Viljem Sekspir - Bogojavljanska Noc

Viljem Sekspir - Bogojavljanska noc

Viljem Šekspir

BOGOJAVLJENSKA NOĆ

Preveo: Velimir Zivojinović

LICA

ORSINO, vojvoda ilirski SEBASTIJAN, Violin brat ANTONIO, pomorski kapetan, prijatelj Sebastijanov JEDAN POMORSKI KAPETAN, prijatelj Violin VALENTIN, KURIO — plemići, u sviti vojvodinoj VITEZ TOBI ŠTUCALO, Olivijin ujak VITEZ ENDRJU JEZOLIKI MALVOLIO, nastojnik u Olivije FABIJAN, FEST, LUDALO — sluge Olivijine OLIVIJA, bogata groftca VIOLA, zaljubljena u vojvodu Orsina MARIJA, Olivijina sluzavka VELIKODOSTOJNICI, SVEŠTENICI, MORNARI, SLUŽBENICI, SVIRAČI I DRUGI ČLANOVI SVITE

Mesto radnje JEDAN GRAD U ILIRIJI. MORSKA OBALA U NJEGOVOJ BLIZINI.

PRVI ČIN

Page 1


SCENA PRVA

Odaja u Vojvodinoj palati. (Ulaze VOJVODA, KURIO, DVORANI i PRIDVORNI SVIRAČI.) VOJVODA. Ako se ljubav hrani muzikom Svirajte još; tu hranu dajte meni U preobilju, te od presitosti Želja za jelom da prenemogne I premine. Ponov'te napev taj! Zvuk njegov zamre k'o da izdahnu: O! leprš'o je oko uha mog K'o milozvučni dah što, klizeći Po leji ljubičica, miris krade I prosipa ga. Dosta! više ne: Nema već više slast od maločas. O! kol'ko si prevrtljiv, kol'ko nesit, Ljubavi duše ti! Ma kol'ko da si Prijemčivošću obiman k'o more, Ničega ipak nema, ma to bilo Ne znam koliko vredno i visoko, A da se, kad u tebe utone, Ne obesceni i ne umali se U cigli tren: toliko vidova Uzima ljubav, da je basnoslovna Po ćudljivosti svojoj mimo svega. KURIO. Hoćete l' poći, gospodaru moj, U lov? VOJVODA. A šta da lovim, Kurio? KURIO. Srnu. VOJVODA. Ja nju već lovim, plemenitu većma Od sviju koje imam. O! kad spazi Oliviju moj pogled prvi put, Učini mi se da je vazduh sav Od kužnih klica bio pročišćen. Srndaćem tada moje srce posta, I otada me, kao besni psi, Progone želje moje. (Ulazi VALENTIN.) Šta je bilo? Kakve mi vesti donosiš od nje? VALENTIN. Izvin'te, pristup nisam mogao Dobiti, gospodaru; al' od njene Služavke ovaj nosim odgovor: Dok sedam letnjih žega ne mine

Page 2

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocNeće ni samom nebu ona dati Da spazi njeno lice potpuno; No će, k'o duvna, hoditi pod velom, I slanom vodom koja oči šteti Škropiti svakog dana po jedared Odaju svoju svuda uokrug: A ovo sve da ljubav prema svom Mrtvome bratu ovekoveči Balsamom ovim, jer bi htela svežom I postojanom nju da sačuva U ucveljenom svome sećanju. VOJVODA. O, kad je tako nežna sastava Njezino srce da bratovljevoj Ljubavi već ovako plaća dug, Kako će tek da voli ona, o! Kad jato svih naklonosti ostalih, Koje u njojzi žive, pobije Prezlatna ona strela; kad joj jetra, Srce i um, ta prestolja vladarska, Sva zauzeta budu, kada jedan Jedini kralj sva slatka savršenstva Ispuni njena. Divnom cvetnom logu Vodite mom: pod venjacima tavnim Odar je bogat mislima ljubavnim. (Izlaze.)

SCENA DRUGA

Morska obala. (Ulaze VIOLA, KAPETAN i MORNARI.) VIOLA. Koja je ovo zemlja, prijatelji? KAPETAN. Ilirija je ovo, gospoño. VIOLA. A šta da počnem ja u Iliriji? Moj dragi brat je u Elizijumu. Ili je možda dobri slučaj dao, Šta vi, mornari, kažete? da on Utopio se nije? KAPETAN. Dobar slučaj Bio je što se spasoste i vi. VIOLA. Jadni moj brat! al' možda se, ko zna? Slučilo da se spasao i on! KAPETAN. Imate pravo, gospoño: i da bih Mogućnošću vas takvom utešio, Uveravam vas da sam, kad se vaš Raspao brod, i kad ste vi sa onom

Page 3

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocNekolicinom s vama spasenom O čun naš, valom nošen, vešali se, Video vašeg brata kako se, Pronicljiv vrlo u opasnosti, Za jednu snažnu katarku privez'o, Koja je još na moru trajala - A nauk su mu odvažnost i nada Dali za ovo - pa se, video sam, K'o Arion na leñima delfina Sa talasima tamo bratimio Dogod sam mog'o očima da pratim. VIOLA. Evo ti zlata što mi kaza to. Nadu mi budi sopstveni moj spas, Da se i s njim ovako moglo zbiti, A potkrepljenje pruža govor tvoj Nadanju mome. Znaš li zemlju ovu? KAPETAN. Znam i te kako, gospoño; do mesta U kom sam ovaj ugledao svet Tri sata hoda nema. VIOLA. Ko tu vlada? KAPETAN. Vojvoda jedan plemenit po biću Koliko i po svome imenu. VIOLA. Kako se zove? KAPETAN. Orsino. VIOLA. Orsino! Ja sam slušala o njemu Od oca svog: tad ženjen nije bio. KAPETAN. Ni sada nije; bar donedavno Nije to bio; jer ni mesec dana Nema otkad sam otiš'o odavde: A tad se baš o tome šaputalo - K'o što se već, i sami znate to, O onome što čine velikaši Meñ' sitnim svetom blebeće - da ište Dobiti ljubav lepe Olivije. VIOLA. Ko je i šta je ona? KAPETAN. Devojka vrsna, grofa jednog kći; On je pre jedno dvanaest meseci Umro i svoju ostavio kćer Pod zaštitom svog sina, njenog brata, Koji tu skoro preminu i sam: Iz prevelike ljubavi za njim Ona se, vele, društva odrekla I sklonila se svetu s očiju. VIOLA. O, da mi je u ove gospoñe Da služim, a da, sve dok nekako Ne udesim da zgodna prilika

Page 4

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocZa mene bude zrela, svet ne dozna Ko sam i šta sam. KAPETAN. Neće biti lako Sprovesti to, jer ona ničije Ne prima molbe, čak ni vojvodine. VIOLA. Držanje ti je lepo, kapetane; I mada često priroda pobusa Bedemom lepim ružnu kaljugu, Ipak sam voljna verovati ja Da je u tebe duša podudarna Sa lepom ovom spoljašnjošću tvojom. Molim te - a za ovo platiću ti S darežljivošću - da pritajiš ko sam I pomogneš mi da se prerušim Onako kako smeru mome, možda, Prikladno biće. Tome vojvodi Hoću da služim: treba da me njemu Predstaviš kao evnuha: a to će Isplatiti se; jer da pevam umem, I muzikom ga razgovoriti Od svake ruke znam, te moja služba Svu svoju vrednost posvedočiće. Šta se još može inače da sluči, To vremenu prepustiću, al' mojoj Dovitljivosti prilagodi ti Ćutanje svoje. KAPETAN. Njegov evnuh vi Budite; vaš mutavko biću ja: Zucne l' mi jezik što, nek' moja dva Oka to plate VIOLA. Hvala; vodi me. (Odlaze.)

SCENA TREĆA Odaja u Olivijinom domu. (Ulaze VITEZ TOBI ŠTUCALO i MARIJA) VITEZ TOBI. Šta je to, muku mu, naumila moja nećaka kad tako prima svog brata smrt? Za mene je, kao jedan i jedan dva, da je seta životu dušmanin. MARIJA. Duše mi, viteže Tobi, vi biste noću morali ranije da se vraćate; vaša nećaka, moja gospoña, tom vašem dolaženju u nevreme izu- zetno zamera.

Page 5

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocV. TOBI. E, pa onda neka neizuzetno zamera. MARIJA. Da, ali bi trebalo da zaodenete svoje držanje sa više uljudnosti i da se držite u skromnim granicama reda. VITEZ TOBI. Da zaodenem s više uljudnosti! Nemam ja šta uljudnije da se odevam. Ovo odelo je dovoljno dobro da se u njemu pije, a i ove čizme: a ako nisu, neka se obese o svoje sopstvene ušice. MARIJA. Urnisaće vas to opijanje i to natre- skavanje: baš juče sam čula kako je moja go- spoña govorila o tome; a i o nekom šašavom vitezu kojega ste jedne noći dovukli da bude njen prosilac. VITEZ TOBI. Ko? Vitez Endrju Jezoliki? MARIJA. Da, on. VITEZ TOBI. Didija je on, kao ko mu drago u Iliriji. MARIJA. Kakve to veze ima? VITEZ TOBI. Ama, pada njemu tri tisuće dukata na godinu. MARIJA. Da, ali će sa svim tim dukatima izgurati jedva godinu dana: on je sušta budala i raspikuća. VITEZ TOBI. Neka vas je stid za ovakav govor! Ta on svira u violončelo i govori tri ili četiri jezika, reč po reč, naizust; obdaren je od prirode svakojakim divnim darovima. MARIJA. I jeste, doista, bezmalo svakojakim darovima udaren od prirode; jer, sem toga što je šašav, on je i velika prznica; i kad ne bi imao dar kukavice, da ublaži njegovu svaña- lačku naklonost, mudri ljudi misle da bi ubrzo dobio raku na dar. V. TOBI. Tako mi ove šake, lupeži su i panjkala oni koji tako govore o njemu. Ko su ti? MARIJA. Oni koji, povrh toga, dodaju kako se on svaku bogovetnu noć opija u vašem društvu. VITEZ TOBI. Napijajući u zdravlje moje ne- ćake. Piću ja u njeno zdravlje sve dok mi bude klizilo kroz gušu i sve dok bude pića u Iliriji. Kukavica je i vucibatina svaki koji neće da pije u zdravlje moje nećake sve dok mu mozak ne uzme da se vrti na jednom prstu kao čigra. Pa, devojko! Castiliano vulgol jer evo dolazi

Page 6

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocvitez Jezoliki. (Ulazi vitez ENDRJU JEZOLIKI.) VITEZ ENDRJU. Viteže Tobi Štucalo! Kako je, viteže Tobi Štucalo? VITEZ TOBI. Mili viteže Endrju! V. ENDRJU. Blagosloveni da ste, lepa gospodarice. MARIJA. I vi, gospodine. VITEZ TOBI. Guraj viteže Endrju, guraj! VITEZ ENDRJU. Ko je to? VITEZ TOBI. Sobarica moje nećake. VITEZ ENDRJU. Draga gospoño Guraj, želeo bih da se bolje upoznam. MARIJA. Ja se, gospodine, zovem, Meri. VITEZ ENDRJU. Dobro, gospoño Meri Guraj... VITEZ TOBI. Ti si me pogrešno razumeo, viteže: "Guraj" je što i: priñi joj, opsedaj je, saleći je, navali na nju. VITEZ ENDRJU. Vere mi, ne bih ja nju nate- zao ovako javno. Je l' to znači ono "guraj"? MARIJA. Zbogom, gospodo. VITEZ TOBI. Ako je pustiš da tako ode, viteže Endrju, dabogda nikad više ne trgao mač iz korica! VITEZ ENDRJU. Ako tako odete, gospoño, dabogda ja nikad više ne potegao mač iz korica! Da ne mislite, lepa gospoño, da su vam došle pod ruku budale? MARIJA. Pa vi mi niste pri ruci, da biste mi došli pod ruku. VITEZ ENDRJU. No, trebalo bi da doñem. MARIJA. No, gospodine, "na misli se ne plaća porez": povedite, molim vas, svoju ruku do podruma i napojite je. VITEZ ENDRJU. A zašto to, srce moje slatko? Šta hoćete da kažete tim obrtom? MARIJA. Suva je, gospodine. V. ENDRJU. Pa dabome da je: nisam ja baš takav magarac da ne bih umeo da održavam ruku suvom. Nego kakva je to vaša šala? MARIJA. Suva šala, gospodine. VITEZ ENDRJU. Jeste li natučeni njima? MARIJA. Da, gospodine, sve do vrška svojih prstiju: ali sad puštam vašu ruku da ide svojim putem, pa sam prazna. (Ode.)

Page 7

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVITEZ TOBI. Eh, viteže, tebi nedostaje čaša kanarskog; da li sam te ikad video tako dotu- čena do nogu? VITEZ ENDRJU. Nikada u mom životu; sem kad ste me videli dotučena kanarskim vinom. Cini mi se da ponekad nemam duha više no kakav hrišćanin ili kakav prostak; nego ja satirem govedinu, pa verujem da to škodi mojoj dovitljivosti. VITEZ TOBI. Nema spora. VITEZ ENDRJU. Kad bih znao da je tako, zarekao bih se da je ne okusim. Sutra ću da odjezdim kući, viteže Tobi. VITEZ TOBI. Pourquoi, dragi moj viteže? VITEZ ENDRJU. Šta mu je to 'purkuoi'? - da odem ili da ostanem? O, kamo da sam po- svetio vreme jezicima, umesto mačevanju, ig- rankama i hajkama na medvede. O, bar da sam tu veštinu uvrteo sebi u glavu! Ali ja to nisam brenovao. VITEZ TOBI. Da jesi, tad bi imao divnu ko- vrdžavu kosu. V. ENDRJU. Zar bi to pomoglo mojoj kosi? VITEZ TOBI. Ne pitaj, jer vidiš da neće od prirode da se kovrdža. V. ENDRJU. Ali mi dosta lepo stoji, zar ne? VITEZ TOBI. Izvanredno; visi kao kučina na preslici, pa sve čekam da te neka domaćica uzme meñu noge, pa da je prede. VITEZ ENDRJU. Sutra, bogami, idem kući, viteže Tobi: vaša nećaka neće da se pokaže; ili, ako i hoće, ja evo stavljam četiri na jedan da neće hteti ni da čuje za mene. Sam vojvoda iz našeg komšiluka prosi njenu ruku. VITEZ TOBI. Neće ona da čuje za vojvodu; ne želi ona da se uda za nekoga koji je iznad nje bilo položajem, bilo godinama, bilo pame- ću; čuo sam da se zaklela na to. Iha! još tu sva koplja nisu polomljena. VITEZ ENDRJU. Ostaću još jedan mesec. Nema na svetu čoveka čudnije Ludi no što sam ja; ponekad vam ne uživam ni u čem drugom do u maskaradama i bekrijanju. V. TOBI. Zar si ti vešt ovim tričarijama, viteže? VITEZ ENDRJU. Kao i bilo ko u Iliriji, pa bio on ko bio, ako ne ide u one koji su pleme-

Page 8

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocnitiji od mene; dabome, ne mogu da se merim s nekim starim majstorom. V. TOBI. A koliko se odlikuješ u galjardi, viteže? VITEZ ENDRJU. Mogu ja, bome, žestoko da reznem kad ñipam. VITEZ TOBI. A ja mogu da uz to reznem malo ovčetine. VITEZ ENDRJU. I držim da mogu prosto- naprosto tako visoko da ñipam unatraške kao i ko mu drago u Iliriji. VITEZ TOBI. Zbog čega se ovakve stvari pri- krivaju? Zašto se stavlja zavesa ispred tih da- rova? Zar će da ih pokrije prašina kao slikuj gospoñe te i te? Zašto da ne ideš u crkvu igrajući galjardu, i da se ne vraćaš kući cup- kajući koranto? Ja bih i hodao tresući tro- janac a mokrio bih samo uz laganu četvorku. Sta veliš? Ja bih rekao, sudeći po vanrednoj grañenosti tvojih nogu, da su one pod zve- zdom galjarde dobile svoj oblik. VITEZ ENDRJU. Da, pojake su, a poprilično se ističu u čarapama plamene boje. Hoćemo li da zasednemo da bekrijamo? VITEZ TOBI. A šta možemo drugo? Zar se nismo rodili u znaku Bika? VITEZ ENDRJU. U znaku Bika! To je zna- menje za bokove i srce. VITEZ TOBI. Ne, gospodine, već za noge i bedra. Dede da vidim kako ñipaš. Ha, više, više; ha, ha, vanredno! (Odlaze.)

SCENA ČETVRTA

Odaja u vojvodinoj palati. (Ulaze VALENTIN i VIOLA u muškom odelu.) VALENTIN. Ako vojvoda i dalje bude poka- zivao prema vama ovakvu naklonost, Cezario, vi ćete po svoj prilici daleko doterati: nema ni tri dana otkako vas zna, a vi već niste ovde stranac. VIOLA. Vi ili se pribojavate njegove ćudlji- vosti, ili strahujete od moga nehata kad dovodite u sumnju postojanost njegove naklonosti.

Page 9

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocJe li on, gospodine, nepostojan u svojim pri- vrženostima? VALENTIN. Ne, verujte mi. VIOLA. Hvala vam. Evo dolazi grof. (Ulaze VOJVODA, KURIO i SVITA.) VOJVODA. Vide li kogod Cezarija? Hej! VIOLA. Na službi, gospodaru; ovde sam. VOJVODA. Povucite se časkom. Cezario, Ti znaš već ništa manje nego sve; Otkrio sam ti najskrivenije Stranice srca svog; pa zato k njoj Uputi, dragi mladiću, svoj korak, I ne daj da ti uskrati se pristup: Stoj ispred njenih vrata, reci im Da ti se noga, kao da je tu U tle urasla, neće maknuti Dok te ne primi. VIOLA. Svakojako ona, Moj plemeniti gospodaru, neće Nipošto hteti da me pusti sebi Ako se tako tuzi predala K'o što se priča. VOJVODA. Tad galami, preñi Radije preko sviju granica Uljuñenosti, samo bez dobitka Ne idi natrag. VIOLA. Recimo da s njom, Moj gospodaru, govorim. Šta onda? VOJVODA. O! tada njoj izloži svu žestinu Ljubavi moje, stušti se na nju Razlaganjem o mojoj vrednosti: Da jade moje glumiš, to će tebi Stojati lepo; ona će s usana Mladosti tvoje naklonjenije Na njih da pazi nego sa usana Ozbiljnijega kakvog poslanika. VIOLA. Ne bih to rek'o, gospodaru. VOJVODA. Hoće, Veruj mi to, moj dečko dragi: jer bi Blažena tvoja leta klevetao I sada i još dugo ko bi rek'o Da si ti čovek: usne u Dijane Nežnije nisu ni rumenije; Tanašni glas tvoj, glasu devojačkom Toliko nalik, visok je i zvučan; I sve na tebi ženi nalikuje.

Page 10

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocJa znam da tvoja zvezda raskošno Poslu je ovom blagonaklona. Četiri-pet vas budite mu svita; Poñite, ako hoćete, i svi; Jer je za mene onda najbolje Kad sam u društvu najmanje. Izvrši Srećno tu stvar, i ti ćeš živeti Slobodno kao i gospodar tvoj, I njegovo ćeš moći svojim zvati. VIOLA. Sve što do mene stoji činiću Da damu vašu pridobijem, (Za sebe.) ali, Teške li borbe! Prosila ma koju, Bih da on mene za ženu uzme svoju. (Odlaze.)

SCENA PETA

Odaja u domu Olivijinom. (Ulaze MARIJA i LUDALO.) MARIJA. Ne, ili da si mi kazao gde si bio, ili ni toliko neću otvoriti usta radi tvog izvinjenja koliko bi bilo dovoljno da se protne čekinja kroz njih. Obesiće te moja gospoña što te nije bilo. LUDALO. Neka me obesi: ko je valjano obe- šen na ovom svetu nema da se boji da neće imati petlje. MARIJA. Da čujem zašto. LUDALO. Pa imaće je. MARIJA. Valjano mršav odgovor. Mogu da ti kažem gde se porodila ta izreka, naime: "Ne bojim se da neću imati petlje." LUDALO. A gde, draga gospoño Meri? MARIJA. U ratu; a i to će, boj se, biti drsko da kažete u svojoj ludosti. LUDALO. Pa lepo, neka Bog da pameti onima koji je imaju; ko je budala, neka se pomogne svojim talentima. MARIJA. No, ipak ćete biti obešeni što vas za toliko nije bilo; ili, ako budete najureni, zar to neće biti za vas ni više ni manje no kao da ste obešeni? LUDALO. Valjano vešanje sprečava u mnogo slučajeva da se čovek rñavo oženi; a što se tiče najurivanja, neka samo podrži leto. MARIJA. Baš ste, dakle, uporni?

