Visok krvni pritisak (hipertensio arterialis) je bolest savremenog doba, a njegove komplikacije infarkt i šlog su najčešći uzrok smrti na našim prostorima. Visina krvnog pritiska ukazuje na stanje srca. Da bi se sprečile bolesti srca i krvnih sudova pritisak treba da bude ispod 140/90. Postoje mnoge namirnice koje mogu da snize krvni pritisak. Ishrana je najvažniji način borbe protiv visokog krvnog pritiska (hypertension), bilo u kombinaciji sa farmakološkim lekovima ili kao zamena za njih. U azijskim zemljama se od vajkada koristi celer za snižavanje krvnog pritiska. Dr Vilijam Eliot (William Elliott) sa univerziteta Čikago je izolovao iz celera supstancu koja snižava krvni pritisak, što je potvrdio eksterimentom na pacovima. On smatra da celer snižava krvni pritisak smanjujući hoprmon stresa koji dovodi do sužavanja krvnih sudova i porasta pritiska. Celer je prema tome najefikasniji kod bolesnika kod kojih pritisak raste zbog psihičkog stresa. Uz to celer je u eksperimentu dovodio i do sniženje holesterola, koji je često povišen kod osoba sa esencijalnom hipertenzijom.

Još jedan legendarni narodni lek za visok krvni pritisak i to veoma efikasan, čije je dejstvo naučno potvrđeno, je beli luk (allium sativum, garlic). On je kao lek dosta korišćen u kineskoj narodnoj medicini. Nedavno je u Nemačkoj ispitivano njegovo dejstvo i ustanovljeno je da znatno snižava dijastolni (donji) krvni pritisak kod obolelih sa srednje teškom hipertenzijom. Taj efekat se postiže sa nekoliko čenova dnevno. Efekat belog luka je tokom ispitivanja postajao sve veći, što govori o njegovom kumulativnom dejstvu. Beli luk je na sniženje krvnog pritiska delovao najviše svojom sposobnošću da opusti glatke mišiće krvnih sudova, i tako ih proširi. To dejstvo je posledica velikog sadršaja adenozina, koga ima i u crnom luku. I sirov i kuvan beli luk snižavaju pritisak, ali je svež efikasniji. Berlinski istraživač Peter Zinger smatra da su omega – 3 masne kiseline u ribljem ulju glavni lek za hipertenziju. U lakšim oblicima hipertenzije male doze ribljeg ulja mogu dovesti do normalizacije krvnog pritiska, a kod težih oblika mogu pojačati dejstvo lekova beta blokatora. Da bi se regulisao krvni pritisak, kod većine ljudi, je potrebno najmanje tri obroka masne morske ribe nedeljno (losos, skuša, tunj, sardina i haringa). Potrebna količina omega – 3 masnih kiselina je 2000mg dnevno što se može obezbediti sa 100g sveže skuše, 120g konzerviranog lososa ili 200g sardina. Mononezasićene masne kiseline maslinovog ulja takođe snižavaju krvni pritisak. Voće i povrće verovatno snižava krvni pritisak, jer je on kod vegetrarijanaca niži. Primećeno je da prelazak na vegetarijansku ishranu snižava krvni pritisak. Antioksidansi iz voća i povrća na zaobilazan način povećavaju prostaciklin koji širi krvne sudove, dovodeći do pada pritiska. Povoljan efekat ima i vitamin C iz voća i povrća. On deluje preventivno, jer njegov nedostatak vodi ka porastu pritiska. Dr Kristofer Balpit (Christopher Bulpitt) iz bolnice Hamersmit navodi niz podataka o tome da su visok krvni pritisak i moždana kap češći kod ljudi koji unose malo vitamina C.

