VI Odrzavanje Korektivno PP

TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA I TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA

Lekcija 6: Koncepcija održavanja - korektivno

Prof. dr Predrag Popović

ODRŽAVANJE TEHNIČKIH SISTEMA - definicije

ODRŽAVANJE je skup aktivnosti koje se preduzimaju kako bi se određeni tehnički sistem (predmet/objekat održavanja) doveo u ispravno stanje ili održao što duže u ispravnom stanju, a sve u cilju da može kvalitetno da obavlja svoju funkciju.

ODRŽAVANJE je kombinacija svih tehničkih, administrativnih i upravljačkih (menadžerskih) aktivnosti koje se preduzimaju tokom životnog veka sistema/sredstva sa ciljem da zadrže ili dovedu sistem u stanje u kome može da obavlja svoju zahtevanu funkciju (standard SRPS EN 13306:2009).

ODRŽAVANJE TEHNIČKIH SISTEMA - razvoj

ODRŽAVANJE TEHNIČKIH SISTEMA - zadaci

• ODRŽAVANJE se danas posmatra kao proces u kome se sve aktivnosti sprovode prema unapred definisanim kriterijumima:– Troškovi,– Raspoloživost,– Efektivnost,– Pouzdanost, itd.

• Šire posmatrano, sistem ODRŽAVANJA predstavlja deo poslovnog sistema kroz koji treba da se integrišu:– Optimalna organizacija,– Relevantne tehnologije,– Informacioni sistem kao osnova objedinjavanja raspoloživih

resursa,– Inženjerska ekonomija.

KONCEPCIJA ODRŽAVANJA

Postoji veliki broj podela sa aspekta strategije, politike, tipa i oblika održavanja tehničkih sistema.

Generalno posmatrano, održavanje može biti planirano i neplanirano, što je u suštini osnovna podela održavanja tehničkih sistema.

Najvažnije obeležje svake strategije održavanja, odnosno svakog sistema održavanja je koncepcija održavanja, jer od koncepcijskih rešenja u velikoj meri zavisi i ukupni kvalitet održavanja.


Koncepcija održavanja se zasniva na načelima na osnovu kojih se donose odluke o svim elementima bitnim za sprovođenje postupaka održavanja, posebno u odnosu na njihov sadržaj i vreme.

Prema KONCEPCIJI održavanje može biti:A. KOREKTIVNOB. PREVENTIVNOC. KOMBINOVANO


Koncepcije održavanja prema standardu SRPS EN 13306:2009 (Održavanje – Terminologija)


U literaturi se često koriste termini:

ODRŽAVANJE i OPRAVKA

(maintenance and repair)

Pri čemu:• Održavanje - obuhvata preventivno održavanje• Opravka - podrazumeva korektivno održavanje.

Kvalitetno izvršeno preventivno održavanje značajno smanjuje potrebu za korektivnim održavanjem.

A: KOREKTIVNO ODRŽAVANJE - opšte

• Korektivno održavanje predstavlja skup svih radnji i postupaka kojima se tehnički sistem iz “stanja otkaza” vraća u “stanje u radu”

• Uobičajeni naziv: OPRAVKA.• Korektivno održavanje je još uvek najčešći način održavanja

tehničkih sistema.• Koncepcija korektivnog održavanja traži da se postupci

održavanja sprovode samo ako do otkaza dođe. • Postupci korektivnog održavanja opravljaju sistem i obavljaju

se samo ako se sistem nalazi u stanju u otkazu. • Generalno obuhvata identifikaciju otkaza i njihovih uzroka, i

otklanjanje otkaza. • Način otklanjanja otkaza je zamenom i doradom.

A: KOREKTIVNO ODRŽAVANJE

Korektivno održavanje – glavne karakteristike:

• Neplanirano, neočekivani otkaz, zatim opravka• Dopušta se ekspoatacija tehničkog sistema do

pojave otkaza, bez prethodnih pregleda i praćenja stanja tehničkog sistema.

• Ako se ne poznaju zakonitosti promene stanja elemenata tehničkog sistema, onda će otkazi, vek trajnja ili funkcionisanja celina biti slučajnog karaktera - imati stohastičku prirodu.

• Zastoji u radu se ne mogu predvideti kao ni vreme potrebno za opravku.


OPRAVKA:

• Predstavlja skup svih radnji i postupaka kojima se sistem iz “stanja otkaza” vraća u “radno stanje”.

