VENECUELA

SOCIJALIZAM 21.VIJEKA

Ukratko o VenecueliVenecuela, ili zvaninoBolivarska Republika Venecuela](p.Repblica Bolivariana de Venezuela) je drava koja se nalazi u severnom deluJune Amerike.Glavni grad: KarakasValuta:Venecuelanski bolivar fuerte

Populacija:30,41 milion (2013.) prema podacimaSB

Himna:Himna Venecuele

Predsjednik:Nikolas Maduro

GDP Per Capita:$ 17 900(podatak iz 2014)

StanovnitvoVenecuela ima 30 miliona stanovnika. Godinji rast stanovnitva je 1,4% (2005). Natalitet je 18,91, a mortalitet 4,90 (na 1000 stanovnika, 2005). Svaka ena proseno raa 2,51 dece (2000), a smrtnost novoroenadi je 2,617% (2000).Meu stanovnitvom 67% sumestici, 21%evropljani(panci,Italijani,Portugalci,Nemcii drugi), 10%afrikancii 2%indijanci. Indijanci su podeljeni na mnoga plemena, a danas ive uglavnom u praumama i na delti Orinoka.Veina stanovnitva (85%) ivi u gradovima na severu zemlje. U oblasti juno od Orinoka ivi samo 5% stanovnitva, iako ovo podruje predstavlja skoro polovinu venecuelanske teritorije. Glavni grad Karakas je ujedno najvei grad Venecuele.Geografski poloajVenecuela, ili zvaninoBolivarska Republika Venecuela[(p.Repblica Bolivariana de Venezuela) je drava koja se nalazi u severnom deluJune Amerike]. Smetena je izmeuKolumbijena zapadu,Brazilana jugu iGvajanena istoku, dok na severu izlazi na obaleKaripskog moraiAtlantskog okeanana severoistoku. Ukupna duina obale je oko 2.800 km. Uz severoistonu i severnu obalu Venecuele nalaze se ostrvske draveTrinidad i Tobago,Grenada,KurasaoiAruba. Sa povrinom od 916.445 km nalazi se na 6. mestu meu junoamerikim i na33. mestumeu svetskim dravama i teritorijama. GeografijomVenecuele dominiraju visokiAndina zapadu, basenAmazonana jugu iOrinokau centralnom i junom delu delu zemlje, prostraniljanosii karipska obala.Biodiverzitetkoji varira odtropskih kinih umana jugu do primorske tropske vegetacije na severu, i od visokoplaninskih uma na zapadu, preko visokotravnihsavanau centralnom delu domovarau delti Orinoka na istoku svrstava Venecuelu u zemlje sa najraznovrsnijim biolokom slikom na svetu. Najvii vodopad na svetu sa visinom od 979 metaraAneoski vodopadjedan je od brojnih simbola ove zemlje.

Administrativna podjelaU politikom smislu Venecuela jesavezna republikasa predsednikom kao vrhovnim poglavarom na elu. ine je23 savezne drave,distrikt Karakasizavisne ostrvske teritorijeuz obalu.Venecuela ima viedecenijski teritorijalni spor sa Gvajanom oko teritorije od oko 159.000 km zapadno od rekeEsekibo(teritorijaGvajana EsekibailiZona en Reclamacin) koju Venecuela smatra zakonitim delom svoje teritorije.1. Amazonas2. Anzoategi3. Apure4. Aragva5. Barinas6. Bolivar7. Karabobo8. Kohedes9. Delta Amakuro10. Falkon11. Gvariko12. Lara13. Merida14. Miranda15. Monagas16. Nueva Esparta17. Portugesa18. Sukre19. Taira20. Truhiljo21. Jarakuj22. Vargas23. Zulija24. Federalna teritorija Venecuele Federalni grad Venecuele

Ekonomija u VenecueliEkonomija je prije svega zasnovana na proizvodnji izvozu naftePrema podacima iz godinjaka CIA, Venecuela je druga u svetu po zalihama nafteVenecuela dnevno proizvodi oko tri miliona barela nafteOPEC je 2011. godine potvrdio da ona ima najvee svetske rezerve nafte koje iznose 296,5 milijardi barelaVenecuela takodje ima bogate resurse zlata,nikla,dijamanata,boksita..Najvei problemi ekonomije su zavisnost o cijenama nafte na svjetskom trit ivisokainflacija. Inflacija:56.2%.Nezaposlenost:7.9%.Najvaniji trgovinski partneri:SAD, Kina,Rusija, Kolumbija, Kuba, Holandski Antili, Indija, Brazil.

