V IJE ST IP O M O R S K E M E T E O R O L O Š K E S L U Ž B E

IZDAJE: POMORSKI METEOROLOŠKI CENTAR — SPLIT

G O D I N A XXVII S I J E Č A N J — O Ž U J A K 1981.

S A D R Ž A J :

• Iz rada Svjetske m eteorološke organizacije — T rid e se ta god ina ra d a SMO. K o n fe ren c ija U N o p o m o rsk o m p ra v u . S je v e rn o a tla n tsk e oceanske s tan ice (NAOS)

• V ijesti iz naše m eteorološke službe — N ovi k lju č FM 13-V II SHIP.' A lp sk i ek sp e ­r im e n t G lobalnog a tm o sfe rsk o g is traž iv ačk o g p ro g ra m a (A L PE X i M ED A LPEX )

• V rijem e na Jadranu u razdoblju siječanj— ožujak 1981.

• N eka iskustva i rezultati preporučivanja m eteorološke rute u K ra ljev sk o m n izozem skom m eteo ro lo škom in s ti tu tu

Iz rada Svjetske meteorološke organizacijeT R ID E S E T A G O D IN A R A D A S V JE T S K E M E T E O R O L O Š K E

O R G A N IZ A C IJE

S tečena iskustva u toku 19. v i­jeka, posebice u njegovoj drugoj polovici, da se n i p raćen je n iti is traž iv an je v rem ensk ih procesa ne može ostv a riv a ti napo rim a sa­mo po jed inačn ih istraživača, in s ti­tu c ija ili samo n ek ih zem alja, u ro ­d ila su sazivanjem Prvog m eđu­narodnog m eteorološkog kongresa u Beču, ru jn a 1873, n a kojem u su p rip rem ljen e osnove s ta tu ta i s tru k tu re jedne nove, specifične m eđunarodne organizacije. Tako ova godina p red s tav lja početak rad a M eđunarodne m eteorološke organizacije i početkom zaista m e­đunarodne su rad n je na području m eteorologije.

Gotovo pu n ih 77 godina kasn i­je, na osnovi m eđunarodne kon­vencije o novoj organizaciji, ko ja

Iz la z i po za v r še n o m tro m jese č ju .

G od in a X X V II B roj 1.

S IJE Č A N J—O Ž U JA K 1981.

V I J E S T IP O M O R S K E

M ETEO RO LO ŠK ESL U Ž B E

T ro m je se č n i l is t za s lu žb en e o b a v ije s t i i u p u te za

m e te o r o lo šk i rad p o m o ra ca .

□U r e đ iv a č k i od b or:

G ra k a lić M lad en , k ap . b . b . u m ir. M od rić B o žo , p ro fe so r

S tip a n ič ić V lad im ir , d ip l. inž. S tip a n o v ić V la d im ir , k ap . fr eg .

u m ir o v in i V is k o v ić S m ilja n , d ip l. in ž.

□G la v n i i o d g o v o r n i u r ed n ik :

M l a d e n G r a k a l i ć

□I z d a v a č :

P o m o rsk i m e te o r o lo šk i c en ta r S p lit

bi pod okriljem O rganizacije u je ­d in jen ih nacija rad ila na d a lj­n jem u sav ršav an ju sv je tske su ­rad n je n a u sp o stav ljan ju sv je tske m reže m eteoroloških stanica, na d a ljn jem u n ap ređ en ju razv itk a m eteoroloških cen ta ra i n iza d ru ­gih p rob lem a i usluga vezanih uz m eteorologiju , došlo je 23. ožujka 1950. godine do s tu p an ja n a snagu ove konvencije, koji se da tum izabrao za dan sv je tske m eteoro­logije. G odinu dana kasnije , tj. 15. ožujka 1951. je n a posljednjoj konferenciji d o tadan je M eđuna­rodne m eteorološke organizacije u P arizu , uz učešće p red stav n ik a 50 zem alja i p red stav n ik a UN fo r­m alno lik v id iran a M eđunarodna m eteoro loška organizacija, a n je ­ne je funkcije p reuzela nekoliko dana kasn ije , od 17. ožu jka do 28. t ra v n ja 1951, n a svom P rvom kongresu , nova S v je tska m eteo­rološka organizacija, kao specija­liz iran a agencija U jed in jen ih n a ­cija.

S v je tsk a m eteoro loška organ i­zacija je b ila osnovana s osnov­nim ciljevim a:

— da olakša m eđunarodnu su­ra d n ju n a u sp o stav ljan ju m reža stan ica i c en ta ra rad i p ru žan ja m eteoroloških i h idro lošk ih usluga i m o tren ja ;

— da u n ap rijed i u sp o stav ljan je i održavan je sistem a za b rzu raz ­m jenu m eteoro lošk ih i d ru g ih s m eteorologijom povezanih poda­taka ;

— da u n ap rijed i s tandard izaci­ju m eteoroloških i s m eteorologi­jom povezanih m o tren ja i da osi­g u ra u jednačeno pub lic iran je po­d a tak a m o tren ja i n jihov ih s ta ­tis tičk ih obrada;

— da podup ire p rim jen u m ete­orologije u zrakoplovstvu , b ro ­darstvu , na p rob lem im a vode, po­ljo p riv red e i na d rug im ljudsk im ak tivnostim a;

— da u n ap ređ u je d je la tn o sti na pod ruč ju o pera tivne h idro logije te da pom aže oko što čvršće su rad ­n je izm eđu m eteoroloških i h id ro ­loških službi;

— da podstiče is traž iv an ja i obučavan je n a pod ruč ju m eteoro­logije, a u p rim jerenom sm islu, i na d rug im područjim a koja su povezana s m eteorologijom .

Da bi S v je tsk a m eteorološka organizacija m ogla o stvariv a ti svoje zadaće, pu tem sag ledavan ja s tv a rn ih p o treb a i s tan ja vezanih za n jene p ro k lam iran e ciljeve, po­sto ji n a jv iše tije lo ove organiza­cije, tj. S v je ts k i m eteoro loški ko n ­gres. K ongres u jed in ju je delegate svih zem alja- članica ove o rga­n izacije svake četiri godine rad i o d ređ ivan ja osnovnih sm jern ica i po litike za o stvarivan je ciljeva organizacije. Od osta lih o rgan iza­cijsk ih tije la postoje:

Izvršn i odbor, koji je sastav ljen od d irek to ra nacionaln ih h id ro - m eteoroloških službi, a on se sas­ta je n a jm an je jed am p u t godišnje rad i nadzora i u p ra v lja n ja onim program im a koje je usvojio K on­gres.

Regionalne asocijacije, k o jih im a ukupno šest, sastav ljen e su od s tru čn jak a zem alja-članica, sa za­datkom da usag lašavaju m eteoro­loške ak tivnosti, kao i d ruge koje su uz ove povezane, u n u ta r od­govara jućih reg ija . Regije su po­d ije ljene tako da p rv a obuhvaća A friku, d ru g a Aziju, treća Ju žn u A m eriku, če tv rta S jev ern u i C en­tra ln u A m eriku, p e ta jugozapadni P acifik i šesta Evropu.

2

T ehn ičke kom isije , sastav ljene od s tru č n ja k a koje im en u ju zem - lje-članice, a n jih o v a je zadaća da ra z m a tra ju i p roučava ju m e­teorološke i h idro loške opera tivne sistem e, po trebe u po jed in im sek­to rim a m eteorologije, p rip rem a ju p rijed loge za poboljšan je i za p r i­m jene m etoda m o tren ja , rada, in s tru m e n ta r ija i si., a bave se i odgovarajućim znanstven im ii is­traž ivačk im radom . P o jed ine ko­m isije fo rm ira ju odgovarajuće rad n e g rupe s tru čn jak a za raz­m a tran je p ita n ja iz uže specija­lizacije. N akon v rlo d e ta ljn ih an a ­liza po jed in ih p rob lem a u rad n im g rupam a, m ogući p rijed lozi po­p raćen i iscrpnim obrazloženjim a najčešće se d o stav lja ju svim za­in te resiran im službam a zem alja- -članica, iz čijih ev en tu a ln ih d a lj­n jih p rijed loga i m išljen ja p ro ­izlaze konačno red ig iran i p rijed ­lozi za u sv a jan je na m eđunarod ­nom nivou, odnosno razm a tran je n a K ongresu SMO, ukoliko je p i­ta n je takvog značaja. R ad u n u ta r po jed in ih kom isija ili rad n ih g ru ­pa se tem elji na p rinc ipu dopi­s ivanja , odnosno kad je to p o treb ­no, n a sastancim a odnosno zasje­danjim a, ali članovi n isu p laćeni funkcionari, već svoja zaduženja o b av lja ju vo lontersk i. Ovo, nesu­m njivo, u izvjesnoj m je ri im a svojih posljedica n a eksped itivnost rada , ali je p rak sa pokazala da se i na tak av način m ože vrlo efikasno ra d iti čak i na širokoj m eđunarodno j razini.

Sada postoji osam tehn ičk ih ko­m isija, i to: kom isija za a tm o­sferske znanosti, za bazične siste­me, za h idro logiju , za in s tru m en te i m etode m o tren ja , za k lim ato lo ­g iju i p rim jen jen u m eteorologiju , kom isija za p o ljo p riv red n u m ete­orologiju , pom orsku m eteoro logiju te za zrakop lovnu m eteorologiju .

S ekre ta r ija t S v je tske m eteoro­loške organizacije, sa svojim ge­ne ra ln im sek re ta ro m n a čelu, im a svoje sjed ište u Š vicarskoj, u Zenevi.

S v je tsk a m eteoro loška organ i­zacija, kolikogod ona izgledala

glom azna rad i o s tv a ren ja svoje m eđunarodne ak tivnosti, p ra k tič ­no i ne raspolažući svojim v las ti­tim financijsk im sredstv im a za o stv aren je čak i v rlo sveobuhvat­nih, složenih i skup ih program a, ona je ipak svojim posto jan jem i radom usp je la p o k ren u ti bezbroj k ru p n ih reg ionaln ih , pa i g lobal­n ih akcija na pod ru č ju razn ih v idova m eteorologije i n jen e p r i­m jene. U vezi s ovim, dobro bi bilo podsje titi se riječ i iz pozd rav ­nog govora P red s jed n ik a SMO M. F. T aha-e p red o tv aran jem Sedm og kongresa ove o rganiza­cije: ». . . S v je tsk a m eteorološka o rganizacija je u v ijek posebno vodila raču n a o suzdržanom i b r i­žljivom tro šen ju financijsk ih sred ­stava, a za m eđunarodnu fin an ­cijsku situ ac iju se teško može reći da je povoljna. Ali, uzim ajući u obzir težinu i važnost sv je tsk ih p rob lem a na č ijim rješen jim a može SMO m nogo pomoći, nadam se da će zem lje-član ice ove orga­n izacije izb jegavati po litiku lažne ekonom ije. O rganizacija u jed in je ­n ih nac ija je već dala do znan ja što očekuje od S v je tske m eteoro­loške organizacije, a ona m ora sa svoje s tran e odgovoriti po tpuno i efikasno n a sve obaveze koje su p red n ju postav ljene. Z em lje-čla­nice ne bi treba lo da si po stav lja ju p itan je m ogu li n am ak n u ti S v je t­skoj m eteorološkoj organizaciji s red stv a nužna za isp u n javan je n jen ih obaveza, već bi u p rvom red u treb a le razm isliti o posljed i­cam a ako se ove obaveze ne budu mogle ostvariti. R adi toga se n a j­isk ren ije nadam , . . . kad se budu donosili konačni zaključci, da će delegati d rža ti na um u riječ i koje sam u p ravo izgovorio te da će p rih v a titi k o n stru k tiv n e i rea lis­tičke p rogram e kao i odgovara­ju ća budžetska sred stv a nužna za ostv aren je tak v ih program a. Sve zem lje sv ije ta , kako one u razvo ju tako i one razv ijene, u ž ivat će k o ris ti od takvog stava, a efika­snost SMO kao organizacije kojoj je cilj da dobro služi svim svojim zem ljam a-član icam a, b it će tim e unaprijeđena.« SMO je u sp je la tako podstak n u ti i izv jesnu soli­d a rn o st m eđu zem ljam a ovog ne