Kalijum ima znatan uticaj na krvni pritisak. Njegovo nedovoljno unošenje dovodi do porasta krvnog pritiska, a unošenje hrane bogate kalijumom ga snižava. Nedovoljno unošenje kalijuma u organizam dovodi do zadržavanja natrijuma, koji povećava krvni pritisak. Hrana bogata kalijumom je pečen krompir, dinja, avokado, blitva, breskva, kajsija, šljiva, sok od paradajza, nemasni jogurt, pasulj, losos, soja, banana i badem. Kalcijum može, kod osoba osetljivih na so, odnosno osoba kojima raste pritisak pri unosu slane hrane, da dovede do njegovog sniženja. S jedne strane kalcijum povećava izlučivanje natrijuma, koji povećava pritisak, a sa druge strane on smanjuje lučenje parathormona, koji takođe povećava pritisak. Kalcijuma ima dosta u mleku i mlečnim proizvodima, lososu , skuši i sardinama sa kostima, kelju, suvim smokvama, tofuu, soji, lišću repe, brokulima i pasulju. Kod velikog broja bolesnika (30 – 50%) smanjenje soli u ishrani može znatno da snizi krvni pritisak. Prema istraživanjima Rosa Feldmana (Ross Feldman) sa Univerziteta Ontario manji unos soli omogućuje bolju elastičnost krvnih sudova, što dovodi do pada krvnog pritiska. Sniženje unosa soli može da se ostvari ako se ne konzumira gotova prerađena hrana i suhomesnati proizvodi, jer oni sadrže velike količine soli. Kod 15% osoba sa hipertenzijom znatno sniženje unosa soli nema efekta, a kod nekih može čak i da povisi pritisak. Natrijum iz soli može da ošteti krvne sudove mozga i dovede do moždanog udara bez porasta krvnog pritiska. Neslana ishrana se posebno preporučuje bolesnicima koji osim povišenog pritiska imaju problema sa bubrezima i srcem. Jedna čaša vina dnevno ili jedno žestoko piće dnevno nemaju uticaja na pritisak, ali ga veće količine progresivno i stalno povećavaju. Kod osoba koje dosta piju prestanak unosa alkohola može da dovede do normalizacije pritiska. Kafa nije glavni krivac za hronično povišen krvni pritisak. Kofein prolazno povećava pritisak kod osoba koje povremeno piju kafu, čak i kod onih koji je redovno piju, posebno kada su pod stresom. Većini ljudi sa hipertenzijom kafa ne smeta, ali se ne preporučuje onima kojima pritisak znatno raste kada su pod stresom. Takve osobe, kad su pod stresom, imaju preteranu reakciju nadbubrežne žlezde na kofein, što podiže krvni pritisak. Saveti osobama sa visokim krvnim pritiskom:

- Jedite što više voća i povrća, jer su prepuni poznatih i nepoznatih supstanci koje

snižavaju pritisak (vitamin C, kalijum, kalcijum...).

- Jedite naročito celer i beli luk. - Jedite masnu morsku ribu, kao što je skuša, losos, tunj, sardina ili haringa tri puta nedeljno. - Manje solite jelo. Ne iznosite slanik na sto i ne jedite industrijsku hranu i suhomesnate proizvode. - Ograničite unos alkohola na jedno do dva pića dnevno. Izbegavajte opijanje, koje može znatno da povisi pritisak.

- Ako ste gojazni, oslabite. To je siguran način da spustite krvni pritisak.

Hipertenzija najčešća je kardiovaskularna tegoba industrijalizovanog sveta. Ona je najčešći uzrok moždanog udara i jedan od najčešćih uzroka srčanog udara. Merenjem dobijaju se dve vrednosti. Prva je viša, a zove se sistolni. Reč je o vrhuncu pritiska koji krv stvara prilikom stezanja srca.

Druga vrednost odnosi se na dijastolni, pritisak krvi na zidove arterija kad se srce priprema za novi otkucaj. Normalan krvni pritisak je 120/80 kod zdravog odraslog čoveka. Ljudi kojima je najmanje dva puta izmerena vrednost 140/90 imaju visok krvni pritisak koji je potrebno lečiti ako se zadrži u tom nivou. Oni sa izuzetno visokom hipertenzijom, na primer 200/120 moraju se odmah podvrgnuti lečenju. Stalna hipertenzija tera srce na rad daleko iznad njegovih mogućnosti. Osim što oštećuje krvne sudove, takođe može da ošteti mozak, oči ili bubrege.

Uzroci U više od 95 % zabeleženih slučajeva uzrok nije poznat i ovaj oblik nazivamo esencijalom ili primarnom hipertenzijom. Iako mnogo toga za sada ostaje nepoznato, utvrđeni su određeni faktori rizika : nasledni faktor, način ishrane i životnih navika, unos velike količine soli, gojaznost, dijabetes, stres, nedostatak kalijuma, kalcijuma ili magnezijuma, nedovoljna telesna aktivnost i hronično korišćenje alkohola.