Page 11

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocLUDALO. To ne, nipošto; ali se upirem o dva potpornja. MARIJA. Pa ako jedan popusti, održaće drugi; ali, ako oba popuste, srozaće vam se čak- šire. LUDALO. Prikladno, duše mi; veoma prikladno. Lepo, putuj kud si pošla: ako bi se vitez Tobi okanio pića, bila bi ti dovitljivo parče Evinog mesa, ništa manje no bilo koje mu drago u Iliriji. MARIJA. Umuknite, bitango, ni reči više o tome! Evo dolazi moja gospoña: opravdajte se na pametan način, to bi vam bilo najbolje. (Ode.) LUDALO. Dovitljivosti, ako je volja tvoja, budi mi na ruci za jednu dobru šalu. Oni domi- šljani što misle da te imaju često se pokažu kao prave budale; a ja, koji zacelo znam da te nemam, mogu da proñem i za pametnjako- vića: jer šta veli Kvinapalus "Bolja je umna luda od bezumna mudraca". (Ulazi OLIVIJA sa MALVOLIJEM) Blagoslovio te Bog, gospoño! OLIVIJA. Udaljite budalu. LUDALO. Hej, zar ne čujete? Udaljite gospoñu. OLIVIJA. Hajte, vi ste šuplja budala; neću više da znam za vas. Sem toga, vi ste se pro- nepoštenili. LUDALO. To su dva nedostatka, madona, koji oe se ispraviti pićem i dobrim savetom: jer po- dajte šupljoj budali da pije, pa onda neće biti šuplja; i naredite nepoštenjakoviću da popravi svoje vladanje, pa ako ga popravi, on onda nije više nepoštenjaković; a ako to nije kadar, dajte onda krparu da ga opravi. Jer svaka popravljena stvar je samo zakrpljena: vrlina kad učini pre- stup samo je zakrpljena grehom; a greh kad se popravi samo je zakrpljen vrlinom. Ako ovaj prosti silogizam uzmogne da posluži, neka bude; ako ne, šta se tu može? Kao što je samo jad pravi rogonja tako je i lepota cvet. Gospoña nareñuje da se udalji budala, zato ja opet kažem da se udalji ona OLIVIJA. Gospodine,.ja sam im naložila da udalje vas. LUDALO. Omaška s otežavajućim okolno-

Page 12

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocstima! Gospoño, cucullus non facit mona- chum što će reći da nije skrpljen od šarenih krpa i moj mozak. Draga madona, dopustite mi da vam dokažem da ste budala. OLIVIJA. Hoćete li biti kadri? LUDALO. Bez greške, dobra madona. OLIVIJA. Dokažite. LUDALO. Moraćuvam radi toga, madona, da postavljam pitanja kao katiheta. Dobri mišu vrline, odgovarajte mi. OLIVIJA. Dobro, gospodine, pošto nemam čime drugim da ispunim dokolicu, hajde da se podvrgnem vašem dokazivanju. LUDALO. Dobra madona, zbog čega tužiš i jaduješ? OLIVIJA. Dobra budalo, zbog smrti svoga brata. LUDALO. Ja mislim da je njegova duša u paklu, madona. OLIVIJA. Ja znam da je njegova duša na nebu, budalo. LUDALO. Utoliko ste veća budala, madona, kad jadikujete zbog toga što je duša vašega brata na nebu. Udaljite budalu, gospodo. OLIVIJA. Šta velite vi o ovoj budali, Malvolio? Je l' te da se popravlja? MALVOLIO. Da; i teraće tako i dalje, sve dokle se ne zatrese u samrtnim mukama. Sta- račka odrtavelost, koja pametnog načinje, či- ni od budale sve savršeniju budalu. LUDALO. Neka bi vam onda Bog poslao što pre odrtavelost, gospodine, kako bi uznapre- dovala vaša ludost! Vitez Tobi će se zakleti da ja nisam lisica, ali neće, pa groš da mu date, založiti svoju reč da vi niste budala. OLIVIJA. Šta velite na ovo, Malvolio? MALVOLIO. Čudim se kako može vaše gospodstvo da zabavlja ovakva šupljoglava hulja? Video sam kako ga je pre neki dan poklopio jedan najobičniji ludov, koji nema razuma ni koliko kamen. Pogledajte, već je priteran uza zid; i ako se ne budete smejali i pritekli mu u pomoć, začepiće mu se usta. Uveravam vas da one pametne ljude koji se cere ovom soju naručenih budala ne smatram za što bolje doli za pajace ovakvih budala.

Page 13

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocOLIVIJA. O, vi bolujete od samoljublja, Mal- volio, pa vam je sa obolela apetita sve bljutavo. Ako čovek hoće da bude plemenit, čiste sa- vesti i prostosrdačan, valja da prima ove stvari kao zatupljene strele za ptice, dok ih vi sma- trate za topovsku ñulad. Narečena budala ne kleveta, mada, ko što radio da radio, on ruži i ruga se; dok se opet čovek poznat sa svoje razboritosti ne ruga, iako stalno zamera i kudi. LUDALO. No, dabogda te Merkur obdario umešnošću laganja, jer lepo govoriš o buda- lama. (Vraća se MARIJA) MARIJA. Gospoño, na kapiji je jedan mladi gospodin i veoma želi da govori s vama. OLIVIJA. Od grofa Orsina, zar ne? MARIJA. Ne znam, gospoño; neki lep mladić, s valjanom pratnjom. OLIVIJA. Ko ga je od mojih ljudi zadržao? MARIJA. Vitez Tobi, gospoño, vaš roñak. OLIVIJA. Uklonite ga, molim vas; taj govori stalno kao da mu fali neka daska. Pfuj! (MARIJA ode.) OLIVIJA. Otidite vi, Malvolio: ako je to nekakva poruka od grofa, onda sam bolesna ili nisam kod kuće; kako vam drago, samo mi je skinite s vrata! (MALVOLIO ode.) OLIVIJA. Evo, vidite, gospodine, kako su va- ša ludijanja obajatila, pa obljutavila svetu. LUDALO. Ti si nas zastupala, madona, kao da će tvoj prvenac biti budala; pa njegovu lobanju neka Jupiter nakljuka mozgom, jer evo dolazi jedan od tvoga roda u kojega je zdravo slaba pia mater. (Ulazi VITEZ TOBI ŠTUCALO.) OLIVIJA. Časti mi, polupijan. Ko je to na kapiji, roñače? VITEZ TOBI. Neki gospodičić. OLIVIJA. Gospodičić! Kakav gospodičić? VITEZ TOBI. Gospodičić jedan ovde - kuga odnela tu usoljenu haringu! Šta je, tupane? LUDALO. Dragi viteže Tobi. OLIVIJA. Roñače, roñače, kako ste se već zorom tako naljoljali?

Page 14

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVITEZ TOBI. Nalolao! Taman je meni do lolanja! Ima tamo neko na kapiji. LUDALO. Pa dobro, a ko je on? VITEZ TOBI. Neka bude i kusi ako hoće, briga mene: vere vi meni dajte, to ja velim. Pa dobro, svejedno. (Ode.) OLIVIJA. Na šta ti liči pijan čovek, budalo? LUDALO. Na utopljenika, na budalu i na ludaka. Kad je čovek već zagrejan, pa popije gutljaj više, on pobudali, od narednog gutljaja pomahnita, a od trećega se utopi. OLIVTJA. Idi potraži lekara za umrlice, pa neka pregleda moga roñaka, jer je ovaj u tre- ćem stupnju pijanstva, utopio se; idi, pripazi na njega. LUDALO. Ama, on je tek mahnit; a budala će da pripazi mahnitoga, madona. (Ode.) (Vraća se MALVOLIO.) MALVOLIO. Gospoño, ono se momče zakli- nje da će da govori s vama. Rekao sam mu da ste bolesni, a on zaintačio da je za toliko već obavešten i da zato baš hoće da govori s vama. Rekao sam mu da spavate, a on kao da je i to unapred znao, pa baš zato dolazi da govori s vama. Šta da mu se kaže, gospoño? Naoružao se protiv svakog odbijanja. OLIVIJA. Reci mu da neće govoriti sa mnom. MALVOLIO. Rečeno mu je to, a on reče da će stojati pred vašim vratima kao šerifov stra- žar i da će biti podupirač za klupu, ali da će govoriti s vama. OLIVIJA. Kakav je to soj čoveka? MALVOLIO. Pa, muški soj. OLrVIJA. Kakvog je ponašanja i ćudi? MALVOLIO. Veoma opake; hoće da govori s vama, hteli vi ili ne hteli. OLIVIJA. Kako izgleda i koliko je star? MALVOLIO. Nije još dovoljno star za čoveka, a ni dovoljno mlad za dečka, kao boranija pred zrenje ili kao nedozrela jabuka; doñe mu nekako kao voda izmeñu plime i oseke, na sredini izmeñu dečka i čoveka. U liku je zaista skladan a na jeziku kao zolja: rekao bi čovek da je tek odbijen od sise.

Page 15

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocOLIVIJA. Pustite ga da uñe. Pozovite ovamo moju dvorkinju. MALVOLIO. Moja gospoña zove dvorkinju! (Ode.) (Dolazi MARIJA) OLIVIJA. Daj veo; pa mi pokrij lice. Čujmo još jednom šta poručuje Orsino. (Ulazi VIOLA sa SVITOM) VIOLA. Ko je poštovana gospodarica ovoga doma? OLIVIJA. Govorite meni; ja ću odgovarati za nju. Želite? VIOLA. Presjajna, izvanredna i nedosežna le- poto - recite mi, molim vas, je li ovo gospodarica ovoga doma, jer jaje nikad nisam video. Ne bih nipošto voleo da bacim u vetar svoj govor; jer, sem toga što je izvrsno sastavljen i napisan, ja sam grdnu muku video dok sam ga nabubao napamet. Drage lepotice, nemojte me izvrgavati poruzi; ja sam veoma osetljiv, čak i prema najmanjem rñavom postupku. OLIVIJA. Odakle dolazite, gospbdine? VIOLA. Ja, sem onoga što sam naučio, malo što mogu da kažem; a ovo pitanje nije obu- hvaćeno mojom ulogom. Draga plemenita go- spoño, dajte mi ma i najskromniju potvrdu da ste vi gospodarica ovoga doma, da bih mogao da nastavim svoj govor. OLIVIJA. Jeste li vi glumac? VIOLA. Nisam, srce moje umno! Pa ipak, tako mi svih kandža pakosti, ja nisam ono što izigravam. Jeste li vi ovde domaćica? OLIVIJA. Ako samu sebe bespravno ne pri- svajam, onda jesam. VIOLA. Pa, ako ste vi ona, onda je van sva- koga spora da prisvajate sebe bespravno; jer ono što vam je dato da poklonite nije vam dato da zadržite. No ovo je van okvira mog punomoćja: nastaviću svoj govor u vašu po- hvalu i izložiti vam srž svog poklisarstva. OLIVIJA. Preñite na ono što je tu od važnosti - pohvale ste oprošteni. VIOLA. Avaj, grdnu sam muku imao da to naučim, a i veoma je poetično. OLIVIJA. Utoliko je verovatnije da je izmi- šljeno; zadržite to za sebe, molim vas. Čula

Page 16

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocsam da ste bili drski pred mojim vratima i dopustila sam da doñete više radi toga da vam izrazim svoje čuñenje no da vas slušam. Ako niste bez mozga, idite; ako imate što stvarno da iznesete, budite kratki: nije meni vrana popila mozak da traćim vreme u takvom ra- zgovoru zbrda-zdola. MARIJA. Hoćete li dignutijedra, gospodine? Ovamo vodi put. VIOLA. Ne, draga lañarska metlo; ja ne mislim tako brzo da dignem kotvu iz ovih voda. Ukrotite malo, slatka gospoño, ovu svoju gr- dosiju. OLIVIJA. Recite mi šta ste voljni. VIOLA. Ja sam izaslanik. OLIVIJA. Zacelo je užasno to što imate da saopštite, kad tako strašno okolišite. Recite svoju poruku. VIOLA. To se tiče samo vašega uha. Ne dono- sim ni objavu rata ni nalog za kletvenička davanja: u ruci mi je maslinova grančica; reči su moje koliko miroljubive toliko i značajne. OLIVIJA. A ipak ste otpočeli grubošću. Ko ste i šta ste vi? Šta hoćete? VIOLA. Grubosti koja se u meni ispoljila po- učio me način na koji sam primljen. Šta sam i šta hoću - stvar je tako tajna kao i devičan- stvo; za vaše uho božije otkrovenje, za svako drugo obesvećenje. OLIVIJA. Ostavite nas same: baš da čujemo to božije otkrovenje. (MARIJA i SVITA odlaze.) Pa, gospodine, da čujemo to što imate da mi kažete. VIOLA. Najslaña gospoño - OLIVIJA. To je učenje ohrabrujuće i imalo bi mnogo šta o njemu da se kaže. Gde počiva taj vaš tekst? VIOLA. U Orsinovim grudima. OLIVIJA. U njegovim grudima! A u kojem njihovom poglavlju? VIOLA. Ako ću po tom metodu da odgovorim, u prvom poglavlju njegovoga srca. OLIVIJA. O, čitala sam ga: to je jeres. Nemate ništa više da kažete? VIOLA. Draga gospoño, dopustite da vam vi-

Page 17

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocdim lice. OLIVIJA. Zar vam je vaš gospodar naložio da pregovarate s mojim licem? Sad se ne držite svoga teksta. No mi ćemo povući zavesu i pokazati vam sliku. (Skine veo.) Pogledajte, gospodine, eto takva sam vam bila dana da- našnjega; zar nije dobro sazdano? VIOLA. Vanredno sazdano, ako je tu sve od božije ruke. OLIVIJA. Boja se ta ne skida, gospodine; iz- držaće vetar i nevreme. VIOLA. Ta je lepota usklañena divno: Rumenilo i belilo je tu Priroda sama rasporedila Umešnom rukom: gospoño, od vas Svirepijega živog stvora nema, Ako u grob te draži ponesete A otisak ne ostavite svetu. OLIVIJA. O, gospodine, tako nemilosrdna neću biti. Razdaću ja spiskove svoje lepote; biće na- činjen popis i svaki će delić i svaki predmet biti poimenično priključen uz moju poslednju volju; kao item dve usne, prilično rumene; item, dva siva oka, zajedno s trepavicama; item, jedan vrat, jedna brada i tako dalje. Jeste li vi poslani amo da mi odreñujete cenu? VIOLA. Vidim ja šta ste: vi ste odveć gordi; No, ma i ñavo bili, vi ste lepi. Gospodar moj vas voli: o! pa da ste I krunom carskom ovenčani vi, Takva bi ljubav neocenjivom Lepotom samo mogla da se plati. OLIVIJA. Kako me voli? VIOLA. S obožavanjem, Sa pljuskom suza, s jecajima koji Ljubavlju grme, s plamen-uzdasima. OLIVIJA. Mišljenje moje vaš gospodar zna; Ne mogu da ga volim; jest da ja Verujem da je pun vrlina on, K'o plemenita znam ga, znam da golem Imetak ima, da je mladošću Obdaren svežom i neokaljanom; Da je na dobrom glasu, da je hrabar, Izdašan, učen; da je ljubak stas I oblik njemu dala priroda; Ali ne mogu da ga volim: on je

Page 18

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocDo odgovora davno mog'o doći. VIOLA. Kad bih vas strasno kao moj gospodar Voleo ja, toliko trpeć, tol'ko Životom smrti sličnim živeći, Ja smisla ne bih u odbijanju Našao vašem; shvatio ga ne bih. OLIVIJA. No, šta biste? VIOLA. Pred vašim vratima Opleo bih vam vrbovi kućerak, Pa bih iz doma dušu svoju zvao; O prezrenoj bih jednoj ljubavi Pokorne psalme pisao i njih U samu gluvu noć bih pevao; Put brda koja jeku odaju Vaše bih ime izvikivao, Te vasionsku onu brbljušu Primorao da viče "Olivija"! O! vama izmeñ' zemlje i nebesa Počinka ne bi bilo dok se na me Ne biste sažalili. OLIVIJA. Vi biste svašta mogli postići. Kakvog ste roda? VIOLA. Višeg no što moje Stanje to kaže, mada rñav nye Položaj moj: od plemićke sam loze. OLIVIJA. Svom gospodaru idite: ne mogu Njega da volim. Nek' se slanja proñe, Sem ako, možda, ne biste do mene Vi opet došli da mi javite Kako je ovo primio. Pa zbogom: Hvala za trud: a to u moje ime Popijte. VIOLA. Nisam ja pod platu glasnik; Zadrž'te kesu, gospoño, jer lišen Nagrade nisam ja, već moj gospodar. Dabogda da se skameni u kamen Srce u onog koga zavolite, Pa žar vaš, k'o i žar mog gospodara, Da naiñe na prezir, prepun zlosti! Ostajte zbogom, lepa svireposti. (Ode.) OLIVIJA. "Kakvog ste roda?" "Višeg no što moje Stanje to kaže, mada rñav nije Položaj moj: od plemićke sam loze." Bih se i sama zaklela da jesi.

Page 19

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocUdovi, kretnje, lik tvoj, jezik, duh Petostruk grb su. Da ne prenaglim: Polako, o, polako! Osim da je On sam na mestu svoga gospodara. Al' gle! Zar tako brzo mora ta Čoveka ščepa? K'o da osećam Kako se savršenstva tog mladića Neopazice, kradom, lukavo, U zenice mi upuzavaju. Pa neka bude! Hej, Malvolio! (Vraća se MALVOLIO.) MALV.: Evo me, stojim, gospoño, na službL OLIVIJA. Brže za onim glasnikom, za onim Joguncem, šlugom grofovim, poteci: Ostavio je, htela ne htela, Taj prsten ovde: reci da ga neću. Kaži mu neka svoga gospodara Ne hrabri nit' podržava u nadi: Ja nisam za nj. A ako mladić taj Htedne i sutra svratiti do mene, Dobiće objašnjenje. Sad požuri. MALVOLIO. Gospoño, hoću. (Ode.) OLIVLJA. Ne znam šta činim; dušu mi žestoko, Bojim se, miti zaneseno oko! Nek' kob pokaže moć: mi nismo svoji; Nek' bude kako pisano nam stoji. (Odlazi.)

DRUGI CIN

SCENA PRVA

Morska obala. (Ulaze ANTONIO i SEBASTIJAN.) ANTONIO. Nećete zar da ostanete? A nećete ni da idem s vama? SEBASTIJAN. Ne zamerite, neću. Mrko nada mnom sija moja zvezda; zloćudnost moje kobi mogla bi možda da ozlojedi i vašu kob; stoga ću izmoliti od vas dopuštenje da svoje nevolje ponesem sam. Rñavo bih vam uzvratio ljubav, ako bih koju od njih navukao na vas. ANTONIO. Recite mi bar kuda ste naumili

Page 20

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocpoći. SEBASTIJAN. Ne, doista, gospodine: putova- nje na koje nameravam da poñem besciljno je tumaranje. No, ja sam na vama uočio tako divnu crtu krotkosti da mi nećete silom izma- mljivati ono što sam voljan da zadržim za sebe. Stoga mi pristojnost utoliko više nalaže da se pred vama otkrijem. Treba, dakle, da znate, Antonio, da se ja zovem Sebastijan, a nazvao sam sam sebe Roderigo. Otac mi je bio onaj Sebastijan iz Mesaline o kojem znam da ste čuli. On je ostavio za sobom mene i moju sestru, roñene u isti čas: da je tako nebu bilo drago, voleo bih da smo tako i završili! Ali vi ste to izmenili, gospodine; jer koji čas pre nego što ste me vi izvukli iz uzburkanog mora, moja se sestra utopila. ANTONIO. Avaj, kakva nesreća! SEBASTIJAN. Bila je to, gospodine, žena koju su, ma koliko da se govorilo da veoma liči na mene, mnogi držali za lepu. No, mada ne bih mogao u preteranom divljenju ići dotle da u to verujem, ipak ću ići tako daleko da smelo izja- vim: duh je u nje bio takav da bi i sama zavist rekla da je lep. Ona se već, gospodine, utopila u slanoj vodi, a ja kao da u takvu vodu još jednom utapam njenu uspomenu. ANTONIO. Oprostite mi, gospodine, što vas nisam najbolje ugostio. SEBASTIJAN. O, dobri Antonio! oprostite vi meni što sam vam zadao truda. ANTONIO. Ako nećete da me ubijete zbog moje ljubavi, dopustite da vam budem sluga. SEBASTIJAN. Ako nećete da poništite ono što ste učinili, a to će reći da ubijete onoga koga ste spasli, na zahtevajte to. Ukratko, ostajte zbogom! Srce mi je prepuno razneže- nosti: a ja sam još toliko po ćudi na majku da će moje oči, bude li im se pružio ma i najmanji povod, svašta da napričaju o meni. Uputiću se na dvor kneza Orsina. Zbogom! (Ode.) ANTONIO. Neka te milost svih bogova prati! Dušmana mojih pun je dvor Orsinov. A uskoro bih onde inače Potražio te; al' što bude - bude:

Page 21

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVolim te tol'ko da je šala samo Opasnost za me: poći ću onamo. (Ode.)