baš v rlo širokogrudnog svijeta, kako bi se p rak tično ili teo re tsk i rješ ili razn i m eteorološki aspekti, ko ji u v ijek zad iru u niz lju dsk ih ak tivnosti, od prom eta, po ljopriv ­rede, vodosnabdijevanja , zd rav ­stva i p riro d n e okoline čovjeka te m nogo čega drugoga podložnog u većoj ili m an jo j m je ri »ćudima« vrem ena. V rlo bi m nogo m jesta treba lo da se n ab ro je svi m eđu­narodn i i reg ionaln i p rogram i koje je in ic ira la S v je tsk a m ete­orološka organizacija, a još više m jesta b i trebalo da se dade čak i za n a jk ra ć i opis n jihov ih ishoda. No kolikogod se može reći da je učešće i djelom ično fin an c ira ­n je po jed in ih p ro jek a ta od s tran e razv ijen ijih zem alja im alo i svoje pojedinačne, čak i sebične raču ­nice, ipak se ne može zan ijeka ti da su rezu lta ti tak v ih akcija bili v išestruko korisn i i onim sirom a­šn ijim i nedovoljno razv ijen im zem ljam a na razn im područjim a n jihovog života i rada . Ovo n a ro ­čito proizlazi iz p rog ram a SMO o tehničkoj su rad n ji i p ro g ram a za stručno obrazovanje i u sav rša ­vanje. C itira jm o ovdje i dio po­ru k e prof. A. C. W iin-N ielsena, sadašn jeg G eneralnog sek re ta ra SMO u povodu p reu z im an ja svoje funkcije u 1979. godini: »Sm atram da je jako nužno is tak n u ti važnost P ro g ram a SMO za teh n ičk u su­rad n ju . V rijednost m a te rija la i usluga ko ja se da je za zem lje u razvo ju pre laz i 10 m iliju n a am e­ričk ih dolara, u čem u n isu u ra ­čunate one v rijed n o sti koje se da ju kroz P ro g ram dobrovoljne su radn je . Im a više od 100 s tru č ­n jak a SMO i lok a ln ih područn ih nam ješten ik a ko ji služe u razn im d ijelovim a sv ije ta u okv iru P ro ­g ram a za teh n ičk u su rad n ju , pa koristim ovu p rilik u da im odam p rizn an je n a n jihovoj izvrsnoj su­radnji.«

D anašn ja civilizacija, a to znači sveukupnost p riv rede , tehnologi­je, zn an ja i znanosti, pa čak i d ru š tv a u cjelin i — kolikogod ono bilo bogato svojim specifič­n ostim a ili su p ro tnostim a — ne m ože se razv ija ti u n u ta r strogo p o stav ljen ih g ran ica uv jetovanim

3

političkim ili ideološkim nazori­ma. T akve k a rak te ris tik e su v re ­m ene civilizacije om ogućuju i Sv jetskoj m eteorološkoj o rgan iza­ciji da svojim ak tivnostim a oko m eđunarodne su rad n je n a širo ­kom područ ju ovisnom o m eteo­rologiji m ožda i lakše postiže za­pažene uspjehe, što ipak ne u m a­n ju je i n jene sta lne i neum orne n apore da tak v u su rad n ju i dalje p ro širu je i usavršava. R adi toga m oram o ovoj važnoj i korisnoj svjetskoj organizaciji odati dužno p rizn an je za n jen dosadašn ji t r i ­desetogodišnji rad i poželjeti joj, uz ak tivnu su rad n ju svih zem alja, d a ljn je usp jehe u ko rist tih ze­m alja i n jihovog stanovništva!

U redništvo

M E T E O R O L O G IJA I M O R E

K o n fe re n c ija U N o p o m o rsk o m p ra v u

U vezi s nek im članovim a n a ­c rta konvencije, o ko jim a se je d isku tira lo na Trećoj kon feren ­ciji U jed in jen ih n ac ija o pom or­skom p rav u da bi oni m ogli p red ­s tav lja ti zapreke nekim m eđuna­rodn im p rogram im a koji su po­treb n i za izdavan je upozoren ja o nevrem enu, Osmi sv je tsk i m ete­orološki kongres je usvojio odluku koja, izm eđu ostalog, iz ražava n a ­du da n ikakve zakonske odluke koje se odnose na pom orska znan ­stvena is traž iv an ja neće u tjeca ti og ran ičavajuće na o pera tivne m e­teorološke ili s n jim a povezane oceanografske m otrilačke ak tiv ­nosti koje se sprovode u sk ladu s m eđunarodn im program im a, kao što je to S vjetsko m eteorološko bd ijen je ili In teg riran i globalni sistem oceanskih stanica. P rosli- jeđu juć i te k s t ove odluke am ba­sadoru A. Y ankovu, p redsjedn iku trećeg odbora konferencije, gene­ra ln i sek re ta r SMO ga je pozvao da dade svoje m išljen je o tom problem u.

P ri z a tv a ran ju devetog zasje­d an ja T reće konferencije UN o pom orskom p rav u u kolovozu 1980, am basador Y ankov je iz ja ­vio da se on potpuno slaže sa za­k ljučcim a K ongresa, tj. da je n u ­žno o s tv a riti odgovarajuće p re ­k riv an je sv ih pod ručja m ora (uk­ljuču ju ć i i ona ko ja su označena kao »ekskluzivne ekonom ske zo­ne«) pom orsko-m eteorološkim po­dacim a, kako bi se om ogućilo blagovrem eno i točno izdavan je upozorenja o nevrem enu. P rem a njegovom m išljen ju , odgovarajuće zakonske odredbe iz n ac rta kon­vencije koje se odnose na pom or­ska znanstvena istraž ivan ja , neće p red s tav lja ti n ikakve poteškoće ili zapreke za opera tivne ili znan ­stvene ak tivnosti iz p rog ram a S v je tske m eteorološke o rgan iza­cije na m orim a, je r su one bile p rizn a te kao ru tin sk e ak tivnosti, p rem a uv je tim a sam e O rganiza­cije, a u zajedničkom in te resu svih zem alja i sv jetskog značaja.

Ovo p red s tav lja o h rab ru ju ću novcst za velik i dio m eteorološ­kog i oceanografskog zajedništva.

P rem a » M eteo ro lo g y and o cea n affa irs« u WMO B U L L E T IN N o. 1/1981,

p r ir e d io :Stp .

S JE V E R O A T L A N T S K E O C E A N S K E S T A N IC E (N A O S)

P o v ije sn i o sv r t

Poznato je da m režu kopnenih sinoptičk ih stan ica n a m oru zam ­je n ju ju brodovi, p retežno trg o ­vački, ko ji ob av lja ju prizem na m eteoro loška m o tren ja ko jim a se po jed ine m eteorološke službe ko­ris te kao m aterija lo m za analizu i prognozu v rem ena nad m orskim područjim a, kao i za izdavan je upozoren ja o nevrem enu, čime o s tv a ru ju sigurnost p lovidbe s m eteorološkog aspekta. M eđutim , podaci iz b rodsk ih m eteoroloških m o tren ja ponekad n isu dostatn i, posebice za neka m orska područ­ja, nekad n i k v a lite ta tak v ih m o­

tre n ja n ije na naročito j visin i i točnosti, a podaci iz v iših slo jeva a tm osfere se na ta j način i ne dobivaju . N avedeni nedostaci su naveli niz p rvenstveno evropsk ih pom orsk ih zem alja, uz podršku S v je tske m eteorološke organ iza­cije, da se osnuje s ta ln a m reža m eteoroloških stan ica n a s jev e r­nom A tlan tik u , na ko jim a bi po­sebni m eteorološki brodovi obav­lja li n ep rek id n u m eteorološku slu ­žbu, slično kao što to čine kop­nene m eteorološke stanice, u k lju ­čujući v ršen je i v isinsk ih m o tre ­n ja. Kao plod tak v e in ic ija tive, u spostav ljena je 1948. godine m re­ža od če tiri s ta ln e m eteorološke posta je na sjevernom A tlan tik u pod nazivom »N orth A tlan tic O cean S tations« (NAOS). B rodove koji su obav lja li ovu s ta ln u m e­teoro lošku službu održavalo je nekoliko evropsk ih zem alja, za­jedno sa SAD i K anadom . Tokom n a red n ih godina broj s tan ica m re­že NAOS se postepeno povećavao, tako da ih je 1972. bilo 10, ali je1974. godine n jihov broj sm anjen na 7. No pošto su K anada i SAD bile m an je za in te resiran e za po­datke iz ove m reže, a napose su se SAD počele sve više ko ris titi i nek im au tom atsk im m eteorološ- ko-aceanografsk im stanicam a, ove su dv ije zem lje n a jav ile otkazi­v an je učešća u sporazum u, u is te ­ku roka sporazum a 30. lipn ja1975. T ada je S v je tsk a m eteoro­loška o rganizacija u su ra d n ji s M eđunarodnom organizacijom ci­vilnog zrakoplovstva sazvala kon­fe ren c iju 18. veljače 1974. rad i zak lju č iv an ja novog sporazum a o zajedničkom fin an c iran ju sjevero- a tlan tsk ih oceanskih stanica. Na konferenciji je učestvovalo u k u p ­no 22 pretežno evropske zem lje, a 5 ih je bilo u svojstvu p rom a­trača , u k lju ču ju ć i u ove i K anadu i SAD. No na navedenoj konfe­ren c iji n ije došlo do zak lju č iv an ja novog, odnosno nastav k a do tad a­šnjeg Sporazum a, pa čak ni na naredn im sastancim a do 1. ožujka te u kolovozu iste godine. N esla­gan ja su posto ja la oko više osnov­nih p itan ja , kao što je broj i lokacija stanica, troškovi održa­v an ja m reže i n jihova raspod je la

4

i si. K onačno je sazvan d rug i dio konferencije za rok od 4. do 15. studenoga 1974, na ko jem u je ko­načno po tp isan novi Sporazum , je r je ustanov ljeno da je posto ja­n je s ta ln ih oceanskih m eteorolo­šk ih stan ica na sjevernom A tlan ­tik u ipak nužno, a odlučeno je da se zadrži m reža sa 4 stan ice pod oznakam a: M, L, R i C (vidi sliku).

T ada obnovljen Sporazum NA O S-a ugašen je k ra jem 1976. godine, kad se je iz Sporazum a povukla i M eđunarodna o rgan i­zacija civilnog zrakoplovstva. Po­tom je Sporazum ipak produžen, a u sm islu globalnog p rijed loga je usvojeno da bi on trebao b iti n a snazi b a rem do k ra ja 1981.

