaoca) na drugo mesto (destinaciju primaoca). U fizikom smislu, teret je masa koja optereuje vozilo u statikom i dinamikom stanju. Postoje razliite vrste tereta i njegovi pojavni oblici iz ega proizilaze i razliite klasifikacije. Osnovna klasifikacija je prema agregatnom stanju tereta, pri emu se dele na: vrste (komadne i rasute), tene i gasovite. Sa aspekta transporta komadni tereti se mogu podeliti: pojedinane komade, upakovani ili delimino upakovani, paletizovani, kontenerizovani i dr. Takoe, po veliini se mogu deliti na: terete: male mase (do 50kg), srednje mase (50-100kg), velike mase (do 1000kg) i vrlo velike mase (do 10000kg). Komadne poiljke predstavljaju najelementarnije jedinice tereta u saobraaju. Klasifikacija tereta prema tehnolokim zahtevima u odnosu na:

26

55

transportna vozila, mehanizaciju, tehnologije kombinovanog i klasinog transporta, pojedine podsisteme logistikih centara. Grupisanje tereta prema zahtevima za korienje odreenih tipova transportnih vozila obuhvata osnovne karakteristike tereta i njihov pojavni oblik: agregatno stanje (vrsti, teni i gasoviti), pojavni oblik (rasuti, komadni, palete, konteneri i ostale teretne jedinice), stepen zatite (od toplote, hladnoe, udara i vibracija, atmosferskih uslova), opasni tereti, tereti velikih masa i gabarita i drugi specijalni tehnoloki zahtevi u transportu. Uporeivanjem s poznatim vrstama i tipovima transportnih vozila i njihovim tehnikoeksploatacionim karakteristikama (otvoreni, sanduari, furgoni, cisterne i drugi) utvruje se potrebna struktura transportnih vozila za odreene vrste tereta i njihove pojavne oblike. Grupisanje tereta prema zahtevima transportne mehanizacije, odnosno tipinim tehnologijama manipulisanja, obuhvata grupisanje u homogene grupe, sa aspekta tehnologija rukovanja i uporeivanjem s tipom i vrstom tipa mehanizacije i njenim zahvatnim organima. Ovom klasifikacijom mogu se precizno utvrditi zbirni zahtevi i za njih definisati potrebne tehnologije rukovanja i kapaciteti mehanizacije. Ovo je znaajno za planiranje razvoja mehanizacije i njihov izbor u odreenim tehnologijama. Kod projektovanja transportnih tehnologija, grupisanje tereta u funkciji pojedinih tehnolokih operacija (transport, utovar-pretovar-istovar, skladitenje odnosno TPS procesa) moe se izvesti parcijalno za svaku operaciju, pri emu bi se dobile posebne klasifikacije. Grupisanje tereta prema pogodnostima za klasine i kombinovane tehnologije polazi od teretne jedinice (palete, kontenera, transportnog vozila ili delova drumskih vozila koji se prevoze drugim vidovima transporta, i obrnuto) i ukazuje na ocenu pogodnosti tereta, njegovog ukrupnjavanja i formiranja teretnih jedinica. Ovakvo grupisanje ne uzima u obzir razmatranje u pogledu realizacije transportnim i logistikim lancima, ve samo one karakteristike tereta koje ga opredeljuju ili ne za odreeni stepen ukrupnjavanja. Tako se u procesu kontenerizacije klasifikacija moe obaviti u etiri osnovne grupe: A - tereti nepogodni za transport kontenerima, B -. tereti uslovno pogodni za transport kontenerima, C tereti za transport u specijalnim kontenerima, D - tereti koji su vrlo pogodni za transport kontenerima. Analiza obuhvata posebne klasifikacije u funkciji razliitih grupa kontenera (mali, srednji, veliki). Utvrivanjem pojedinih zahteva za pojedine tehnologije po odreenim pravcima i relacijama stvaraju se preduslovi za grupisanje odreenih tokova tereta i njihove pripadnosti odreenoj savremenoj tehnologiji, ime se sagledavaju varijantna reenja realizacije transportnih lanaca za konkretne transportne zahteve. Klasifikacija tereta iz aspekta pogodnosti u pojedinim podsistemima logistikih centara polazi od vrste terminala i strukture njegovih tehnolokih elemenata. Prvo se ocenjuje pogodnost i pripadnost pojedinih vrsta tereta i tokova za manipulaciju u terminalu, a zatim se grupiu tokovi tereta na podsisteme terminala, pri emu se moe desiti da ista vrsta tereta menja svoj pojavni oblik, prolazi kroz dva ili vie terminala i dobija dodatne zahteve. Time se stvaraju uslovi da se od veeg broja vrsta tereta i njegovih karakteristika postupkom ukrupnjavanja i standardizacije teretnih jedinica i njihovog svoenja na to manji broj smanje i zahtevi za tipinim tehnologijama. Takoe, tehniko-tehnolokim reenjima, putem usavravanja i razvijanja novih tehnologija, tei se optimalnom broju transportnomanipulativnih sredstava koja e svojim karakteristikama odgovarati to veem broju tereta.

