SPECIJALNI DODATAK Strana 1.VESTI x Subota, 4. jul 2009.

Visokopreosve}eni, predsed-ni~e Vlade Republike Srpske,kolege ministri, va{e ekse-

lencije, dragi prijateqi iz celogsveta,

Dobro nam do{li na "Vidov-danske dane", najve}i tradicio-nalni susret matice, dijaspore iSrba iz regiona!

Kada na jesen Skup{tina Srbi-je usvoji prvi Zakon o dijaspori iSrbima u regionu, Vidovdan }e,ve} od slede}eg leta, i zvani~nobiti obele`avan kao Dan dijaspo-re, ali - ja bih rekao - i kao danjedinstva i sabornosti dr`aveSrbije, i svih na{ih dr`avqanakoji `ive van granica zemqe, bezobzira na nacionalnu, versku ilibilo koju drugu pripadnost, ali i

svih pripadnika srpskog naro-da koji dr`avu Srbiju

ose}aju kaomati~nu.

Sabor-nost je u

na{oj istoriji uvek predstavqa-la ideju o zajedni{tvu, o okupqa-wu. Jo{ od Nemawinih sabora uDe`evu, preko onog najzna~ajnijegpo dostignu}u - @i~kog sabora,pa do Du{anovog u Skopqu kada jedonet ~uveni zakonik, i onihustani~kih, Kara|or|evih i Mi-lo{evih - sabori su uvek bilipotvrda dr`avotvornosti i suve-renosti, a vremenom su postalideo politi~kog i demokratskog`ivota na{eg naroda.

Dragi prijateqi,Mi danas `elimo da se posave-

tujemo s vama, o onome {to je temaovogodi{weg saborovawa oPlatformi za izradu Nacional-ne strategije razvoja odnosa mati-ce i dijaspore i Srba u regionu.Nacionalna strategija treba daodredi ulogu dr`ave prema dija-spori i Srbima u regionu, ali iodnos rasejawa prema RepubliciSrbiji.

Na{a `eqa je da, kao i u slu~ajudono{ewa Zakona, ova strategijabude rezultat {irokog konsenzusai zato ovim obra}awem otvaramjavnu raspravu.

Na ovoj konferenciji razgova-ra}emo o konkretnim koracima upravcu negovawa i o~uvawa na{egkulturnog, etni~kog, jezi~kog iverskog identiteta; o poboq{awupolo`aja i re{avawu statusnihpitawa dijaspore; o unapre|ewuekonomske saradwe i unapre|ewupolo`aja srpskog naroda u regio-nu u kontekstu negovawa dobrosu-sedskih odnosa, regionalne sarad-we i evrointegracija.

Na{e rasejawe broji vi{e odtri miliona qudi, vi{e od jednetre}ine na{e populacije. Vi steogroman qudski, politi~ki iekonomski potencijal va{eotaybine.

Vi ste ta na{a, evropska, svet-ska, u najlep{em smislu re~i,"Velika Srbija", koja se prostire{irom sveta, od Vankuvera do

Sidneja, vi ste na{i najboqi am-basadori, jer svedo~ite o demo-kratskoj tradiciji i zapadnimvrednostima privr`enom malomnarodu sa brdovitog Balkana idr`avi Srbiji koja malo pomalo,ali sigurno, hvata korak sa mo-dernim svetom.

Svake godine oko pet milijar-di dolara sti`e u Srbiju, poosnovu, upravo Va{ih, deviznihdoznaka, {to ~ini oko 14 odstobruto dru{tvenog proizvoda ovezemqe! Ovaj kapital uglavnom od-lazi u finalnu potro{wu, zna~aj-no uti~e na `ivotni standardgra|ana i jedan je od kqu~nih raz-loga za{to se u Srbiji `ivi ne-{to boqe nego {to govori zva-ni~na statistika. Hvala vam zato!

Rizik za investirawe u Srbijuse iz godine u godine smawuje, po-jednostavqujemo birokratskuproceduru a rezultat toga je da jena{a dijaspora od demokratskihpromena investirala gotovo 500miliona dolara u mala i sredwapreduze}a u Srbiji. U ovim pred-uze}ima radi oko 20.000 qudi,{to je dragoceno u vremenu eko-nomske krize u kome se borimo za

svakog ~ove-

ka, za svako radno mesto.Mi ho}emo da zaustavimo nega-

tivni trend odliva mozgova.Otvaramo {irom vrata stru~wa-cima koji su zainteresovani zapovratak u zemqu i trudimo se daih ohrabrimo u dono{ewu te od-luke. Sva istra`ivawa pokazujuda najmawe 30 procenata od sto-tina hiqada mladih i uspe{nihqudi `eli da se vrati pod uslo-vom da u Srbiji imaju izvesnu bu-du}nost. Svi su nam dobrodo{li!

Dame i gospodo!Partnerskih odnosa i saradwe

matice i na{ih qudi u rasejawune mo`e biti ukoliko nema uza-jamnog poverewa, a izgubqeno po-verewe dijaspore vra}amo dugo-ro~nim i strpqivim radom, ko-rak po korak, ali odlu~no i kon-kretnim potezima.

Dr`ava je, vi{e puta do sada,izneverila qude iz rasejawa, odBroza do nekih skora{wih vlada-ra.

Na{ zadatak je da vam doka`e-mo da se Srbija mewa, da se mewanaboqe i da smo svakoga dana bo-qi nego {to smo bili ju~e! Zato jena inicijativu Ministarstva zadijasporu, Vlada Srbije u celiniizmirila obavezu prema Fondu"Dijaspora za maticu" u iznosu odpreko tri miliona evra.

Insistiram na prekretnici,na su{tinskoj promeni politikeprema rasejawu i, u tom smislu,usvajawem prvog Zakona o dijaspo-ri i Srbima u regionu postavi}ese normativna baza koja }e bitiosnova dugoro~ne politike, bezobzira na interese politi~kihstranaka i sastav izvr{ne vla-sti.

Uveravam vas da nikada dr`avaSrbija i wen dr`avni vrh nisupridavali ovoliki zna~aj pita-wima dijaspore i Srba u regionui nikada se ovako temeqno nisubavili ovom problematikom, a tose najboqe mo`e videti danas na

ovom mestu, gde se nalaze najva-`niji qudi na{e zajedni~ke do-movine!