S av je t ko ji u p ra v lja S porazu­m om o zajedničkom fin an c iran ju s jev e ro a tlan tsk ih oceanskih s tan i­ca, sazvao je peto zasjedan je ze­m alja potpisnica, koje je održano u s jed ištu S v je tske m eteorološke o rganizacije u Zenevi, od 1. do4. s rp n ja 1980. Na zasjedan ju je učestvovalo 13 zem alja-ugovorn i- ca S porazum a sa još 6 zem alja za in te res iran ih za rad NAOS-a, pod p red sjed an jem B. M. K am pa (Nizozemska).

O d lu k e V z a s je d a n ja S a v je ta NAOS-a*^

Kao najosnovnije, odlučeno je da se n astav i rad m reže od 4 ocean­ske stan ice rad i o b av ljan ja redo­v itih sinoptičk ih p rizem nih i v i­sinsk ih m eteoroloških m o tren ja i m jeren ja , kao i za p ru žan je do­da tn ih usluga, kao što su oceano­g rafska i d ru g a znanstvena m o­tren ja , pomoć brodovim a i zrako­plovim a u nuždi i si.

Do 31. p rosinca 1981, do kada važi sadašn ji Sporazum , sadašn je če tiri s tan ice N A O S-a opslužuje ukupno d evet m eteoroloških b ro -

•) U V IJE ST IM A br. 2/1980. (na str . 4. i 5.) sm o v e ć o b ja v ili d e ta ljn ij i iz v je ­šta j sa V z a sjed a n ja S a v je ta N A O S. O vd je se p o n a v lja ju n a jv a ž n ij i z a k ­lju čc i, a li se d o n o se i n e k e p o jed i­n o sti, n a p o se o p o z ic ija m a s ta n ica i b ro d o v im a k o j i o b a v lja ju m e te o r o lo ­šk u s lu žb u n a n jim a .

P reg led sadašn jih o ceansk ih m e te o ­ro lo šk ih stan ica m reže S je v e ro a t­la n tsk ih oceanskih stan ica (N A O S)

V--- -

) IVI'iX(f

Co

L o

Ro

St< u•rCv V

60

45

30

60° 45° 30° 15° 0° 15°

dova iz p e t zem alja, koje su se n isu neposredne članice Sporazu- obvezale da ih održavaju , i to ma, ali one p laća ju dobrovoljnoovako: 4 svoje godišnje doprinose. (Z em lja-

O cean sk us ta n icu

c

L

na p o z ic ij i

52’45’N ; 35°30’W

57°00’N ; 20°00’W

o p slu žu je :

SSSR , sa t r i b ro d aU jed in j. k ra ljev s tv o , sa dva b ro d a

M 66°00’N ; 02°00’E

R 47°00’N ; 17’00’W

N o rv ešk a i N izozem ska, sv ak a s je d n im b rodom

F ran cu sk a , sa d v a b ro d a

Slijedećih 15 zem alja p red stav ­l ja ju »ugovorne strane« Sporazu­ma, a to su: D anska, Finska, F rancuska , Irska , Island , Jugosla­v ija , K uba, Nizozem ska, N orveška, SR N jem ačka, SSSR, Španjolska, Švedska, T unis i U jed in jeno k ra ­ljevstvo. D aljn jih šest zem alja

m a koje svojim brodovim a opslu­žu ju stan ice m reže NAOS nado­k n ađ u ju se od S av je ta p rizna te troškove za održavan je brodova iz doprinosa naveden ih 15 »ugo­v o rn ih strana« Sporazum a i onih zem alja koje u p laću ju svoje do­brovo ljne doprinose).

F ra n cu sk i m e te o ­ro lo šk i brod »F rance II«

(F oto: F ra n cu sk a ra tn a m orn arica )

5

N izo zem sk i m eteo ro lo šk i brod »C um ulus«

(F o toslu žb a N iz o ze m ­s k e ra tn e m orn ar ice )

red n ih godina ne može očekivati nek i novi a lte rn a tiv n i m otrilačk i sistem koji bi postao o pera tivan i ko ji bi se na zadovoljavajući način mogao k o ris titi kao zam je­na za osnovne usluge koje p ruža m reža NAOS-a. S toga je bilo za­k ljučeno da bi za m eteorološke sv rh e tre b a la b iti zadržana sada­šn ja m reža od če tiri stan ice b a ­rem do k ra ja 1985. godine.

B udućnost N A O S-a

Osnovno p itan je koje se je po­stav lja lo p red S av je t na ovom za­sjed an ju bilo je osiguran je n a ­s tav k a rad a m reže nakon 31. p ro ­sinca 1981, kada sadašn ji S pora­zum p res ta je važiti. Naim e, na p re thodnom je zasjed an ju bilo usvojeno da je m reža N A O S-a uglavnom p o treb n a rad i:

N o rv e šk i m e te o ­ro lo šk i brod »P olarfront«

(F o to : K . M išje & Co., B erg en )

I ii -f

M i

S o v je ts k i m e te o ­ro lo šk i brod »E rnst K r e n k e l«

(F oto: D ržavn i o c e ­a n o g r a fsk i in s t itu t S S SR , o d je l u O desi)

-—■ p osto jan ja re fe ren tnog n i­voa, odnosno usporedben ih m o­tren ja ;

— k o riš ten ja p o d a tak a za k ra t­koročnu prognozu (od 24 sa ta n a ­dalje), u k lju ču ju ć i ra d n a p raće­n ju v rem ena koji u k lju ču je p ro ­gnozu i p raćen je sistem a m alih razm jera;

— k o riš ten ja p oda taka za n u ­m eričku v rem ensku prognozu za razdob lja do oko jednog tjed n a u n ap rijed ;

— ko riš ten ja p oda taka za k li- m atološke s tu d ije i to za a tm o­sferske kao i pom orske svrhe;

— k o riš ten ja m a te rija la za po- m orsko-m eteorološke i oceano­grafske službe, kao i za p rogram e p raćen ja zagađenosti m ora.

M eđu razm a tran jim a posve p rak tičn e p rirode, bilo je i p itan je

ko štan ja od ržavan ja m reže, kao i č in jen ica da oba b roda koje ko­r is ti U jed in jeno k ra ljev stv o za stan ice toga sistem a tre b a da se p ovuku iz službe k ra jem 1981. godine.

P osebna ra d n a g ru p a S av je ta N A O S-a se je p re thodno sasta la u Ž enevi od 10. do 14. prosinca 1979. rad i ra z m a tran ja sv ih aspekata po­jed in ih problem a, kao i p rijed loga koje su podnije le zem lje po tp is­nice Sporazum a. T a je g ru p a sa­s tav ila više a lte rn a tiv n ih rje šen ja za opsluživanje stan ica NAOS-a.

Ona je tak o đ er p repo ruč ila S av­je tu da sta lno p ra ti m ogućnosti novih m o trilačk ih sistem a, kako bi se moglo bez zasto ja reag ira ti i k o ris titi ih ako i kad tak v i sis­tem i postanu operativno iskori­stivi. U vezi s tim e, S av je t je oci­jenio da se u toku nekoliko n a ­

Što se tiče p ita n ja kako opslu­ž ivati ove stan ice nakon toga što će dva b roda otići u rasprem u, te kako sniziti opće troškove koje p o dm iru ju zem lje potpisnice Spo­razum a, S av je t je usvojio p rije d ­log da U jedin jeno k ra ljevstvo u n a jm i jed an b rod za razdoblje od če tiri godine, počevši od siječ­n ja 1982, uz izvjesno p reg ru p iran je osta lih brodova koji sada služe kao m eteorološki brodovi. U zim a­jući u obzir n jihove m ogućnosti, usvojeno je da će se od siječn ja 1982. m reža N A O S-a od ržavati na slijedeći način:

— oceansku s tan icu C će i n a ­dalje opsluživati sov jetsk i m ete­orološki brodovi;

— oceansku stan icu L će i da­lje opsluživati N izozem ska i U je­din jeno k ra ljevstvo ;

— oceansku stan icu M će op­služivati N orveška sam a, a

— oceansku stan icu R će n a ­s tav iti opsluživati F rancuska.

Procijen jeno je da b i se n a taj način m ogla od ržavati m reža i uz znatno nižu cijenu nego do sada.

6

T e le k o m u n ik a c i je

S av je t je p rih v a tio da se od 1. s iječn ja 1982. za p renošen je po­da tak a , dosadašn ji način pom oću M orzeovog sistem a zam ijeni ra - dio-teleksom , koristeći se za to posebno određenim frek v en c ija ­ma. Ovo će b iti d je lo tv o rn ije sred ­stvo za prijenos p o da taka izm eđu m eteoroloških brodova i obalne rad iostan ice NAOS u B racknellu .

VIJESTI Iz naše meteorološke službe

N O V I K L JU Č F M 13-V II S H IP

D ana 1. siječn ja 1982. godine s tu p it će na snagu novi k ljuč za š ifr ira n je b rodsk ih p rizem nih m e­teoro lošk ih m o tren ja , pod nazi­vom FM 13-VII SH IP, kao zam je­na za dosadašn ji koji se je, uz postupne m anje izm jene, koristio p rak tično još od 1. siječn ja 1949.

Zapravo, do sada je u m eteo­rologiji bilo u upo treb i više raz ­lič itih k ljučeva, ovisno o njihovoj n am jen i odnosno o korisnicim a ovih. T akva raznolikost k ljučeva je im ala svojih nega tivn ih elem e­nata , a uvođenje au tom atske ob­rad e p o d a tak a je tak o đ er u tjecalo na to da se i razn i k ljučevi uklope u što c je lov itiji sistem . Iz tih je razloga u toku V II zasjedan ja K om isije za bazične sistem e S v je t­ske m eteorološke organizacije k ra ­jem 1978. došlo do sporazum nog zak ljučka da se ovo p itan je ne sam o razm otri, već da se izrade ad ek v a tn iji k ljučevi, vodeći ra ­čuna o svim aspektim a, od rad a sam ih m o trite lja pa do savrem e- nog k o riš ten ja p oda taka koje su oni svojim radom p risk rb ili m ete­orološkim službam a.

