1. VELIKA KRIZA IZ 1930-IH GODINA

Velika ekonomska kriza nazivase jo i Velikom depresijom i Velikom gospodarskom krizom. Pocela je 1928.godine,a trajala je sve do 1939. godine. To je najveci globalni krah ekonomije koji je najvise pogodio zemlje industijalizovanog zapada. Zapoela je u SjedinjenimAmerikim Dravama 29.10.1929.godine padom berze. Taj dan poznat je jo kao i crni utorak. Kriza je rezultovala drastinim porastom nezaposlenosti i padom autputa. I kulturno-socioloke posledice bile su ogromne,pogotovu u SAD-u. Oktobra 1929. godine, akcije na Wall Street-u, naglo su opale vrednosti akcija, nakon dostizanja neverovatnih vrednosti tokom dvadesetih godina. Zatvorene su banke I berze, a kriza se brzo proirila irom sveta. Slom trita oznaio je poetak desetogodinje visoke nezaposlenosti, siromatva, niske zarade, deflacija I izgubljene mogunosti za ekonomski rast I lini napredak. U tom periodu, banke nastoje da pomire suprotstavljene interese tedia i pozajmljivaa. tedie ele slobodan pristup novcu i to za kratko vreme. Zajmodavalac eli poverenje: nee da rizikuje da mu se iznenada zatrai otplata. Banke obino zadovoljavaju elje obe strane: deponenti imaju pristup svom novcu kad god ele, a najvei deo novca koji se poveri bankama ide u dugorone kredite. To funkcionie zato to sepovueni novac manje-vie dopunjava novim depozitima, pa su banci potrebne samo skromne rezerve novca u gotovini da bi ispunila data obeanja. Meutim, ponekad veliki broj deponenata istovremeno pokuava da povue novac iz jedne ili vie banaka. Tako banka iz koje deponenti hoe da povuku novac ostaje bez gotovog novca kojim podmiruje zahteve i moe dapropadne, ak i ako je glasina bila lana. Da stvar bude gora, juri na banku moe da bude zarazan. Ako deponenti jedne banke izgube novac, verovatno e se unervoziti i deponenti druge banke, topokree lananu reakciju. A moe da bude i irih ekonomskih posledica: dok preivele bankepokuavaju da prikupe ke obustavljajui odobravanje kredita, nastaje zaarani krug u kome navale nabanke izazivaju slom kreditnog trita, zbog koga druge firme propadaju, a to opet stvara noveprobleme za banke i tako dalje. Kriza je vreme preispitivanja, kada se pitanja mnoe, a na povrinu izbijaju brojni otvoreni problemi i dileme: da li ekonomska kriza implicira krizu ekonomske nauke, kakva je uloga globalizacije u nastanku i razvoju krize, kako se globalna ekonomija menja pod dejstvom krize, koji su mogui odgovori politike[footnoteRef:2] Kako je do tada ekonomija SAD-a bila vodea i u neku ruku pokreta razvoja svjetske privrede, tako se i kriza prelila iz Amerike u cijeli svijet. Posljedice su se osjetile u svim zemljama svijeta, a najtee je bilo industrijski razvijenijim dravama. Kraj krize neki ekonomski analitiari vide sredinom 1930-ih godina, dok drugi za kraj Velike depresije uzimaju poetak Drugog svjetskog rata. [2: Ekonomski horizonti, pregledni lanak 338.124.4(100) Svetska ekonomska kriza i perspektive odrivog rasta, Biljana Jovanovi Gavrilovi, Beograd, 2009. godina ]

Kanada je takoe bila teko pogoena Velikom depresijom, doivevi pad industrijske proizvodnje na samo 58% od nivoa pre 1929. godine.Nezaposlenost je u najgoroj fazi dosegla 27%. Japan je proveo dve znaajne ekonomske promene u toku krize, koje su znatno ubrzale oporavak. Iako je japanska ekonomija zabeleila smanjenje od 8%, veliki fiskalni podsticaji gospodarstvu kroz dravnu potronju i devalvacija valute uinili su gospodarstvo ponovo konkurentnim. U Evropi, Nemaka je trpela velike nepogode zbog ekonomskog pada. Uz nezaposlenost od skoro 30% u 1932. godini, brojni nezadovoljni i oajni ljudi izali su na ulice.

