Visoka tehnoloka kola strukovnih studija-abac
Seminarski radPredmet: Menadment
TEMA:Liderstvo i stilovi liderstva
Mentor: Student:dr Nikola Janev Nataa Paraklis 5/1 Nemanja
uturilo 5/21
abac, januar 2015.
Sadraj:1. Uvod...........................32. Pojam liderstva43.
Menader i lider.84. Stilovi vodjenja..125. Zakljuak.156.
Literatura16
1.UvodIako je liderstvo kao termin relativno dugo u upotrebi, u
literaturama se nalaze brojne definicije i koncepcije, koje na
razliite naine i sa razliitih aspekata tumae njegovu prirodu i
karakter. Pod liderstvom se podrazumeva, predstavljanje od strane
pojedinca nekog indentifikovanog cilja ili vizije budueg stanja,
koje ljudi ele, zatim formiranje spremnosti kod tih ljudi da sede
lidera tokom drutveno odgovornog i obostrano korisnog kursa akcije,
usmerenog ka ostvarivanju tog cilja. Ova definicija razlikuje se od
predhodnih, koje iskljuivo akcenat stavljaju na mo i uticaj kao
glavne atribute liderstva. Smatra se i da je liderstvo neto u emu
se svako moe angaovati, nezavisno da li je u pitanju pomonik,
radnik, ili vrhovni menadzer- ovek ili ena. Od toga proistie
primarni kriterijum na osnovu kojeg se neko kvalifikuje kao lider.
(Ken Peri)Drugi autor koji izuzetnu panju posveuje liderstvu
ukazuje na to da se termin liderstvo u svakodnevnom govoru koristi
u dva sasvim razliita znaenja:1. Nekad se liderstvo oznaava kao
proces koji omoguava da se usmere ili mobiliu ljudi ili njihove
ideje. 2. Drugi put, pod liderstvom se podrazumeva grupa ljudi koja
poseduje formalnu poziciju, gde je liderstvo u pravom smislu rei,
oekivano. (John Kottler)Osobine povezane sa liderstvom:1. Energija-
Lideri iskazuju visok nivo uloenog napora, oni imaju relativno
visok nivo elje za uspehom, ambiciozni su, neumorni i uporni u
svojim aktivnostima.2. elja da voidi- Lideri imaju izraenu elju da
vode i utiu na druge. Oni pokazuju spremnost da preuzmu
odgovornost.3. Potenje i integritet- Lideri izgradjuju odnose
poverenja izmedju sebe i svojih sledbenika koristei istinu i
pokazujui veliku konzistenciju izmedju rei i dela.4. Samopouzdanje-
Sledbenici veruju da lider nikada ne sumnja u sebe, lideri zbog
toga moraju da pokau samopouzdanje da bi ubedili svoje sledbenike u
pravinost svojih ciljeva i odluka.5. Inteligencija- Lideri moraju
da budu dovoljno inteligentni da bi mogli da prikupljaju,
sintetizuju i tumae velike koliine informacija i moraju da budu
sposobni da stvaraju vizije, reavaju probleme i donose prave
odluke. [1]
2.Pojam liderstvaPored vodjenja (directing), kao podprocesa
globalnog procesa menadmenta, novije teorije menadmenta dosta
govore i o liderstvu, kao vodjenju u irem smislu, koje se odnosi na
uticanje na ljude i njhovo usmeravanje u izvravanju promena i
adatapciji preduzea promenjivoj okolini. Liderstvo se danas definie
kao sposobnost jednog oveka, lidera ili vodje, da vodi druge ljude,
da utie na njih da ga slede u ostvarivanju postavljenog cilja i
ostvarivanju eljenih i potrebnih promena.Lider je ovek koji ima
sposobnosti da navede druge ljude da ga slede, da rade ono to on
predlae. On ume da grupu ljudi pridobije za svoju stvar, odnosno da
slede njegove odluke.Lideri postoje svuda- u sportu, politici,
kulturi, biznisu, i svakoj ljudskoj delatnosti. Svuda postoje ljudi
koji vode organizaciju napred, koji se ne zadovoljavaju samo s tim
da firma danas radi dobro i postie dobre rezultate, ve misle i na
sutra, na promene koje treba izvriti danas da bi se dobro poslovalo
i sutra.Efikasno vodjenje zahteva od lidera da budu dobri
psiholozi, dobri komunikatori i animatori, da bi znali da rade s
ljudima, da ih ubede i povedu napred, ka postavljenim ciljevima.