R azm atra ju ći m ogućnosti do tje­r iv a n ja postojećih k ljučeva, došlo se do zak ljučka da je djelom ičnim izm jenam a do tad a postojećih k ljučeva ipak nem oguće doći do

S u ra d n ja u p ro g ra m u A h P E X i p r a ć e n je z a g a đ e n o s ti p r ir o d n e

s r e d in e

S av je t je reag irao po tv rdno na poziv za su ra d n ju u predsto jećem A lpskom eksperim en tu (ALPEX). Za ta j će eksperim en t neke od oceanskih stan ica o b av lja ti dne­vno po četiri v isinska m o tren ja u toku odab ran ih razdoblja, što će b iti istodobno sa istraž ivačk im le tov im a zrakoplova u pod ruč ju

pravog rješen ja , već se išlo d ru ­gim putem , tj. izrad i novog za­jedničkog k lju ča ko ji će zadovo­ljiti na n a jbo lji način po trebe m eteoroloških stan ica na kopnu i na m oru, bilo da ih poslužuju m o trite lji, ili su au tom atske. D a­lje se vodilo raču n a da novi k ljuč ne bude sastav ljen iz osnova no­vim šifram a, već da on p red sta ­v lja logični n as tav ak sadašn jih k ljučeva, dak le da se u b iti za­d rže osnove postojećeg sistem a n a koji su već do sada i m o trite lji b ili p riv ik n u ti. Iako će b iti nužne odgovarajuće p rip rem e m otrilač- kog osoblja za k o riš ten je novog ključa, ipak n a jg lav n ije tab lice koje su do sada b ile sastavn i dio k ljučeva, o sta t će u najvećem d ije lu jed n ak e i u novom . U stv a ­ri, novi k ljuč će b iti jednostavn iji, a išlo se je za tim e da i sam m e­teorološki izv ještaj, ko ji proizlazi iz m o tren ja , bude kraći, tj. da ne sadrži one g rupe iz k lju ča koje n em aju sadržaja , je r se pojedini elem enti n isu m ogli m otriti, ili n em aju značaja za c je linu izv je­šta ja . Konačno, novi k ljuč će b iti p rik lad n ije podešen au tom atskoj obrad i p o d a tak a iz m eteoroloških izv ješta ja š ifr iran ih po tom k lju ­ču, bilo da se rad i o au to m at­skom d eš ifriran ju za sinoptičke sv rhe (n. pr. autom atsko u c rtav a - n je p o d a tak a na sinoptičku k a r tu u c ilju analize u m eteorološkim centrim a), ili za k lim ato loške ob­rade.

Novi k ljuč p red s tav lja u b iti jed in stv en i k ljuč za š ifriran je

tih stanica. S av je t je također p re ­poručio zem ljam a koje od ržavaju brodove u m reži N A OS-a da su­ra đ u ju u p rog ram u za praćen je zagađenosti a tm osfere nad m ori­ma, p rik u p ljan jem uzoraka zraka u cilju analize sad rža ja CO2 i oba­v ljan je m je ren ja tu rb id ite ta .

P rem a r a n ij im m a ter ija lim a N A O S i č la n k u »N orth A tla n tic O cean

S ta tion s« u WMO B U L L E T IN N o. 1/1981,

p r ired io :Stp .

rezu lta ta p rizem nih m o tren ja te ob jed in ju je k ljuč FM 12-VII SYNOP, kao izv ještaj o p rizem ­nim m o tren jim a sa stan ice na kopnu i k ljuč FM 13-VII SHIP, kao izvještaj o prizem nom m o­tre n ju sa broda. Jed in stv en i k ljuč se sasto ji od ukupno 5 m ogućih od je ljak a ko ji sadrže po nekoliko odgovarajućih g ru p a šifri. Neke su od n jih zajedničke za kopnena i b rodska m o tren ja , a neke su specifične. S v je tska m eteorološka organizacija je p red v id je la i iz­v jesnu elastičnost, tj. dopušta u okv iru osnovne shem e ko ja m ora b iti obavezna u m eđunarodnom pogledu, da svaka nacionalna m e­teorološka služba donosi i svoje nacionalne in stru k c ije u pogledu k o riš ten ja nek ih šifri, a u sk ladu sa nekim specifičnostim a bilo po­d ru č ja ili postojeće oprem e koja u v je tu je i način m o tren ja nekih od elem enata. U pravo iz tih raz ­loga, u ovoj p re thodno j in fo rm a­ciji, nećem o iznositi cjelokupni oblik jed instvenog k ljuča, već sa­mo onaj ko ji se odnosi na k ljuč FM 13-VII SH IP, i to p rem a ob­liku kako ga u sv a ja naš Pom orski m eteorološki cen ta r za up o treb u n a brodovim a jugoslavenske trg o ­vačke m ornarice . P rem a tome, b rodsk i m eteorološki izv ješta j u šifriranom obliku b it će slijedeći:

OBS. R ađio-ađresa m eteoro loš-' ke službe kojoj obalna rad io sta ­nica tre b a p roslijed iti izv ješta j. Pozivni znak broda. S lijede grupe: YYGGiw 99LaL aL a QCL„L0L0L,, iRdxhVV N ddff IsnTTT 2snT dTdTd 4 P P P P 5appp 6RRRtR 7wwW ,W 2

8N i,ClCmCh 222Dsvs OsnTwTwTw 2P WP wHwH w 3d wid wi// 4 P wiP wiH W|H wi 6ISESESRS ICE CiSjbjDiZi (ili opis u o tvorenom govoru, ako je led na m oru bio opažen).

Iz oblika k ljuča, odnosno po­jed in ih elem enata, pom orci će la ­ko uočiti one ko ji su im već po­znati iz dosadašn jeg k ljuča, dok je m an ji broj e lem enata nešto raz­lič it ili nov. P rem a tom e, m o tri­te lji ne tre b a da se boje potpuno novog »učenja« n i značenja po je­din ih š ifri n iti osnovnog načina up is iv an ja šifri rad i sa s tav ljan ja brodskog m eteorološkog izv ješta ­ja, iako im a i u tom e nek ih no­vosti. D akako, rad i toga će se m i­je n ja ti obrazac listova brodskog m eteorološkog dnevnika, n a čem u se već rad i u Pom orskom m eteo­rološkom centru . T akođer se p r i­p rem a i iz rada novog k ljuča, kao i U p u ta za up isivan je i p red a ju brodskog m eteorološkog izv ješta ja po k ljuču FM 13-V II SH IP, ko je će sad ržav a ti sva p o treb n a ob ja­šn jen ja i k a rak te ris tičn e p rim je ­re. R adi se i na novom , dosta opširnom P riru č n ik u ko ji će b iti n am ijen jen brodsk im m o trite lji­ma, a u kojem će se naći sve ono što je m o trite ljim a po trebno da bez ik ak v ih sum nji ili nesi­gu rnosti m ogu ob av lja ti m o tren ja po jed in ih pom orsko-m eteorološ- k ih e lem enata i po java te isp rav ­no sa s tav lja ti odgovarajući š ifri­ran i izv ješta j. Za p re tp o stav iti je da će sav ta j dovoljno opširn i i d e ta ljiz iran pom oćni m a te rija l po­služiti u jed n o i za d a ljn je pobolj­šan je m eteorološkog ra d a na b ro ­dovim a naše trgovačke m ornarice.

D a bi se m ogla o s tv a riti p r i­m jena novog k lju ča počevši od 1. s iječn ja 1982, sv i će naši brodovi p rim iti na v rijem e sav po treban m aterija l, tj. upu te , novi k ljuč i nove brodske m eteorološke dnev­nike. Osim toga, već u to k u ove jesen i će započeti i neposredno in s tru ira n je b rodsk ih časnika-m o- tr i te l ja kad se n jih o v i b rodovi bu d u nalaz ili u našim lukam a, po­sebice u luci R ijeka. Sve opisane p rip rem e koje o rgan iz ira Pom or­ski m eteorološki cen ta r su dio

analognih p rip rem a sv ih pom or- sko-m eteoroloških službi sv ije ta , u cilju sp rovođen ja u život onih za jedničk ih napo ra ko ji su usm je­ren i n ap re tk u i pobo ljšan ju po- m orsko-m eteoroloških službi i us­luga u cjelini.

PO M O R SK I M E T EO R O L O ŠK IC EN TA R

A L P S K I E K S P E R IM E N T G L O B A L N O G A T M O S F E R ­

S K O G IS T R A Ž IV A Č K O G P R O G R A M A

»ALPEX« i »MEDALPEX«

S v je tsk a m eteorološka o rgan i­zacija je 1967. godine osnovala »Program globalnog is traž iv an ja atm osfere« (Global A tm ospheric R esearch P rog ram m e — GARP) s ciljem sistem atskog p roučavan ja g lobalne c irku lac ije atm osfere, a posebice ra d i postizan ja veće toč­nosti u v išednevnim prognozam a v rem ena i boljeg upoznavan ja k lim atsk ih flu k tu ac ija atm osfere. U tom cilju , o rgan iz iran i su, u m eđuvrem enu i izvedeni pojedi­načni »eksperim enti«, kao što su:

M O N E X — eksperim en t u zoni u tjeca ja m onsunske c irku lac ije Ind ijskog oceana u ukupnom tr a ­ja n ju od 1973. do 1978. s p lan i­ran im prek id im a. A M T E X — eks­p e rim en t za p rou čav an je naglih tran sfo rm ac ija h lad n ih zračn ih m asa koje zim i p ro d iru s azijskog k o n tin en ta n ad područje Pacifika, rea liz iran u toku zim skih razdo­b lja 1973. do 1975. P O L E X — ek sperim en t u po larnom p o d ru ­čju, u razdob lju od 1973. do 1978, s p lan iran im prek id im a, a n a jin ­tenzivn ijim istraž iv an jim a u 1977. G A TE (GARP A tlan tic T ropical E xperim ent) — eksperim en t za p roučavan je u tje c a ja procesa u tropsk im širin am a n a v rijem e i n jegove p rom jene u um jeren im širinam a. E ksperim en t je tra jao od lip n ja do ru jn a 1974. uz učešće v rlo velikog b ro ja is traž ivačk ih brodova, trgovačk ih brodova, z ra ­koplova, au tom atsk ih m eteorolo- ško-oceanografsk ih stanica, sa te ­li ta i oko 1000 kopnen ih m eteo­

roloških s tan ica u tropskom po­dručju . FGGE (F irst G A RP Glo­bal E xperim ent) — kao p rv i glo­baln i eksperim en t rad i p r ik u p lja ­n ja p oda taka m o tren ja iz čitave atm osfere i sv ih m orsk ih površi­na. O vaj n a jo b im niji po d u h v at je im ao svoje »operativno razdoblje« od 1. prosinca 1978. do 30. s tu d e­noga 1979. godine.

A L P E X — eksperim en t koji tre b a da osigura osnovu za po­boljšano od ređ ivan je postupka za k v an tita tiv n o p red stav ljan je — u num eričk im m odelim a — d ina­m ičkih i fizičkih u tjeca ja orogra- fije n a procese raz lič itih p ro sto r­n ih i v rem ensk ih razm je ra sad r­žan ih u p rak tičn im problem im a p rognoziran ja ciklogeneze, jak ih loka ln ih v je tro v a , o lu jn ih p lim nih valova, o rografsk ih padavina, po­p lava itd.

R azdoblje p rip rem a za eksperi­m en t A LPEX završava u ru jn u 1981. godine, dok se opera tivno razdob lje pro teže od 1. listopada 1981. do 30. ru jn a 1982. Posebno osm atračko razdob lje je p red v i­đeno u ožujku i tra v n ju 1982, u n u ta r kojega je i t.zv. in tenzivni osm atračk i period. O brada poda­taka , tj. is traž ivačk i rad i potom p rim jensk i b it će od 1982. godine nadalje .

Uže područje istraživačkog eks­p erim en ta je a lp ska reg ija , ali je, dakako, »vanjsko« područje zn a t­no šire, pa se p rak tičn o p ro stire od 60°N do 30°N, na istoku se pro teže do 30°E, a n a zapad do evropske a tlan tsk e obale, ali su u pod ručje uk ljučene i neke re ­dovne stan ice n a sjevernom A t­lan tiku , u k lju ču ju ć i i oceanske m eteorološke brodove n a posta­jam a L i R (u sk lopu sistem a NAOS).