27

55

U praksi, koristi se klasifikacija tereta na obine i specifine, gde se pod specifinim podrazumevaju: vangabaritni tereti (velike turbine, transformatori, generatori i sl.), tereti velike mase, tereti sa potencijalno opasnom emisijom i ekspanzijom (opasne materije), i lakokvarljivi tereti. Kod specifinih vangabaritnih tereta osnovna je karakteristika da im dimenzije premauju dozvoljene limite (definisane preko najveih doputenih visina i irina utovarenog vozila za vie od jedne treine duine vozila. Granice tovarenja limitirane su tovarnim i slobodnim profilom na eleznici odnosno saobraajnim i slobodnim profilom u drumskom saobraaju. Osnovne su karakteristike tereta velike mase da utovareni na vozilo premauju najveu dozvoljenu ukupnu masu ili osovinsko optereenje ma koje osovine na vozilu. Granice osovinskog optereenja ili optereenja po dunom metru vozila limitirane su kategorijom saobraajnice (pruge ili kolovoza). U klasu tereta s potencijalno opasnim emisijama i ekspanzijama spadaju svi tereti koji zahtevaju sprovoenje odreenih mera za vreme transporta i skladitenja jer mogu prouzrokovati razne povrede, trovanje ljudi, oteenje ili unitenje vozila, puteva i putnih objekata. Ovi tereti mogu biti s razliitim stepenom opasnosti po okolinu, a to su tereti: sa malim stepenom opasnosti; lakozapaljive materije (tena goriva i dr.), prainasti i zagrejani topli tereti (cement, kre, mazut, bitumen i dr.), nagrizajue i otrovne materije (kiseline i alkalije), sabijeni i zapaljivi gasovi, materije znatne ekspanzivnosti i emisije (eksplozivi, radioaktivne materije, isparljive otrovne materije i dr.). U procesu prevoza ovih tereta treba se strogo pridravati Zakona o prevozu opasnih materija. Pored navedenog, svako pravno lice u procesu prevoza mora sprovesti odreene mere, kao to su: obuka osoblja, oznaavanje i opremanje vozila, izbor odgovarajueg vozila, redukovanje brzine kretanja vozila, kao i smanjenje koliine korisnog tereta i dr. U klasu lakokvarljivih tereta spadaju tereti koji u procesu skladitenja i prevoza zahtevaju brz i dobro organizovan prevoz, uz primenu specijalnih vozila s mogunou regulisanja temperaturnog reima u tovarnom prostoru (grejanje ili hlaenje u zavisnosti od zahteva), a to su: prehrambeni artikli; ivotne namirnice i sl. koji se prevoze uz sprovoenje odreenih sanitarnih mera. Svaki teret iz ove kategorije po pravilu se i etiketira u vidu odreenih svojstva, uputstava za rukovanje i slino, a i vozila koja prevoze ove terete nose odreene oznake na definisanim mestima vozila. Sva ove klasifikacije omoguavaju da se izvedu nove klasifikacije koje e omoguiti veu analitinost transportnih procesa. U Statistikom godinjaku Srbije u delu "Saobraaj i veze" prikazane su klasifikacije po vrstama tereta u drumskom, eleznikom, renom saobraaju i to po klasifikacijama koje su u najveoj moguoj meri usklaene s preporukama Komiteta za unutranji transport Evropske ekonomske komisije, ime je, uglavnom, obezbeena meunarodna uporedivost podataka5 Meunarodna saobraajna klasifikacija (nomenklatura) tereta najee se koristi i za domau statistiku upotrebu i ona sadri 22 klase odnosno vrste tereta. U eleznikoj statistici svi tereti (robe) su svrstani u 52 vrste i koje se po odreenom kljuu svode na 22 vrste odnosno klase. 4.2.2 Modul sistem i teretne jedinice5

Izvor: Statistiki godinjak, deo Saobra}aj i veze, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 2000. godina