Ovim Zakonom prvi put smodefinisali na{e rasejawe, jasnoi precizno.

Dijaspora je politi~ka i eko-nomska emigracija koja je zemqunapu{tala naj~e{}e zbog pogre-{ne politike koja je dovodila domawka demokratskih sloboda ilo{ih uslova `ivota. Srbi u re-gionu su autohtono stanovni{tvokoje na tim prostorima `ivi ve-kovima, a u nekim dr`avama subili ili su, jo{ uvek, konstitu-tivni narod.

Neki postavqaju pitawe za{tose posebno spomiwu Srbi u regi-onu? Pa zato {to Srbi u Bawalu-ci, Trebiwu, Kninu, Temi{varu,Vukovaru, Nik{i}u ili Skadru`ive vekovima i {to su kao au-tohtono stanovni{tvo na timprostorima ostavili zna~ajan pe-~at u razvoju ~itavog Balkana.

Nose}a institucija nove poli-tike bi}e Skup{tina dijaspore iSrba u regionu, ~ije }ete delegate,odnosno va{e predstavnike, Visami birati, bez bilo kakvog uti-caja dr`ave. U radu Skup{tineu~estvova}e premijer, svi resor-no zadu`eni ministri, predstav-nici Srpske pravoslavne crkve,Privredne komore i Javnog me-dijskog servisa, a dodatni zna~ajSkup{tini daje i ~iwenica da}e, u wenom radu, kao po~asnigost i simbol jedinstva, u~estvo-vati i predsednik Srbije.

Savet za odnose sa Srbima u re-gionu, na ~ijem ~elu }e bitipredsednik Republike, ima}e za-datak da obezbedi podr{ku na-{im sunarodnicima u ostvari-vawu wihovih gra|anskih, poli-ti~kih, socijalnih i kulturnihprava, a posebno prava u o~uvawunacionalnog identiteta, s tim dasam siguran da }e aktivnosti Sa-veta dati i dodatni podsticaj br-`em ukqu~ewu ~itavog regiona uintegracione tokove.

Trudimo se da se bavimo iprakti~nim stvarima.

Priredili smo i dostavili na15.000 adresa {irom sveta "In-formativni priru~nik za dija-sporu", publikaciju koja treba daolak{a komunikaciju pripadni-ka dijaspore sa dr`avnim orga-nima. Pred Vama je danas i novo,dopuweno izdawe koje je u elek-tronskom obliku dostupno i nainternet-adresi www.mzd.gov.rs.Na jednom mestu, sakupili smosve pravne propise i proceduredr`ave Srbije koji su zna~ajni zana{e qude u rasejawu, ~ime `eli-mo da olak{amo komunikacijudr`ave Srbije sa na{im qudimau dijaspori, pru`aju}i vam, najednom mestu, sve informacijekoje }e vam omogu}iti bli`u sa-radwu i ukqu~ivawe u dru{tve-no-ekonomski i politi~ki `i-vot Srbije.

Nastavi}emo saradwu sa Pri-vrednom komorom Srbije i Udru-`ewem stranih investitora kakobismo {to boqe povezivali do-ma}e i strane kompanije koje po-sluju u Srbiji, jer je to na~in dase uposle mladi stru~waci i zau-stavi odliv mozgova iz Srbije.

Do sada je otvoreno deset cen-tara za dijasporu pri regional-nim privrednim komorama.

Radimo na projektima iz obla-sti kulture koji }e promovisatiSrbiju uz u~e{}e uspe{nih poje-dinaca. Radimo i na unapre|ewunastave srpskog jezika u dijaspo-ri. Poma`emo umre`avawe aka-

demskih gra|ana srpskog pore-kla, bilo da je re~ o profesori-ma i qudima koji su se dokazalina nekom poqu nauke ili studen-tima koji ostvaruju zapa`ene re-zultate.

Pokrenuta je inicijativa zare{avawe velikog broja statu-snih pitawa va`nih na{im qu-dima u dijaspori.

Prvi put se pravi ozbiqna ma-pa medija dijaspore.

Ju~e smo imali sjajnu konfe-renciju "Mediji dijaspore, me-diji za dijasporu", na kojoj smoanalizirali ~itav niz problema,ali i postigli konkretne dogo-vore koji }e poboq{ati komuni-kaciju i me|usobnu informisa-nost.

Organizovali smo nekolikome|unarodnih konferencija satemom odnosa dijaspore, Srba uregionu i mati~ne dr`ave. Rea-lizovali smo projekat besplat-nog studirawa studenata iz dija-spore na fakultetima i visokim{kolama u Srbiji za koji smo, dosada, obezbedili 516 mesta. Po-ma`emo sportske i kulturne kam-pove za decu iz dijaspore; orga-nizovali smo niz drugih akcijaiz oblasti kulture, prosvete, me-|unarodne saradwe, podr{ke ak-tivnostima Srba u dijaspori iregionu, organizovali smo veli-ki broj humanitarnih akcija na-mewenih deci, izbeglicama, ra-seqenim licima, uz finansijskupomo} na{ih qudi iz rasejawa...

@elim ne{to posebno da na-glasim!

Mladi su na{a budu}nost. Ve}po~etkom jula, bi}emo pokrovi-teqi prve "Internacionalnekonferencije mladih lidera di-jaspore". To }e biti inicijalnikorak i sjajna prilika za okupqa-we mladih qudi iz celog sveta.@elimo sve wih da pove`emo, danapravimo mre`u na{ih mladihi uspe{nih qudi koji }e sara|i-vati me|usobno, ali i sa svojomdr`avom Srbijom!

Po{tovani prijateqi,Znam da je veliki broj na{ih

qudi u rasejawu zainteresovan zaukqu~ivawe u politi~ki `ivotSrbije i za to imate na{u punupodr{ku. Intenzivno radimo napronala`ewu modela u~e{}a di-jaspore na izborima koji }e omo-gu}iti racionalizaciju tro{ko-va, ali, sa druge strane, taj modelmora da u realnom `ivotu obez-bedi mogu}nost svakome od Vas dana izborima iska`ete svoje opre-deqewe.

Ukoliko se ispostavi da je in-teresovawe za u~e{}e na izbori-ma veliko, Ministarstvo za dija-sporu }e se zalo`iti da imatesvoje predstavnike u Narodnojskup{tini Republike Srbije, pougledu na neke druge zemqe koje suovo pitawe re{ile.