Da bi se m ogli p rib av iti odgo­v a ra ju ć i podaci vezani uz pojave velik ih i m alih razm je ra izazva­n ih odnosno povezanih s p lan i­nam a, a kroz dovoljnu gustoću m o trilačk ih punk tova, kao izvor se p rip rem a ju dva sistem a:

— redovn i m o trilačk i sistem Svjetskog m eteorološkog bd ijen ja ,

8

koji obuhvaća m režu kopnenih p rizem nih i v isinsk ih stanica, u k ­lju ču juć i m otrilačke p la tfo rm e u kozmosu;

— specijalno fo rm iran i m otri- lačk i sistem za A LPEX koji se sasto ji od brodova, zrakoplova, au tom atsk ih stan ica na p lu tačam a i balonim a, rad a ri, sateliti.

P od ruč je i ob jek ti is traž iv an ja im aju neposredne veze i značaj tak o đ er za pom orsku m eteorolo­g iju na po d ru č ju M editerana, čiji je dio i Ja d ra n . Znam o da postoje v rlo važni m eđusobni u tjeca ji m o­ra i a tm osfere ko ji se re fle k tira ju na pojave i procese ko ji su u tom am b ijen tu nek ad i v rlo raz lič iti nego u ko n tin en ta ln im dijelovim a. U pravo je u tom ko n tek stu in te ­resan tno još d e ta ljn ije upoznava­n je pod ručja n .pr. G enovskog za­ljeva koje p re d s ta v lja jedno od važn ih pod ru č ja ciklogeneze. S va­kako da je i Jad ran , posebno n je ­gov s jev ern i dio, tak o đ er in te re ­san tno područje određen ih in te r ­akcija m ore-atm osfera. Konačno, ovaj eksperim en t, koji angažira ran ije navedene m eteorološke m o­trilačk e sistem e, v rlo je dob ra p r i­lika da se para le lno s n jim e o rga­n iz ira ju i u sk lade in tenzivna oce­anografska isp itivan ja . Rađii toga je osnovan i A LPE X -ov podpro­g ram pod nazivom M E D A LP E X .

P ojed ine m ed ite ran sk e zem lje p rih v aća ju p ro g ram M EDALPEX tako da na osnovi ovoga, a p rem a svojim specifičnim po treb am a i m ogućnostim a, p o s tav lja ju svoje n acionalne p rogram e. Tako se je i n a ša zem lja uk ljuč ila , uz podr­šku Saveznog izvršnog vijeća, koje je p rih v a tilo p rijed log za učešće Jugoslav ije u p ro g ram u A LPEX na svojoj 264. sjednici 3. listopada 1980.

S obzirom da je osnovni cilj eksp erim en ta A LPEX stu d ija s tru ­ja n ja z rak a -iznad ii oko b rdskog kom pleksa, te u tje c a ja tog s tru ­ja n ja na stan je i procese u a tm o­sferi, a sam je ek sperim en t tako k onc ip iran da in tenzivn im m je r­nim program om zahvaća i Jad ran , to su iz tog p ro g ram a za jugo­

slavensku oceanografiju posebno in te re san tn e slijedeće tem e:

— pro tok top line izm eđu m ora i a tm osfere te n jegov u tjeca j na ciklogenezu;

— fizikaln i procesi ko ji u v je tu ­ju razv itak o lu jn ih po java i po­p lava odnosno izuze tn ih p lim n ih valova na Jad ran u .

Osim toga s tu d ira t će se i d in a­m ički procesi u m oru p ri težim vrem ensk im uv je tim a , po jave na graničnoj p lohi m ore-zrak , uspo- no k re ta n je vode u obalnim p re ­d je lim a (upw elling) -i u tje ca ji ov ih po java na ekosistem i zagađiva­nje. Tako bi k o n k re tn i znanstven i ciljevi jugoslavenskog M EDAL- P E X -a obuhvatili slijedeća is tra ­živanja:

— u tjeca j a tm osfersk ih pore­m ećaja n a p rom jene s tru jn o g po­lja Jad ran a ;

— upw elling u razn im u v je tim a v je tra i ev en tu a ln a veza s burom ;

— u tjecaj a tm osfersk ih g ra v ita ­cionih valova n a g ib an ja u m oru;

— isp a rav an je i p ro tok en er­gije izm eđu m ora i atm osfere;

— u v je ti za fo rm iran je vodene m ase dub ljih slojeva, uz p raćen je even tualnog kružnog g iban ja u sjevernom Jad ra n u ;

— u tjeca j m eđusobnih odnosa m ora i a tm osfere n a klim u.

U jugoslavenski M EDALPEX se u k lju ču je niz in stitu c ija koje se bave is traž ivan jem m ora i m ete­orološkim ak tivnostim a te one u k ­lju ču ju u o stv aren je p ro jek ta i svo ja sredstva, tj. istraživačke brodove, odgovara jući oceano­g ra fsk i i m eteorološki in s tru m en ­ta rij i osoblje. P odručje oceano­g ra fsk ih m je ren ja je predviđeno u sjevernom Jad ran u , na preko 45 postaja , na ko jim a će se pu tem k rs ta re n ja uzim ati oceanografski podaci, u k lju ču ju ć i i m je ren ja m orsk ih s tru ja na šest postaja, na v iše nivoa. V alom jerna opažanja i m je ren ja u m reži m areografa o b av lja t će se n a postojećim s ta ­n icam a od ko jih se dio nalazi u

sjevernom Ja d ra n u , a ostale u d rug im d ije lov im a Jad ran a . S tan ­d a rd n a m eteoro loška m o tren ja v rš it će se za po trebe M EDAL- P E X -a n a svim obalnim m eteo­rološkim stan icam a, n a jednoj au ­tom atskoj m eteorološkoj stan ici na otoku V iru, n a p la tfo rm i za is tra ­ž ivan je n a fte »PANON«, na b rod­skim m eteorološkim stan icam a naših trgovačk ih brodova koji plove Jad ranom , a k lim ato loška m o tren ja će se obav lja ti i na 5 sv jetion ika. M jeren je površinske tem p era tu re m ora v rš it će se u m reži 18 obaln ih posta ja s jev e r­nog, sredn jeg i južnog Jad ran a . P osebna m ik robarog rafska m je re ­n ja će se ob av lja ti na određenim p ro filim a sjevernog Ja d ra n a i na 3 sinoptičke stan ice u sred n jem Jad ran u . P red v iđ a se i k o rišten je sa te litsk ih i av ionskih p oda taka0 površinskoj te m p e ra tu ri m ora.

R azdoblje p rip rem a, opera tivno1 in tenzivno osm atračko razdob lje b it će sinhron iz irano s odgovara­jućim razdob ljim a eksperim en ta ALPEX.

In stitu c ije koje će b iti ak tivno uk ljučene u jugoslavenski M EDA- PEX prog ram su slijedeće:

In s titu t za oceanografiju i ribarstvo , S p litH idrografsk i in s titu t JRM , Split,R epubličk i h idrom eteoro lošk i zavod SRH, Z agrebR epublički h idrom eteoro lošk i zavod SRCG, T itograd

Pom orsk i m eteorološki cen­ta r, S p litC en tar za is traž iv an je m ora Z agreb i Rovinj (u sastavu In s titu ta R uđer Bošković iz Zagreba)

Zavod za biologiju m ora i oceanografiju , K otor

Za ru k o v an je oceanografskim podacim a ko ji će se p rik u p iti u toku izvođenja jugoslavenskog M ED A LPEX -a zadužu ju se H i­d rog rafsk i in s titu t JR M i In s titu t za oceanografiju i ribarstvo , s ob­zirom da oni raspolažu odgova-

9

ra juć im tehn ičk im i kadrovskim potencijalom , a p rem a p lanu , fo r­m atim a, m etodam a i s tan d ard im a koje u tv rđ u je Specija ln i cen ta r za M EDALPEX podatke (uspostav-

OPĆI PREGLED

M eteorološki elem enti, tj. tlak zraka, tem p era tu ra , ko ličina obo­rina, v je ta r i s tan je m ora, koji su ove zim e u tjeca li n a razvoj v rem ensk ih p rilika , n isu ovdje d e ta ljn ije p rikazan i, ali se može reći da su oni u svojim sredn jim v rijednostim a odstupali od više­godišnjeg p ro sjek a za zim u, n a ro ­čito u s iječn ju i veljači. Ovogo­d išn ja zim a n a Ja d ra n u je b ila jed n a od h ladn ijih , s prosječnom količinom oborina, uz čestu p o ja ­vu jak ih v je trova , naročito bure , što je p red stav lja lo i g lavno obi­lježje v rem en a ove sezone n a J a ­dranu . Do razvo ja g rebena s ib ir­ske an tic ik lone n ije došlo, ali du­go tra jno zad ržavan je an tic ik lone iznad zapadne i s red n je Evrope s jedne, kao i česta po jav a m edi­te ran sk e ciklone s d ruge strane , g lavni su činioci p rom jen ljivog i razm jerno h ladnog v rem en a ove zim e na Jad ran u .

SIJE Č A N J

Početkom m jeseca, J a d ra n se nalazi pod u tjeca jem antic ik lone koja naglo slabi i ko ja se povlači p rem a L evantu , pod ržavajući m ir­no i p roh ladno vrijem e, koje se potom naglo m ijen ja uslijed š ire ­n ja duboke a tlan tsk e ciklone nad sred n ju E vropu i Jad ran , gdje već od 4. do 7. n as tu p a pogoršan je v rem ena s kišom i snijegom , uz jako jugo, a zatim jak u buru , nakon razvo ja h ladnog g rebena nad zapadnom i sredn jom E vro­pom. Ovaj se je g reben razvio u veom a jak u anticik lonu , čije je sred ište iznad B avarske oko 1048 h P a (nad Jad ran o m tla k z raka je

ljen od M eđuvlad ine oceanograf­ske kom isije u M onte Carlu). K o­o rd in a to r ak tivnosti jugoslaven­skog M ED A LPEX -a je d r M ira

tak o đ er daleko iznad prosjeka), dok se istodobno na područ ju Jonskog i Egejskog m ora zadrža­va la duboka ciklona. U ovom raz­dob lju duž Ja d ra n a puše dosta jak a b u ra , uz suho i h ladno v r i­jem e (m inim alne tem p era tu re na otocim a i uz obalu je do — 2°C, a m aksim alne ne p relaze 7°C). P o­javom genovske ciklone, v rijem e na J a d ra n u se na k ra tk o p rom je- nilo, pa izm eđu 13. i 15. p rev la ­dava oblačno i kiša, ponegdje sn ijeg uz obalu, te ja k istočni v je ta r. Snijeg se k ra tk o zadržao, a v je ta r je 16. ponovo skrenuo na ja k u buru . B u ra duž Ja d ra n a puše do 23, ali znatno slabija , kad je prev ladava lo dosta h ladno i suho. Č itav Ja d ra n ponovno se nalazi pod u tjeca jem jake evropske an ti­ciklone i ciklone n ad Jonsk im m orem , što do k ra ja ovog m je­seca podržava u m je ren u b u ru uz vedro i h ladno v rijem e koje se n as tav lja i u slijedećem m jesecu.

Z ore-A rm anda iz In s titu ta za oce­anografiju i ribarstvo .