1.1 Tok i uzroci krize

Ovom ekonomskom krizom neoliberalna doktrina je doivela strahovit udarac, a njeni vodei teoretiari i propagandisti su na vrhuncu krize mudro zautali ekajui da se praina slegne. [footnoteRef:3] U periodu posle prvog svetskog rata Sjedinjene Amerike Drave pokazuju elju za povratkom u svakodnevni ivot. Godine 1918. u Evropi se jo nalazi preko milion i po amerikih vojnika, a rat je Sjedinjene Amerike Drave kotao 22 milijarde dolara. [3: Nova Srpska politika misao, lanak Neoliberalni koreni svetske ekonomske krize, Neboja Kati, Beograd, 2010. godina]

Kako su cene akcija bre rasle od tempa rasta industrijske proizvodnje, veti pekulanti su uspeli da u jednom periodu podstiu tranju za akcijama to je rezultiralonovim emisijama akcija I trite je jednog trenutka poelo da bude prezasieno akcijama. Tada je postalo jasno da je berzanska ekspanzija bila posledica mahinacija, pekulanti su odjednom ponudili veliku koliinu akcija ispod postojeih berza niskih kurseva. To je dovelo do naglog pada cena akcija, to je bila sasvim logina posledica opisanog stanja. Zbog pada cena akcija nije ostvarivana kapitalna dobit paniko nije imao dovoljno novca da vrati bankama. Tada banke poinju da gube likvidnost. Panika poinje da se stvara. Oni koji su imali ulog u bankama pokuavaju da barem deo tih uloga izvuku na sigurno, ali bez uspeha. Crni utorak donosi najvei obim trgovine akcijama koji je do tada, a I u narednih godina, zabeleen. Svi su eleli da se otarase akcija ije su cene munjevito padale. Investitori koji su ulagali novac u akcije, doiveli su katastrofalne gubitke. Kriza amerike ekonomije je tada otpoela. Nezaposlenost u SAD-u je dostigla cifru od 13 miliona ljudi, a stopa zaposlenosti iznosila je bizarnih 25%.