Dame i gospodo, bra}o i sestre,dragi prijateqi!

@elim Vam da i daqe, sa quba-vqu i ponosom, negujete tradici-ju, kulturu i obi~aje zemqe iz kojepoti~ete i da ~uvate dragocenuvezu izme|u Srbije i zemaqa u ko-jima `ivite, a ja vam obe}avam da}e od sada, uvek i stalno, na vasmisliti i o vama brinuti, i va-{a otaybina, Va{a demokratskaevropska Srbija!

I ne zaboravite: Srbija je va{aku}a!

Jer, kao {to je poru~io [an-ti}: "Za ove kr{e sve vas, sve vasve`e: Ime i jezik, bratstvo i krvsveta..."

Hvala vam! x

Srbija je va{a ku}a

Ministarstvo za dijasporu organizo-valo je tradicionalne "Vidovdanskedane dijaspore i Srba u regionu“,krajem juna, u okviru kojih su odr`a-ne - Konferencija medija dijaspore24. juna, "Vidovdanski dani dijasporei Srba u regionu" 25. juna, i Poslovniforum o ekonomskoj saradwi dijaspo-re i matice 26. juna. Centralni doga|aj – "Vidovdanskidani dijaspore i Srba u regionu2009“, 25. juna bio je u beogradskomCentru "Sava". Tradicionalni susretSrba iz rasejawa i matice sve~ano jeotvorio ministar za dijasporu mr Sr-|an Sre}kovi}. Manifestaciji je pri-sustvovalo preko 450 zvanica iz di-jaspore, kao i najvi{i dr`avni i cr-kveni predstavnici. Pored ministra Sre}kovi}a, gostenajve}e manifestacije Srba iz dija-spore i regiona pozdravili su i mi-tropolit Amfilohije Radovi}, sa-vetnik predsednika Republike Srbi-je Mla|an \or|evi}, premijer Repu-blike Srpske Milorad Dodik, pot-predsednik Vlade RS Bo`idar \e-li}, ministar prosvete @arko Obra-dovi}, ministar vera Bogoqub [ija-kovi} i predsednik PKS Milo{ Buga-rin. Predstavnici Srba u rasejawu i re-gionu dali su svoj doprinos central-noj temi "Vidovdanskih dana dija-spore": Platforma za izradu Nacio-nalne strategije razvoja odnosa ma-tice i dijaspore i Srba u regionu.Zakqu~ci koje su zajedno formiraliu}i }e u izradu Nacionalne strate-gije, zvani~nog dokumenta Vlade RS,koji }e proiste}i iz prvog Zakona odijaspori i Srbima u regionu.Radno predsedni{tvo ~inili su Mi-odrag Jak{i} i dr Predrag Toji}, dr-`avni sekretari u Ministarstvu zadijasporu, Aleksandra Koji}, sekre-tar Ministarstva i pomo}nici mini-stra Vukman Krivoku}a i \or|o Pr-stojevi}.

Govor ministra Sr|ana Sre}kovi}ana konferenciji "Vidovdanski danidijaspore i Srba u regionu 2009“ -Beograd, 25. 06. 2009, Centar "Sava"

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE I SRBA U REGIONU 2009.’09

lokalni ekonomski razvoj".Nikola Jani}, predsednik

Srpskog saveza u [vedskoj: - Mi u rasejawu nismo, kako

neki veruju, ni pogodna ciqnagrupa za politi~ko manipuli-sawe, ni ma{ina sa koje seotrese pra{ina samo kada jepotrebno glasawe za "PesmuEvrovizije" ili za svetska ~u-da. Niti su Srbija samo srpski

teniseri, srpski poli-ti~ari i ha{ki optu`e-nici. Srbija smo svi mizajedno, osam milionavas ovde, i preko trimiliona nas koji `ivi-mo izvan granica Srbi-je. Me|u nama u rasejawuje oko pet hiqada viso-kih intelektualaca ieksperata, na stotine

cewenih umetnika i isto toli-ko na{ih elitnih sportistarasutih po planeti, kao i vi{estotina hiqada poslovnih qu-di. Imamo bogatstvo srpske du-{e, a i zemqa nam je lepa i bo-gata, mada je veliki deo narodau woj danas nedozvoqivo siro-

ma{an. Mo`davi zaista

to ne znate, ali mi znamo da jesrpska dijaspora {arolik, anedovr{en mozaik i neiskori-{}en potencijal ogromnevrednosti i znawa.

Slavomir Gvozdenovi},predsednik Saveza Srba u Ru-muniji:

- Svih ovih godina bili smouz maticu i svoj narod, u zajed-ni~kim nastojawima da sa~uva-mo sve {to nas karakteri{ekao narod, da Srbija sa~uva svojdr`avni integritet i dosto-janstvo, da se povrati vera uevropske tokove Srbije, ali iodbrani srpsko Kosovo i Me-tohija. Vekovi srpske kulture iistorije u dana{woj Rumuniji,pripadnost kroz istoriju svomsrpskom narodu, briga kako de-ci sa~uvati ime, jezik, veru ikulturu, na to nas obavezuju.Kao lojalni gra|ani Rumunijei kao dobri Srbi, `ivotnosmo zainteresovani da dobro-susedstvo i saradwa izme|u Sr-bije i Rumunije sa~uvaju svojuposebnost. Visoko cene}iprincipijelan stav Rumunije onepriznavawu nezavisnostiKosova i Metohije, posebanzna~aj pridajemo prijateqstvudve zemqe. U takvim odnosimasa Rumunijom smatramo da smosvojoj matici strate{ki va-`ni.

Miodrag ]etkovi}, pred-sednik Saveza Srba u Nema~-koj:

SR Nema~ka je, pored SAD,druga dr`ava u svijetu po broj-

nosti srpske dijaspore itreba ista}i da mnogi Srbikoji `ive i rade u Wema~kojna novu sredinu nikada nisugledali kao na svoje trajno`ivotno opredjeqewe. Srp-ska dijaspora u Wema~kojveoma je zainteresovana zazbivawa u matici i te`ida se {to aktivnije ukqu~iu wena dru{tvena, ekonom-ska, politi~ka de{avawa,te smatram da }e se usvaja-

wem ovog zakona taj odnosmatice i dijaspore su{tinskipromeniti u pozitivnom smi-slu.