28

55

Ukrupnjavanje tereta podrazumeva formiranje razliitih teretnih jedinica slobodno sloenog tereta, tereta sloenog na palete, smetenog u kontenere ili smetenog u transportna sredstva. Primereno je da se, pod pojmom "teretna jedinica" podrazumeva objedinjavanje koliina robe koja se transportuje ili sa kojom se manipulie primenom mehanizacije. Ona je konkretno elemenat tehnologije koji omoguava prevazilaenje mnogih tekoa u organizaciji transporta i znaajan je instrument nove saobraajno-transportne filozofije.Sam termin teretna jedinica ima opte znaenje koje podrazumeva: paletizovanu ili kontenerizovanu jedinicu tereta, kompletnu teretnu jedinicu drumskog, eleznikog ili vodnog saobraaja, izmenljive i tovarne sanduke i dr. Modul sistem predstavlja prvi korak u optimalnom formiranju teretnih jedinica. Modul sistem, koji je preporuila Evropska federacija za pakovanje (EPF) i koji je usvojen na Generalnoj skuptini 15. septembra 1959. godine u Londonu, zasniva se na modul-faktoru 95, to znai da utvrene dimenzije mogu imati toleranciju 5% radi izjednaavanja razliitih debljina zidova ambalae kao i tolerancija usled mogueg nepreciznog slaganja. Modul faktor predvia 12 osnovnih unutranjih dimenzija za duinu i irinu osnovice pakovanja, sa minimalnim i maksimalnim unutranjim dimenzijama od 1140 mm do 190 mm: Ovih 12 dimenzija daju mogunost vie varijacija slaganja jedinica pakovanja na palete 800 x 1.200 mm; 1.000 x 1.200 mm (EPAL Sistem), a to su: Za standardnu EUR paletu 800 x 1.200 mm 23 varijacije. Za paletu 1.000 x 1.200 mm 32 varijacije. Standardom ISO Z.MO.001 utvrena modularna mera osnove ambalae koja mora iznositi: 600 x 400 mm, dok visina nije normirana. Ostale mere su izvedene mere i dobijaju se mnoenjem ili deljenjem modularne mere celim brojem, tabela 1.Tabela 1. Umanjene i umnoene modularne mere

Modularna mera 600 x 400

Umnoen modul 1200 x 1000 1200 x 800 1200 x 600 1200 x 400 800 x 600

u mm] Umanjen modul 300 x 400 200 x 400 150 x 400 120 x 400 600 x 200 300 x 200 200 x 200 150 x 200 120 x 200 600 x 133 300 x 133 200 x 133 150 x 133 120 x 133 600 x 100 300 x 100 200 x 100 150 x 100 120 x 100

29

55

Slinom analizom mogu se pokazati i mogue varijacije kod ostalih teretnih jedinica, pri emu vai osnovna preporuka, koje glasi predhodna teretna jedinica treba da bude sadraj za narednu a naredna transportni sud za predhodnu. Osnovne prednosti primene modularnih mera jesu: smanjenje cene kotanja manipulacije i transporta a time i robe svoenje broja raznovrsnih dimenzija transportne i komercijalne ambalae u racionalne okvire i stalna proizvodnja ambalae istih dimenzija pomou visoko proizvodnih maina, ime se postie snienje cena ambalae i robe mogunost uvoenja i racionalnog korienja automatskih i ekonominih maina za pakovanje i punjenje velikih serija ambalae korienje ekonominije i jeftinije ambalae, jer se grupisanjem jednakih transportnih jedinica u jednu teretnu jedinicu, formiranu na paleti, lake i sigurnije manipulie robom nego to je to sluaj sa komadnim (jedininim) ili denanim poiljkama bolje iskorienje skladita, transportnih i pretovarnih sredstava smanjenje zaliha ambalae i ambalanog materijala, odnosno smanjenje potreba za velikim i skupim skladinim prostorom - odnosno smanjivanje investicija svoenje na minimum stalnih kraa pri manipulaciji i transportu maksimalno iskorienje regala u skladitima smanjenje prodajnih cena u korist potroaa brzo i bezbedno slaganje robe na teretne jedinice (palete, kontenere, vozila ili delove vozila) brzo manipulisanje bri obrt teretnih jedinica smanjenje potrebe u prostoru za pakovanje robe smanjenje trokova za radnu snagu i za potreban prostor. Navedene prednosti modul sistema ukazuju na njegovu obavezu primene u saobraaju. Osnovni tehnoloki zahtevi kojima mora odgovarati jedan usklaen sistem teretnih jedinica jesu: