VII/1 Разред.

Ош,,Бранко Радичевић “ у Штављу.

Škola je mesto gde svakodnevno provodimo dosta vremena. Ona je posebno mesto za mene. Nekad se radujem pri ulasku u

nju, a nekad pri izlasku. Bez obzira kako izgleda, škola ima različit značaj za svakog učenika

svako školu vidi na svoj način. Nekom škola i učenje predstavljaju radost i zadovoljstvo, nekom tesku muku i svakodnevnu obavezu koje nikako ne može da se

reši, a nekom samo trošenje vremenena. Ja, lično, volim školu i mogu reći da mi ona, do sada, već sedan godina nije predstavljalo problem, da li zato jer volim da učim,

da li zato jer sam dobar đak ili iz nekog treceg razloga-to ne znam. Ipak i ja se nekad umorim, šest časova svakog dana nije malo. Ni u organizaciji škole nije sve

savršeno, moglo bi da bude bolje. Časovi bi nekad mogli da budu zanimljiviji. Ali, ja sam zadovoljna sa onim što što škola za sad ima, a za više, na neki način bi trebalo da se založi svaki pojedinac. Znam da je naša škola najstarija gradska škola i da je

veliki broj generacija izašao iz nje sa dobrim obrazovanjem i zato se trudim da ublazim sve njene nedostatke.

U školi učimo, stičemo nova znanja koja će biti korisna za našu budućnost, drušimo se i međusobno razmjenjujemo iskustva. Pored šetnji i razgovora na velikim odmorima, i tihog šaputanja na časovima, u školi uvjek među

učenicima uvjek ima i sukoba. Ali oni su sastavni deo i nisu nereseni. Nastavnici se trude na naše ponašanje bude što bolje, a znanje što veće. Đaci

to ne shvataju. Misle da oni znaju najbolje. U školi ima puno učenika i zato je potreban određen red o kom treba da se brinu direktor i njegovi

pomoćnici, nastavnici, učitelji i svo osoblje škole. Ali oni koji postavljaju pravila potrebno je i da ih poštuju.

Škola je zapravo jedo toplo mesto i kada si u njoj slično je kao kada si kod kuće. Svi u njoj funkcionišu

kao velika porodica koja zajedno postiže zasebne ciljeve. Ona nije mjesto svakodnevnih poniženja i

dosade kako neki smatraju, već je mjesto koje ti čini dobro čak i kada to ne vidiš.