Tijana Arnautovi}, Kana-da, predsednica Internacio-nalne konferencije mladih

lidera dijaspore 2009.- Prva "Internacionalna

konferencija mladih lideraiz dijaspore" bi}e organizo-

vana u Srbiji, u Beogradu, 9. i10. jula 2009. Ciqevi konfe-rencije su: uspostavqawe pri-vredne saradwe izme|u maticei dijaspore, bu|ewe vere i nadeda je mogu}e obnoviti saborniduh i izvr{iti modernizacijuSrbije, negovawe srpskog jezi-ka i pisma, tradicije i iden-titeta, gra|ewe globalne mre`ekoja }e biti u funkciji moral-nog i ekonomskog preporodaSrbije i srpskog naroda, pro-mocija srpske privrede, otva-rawe novih tr`i{ta za izvoz irazmena iskustva i znawa. Mi-nistarstvo za dijasporu namamladima je pru`ilo {ansu imi }emo je iskoristiti na ko-rist Srbije.

Dragan Nedeqkovi}, zame-nik ministra kulture u VladiRepublike Makedonije:

- Sveti Sava, 27. januar, uMakedoniji je progla{en dr-`avnim praznikom. @elimupravo ovom velikom ve{}u,kao zamenik predsednika De-mokratske partije Srba u Ma-kedoniji, u ime svih Srba koji`ive u Makedoniji, da uputimiskrene pozdrave svim na{imSrbima i Srpkiwama na svimmeridijanima zemaqske kugle.DPS je mo}na politi~ka orga-nizacija koja uspe{no zastupainterese Srba u Republici Ma-kedoniji, ali u isto vreme pro-movi{e srpsku nacionalnu,kulturnu, duhovnu i versku kau-zu, ali je i glavni kontakt iz-me|u dve dr`ave u oba pravca, usklopu nove regionalne poli-tike dr`ave Srbije, u kojoj ade-kvatno mesto nalaze Srbi izregiona. Shvatili smo na vre-me i veoma uspe{no uklopilina{e interese u agendu norma-lizacije me|udr`avnih odnosa.

Dr Qiqana Golijanin,SAD:

- Prva stvar koju smo nau~i-li posle osamostaqewa je da jeSrbija siroma{na u prirod-nim resursima. Jedan od mo}-nih resursa je intelektualni ikreativni potencijal wenihnau~nika i stru~waka u dija-spori. Veliki broj na{ih qudiu inostranstvu je zavr{avaodoktorske i specijalisti~kestudije i postali su uspe{ni,imu}ni i ispuweni. Nema gra-da {irom sveta koji nema dok-tore i in`ewere srpskog pore-kla. Intelektualni potencijalSrbije u dijaspori je nemer-qiv.

Milisav Aleksi}, ~lanSkup{tine dijaspore Srba uFrancuskoj:

- Zala`em se za to da na{idr`avni organi naprave ambi-jent i povuku konkretne korakeu ciqu unapre|ewa kvaliteta ipove}awa broja u~enika u do-punskoj srpskoj nastavi. Znawe}irilice i ~itawe tekstova,novina i kwiga mo`e se nau~i-ti i u kasnijim godinama, aline i ose}awe pripadnosti srp-skom bi}u, koje se sti~e samokroz drugarstvo i detiwstvo uosnovnoj {koli. Zarad na{edece koja `ive van granica Sr-bije odmah moramo da se uklo-pimo u evropske standarde i dau~ewu srpskog jezika u dijaspo-ri damo nacionalni priori-tet.

Izlagawe u~esnika iz dija-spore i Srba iz regiona naradnom delu konferencije

U radnom delu konferencijegovorili su predstavnici re-sornih ministarstva VladeSrbije i to: Vesna Fila, po-mo}nik ministra prosvete,Miro ^avaquga, pomo}nik mi-nistra rada i socijalne poli-tike, Zorica Lon~ar-Kasali-ca, na~elnik uprave za upravne

SPECIJALNI DODATAKStrana 2. VESTI x Subota, 4. jul 2009.

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE I SRBA U REGIONU 2009.Wegovo visokopreosve-

{tensvo mitropolit crnogor-sko-primorski gospodin Am-filohije

- Ja vas sve pozdravqam, u imeWegove svetosti, na{eg Patri-jarha Pavla, i u ime na{e Srp-ske pravoslavne crkve, `ele}iovom saboru uspjeha i `ele}ivam da ovdje gdje ste da, naistinski i pravi na~in, sa~u-vate sebe i svoje bi}e, a u istovrijeme da budete i dio onihvrijednosti i nosioci onihvrijednosti koje su univerzalnei na kojima po~iva savremenisvijet.

Mla|an \or|evi}, speci-jalni izaslanik predsednikaSrbije Borisa Tadi}a:

- Evropske integracije sasvim svojim demokratskim me-hanizmima i potencijalimamo`da po prvi put u istorijiotvaraju vrata da se neposrednoza{tite interesi svih Srba,kojih je vi{e od tri milionarasuto {irom sveta.

Odgovornost je na dr`avi datu strategiju osmisli i sprove-de, a na vama koji `ivite i ra-dite van Srbije da budete najbo-qi ambasadori te politike. Dr-`ava Srbija i Ministarstvo zadijasporu upravo to i ~ine do-no{ewem novog Zakona o dija-spori i Srbima u regionu, kojipokazuje jasnu politi~ku voquza sprovo|ewe nove dr`avnepolitike sa ciqem stvarawa je-dinstvenog duhovnog, kulturnogi ekonomskog prostora Srba{irom sveta.

Milorad Dodik, predsed-nik Vlade Republike Srpske:

- Republika Srpska ima svojupotpunu stabilnost, bez soci-jalnih pritisaka, institucijebesprekorno funkcioni{u.Bez pomo}i Srbije, koja je zai-sta ogromna i velika, u ovimdanima va`nim za nas sigurnone bismo bili uspe{ni. Okre-nuta je razvoju danas, u svetuop{te recesije; danas Republi-ka Srpska biqe`i dobre eko-nomske rezultate.

Zato Vas pozivam da tamo ula-`ete, tamo ula`u i svi drugi.Treba nam i na{a dijaspora. Ipored ovoga {to nam ka`u ovde,kao moto dana{weg skupa "Sr-bija je va{a ku}a" - i RepublikaSrpska je va{a ku}a. A ja }u jo{jednu tre}u stvar - "Srbija jena{a ku}a".