Brojni inioci su izazvali krizu, ali odluujue uzroke krize treba traiti, pre svega, u ogromnim promenama u ekonomskoj strukturi zemlje, koji su se potom odrazili i na promene odnosa proizvodnje i potronjena domaem i inostranim tritima, a, zatim, I na poremeaje u proirenoj reprodukciji, odnosno, na kraju, navelike razlike uraspodeli nacionalnog dohotka. Tehnoloki zahtevi zahtevali su i veliki kapital. Ulagalo se u nove privredne grane,bezobzira nastvarnu tranju i na kupovnu mo potroaa. Zajmovi i prodaja robe na kredit su bili znaajno poveani. Industrijska proizvodnja, posebno prerastanje mlade automobilske idnustrijeu veliku industriju masovne proizvodnje, doivljava ogroman porast koji prati I snaan razvoj niz drugih grana: proizvodnju guma, stakla, elektrinih aparata,tekstila, bakra, elika i izgradnju puteva. U prvoj polovini dvadesetih godina prolog veka u SAD-u, kupci su zaraivali na razlici izmeu kupovne i prodajne cene akcija, ali ne zbog visokih tekuih profita, ve zbog velikih profita iz Prvog Svetskog rata. Tada su potroeni profiti iz Prvog svetskograta, a nisu stvarani novi, jer se nije ulagalo u nove investicije ve u tednju i finalnu potronju. Takvaulaganja, ne samo to nisu donosila nove profite, ve su umanjila i prethodne profite iz Prvogsvetskog rata, zbog egasu firme odlazile u gubitke.Za razliku od SAD-a, Velika Britanija je patila od hroninog ekonomskog pada, delimino zbog gubitka trita irom sveta, a delimino zbog nainjenih greaka uvoenju moneterne politike odbijanja da britanska funta devalvira. Britanija se, dakle,mnogo pre nego to e se nad svetsku ekonomiju nadviti oblaci Velike ekonomske krize suoila sa odreenim poremeajima u funkcionisanju privrednog sistema. Ona se presvega suoila sa velikom nezaposlenou, koja tokom perioda 1923. - 1929. godine,nikada nije bila manja od milion ljudi. Tako velika nezaposlenost dovela je do niza negativnih posledica i velikih gubitaka koje su imali svi drutveni slojevi pa i samadrava. Tokom Velike krize iz 1930-tih pokazalo se da je uloga okova agregatne tranje bilaodluujua, kako za njeno otpoinjanje, tako i za njeno produbljivanje. Meu okovima agregatne tranje isticali su se monetarni okovi. Naime, nesumnjivo da novana masa, dohodak i cene rastu u periodu ekonomske ekspanzije, odnosno opadaju u periodimaekonomske kontrakcije, nije, meutim, do kraja utvrena kauzalnost izmeu ovihkretanja. Monetraistika teorija ciklinih fluktuacija pretpostavlja da visina novane mase, utiui na visinu agregatne tranje, moe izazvati cikline fluktuacije dohotka, tako da trend u kretanju visine novane mase odgovara trendu kretanja dohotka. Primenjeno na ekonomsku krizu iz 1929. godine, Fridman je ustanovio da je monetarna politika FED-apogorala ekonomska kretanja, tako to je monetarnakontrakcija sa poetka 1928. Godine okonala berzanski bum, a da je monetarna politika tokom 1929. godine bila suvie vrsta. Pritisak na pad cena (deflaciju) poticao je od: pada visine novanog multiplikatora i pada novane mase. Veina ekonomskih istoriara se slae da je monetarna politika SAD-a, koja se kroz bankarsku paniku rairilaitavom privredom, bila u prvim fazama kljuni faktor za otpoinjanje krize. Federalne rezerve su kao odgovor na ekspanziju, prisutnu naberzama od1926.,izvrile monetarnukontrakciju poetkom 1928. godine. Ona je uticala na rast kamatnih stopa, prethode i privrednoj kontrakciji u SAD-u koja je otpoela avgusta1929. godine.Funkcionisanje drutveno-ekonomskog sistema u uslovima koji su uslovili veliki industrijski napredak, rast proizvodnje i investicija, stvarali su utisak da je svakoj privrednoj nestabilnosti doao kraj. U stvarni uspeh amerikog privrednog I ekonomskog sistema, u njegovu stabilnost i postojanost, verovali su svi, i to ne samo obini ljudi, ve i ekonomisti, bankari, industrijalci. Svi su isticali kakoamerika privreda poiva na vrlo vrstim i zdravim osnovama.[footnoteRef:4] [4: Great Depressions of the Twentieth Century, Kehoe, Timothy J.; Prescott, Edward C., 2007. godina]

Samo u periodu 1927-1929. Deonice General Electic korporacije porasle sa 128 na 396 dolara,AmericanTelephoneandTelegraph.Co sa 179 na 335 dolara, itd.

Stanje je zapravo bilo takvo da je poveana potranja dodatno podizala i tako previsoke cene akcija iuslovila dodatne prodaje akcija koje nemaju pokrie u realnom kapitalu. Napetu i neobuzdanu situacijuvetojeiskoristilagrupaberzanskih pekulanata koja je na Njujorkoj berzi, na Vol Stritu, 24. oktobra 1929.godine, ponudila na prodaju velike koliine akcija ispod cene. Haos je nastao pet dana kasnije, kada se na tritu nalo 16 miliona deonica. Berzanski indeksi I vrednost akcija najznaajnijih korporacija, koje su poslednjih godina nezadrivo rasle, doiveli su krah i ve prvogdana su pali za 40 bodova.[footnoteRef:5] Takoje29.oktobraosvanuotakozvani Crni utorak, najgori dan panike,kada su akcije izgubile 10-15 milijardi dolara vrednosti. Do polovine novembra zaboravila se sva dobit koju su akcije u protekle dve godine donele, jer je tada deficit procenjen na trideset milijardi dolara.Krah berze je najavio pojavu velike depresije.[footnoteRef:6] Velika kriza je osim industrijskog i finansijskog sektora, znaajno pogodila ipoljoprivredu.Iakoseamerikapoljoprivredasuoavalasaproblemimanakon Prvog svetskog rata, jer je dohodak u poljoprivredi bio u stalnom padu od 1919.godine, u toku krize, do 1932., dohodak je pao na etvrtinu vrednosti iz 1928. Tom sunovratu cena doprinela je, osim poveane proizvodnje, i nedovoljna tranja,odnosno nedostatak kupovne moi stanovnitva.Brojnezaposlenihjedramatino rastao: sa 2 miliona nezaposlenih 1927. godine, do ak17 miliona radno sposobnihljudi1933. Istovremeno,prosena zarada zaposlenih smanjena je za 44%. [5: Essays on the Great Depression, Bernanke, Ben, Princeton University Press, 2000. godina] [6: The Great Depression, JohnA.Garraty., 1986. godina]

U svojoj knjizi Velika gospodarska kriza, profesor Niko Krakovi navodi sledee uzroke krize:

Uzroci Nafta proizvodnja jeftinija i masovnija Nesklad proizvodnje i potronje Hiperprodukcija Zasienost trita pad cena smanjenje proizvodnje nezaposlenost pad kupovne moi propast tvornica Kriza zahvata sve grane gospodarstva, sve drutvene slojeve i sva trita

4.1. Posledice krize i mere za njeno prevazilaenje

Izlazak iz Velike ekonomske krize tridesetih godina XX veka znaio je odustajanje odnekih od najvanijih naela liberalne ekonomske politike, a u domenu ekonomske teorije od principa klasine I neoklasine ekonomske teorije. To "bekstvo od klasine neekonomije bilo je obezbeeno Kejnsovom teorijom koja se produila u kejnzijansku ekonomiju, a ija je dominacija trajala do 1970-tih godina. Velika ekonomska kriza je imala ekonomske, ali i politike posledice. Iako je Ruzveltov ,,NjuDilpredstavljao ekonomski plan za izlazak iz krize, esto se navodi da je on bio ipolitika reakcija na Veliku ekonomsku krizu u SAD-u, kao to je u Nemakoj to bio Adolf Hitler. Zaista je u odgovorima bilo odreenih slinosti, s obzirom da su se oba oslanjala na stranu agregatne tranje i to na rast dravnih izdataka, kao i na odustajanje od liberalne ekonomske politike i znaajnije uplitanje drave. Oba imaju mnogo slinosti sa preporukama koje je za prevazilaenje krize dao Kejns, a koje su se i mnogo godina kasnije primenjivale kroz kejnzijansku ekonomsku politiku. Ruzveltovim NjuDil-om preduzete su mere za rast agregatne tranje: - odustajanje od zlatnog standarda, - reorganizacija bankarskog sektora, - odbacivanje voenja fiskalnepolitike na osnovu uravnoteenogdravnog budeta, - poveanje dranih izdataka u prvom redu kroz organizaciju javnih radova. Istovremeno, pojedine mere su uticale i na smanjenje agregatne tranje: program kartelizacije kroz Zakon o oporavku nacionalne industrije (koji je ukinut 1934. godinekao neustavni) i odluka FED-a da povea obavezne rezerve (1937. godine) zbog straha dabankeraspolauvikovimanovanih sredstava ove su mere direktno izazvale novu recesiju. Pojedine mere u okviru Nju Dila se mogu oznaiti kao razvoj jednog oblika socijal-demokratije: - poveanje uloge sindikata, - socijalna zatita, - pomo nezaposlenima, - antitrustovsko zakonodavstvo, - stav da je zdravlje amerike ekonomije pitanje vano za ameriku dravu i da zbog toga ona mora imati znaajnog uticaja u privrednoj sferi.Za Ruzeltov NjuDil se esto kae da je predstavljao egzogeni stimulans koji je znaajno uticao na poveanje poverenja u budunost amerike privrede. Pri tome se istie da je on uticao u mnogo veoj meri na preraspodelu dohotka, a time i na preraspodelu kupovne moi, nego na poveanje ukupne agregatne tranje. Najvanije su mere bile vezane za fiskalnu stimulaciju i reformu bankarskog sektora. Oporavak je bio spor, ali je njemu najvie doprineo rast izdataka. Ukupni izdaci su u ovom periodu poveani za 36%, u emu sa 5% uestvuje rast dravnih izdataka, 2%potie od poveanog izvoza, oko 15% poticalo je od rasta fiksnih investicija i investicijau zalihe, a ostatak je poticao od rasta line potronje. Tokom perioda 1933.-37. rastrealnog BNP-a bio je godinje u proseku 9%. Dohodak SAD-a je tek 1937. dostigao nivo iz 1929. godine (da se depresija nije dogodila dohodak bi bio 20% - 25% vei dakle,postojali su dugoroni efekti Velike krize).Ruzveltov NjuDil ublaio je otrinu Velike krize i olakao posledice ove krize, mada je tek Drugi svetski rat koji je doneo znaajan rast agregatne tranje, oznaio njeno okonanje. Sve do otpoinjanja Drugog svetskog rata, nezaposlenost nije opala ispod12%, dok je tokom rata ona bila ispod 2%, uz 10 miliona u armiji. Tome je naravno doprineo znaajan rast agregatne tranje jer su dravni izdaci za vojsku poveani na ak 40 % DBP-a. Delimino zbog straha od ponavljanja Velike krize nakon Drugog svetskog rata zbog neminovnog smanjenja agregatne tranje to su mnogi ekonomisti predviali, ekonomska politika se vodila na osnovoma kejnzijanskeekonomijekojajepropagiraladravnu intervenciju u ekonomskoj sferi. U tom cilju donet je I Zakonozapoljavanju, ali iMaralovplankojim je trebalo pomoi odreene politike snage u Evropi kako bi se spreio scenario koji se odigrao nakon Prvog svetskog rata kada su zbog nametnutih uslova pobedile nacistiko-faistike snage koje su direktno vodile u novi svetski rat. U makroekonomskoj teoriji dolazi do razvoja kejnzijanizma. Meutim iako izrasla na Kejnsovoj teoriji, koja je svoj uspeh dugovala upravo Velikoj ekonomskoj teoriji, a koju oponenti iz monetaristiko-klasiarske linije istraivanja upravo nazivaju ekonomijom depresije, kejnzijanizam je u teorijskom delu gotovo u potpunosti zanemarivao analizu poslovnih ciklusa. Razlozizatolee,sjednestrane,usamojekonomskojteoriji Kejnsovoj i kejnzijanskoj, koje iako su insistirale na neuravnoteujuoj prirodi privrede irecesionim pritiscima, kao optem sluaju u kome e se privreda preputena sebi nai, ipak, u drugi plan stavljaju poslovne cikluse kao pitanje koje nije centralno za makroekonomiju, okreui se ekonomskoj politici kao predmetu analize, verujui u njenu delotvornost i efikasnost. Kejnzijanska ekonomska politika otklonie problem makroekonomske nestabilnosti, a privreda e ostvariti ideal stanje pune zaposlenosti. S druge strane, razlozi zanemarivanja teme poslovnih ciklusa, nalaze se u realnimekonomskim kretanjima u trinim ekonomijama nakon Drugog svetskog rata. Njih su, naime, karakterisale ,,due posleratne ekspanzije i krae recesijeto je mnoge navelo na zakljuke o uspenoj kenzijanskoj kontraciklinoj politici i delotvornosti odustajanja od laissez faire-a. Oduevljenje optom privrednom ekspanzijom koja do 1970-tih gotovo da nije imala ozbiljnije smetnje, navelo je neke ak da zakljue kako su u ,,novoj eri cikline privredne fluktuacije samo deo ekonomske istorije, ak ponekad postavljaju pitanje: Da li su poslovni ciklusi ikada postojali? Uspeh Kejnsove teorije i razvoj kejnzijanizma pripisivan je mogunosti jednostavneprimeneuekonomskojpolitici,kaoiprimamljivostiideje,kojusuprihvatilisvivanipolitiki subjekti tog perioda, da se poveanom ekonomskom ulogom drave, u periodu nakon Drugog svetkog rata, reenajvaniji drutveni konflikti kapitalizma.

S obzirom na razliite koncepte razvijene od strane kejnzijanskih ekonomista, vremenom se izgubilo ta tano predstavlja ,,tvrdo jezgro kejnzijanizma, mada se ono iz dananjeperspektive moe svesti na (prema Alenu Blinderu)[footnoteRef:7]: [7: A. S. Blinder, The fall and rise ofKeynesian economics, Economic Record, decembar 1988. godina,str. 279.-281.]