SCENA DRUGA

Ulica. (Ulazi VIOLA, za njom MALVOLIO.) MALVOLIO. Da niste vi maločas bili kod grofice Olivije? VIOLA. Baš ovog časa, gospodine: i baš sam, korak po korak, stigao dovde tek. MALVOLIO. Ona vam vraća ovaj prsten, gospodine. Mogli ste mi uštedeti trud da ste ga sami poneli. Ona, pored toga, dodaje da po- ručite svome gospodaru da može biti očajno ubeñen da ona neće da čuje za njega. I još jednu stvar pride: da se vi ni za živu glavu ne drznete dolaziti opet po njegovoj stvari, osim ako biste došli da joj dojavite kako je vaš gospodar ovo primio. Elem, uzmite ga. VIOLA. Prsten je ona uzela od mene; da čujem neću za nj. MALVOLIO. Čeknite malo, gospodine, vi ste ga bezobrazno bacili njoj, i njena je volja da on na isti način bude vraćen. Ako vredi da se čovek sagne zbog njega, on vam je tu pred očima; ako li ne, neka pripadne onom koji ga nañe. (Ode.) VIOLA. Nikakav prsten ostavila nisam: Kud cilja ova gospoña? Da nije, Sačuvaj Bože, moja spoljašnost Očarala je? Bacala je meni Poglede ljupke; jeste, i to tol'ko, Da zbilja mislim da su oči njene Bunile jezik njen i saplitale, Jer je njen govor tekao na preskok I rasejano. Voli me, zacelo. To me po ovom glasniku prostaku Poziva njene strasti prepredenost. Za prsten moga gospodara ona Neće da zna! Pa poslao ga njoj I nije on. Na mene ona cilja: Ako je tako, kao što i jeste, Onda bi bolje bilo da se, jadna,

Page 22

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocZaljubila u kakav san. O! ti si, Prerušenosti, lupeštvo u kojem Svašta je kadar ñavo lukavi. Kako u vosak ženskog srca lako Lažljivci lepi utisnu svoj oblik! Vaj! Nismo krive mi, već slabost naša! Jer kakve Bog nas stvori takve jesmo. Na šta li ima ovo da iziñe? Nju moj gospodar voli neizmerno; Ja opet, jadna nakaza, u njega Zacopana sam; ona pak, s pometnje, Za mnom je, kanda, zabrljavila. Kud li to vodi? Jesam li muškarac, Nema mi nade da ću stećl ljubav Svog gospodara; jesam li, pak, žensko, Kuku i lele! Što će se uzalud Nauzdisati jadna Olivija! Ti, vreme, čvor razmrsi taj, ne ja; Preveć je čvrsta za me petlja ta.

SCENA TREĆA

Odaja u domu Olivijinom. (Ulaze VITEZ TOBI ŠTUCALO i VITEZ ENDRJU JEZOLIKI) VITEZ TOBI. Pristupi, viteže Endrju: ne biti posle ponoći u postelji, znači biti rano na nogama; a diluculo surgere ti znaš - VITEZ ENDRJU. Ne, vere mi, ne znam; ali znam da biti na nogama kasno znači biti kasno na nogama. VITEZ TOBI. Pogrešan zaključak, a to mrzim kao prazan vrč. Biti na nogama posle ponoći i tad otići u postelju, to je rano; te poći u postelju posle ponoći znači otići u postelju na vreme. Zar se naš život ne sastoji iz četiri elementa? V. ENDRJU. Zaista, tako vele; ali ja bih rekao da se on pre sastoji iz krkanja i zalivanja. V. TOBI. Ti si učevnjak; zato daj da krkamo i da se zalivamo. Marijana, hej! Kupu vina! (Ulazi LUDALO) VITEZ ENDRJU. Vere mi, evo budale. LUDALO. Pa kako ste mi, srca moja? Niste zar nikad videli sliku "nas trojica".

Page 23

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVITEZ TOBI. Dobro došao, magare. De da zapevamo jednu ujedalicu. V. ENDRJU. Vere mi, budala ima izvanrednu glasinu. Voleo bih da imam njegove krake i njegov umilni glas, no da mi daš četrdeset šilinga. Budalio si se sinoć, duše mi, da ne može biti slañe kad si pričao o Pigrogromitusu i o Vapiancima kako prelaze nebeski ekvator Kvezbus; bilo je da ne može biti bolje, vere mi. Poslao sam ti šestak za tvoju lutkicu; jesi li dobio? LUDALO, Strpao sam ja u džep tvoju na- pojnicu; jer Malvolijev nos nije bičalje: bela je ruka u moje gospe, a Mirmidoni nisu birtije. VITEZ ENDRJU. Žestoko! Ovakvom buda- ljenju, pravo rečeno, nema premca. A sad ožeži jednu pesmu! VITEZ TOBI. Ded', ded'; evo vam šestak; da čujemo neku pesmu. VITEZ ENDRJU. Evo ti jedan šestačić i sa moje strane: ako neki vitez da, recimo... LUDALO. Hoćete li ljubavnu, ili neku o bo- gougodnom životu? VITEZ TOBI. Ljubavnu, ljubavnu. VITEZ ENDRJU. Jest, jest; baš me briga za bogougodni život. LUDALO. Gde ti to švrljaš, milo moje? Stoj, čuj: i tanko zna da poje I krupno dika tvoj, da šta! Mani se, dušo, tumaranja: Veče je radi sastajanja; To svak' ko nije šašav zna. VITEZ ENDRJU. Žestoko, pa to; bogami. VITEZ TOBI. Dobro, dobro. LUDALO. Ljubav - to nije ne znam kada: Sad te golica, smej se sada; Vrbov je klin buduća čast. Od skanjeranja nema vajde, Mladost se aba; zato, hajde, Cmokni me stoput, al' u slast. VITEZ ENDRJU. Medljikast glas, ne bio ja odistinski vitez. VITEZ TOBI. Glasina da umreš. VITEZ ENDRJU. Baš slatka i da umreš od nje, vere mi. VITEZ TOBI. Kad se sluša kroz nos, šećerna

Page 24

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocdo umiranja. No, da li da udesimo da zbilja i sveci na nebu zaigraju? Da li da ispudimo i buljinu u noći nekom ujedljivom zapevanci- jom koja bi i iz kakvog tkača tri duše iscimala? Da li? VITEZ ENDRJU. Hajdete, ljubavi vam; ja sam sila za ujedljive zapevancije. LUDALO. Bogorodice mi, viteže, i poneki pas ume da ujede pa prosto da zapevate. VITEZ ENDRJU. Ništa tačnije. Ded' neka naša zapevancija bude: "Ti, huljo". LUDALO. Dakle, "Jezik za zube, ti huljo!", viteže? Biću onda prinuñen da te tom prili- kom nazovem huljom, viteže. VITEZ ENDRJU. Nije to prvi put što sam ja nekog prinudio da me nazove huljom. Počinji, budalo; to počinje "Jezik za zube". LUDALO. Nikada neću moći početi ako budem držao jezik za zubima. VITEZ ENDRJU. Dobra ti je ta, vere mi. Hajde, počni. (Pevaju neku rugalicu.) (Ulazi MARIJA.) MARIJA. U kakvo ste to maukanje tu udarili? Ako moja gospoña nije pozvala svoga nastojnika Malvolija da vas glavačke izbaci kroz vrata, ne bila ko sam. V. TOBI. Moja gospoja je Kitajka; mi smo sve sampolitičar; Malvoliojebabaroga, a'Trivesela brata smo mi". Zar nisam ja rod roñeni? Zar ne teče u meni njena krv? Tandara-broć, gospoja! U Vavilonu živeo čova, gospoja, gospoja! LUDALO. Neka me ñavo nosi, vitez se ludira da je to milina! VITEZ ENDRJU. Pa jeste, ume on to dosta dobro kad mu doñe; a i ja: kod njega to ispada ljupkije, ali kod mene je to prirodnije. VITEZ TOBI. O! veče predbogojavljensko - MARIJA. Ako za Boga jednoga znate, tiše! (Ulazi MALVOLIO.) MALVOLIO. Gospodo, jeste li pomahnitali, ili šta ste? Zar nemate ni pameti, ni uljudnosti, ni obzira kad tu u ovo doba noći čangrljate kao da krpite kotlove? Hoćete li od doma moje gospoñe da načinite birtiju kad skičite tu svoje krparačke zapevke, ne ublažujući i ne prita-

Page 25

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocjujući svoj glas? Zar vam ni mesto, ni persone, ni doba ne ulivaju dužan takt? VITEZ TOBI. Držali smo se mi takta u svojim zapevancijama, gospodine. Idi, obesi se! MALV.: Viteže Tobi, moram da govorim s vama bez uvijanja. Moja gospodarica mi je naložila da vam kažem kako se ona, iako vam je kao srod- niku dala skrovište, nikako ne saglašava s vašim raspojasanostima. Ukoliko biste bili kadri da se odreknete svoga naopakog ponašanja, vi ste joj dobrodošli u njenom domu; ukoliko ne, ona bi vam, ako izvolite uzeti oproštaj od nje, od sveg srca rekla zbogom. VITEZ TOBI. Srdašce, zbogom; kad već druge nema. MARIJA. Nemojte, dobri viteže Tobi. LUDALO. Pogled mu kaže:put neba se sprema. MALVOLIO. Dakle, tako? V. TOBI. Da umrem? Ja? Ni pomena o tome. LUDALO. Viteže Tobi, slagaste sad, bome. MALVOLIO. Alal vam vera! VITEZ TOBI. Da ga najurim, a? LUDALO. Šta će tad biti, šta? VITEZ TOBI. Da ga najurim, a? bez etikete. LUDALO. Nećete, nećete, ne; vi to ne smete! VITEZ TOBI. "Nismo se držali takta!" Gospo- dine, vi lažete. Kad si ti bio što više od nastojnika? Ne misliš tek valjda da, zato što si ti čovek neporočan, da zato na svetu ne treba više da bude kolača i piva? LUDALO. Jeste, svete mi Ane; a neće ni isiot prestati da peče nepce. VITEZ TOBI. U pravu si. Idite vi, gospodine, pa ucaklite svoj nastojnički lanac mrvicama od hleba. Cimentu vina, Marija. MALVOLIO. Gospoño Marija, kada biste ce- nili naklonost moje gospoñe ikoliko više no njen ukor, vi ne biste davali sredstva za ovo neuljudno vladanje: ona će o tome biti oba- veštena, tako mi ove ruke. (Izlazi.) MARIJA. Haj'te, pa proklatite malo svoje uši. VITEZ ENDRJU. Kao što je dobro delo napiti se kad si gladan, isto tako bi bilo dobro izazvati ga na dvoboj, pa onda ne održati reč i tako ga namagarčiti.

Page 26

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVITEZ TOBI. Učinite to, viteže; napisaću ti ja izazivanje; ili ću mu usmeno isporučiti tvoje ogorčenje zbog nanesene uvrede. MARIJA. Slatki viteže Tobi, strpite se za no- ćas. Otkad je onaj grofov dečko bio u moje gospoñe danas, ona je veoma uznemirena. Što se tiče musje Malvolija, pustite da se ja s njim ponesem: ne nasadim li ga tako da uñe u poslovicu i ne postignem li da se s njim sprda ceo svet, smatrajte da nemam ni toliko mozga u glavi koliko da se prućim u svojoj posteljL Znam da ću uspeti. VITEZ TOBI. Uputi nas, uputi nas; obavesti nas malo o njemu. MARIJA. Pa, gospodine, on vamje pokatkad neka vrsta puritanca. VTEZ ENDRJU. O, da sam to slutio, istukao bih ga kao psa. V. TOBI. Kako? Zbog toga što je puritanac? A kakvi su tvoji premudri razlozi za to, dragi viteže? VITEZ ENDRJU. Premudrih razloga za to nemam, ali imam dovoljno dobar razlog. MARIJA. Davola je on postojani puritanac ili šta bilo drugo osim vrdalama koja se povija prema vetru; izveštačeni magarac, koji buba gromopucatelne fraze naizust, pa ih prosipa u velikim otkosima: samouveren kako samo može biti; tako nadeven prevashodnostima, kako on misli, da je temeljno načelo njegovog vjeruju kako se svako mora da zaljubi u njega čim ga samo vidi. A baš ta njegova mana poslužiće kao odličan temelj za izvršenje moje osvete. VITEZ TOBI. Šta si naumila da uradiš? MARIJA. Posejaću put kojim on prolazi zatu- tuljenim ljubavnim pisamcima; a u njima će on, po boji svoje brade, po obliku svojih nogu, po načinu svoga hoda, po tome kako izgledaju njegove oči, njegovo čelo, boja njegova lica - naći sebe ocrtana da ne može biti opipljivije. Umem da pišem vrlo slično rukopisu svoje gospoñe, vaše nećake; kad je u pitanju nešto što smo zaboravile, jedva možemo da raza- znamo koje je čija ruka. VITEZ TOBI. Izvrsno! Njušim smicalicu. VITEZ ENDRJU. I ja je imam u nosu.

Page 27

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVITEZ TOBI. On treba da pomisli da pisma koja ćeš ti spustiti potiču od moje nećake i da se ona u njega zaljubila. MARIJA. Moja namera je zbilja konjic od te farbe. VITEZ ENDRJU. I sad će vaš konjic od njega napraviti magare. MARIJA. Magare, ne sumnjam u to. VITEZ ENDRJU. O, to će biti divota! MARIJA. Bogovsko uveseljavanje, jamčim vam. Znam da će moj lek delovati kod njega. Namestiću vas dvojicu, i budalu trećeg, tamo gde on treba da nañe pismo. Motrite kako će ga protumačiti. A za noćas u postelju i sne- vajte o onome što će se slučiti. Zbogom. (Ode.) VITEZ TOBI. Laku noć, Pentesilea! VITEZ ENDRJU. Života mi, valjana cura. VITEZ TOBI. Ona je kao vižle čiste pasmine, a pored toga me obožava; no, šta je s tim? V. ENDRJU. I ja sam nekad bio obožavan. VITEZ TOBI. Da se ide u postelju, viteže. Potrebno je da pošalješ po još nešto novca. VITEZ ENDRJU. Ako ne dobijem tvoju ne- ćaku, onda sam obrao bostan. VITEZ TOBI. Pošalji po novac, viteže; ako ne bude na koncu tvoja, reci mi da sam kusi ñogat. VITEZ ENDRJU. Ne uradim li to, nikad vere u mene da nemate, pa sad uzmite to kako god hoćete. VITEZ TOBI. Hajde, hajde: ja idem da sku- vam malo kanarskog vina; odveć je kasno da se sad ide u postelju. Hajde, viteže; hajde, viteže! (Odu.)

SCENA ČETVRTA

Odaja u vojvodinoj palati. (Ulaze VOJVODA, VIOLA, KURIO i DRUGI.) VOJVODA. Dajte mi malo muzike. A sad Dobro vam jutro, prijatelji. Dede, Pesmicu, dobri moj Cezario,

Page 28

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocStarinsku onu pesmu čudnu, koju Slušasmo sinoć; ona je veoma, Rek'o bih, patnju moju blažila, Više no lake popevke i više No birane i naučene reči Toliko naglog i vrtoglavog Vremena ovog: hajdete i dajte Bar koji stih. KURIO. Nije ovde, neka ne zameri vaše gospodstvo, onaj koji bi imao to da peva. VOJVODA. Ko je to bio? KURIO. Fest, lakrdijaš, gospodaru; budala u kojem je veoma uživao otac plemenite gospo- ñice Olivije. On je tu negde oko kuće. VOJVODA. Pronañite ga; vi za toliko Svirajte napev. (Odlazi KURIO. Muzika.) Dečko, priñi mi. Ako te lubav skoli kad, a ti se U slatkoj muci njenoj seti mene; Jer svaki koji voli odano Isti je k'o i ja: u drugim svim Osećanjima svojim on je ćudljiv I nepostojan, samo se u njega Ne menja slika bića koje voli. Kako ti ovaj napev godi? VIOLA. On je Naprosto odjek staništa u kojem Ljubav svoj presto ima. VOJVODA. Reč je tvoja Majstorskog kova. Kladim se u život, Da ti se, ma koliko da si mlad, Oko za milost već ulaguje Nekome biću voljenom. Zar nije Ovako, dečko moj? VIOLA. Pa, pomalo, Sa dopuštenjem vaše milosti. VOJVODA. A kakva je po liku žena ta? VIOLA. Nalik na vas. VOJVODA. Tad nije tebe vredna. A, zbilja, kojih godina? VIOLA. Donekle Godina vaših. VOJVODA. Neba mi, odveć stara. Žena vazda Treba da uzme starijeg od sebe, Tada se ona prikloni pod narav

Page 29

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocSvojega muža, tada postojano Njegovim srcem upravlja i vlada: Jer ma koliko hvastali se mi, Dečače moj, naklonosti u nas Ćudljivije su, kolebljivije, Pohlepnije su, prevrtljivije, I linjaju se brže, gube brže Nego u žena. VIOLA. Tako, gospodaru, Mislim i ja. VOJVODA. Pa zato sebi ti Za drago svoje mlañu izaberi, Il' ti naklonost istrajati neće; Jer žene su k'o ruže, čiji cvet Opada čim se razvije. VIOLA. O, klet Usud je njin; kad počnu tek da zru Do savršenstva, onda uprav mru. (Vraća se KURIO sa LUDALOM.) VOJVODA. Daj, momče, onu pesmu sinoćnu. Utuvi nju, Cezario; starinska, Priprosta pesma to je; pevaju je Pod vedrim nebom pletilje i prelje, I bezbrižno je pevaju devojke Kad svilen vez u tkanje upliću Iglom od koske; priprosta, zacelo, Nevinu ljubav ona s ljubavlju Kiti i šara, kao što i čine Vremena stara. LUDALO. Jeste li spremni? VOJVODA. Da; molim te, pevaj. (Muzika.) Doleti, smrti, doleti, Nek' čempres-kovčeg prihvati me blago; Odleti, dušo, odleti, Svirepo moje usmrti me drago. Pokrov, ukrašen tisom, sprem'te meni, Beo, čedan, Verniji dosad svetom ne promeni Nijedan. Ni cvet, ni cvet nek' ne padne: Da crni kovčeg mirisom celiva; Ni drug, ni drug nek' ne dadne Pozdrav mom grobu što mi kosti skriva. Nek' prah moj, da bi manje suza bilo, Tamo gnjili,

Page 30

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocGde nad njim neće doćl drago milo Da cvili. VOJVODA. Evo ti za trud. LUDALO. Nema tu nikakvog truda, gospodaru; ja u pevanju nalazim uživanje, gospodaru. VOJVODA. Onda ću da platim tvoje uživanje. LUDALO. Doista, gospodine, i uživanje se plaća, bilo pre bilo posle. VOJVODA. A sad mi dopusti da te otpustim. LUDALO. Pa neka te bog melanholije štiti, i neka ti krojač načini prsluk od tafta čija se boja preliva i menja, jer duh je tvoj pravi opal! Voleo bih da ljude takve postojanosti bacim na more gde bi mogli da se bave čime mu drago i da se upucuju kuda mu drago; jer ništa se samo tako dobro provoza. Zbogom. (Ode.) VOJVODA. Nek' drugi svi iziñu. (Odlaze KURIO i SVITA) Ti, do one Prelepe svireposti još jedared, Cezario, otidi: reci njoj Da moja ljubav, plemenitija Negoli svet, ne ceni zamašnost Prljave zemlje; miraz koji sudba Podari njoj ja cenim, reci joj, Isto toliko malo k'o i sudba; Al' čudo ono, onaj alem-kamen, Koji je njoj, po sjaju nenadmašan, Priroda dala da je ukrasi, To mami dušu moju. VIOLA. Ali ako Ne može ona da vas voli? VOJVODA. Neću se moći da zadovoljim Tim odogovorom. VIOLA. Bome, moraćete. Uzmimo, što i jeste možda tako, Da gospoñica nekakva postoji U koje srce isto tako pati Zbog vas k'o vaše zbog Olivije: A vi je niste kadri voleti; I kažete joj to; zar da se ona S tim odgovorom tad ne pomiri? VOJVODA. Nema tih ženskih grudi Koje bi bile kadre da podnesu Udarce strasti tako snažne kakve

Page 31

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocMom srcu ljubav zadaje; toliko Veliko žensko srce ne postoji Da u se tol'ko primi; nije njima Data sposobnost zadržavanja. Vaj! Prohtevom se može nazvati Njihova ljubav, stanište joj nije Jetra no nepci, te i presiti, Dotuža ona, izazove čak Gañenje; dok je ljubav moja sva Nesita kao more i da svari Isto toliko može. O, ne sravnjuj S ljubavlju mojom spram Olivije Ljubav što može da je oseća Nekakva žena prema meni. VIOLA. Da, Ali ja znam - VOJVODA. Šta znaš? VIOLA. Veoma dobro kakvu ljubav može Da gaji žena spram muškarca: zbilja, Žene su srca verna k'o i mi. U mog je oca bila jedna kćl Koja je jednog volela muškarca Baš tako kao što bih, možda, ja, Kada bih žensko bio, voleo Vaše gospodstvo. VOJVODA. Nu, i povest njena Kakva je bila? VIOLA. List neispisan, Moj gospodaru. Ljubav rekla nije Već ostavila da prikrivanje Kaono crv u kakvom pupoljku Nagriza njene obraze rumene: U mislima je teškim, čamećl, Venula ona i sa setom bledom Sedela k'o na spomeniku kakvom Strpljenje oličeno, pa se svome Smeškala jadu. Nije li to bila Istinska ljubav? Mi muškarci više Imamo reči, više se kunemo; Ali u stvari mi obećavamo Obično više nego što smo voljni Da ispunimo, jer na zakletvama Svakada mnogo posvedočavamo, Al' malo toga i u ljubavi. VOJVODA. Pa je li tvoja sestra, mladiću, I umrla od ove ljubavi?

Page 32

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVIOLA. Jedina kći sam ja, i brat jedini, Iz doma oca mog; pa ipak ne znam. Da poñem onoj gospi, gospodaru? VOJVODA. Da, to je ono glavno. K njoj potecL Taj kamen dragi daj joj, pa joj reci Da ljubav moja nit' ustupa, niti Prima da može odbačena biti. (Izlaze.)

SCENA PETA

Olivijin vrt. (Ulaze VITEZ TOBI ŠTUCALO, VITEZ ENDRJU JEZOLIKI i FABIJAN) VITEZ TOBI. Samo hajde, sinjor Fabijane. FABIJAN. Pa nego da hoću. Propustim li ma i ovolicko od te lakrdije, kuvao se dabogda u melanholiji dok ne crknem. V. TOBI. Žar ne bi uživao ako bi se ta pogana gnjida, taj iskeženi džukac svojski nasamario? FABIJAN. Ma likovao bih, čoveče; vi znate da je njegovo maslo što sam izišao iz volje milostivoj gospoñici kada smo ono dražili i kinjili medveda. V. TOBI. Da bismo mu natrljali nos, udesićemo opet ono s medvedom, pa ćemo ga dražiti i kinjiti namrtvo. Zar nećemo, viteže Endrju? VTEZ ENDRJU. Pa ne učinimo li tako, biće sramota od Boga što smo živi. VITEZ TOBI. Evo malog spadala. (Ulazi MARIJA.) Pa kako je, biljuru moj indijski? MARIJA. Sakrijte se sva trojica iza onog žbu- na od šimšira. Malvolio upravo silazi ovim šetalištem; bio je sve dosad tamo na suncu, i pola sata je držao vežbe sa svojom senkom kako da se vlada. Obratite pažnju na njega, tako vam uživanja u sprdnji; jer znam da će ga ovo pismo preobraziti u zablenutog ble- sana. Da niste pisnuli, tako vam ludijanja! A ti lezi ovde (Bacipismo na tle.)jer evo pastrm- ke koja valja da se ulovi šašoljenjem. (Ode.) (Ulazi MALVOLIO.) MALVOLIO. To je samo sreća; sve je samo

Page 33

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nockob i sreća. Marija mi je jednom rekla da me ona voli: a čuo sam je i samu gde se zatrčala i rekla da bi čovek u kog bi se zaljubila morao da izgleda kao ja. Sem toga, ona prema meni postupa sa daleko većom poštom no i prema kome od onih koji je dvore. Šta mi valja da mislim o tome? VITEZ TOBI. Da uobražena li lupeža! FABIJAN. Ta ćutite! Kad razmišlja, pretvara se u ćurana kome nema para; prosto će da pukne pod rašepurenim perjem. VITEZ ENDRJU. Što bih slatko izdevetao toga nikogovića, sunca mi! VITEZ TOBI. Mir, kad kažem! MALVOLIO. Biti grof Malvolio! VITEZ TOBI. O, uštvo! VITEZ ENDRJU. Ustreli ga, ustreli ga! VITEZ TOBI. Mir, mir! MALVOLIO. Evo tu primera: gospodarica od Stračija udala se za svog nadzornika odeće. VITEZ ENDRJU. Pljuni ga, Jezavelja! FABIJAN. Ta, mir! Sad se do guše zagnjurio u to; gledajte kako se nadima od uobraženosti. MALV.: Nakon tri meseca braka s njom, sedeći na svojoj svečanoj stolici s baldahinom... VITEZ TOBI. O, da mi je kakva praćka, da mu bacim kamen u oko! MALVOLIO. Sazivam oko sebe svoje službe- nike, sedeći u svom somotskom kaputu izve- zenom granjem i lišćem, došavši sa počivala, na kojem sam ostavio Oliviju da spava. V. TOBI. O, munje te palile i pržio se u paklu! FABIJAN. O, ćutite, mir! MALVOLIO. Pa onda mi dolazi volja da ispo- ljim ćudljivost koja odgovara mom gospod- stvu: i pošto sam natenane prešao mrkim pogledom po svima, da im kažem kako ja znam ko sam i šta sam, te da i oni treba da znaju ko su i šta su, ja pitam za svoga roñaka Tobija - VITEZ TOBI. Strele te i bukagije! FABIJAN. O, mir, mir, mir! Sad, sad. MALVOLIO. Sedmorica od mojih ljudi pokor- no skoče i nagnu da ga traže. Ja utoliko stu- štim obrve; i uzmem, može biti, da navijam sat, ili da se igram svojim - skupocenim ka-

Page 34

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nockvim dragim kamenom. Eto Tobija; pa mi se klanja - VITEZ TOBI. Pa zar da mu ne zavrnem vrat? FABIJAN. Makar nam reči kleštima čupali iz usta, ćutite! MALVOLIO. Ja mu pružam ovako ruku, spu- tavajući svoj prijateljski osmeh strogim pogledom uzdržanosti - VITEZ TOBI. Pa zar da vas onda Tobi ne šljisne po njušci? MALVOLIO. Pa ću reći: "Roñače Tobi, to što me je sudbina združila s vašom nećakom ovla- šćuje me da vam kažem -" VITEZ TOBI. Šta, šta? MALVOLIO. "Da valja da se popravite i oka- nite se pijančenja." VITEZ TOBI. Čisti se, gubo! FABIJAN. Ama, ćutite, da ne podsečemo ko- ren onome što smo namislili. MALVOLIO. "Sem toga, vi traćite blago svoga vremena s nekim tamo šašavim vitezom -" VITEZ ENDRJU. To sam ja, uveravam vas. MALVOLIO. "S nekim vitezom Endrju -" VITEZ ENDRJU. Znao sam da sam to ja; jer me mnogi nazivaju ludim. MALVOLIO (spazi pismo). A čemu li nam ovo ovde? FABIJAN. Sad je šljuka pred klopkom. VITEZ TOBI. O, mir! I neka bi ga duh ludijanja nadahnuo da glasno čita! MALV. (podigne pismo): Života mi, ovo je ruka moje gospoñe! Ovo je baš njeno C, i njeno U i njeno T; a tako pravi i svoje veliko P. Tu se pitanje i ne postavlja, ovo je njena ruka. V. ENDRJU. Njeno C, U, njeno T; zašto da...? MALVOLIO (čita). Nepoznatom voljenom ovo uz moje najlepše želje; upravo njen način izra- žavanja! Vi ćete dopustiti, vosku. Gle! A oti- snuta je u vosku njena Lukrecija, kojom ona obično pečati: to je moja gospoña. Kome li to može biti upućeno? FABIJAN. To ga mora uvući u klopku do same džigerice! MALVOLIO. Zevs zna da volim ja; Al' koga? Pst, usne! niko ne sme to da zna

Page 35

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocZa živa Boga! "Niko ne sme to da zna." I onda? promenjen broj stopa! "Niko ne sme to da zna"; kad bi to bio ti, Malvolio! VITEZ TOBL Vala obesi se, jazavče! MAL.: Gde volim, mogu da nalažem. Ali Ćutanje će mi srce da prostreli ICo Lukrecijin mač, kog krv ne zali. M, O, A, I, moj život prožima celi. FABIJAN. Bombaste li zagonetke! VITEZ TOBI. Sjajna cura, kad vam kažem! MALVOLIO. "M, O, A, I, moj život prožima celi." Ali, ne, čekaj prvo da vidimo, davidimo, da vidimo. FABIJAN. Kakvu mu je otrovnu poparu sku- vala! VITEZ TOBI. I s kakvim je zaletom jastreb navalio na nju. MALVOLIO. "Gde volim, mogu da nalažem." Pa da, ona može da mi nalaže: ja je služim: ona je moja gospoña. Pa da, to je jasno za svaku zdravu pamet; tu nema nikakve te- škoće. A kraj, šta treba da znači poredak one azbuke? Kad bih mogao da udesim da to nekako pristaje uz mene. - Ček, ček! - M, O, A, I - VITEZ TOBI. O, nuto, raspetljaj to: naišao je sad na izvetreo trag. FABIJAN. A ipak će kucov kevtati nad njim, kao da mu je miris oštar poput lisičijeg traga. MALVOLIO. M, Malvolio; M, dabome, njim počinje moje ime. FABIJAN. Zar nisam rekao da će zapeti iz petnih žila; on je izvanredan kad izgubi trag. MALVOLIO. M - ali se ne slaže ono dalje; ne izdržava probu. Trebalo bi da doñe A, ide meñutim O. FABIJAN. I svršiće se, nadam se, sa O. VITEZ TOBI. Da, ili ću ga ja bubecati, dok ne zavikne O! MALVOLIO. A naposletku odostrag dolazi I. FABIJAN. Da, i da imate koje oko odostrag, videli biste više pokora za svojim petama nego li sreće pred sobom. MALVOLIO. M, O, A, I; ovo zamumuljivanje drukče je od onog malopre; pa ipak, ako bi se ovo malčice izmesilo, navilo bi se k meni, jer

Page 36

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocsvako od tih slova nalazi se u mom imenu. Ček, evo i proze! Ako ti ovo padne ruku, razmisli se i razgledaj sa svake strane. Moja me je zvezda uzdigla iznad tebe; ali neka te velikanstvo ne plaši: neki su roñeni veliki, neki stiču veličinu, a nekima veličina pada s neba. Tvoje sudaje otvaraju svoje šake; prihvati ih srcem i dušom; a da bi se svikao na ono što imaš izgleda da postaneš, skini svoju skromhu košuljicu, pa se pokaži u novom liku. Roñaku pokaii zube, prema slugama budi osoran; sa usana neka ti odzvanja dostojanstveno umovanje; a sam se ponašaj nastrano. Taj ti uput daje ona koja uzdiše za tobom. Opomeni se koje hvalio tvoje iute čarape, ko je želeo da te vazda vidi sa ukrštenim podvezicama: velim, opomeni se. Prioni, bićeš na konju, ako to želiš; ako li ne, neka te i dalje gledam kao nastojnika čije su društvo sluge i koji nije dostojan da se takne prstijuFortuninih. Zbogom. Onakojabiželela da se u sluzbi trampi s tobom. Srećna očajnica. Ni puklo polje i božje videlo ne bi otkrilo više: ovo je sasvim očito. Biću gord, čitaću političke pisce, obrecivaću se na Viteza Tobija, otrešću se prostačkog društva, i biću u dlaku čovek na svome mestu. Neću ja sad da magarčim samoga sebe, pa da pustim da me uobraženje sroza do kljusine, jer sve navodi na to da me moja gospoña voli. Ona je tu pre neki dan odala priznanje mojim žutim čarapama, ona je hvalila što su mi na nogama ukrštene podvezice; a ovde mi sama obelodanjuje svoju ljubav i prisiljava me, gotovo s nekom vrstom naloga, da se odevam kako se njoj svidi. Hvala mojoj zvezdi zaštitnici, srećan sam. Biću nastran, gledaću s visine i nadmeno, nosiću žute čarape i ukrštene podvezice, a staviću ih čim pre mognem. Slava Zevsu i mojim zvezdama. Ali evo tu i nekakav postskriptum. Nemogućeje da ne znaš ko sam. Ako si sklon mojoj lj'ubavi, pokaži to osmehom; osmeh ti lepo stoji; stoga se u mome prisustvu stalno smeškaj, draga dušo moja, molim te. Hvala ti, Zevse! Osmehivaću se; činiću sve što

Page 37

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocod mene tražiš. (Ode.) FABIJAN. Ne bih svoj deo ovoga uživanja dao ni za ne znam kakvo blago persijskog šaha. VITEZ TOBI. Mogao bih se oženiti tom cu- rom zbog ove njene dosetke. VITEZ ENDRJU. Mogao bih baš i ja. VITEZ TOBI. A ne bih tražio nikakav drugi miraz do još jednu ovakvu smejuryu. VITEZ ENDRJU. Ne bih baš ni ja. FAB.: Evo moje divne klopkice za mamlaze. (Vraća se MARIJA) VITEZ TOBI. Hoćeš li da mi staneš nogom na vrat? VITEZ ENDRJU. Ili baš i meni? VITEZ TOBI. Hoćeš li da stavim svoju slobodu na kocku, pa da ti postanem rob? VITEZ ENDRJU. Doista, ili baš i ja? VITEZ TOBI. Pa ti si ga uljuljala u takav san da će on neizostavno poludeti ako bude lišen tog uobraženja. MARIJA. Ne, recite mi ozbiljno: je li imalo dejstva na njega? VITEZ TOBI. Kao rakija na babicu. MARIJA. Ako vam je po volji, ne propustite onda da vidite plod ove šege, posmatrajte ga kad bude prvi put prilazio mojoj gospoñi. Doći će k njoj u žutim čarapama, a to je boja od koje se ona grozi; i doći će s ukrštenim podvezicama, a njoj je odvratno kad ih ko tako nosi; i smešiće se na nju, a to će za nju, onako predanu melanholiji, biti tako neprilično i nesaglasno s njenim raspoloženjem da će on kod nje morati izazvati samo zamašan prezir. Ako želite to da vidite, hajdete za mnom. VITEZ TOBI. I do u same čeljusti Tartara, ti nenadmašni ñavole dosetljivosti! VITEZ ENDRJU. Taj sam i ja. (Odlaze.)

TRECI CIN

SCENAPRVA

Olivijin vrt. Page 38

Viljem Sekspir - Bogojavljanska noc(Ulaze VIOLA i LUDALO s malenim bubnjićem.) VIOLA. Bog neka je na pomoći, prijatelju, tebi i tvojoj muzici. Ti živiš pod okriljem bubnja? LUDALO. Ne, gospodine, ja živim pod okriljem crkve. VIOLA. Ti si svešteno lice? LUDALO. Ni govora, gospodine: ja živim pod okriljem crkve, jer stanujem u svojoj kući, a kuća mi je kraj crkve. VIOLA. Onda bi se moglo reći da i kralj živi pod okriljem prosjakinje ako bi se prosjakinja našla kraj njega; ili da crkva stoji pod okriljem bubnja, ako bi bubanj stojao kraj crkve. LUDALO. Uzeste mi reč iz usta, gospodine. - Što ti je ovo doba! Nema tog izraza koji za dobrog dovitljivca nije podoban rukavici od jareće kože: dok dlan o dlan, prevrne se na naopaku stranu. VIOLA. Pa dabome: ko se vešto poigrava reči- ma, očas ih može da preobrati u raspusne tričarije. LUDALO. Stoga bih voleo, gospodine, da mi sestri nisu ni dali ime. VIOLA. Zašto, čoveče? LUDALO. Pa, gospodine, njeno ime je reč: a poigravajući se tom rečju, od moje bi sestre mogla očas da se stvori raspusnica. No, reč je doista postala pravi nikogović otkad su joj obveznice ubile ugled. VIOLA. A razlog, čoveče? LUDALO. Ja vam ga, vaistinu, gospodine, ne mogu da dam osim rečima, a reči su se tako prolagale, da mi se ne mili da njima dajem razloge. VIOLA. Ti si, kladio bih se, neki veseljak koji ni o čemu ne razbija glavu. LUDALO. Nije ni tako, gospodine, razbijam ja glavu o štočemu; ali, da govorimo po duši, vi niste taj o kom razbijam glavu, gospodine: ako bi to imalo da znači ne razbijati glavu ni o čemu, onda bih voleo da to bude razlog da se stvorite nevidljivim. VIOLA. Ti si, zar ne, budala u plemenite go- spoñe Olivije? LUDALO. Zacelo ne, gospodine. Gospoña Oli-

Page 39

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocvija nije pobudalila. Budale ona neče držati, gospodine, dok se ne uda, a budale su nalik na muževe koliko i sardele na haringe; muževi su ona krupnija riba. Ja u stvari nisam njena budala, već njen izdevač reči. VIOLA. Video sam te nedavno kod vojvode Orsina. LUDALO. Budalastost, gospodine, putuje oko sveta kao sunce; sija ona svuda. Žao bi mi bilo kad budale ne bi bilo toliko isto često u vašeg gospodara koliko i u moje gospoñe. Rekao bih da sam video tamo vašu premudrost. VIOLA. E, ako misliš da počneš i sa mnom, neću više da imam posla s tobom. Drži, evo ti jedan groš. (Daje mu novac.) LUDALO. Neka ti Jupiter, čim bude imao kose napretek, pošalje bradu na dar. VIOLA. Bogami sam, što da ti ne kažem, prenemogao za jednom bradom, iako ne bih želeo da izraste na mom podbratku. Je li gos- poña unutra? LUDALO (upirući prstom u novac). Kad bi bila dva ovakva, gospodine, zar ne bi oni mogli da dobiju i porod? VIOLA. Bi, ako bi ih držao jednog kraj drugog i naveo ih da se puste u promet. LUDALO. Voleo bih, gospodine, da igram onog gazda-Pandara iz Frigije, da bih ovom Troilu podveo neku Kresidu. VIOLA. Shvatio sam vas, gospodine: to znači prositi spretno. LUDALO. Njje to, nadam se, bogzna šta, gospodine, prositi neku prosjakinju. Kresida je bila prosjakinja. Moja je gospoña unutra, gospodine. Prepašću je vešću odakle dolazite; a ko ste i šta hoćete - to je izvan moje sfere; mogao bih reći "elementa", ali ta je reč otrcana. (Ode.) VIOLA. Bratac je ovaj mudar dovoljno Da igra ludu, jer da mogne to Raditi k'o što valja, potrebno je Da ima neku vrstu pameti. Proceniti mu valja nastrojenje I ćud u onog s kojim šegu tera, I pravi čas, pa tad, k'o divlji soko,

Page 40

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocDa se na svaku ptičicu zaleti Koju mu oko spazi. To je zanat Toliko isto naporan koliko I umešnost mudraca; jer je ludost Na mestu kad se pametno iskaže; A ludost mudrog pamet ne pokaže. (Ulaze VITEZ TOBI ŠTUCALO i VITEZ ENDRJU JEZOLIKI) V. TOBI. Pomozi Bog, plemeniti gospodine. VIOLA. I vama, gospodine. VITEZ ENDRJU. Dieu vousgarde, monsieur! VIOLA. Et vous aussi; votre serviteur. VITEZ ENDRJU. Vi jeste to, nadam se, gospodine; i ja vaš. VITEZ TOBI. Idete li našem domu u sretanje? Želja je moje nećake da uñete ako vas posao vodi k njoj. VIOLA. Vašoj nećaci sam se uputio, gqspo- dine. Hoću da kažem da je ona meta moga puta. VITEZ TOBI. Okusnite svoje noge, gospodine, stavite ih u pokret. VIOLA. Bolje mene, gospodine, razumeju moje noge, no što ja razumem šta hoćete vi da kažete kad me pozivate da okusnem svoje noge. VITEZ TOBI. Mislim da poñete, gospodine, da uñete. VIOLA. Odgovoriću vam time što ću poći i ući. No, evo smo preduhitreni. (Ulaze OLIVIJA i MARIJA) Najizvrsnija i savršena gospoño plemenita, neka bi kišu mirisa prosulo nebp na vas. VITEZ ENDRJU. Ovaj mladić je neobičan udvarač. "Prosulo kišu mirisa", lepo. VIOLA. Bezglasnoje, milostiva gospoño, ono što me dovodi amo, osim za vaše oštroumno i blagonaklono uvo. VITEZ ENDRJU. "Mirisi", "oštroumno" i "blagonaklono". Sve to troje ću da imam vazda u pripravnosti. OLIVIJA. Neka se zatvore baštenska vrata, i ostavite me da ga saslušam. (Odlaze VITEZ TOBI, VITEZ ENDRJU i MARIJA.) Pružite mi ruku, gospodine.

Page 41

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVIOLA. Vama na službi, gospo, prepokorno. OLIVIJA. Kako se zovete? VIOLA. Cezario je sluzi vašem ime, Kneginjo lepa. OLIVIJA. Sluga moj? Od kad se, Gospodine, naziva Ijubaznošću Pritvornost niska, otad veselosti Nema na svetu. Vi ste, mladiću, Grofa Orsina sluga. VIOLA On, pak, vaš; Te njegov nužno mora biti vaš; Vašega sluge sluga, gospoño, I vaš je sluga. OLIVIJA. Sto se njega tiče, Misao moja ne bavi se njim; A što se tiče misli njegovih, Bolje je da su i neispisane No da su mnome ispunjene. VIOLA. Ja sam Baš zato, gospo, tu, da podstaknem U prilog njemu nežne misli vaše. OLIVIJA O, ne zamer'te, molim vas, al' ja sam Molila da o njemu nikad više Ne govorite; ako biste pak Imali drugo što da zaištete, Molbu bih takvu čula radije Nego li pesmu sfera nebeskih. VIOLA. Gospoño draga - OLIVIJA Izvinite me, preklinjem vas. Ja sam Za vama jedan prsten poslala Kad ste me ono ovde prošli put Omañijali: tako sebe samu, I slugu svog, pa bojim se, i vas Obmanula sam: sad sam izložena Tumačenjima vašim surovim, Budući da sam, sa lukavstvom stidnim, Nametala vam ono što ste znali Da nye vaše: šta ste morali Da pomislite? Niste li za stub Svezali moju čast i huškali Na nju sve misli nepristojne, koje Surovom srcu na um pasti mogu? Za nekog koji shvata kao vi Ispoljeno je dovoljno. Ne grudi, Već tanan veo pokriva mi srce. Pa dajte, progovorite i vi.

Page 42

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVIOLA. Žao mi vas je. OLIVIJA. Do ljubavi je stepenica to. VIOLA. Ni basamačić; pošto svako zna Da se i dušman može žaliti. OLIVIJA. Nu, tad je, držim i za osmeh opet Došao čas. O, svete! kako se Očas ponese siromašak. Ako Plen valja biti, mnogo je tad bolje Da se pred lava, no pred vuka padne. (Čuje se zvono.) Što vreme traćim, časovnik me kori. Ne plašite se, dragi mladiću; Ne tražim da vas dobijem: a ipak, Kad vam do žetve um i mladost sazru, Vaša će žena, izgleda, da požnje Valjana muža; evo vašeg puta, Pravo na zapad. VIOLA. Nu na zapad tad! Nek' vedra ćud i božja milost prate Gospodstvo vaše! Ništa nemate Da poručite, gospoño, po meni Mom gospodaru? OLIVIJA. Stani: Molim te, reci šta o meni misliš? VIOLA. Mislite, držim ja, da niste što ste. OLIVIJA. Mislim li to, tad mislim i o vama Da niste što ste. VIOLA. Onda mislite Kako i jeste: ja i nisam što sam. OLIVIJA. A volela bih da ste kao što bih Želela da ste. VIOLA. Zar bi, gospoño, To bilo bolje nego da sam što sam? I ja to vrlo želim jer sam sad Vaša budala. OLIVIJA. O, koliko divno S njegove usne deluje to nešto Podsmeha u prezrenju i u srdžbi. Ni krvav greh se brže ne odaje, No ljubav što skrivena želi da je; Njena je ponoć podne. Srce svoje, Tako mi časti i vrline moje, Tako mi ruža proletnjih u cvetu, I devičanstva mog, i sveg na svetu - Sve sam ti srce tol'ko dala ja, Cezario, da razboritost sva

Page 43

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocNe može ljubav da pritaji tu, Ma kol'ko ti s visine gled'o nju. Ne kuj iz ovog silom razlog kako, Kada ti ljubav svoju ja ovako Nudim i sama - nemaš ti rad čega Da činiš to; već pripoji pre svega Uz razlog razlog tako: kad se da Tražena ljubav, sreća je; al' kada I netražena da se, tada ta Ljubav na srce mnogo slañe pada. VIOLA. Ja posedujem, mladosti mi moje, I nevinosti, srce jedno svoje, Odanost jednu vernu, prsa jedna; A njih, sem mene, žena baš ni jedna Ne poseduje, nit' ijedna ima Ikad da bude gazdarica njima Sem mene samog. Zbogom sad ostajte, Gospoño draga. Prosipati, znajte, Nikada više neću - ne d'o Bog! Pred vama suze gospodara svog. OLIVIJA. Al' doñi opet, jer ćeš možda moći Podstaći ovo srce i pomoći, Da mu se svidi, te i da uživa U tom što grozu sada mu uliva. (Odlaze.)

SCENA DRUGA

Odaja u Olivijinom domu. (Ulaze VITEZ TOBI ŠTUCALO, VITEZ ENDRJU JEZOLIKI i FABIJAN.) VITEZ ENDRJU. Ne, bogami, ne ostajem ni ovolicno dalje. V. TOBI. A razlog, dragi otrove? Da Čujem razlog. FABIJAN. Neizostavno morate navesti razlog, viteže Endrju. VITEZ ENDRJU. E pa, bogamu, video sam da vaša nećaka tom grofovom poslušniku uka- zuje naklonostj više no što ju je ikad darivala meni; video sam to u vrtu. VITEZ TOBI. A da li te je u taj mah videla, matorko moj? To mi reci. V. ENDRJU. Jasno, kao što ja vas sad gledam.

Page 44

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocFABIJAN. Pa to je bio s njene strane veliki dokaz ljubavi prema vama. VITEZ ENDRJU. O, sunce mu božje! Hoćete da me namagarčite? FABIJAN. Dokazaću to po svim pravilima, gospodine, uz jamstvo razboritoga suñenja a i pravoumlja. VITEZ TOBI. A ovi su bili vrhovni porotnici još pre no što je Noj otišao u mornare. FABIJAN. Ona se na vaše oči umiljavala oko onog mladića samo da bi vas razbesnela, da bi probudila vašu dremljivu srčanost, da bi tutnula žar u vaše srce i sumpor u vašu džige- ricu. Trebalo je onda da joj priñete pa da kojom blistavom, tek iskovanom dosetkom klepnete tog mladića, te mu se uzme jezik od straha. To se očekivalo sa vaše strane, a to je sad eto propušteno: dozvolili ste da vreme splavi dvostruku pozlatu ove pružene prilike i sad ste zabrodili u severne rejone mišljenja moje gospoñe, gde ćete visiti kao kakav ledeni mosor o bradi kakvog Holandeza, ukoliko se ne otkupite kakvim dičnim pothvatom, bilo na polju srčanosti, bilo na polju politike. VITEZ ENDRJU. Ako već na ovaj ili onaj način ima to da bude, onda to mora da se izvede srčanošću, jer politiku mrzim; koliko sam oran da budem u sekti braunista, toliko i da budem političar. VITEZ TOBI. Nu pa ded' mi onda zasnuj svoju sreću na temelju srčanosti; izazovi mi toga grofovog dečka na dvoboj; zadaj mu jedanaest rana. Mojoj nećaci će to zapasti za oko, a budi uveren da nema provodadžije na svetu koji bi ženskoj strani bolje preporučio nekog mu- Škarca negoli glas o njegovoj srčanosti. FABIJAN. Drugog vam puta osim toga nema, viteže Endrju. VITEZ ENDRJU. Bi li mu koji od vas dostavio moje izazivanje? VITEZ TOBI. Da ideš pa da ga marcijalnom rukom napišeš. Budi osoran i kratak; nije važno koliko je dosetljivo, samo neka je reče- no i nadahnuto: koliko crnila bude u mastilu toliko ga nacrni i naruži. Neće biti zgorega ako mu i dva-tri put kažeš "ti"; načičkaj ga

Page 45

Viljem Sekspir - Bogojavljanska noclažima koliko god ih se mogne da naslaže i prostre po toj hartiji pa ma ona bila velika koliko i prostirka za postelju u engleskom gradu Ver: hajde, zasuči rukave. Neka u tvome mastilu bude dovoljno žuči; a što ćeš pisati guščijim perom ne mari ništa: prioni. VITEZ ENDRJU. Gde ću da vas nañem? V. TOBI. Pozvaćemo te iz tvoga cubiculo: idi. (VITEZ ENDRJU ode.) FABIJAN. Neisplativa je za vas ta lutka, vi- teže Tobi. V. TOBI. Neisplativ sam i ja bio za njega, mom- če, neke dobrane dve hiljade, ili tako nešto. FABIJAN. Dobićemo divota pismo od njega. No, vi ga nećete predati. VITEZ TOBI. Hoću, ne bio ko sam; a vi nava- lite iz petnih žila na dečka da odgovori. Držim da njih dvojicu ni volovska zaprega ne bi sastavila. Jer, ako vi u Endrjua, kad bi ga čovek rasporio, nañete i toliko krvi u njegovoj džige- rici koliko bi buva mogla da ponese na svojoj nozi, ja ću da pojedem sve što preostane od tog trupa. FABIJAN. A na licu njegovog protivnika, o- nog mladića, malo može da se pročita od neke krvožednosti. V. TOBI. Gle, evo najmlañeg od devetoro carića. (Ulazi MARIJA) MARIJA. Ako želite da se kidate od smeha dok vas pupak ne zaboli, hajdete za mnom. Onaj mamlaz Malvolio prometnuo se u ne- znabošca, u suštog otpadnika. Jer nikad jedan hrišćanin, koji se nada da će ga prava vera spasti, neće poverovati u onoliko beslovesan prostakluk. Obuo je žute čarape. VITEZ TOBI. I ukrstio podvezice? MARIJA. Da ne može biti nakaradnije; kao kakav uča koji drži školu u crkvi. Šunjala sam se za njim po tragu kao da sam mu krvnik. Povinovao se tačku po tačku onom pismu koje sam bacila da ga nagaravim: razvlači usne toliko na smeh da mu se na licu pojavi više crta no što ih ima na novoj mapi, uvećanoj dvema Indijama. Tako nešto još niste videli: jedva se savlañujem da mu ne tresnem štogod o glavu. Znam da će ga moja gospoña ošama-

Page 46

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocriti, a učini li ona to, on će se osmehivati i smatraće to za veliku milost. V. TOBI. Hajde, povedi nas tamo gde je on. (Odlaze.)

SCENA TREĆA

Ulica. (Ulaze SEBASTIJAN i ANTONIO.) SEBASTIJAN. Voleo ne bih da sam ja na vas Natovario tu glavobolju Po svojoj volji; ali pošto trud Čini vam zadovoljstvo, to vas neću Da korim više. ANTONIO. Zaostati za vama nisam mog'o: Gonila me je napred želja moja, Oštrija nego čelik izbrušeni; I ne tek moja želja da vas gledam - Mada tolika da bi bila kadra Odvući i na duži put čoveka - Nego i briga šta vas zadesiti Može na putu, jer ste nevešti Stranama ovim, što su prema strancu, Kad voñe nema niti prijatelja, Surove i bez gostoljubivosti: Tako je moja ljubav usrdna, Utol'ko više što je potkrepljena Tim strahom bila, pohitala da vas Gde bilo nañe. SEBASTIJAN. Mili Antonio, Ja ne znam drugi odgovor do: hvala, I hvala, i na veki hvala; jeste Da često novcem tim van opticaja Bivaju dobročinstva namirena; No da je moj imetak temeljan Onako kao moja uviñavnost, Postupio bih bolje s vama ja. Šta da Činimo? Da l' da poñemo Pa da starine gradske pogledamo? ANTONIO. To sutra, gospodaru. Bolje prvo Da pogledamo naći stan za vas. SEBASTIJAN. TJmoran nisam, a do noći još Podosta ima: dajte, molim vas, Da ugodimo svojim očima

Page 47

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocRazgledajući znamenitosti I spomenike razne s kojih je Grad ovaj čuven. ANTONIO. Mene, molim vas, Izvinićete; ja ne mogu ići Tim ulicama bez opasnosti: Jednom u jednoj bici pomorskoj Protiv brodova kneževih i ja sam Učesnik bio; pa još, duša valja, U takvom vidu, da bih mučno mog'o, Ako bih ovde bio uhvaćen, Da se izvučem. SEBASTIJAN. Valjada ste mnogo Njegovih ljudi pobili? ANTONIO. Od tako Krvave vrste greh moj nije bio, Mada su vreme, a i spor, po onom Kakvi su bili, razloga za krv Davali nama. Moglo se je novcem Kasnije da naravna ono što smo Uzeli njima, pa je to većina Iz našeg grada i uradila Za ljubav trgovine, samo ja Izostao sam, te bih platio Zbog ovog skupo kad bih uhvaćen U ovom mestu bio. SEBASTIJAN. Odveć javno Nemojte onda šetati. ANTONIO. I ne bi Zgodno za mene bilo. Držite; Evo vam moje kese, gospodaru. Najbolje biće odsesti kod "Slona", To je u južnom predgrañu; a ja ću Za obed naš da poručim što treba, Dok šetnjom vreme vi zavaravate I svoje znanje, grad razgledajući, Pothranjujete: tamo me potraž'te. SEBASTIJAN. Našto mi vaša kesa? ANTONIO. Za oko može da vam zapadne Sitnica neka, koju biste možda Kupiti hteli; vi pak nemate, Gospodine, zacelo, gotovine Za kupovine izlišne. SEBASTIJAN. Biću vam kesonoša i ostaviću vas za jedan čas. ANTONIO. Kod "Slona".

Page 48

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocSEBASTIJAN. Utuviću. (Odu.)

SCENA ČETVRTA

Olivijin vrt. (Ulaze OLIVIJA i MARIJA) OLIVIJA. Poslah po njega: kaže da će doći; Kako ću da ga ugostim? I čim? I čime da ga darujem? Jer mladost Mnogo se češće kupi nego što se Umoli il' na pozajmicu uzme. Preglasno zborim. Gde li je Malvolio? Ozbiljan je I učtiv on, pa podesan za slugu U prilikama kao što su moje. Gde li je Malvolio? MARIJA. Evo ga gde dolazi, gospoño; samo kao nekako strašno nastran. S njim, zacelo, nisu čista posla, gospoño. OLIVIJA. Sto? u čemu je stvar? Da nije dobio nastup? MARIJA. Ne, gospoño, samo se neprestano smeši. Najbolje bi bilo, milostiva gospoño, da se neko nañe kraj vas ako doñe, jer je taj čovek, svakako, pomerio pameću. OLIVIJA. Idi ga zovni. (MARIJA ode.) K'o on, i ja sam luda; samo što je Ludilo vedro u nj; a setno moje. (Vraća se MARIJA s MALVOLIJEM.) Kako je, Malvolio? MALVOLIO. Slatka gospoño, ho, ho! OLIVIJA. Smeškaš se? Po ozbiljnom sam poslu pozvala te. MALVOLIO. Ozbiljnom, gospoño! Mogao bih ja biti ozbiljan: samo što ove ukrštene podvezice ometaju pomalo rad moga krvotoka. No, šta je s tim? Ako se to svidi oku one jedne, onda vam kod mene stoji stvar onako kako se to kaže u onom zaista istinitom sonetu: "Hoće l' me jedna, hoće me i sve." OLIVIJA. Ama kako si, čoveče? Šta je to s tobom? MALVOLIO. Crno mi u duši nije iako mi je

Page 49

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocžuto na nogama. Došlo mi je do ruku, a nalog ima da se izvrši: mislim da mi poznajemo slatku rimsku ruku. OLIVIJA. Bi li ti pošao u postelju, Malvolio? MALVOLIO. U postelju! Da, srdašce slatko; i doći ću k tebi. OLIVLJA. Bog s tobom! Što se jednako sme- škaš i svaki čas ljubiš svoju ruku? MARIJA. Kako vam je, Malvolio? MALVOLIO. Vi pitate! Dabome; slavuji će da odgovaraju čavkama. MARIJA. Što ste izišli pred moju gospoñu s tom smešnom bezočnošću? MALVOLIO. "Neka te ne plaši veličina": dobro je to napisano. OLIVIJA. Šta hoćeš tim da kažeš, Malvolio? MALVOLIO. "Neki su roñeni veliki" - OLIVIJA. Ha! MALVOLIO. "Neki stiču veličinu" - OLIVIJA. Šta kažeš? MALV.: "A nekima veličina pada sa neba." OLIVIJA. Neka ti je Bog na pomoćl MALVOLIO. "Opomeni se ko je hvalio tvoje žute čarape" - OLIVIJA. Tvoje žute čarape! MALVOLIO. "I ko je želeo da te vidi s ukr- štenim podvezicama." OLIVIJA. S ukrštenim podvezicama! MALV.: "Prioni, bićeš na konju, ako to želiš" - OLIVIJA. Ja ću biti na konju? MALVOLIO. "Ako li ne, neka te i dalje gledam kao slugu." OLIV.: Nu, pa ovo je sušto ludilo od sunčanice. (Ulazi SLUGA.; SLUGA. Gospoño, onaj mladi gospodin od grofa Orsina vratio se. Jedva sam ga nago- vorio da doñe ovamo. On čeka na nalog vašeg gospodstva. OLIVIJA. Evo me k njemu. (SLUGA odlazi.) Draga Marija, nastojte da se neko nañe oko ovog momka. Gde je moj roñak Tobi? Neka se neko od mojih ljudi posebno pobrine oko njega. Ne bih ni po cenu polovine svoga mi- raza želela da mu se sluči kakvo zlo. (Odlaze OLIVIJA i MARIJA) MALVOLIO. Oho! Sad ste već počeli da me

Page 50

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocshvatate, je li? Niko manje nego baš vitez Tobi da se nañe oko mene! To se upravo poklapa s pismom: ona ga šalje jer hoće da se pokažem grub prema njemu; jer me u pismu na to podbada. "Zbaci košuljicu svoje skromnosti", veli ona; "pokaži zube roñaku, prema slugama budi osoran; sa usana neka ti odzvanja dostojanstveno umovanje, a sam se ponašaj nastrano"; i zatim odreñuje na koji način ima to da se uradi; a, naime, ozbiljnim licem, dosto- janstvenim držanjem, govorom na note, onako kako to radi kakav viñen čovek i tako dalje. Uhvatio sam je na lepak. Ali to je Jupiterovo delo, i neka bi dao Jupiter da na tome budem zahvalan. A sad, kad je odlazila, veli: "Nastojte da se neko nañe oko ovoga momka"; momka! Ne kaže Malvolija, niti me imenuje prema položaju, nego "momka". Elem, sve se slaže jedno s drugim, tako da nema ni trunke sumnje, niti sumnje o nekoj sumnji, niti ima pre- preke ili kakve neverovatne ili nepouzdane okolnosti. - Šta da se tu kaže? Od svega onoga što bi moglo da se sluči ničega nema što bi moglo da se ispreči izmeñu mene i savršenog izgleda na ispunjenje mojih nada. Pa lepo, nisam ja, već je Jupiter isposlovao sve ovo, pa se njemu i duguje zahvalnost. (Vraća se MARIJA s VITEZOM TOBI- JEM ŠTUCALOM i FABIJANOM) V. TOBI. Kojim je putem pošao, tako vam imena Gospodnjeg? Ma se bilo skrdilo u njega ñavola za čitav pakao u malom, i ma ga bila opsela čitava legija, ja ću ipak da ga oslovim. FABIJAN. Evo ga, evo ga. Kako ste, gospodine? Kako vam je, čoveče? MALVOLIO. Gubite se - otpušteni ste. Pustite me da uživam za svoj groš. Čistite se. MARIJA. Počujte samo kako prozuklo govori ñavo iz njega! Sta sam vam rekla? Gospodine Tobi, moja vas je gospoña molila da uzmete na sebe brigu oko njega. MALVOLIO. Aha! uradila je to, je l' te? VITEZ TOBI. De, de; mir, mir! Moramo blago da postupamo s njim. Pustite, to ću ja sam. Kako ste, Malvolio? Kako vam je? Ta, čoveče, pokažite vi ñavolu šipak! Imajte na umu da

Page 51

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocje on nepryatelj ljudskoga roda. MALVOLIO. Pojmite li vi šta govorite? MARIJA. Lele! Jeste li videli kako mu se to kosne srca kad govorite rñavo o ñavolu. Daj Bože, da nije stao na sugreb. FABIJAN. Da si odmah odnela vračari njegovu mokraću! MARIJA. Ama, nego kako, i to ću učiniti koliko sutra, samo ako budem živa. Ne bih umela ni da kažem šta bi sve moja gospoña dala samo da ga ne izgubi. MALVOLIO. Oho! Gle sad, gospoña! MARIJA. O, Gospode! VITEZ TOBI. Molim te, samo polako; to nije način. Zar ne vidite da ga uzrujavate? Ostavite vi mene samog s njim. FABIJAN. Blagošću, i nikako drukčije; bla- gošću, blagošću: zli duh je namćor i ne voli da se s njim namćorasto postupa. VITEZ TOBL Elem, kako je, kokane moj? Kako si mi, pilence moje? MALVOLIO. Gospodine! VITEZ TOBI. Nu, pili - pili - pili; hajde lepo da poñemo. Ta, čoveče ne priliči časnom i dostojnom licu da igra klisa sa satanom; o granu s tim garavim grešnikom! MARIJA. Privolite ga da očita molitvu, dragi viteže Tobi, privolite ga da očita molitvu. MALV.: Molitvu, devojčuro, da bi li devojčuro! MAR: Ne, ni da čuje za Boga neće, kažem vam. MALV.: Tornjajte se, o granu s vama svima! Vi ste zaludničari i tikvani. Nisam ja od vašeg društva. Čućete vi već malo više potom. (Ode.) VITEZ TOBI. Da veruješ ili da ne veruješ? FABIJAN. Da se to sad izvodi na nekoj pozor- nici ja bih pljunuo na to kao na kakvu neu- verljivu izmišljotinu. VITEZ TOBI. Zaražen je, čoveče, do dna duše našom smicalicom. MARIJA. Samo odmah za njim, kako našu spletku ne bi uhvatio vazduh, pa da se progruša. VITEZ TOBI. Ama, navešćemo ga da uistinu poludi. MARIJA. Utoliko će kuća biti mirnija. VITEZ TOBI. Hajde da ga zatvorimo u neku

Page 52

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocmračnu odaju i da ga vežemo. Moja nećaka već veruje da je on lud: možemo, sebi na uživanje, a njemu za kaznu, da teramo s tim dotle dok i samom našem ludijanju ne ponestane daha, pa nas navede da mu se smilujemo; i tada ćemo zaveri da učinimo kraj, a tebe ćemo da krunišemo za veštaka kod ustanovljavanja ludaka. No, gle'te, gle'te! (Dolazi VITEZ ENDRJU JEZOLIKI.) FABIJAN. Evo još hrane za pokladne dane. VITEZ ENDRJU. Evo izazivanja, pročitajte: glavu dajem da ima u njemu i sirćeta i papra. FABIJAN. Zar je tako začinjeno? VITEZ ENDRJU. I te kako, jamčim vam: či- tajte samo. VITEZ TOBI. Daj. Mladiću, ma šta ti bio, ti si ipak samo kurvin sin. FABIJAN. Dobro, i hrabro. VITEZ TOBI. Ne čudi se niti se zapanjuj u duši što te tako nazivam, jerja ti razloge za ovo neću izneti. FABIJAN. Zgodan obrt, jer vas on čuva da ne doñete pod udar zakona. VITEZ TOBI. Ti dolaziš u pohode plemenitoj gospodi Oliviji, i ona na moje oči postupa Ijubazno prema tebi: ali ti si sušta lažovčina; nije to razlog što te izazivam. FABIJAN. Dugo doista nije, nimalo; a i iznim- nog smisla ima - nimalo. VITEZ TOBI. Pričekaću te u zasedi kad se budeš vraćao kući; pa ako te tu posluži sreća, da me smakneš... FABIJAN. Lepo. V. TOBI. Smaknućeš me kao hulja i nitkov. FABIJAN. Stalno se držite u zavetrini od zakona: tako i treba. VITEZ TOBI. Zbogom pošao, i neka se Bog smiluje dušijednoga od nas! Mogućeje da će se smilovati mojoj duši; alija se boljemu nadam;zato sepripazi. Tvoj prijatelj u zavisnosti od toga kako budeš postupao sa mnom; i tvoj zakleti neprijatelj, Endrju Jezoliki. Ako ga ovo pismo ne nagna da se uzmuva, noge ga na to neće nagnati. Daću mu ga. MARIJA. Imaćete priliku kao poručenu za to:

Page 53

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocon sad baš nešto razgovara s mojom gospo- ñom, i samo što nije krenuo da ide. VITEZ TOBI. Poñi, viteže Endrju; privrebaj mi ga na ćošku od vrta kao kakav pandurica: pa čim ga spaziš, trgni mač; a čim trgneš mač, uzmi da psuješ što grñe možeš; jer često biva da masna psovka, kad se izvali uz razmetljivu dreku, pruža mnogo jače svedočanstvo o srča- nosti no što bi ga ikad požnjela sama srčanost na delu. Putuj! V. ENDRJU. E, ako je da se psuje, pustite vi samo mene. (Ode.) VITEZ TOBI. Sad neću da predam ovo njegovo pismo, jer držanje toga mladog gospo- dičića svedoči da je valjan i po sposobnostima i po rodu; a da je tako pokazuje u ne manjoj meri i uloga koja mu je dodeljena u posre- dovanju izmeñu moje nećake i njegovog gospodara. Stoga ovo pismo, ovako grozno neznalački sastavljeno, neće poroditi strah u mladića: videće da ga je sastavljala neka ću- skija. Nego ću ja, gospodine, da izručim njegovo izazivanje usmeno; daću mu na znanje da je Jezoliki na glasu kao hrabar čovek i navešću tog gospodičića - a znam da će on, kako je mlad, primiti novo za gotovo - da stekne najužasnije mišljenje o njegovom be- su, okretnosti, razjarenosti i plahosti. To će i jednog i drugog toliko preplašiti da će se klati pogledima kao aždaje. FABIJAN. Evo dolazi s vašom nećakom: uklonite mu se s puta, dok ne uzme oproštaj, a onda smesta za njim. VITEZ TOBI. Dotle ću da razmislim kako da sročim neko oblikom jezovito izazivanje. (Odlaze VITEZ TOBI, FABIJAN i MARIJA; vraćaju se OLIVIJA i VIOLA) OLIVIJA. Odveć sam rekla srcu kamenom I nesmotreno odveć svoju čast Izložila sam: nešto me u srcu Za ovu grešku kori, al' je ta Pogreška tako uporna da samo Ismeva prekor taj. VIOLA. Isto se tako vladaju i jadi Mog gospodara k'o i vaša strast.

Page 54

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocOLIVIJA. Evo; taj nakit uzmite na dar Za ljubav moju; to je slika moja; Ne odbijajte; jezika on nema Da bi vam mog'o dosañivati; Pa doñite i sutra, molim vas: Šta je to što bih ja, da zatražite, Odbila vama, a što može čast Dati bez ljage kad se zatraži? VIOLA. Ništa do ovo: ljubav odanu Za moga gospodara. OLIVIJA. Kako njemu Ono da dam što dadoh vama već, A Čast da spasem? VIOLA. Ja vas obaveze Rešavam te. OLIVIJA. Al' sutra doñi. Zbogom! Odmamio bi dušu moju lako Sotona tebi sličan i u pak'o. (Ode.) (Vraćaju se VITEZ TOBI ŠTUCALO i FABIJAN) V. TOBI. Pomogao ti Bog, plemeniti gospodine. VIOLA I vama, gospodine. VITEZ TOBI. Imao što imao pri ruci za odbranu, prihvataj se toga; kakve su prirode uvrede koje si mu naneo, ja ne znam; ali te, pun nipodaštavanja, krvožedan kao lovački pas, čeka na kraju voćnjaka onaj koji će banuti ispred tebe; isukuj svoj jatagan, pripravljaj se što brže umeš, jer je tvoj napadač hitar, vešt i smrtonosan. VIOLA. Vi ste u zabludi, gospodine. Niko nije u zavadi sa mnom, to znam zacelo. U mome sećanju nema ni senke od kakve uvrede koju bih ja bio nekom naneo. V. TOBI. Videćete da stvar drugojače stoji, uveravam vas. Stoga se pričuvajte ako svoj život ma i ovolicno cenite jer vaš protivnik poseduje sve što čoveku može da stavi na raspolaganje mladost, snaga, veština i jarost. VIOLA. A ko je on, gospodine, molim vas? V. TOBI. Vitez je on koji je o rukopoloženju dobio neokrznut mač, a za zasluge stečene trenjem sagova u razmišljanju; ali je satana u ličnoj kavzi: tri je duše odvojio od tela, a njegova je jarost u ovome trenutku tako neu-

Page 55

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocmoljiva da je, sem kandža smrti i sem rake, ništa drugo ne može zadovoljiti. Liho ili tako: to je njegovo geslo: udri ili bijem. VIOLA. Vratiću se u kuću i zamoliti gospoñu da mi da nešto pratnje: ja nisam mačevalac. Čuo sam da ima takvih ljudi koji hotimice zapodevaju kavgu s drugima da bi okušali njihovu hrabrost; izgleda da je i taj čovek na tu ruku. V. TOBI. Ne, gospodine: uvreda više nego dovoljna izazvala je njegov pravedni bes. Sto- ga se pripravljajte da ispunite ono što on želi. Nećete poći natrag u kuću, osim ako se ne mislite poduhvatiti da i sa mnom raspravite ono za šta biste sa isto toliko bezbednsoti mogli sa njim da se obračunate: stoga, napred, ili isukujte mač iz korica da ga vidim golog golcatog; jer tući se morate, druge vam nema, ili se morate odreći pod zakletvom da ubuduće nosite mač o bedrima. VIOLA. To je isto toliko nepristojno koliko i čudno. Budite ljubazni, preklinjem vas, pa me bar obavestite čime sam to uvredio toga viteza. To mi se svakojako omaklo s nepažnje, a nikako nije došlo hotimice s moje strane. V. TOBI. Učiniću tako. Sinjor Fabijane, ostanite uz ovoga gospodičića dok se ja ne vratim. (Ode.) VIOLA. Molim vas, gospodine, da li vi znate što o ovome? FABIJAN. Znam da je taj vitez smrtno besan na vas i rešen da se bori na život i smrt, ali ništa pobliže ne znam o tome. VIOLA. Recite mi, najlepše vas molim, kakav je on čovek? FABIJAN. Ako ga sudite po izgledu, nećete uočiti na njemu ništa od onoga izvanrednog i divnog, što ćete svakako imati prilike da nañete u njemu kad bude delom zasvedočavao svoju hrabrost. Mučno da biste, gospodine, našli ma gde u Iliriji protivnika okretnijeg, krvoločnijeg i kobnijeg. Hoćete li da mu po- ñete u susret? Pomiriću vas s njim ako budem kadar. VIOLA Veoma ćete me obavezati time. Ja sam vam od onih koji radije idu s gospodinom popom

Page 56

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocno s gospodinom vitezom; ja i ne hajem da se bogzna koliko čuje o mojoj hrabrosti. (Odlaze.) (Vraćaju se VITEZ TOBI i VITEZ ENDRJU) VITEZ TOBI. Ama, čoveče, on ti je sušti ñavo; takve vatre žive još nisam video. Izmenjao sam s njim nekoliko udaraca, onako s rapi- rom, kanijom i svim skupa, i on mi je zadavao udarce s tako smrtonosnim potezima da je nemogućno bilo izbeći ih; a kad uzvraća, budi uveren da ćeš dobiti svoje ama baš isto onako neizostavno kao što ćeš stati petom na zemlju kad stupaš po njoj. Vele da je bio učitelj mače- vanja kod persijskog šaha. VITEZ ENDRJU. Kuga ga pojela! Neću ja da se bijem s njim. VITEZ TOBL Jest, ali on sad neće ni da čuje o primirenju. Fabijan ga tamo na jedvite jade zadržava. VITEZ ENDRJU. Trlema ga satrla! Da sam znao da je tako hrabar i tako vešt maču, pustio bih radije da ga ñavo odnese no što bih ga izazvao na dvoboj. Navedite ga da pusti tu stvar niz vodu, pa ću mu pokloniti svog konja, svog ñogata Kapileta. VITEZ TOBI. Predložiću mu to. Stojte tu i uzmite nehajan izraz; svršiće se to bez gu- bljenja duše. - (Za sebe.) Vala jašiću ja vašeg konja kao što jašim vas. (Vraćaju se FABIJAN i VIOLAj (FABIJANU) Dobijam njegovog konja da iz- gladim spor. Ubedio sam ga da je onaj dečko satana. FABIJAN. I on o njemu ima isto tako strašno mišljenje; a lupa mu srce i pobledeo je kao da mu je medved za petama. V. TOBI. Nema leka, gospodine; hoće da se tuče s vama jer se zakleo. On je, vidite li, malo bolje promozgao o svojoj zañevici, i nalazi da je sad jedva i vredno trošiti reči na nju. Stoga izvucite svoj mač, koliko da ne pogazi zakletvu; on sve- čano izjavljuje da vas neće ozleditl VIOLA (za sebe). Gospode, molim ti se, ti me odbrani! Zamalo pa da im reknem šta mi sve nedostaje pa da budem muško.

Page 57

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocFABIJAN. Odstupajte ako vidite da je besan. VITEZ TOBI. Elate, viteže Endrju, tu nema leka: gospodin hoće, svoje časti radi, da izme- nja s vama nekoliko udaraca; nemoguće mu je po pravilima duela da to izbegne; ali mi je obećao, na vitešku i vojničku reč, da vas neće obraniti. Elate, na posao! VITEZ ENDRJU. Molim ti se, Bože, da održi svoju zakletvu. (Poteže mač.) VIOLA. Uveravam vas da je ovo protiv moje volje. (Vadi mač.) (Ulazi ANTONIO.) ANTONIO. Uklon'te mač. Je l' vitez ovaj mladi Uvredio vas, ja krivicu primam; Nanosite li uvredu vi njemu, Ja mesto njega vas izazivam. V. TOBI. Vi? Ama ko ste vi, gospodine? ANTONIO. Neko ko više, moj gospodine, Njemu za ljubav drznuti se sme, No što ste čuli da se on pred vama Hvalio da je drznuti se voljan. VITEZ TOBI. E, ako ste vi dever kod dvoboja, stojim vam na raspolaganju. (Trže mač.) FABIJAN. O, stan'te, dragi viteže Tobi, evo stražara! VITEZ TOBI. Videćemo se već ubrzo. VIOLA (VITEZU ENDRJUU). Molim vas, gospodine, uvucite svoj mač u korice, ako ćete biti tako ljubazni. V. ENDRJU. Bogami, hoću, gospodine; a za ono što sam vam obećao, biću dostojan svoje reči. Nosiće vas kao u ijuljašci, a sluša uzdu. (Ulaze DVA STRAZARA) PRVI STRAŽAR. To je taj; vrši svoju dužnost. D. STRAŽAR. Ja te na zahtev vojvode Orsina Hapsim, Antonio. ANTONIO. Gospodine, U meni ste se vi zabunili. P. STRAŽAR. O, ne, nimalo. Ja, gospodine, Znam dobro vaše lice, mada sad Mornarske kape nemate na glavi. Vodite: zna on da ga dobro znam. ANT.: Pokoriti se moram. (VIOLI) To je došlo

Page 58

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocOtuda što sam poš'o da vas tražim. No leka nema tu: i platiću. Al' kako nužda mene nagoni Da svoju kesu zatražim u vas, Šta ćete vi sad? Većma mi je žao Zbog toga što ne mogu da se nañem Vama na ruci, negoli zbog toga Što me je ovo snašlo. Zgranuti ste: Al' budite bez brige. DRUGI STRAŽAR. Hajde, hajde, Pod noge put, gospodine. ANTONIO. Ja moram Za nešto onog novca da vas molim. VIOLA. Novca, gospodine? Zbog toga što ste prema meni divno Duševni bili maločas, a delom I neprilikom ovom trenutnom Pobuñen vašom, nešto ću vam ja, Od svoga skromnog, mršavog imetka Dati na zajam: nemam bogzna šta; Podelićemo što pri sebi imam. Evo vam, to je pola mog bogatstva. ANTONIO. Odreći me se sada hoćete? Zar može biti da ubedljivosti Nemaju moje zasluge za vas? Ne dovodite moju nevolju U iskušenje, jer bi moglo to Učiniti da budem tako nizak I usluge vam one prebacim Koje ukazah vama. VIOLA. Poznata mi Nije ni jedna; niti ste mi vi Po glasu nit' po licu poznati. Ja mrzim nezahvalnost u čoveka Većma no laž, no brbljivo pijanstvo, No naduvenost, ili bilo koju Poročnu mrlju koja nañe stan U našoj krvi slabašnoj za svoju Razornu trulež. ANTONIO. O, nebesa višnja! D. STRAŽAR. Hajte, gospodine: izvolte, molim. ANTONIO. Dozvolite da kažem samo nešto. Mladića ovog što je tu pred vama Iz čeljusti sam smrti, tako reći, Otrg'o ja, na ruci njemu bio S toliko uzvišene ljubavi,

Page 59

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocA njegov lik sam obožavao, Taj lik što, mišljah, vrednost obećava Dostojnu poštovanja. PRVI STRAŽAR. To se nas Ne tiče ništa. Vreme leti: napred! ANTONIO. Al' kakav li se opak idol, vaj! Iščaurio iz božanstva tog! Nanosiš ljagu, Sebastijane, Obličju lepom. Zla ćud jedino Prirodu prlja, pa unakažen Samo je onaj ko je zaražen Neljudskom ćudi: dar je skup lepota; Al' gde je zlu ćud odela krasota Davo je tu u prazne kovčežiće Upis'o samo šare i cvetiće. P. STRAŽAR. Taj je van sebe ved Odvedite ga. Hajdemo, hajd'mo već, gospodine. ANTONIO. Vodite me. (Odlaze STRAŽARI s ANTONIJEM) VIOLA. S kol'ko su strasti, kanda, reči sve Tekle mu k'o da veruje. - Ja ne. Ne izdaj, slutnjo moja, reč održi, Da mene on za brata moga drži. V. TOBI. Ovamo, viteže; ovamo, Fabijane: da prošuškamo jednu ili dve baška mudre izreke. VIOLA. Sebastijanom zvao me, a ja sam Svog brata sušta slika; likom sva sam Na njega ja; i nosim isti kroj I vez i boju ruha k'o brat moj. Jer ja mu podražavam. O, da htedne Tako da bude! Tad bi izvanredne Krotkošću bile bure, tad bi slani Talasi bili dušom izatkani! (Ode.) V. TOBI. Zbilja je bedan nevaljalac ovaj deran, i veća je kukavica od zeca. Da je nepoštenja- ković pokazuje to što je ostavio ovde u nevolji svog prijatelja i što ga se odrekao; a što se njegovog kukavičluka tiče, pitaj Fabijana. FABIJAN. Kukavica, prepodobna kukavica, sva predana kukavičluku. VITEZ ENDRJU. Sto mu njegovih, poći ću za njim da ga izdevetam. VITEZ TOBI. I treba; izbubecaj ga propisno, ali samo ne izvlači mač. VITEZ ENDRJU. Ne uradim li tako -

Page 60

Viljem Sekspir - Bogojavljanska noc(Ode.) FABIJAN. Hajdemo da vidimo šta će se izleći. VITEZ TOBI. Staviću što hoćeš u opkladu da se neće izleći ništa. (Odu.)

ČETVRTI ČIN

SCENA PRVA

Put pokraj Olivijinog doma. (Ulaze SEBASTIJAN i LUDALO.; LUDALO. Hoćete li da me navedete da poverujem kako nisam poslan po vas? SEBASTIJAN. Idi! O, idi, ti si, brajko, lucnut: Proñi se mene. LUDALO. Lepa upornost, bogami! Ne, ja vas ne poznajem; i moja me gospoña nije poslala da vas zamolim da doñete na razgovor s njom; niti se vi zovete gospodin Cezario; niti je ovo opet moj nos. Sve što stoji - ne stoji. SEB.: Oduši, molim, drugde ludost svoju: Ne poznaješ ti mene. LUDALO. Da odušim svoju ludost! Čuo ovu reč od nekog velikana, pa je sad primenjuje na budalu. Da odušim svoju ludost! Bojim se pokazaće se da je ovaj veliki klipan, svet, neko kuvarsko prenemagalo. Moliću te sada da ot- pašeš svoje osobenjaštvo, pa da mi kažeš šta ja da odušim pred svojom gospoñom. Da li da odušim pred njom saopštenje da ćeš doći? SEB.: Molim te, idi, luckasti šaljivko, Evo ti koja para: otežeš li, Dobićeš goru platu. LUDALO. Duše mi, široke si ruke. Umnik koji budali daje novaca dobiće tapiju na dobar glas nakon jedno četrnaestak godina upla- ćivanja. (Ulazi VITEZ ENDRJU.; VITEZ ENDRJU. Aha! gospodine, jesmo li se opet našli? Evo vam. (Udari SEBASTIJANA.) SEBASTIJAN. Evo i tebi, evo, evo, evo! (Tuče VITEZA ENDRJUA) Je l' sav svet ovde lud?

Page 61

Viljem Sekspir - Bogojavljanska noc(Ulaze VITEZ TOBI i FABIJAN) VITEZ TOBI. Da ste stali, gospodine, ili ću odbaciti vaš mač preko krova. LUDALO. Trčim da ispričam ovo svojoj go- spoñi. Ne bih voleo da sam u koži kojega od vas, pa da mi groš date. (Ode.) VITEZ TOBI (zadržava SEBASTIJANAJ. Ovamo, gospodine: stanite! VITEZ ENDRJU. Ne, pustite ga samo; pre- čistiću ja s njim račune na drugi način. Par- nicu ću zbog batina da povedem ja protiv njega, ako ima suda u Iliriji. Iako sam ja njega lupio prvi, ništa zato. SEBASTIJAN. Skidaj sa mene ruku. VITEZ TOBI. Čeknite, gospodine, ne puštam vas ja. Hajde, sklanjajte tu svoju gvožñuriju, mlada delijo. Ostrvili ste se; pričekajte samo. SEBASTIJAN. Da si se meni skinuo sa vrata! (Otme se.) Šta hoćeš ti sad? Drzneš li se klipka Sa mnom da vučeš, onda mač izvuci! VITEZ TOBI. Šta, šta! E onda ću morati da iscedim koji gram te bezobrazne krvi iz vas. (Trgne mač.) (Ulazi OLIVIJA.; OLIVIJA. Stoj, Tobi! Stoj, po cenu svog života! VITEZ TOBI. Gospoño! OLrVIJA. Zar dovek tako? Propalice gruba! Za šume i za divlje pećine Sazdan si, gde se ne zna za uljudnost. Sa očiju mi idi! - Nemoj srcu Da primaš to, Cezario moj dragi. Divljače, idi! (VITEZ TOBI i VITEZ ENDRJU i FABIJAN odu.) Umu divnom svom, Moj plemeniti prijatelju, daj Prevlast, a nemoj, molim te, da daješ Prevagu strasti u tom neuljudnom I nepravednom napadu na mir tvoj. Hajde, do mene doma poñi sa mnom, Da čuješ samo kol'ko je ovakvih Nedotupavnih budalaština Zamesio taj divljak, te da mogneš Da im se smeješ. Moraš poći sa mnom,

Page 62

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocNema ti druge: odbiti me nemoj! Preplaši on u tebi - kleti gad - Jedno siroto moje srce sad. SEB.: Čim li me gali to? Kud teče, kud Matica ta? Il' sanjam, il' sam lud: Opsena ova nek' mi čula sva U Leti stiša! Ako ovo sna Zove se vid, nek' vek prospavam ceo! OLIVIJA. Molim te, hajde! Kad bi samo hteo Moju da slušaš. SEBASTIJAN. Hoću, nego kako! OLIVIJA. O, tako reci! I nek' bude tako! (Odlaze.)

SCENA DRUGA

Soba u Olivijinom domu. (Ulaze MARIJA i LUDALO; MALVOLIO u susednoj mračnoj sobi.) MARIJA. Dede, molim te, stavi na sebe ovaj haljetak i ovu bradu; navedi ga da poveruje kako si ti gospodin Topas, duhovnik. Samo požuri; a ja ću dotle da pozovem viteza Tobija. (Ode.) LUDALO. Lepo, natakariću ovo i udvoličiću se; a voleo bih da sam ja prvi koji se u ovoj odeći udvoličio. Ja nisam dovoljno krupan da bi mi to zvanje lepo stajalo, ni dovoljno tana- šan da bi me smatrali za propisnog čoveka od knjige; ali naziv čestita čoveka i valjana doma- ćina prikladan je isto toliko koliko i naziv brižljivca i velikog učenjaka. Dolaze ortaci. (Ulaze VITEZ TOBI ŠTUCALO i MARI JA.) VITEZ TOBI. Bog te blagoslovio, oče paroše. LUDALO. Bonos dies, viteže Tobi: jer, kao što je praški pustinjak, koji ponjatija nije imao ni o peru ni o mastilu, zdravo dubokomisleno rekao nećaci kralja Gorboduka: "Što jeste, ieste", tako i ja, budući da sam otac paroh, ja sam otac paroh. Jer šta je "što", ako nije "što", a šta "jeste" ako nije "jeste"? V. TOBI. Hajdete k njemu, gospodine Topase. LUD.: Hoj, hoj, velim! - Mir zatvoru ovom! VITEZ TOBI. Dobro podražava ta bitanga;

Page 63

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocbitanga i po. MALVOLIO (spolja). Ko to zove? LUDALO. Gospodin Topas, župnik, koji je došao da poseti Malvolia mahnitoga. MALVOLIO. Gospodine Topase, gospodine Topase, dragi gospodine Topase, otidite do moje milostive gospoñice. LUDALO. Da bi se tornjao odatle, satano nad satanama! Na kakve muke stavljaš toga čo- veka! Zar ti ni o čem drugom ne umeš da pričaš do o gospoñicama? VITEZ TOBI. Dobra vam je ta, oče paroše. MALV.: Gospodine Topase, takva nepravda još nikad nije učinjena živoj duši. Dragi gospodine Topase, nemojte da mislite da sam ja lud: strpali su me ovamo u groznu pomrčinu. LUDALO. O, sram da te bude, satano pokva- rena! Još ti ja dajem savršeno blage nazive, jer sam jedan od onih duševnih ljudi koji nastoje da budu ljubazni i sa samim ñavolom. Veliš da ti je odaja tamna? MALVOLIO. Kao pakao, gospodine Topase. LUDALO. Pa ona ima doksatske prozore pro- vidne kao kakav plot, i svetlarnike prema severo-jugu blistave kao abonosovina; a ti se ipak tužiš da si zatarabljen? MALVOLIO. Ja nisam lud, gospodine To- pase. Velim vam da je ova odaja tamna. LUDALO. U zabludi si, ludače: ja velim da nema tame osim neznanja, koje te je pomelo i smušilo većma no Misirce njihova magla. MALVOLIO. Ja velim da je ova odaja mračna kao neznanje, pa makar neznanje bilo mračno kao pakao; i velim da još nikom živom nije nanesena takva uvreda. Ako ste vi ludi, to sam i ja lud: pitajte što mu drago odreñeno, pa proverite to. LUDALO. Kakvo je Pitagorino mišljenje odnosno divlje živine? MALVOLIO. Da duša naše prababe boravi možda u kakvoj ptici. LUDALO. Šta ti misliš o ovom shvatanju? MALV.: Ja o duši mislim na plemeniti način, i nipošto ne odobravam njegovo mišljenje. LUDALO. Zbogom da si: ostani večito u tami. Pre nego što ti priznam pamet, valja da pri-

Page 64

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nochvatiš mišljenje Pitagorino, pa da strahuješ da zakolješ šljuku, ako nećeš da najuriš dušu svoje prababe iz njenoga stana. Zbogom ostao! MALV.: Gospodine Topase! Gospodine Topase! V. TOBI. Nadasve sjajni gospodine Topase! LUD.: Ama, plivam ja kuda god da me baciš. MARIJA. Pa mogao si sve ovo da izvedeš i bez te brade i te odeće; on te ne vidi. VITEZ TOBI. Obrati mu se svojim glasom, pa mi dojavi kako ti izgleda. Voleo bih da se srećno iskobeljamo iz ove uncutarije. Ako bi mogao na zgodan način da bude osloboñen, voleo bih da to i bude, jer sam se toliko zakav- žio sa svojom nećakom da mi je nemoguće da teram s tom šegom do kraja bez bruke i nevolje. Doñi što pre u moju sobu. (Izlaze VITEZ TOBI i MARIJA) LUDALO. Hej, Robine lepotane, Reci šta ti drago radi. MALVOLIO. Budalo! LUDALO. Drago mi se duri, vrag joj babi. MALVOLIO. Budalo! LUDALO. A što je avaj! takva? MALVOLIO. Budalo, velim! LUDALO. Drugoga voli. Hej, ko zove? MALVOLIO. Draga budalo, ako si voljan da me ičim zadužiš, pomozi da doñem do sveće, pera, mastila i hartije. Ne bio čovek od reči ako ti tu ljubav ikad budem zaboravio. LUDALO. Gospodin Malvolio? MALVOLIO. Da, dobra budalo. LUDALO. Avaj, gospodine, kako to da se ot- padite od svojih pet duhovnih moći? MALVOLIO. Ama nikad se, budalo, ni s kim nye postupilo na tako savršeno svirep način; ja sam, budalo, isto toliko pri zdravoj pameti kao što si i ti. LUDALO. Samo toliko? Onda ste zbilja ludi ako nemate više zdrave pameti no što je ima budala. MALVOLIO. Postupaju sa mnom kao da sam neka stvar; drže me u pomrčini, šalju mi popo- ve, magarce neke, i čine sve što mogu da šenem pameću. LUDALO. Pripazite šta govorite, sveštenik je

Page 65

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocovde. Malvolio, Malvolio, neka ti nebo povrati pamet! Nastoj da zaspiš i proñi se ovog besmi- slenog klepetanja. MALVOLIO. Gospodine Topase! LUDALO. Ne upuštaj se u razgovor s njim, dobro momče. - Ko? ja, gospodine? Ne dao Bog, gospodine. Gospod neka vas prati, dobri gospodine Topase. Elem, amin. Hoću, gospodine, hoću. MALVOLIO. Budalo, budalo, budalo, velim! LUDALO. Avaj, gospodine, strpite se. Šta ka- žete, gospodine? Izbrusili su me što sam govorio s vama. MALV.: Draga budalo, pomozi mi da doñem do kakve sveće i do nešto hartije; velim ti da sam čitave pameti kao ko mu drago u Iliriji. LUD.: Kamo te lepe sreće da ste, gospodine! MALVOLIO. Tako mi ove ruke, jesam. Dobra budalo, malo mastila, hartije i neku sveću; i doturi mojoj gospoñici ono što ću da napišem: biće ti od koristi više no što je ikad ikome bilo nošenje nekog pisma od koristi. LUDALO. Biću vam u tome na ruci. Ali recite mi pošteno da li niste vi uistinu ludi, ili se samo pravite? MALV.: Veruj da nisam, velim ti pošteno. LUDALO. Ne, ludaku ja ne verujem nikad ni doveka, sve dok mu ne bih zagledao u mozak. Doneću vam sveću, hartiju i mastilo. MALVOLIO. Platiću ti to, budalo, kako samo može biti; molim te, idi. LUDALO. Nestaću, gospodine, Al' smesta ću, gospodine, Ponovo do vas da zañem; Vama ću u tren oka, K'o drveni Porok, kraj boka U nuždi da se nañem; Koji sa mačem od daske, Pun besa i praske Na satanu: aha! viče: Da vam, k'o mahnit neko, Podsečem nokte, deko; Zbogom, blesavi striče. (Odlazi.)

Page 66


SCENA TREĆA

Vrt Olivijin. (Ulazi SEBASTIJAN) SEB.: Ono je raskoš sunčeva, t'o vazduh, To biser što ga ona meni dade, A koji gledam i opipavam; I ma koliko da sam obavijen Mrežom čudesa, ipak ovo sve Ludilo nije. No Antonio Gde li je samo? Nisam ga kod "Slona" Mogao naći. Al' je tamo bio, I tamo misle da po gradu on Tumara da me nañe. Njegov savet Sad bi mi zlata vredeo; jer mada Čulima mojim duh moj s pravom kaže Da ovo nije ludilo, već možda Zabuna neka, ipak je toliko Nepojmljivo i besprimerno ovo Što mi se sluči i što potop sreće Sruči na mene, da sam gotov skoro Da ne verujem svojim očima, Il' da sa svojim zavadim se umom Koji nastoji da me ubedi Da poverujem u šta bilo drugo, Samo u to ne da sam lud, il' da je Gospoña ova luda; jer, da jeste, Tad ne bi mogla upravljati domom, Niti bi mogla naloge da daje Posluzi svojoj, niti poslove Da prima i da njih ureñuje Onako spretno, mudro, spokojno, K'o što to ona, video sam, čini. U tome varka nekakva se krije. Al' evo amo ide gospoña. (Ulaze OLIVIJA i SVEŠTENIK) OLIVIJA. Ne korite me što se tako žurim. Ako valjano mislite, vi onda S čovekom svetim tim i sa mnom sad Poñite u kapelu tu do nas; Pa mi pred njime, a pod onim svetim Svodom polož'te tvrdu zakletvu Na vernost svoju; da bi duša moja, Prepuna sumnji, nepoverljiva, Mogla da živi u spokojstvu. On će

Page 67

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocDržati to za sebe sve dok vama Ne bude drago da se oglasi; A tada ćemo svadbu svetkovati Kako to mom poreklu dolikuje. Šta vi na to velite? SEBASTIJAN. Poći ću S tim časnim licem i sa vama. Daću Na vernost reč i držati je znaću. OLIVIJA. Vodi nas, oče. A nek' nebo zasja Da ovaj čin moj naklono obasja. (Odlaze.)

PETI ČIN

SCENA PRVA

Put ispred Olivijinog doma. (Ulaze FABIJAN i LUDALO) FABIJAN. Hajde, ljubavi ti, pokaži mi njegovo pismo. LUDALO. Dragi gospodine Fabijane, učinite vi meni drugu jednu ljubav. FABIJAN. Kakvu god hoćeš. LUDALO. Ne tražite da vidite to pismo. FABIJAN. To je kao kad bi mi poklonio psa, pa mi onda, za uzdarje, tražio da ti psa vratim. (Ulaze VOJVODA, VIOLA, KURIO i SVITA) VOJVODA. Jeste li vi od ljudstva plemenite gospoñe Olivije, prikani? LUD.: Da, gospodine, mi smo delić njenih uresa VOJ.: Tebe dobro znam; kako si, dobro momče? LUDALO. Po duši da kažem, gospodine, od neprijatelja pomozi Bože, a od prijatelja da te Bog sačuva. VOJ.: Tačno obrnuto: od prijatelja pomozi Bože. LUD.: Ne, gospodine, nego da te Bog sačuva. VOJVODA. Kako to može biti? LUDALO. Pa, gospodine, oni me uznose i magarče me; a neprijatelji mi otvoreno kažu da sam magarac. Tako da je od neprijatelja, gospodine, moje saznanje o sebi u ćaru, dok od prijatelja ono trpi uštrb: te tako, ako vam i kod zaključaka kao i kod poljubaca četiri

Page 68

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocnegacije daju dve afirmacije, onda je od neprijatelja: pomozi Bpže, a od prijatelja: sačuvaj Bože. VOJVODA. E, to je izvrsno. LUD.: Bogami, gospodine, nije; iako je vama bilo ugodno da se ubrojite u moje prijatelje. VOJVODA. Da ti ne bi od mene bilo "sačuvaj Bože", evo ti zlata. LUDALO. Kad to ne bi bilo dvostruko postu- panje, voleo bih kad biste izradili i drugi ovakav, pa ga udvostručili. VOJVODA. O, vi mi dajete rñav savet. LUD.: Tutnite za ovaj mah svoju velikodušnost u džep, pa neka se vaša krv i vaše meso veli- kodušno njoj odazovu i poslušaju je. VOJVODA. Dobro, biću do te mere grešnik da dvostruko postupam: evo ti i drugi. LUDALO. Ima jedna lepa igra koja se zove: primo, secundo, tertio; a stara poslovica veli: "Triput Bog pomaže"; takt od tri četvrtine je pak divan takt za igranje; a možete se setiti, gospodine, i zvona na crkvi Svetog Benedikta, koja udaraju: jedan, dva, tri. VOJV.: Još novaca od mene izbudaliti nećete u ovom deljenju: ako pak htednete da dojavite svojoj gospoñi da sam došao ovamo da govorim s njom, i ako je dovedete ovamo, to bi moglo da probudi moju naknadnu dobrotu. LUD.: E pa, lepo, gospodine; uljuljkavajte vi svoju dobrotu dok se ja ne vratim. Idem, gospodine, no ne bih voleo da pomislite kako je moja želja za dobitkom porok lakomostL Ali kao što ste rekli, gospodine, nek' vaša dobrota malo prodrema, a ja ću je potom probuditi. (Ode.) VIOLA. Evo onog čoveka, gospodaru, koji me je spasao. (Ulazi ANTONIO sa STRAŽARIMA) VOJVODA. Pamtim ja dobro ovaj njegov lik, Mada je, kad ga poslednji put videh, Sav ratnim dimom bio uprljan, Garav k'o Vulkan. Bio je kapetan Lañici nekoj krhkoj, bezvrednoj Zbog plitkog dna i trupa njenog, al' je Njom tako teške štete zadao Najboljem čunu našeg brodovlja,

Page 69

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocDa su mu čak i oštećenog glas, I sama zavist glasno odali Slavu i čast. O čemu reč je tu? PRVI STRAŽAR. Orsino, to je taj Antonio Što ote "Feniks" s tovarom na njemu Dovezenim iz Kandije, a on je I "Tigra" zakvačio, kada Tit, Vaš mladi nećak, nogu izgubi. Uhvatismo ga tu na ulici Gde se, za stid i red i ne hajući, Upustio u ličnu kavgu bio. VIOLA. Uslugu meni, gospodaru, on Učinio je, mač je on u moju Odbranu potrgao; no je potom Govorio na čudan način sa mnom. Ako to nije rastrojenost bila, Ja ne znam šta je. VOJVODA. Kakva li te luda Navede drskost, morski lupežu, Ozloglašeni gusare, da padneš Na milost i 'na nemilost u ruke Baš onih koje krvavo i skupo Nagna da tebi budu dušmani? ANTONIO. Orsino, gospodaru plemeniti, Dozvolite mi da sa sebe stresem Nazive koje dadoste mi sad. Antonio ni gusar niti lupež Nikada nije bio, mada jeste, Priznajem, bio dušmanin Orsinu S razloga dosta. Čini su me neke Dovele amo. Iz zapenušene Čeljusti besne mora surovoga Izvukoh ja tog dečka nezahvalnog Što stoji tu kraj vas: za njega nade Nikakve nije bilo: život njemu Podarih ja i još mu ljubav svoju Neuzdržanu, beskrajnu poklonih; Njemu se sav posvetih, njega radi, Nadahnut samo ljubavlju spram njega, Izložih povrh toga sebe sam Opasnostima svim u ovome Neprijateljskom gradu; trgoh mač Te ga odbranih kad ga napadoše: A kad me tamo pri tom uhapsiše, Pouči njega nečasno lukavstvo, Tek da opasnost sa mnom ne deli,

Page 70

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocDa mi u brk poreče da me zna, Čime se, dok bi čovek trenuo, Za dva'est leta otuñi od mene, Pa mi i kesu moju ospori, Koju mu ja pre ciglo pola časa Predao bejah da se služi njom. VIOLA. Kako to može biti? VOJVODA. Kadjeon U ovaj stig'o grad? ANTONIO. Danas, moj gospodaru, a do tada Tri meseca smo bili zajedno I dan i noć, odvajali se nismo Ni jednog trena. VOJVODA. Evo grofice: Nebo po zemlji šeta sad! A što se Tebe, pak, bratac, tiče, tvoje reči Sušta su ludost, bratac: ovaj mladić Tri meseca u mene služi već; Al' o tom više potom. Sklonite ga. (Ulazi OLIVIJA s PRATNJOM.) OLIVIJA. Šta bi, sem onog što uzalud traži, Želeo moj gospodar, čime bi mu Olivija na službi mogla biti? Cezario, vi niste obećanje, Koje ste meni dali, održali. VIOLA. Gospoño - VOJVODA. Dražesna Olivijo. OLIVIJA. Šta kažete, Cezario? Moj kneže - VIOLA. Gospodar moj bi hteo reč, pa dužnost Ućutkuje me. OLIVIJA. Je li štogod to Od stare pesme i na stari glas, Moj gospodaru, to je već toliko Za moje uho otužno i mrsko Koliko rika posle muzike. VOJVODA. Svirepi tako vazda? OLIVIJA. Vazda tako, Moj gospodaru, postojana. VOJVODA. Šta? U onom što je protivprirodno? O, neljubazna gospoño, na čijim Neblagodatnim i nenaklonjenim Oltarima je tamjan duše moje Uzvijao se pravoverniji No što ga ikad obožavanje Prinosilo na žrtvu! Šta da činim?