Bo`idar \eli}, potpred-sednik Vlade Republike Srbi-je i ministar za nauku:

- Na{i sunarodnici koji`ive u zemqama Evropske unijesu `ivi most izme|u nas i na-{e evropske perspektive. Kaopunopravna ~lanica Evropskeunije, najboqe }emo se boritiza srpstvo. Puno o~ekujemo odna{ih sunarodnika koji `ive uEvropskoj uniji. Oni }e nampomo}i da tu u|emo najboqebrane}i na{e nacionalne in-terese.

Obezbedi}emo ekvivalenci-je u zvawima na na~in da na{iistaknuti nau~nici, na sre}uili na `alost - mnogo ih jevan na{e zemqe, daju pun do-prinos, svako na svoj na~in,razvoju znawa u na{oj zemqi.

@arko Obradovi}, mini-star prosvete u Vladi Repu-blike Srbije:

- Nastava na srpskom jezikuu inostranstvu do sada se rea-lizovala bez organizovanebrige dr`avnih institucija.Zato je Ministarstvo prosvetepostavilo, kao jedan od prio-ritetnih ciqeva, ure|eweovog segmenta obrazovawa.

Bogoqub [ijakovi},ministar vera u VladiRepublike Srbije:

- ^istotu na{eg rasejanog na-roda najboqe je ~uvala i ~uvana{a crkva. Srpska pravoslav-na crkva je ~uvar na{e vere itradicije, ona je ~uvar moralnevrednosti na kojoj je sazdanovidovdansko i kosovsko preda-we. Isto tako, ona je ~uvar uni-verzalnih hri{}anskih vred-nosti. A te univerzalne hri-{}anske vrednosti su temeqevropskih vrednosti i savre-mene civilizacije. Sve nas ra-duje {to je dr`ava Srbija,upravo sada vi{e nego ikad,prepoznala ~iwenicu da mati-ca i dijaspora treba da ozakonei u legalne okvire unesu svojeodnose i da ih ne prepu{tajuslu~aju i dobroj voqi onih kojise trenutno nalaze na vlasti.Vi iz rasejawa ima}ete sadasvaku vrstu podr{ke i u Zakonukoji }e, ako bog da, brzo bitiusvojen. I mo}i }ete da uti~etena budu}nost Srbije, na{e za-jedni~ke ku}e.

Milo{ Bugarin, predsed-nik Privredne komore Srbije:

- O~ekujemo da }e ovogodi-{wi "Vidovdanski dani dija-spore", upravo zbog svoje cen-tralne teme Platforma za iz-radu nacionalne strategije raz-voja odnosa matice i dijaspore,doprineti ja~awu ciqeva, ali idosada{wih rezultata zajed-ni~kog projekta komorskog si-stema Srbije i Ministarstvaza dijasporu pod nazivom "Eko-nomsko partnerstvo za di-jasporu, za regio-nalni i

Izlagawa dr`avnihfunkcionera i gostiju

x Govorili mitropolitAmfilohije, Tadi}ev izaslanik Mla|an\or|evi} i predsednikVlade RS Milorad Dodik

’09

SPECIJALNI DODATAK Strana 3.VESTI x Subota, 4. jul 2009.

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE I SRBA U REGIONU 2009.poslove Ministarstva unutra-{wih poslova, Idrija Hayibe-govi}, pomo}nik direktoraUprave carina i pukovnik Go-ran Petkovi}, zamenik na~el-nika Uprave za obaveze odbraneSektora za qudske resurse Mi-nistarstva odbrane. U~esnici-ma su se obratili i Wegovo pre-osve{tenstvo episkop Porfi-rije i Radivoj Dabi}, predsed-nik Matice iseqenika Srbije.

Zvonko Jovanovi} iz [vaj-carske je istakao da prvi Zakono dijaspori i Srbima u regionukoji }e Srbija dobiti zahvaquju-}i Ministarstvu za dijasporujeste pravni akt kojim je trasi-ran put budu}ih odnosa matice idijaspore. Govore}i o statusuprivatnih {kola na srpskom je-ziku u inostranstvu i iskustvujedne takve {kole u [vajcarskojsa Ministarstvom prosvete Sr-bije, zatra`io je efikasniju sa-radwu u oblasti prosvete. AnaMilo{evi} - Belgija, predstav-nik Srpskog instituta za javnudiplomatiju je govorila na temustrategije za unapre|ewe odnosadijaspore i matice - umre`ava-we, osna`ivawe i iskori{}ava-we potencijala srpske dijasporeu svetu. Globalna i dobro defi-nisana zajedni~ka strategija biposlu`ila kao lajtmotiv i sna-`an podstrek na akciju koja }evoditi ka re{avawu konkretnihproblema s kojima se suo~ava na-{a dijaspora, problemima po-put statusa nacionalne mawineu zemqama Evropske unije, nedo-voqno iskori{}enim potenci-jalima srpske mlade`i iz dija-spore, limitiranog pristupafondovima Evropske unije. Na-{e organizacije {irom sveta sugodinama ~ekale jedan ovakavsna`an signal iz Srbije i brat-ski poziv na saradwu. DragoVojvodi} iz Slovenije, predsed-nik Saveza srpskih dru{tava,govorio je na temu razvoja odno-sa dijaspore i matice u kome suposebno obra|eni odnosi i po-lo`aj srpske nacionalne zajed-nice u Sloveniji, naglasiv{ipotrebu za promenom krajwe ne-povoqnog polo`aja srpskog na-roda u Sloveniji, dobijawemstatusa nacionalne mawine.Bledar Ba{anovi} iz Albanije,predstavnik Udru`ewa srpsko-crnogorske nacionalne mawineMora~a Rozafa, istakao je pro-blem u ~uvawu materweg jezika,medijskog prostirawa i kori-{}ewa srpskog jezika u Albani-ji, zatra`iv{i boqu pomo} ma-tice u predstavqawu politi~-kih interesa srpsko-crnogorskenacionalne mawine u Albaniji,sklapawe bilateralnih sporazu-ma o za{titi nacionalnih ma-wina i otvarawe konzulata Re-publike Srbije u Skadru. Pre-drag Mandi} iz Ma|arske, pred-sednik Pe~ujsko-barawskog -srpskog udru`ewa je istakao da}e grad Pe~uj 2010. godine biti

kulturna prestonica Evrope.Tim povodom i mawine }e svojeodre|ene programe realizovatiu okviru projekta "Pe~uj - kul-turna prestonica Evrope 2010".Srpska zajednica je odlu~ila dapredstavi kulturno bogatstvosrpskog naroda. Qubomir Mla-denovi} iz [vedske, predstav-nik jugoslovensko {vedskogudru`ewa "Jedinstvo enighet"iz Lunda istakao je da je zadatakSrba u udru`ewima, savezima,crkvenim op{tinama i drugimorganizacijama u rasejawu da bu-du otvoreni prema qudima dru-gih nacija jer }e tako {iritina{u srpsku kulturu i inform-acije o istoriji Srbije i srp-skog naroda. Dragan Stanojevi}iz Ukrajine, predstavnik me|u-narodne organizacije "Ujediwe-na Srpska dijaspora Evroazije"govorio je o specifi~nostisrpske dijaspore na postsovjet-skom prostorima i proceni we-nog investicionog potencijalau Srbiji, kao i o mogu}nosti ko-ri{}ewa na{ih organizacijakao logisti~kih centara, mestaza privla~ewe investitora izdomicijalnih dr`ava, lobirawewihovih i srpskih evropskihinteresa u domicilnim dr`ava-ma, obezbe|ivawe biznis konta-kata u na{im kompanijama, pra-vqewe investicionih programai wihova prezentacija preko na-{ih organizacija. Miloje Mi-li}evi} iz Nema~ke, predstav-nik dru{tva "Vuk Karayi} -Bra}a Grim", rekao je da u tehno-lo{ko visoko razvijenim ze-mqama `ivi i radi veliki brojna{ih qudi, gotovo u svim obla-stima qudske delatnosti, a naro-~ito u industriji, i da oni `eleda svojim iskustvom i znawempomognu na{u otaybinu, kako

bi ona tehnologijom, organiza-cijom i upravqawem {to predostigla razvijeni svet. Mi-lojko Budimir iz Udru`ewaSrba iz Hrvatske je govorio oo~uvawu kulturnog i nacional-nog identiteta izbeglih iprognanih Srba iz Hrvatske,istakav{i da se radi o najugro-`enijoj kategoriji qudi koji su

stradali za vreme posledweggra|anskog rata u Hrvatskoj ida }e im trebati u narednomperiodu dodatni napor da sa-~uvaju kulturni i nacionalniidentitet. Milan ^obanov,

predstavnik Cen-tralnog saveta Srbau Nema~koj, govorioje o ulozi organiza-ciji Srba u SR Ne-ma~koj u procesu in-tegracije nema~kogdru{tva i istakao dasrpske organizacijestagniraju u svojim

sadr`ajima rada, da skoro nesara|uju sa nema~kim i multi-kulturnim okru`ewem i u tomsvom samoopredeqewu srpskeorganizacije ne koriste svemogu}nosti sufinansirawanema~ke dr`ave koje ona nudiuseqenicima. Jelena Vuji} izBelgije, iz organizacije 'Ser-bika EU", istakla je da dopun-ska {kola na srpskom jeziku uBelgiji uspela da ispuni svepotrebne uslove propisane odMinistarstva prosvete da bibila primqena u skup dopun-skih {kola finansiranih odMinistarstva prosvete. BoraRisti} iz Makedonije, pred-sednik Srpske zajednice u Ma-kedoniji "Sveti Sava" istakaoje da su proklamovana i nepi-sana prava etni~kih zajednicau Ohridskom ugovoru i UstavuRepublike Makedonije i posleosam godina od wihovog usvaja-wa, jo{ uvek u velikoj dispro-porciji sa wenom prakti~nomrealizacijom.

Dragi{a Lapo{evi} iz Hr-vatske, iz Srpskog kulturnogdru{tva "Prosvjeta - Zagreb -Pododbor Rijeka", rekao je daSrbi iz Hrvatske nemaju re-zervnu dr`avu. Iseqeni iprognani vra}aju se na svoja

ogwi{ta, ali svaki povratakne zna~i i opstanak. U tom ci-qu potrebno je izraditi stra-tegiju koja }e dugoro~no zadr-`ati mlade nara{taje na pro-storima gde su ro|eni i `ive-li wihovi dedovi i preci.Mom~ilo Vuksanovi} iz CrneGore, predsednik Srpskog na-cionalnog savjeta Crne Gore,istakao je da je, dono{ewemnovog Ustava u Crnoj Goriotvoren proces diskrimina-cije i nestajawa srpskog naro-da, a ako prema posledwem po-pisu (2003. godine) 32% wenogstanovni{tva ~ine Srbi, aukupno 64% gra|ana Crne Goregovori srpski jezik. ZorkaPetrovi} iz Italije naglasi-la je da srpska dijaspora uItaliji spada me|u mla|e di-jaspore i da je slabo povezanasa maticom zemqom. Tek u po-sledwih nekoliko godina pro-movi{u se privredne, kultur-no-sportske i turisti~ke ma-nifestacije u Republici Ita-liji. Predrag Din~i}, fud-balski trener iz SaudijskeArabije, rekao je da su na{itreneri u tom delu sveta po-sledwih nekoliko godinaostvarili zna~ajne rezultatevode}i kako doma}e klubovetako i nacionalne selekcije utom regionu. Dragan Zdravko-vi} iz [vajcarske, predstav-nik Kluba srpskih gra|ana, go-vorio je o radu na{ih klubovau [vajcarskoj, a Zoran Jovi-~i} iz Srbije, predstavnikSrpskog svetskog kongresa, oprodubqivawu saradwe maticei dijaspore kroz humanitarneaktivnosti. Borka Vu~i} je go-vorila o aktivnostima dija-spore i Fonda za do{kolova-we mladih poqoprivrednikana poboq{awu delova `ivotai rada mladih na selu.

Pero \ur|evi}, predsed-nik Udru`ewe Srba iz Bosnei Hercegovine, izneo je bol-ne ~iwenice o polo`ajuprava Srba koji `ive u Bo-sni i Hercegovini, a VesnaBaji}-Stojiqkovi} - Slo-venija, iz Akademskog kul-turnog dru{tva "Kolo" jeobavestila prisutne o pro-gramima u ciqu negovawasrpskog tradicionalnog na-sle|a u okviru KUD-ova. Qu-bomir Gruji} iz Francuskeukazao je na problem pisawasrpskih imena i prezimenau inostranim dr`avnim do-kumentima.

Vesna Brin iz Norve{ke,

predstavnik Udru`ewa SrbaKosova i Metohije u Norve-{koj, obavestila je skup o de-lovawu i radu udru`ewa na po-magawu i stimulisawu povrat-ka prognanih Srba na Kosovoi Metohiju, dok je @ivka Mi-{i} Hristovska Makedonija,predstavnica Udru`ewa `ena"Kolo srpskih sestara" najavi-la izradu monografije o dece-niji humanih zalagawa Kola uciqu o~uvawa kulture, tradi-cije i obi~aja srpskog narodau Makedoniji. \uro [urlaniz Saveza slepih Srbije, za-tra`io je podr{ku i razume-vawe za slabovide i slepe i na-javio izdawe "Politikinogzabavnika" povodom 100 godi-na Brajevog pisma. Martin Ka-lamakovi} iz Srbije, iz {ko-le za osnovno i sredwe obrazo-vawe "Milan Petrovi}" naja-vio je mogu}nost edukovawasrpske dece u inostranstvu pu-tem Interneta, AleksandarMilo{evi} iz organizacije"Anali - projekat multidisci-plinarnog sagledavawa dija-spore", a Mile Paji} iz Srbi-je, iz Udru`ewa "Riznica srp-ske duhovnosti", govorio je ostvarawu kulturnih mostovaizme|u srpske dijaspore i ma-tice Srbije. Rajo Vojnovi} izCrne Gore, govorio je o te-{kom polo`aju srpskog naro-da u Crnoj Gori, MilomirIli} iz [vajcarske, iz "Klubasrpskih gra|ana Cirih" upo-zorio je na belu kugu i pozvaona pove}awe nataliteta u Sr-biji, dok je Jovo Kablar izUdru`ewa penzionera iz Hr-vatske tra`io da se poboq{ajustatusna pitawa Srba u Hrvat-skoj, posebno penzionera. Zo-ran Radoj~i} iz Srbije, pred-stavnik "Srpskog sabora Dve-ri" pohvalio je sabornost "Vi-dovdanskih dana" i okupqawevelikog broja Srba iz sveta uprestonom Beogradu, predsta-viv{i humanitarne projektesrpske mre`e.

Radmila Kun~er iz Centraza Srbe u rasejawu "Sveti Sava"svoj referat je predala u pi-smenoj formi u kome je govori-la o letwim {kolama u Srbijiza decu iz dijaspore "Deca iotaybina". Borivoje Krekulo-vi} iz [vajcarske se zahvalioMinistarstvu za dijasporu naodli~noj organizaciji "Vidov-danskih dana" i pozvao na za-jedni{tvo i strate{ku sarad-wu dr`ave Srbije i wene dija-spore. x

’09

x Dijaspora spremna dasvojim znawem iiskustvom pomogne otaybini da dostignerazvijeni svet

Druga konferencija"Mediji u dijaspori,mediji za dijasporu

2009", odr`ana je u okvi-ru "Vidovdanskih danadijaspore" od 24. do 26.juna u Beogradu i \avo-qoj varo{i. Na konfe-renciji je u~estvovalo 50predstavnika medija iz15 zemaqa sa ~etiri kon-tinenta (Australija,SAD, Kanada, Rusija,Ukrajina, Nema~ka,[vedska, [vajcarska,Austrija, Ma|arska, Ru-munija, Makedonija,Slovenija, Hrvatska iCrna Gora), sa `eqom dase na partnerskim osno-vama, unapredi odnos ma-tice i dijaspore i Srbau regionu. Ovaj skup, ko-ji je Ministarstvo zadijasporu organizovalozajedno sa Ministar-stvom kulture, Nezavi-snim udru`ewem novina-ra Srbije (NUNS) iUdru`ewem novinaraSrbije (UNS), otvoren jeu Ministarstvu za dija-sporu. Ministar za di-jasporu Sr|an Sre}ko-vi}, dr`avni sekretarministarstva MiodragJak{i}, ministar kultu-re Neboj{a Bradi}, za-jedno sa predsednicomNUNS-a Nade`dom Ga}ei predstavnikom UNS-aNinom Brajovi}em, pred

velikim brojem pred-stavnika medija iz Sr-bije pozdravili su u~e-snike konferencije nasve~anom prijemu. Prviradni deo odr`an u Me-|unarodnom Tanjugovompres- centru, u okvirukoga su razmatrane teme:Mediji dijaspore, o~uva-we nacionalnog identi-teta i uloga Javnog serv-isa u informisawu dija-spore (moderator DejanGligorijevi}, gl. i odg.urednik Satelitskogprograma RTS-a, a uvod-ni~ar je bio AleksandarTijani}, generalni di-rektor Javnog servisaRTS-a) i Uloga, mogu}no-sti i perspektive medijadijaspore (moderatorAleksandar Petrov,glavni urednik srpskesekcije u "AmerikanskomSrbobranu", a uvodni~arje bila Nata{a Vu~ko-vi}-Lesendri}, pomo}-nik ministra za kultu-ru). Drugi radni deoodr`an u Medija centruNUNS-a, na kome su raz-matrane teme: Zakon odijaspori i Srbima u re-gionu - nova prava i mo-gu}nosti medija u dija-spori i srpskih medija uregionu: (moderator Ra-doman Iri}, ~lan IONUNS, a uvodni~ar Da-rinka \uran, savetnik u

Ministarstvu za dija-sporu) i Uloga medija di-jaspore u ekonomskomrazvoju Srbije: (modera-tor Milan Parivodi},biv{i ministar za pri-vredu, a uvodni~ar je bioVojislav Stevanovi}, za-menik gl. i odg. urednikamagazina "Ekonomist", uovom delu je govorio ipomo}nik ministra zaekonomska pitawa Mi-

nistarstva za dijasporu\or|o Prstojevi}).