1. agregatna tranja je pod uticajem velikog broja odluka, privatnih i javnih,2. promene uagregatnoj tranji,bilo dasu anticipiraneili neanticipirane,imaju svoj kratkoroni efkat na dohodak i zaposlenost, ne na cene, kratki rok dovoljno dugotraje,3. trita dobara i naroito rada, sporo odogvaraju na okove, tj. cene i nadnice se ne menjaju dovoljno brzo da oiste trita 4. stvarni nivoi zaposlenosti i nezaposlenosti ne tee optimalnim nivoima, u proseku nezaposlenost je i suvie visoka i suvie varijabilna,5. mnogi, ali ne i svi kejnzijanci odobravaju aktivistiku stabilizacionu politiku da bi se smanjile amplitude poslovnih ciklusa,6. mnogi kejnzijanci su vie zabrinuti za nezaposlenost, nego za inflaciju.

,,Stari kejnzijanski modeli, pretpostavljaju inherentnu nestabilnost ekonomije, u smislunepostojanja automatskih tendencija ka ostvarenju ravnotee pri punoj zaposlenosti,zasnivajui se na nekom obliku trinih nedostataka i endogenim ciklusima. Endogenostciklinih kretanja ekonomske aktivnosti u ovim modelima se odnosi na njihovupretpostavkuonestabilnojravnoteikojajeiodgovornazacikluse.Egzogeniokoviu ovim modelima predstavljaju samo inicijalne impulse, koji generiu u veoj ili manjoj meri regularne fluktuacije ekonomske aktivnosti. Svi stari kejnzijanski modeli naglaavaju meuzavisnost trita, analizirajui ekonomiju kao celinu, jer promene uslova na tritima potronih dobara ili tritu investicionih dobara utiu na trite rada. Kejnzijanski modeli poslovnih ciklusa, bez obzira na svoju raznolikost i kompleksnost,objanjavaju poslovne cikluse kao fluktuacije agregatne efektivne tranje, koje izazivaju fluktuacije dohotka i zaposlenosti. Dakle, fluktuacije ekonomske aktivnosti, pa iekonomskih veliina u kejnzijanskom pristupu ne reflektuju uravnoteujua kretanja na tritu, vesu izraz neravnotee.

Berzanska panika uticala je na privredna kretanja I ponaanja industrijalaca, kao I na celokupni kreditni I bankarski sektor. To se ogledalo u postepenom smanjenju proizvodnje velikih industrijskih koncerna, a dolazi I do zatvaranja malih I velikih fabrika, banaka, trgovinskih preduzea. Poces je praen ubrzanim porastom nezaposlenosti, padom cena, a pre svega poljoprivrednih proizvoda, odnosno padom nacionalnog dohotka I porastom deficita. Industrijska proizvodnja je pala za 40%, a nacionalni dohodak za 55%. Ukupni deficit iznosio je 5,5 mld dolara. Neke industrijske grane su jo gore prole, poput automobilske industrije. SAD su 1929. godine proizvodile 5,3 miliona automobila, a 1932. Godine tek oko milion vozila godinje. Velika kriza je osim industrijskog i finasijskog sektora znaajno pogodila i poljoprivredu. Iako se amerika poljoprivreda suoavala sa problemima nakon Prvog svetskog rata, u toku krize do 1932. Godine dohodak je pao na etvrtinu vrednosti iz 1928. Godine. Tom sunovratu cena doprinela je, osim poveane proizvodnje, i nedovoljna tranja, odnosno nedostatak kupovne moi stanovnitva. Broj nezaposlenih je dramatino rastao: sa 2 miliona nezaposlenih 1927. Godine, do ak 17 miliona radno sposobnih ljudi 1933. Godine. Istovremeno, prosena zarada zaposlenih smanjena je na 44%. [footnoteRef:8] [8: Mishikin, Fredric, The Household Balance and the Great Depression, Journal of Economic History, 1978. Godina, strana 38]