• Obuhvata:

– identifikaciju otkaza i njihovih uzroka, i

– otklanjanje otkaza.


Primer: Uobičajeni relativni (%) odnos vremena potrebnog za identifikaciju otkaza i vremena potrebnog za samu opravku, u zavisnosti od vrste delova.

VRSTA dela % vremena za dijagnozu

% vremena za opravku

Elektronski 90 10

Električni 60 40

Hidraulički 20 80

Mehanički 10 90


• Posebna pažnja prilikom utvrđivanja uzroka otkaza poklanja se algoritmima ili tablicama za otkrivanje otkaza.

• Algoritmi su pomoćno sredstvo za uspostavljanje najverovatnijih veza između određenog simptoma/ manifestacije otkaza i mogućeg uzroka otaza i najverovatnijeg tehnološkog postupka kojim se posmatrani kvar može otkloniti.

• Preporučuje se izrada STABLA OTKAZA.


• Za analizu otkaza elemenata tehničkog sistema najčešće se koristi Analiza stabla otkaza (FTA - Fault Tree Analysis).

• Osnovu analize stabla otkaza predstavlja prevođenje fizičkih sistema na strukturne logičke dijagrame.

• Stablo otkaza može da posluži kao dijagnostičko sredstvo za utvrđivanje najverovatnijih uzroka nastalog otkaza.

• Uzročno definisanje stanja sistema koja dovode do otkaza može da se koristi za izradu plana održavanja tehničkog sistema.

A: KOREKTIVNO ODRŽAVANJEPrimer stabla otkaza:

A: KOREKTIVNO ODRŽAVANJEPrimer: Prepoznavanje MANJIH GREŠAKA u radu mašine za pranje sudova


U odnosu na vreme koje protekne od detektovanja otkaza do opravke, korektivno održavanje može da se podeli kao:

– ODMAH izvršeno korektivno održavanjestartuje se odmah posle otkaza, pretpostavlja se da su odmah raspoloživi svi potrebni resursi - ljudi, rezervni delovi, itd.

– ODLOŽENO korektivno održavanjestartuje se sa zakašnjenjem, u skladu sa nizom pravila (dok se ne obezbede potrebni resursi).


U pogledu NAČINA OTKLANJANJA OTKAZA, u osnovi, postoje 2 mogućnosti:

– ZAMENA

(postoji koncepcijska razlika između preventivne zamene i korektivne zamene, kada se pored dela koji je otkazao otklanjaju i posledice njegovog otkaza)

– DORADA

tehnološki postupci sa ciljem dorade su veoma raznovrsni:

– Obnavljanje,– Revitalizacija,– Regeneracija, itd.


• Donošenje odluke da li će se otkaz otklanjati doradom ili zamenom je veoma delikatno.

• Posebna specifičnost korektivnog održavanja vezana je za sadržaj i obim radova koje treba izvršiti.

• Ističe se pojava tzv. dopunskih radova koji se ne mogu unapred predvideti, a koji se pojavljuju tokom rada na otklanjanju određenog otkaza:

– tokom opravke jednog elementa konstatuje se neispravnost nekog drugog elementa, i/ili

– tokom opravke jednog elementa (mahom nenamerno) se izazove otkaz drugih elemenata (često susednih!).


Kod složenih tehničkih sistema, otklanjanje otkaza vrši se:

– Pojedinačnim ili individualnim opravkama

– Opravkama ili zamenama većih

funkcionalnih celina, odnosno agregata


• Pojedinačne ili individualne popravake Funkcionalna celina se rastavlja na niže funkcionalne delove

koji se ili popravljaju doradom ili zamenjuju, a zatim se viša funkcionalna celina ponovo sklapa.

Dugačko vreme zastoja (niska raspoloživost). Primer: heterogeni vozni park.

• Opravke ili zamene agregata

Neispravna funkcionalna celina (”agregat”) se zamenjuje ispravnim agregatom (novim ili ranije poprvaljenim) koji je na rapolaganju u rezervi.

Ovaj princip naročito je pogodan kada opravka mora da se izvrši hitno (visoka raspoloživost)

Neophodna visoka raspoloživost rezervnih agregata Primer: kada otkaže lokomotiva superbrze francuske železnice

TGV, menja se cela lokomotiva a neispravna povlači iz saobračaja i opravlja “sa strane”.