Lečenje Iako primarna hipertenzija ne može trajno da se izleči, može vrlo delotvorno da se kontroliše, dok nasuprot tome sekundarna često može potpuno da se izleči uklanjanjem uzroka koji su doveli do njene pojave. Sveobuhvatni program lečenja uključiće promene u načinu ishrane kako biste pospešili unos hranjivih materiaj, a smanjili unos soli u organizam, zatim redovne aerobne vežbe, smanjenje telesne težine i prestanak pušenja. Danas mnogi lekari preporučuju jogu, meditaciju i druge vežbe opuštanja koje smanjuju nivo stresa kojem ste izloženi. Savladajte stres i prevaziđite strah od ove bolesti jer to ima veliki značaj u njenom lečenju.

Neki slučajevi visokog krvnog pritiska zahtevaju terapiju lekovima zbog težine poremećaja ili zato što se mere samopomoći nisu pokazale delotvornim. Mnogi lekovi su se pokazali vrlo uspešnim, na primer sredstva za podsticanje mokrenja(diuretici), koja oslobađaju organizam od viška tečnosti i soli, zatim beta blokatori koji usporavaju i ublažavaju rad srca. Ostali lekovi, uključujući blokatore kalcijumovih kanala, inhibitore

enzima pretvaranja angiotenzina, alfa-1 adrenergičke blokatore i lekove centralnog delovanja, snižavaju krvni pritisak opuštanjem i širenjem arterija. Nagli prekid terapije ovim lekovima može biti štetan.

Prirodni lekovi za sniženje krvnog pritiska

Čaj od crvenog gloga (Crataegus vulgaris), koji se koristi u lečenju različitih tegoba s krvotokom, može da snizi pritisak. S vremenom glog može takođe da poboljša širenje krvnih sudova i istovremeno reguliše ritam rada srca.

Beli luk je veoma dobar za lečenje hipertenzije. Jedite ga u sirovom obliku ili pijte sok od istucanog belog luka. Oguliti česna luka iseći na komadiće i tući tučkom u posudi, pa dodati kafenu kašičicu maslinovog ulja, može i obično i opet tući dok se ne stvori kremasta masa. Dodati vode i piti dva, tri puta dnevno po gutljaj. Ne preterujte jer može doći do naglog prevelikog obaranja krvnog pritiska i nesvestice.

Ishrana ima veliki značaj u lečenju ove bolesti. Jesti hranu bogatu vlaknima, a siromašnu masnoćam i soli. Povećati količinu voća, povrća, integralnih žitarica. Jesti voće bogato kalijumom, koji na hipertenziju ima najbolje dejstvo. Jedite banane (2 do 3 dnevno, ne više jer njihova velika količina može uticati na povećanje telesne težine), kivi ima dosta kalijuma, jako je dobar i pun je vitamina.

Travari koriste cvetove, plodove i listove gloga,

evropskog grma trnovitih grančica, propisujući ga kao blagi tonik za srce. Širi krvne sudove i tako olakšava protok krvi kroz arterije, snižavajući krvni pritisak. Smatra se da glog povećava snagu rada srčanog mišića i sprečava aritmije.

Neki stručnjaci smatraju da glog ima umirujuće dejstvo na nervni sistem, pa ga ponekad preporučuju kao lek protiv nesanice. Glog se prepoznaje po rumenim bobicama i plavozelenim listovima, a nežnobeli cvetovi se javljaju u maju. Glog se može nabaviti kao tečni ekstrakt, sušene bobice i cvet ili u obliku kapsula. Ima ga dosta na našim prostorima pa možete ga i sami brati. Bolesti

• visok krvni pritisak, začepljenje arterija, osećaj lupanja srca, angina pektoris, zapaljenje srčanog mišića.

• nesanica i nervne bolesti • koristi se kao sredstvo za grgljanje kod bolova u grlu.

Čaj od gloga možete napraviti potapanjem suvih cvetova i bobica u vrućoj vodi od 10 do 15 minuta.