Page 71

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocOLIVIJA. Što god se mome gospodaru svidi Pristajaće mu. VOJVODA. Zašto ne bih onda, Kada bih srca imao za to, Onu što volim ubio k'o onaj Misirski lupež kad mu mreti beše? Ljubomora je divlja to, što katkad Plemenit ukus ima. Ali čujte: Pošto na moju odanost ni glave Ne osvrćete, a ja delom znam Oruñe koje iz naklonosti Istiskuje me vaše da me liši Mesta u njoj, vi onda živite I ostanite prsa mramornih; Al' ja ću toga vašeg miljenika, Kojega znam da volite, a koji Drag je i meni, svedok mi je Bog, Njega ću ja iščupati iz vašeg Svirepog oka, gde je on, uprkos Svom gospodaru, seo krunisan. Mladiću, sa mnom! Sazrelo je zlo U mojoj misli. Da napakostim Tom gavran-srcu u toj golub-ženi, Na žrtvu daću jagnje drago meni. (Polazi.) VIOLA. A ja bih rado, spremno, tisuć puta Umro za mir vaš ovoga minuta. (Pode za VOJVODOM) OLIVIJA. Cezario, kud ode? VIOLA. Ja za onim Kojega volim više nego vid, I više nego sami život svoj, Kojega volim više, tako meni Sviju tih više, nego što ću ženi Ikojoj ikad ljubavi da dam. Ima l' pritvorstva ovde ma i pram, Nebeska svetlost nek' me kazni ta Što svoju Ijubav oskrnavih ja. OLIVIJA. Vaj, omrznute mene! Zavedene I prevarene! VIOLA. Ko vas prevari? Ko uvredi? OLIVIJA. Zar zaboravi sebe? Zar je to tako davno bilo? Amo Dozov'te svetog oca. (Odlazi JEDAN IZ PRATNJE.)

Page 72

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVOJVODA (VIOLI). Hajd'mo! OLIVIJA. Kamo, Moj gospodaru? Cezario, stoj; Moj mužu, stani! VOJVODA. Muž? OLIVIJA. Pa muž je moj; Može li on to da poreče? VOJVODA. Kako, Gospodičiću, muž njen? VIOLA. Nikako, Moj gospodaru, ne ja. OLIVIJA. To te goni, Vaj! tvoga straha niskost da se bića Odričeš svoga. Ne, Cezario, Ne boj se; sreće prihvati se svoje, Budi što znaš da jesi, pa ćeš biti Veliki k'o i taj od kog se bojiš. (Ulazi SVEŠTENIK) O, dobro doš'o, oče. Ja te, oče, Pozivam da nam, poziva ti časnog, Izložiš ovde - mada maločas Smerasmo da u tamu zavijemo Ono što slučaj sad na videlo Iznese pre no stiglo je da sazri - Šta se, po tvome znanju, izmeñ mene I tog mladića zbilo malopre. SVEŠTENIK Uglavljena je veza ljubavi Na sva vremena, pa je uzajamnim Spajanjem vaših ruku potvrñena, I zajamčena svetim poljupcem I učvršćena izmenom prstenja; A ceo obred sporazuma tog Zapečaćen je svetom službom mojom I mojim svedočanstvom; jedva da sam, Kako to meni časovnik moj kaže, Od časa kad se to dogodilo Dva cigla sata bliže grobu svom. VOJVODA. O, potvdjeno ždrebe! Šta će tek Iz tebe biti kada ti sedinom Poseje grivu vreme? II' će tol'ko Prepredenjaštvo procvasti u tebi Da nogu jednom podmetneš sam sebi? Zbogom! I evo ti je. Ali pazi Da nikad odsad ja na svojoj stazi Ne susretnem te. VIOLA. Svetoga mi Boga,

Page 73

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocMoj gospodaru - OLIVIJA. O, okan' se toga, Ne kun' se! Barem malo reč održi, Mada si strahom obuzet do srži. (Ulazi VITEZ ENDRJU JEZOLIKI razbijene glave.) VITEZ ENDRJU. Lekara, ljubavi vam božje! Pošljite smesta jednoga i vitezu Tobiju. OLIVIJA. U čemu je stvar? V. ENDRJU. Svu mi je glavu razlupao, a i vitezu Tobiju je natukao krvavu ludačku kapu. Ljubavi vam božje, pomozite! Dao bih od sveg srca četr- deset funti samo da sam kod kuće. OLIVIJA. Ko je to uradio, viteže Endrju? VITEZ ENDRJU. Onaj grofov plemić, neki Cezario; mi smo držali da je kukavica, ali on je sušti inkardinirani ñavo. VOJVODA. Moj plemić, Cezario? VITEZ ENDRJU. Sto mu njegovih, evo njega. Vi ste mi rascopali glavu nizašta! a što sam uradio, uradio sam po nagovoru viteza Tobija. VIOLA. Što govorite meni? Nipošto vas Ranio nisam ja. Na mene vi Trgli ste mač bez razloga, a ja sam Govorio sa vama lepo baš I nipošto vas obranio nisam. VITEZ ENDRJU. Ako je krvava ludačka kapa rana, onda ste me obranili: rekao bih da za vas krvava ludačka kapa mje ništa. Evo dolazi vitez Tobi naramljujući; (Ulazi VITEZ TOBI pijan, a vodi ga LUDALO j čućete vi još štošta: no da on nije bio pijan, prošašoljio bi on vas drugačije. VOJVODA. No, viteže! Šta je to s vama? VITEZ TOBI. Svejedno, ranio me, pa kraj. Budalo, jesi li video vidara Dika, budalo? LUDALO. O, on se opio, viteže Tobi, još pre jednog sata; oči su mu zašle oko osam ujutru. VITEZ TOBI. Onda je on neka hulja, neka četvorka u osam koraka. Mrzim pijane hulje. OLIVIJA. Vodite ga odavde! Ko ih je tako isku- pusao? VITEZ ENDRJU. Pomoći ću vam ja, viteže Tobi, jer ćemo zajedno da se previjemo. VITEZ TOBI. Pomoći ćete vi? Vi, magareća

Page 74

Viljem Sekspir - Bogojavljanska noctikvo i budalin praporče i šonjo! Uskolika šonjo i zvekane! OLIVIJA. U postelju ga stavite i rana Njegova nek' se vida. (Odlaze LUDALO, FABIJAN, VITEZ TOBI i VITEZ ENDRJU.) (Ulazi SEBASTIJAN.) SEBASTIJAN. Žao mi je, Gospoño, što vam ranih roñaka; Al' bi me razbor i bezbednost moja Nagnali da ovako postupim I prema svome bratu roñenom. Presekli ste me strogim pogledom, Te vidim da ste uvreñeni tim, No uprav radi zakletava onih, Koje smo maločas izmenjali, Oprostite mi, mila. VOJVODA. Isti glas, Odelo, lice, a stvorenja dva. Prirodnim putem odraženi privid Koji i jeste a i nije to. SEBASTIJAN. Antonio! Antonio moj dragi! Kol'ka li behu mučenja za mene Trenuci otkad tebe izgubih. ANTONIO. Sebastijan ste vi? SEBASTIJAN. A što? zar ti Možeš u to, Antonio, da sumnjaš? ANTONIO. Kako ste sebe prepolovili? Jabuka da se na dvoje preseče, Pa ne bi dala takve blizance K'o ova dva stvorenja. Ko je tu Sebastijan od ove dvojice? OLIVIJA. Beskrajno čudno! SEB.: Da l' ja to stojim tamo? Nikad brata Imao nisam; niti je u mene Moć nadzemaljska, pa da budem ovde I budem svuda. Imao sam sestru Koji su slepi vali progutali. Tako vam božje milosti, u kakvom Srodstvu ste sa mnom vi? Iz koje zemlje? Kojeg ste roda? Kako se zovete? VIOLA. Iz Mesaline ja sam. Otac moj Sebastijan se zvao, zvao mi se Tako i brat, i tako baš odeven U vodeni je grob svoj pošao. Ako su kadri duhovi da uzmu

Page 75

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocNa sebe lik i ruho, onda ste Došli ovamo da nas plašite. SEBASTIJAN. I jesam duh zacelo; al' odeven U isto ono grubo obličje Koje mi od roñenja pripada. Kad biste bili žena, k'o što sve Podudara se drugo, obraze bih Orosio vam svojim suzama I rekao bih: "Triput dobrodošla, Violo utopljena!" VIOLA. Otac moj Nad obrvom je mladež imao. SEBASTIJAN. Moj isto tako. VIOLA. A trinaest je godina Viola Baš napunila kad je umro on. SEB.: O, Živ je spomen taj u mojoj duši. Zbilja je smrtni vek on okončao Upravo onog dana kad je ona Trinaest leta napunila bila. VIOLA. Nema l' za našu sreću druge smetnje Sem muškog ruha prisvojenog ovog, Ne grlite me, dok okolnost svaka Odnosno mesta, vremena i zgoda Ne uskladi se i ne pokaže Da sam Viola; a za dokaz tome Do kapetana jednog odvešću vas Ovde u gradu gde mi devpjačko Odelo leži: uz blagorodnu Njegovu pomoć spasena sam ja, Da služim ovom grofu plemenitom. A sve što potom slučilo se sa mnom Dogodilo se izmeñ' ovog ovde Gospodina i ove gospoñe. SEBASTIJAN (OLIVIJI). Na taj je način, gospoño, do vaše Zabune došlo: ali je u tome Priroda išla kud je naginjala. Nakanili ste bili svezati se S devojkom jednom; ali niste tu Na krivom putu bili, duše mi: Vereni sad ste i sa devojkom I sa muškarcem. VOJVODA. Zadivljeni tol'ko Nemojte biti; on je plemić pravi. Ako je tako, a i reklo bi se Da nije varka nego istina,

Page 76

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocJa ću u ovom srećnom brodolomu I sam da nañem nekog udela. Ti, dečko, reče hiljadama puta Da nikad nećeš ženu voleti Koliko mene. VIOLA. I pod zakletvom ću Sve to što rekoh i da ponovim I zakletvu ću ovu postojano U srcu svome držati onako K'o što i onaj svetli obruč drži Vatru što dan od noći deli. VOJVODA. Ruku Svoju mi pruži, i pokaži mi se U devojačkom ruhu svom. VIOLA. To ruho U kapetana nalazi se onog Koji me prvi izvede na kopno; On sad zbog nekog svoga postupka Zatvoren leži, a Malvolio, Koji gospodin pratnji pripada Gospoñičinoj, zatraži da on Zatvoren bude. OLIVIJA. Odmah da ga puste! Malvolija mi zovite. - Al', da, Sećam se sad: za njega, avaj! vele Da je veoma rastrojen, siromah. Iz sećanja sam svog, jer sopstvenim Bezumljem bejah obuzeta sva, Bezumlje istisnula njegovo. (Vraćaju se LUDALO, sa pismom, i FABIJAN) Kako je on, momče? LUD.: Duše mi, gospoño, on se nosi s Belze- bubom koliko god je to čovek u njegovom slu- čaju kadar. Evo vam je napisao pismo: trebalo je da vam ga dam još jutros; no, pošto ludačke poslanice nisu jevanñelje, to nije bogzna kako važno kad će da se predaju. OLIVIJA. Otvori ga i čitaj. LUDALO. Pripazite onda da dobro prosvetite i okrepite dušu dok budala bude tolkovao ludaka. Tako mi svevišnjega, gospodo - OLIVIJA. Šta ti je! Da nisi pomahnitao? LUDALO. Nisam, gospoño, već samo čitam ono što je mahnitost: ako vaše gospodstvo želi

Page 77

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocda to dobije onoliko kao što valja i trebuje, onda mi morate dozvoliti da pustim glasinu. OLIVIJA. Molim te, čitaj, kao čovek koji je pri čistoj pameti. LUDALO. Pa to i činim, madona: ali da bih čitao ono što je njegova čista pamet, valja mi da čitam ovako. Stoga proumite, princeso, i saslušajte me. OLIV. (FABIJANU): Pročitajte vi to, momče. FABIJAN. Tako mi svevišnjega, gospoño, vi mi činite nepravdu, i svet će to doznati: iako ste me strpali u pomrčinu i dali svompijanom roñaku vlast nada mnom, ja ipak vladam svim svojim čulima baš isto tako kao i vaše gospodstvo. U mene je vaše vlastito pismo koje me je navelo da uzmem na sebe izgled koji sam uzeo; a ono će mi, u to ne sumnjam, dati veoma za pravo, ili će vas veoma postideti. Mislite o meni kako vamje drago. Ja za trenu- tak zaboravljam na duzni obzir i govorim kao čovek kojemje nanesena uvreda. Nabedeno ludi Malvolio. OLIVIJA. Je li to on napisao? LUDALO. Jeste, madam. VOJV.: To mnogo ne miriše na rastrojstvo. OLIVIJA. Pogledaj da se pusti, Fabijane; I amo ga dovedi. (Odlazi FABIJAN.) Ako vam je Po volji, gospodaru, kad o svem tom Porazmislite, da me zamislite Ne kao ženu, već k'o šurnjaju, Nek' se u isti dan, o trošku mom tad U domu mome kruniše ta veza, Ako vam ovo godi. VOJVODA. Gospoño, Ponudu vašu primam oberučke. (VIOLI) Sad vas gospodar vaš razrešuje; Za službu pak u njega vršenu, Službu za pol vaš tako protivnu, I za poreklo vaše tanano Toliko nisku; a i zato što ste Zvali me gospodarem tol'ko vreme, Evo vam ruke: gospodarica Bićete odsad svome gospodaru. OLIVIJA. Zaova! O, pa jeste, vi ste žena. (Vraća se FABIJAN s MALVOLIJEM.j

Page 78

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocVOJVODA. Je l' to taj ludi? OLIVIJA. Jeste, gospodaru, On glavom. Kako je, Malvolio? MALV.: Nepravdu grdnu naneli ste meni, Nepravdu grdnu, gospoño. OLIVIJA. Ko? Ja? Ne nisam. MALVOLIO. Jeste, gospoño, baš vi. Proučite to pismo, molim vas. Nećete sada tek da poričete Da je to vaša ruka: pokušajte Drukčijom frazom ili rukopisom Da napišete, ako možete; Il' recite da nije vaš taj pečat I ova zamisao: ne možete Reći da nije. Dakle, priznajte, I recite mi časno i pošteno Što ste mi tako jasnim znacima Naklonost svoju pokazivali, Nalagali mi da vam s ukrštenim Podvezicama dolazim, da osmeh Imam na licu, i da obujem Čarape žute, i da mrštim veñe Kad se u mome društvu vitez Tobi Il' ko od sveta neznatnoga nañe; A kad, pun nade povinujući se, Ovako i postupih, zašto ste Pustili da me zatvore i drže U mračnoj izbi, da mi posetu Sveštenik čini, da me magarče I šegu sa mnom teraju i sprdnju Da se od ove gora nikada Smisliti nije mogla? Zašto to? OLJVIJA. Avaj! Malvolio, to moja ruka Pisala nije, mada je taj potez, Priznajem, vrlo sličan mom. Al' to je, Van svake sumnje, ruka Marijina: I sad se sećam da je uprav' ona Prva i rekla da si lud; a ti si Došao potom nasmejan i bio Udešen uprav tako kako se U pismu ovom tražilo od tebe. Molim te, budi strpljen: tebe su Veoma gadno nasamarili; Al' kad saznamo ko to učini, I šta ga je na ovaj čin navelo,

Page 79

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocTužilac ti ćeš tad i sudija U svojoj stvari sopstvenoj da budeš. FABIJAN. Gospoño dobra, čujte što ću rećl, I ne dozvol'te da raspoloženje Trenutka ovog, čarobnog za mene, Zasenče raspre buduće i kavge. U nadi da do ovog neće doći, Priznajem otvoreno da smo ja I vitez Tobi ovu smicalicu Izveli protiv tog tu Malvolija, A sve zbog nekih grubih, neljubaznih Njegovih crta, koje smo u ćudi Njegovoj zapazili. Marija je, Nakon golemog navaljivanja Viteza Tobi, pismo sastavila, Zbog čega se je on, za uzdarje, Venčao potom s njom. Sa kakvom sve Pakosnom šegom izveli smo ovo, To bi, zacelo, bilo kadro pre Da izazove smeh no odmazdu, Ukoliko bi bile odmerene Sa pravičnošću uvrede sa jedne I s druge strane nanesene. OLIVIJA. O! Ludove jadni, što te udesiše! LUDALO. Pa, "neki, su roñeni veliki, neki stiču veličinu a nekima veličina pada s neba". I ja sam, gospodine, sarañivao u onoj lakrdiji. Bio sam neki gospodin Topas, gospodine; no to je svejedno. "Tako mi gospoda Boga, budalo, ja nisam lud." A sećate li se samo onoga: "Kako može, gospoño, da vas zabavlja ovakva šupljoglava hulja? Ako mu se ne budete smejali, začepiće mu se usta"; te tako vam, eto, vrteška vremena donese već svoju osvetu. MALVOLIO. Osvetiću se bagri vašoj celoj! (Ode.) OLIVIJA. Uvreda mu je bila nanesena Zamašna vrlo. VOJVODA. Poñite za njim, Pa ga umol'te nek' se umiri; - No on nam nije ništa rekao O kapetanu: kad saznamo to, I zlatno vreme bude prikladno, Nek' naše duše drage sjedini Svečana veza. Dotle odavde,

Page 80

Viljem Sekspir - Bogojavljanska nocŠurnjajo draga, ne idemo mi. Hajte, Cezario; jer to sve dotle Bićete dok ste muško; ali kada Pokažete se u drugačem ruhu, Bićete moja gospodarica I biti srcu mom vladarica. (Svi odlaze sem LUDALA) PESMA LUDALO. Kada maleni švrća ono beh, Hej, vetre, vij, hej, kišo, lij! Čas posla behu ludanje i smeh; A sipi, sipi svaki dan. A kada stasah, tad je ceo svet, Hej, vetre, vij, hej, kišo, lij. Od lupeža zatvar'o dver i klet; A sipi, sipi svaki dan. Kad se do žene dokobeljah, vaj! Hej, vetre, vij, hej, kišo, lij. Šepurenju je tada bio kraj; A sipi, sipi svaki dan. A kad me snaga izdade i moć, Hej, vetre, vij, hej, kišo, Mj. S pijandurama šljemah dan i noć; A sipi, sipi svaki dan. Svet ovaj poče Bog te pita kad, Hej, vetre, vij, hej, kišo, lij. Tešto! komadu našem kraj je sad; Bdećemo da se svidi svaki dan. (Odlazi.)

KRAJ

Page 81

Documents

Viljem Sekspir - Bogojavljanska Noc