Dalji postupak sa neispravnim agregatom:• To su složene funkcionalne celine kod kojih mogu da se

dese veoma različiti otkazi.• Pri dijagnostici je izuzetno važna upotreba/ posedovanje

odgovarajućih dijagnostičkih sredstava• Prvo pitanje: DA LI SE OPRAVKA ISPLATI?• DA (ako se isplati), da li može sopstveni REMONT

• DA, vrši se remont koji obuhvata opravku agregata i kontrolu/ispitivanje

• NE, remont vrši neko “sa strane”, kao spoljnu uslugu, i iztestiran agregat vraća naručiocu

+ Skladištenje popravljenih agregata.

• NE (ako se ne isplati), da li može “KANIBALIZACIJA”• DA, vrši se demontaža i skladištenje rezervnih delova, ostalo kao NE• NE, vrši se reciklaža ili se ceo agregat šalje na otpad.

A: KOREKTIVNO ODRŽAVANJE - koraci

Karakteristični koraci (aktivnosti) korektivnog održavanja su:Prepoznavanje otkaza,Lokalizacija funkcionalne celine,Dijagnoza i identifikacija otkaza,Opravka - zamena funkcionalne celine,Provera i kontrola.

Aktivnosti na korektivnom održavanju tehničkih sistema zahtevaju integisanu akciju većeg broja održavalaca ili grupa i brzo delovanje u cilju osposobljavanja sistema i vraćanja u stanje u radu.

A: KOREKTIVNO ODRŽAVANJE - zastoji

Zastoji u radu se ne mogu predvideti, kao ni vreme potrebno za opravku. Glavne komponente zastoja korektivnog održavanja su:–Administrativno i logističko vreme,–Aktivno vreme opravke,

– vreme transporta,– vreme pripreme,– vreme pregleda i lokacije neispravnosti,– vreme čekanja rezervnog dela,– vreme opravke – aktivnog rada,– vreme podešavanja i etaloniranja,– vreme provere i kontrole.


Smanjenje vremena korektivnog održavanja je korisno i poželjno, a pravci za smanjenje su sledeći:

– Efikasnost u prepoznavanju otkaza, njene lokacije i izolacije u odnosu na ostale funkcionalne celine. – Unifikacija rezervnih delova. – Projektovanje broja neophodnih delova potrebnih za normalno funkcionisanje sistema. – Projektovanje vremena efektivne pristupačnosti (dostupnosti) sistemu i pogodnosti održavanju tehničkog sistema. –Posvetiti pažnju instrukcijama, uputstvima za održavanje, obliku/masi komponenti i drugim relevantnim inforamcijama prilikom projektovanja sistema održavanja.


• Nedostaci:– Zastoji u radu ne mogu da se predvide– Stohastičnost u pojavi otkaza otežava planiranje i

realizaciju procesa održavanja– Da bi zastoji bili što kraći poželjno je da na

raspolaganju bude široka lepeza rezervnih delova, što povećava troškove

– Ovakvom praksom nema se uvid u stanje tehničkog sistema, tek kad otkaže.

• Prednosti: – Potpuno iskorišćenje delova tehničkog sistema jer se

zamena/oprvaka vrši tek kada dođe do otkaza– Ne treba da se poznaju zakonitosti pojave otkaza.


Zaključak:Korektivno održavanje NIJE PREPORUČLJIVO, naročito kod složenih i skupih tehničkih sistema, gde otkazi mogu da:

–prouzrokuju duge zastoje, –ugroze tehnološke procese u kojima su sistemi angažovani,–ugroze zdravlje i bezbednost ljudi i životnu sredinu,–prouzrokuju visoke troškove održavanja.

Najskuplje je održavanje onog tehničkog sistema koji je otkazao.

A: KOREKTIVNO ODRŽAVANJE - primer

Primer: Mogućnost primene različitih tehnoloških

postupaka u okviru korektivnog održavanja vozila.

A: KOREKTIVNO ODRŽAVANJE - primer

Komentar primera:• Neki postupci su isti kao kod preventivnog

održavanja (pregledi, podešavanje, čišćenje, itd.), što je logično kada se ima u vidu da između preventivnog i korektivnog održavanja postoji koncepcijska razlika u odnosu na trenutak u kome se postupak primenjuje, a ne i u pogledu drugih tehnoloških specifičnosti.

• Neki postupci su vrlo specifični i posebno razvijeni za potrebe korektivnog održavanja kada je potrebno tzv. “obnavljanje sistema” ili njegovih elemenata (posledice udesa, habanja, zamora, korozije, itd.)

Documents

VI Odrzavanje Korektivno PP