U ~etvrtak 25. juna2009. godine predstavni-ci medija iz dijaspore suprisustvovali Sve~anomdelu konferencije "Vi-dovdanski dani dijaspore2009" u Centru "Sava", a upopodnevnim ~asovimakrenuli su na dvodnevniizlet u Prolom bawu iposetu \avoqoj varo{i,

kandidatu iz Srbije napresti`nom takmi~ewuza izbor sedam svetskih~uda prirode. Predstav-nici medija pokazali suspremnost da svojim suna-rodnicima u zemqama ukojima `ive prenesu uti-ske, podstaknu ih da gla-saju i na taj na~in dopri-nesu promociji Srbije usvetu.

Tokom zasedawa konfe-

rencije iskristalisalisu se zakqu~ci, koji pod-razumevaju potrebu da sepo~etkom slede}e godinezakupi satelit za emito-vawe Javnog servisa zaKanadu, Ameriku i Au-straliju, jer to je od naj-vi{eg nacionalnog inte-resa, kako je nagla{eno,te je neophodna saradwaJavnog servisa sa VladomSrbije i resornim mini-starstvima. Podr`ana jeakcija stvarawa medijskemre`e od strane redak-cije RTS-a za program uinostranstvu. Pozvanisu svi mediji iz dijaspo-re da se prikqu~e puteme-mail adrese, na koju semogu slati prilozi, sate-litski.program@rts.rs.Prioritet je dopuwava-we baze podataka medijaiz dijaspore, a pokazanaje i potreba da budu do-stupni besplatni servi-si svih novinskih agen-cija medijima iz dija-spore, mogu da dobijajuna dnevnoj bazi elek-tronskim putem, a treba-lo bi emitovati vi{eprograma nau~no eduka-tivnog programa i pro-grama za decu, kao i raz-viti internet-portalkojim bi dijaspora bilaredovno obave{tena oposlovnim prilikama uSrbiji. x

SPECIJALNI DODATAKStrana 4. VESTI x Subota, 4. jul 2009.

VIDOVDANSKI DANI DIJASPORE I SRBA U REGIONU 2009.

Manifestacija "Vidov-danski dani dijaspo-re i Srba u regionu

2009" nastavqena je tre}egdana, 26. juna, u Privrednojkomori Srbije, gde je odr-`ana Sednica Poslovnogsaveta za dijasporu PKS upro{irenom sastavu. Po-slovni forum o ekonom-skoj saradwi matice i di-jaspore, u organizacijiMinistarstva za dijasporui Privredne komore Srbi-je, okupio je istaknute srp-ske privrednike iz zemqei rasejawa.

Sa brojnim gostima raz-govarali su ministar za di-jasporu Sr|an Sre}kovi},pomo}nik ministra za di-jasporu \or|o Prstojevi},

predsednik Privredne ko-more Srbije Milo{ Buga-rin, ~lanovi Poslovnog sa-veta iz dijaspore i matice,kao i predstavnici resor-nih ministarstava. U~e-snici su razmenili isku-stva i mi{qewa iz oblastiekonomske saradwe, inve-sticija, zakonske regulati-ve, brendova Srbije, uloge izna~aja dijaspore u preva-zila`ewu negativnih efe-kata svetske krize na srp-sku privedu.

Ministar Sr|an Sre}-kovi} je istakao da Srbi urasejawu predstavqaju veli-ki ekonomski potencijal."Srpska dijaspora je, od de-

mokratskih promena, inve-stirala gotovo 500 milio-na dolara u mala i sredwapreduze}a u Srbiji, gde jezaposleno oko 20.000 qudi,{to je dragoceno u vremenuekonomske krize u kome seborimo za svakog ~oveka, zasvako radno mesto", nagla-sio je ministar Sre}kovi}.

U~esnike Poslovnog fo-ruma, ministar za dijaspo-ru upoznao je sa novim Za-konom o dijaspori i Srbi-ma u regionu, koji predvi|aformirawe Ekonomskog sa-veta dijaspore i Srba u re-gionu. Ovaj savet }e, premare~ima ministra Sre}ko-vi}a, omogu}iti privred-nicima iz dijaspore da, za-jedno sa zvani~nim pred-

stavnicima nadle`nih mi-nistarstava, re{avaju pro-bleme vezane za investira-we u Srbiju i uti~u na kre-irawe povoqnog poslovnogambijenta za na{e povrat-nike.

"Dr`ava Srbija nudi in-vestitorima iz dijasporebrojne pogodnosti i fi-nansijske podsticaje, kojise daju u vidu bespovratnihsredstava iz buyeta, za in-vesticije u proizvodnomsektoru, kao i kod ulagawa usektorima usluga, istra`i-vawa i razvoja", poru~io jeministar za dijasporu.

Milo{ Bugarin, pred-sednik Privredne komore

Srbije, istakao je da Komo-ra posve}uje veliku pa`wuposlovnoj dijaspori u na-stojawu da ekonomski i in-telektualni potencijal ra-sejawa preusmeri u funk-ciju razvoja privrede Sr-bije.

Vi{e predstavnika dija-spore govorilo je o raduposlovnih klubova ili wi-hovom stvarawu, a zna~ajPoslovnog foruma utolikoje ve}i jer su najavqeni no-vi poslovni aran`mani. Tosu po~etak izvoza vode izLoznice, novi poslovi zaEU, dolazak {vajcarskefirme "Sprinteks" u Srbi-ju. Dejan Radivojevi} izAtine najavio je dolazaknovih gr~kih ulaga~a u Sr-biju.

Mladen Selak, dobrotvoriz SAD, govorio je o fondu"Mihajlo Pupin" i svomdonatorskom Fondu koji,ve} deceniju, obezbe|ujestipendije za brojne mladepronalaza~e, |ake i studen-te, a Petar Marjanovi} iz^e{ke pozvao je poslovnequde iz rasejawa da ula`u uSrbiju i obezbede stipen-dije za najboqe |ake i stu-dente.

U~esnici su zakqu~ilida je Poslovni forum naj-boqe mesto da se poslovnadijaspora upozna sa prome-nama u privrednom ambi-jentu Srbije, kao i da se ukonstruktivnom radu raz-motri ekonomska situacijai uloga dijaspore u razvojuSrbije. x

Mediji u dijaspori, mediji za dijasporu 2009.

Poslovni forumdijaspore

x Ministar Sr|an Sre}kovi} poru~uje da Srbi iz dijaspore predstavqaju veliki ekonomski potencijal i da }e im prvi Zakon o dijaspori omogu}iti da uti~u nastvarawe povoqnog ambijenta za wihova ulagawa u Srbiji

’09