PO M O R SK I M E T EO R O L O ŠK IC EN TA R

VELJA ČA

U ovom m jesecu je opća v re ­m enska situacija , kao i u siječnju , uzrokovana stacionarnom an tic i- klonom iznad Evrope, kao i n je ­nim k ra tk o tra jn im povlačenjem s jedne i zad ržavan jem m ed ite ran ­ske ciklone s d ruge strane . Na sam om početku m jeseca zab ilje­žen je nagli pad tlak a z rak a i n as tan ak ciklone na Ja d ra n u , koja se p rem ješta la p rem a Egejskom m oru, što je duž Ja d ra n a prouz- rokavalo n a jp rije jugo, zatim vrlo ja k u b u ru (7-og). B u ra naglo slabi, p red nailaskom novog p rodo ra h ladnog oceanskog zraka, koji je donio i sn ijeg n a većem d ije lu obalnog područja . U razdob lju od 13. do 18. č itav se Ja d ra n nalazi pod u tjeca jem evropske an tic ik lo ­ne, gd je sta lno puše b u ra (na sredn jem d ije lu veom a jaka), uz p retežno vedro i h ladno vrijem e. N akon kraćeg sm iriv an ja ponovni p rodor h ladnog oceanskog zraka na Ja d ra n donosi kiše i snijeg, a ponegdje i g rm ljav ine . Ovo p ro ­m jenljivo , nesta lno i h ladno v r i­jem e p rev lad av a do p red k ra j ve­

S iječanj — ožujak 1981.

T E M P E R A T U R A O BO RINE

M jesto M jesec zrak a m ora K o li­Broj

dana*) sija

nje

su

nca

u sa

tim

a

sred . m a k s. m in . sred .č in a

u m m

I 4.3 - 5 .3 15.1 95 5 167

R ijek a II 4.5 - 4 .2 19.2 67 4 160II I 10.3 - 1 .6 22.5 130 9 116

I 5.2 -2 .7 12.4 44 6 157

S p lit II 7.1 - 1 .8 14.4 83 9 158II I 12.2 3.6 20.6 56 7 176

I 6.4 - 2 .2 16.6 34 6 157H v a r II 7.8 - 0 .9 16.4 54 7 151

II I 12.2 3.8 20.6 48 5 194

*)O dnosi se na b roj dan a s ob o r in a m a > 0 ,1 m m

Vrijeme na Jadranu u razdoblju siječanj-ožujak 1981.

10

ljače. Na sam om k ra ju m jeseca v rijem e se je stab iliz ira lo , tem pe­ra tu ra je m alo porasla, ali je u p ro sjek u ona b ila u ovom, kao i u p rethodnom m jesecu, za oko 2°C n iža od višegodišnjeg p rosje­ka. U ovom m jesecu zabilježen je i veom a n izak tla k zraka, što tak o đ er n ije tako česta po java na Jad ran u .

O ŽU JA K

V rem enska situ ac ija početkom ovog m jeseca is ta je kao i u p re t­hodna dva m jeseca, kad dom inira evropska an tic ik lona s n jen im k ra tko ročn im povlačenjem s jed ­ne i zad ržavan jem m ed ite ranske ciklone s d ruge strane , tako da u p rvoj i drugoj dekadi p rev la ­

dava prom jen ljivo i h ladno v r i­jem e, praćeno čestim prodorim a hladnog oceanskog z rak a koji do­nosi n a s jev ern i J a d ra n obiln ije kiše nego n a s red n ji i južni. Uza­stopni prolasci a tlan tsk ih ciklona preko sred n je E vrope i J a d ra n a p rem a istoku i jugoistoku p odr­žavali su h ladno, p rom jen ljivo i kišovito v rijem e, često praćeno jak im v je trom , i to sve do sam og kalendarskog po če tk a proljeća, k ad a je n a s tu p ila p o tp u n a p ro ­m jena v rem enske situacije i v re ­m enskog tipa. U trećo j dekadi dolazi do p rom jene cirku lac ije z raka A tlan tik -E vropa. A tlan tsk i porem ećaji se više n isu k re ta li p rem a istoku, preko našeg p o d ru ­čja, već su b ili u sm je ren i preko V. B ritan ije , tj. p rem a sjevero ­

istoku. N ad Jad ran o m i jugoisto­čnom E vropom razvio se top li g reben koji je uz nezn a tn a pom i­can ja ostao b lok iran do k ra ja m jeseca, a to je duž J a d ra n a po­državalo suho, v rijem e s jak im jugom n a m oru, a došlo je i do naglog p o rasta tem p era tu re z raka što se znatno odrazilo na n jen u s red n ju v rijed n o st u ovom m je­secu; ona je b ila za oko 1,5°C viša od p rosjeka, iako je kroz prve dv ije dekade bilo h lad n ije od p ro ­sjeka. O pćenito uzevši, v rijem e u p rvoj i d rugoj dekadi n a J a d ra n u bilo je h ladno i kišovito s jak im v je trov im a, dok je u trećo j dekadi bilo suho, u početku praćeno ja ­k im SE v jetrom , uz nadprosječno toplo vrijem e.

M. B.

C. G. K O R E V A A R

Neka iskustva i rezultati preporučivan] a mete­orološke rute u Kraljevskom nizozemskom meteorološkom institutu

U V O D

U K raljevskom nizozem skom m eteorološkom in s titu tu se p re ­poruču je ru ta za prib ližno 700 brodova godišnje i to sam o za po­d ru č je sjevernog A tlan tskog oce­ana. R ezu lta ti obrade koji se opi­su ju u ovom članku odnose se n a oko 2500 p rije laza A tlan tik a u razdob lju august 1969 — august 1974.

Za svaki od ovih slučajeva n a ­p ra v lje n i su završn i p roračuni, upotrebom v a ln ih k a ra ta i d ija ­g ram a b rz ine b roda na valovitom m oru određene su v rem ensk i n a j­k raće ru te . Osim toga je svaki p rije laz (dužina plovidbe, u v je ti u toku plovidbe) uspoređen sa p re tpostav ljenom plovidbom po vrem ensk i na jk raćo j ru ti i duž stan d a rd n ih ru ta tj. po ortodrom i i loksodrom i.

R ezu lta ti su ob rađ ivan i za 2 sezone. Kao »zimska« je uzeto

razdoblje od 15. V III do 15. IV, a za »ljetnu« period od 15. IV do 15. VIII. P ro m a tra n e su slijedeće ru te :

1. E vropa — K aripsko m ore

2. E vropa — M eksički zaljev

3. E vropa — B erm uda

4. E vropa — istočna obala SAD južno od R ta H a tte ra s (luke B runs- wick, S avannah , C harleston, W il- m ington i M orehead City)

5. E vropa — istočna obala SAD i K anade od R ta H a tte ra s do po­d ru č ja N ova Scotia (luke B alti- m ore, N orfolk, P h iladelph ia , New Y ork, Boston, P o rtlan d , S a in t Jo h n i H alifax)

6. E vropa — zaljev St. L aw - rence

N a slici 1. d a t je djelom ičan p reg led v ažn ijih ortodrom skih oceanskih ru ta n a A tlan tiku .

U tab lic i 1. da te su sredn je v rem enske raz like i raz like u du­

ljin i p u ta izm eđu v rem ensk i n a j­kraćih , p repo ručen ih ru ta , te lok- sodrom a u odnosu na ortodrom ske ru te . V rem enska raz lik a pu to v a­n ja sa p redznakom plus znači dobitak , a sa predznakom m inus g u b itak u odnosu n a ortodrom u. T ablica se in te rp re tira n a s lije ­deći način : n .pr. iz Evrope za K a­ripsko m ore vođeno je 470 b ro­dova u »zimskom« razdoblju . Pod p re tpostavkom da su ovi brodovi p lov ili po v rem ensk i n a jk rać im ru tam a , bio bi u s red n jak u po­stig n u t dob itak od 7.9 sa ti u od­nosu n a ortodrom u. N a p rep o ru ­čenim ru ta m a pak, dobiveno je 6.8 (od m ogućih 7.9 sati) u odnosu n a ortodrom u, a da se plovilo po loksodrom i, dob itak u odnosu na o rtod rom u bi iznosio 4.2 sata. Iz toga tak o đ er slijed i da je p repo­ru čen a ru ta u prosjeku , u odnosu n a loksodrom u, b ila v rem ensk i k raća za 6.8 — 4.2 — 2.6 sati. N ada­lje, p repo ručena ru ta je u odnosu n a o rtodrom u u p rav ilu b ila duža

11

za 61 m ilju , ali je unatoč tom e p ostignu t v rem ensk i dob itak zbog povo ljn ijih v rem ensk ih uv je ta , tj. m an jih valova n a toj ru ti. P ovolj­n iji v rem ensk i u v je ti svakako znače i sm an jenu m ogućnost n a ­s ta ja n ja šte te n a b ro d u i / i l i te re ­tu. Ip ak je ta k v u ko ris t teško izraziti brojčano.

Brodovi ko jim a je p rep o ru č iv a­na ru ta za K aripsko m ore su u- g lavnom bili ta n k e ri na p u tu za Curagao ili te re tn i b rodovi za C ristobal. G eom etrijsk i na jk raća ru ta za C uragao je o rtodrom a preko otoka Som brero, a za C ri­stobal o rtodrom a kroz M ona p ro ­laz (slika 1). D rug i dio t ih ru ta leži obično dosta ju žn ije od p u ta ­n ja ciklona, tako da su loši v re ­m enski u v je ti obično ograničeni n a p rv u polovinu pu ta . D obri re -

S lik a 1. — P reg led d ije la v a žn ijih o ceansk ih ru ta n a s je v e rn o m A tla n tik u

zu lta ti u p rep o ru č iv an ju ru te su ovdje postignu ti up ravo zato što je u sp ješan re z u lta t ovisio u g lav ­nom o dobroj prognozi za p rv ih nekoliko dana, a nakon toga bi

t a b l i c a i .

B rojp u to ­v a n ja

At u sa tim a

vre_ . lo k so - m e n s k ip re p o - drom a i n a j- r u č en a m

k r a ća ru ta c -ru ta ru ta

As u n a u t. m ilja m a

v r e " . lo k s o - m en sk ip rep o - drom a

n a j- ru čen a m k raća ru ta c -ru ta ru ta

Zima1. E v ropa — K arip sk o m ore 470 + 7.9 + 6.8 + 4.2 56 61 402. K arip sk o m o re — E v ro p a 543 + 2.0 + 1.0 - 2 .5 21 19 653. E v ro p a — M eksičk i z a ljev 69 +12.5 + 10.0 + 4.8 136 131 1234. M eksičk i z a ljev — E v ro p a 80 + 3.6 + 1.6 35 435. E v ro p a — B erm u d a 46 + 8.4 + 5.6 + 1.9 96 99 586. E v ro p a — C harles ton ,

S a v a n n a h itd . 52 + 5.2 + 2.7 - 3 .2 97 121 817. C h arles to n , S a v a n n a h

itd . — E v ro p a 83 + 3.4 + 1.9 22 348. E v ro p a — N ew Y o rk itd . 266 + 4.7 + 2.0 - 4 .4 62 66 579. N ew Y ork itd . — E v ro p a 185 + 1.3 + 0.1 - 1 .9 14 23 48

10. E v ro p a — St. L aw ren ce 37 + 3.6 + 2.4 - 1 .0 54 43 4311. S t. L aw ren ce — E v ro p a 20 + 1.7 + 0.6 - 0 .3 26 47 43

Ljeto1. E v ro p a — K arip sk o m ore 59 + 1.4 + 0.7 - 1 .0 24 33 492. K a rip sk o m o re — E v ro p a 93 + 0.2 + 0.05 - 3 .6 5 5 733. E v ropa — M eksičk i z a ljev 23 + 1.5 + 0.4 - 3 .9 37 59 1244. M eksičk i z a lje v — E v ro p a 41 + 0.3 0.0 3 85. E v ro p a — B erm u d a 21 + 1.2 - 0 .1 - 1 .8 18 41 566. E v ro p a — C h arles to n ,

S a v a n n a h itd . 34 + 1.0 + 0.1 - 4 .0 24 38 687. C h arle s to n , S a v a n n a h

itd . — E v ro p a 38 + 0.3 - 0 .1 3 58. E v ro p a N ew Y o rk itd . 110 + 1.1 + 0.2 19 199. N ew Y ork itd . — E v ro p a 84 + 0.01 -0 .0 5 1 2

10. E v ro p a — St. L aw ren ce 28 + 2.2 + 1.0 - 0 .4 32 39 32U . St. L aw ren ce — E v ro p a 24 + 0.3 + 0.1 - 2 .0 1 3 27

T a b lic a 1. — S re d n je ra z lik e v re m e n a ( At ) i ra z lik e u d u lj in i p u ta (A s) u odnosu na ortodrom u.

b rod plovio kroz k lim ato lošk i m ir­n ije, ju žn ije područje. Može se napom enuti da je sam o u izn im ­nim slučajev im a preporučivano sk re tan je sjeverno od ortodrom e.