Predsenik Herbet Huver koji je dobio izbore 1929. godine, nasledivi dotadanjeg predsednika kalvina Kulida, imao je pred sobom haos. U dravi su radnici stajali u redovima ekajui hranu ili bilo kakav posao, poslovni ljudi su traili vladinu pomo, inetelektualci su izlaz videli u komunizmu i faizmu. Huver se na poetku svog mandata drao teorije da e snage koje su dovele do krize dovesti i do provrednog oivljavanja. Odbijao je zahteve za dravnom intervencijom. Ne shvatajui u kojoj je meri privreda oslabljena i ne verujui da e usleditio slom, Huver je isticao da su krize udarci sudbine i da ih treba preboleti. To je znailo da e kriza proi sama od sebe, da situacija i nije toliko loa kao to je prikazuju politiki protivnici i da e privredni prosperitet, ekonomsko blagostanje i ozdravljenje privrede biti uspostavljeni za nekoliko meseci. Izlaz iz situacije u kojoj je bila amerika privreda nije bio jednostavan. Huver je ubrzo uvideo da se ekonomija nee sama od sebe regulisati i zapoeo je prve korake ka suzbijanju recesije. Prvo je uputio poziv amerikim kompanijama da zapoljavaju ljude, ak i po cenu manjih zarada. U poetku je odbacivao dravni intervencionizam i davanje olakica pojedincima, jer je to, po njegovom miljenju, smanjivalo podsticaj za rad. Verovao je u balansiran budet i nije bio spreman da stvara budetski deficit finasirajui socijalne programe. Jedna od najnepopularnijih mera koju je predsednik Huver izbori je Repatriacioni program 1929. godine. Time je oko pola miliona graana Amerike meksikog porekla ali i Meksikanaca prisilno vratio u Meksiko. Huver je to objasnio smanjenjem pritiska na trite radne snage , kao i merom za rastereenje socijalnih davanja. Zanimljivo je napomenuti da je taj program potrajao sve do 1937. godine, kada je i ukinut. U junu 1930. godine i pored prigovora mnogih ekonomista, Huver je potpisao Smut-Helijev zakon o tarifama. Tim zakonom su podignute carine na hiljade uvoznih artikala sa namerom da se stimuliue kupovina amerikih proizvoda. Meutim, taj zakon je doveo do kontraefekta. Naime, kriza je ve zahvatila vei deo sveta, a kao odgovor, druge zemlje su takoe poveale carinu na amerike proizvode, to je dovelo do novog drastinog pada izvoza iz SAD-a. Istovremeno, kriza se irila. Broj nezaposlenih dostigao je 24,9%. Poela su da niu naselja koliba i atora zvana Huvervil. U pitanju su bili ljudi, desetina hiljada, koji su izgubili posao i koji su samim tim ostali bez sredstava da otplauju svoje kue i da izdravaju porodice. Huver je verovao da se dobroinstvom treba baviti crkve i dobrotvorne organizacije, a ne drava. Ipak je na kraju Kongres odobrio Federalni zakon o hipotekarnim bankama, kako bi podstakao novu gradnju i zaposlio ljude. Plan je u poetku delovao da ostvaruje nameru, meutim ubrzo se videlo da je donet suvie kasno. Rezultat krize je bio ozbiljan deficit u budetu, to je bila posledica velikog pada prihoda. Jedan od pokuaja da se napuni budet bilo je donoenje niza zakona, a rezultiralo je najveim poveanjem poreza u istoriji SAD-a, sa 25% na 63%. Kongres je 1931. Godine predloio izgradnju brane I elektrine centrale na reci Tenesi. Taj projekat e kasnije doneti slavu predsedniku Ruzveltu. Tek kada je kriza dosegla razmere katastrofe, Huver je dao saglasnost da se formira dravna Korporacija za finasijske obnove. Radilo se o dravnoj banci sa kapitalom od 500 miliona dolara, ija je svrha bila davanje zajmova pod povoljnim uslovima kompanijama I privatnim bankama u cilju saniranja posledica krize I izbegavanja daljih bankrota. Na osnovu skromnih rezultata tokom prvog predsednikog mandata, Huver se pripremao za nove predsednike izbore krajem 1932. godine, pozivajui amerike glasae da ga ponovo izaberu. Meutim, birai nisu zaboravili obeanja iz 1928. godine o blagostanju koje je bilo na dohvatu ruke, o njegovim preporukama graanima da se strpe dok kriza ne isezne. Tada je Huver doiveo oekivani poraz.