Ugo CavezUgo Rafael aves Frijas, kako glasi njegovo puno ime i prezime, roen je 28. jula 1954. godine.Porijeklom iz siromasne radnicke porodiceZavrsio vojnu akademiju u KarakasuZa politiku je intenzivno poeo da se zanima nakon to je dobio in kapetana 1982, a uzor mu je, kao i veini mladih u Latinskoj Americi, bio Simon Bolivar.Pokuao da izvri vojni pu 4. februara 1992. Nije uspio i zavrio je u vojnom zatvoruPo izlasku iz zatvora osniva svoju stranku Pokret za petu republiku.Kad se kandidovao za predsednika, iza njega su stale mnoge socijalistike, komunistike i otadbinske stranke i sindikalne organizacije. Prvi put je postao predsednik Venecuele 6. decembra 1998. godine: sa 56,6% glasova.

Socijalizam i Cavezove reformeIsprva se nije opredelio za socijalizam, ve za socijalnu pravdu, samostalnost Venecuele i oslobaanje od amerikog uticaja. Obeao je narodu da e korist od nafte imati celokupno drutvo, a ne samo transnacionalne kompanije koje je optuivao za korupciju.U decembru 1999, gotovo 75 odsto graana izjasnilo se za ustavne promene kojima se uvodi jednodomna narodna skuptina umesto kongresa, predsedniki mandat poveava na est godina, a uticaj politikih stranaka, osim njegove koja je na vlasti, svodi na minimum.Zapoeo je borbu protiv korupcije u administraciji, sudovima, kompanijama i krenuo u reforme zdravstva i kolstva obezbeujui tako i najsiromanijima pravo na besplatno leenje i kolovanje.2001. usledila agrarna reforma za revitalizaciju zaputenog zemljita. Pod dravno vlasnitvo stavljeno je oko pet miliona hektara zemlje i dato na korienje siromanim ratarima i stoarima.Dolazi u sukob sa srednjom i visom klasom sto je rezultiralo neuspjesnim drzavnim udarom u aprilu 2012aves je osigurao nova naftna trita. Poveanje prodaje Kini deo je plana prema kojem predsednik Ugo aves eli da smanji zavisnost o najveem kupcu Americi.Simbol ljevice u Latinskoj AmericiSvojim radikalnim preokretom, naputanjem neo-kapitalizma koji je u Latinskoj Americi od osamdesetih bio dominantni model, podstakao ja novu politiku raspravu u tom delu svijeta. I zaista, i druge zemlje u regionu dobile su leviarske predsednike.Meutim, pored toga to je stanovnitvu Latinske Amerike doneo novi ekonomski sistem, Ugo avez bio je i rodonaelnik njegovog novog zajednikog identiteta, tako to ga je emocionalno ujedinio protiv hegemonijlne sile severnog potkontinenta. On je bio jedna od pokretakih sila za stvaranje spoljnopolitikih saveza CELAC, ALBA i UNASUR kao protivtee severu.

avezovo nasleeIsto tako treba gledati i na avezov uspeh u zemlji: tokom njegove vladavine, mnogi stanovnici Venecuele uspeli su da se otrgnu iz krajnjeg siromatva. Ipak, polovina stanovnitva jo uvek spada u siromane. Uprkos agrarnoj reformi, 70 odsto hrane se uvozi, a privreda se jo uvek zasniva na nafti i zavisi od njene trenutne cjene na svetskom tritu.avez nije ni blizu uspeo da stavi pod kontrolu korupciju i organizovani kriminal. I to je moda jo gore, od 1999. stopa ubistava u Venecueli se utrostruila.

Venecuela poslije Caveza