Iz tab lice 1. je v id ljivo da su za p u to v an ja iz K aripskog m ora u E vropu, s tv a rn i kao i m ogući v rem ensk i dobici u odnosu n a o rtodrom u daleko m anji. U zrok tom e je što u vožnji p rem a istoku tokom p u ta p re v lad av a ju valovi u k rm u, ko ji n em aju značajan u tjeca j na b rz inu broda.

N ajbo lji re z u lta ti su postignu ti u p rep o ru č iv an ju ru te na pu to v a­n jim a iz E vrope u M eksički za­ljev. Zbog toga što o rtod rom a n a ovom p u tu p ro laz i kroz G olfsku s tru ju , rezu lta ti p repo ručen ih ru ta n isu u spoređ ivan i sa ortodrom om , već s ru to m ko ja se sasto ji od 2 o rtod rom ska lu k a kroz točku 37°N, 57°W (slika 1, ru ta K). Ova ru ta p ro lazi kroz područje izm eđu po­luo toka N ova Scotia i o točja B er- m uda, za koje je k a rak te ris tičn a re la tiv n o visoka čestina o lu jnog vrem ena. N akon toga ru ta K p ro ­lazi kroz područje m ale čestine o lujnog v rem ena, što je uzrokova­no čestim berm udsk im m aksim u­mom. M eteorološku ru tu za Abaco k a ra k te riz ira ju dobre m ogućnosti sk re ta n ja i sjeverno i južno od ru te K. Kod drugog d ije la ocean­skog p rije laza, ovisno o v rem en ­skoj situaciji, sk lon ište b rodu m o­že p ru ž iti istočna obala A m erike

12

ili p o d ruč je berm udskog m aksi­m um a (područje visokog tlaka , op. pr.). U s lučaju posto jan ja b e rm u d ­skog m aksim um a, već u početnom d ije lu p rije laza p rep o ru ču je se značajno sk re tan je p rem a jugu. U koliko naveden i m aksim um ne postoji, ta d a sk re tan je p rem a sje ­v e ru u toku prvog d ije la p u ta ne p re d s ta v lja sm etn ju za d rug i dio prije laza . Može se reći da su dobri rezu lta ti na ovim pu to v a­n jim a ovisno o vrem enskoj s itu a ­ciji, postignu ti zbog dobrih m o­gućnosti sk re ta n ja sa ru te K.

Za p u to v an ja p rem a istoku (M eksički zaljev — Evropa), um ­jesto ortodrom e uzeta je ru ta C koja pro lazi kroz 42°N, 50°W, a rezu lta ti su u spoređ ivan i s tom rutom . P ovo ljna okolnost ove ru te je da se kod pojave visokog v a ­lov lja sa s jev era ili s jeverozapada može bez velikog sk re ta n ja plo­v iti u zav je trin i am eričke obale.

Za ru te iz Evrope p rem a nešto sjev ern ijim lukam a, kao što su C harleston ili S avannah , dobici v rem ena u odnosu na ortodrom u su m an je izraženi nego kod p u to ­v an ja p rem a K aripskom m oru ili M eksičkom zaljevu. To je d je lo ­mično uzrokovano činjenicom da su i m ogući dobici v rem ena (kad bi se plovilo po v rem ensk i n a j­k raćoj ru ti) m anji. T akođer, ne- pogodnost ove ru te je u tome, što su u slu ča ju o lujnog v rem ena u pod ruč ju izm eđu B erm uda i Nove Scotie, sk re ta n ja p rem a jugu ve­lika ako se želi postići i m ala v re ­m enska ušteda.

Za luke New York, B oston i H alifax geom etrijsk i n a jk raća ru ­ta iz Engleskog k an a la je orto- đ rom a kroz r t C ape Race. N ada­lje, za v rijem e sezone leda, treb a uzeti u obzir g ran icu leda u po­d ru č ju N ew foundlanda, pa treb a brod u p u titi da p lovi 30 m ilja

južno od nje. Zbog toga je u p ro ­račun , p ri usporedb i re z u lta ta u tim slučajevim a, kao geom etrijsk i n a jk raća ru ta uzeta ortodrom a kroz točku 30 m ilja južno od po­stojeće gran ice leda.

Sa k lim ato loške točke g ledišta, ru ta C leži u oceanskom području s re la tiv n o velikom čestinom v i­sokih valova iz sp ek tra sm jerova od ju g a preko zapada do sjeve­rozapada. T akođer je uočeno da je u p rije laz im a p rem a zapadu često u početnom d ije lu p u ta bilo po­željno sk re tan je p rem a jugu , a u zadnjem d ije lu p u ta plovidba je b ila b rža pod zaštitom am erič­kog kopna. O pćenito ru ta C se pokazala nešto m an je povoljna, što je i v id ljivo iz re z u lta ta ta ­blice 1.

Za v rijem e lje tn e sezone (15. IV — 15. VIII) b rod može, ako je sam o tra ja n je p u ta u p ita n ju (a ne npr. osje tljivost te re ta n a v a ­ljan je), p rak tično gotovo u v ijek p loviti ortodrom om . Iz tab lice 1. se v id i da su dobici u vrem enu uglavnom bez značaja.

R e z u lta ti po g o d in a m a

T ablica 1. da je s red n je rezu lta te za petogodišnje razdoblje. M eđu­tim , re z u lta ti se m ogu značajno raz likova ti od godine na godinu.

T A B L IC A 2.

S r e d n je r a z lik e v r em en a (sati)

B roj v r e - Z im sk e sez o n e p u to - m e n sk i

v a n ja n a j- p rep or . lo k so - kraoa ru ta drom a ru ta

1969— 1970. 76 + 4.1 + 2.8 + 0.41970— 1971. 114 + 7.8 + 6.4 + 3.21971— 1972. 98 + 6.6 + 5.5 + 3.51972— 1973. 73 + 7.0 + 6.0 + 3.51973— 1974. 109 + 12.5 +11.6 + 8.81969— 1974. 470 + 7.9 + 6.8 + 4.2

T a b lica 2. E vrop a — K a r ip sk o m ore . S r e d n je g o d išn je v r em en sk e r a z lik e u o d n o su na ortod rom u .

Iz tab lice 2. je v id ljivo da je za 470 zim skih p u to v an ja iz E v­rope u K aripsko m ore postignut,

u odnosu n a ortodrom u, p rosje ­čni v rem ensk i dob itak od 6.8 sati, dok su po godinam a postignu ti slijedeći rezu lta ti: 2.8; 6.4; 5.5; 6.0 i 11.6 sati, u v ijek prib ližno jed an sa t m an je od m ogućeg dob itka u odnosu na vrem ensk i n a jk raće ru te . U zrok raz lič itih rezu lta ta je u p rom jen i p u ta n ja ciklona po sezonam a tj. u različ itim v rem en­skim uv je tim a n a ortodrom i.

Tako np r, u ja n u a ru 1974, p re ­v lad av a ju ća c irk u lac ija je b ila k a ra k te riz ira n a razv ijenom v isin ­skom jugozapadnom cirku lacijom sa k o n tin u iran im se rijam a razv i­jen ih cik lona u 25 dana. Možemo n apom enu ti da je p r i tom tip u visinske c irku lac ije u p rizem lju razv ijen a ciklona ili se rija ciklo­na. Za 26 brodova ko ji su u ja n u ­a ru i prvoj polovini fe b ru a ra p re ­lazili A tlan tik n a p u tu iz Evrope u K aripsko m ore, p repo ruč ivana je ju žn a ru ta uz otok T erceiru (jedan od A zorskih otoka) ili čak još ju žn ija ru ta , ovisno o situaciji. P loveći takvom ru to m brodovi bi zaobilazili uzastopna po lja viso­kog valov lja (ponekad sa valovi­m a višim od 10_m) duž ortodrom e. U kupni dob itak u v rem enu za naveden ih 26 p rije laza A tlan tik a iznosio je 803 sata , što u sred n ja ­ku iznosi oko 31 sa t po p rije lazu . Bez tih 26 p rije laza sred n ji dobi­ta k bi za tu zim sku sezonu izno­sio oko 5.5 sati, što je blisko više­godišnjem sred n jak u (6.8 sati).

Tako nepovo ljna v rem enska si­tu ac ija u to k u gotovo cijelog m je­seca b ila je re la tiv n o iznim na, što je po tv rđeno stud ijom u kojoj je za svak i dan u desetogodišnjem p eriodu određen tip c irkulacije . 25 dana sa tako razv ijenom v isin ­skom jugozapadnom cirku lacijom zabilježeno je jed ino u ja n u a ru 1974, a sred n ji broj dana s takvom cirku lac ijom je bio 7. Slijedeći m aksim um , 19 dana, zab ilježen je u ja n u a ru 1972. i ja n u a ru 1965. T ih godina tak o đ e r su zbog toga p o stignu ti ve lik i dobici u v rem e­nu n a preporučen im ru tam a.

N a osnovi n ap rijed izloženog, a tak o đ er g ledajući rezu lta te na

13

R ezu lta ti po putovanjim a

S lik a 2. — E vropa — K a rip sko m ore. S re d n ji dobici u v re m e n u po m je ­secim a u odnosu na ortodrom u.

drug im ru tam a , može se zak lju ­čiti da se n a jb o lji re z u lta ti u p re - p o ru č iv an ju ru te postižu kod ne­povoljn ih v rem ensk ih u v je ta na oceanskom području , u ko jim a se sam a opća v rem en sk a situ ac ija m nogo ne m ijen ja .

R ezu lta ti po m jesecim a

P re th o d n o su p ro m a tra n i rezu l­ta t i p repo ruč ivan ja ru te za zim ­sku d lje tn u sezonu. S lika 2. daje rezu lta te po m jesecim a za pu to ­v an ja iz E vrope u K aripsko m o­re. K ao što je p rikazano ovom slikom , posto ji znača jna raz lika izm eđu po jed in ih m jeseci. Tako su u ja n u a ru postizavan i na jb o lji rezu lta ti. U 54 p rije laza za v r i­jem e tog m jeseca postig n u t je u p rosjeku dob itak od 15.2 sa ta u odnosu n a ortodrom u. Idući od ja n u a ra p rem a ju nu , p rosječn i v rem ensk i dobici značajno opa­daju , a od ju n a n ad a lje rastu .

Na d rug im ru ta m a n a jb o lji re ­z u lta ti su tak o đ er postig n u ti za v rijem e zim ske sezone (decem ­bar, ja n u a r i feb ruar). U zrok je uglavnom u nepovoljn im vrem en­skim u v je tim a n a o rtodrom i u to k u zime, a zbog toga je p r i v a ­ljanom izboru ru te u tim m jese­cim a i ušteđeno veće v rijem e pri p rije lazu .

N a slici 3. d a ti su m jesečni re ­z u lta ti p rosječn ih v rem ensk ih do­b itak a za p u to v an ja p rem a istoku, iz K aripskog m ora u E vropu. Vidi se da su v rem enske uštede m ale, tako da se p rak tično gotovo uv i­jek m oglo p lov iti ortodrom om .

Č injenica da su rezu lta ti u sred ­n ja k u pozitivni, još u v ijek ne zna­či da je p rep o ru k a ru te b ila u svakom slučaju uspješna. N apr, od ukupno 470 slučajeva p repo ­ru k a ru te u zim sko doba na p u tu za K aripsko m ore, u 70% sluča­jev a je o stv aren v rem ensk i do­b itak , u prib ližno 22% slučajeva n ije bilo n i dob itka nii gubitka, a u 8% slučajeva zab ilježen je g u b itak vrem ena. M eđutim , u tim slučajevim a, i pored neposto jan ja dob itka ili uz zabilježen gubitak , brod je plovio pod povoljn ijim vrem ensk im uv jetim a, što znači da je i riz ik nezgode bio m anji, tj. p lov idba sigurn ija .

T A B L IC A 3.

B ro jp u to v a ­

n ja

V r e m en ­sk i n a j­

k ra ća ruta

P r e p o ­ru čen a

ru taO rto-

đrom aL o k so -d rom a

B ishop R ock — S om brero b rz in e u čvo rov im a

1. 15.5— 16.4 56 217.1(16)

217.7(16)

223.3(20)

219.9(17)

2. 14.5— 15.4 76 224.9(11)

225.8(12)

230.5(15)

227.6(13)

3. 13.5— 14.4 31 242.1(11)

242.9(12)

249.3(18)

244.4(12)

4. 12.5— 13.4

Fastnet, — S om brero b rz in a u čvo rov im a

23 251.7(13)

253.3(15)

260.5(19)

255.1(14)

1. 15.5— 16.4 8 218.5(15)

219.5(14)

228.1(23)

224.5(20)

2. 14.5— 15.4 37 226.4(15)

228.2(16)

232.7(22)

230.2(18)

3. 13.5— 14.4 15 242.6(23)

243.7(23)

250.1(28)

244.8(23)

4. 12.5— 13.4 36 253.9(16)

255.3(17)

263.6(24)

256.8(17)

Tablica 3. E vropa — K aripsko m ore. Z im ska sezona. S red n ja tra ja n ja p u to v an ja u sa tim a; s tan d ard n e dev ijacije su u zagradam a.

S lik a 3. K a rip sko m o re — E vropa. S re d n ji dobici u v re m e n u po m je ­secim a u odnosu na ortodrom u.

R avn om jern ije trajanje putovanja

U tab lic i 3. n avedena su sred ­n ja tra ja n ja plovidbe po p rep o ­ručen im ru tam a, te iz raču n ata ad ek v a tn a tra ja n ja za v rem ensk i

14

n a jk raće ru te , o rtodrom u i lokso- drom u, i to za p u to v an ja iz lu k a Bishop Rock i F as tn e t za K aripsko m ore. U zagradam a su u cijelim sa tim a navedene s tan d a rd n e de­vijacije.'*5 S lučajev i p lovidbe su g ru p iran i po sred n jim b rz inam a u toku pu tovan ja .

Tako je u 76 slučajeva p lovidbe ta n k e ra iz B ishop R ock-a za Som - b re ro o stv aren a s red n ja b rz ina izm eđu 14.5— 15.4 čvorova. Na p reporučenoj ru ti p lov idba je p ro ­sječno tra ja la 225.8 sa ti sa s ta n ­dardnom devijacijom od 12 sati. N a ortodrom i p lovidba bi p rosječ­no tra ja la 230.5 sa ti sa s ta n d a r­dnom devijacijom od 15 sati. Z na­či, da su brodovi p lovili po o rto ­drom i, pu to v an je bi u prosjeku tra ja lo 4.7 sa ti duže, a također bi t ra ja n ja p u to v an ja b ila m an je ravnom jerna , je r podaci o t r a ja ­n ju p u to v an ja pokazu ju veći ra ­sap. Iz tab lice 3. n ad a lje vidim o da je na v rem ensk i n a jk raćo j ru ti rasap p odataka nešto m alo m anji (stan d ard n a d ev ijac ija 11 sati), a na loksodrom i nešto m alo veći (s tan d ard n a d ev ijac ija 13 sati) od rasap a na p reporučenoj ru ti. P o­gledam o lii osta le podatke u ta b ­lici, v id je t ćemo da se ta po java ponavlja . Može se zak ljuč iti da

*) S ta n d a rd n a d e v ija c ija — s ta tis tič k a m jera rasap a p o d a ta k a o k o sred n ja k a .

S lik a 4. — E vropa — K a rip sko m o ­re. S re d n ji b ro j sa ti sa b ro d u p ro ­t iv n im va lo v im a > 6 m po m jesec im a n a p rep o ru čen o j ru ti (šrafirano) i na ortodrom i.

T A B L IC A 4.

B rojp u to v a ­

nja

V rem en sk i n a j­

k raća ru ta

. P r e p o ­ru čen a

ru taO rtodro

m a- L o k so -

drom a

Zima1. E v ro p a — K arip sk o m ore 470 0.9(0,5) 1.4(0,7) 5.8(1,1) 3.4(0,8)2. K a rip sk o m ore — E v ro p a 543 0.2(2,0) 0.7(2,8) 1.1(3,8) 0.8(2,2)3. E v ro p a —■ M eksičk i z a ljev 69 0.4(0,9) 1.9(1,9) 14.1(1,1) 3.7(1,8)4. M eksičk i z a ljev — E v ro p a 80 0.0(4,6) 0.0(5,3) 1.4(8,4)5. E v ro p a — B erm u d a 46 1.3(0,0) 3.9(0,3) 12.7(0,0) 7.5(1,1)6. E v ro p a — C h arle s to n itd . 52 1.2(0.8) 2.8(0,8) 7.5(1,7) 5.8(2,3)7. C h arle s to n — E v ro p a 83 0.3(2,7) 0.5(3,3) 1.1(3,6)8. E v ro p a — N ew Y ork itd . 266 2.3(1,1) 4.4(0,8) 9.3(0,8) 9.3(0,5)9. N ew Y ork — E vropa 185 0.2(3,3) 0.5(4,5) 0.7(5,1) 0.9(4,7)

10. E v ro p a — St. L aw ren ce 37 1.9(0,0) 3.8(0,0) 8.8(0,0) 7.2(0,0)11. St. L aw ren ce — E v ro p a 20 0.3(5,1) 0.3(5,9) 0.0(5,7) 0.3(4,0)

Ljeto1. E v ro p a — K arip sk o m ore 59 2.2(0,6) 3.2(0,7) 6.0(1,9) 3.5(1,2)2. K a rip sk o m ore — E v ro p a 93 0.5(1,7) 1.1(2,2) 1.2(3,0) 1.3(1,4)3. E v ro p a — M eksičk i za ljev 23 1.2(0,0) 1.0(0,9) 4.8(0,2) 0.9(1,7)4. M eksičk i z. — E v ro p a 41 0.3(7,0) 0.3(8,2) 0.3(8,5)5. E v ro p a — B erm u d a 21 1.1(1,7) 1.7(3,2) 3.7(2,4) 2.4(3,8)6. E v ro p a — C h arle s to n itd . 34 2.6(3,1) 3.9(3,1) 6.9(4,2) 9.6(2,0)7. C h arle s to n — E v ro p a 38 1.3(3,1) 2.4(3,1) 1.8(3,3)8. E v ro p a — N ew Y ork itd . 110 2.9(0,6) 5.0(0,5) 6.4(0,5)9. N ew Y o rk — E v ro p a 84 0.4(3,9) 0.4(4,0) 0.5(3,8)

10. E v ro p a —• St. L aw ren ce 28 4.6(1,3) 5.5(1,3) 10.6(1,3) 10.7(0,3)11. St. L aw ren ce — E v ro p a 24 0.5(2,0) 0.7(2,9) 0.7(4,4) 0.7(4,4)

T ablica 4. S red n ji b ro j sa ti sa b ro d u p ro tiv n im valovim a i valovim a u k rm u (u zagradam a) k 6 m zim i ili §^4m lje ti.

valov im a ili sa valovim a u k rm u (u zagradi), jed n ak im ili v išim od 6 m u »zimskoj« sezoni i jednak im ili v išim od 4 m u »ljetnoj« sezoni. Iz tab lice se općenito zam jećuje da su brodovi n a preporučenoj ru ti rjeđ e p lovili u visokom v a ­lov lju tj. u nepovoljn im uv jetim a, što p red s tav lja p o tv rd u veće si­g u rn o sti p repo ručene ru te za brod i / i l i te re t.

N a slici 4. d a t je p rosječan broj sa ti s valovim a u p ram ac u zim ­skoj sezoni, po m jesecim a, za p re ­poručenu ru tu i ortodrom u, a za plovidbe iz Evrope u K aripsko m ore. S lika 5. je analogna, a od­nosi se n a plovidbe E vropa-N ew York. Na slikam a su uočljiv i m ak­sim um i v isokih valova u decem ­bru, ja n u a ru i feb ru a ru , a n jihovi iznosi su znatno m an ji n a p repo ­ručenoj ru ti od iznosa na ortodro-, mi.

P rem a č la n k u » E x p erien ces and resu lts o f th e S h ip R o u te in g O f­f ic e o f th e R o y a l M eth erla n d s M e teo r o lo g ic a l In stitu te« o b ja v lje ­

n o m u WMO P u b l. N o . 454,

p r ired io : d ip l. in ž . S m ilja n V išk o v ić

je p lov idba n a preporučeno j ru ti b ila nešto rav n o m ern ija od even­tu a ln e p lovidbe po ortodrom i.

P lov id b a u v isokom v a lo v lju

T ablica 4. daje s re d n ji broj sa ti po p u to v an ju sa b ro d u p ro tivn im

IS ika 5. E vropa — N ew Y o r k itd . S re d n ji b ro j sa ti sa b ro d u p ro tiv n im va lo v im a > 6 m po m je sec im a na p rep o ru čen o j ru ti (šrafirano) i na

15

U red n iš tv o : S p lit, P r ila z V III k o rp u sa b ro j U — P o š ta n sk i p re tin a c 44 — T elefon : 521-566 — L is t se d o s ta v lja b e sp la tn o p o m o rsk im u stan o v am a , poduzećim a, b ro d o v im a i su rad n ic im a — R u k o p isi se n e v r a ­

ć a ju — Č lanci se n e h o n o r ira ju

T isak : V o jna š ta m p a r i ja — S p lit