Oni moraju da budu i dobri vizionari i prognozeri, da bi mogli da
dobro predvide budue ciljeve i potrebne akcije za njihovu
realizaciju.Posmatrajui liderstvo kao sposobnost vodjenja i
usmeravanja ljudi prema odredjenoj viziji preduzea u budunosti mogu
se navesti odredjene karakteristike koje definiu ovaj proces. To su
sledee karakteristike:1. Liderstvo je odnos izmedju pojednica i
grupe ljudi.2. Liderstvo predstavlja postojanje lidera, odnosno
oveka koji vodi grupu i ima posebne sposobnosti.3. Liderstvo
predpostavlja postojanje grupe ljudi koju vodi lider.4. Liderstvo
postavlja viziju preduzea prema kojoj vodi grupu ljudi.5. Liderstvo
zahteva da se utvrde promene koje treba izvriti da bi se dostigla
postavljena vizija.6. Postoji odredjena specifina situacija u kojoj
se obavlja vodjenje.7. Vodjenje se obavlja u okruenju u kome
preduzee egzistira. Liderstvo i lideri neodvojivi su od pojma moi i
autoriteta, jer se liderstvo posmatra i kao specifian nain korienja
moi i autoriteta. Autoritet podrazumeva vlast i uticaj na druge
ljude, tako da se moe posmatrati i kao mo da se drugi navedu da
slede osobu koja ima odredjeni autoritet. Shodno tome, svaki lider
mora da poseduje odredjeni autoritet koji mu omoguava da utie na
druge i da ih vodi u pravcu koji on odredi.Lider moe da poseduje
zvanini ili poloajni autoritet, koji proiste iz poloaja na kom se
on nalazi. Lider moe da ima neformalni ili lini autoritet, koji
proistie iz osobina i snage njegove linosti, i obino se zove
harizma. [2]Lider mora posedovati mo da utie na druge ljude da ga
slede i da svojim radom i ponaanjem omoguava ostvarenje
postavljenih zadataka. Izvori moi mogu se podeliti u dve faze:1.
Oni koji su zasnovani na poziciji menadzera, mo pozicije, kao
najznaajniji izvor moi, u zavisnosti od organizacione pozicije na
kojoj se nalaze menadzeri.2. Oni koji su zasnovani na menadzeru kao
linosti, lina mo, to su line karakteristike menadzera.Mo pozicije
se ispoljava kao:1. Mo nagradjivanja2. Mo prisile3. Legitimna moMo
nagradjivanja je pravo da se utie na tudje ponaanje korienjem
nagrada. Uradi kako ti kaem, a ja u ti dati nagradu. Mo prisile je
pravo da se utie na tudje ponaanje primenom kazni, svodi se na
stav: Ako ne uradi kako kaem bie kanjen. Legitimna mo je pravo da
se utie na tudje ponaanje kroz primenu autoriteta koji je srazmeran
znaaju organizacione pozicije, svodi se na stav: Ja sam ef i ti
treba da radi kako zahtevam.Lina mo se ispoljava kao:1. Ekspertna
mo2. Referentna moEkspertna mo omoguava menaderu (lideru) da utie
na ponaanje zaposlenih korienjem znanja i vetina.Referantna mo je
pravo da se na ponaanje zaposlenih utie kroz indetifikaciju. Ona
proistie iz njegovog izgleda, harizme i stava koji podstiu druge da
se ugledaju na njega. [3]
1.Slika, model osobine lidera.
2.Slika
3.Slika, lider koji ima viziju.
4.Slika, lider koji svoje ideje usmerava ka zaposlima i usmerava
i mobilie njihove.
5. Slika, lider.
3.Menader i liderKada govorimo o liderstvu i liderima, neophodno
je napraviti paralelu i razliku izmedju menadera i lidera. Iako i
menader i lider vode ljude u obavljanju odredjenih aktivnosti,
izmedju njih postoje znaajne razlike. Menader obavlja sve
podprocese menadmenta: planiranje, organizovanje, kadrovanje,
vodjenje i kontrolu. Njegova uloga se ogleda, pre svega, u
planiranju ciljeva i akcija, organizovanju i vodjenju ljudi ka
njihovom izvrenju, kao i u kontroli izvrenja. Lider se bavi samo
vodjenjem ljudi i njihovim usmeravanjem i motivisanjem da ga slede
u ostvarenju buduih ciljeva i strategijskih vizija preduzea.Menader
ne mora da bude lider, a isto tako, lider ne mora da bude menader.
Menaderi imaju formalna ovlaenja na osnovu kojih deluju, dok lideri
ne moraju to da imaju. Oni mogu da imaju neformalnu mo koja im
omoguava ulogu lidera. Menader, znai ima zvanino dodeljenu
funkciju, zvanian poloaj u organizaciji , koja mu omoguava da
obavlja svoje poslove za koje je zaduen, ali ne mora da bude uspean
u uticaju na druge ljude da ga slede i sluaju.Lider ne mora da ima
zvaninu funkciju ili poloaj u organizaciji, ali ipak moe da ubedi
druge ljude da ga slede i sluaju. On takodje ima posebnu mo ili
autoritet, koji mu omoguava da ubedi i motivie ljude da ga slede i
rade ono to im on kae. Za svako preduzee, odnosno za svaku
organizaciju, veoma je bitno da ima menadere s osobinama lidera,
odnosno lidere na menaderskim poslovima. To znai da postoji i
menader koji je lider i on sa zvanine menaderske pozicije u
organizaciji liderski vodi ljude ka ostvarenju promena i stratekih
vizija preduzea. Za uspean razvoj svake organizacije najznaajniji
su menaderi s liderskim karakteristikama, jer samo oni mogu dobro
da vode dore i uspene organizacije i da ostvare strateke vizije
preduzea. U dananjim, sloenim uslovima promenjive okoline, preduzea
ne mogu bez menaderskog vodjenja da se prilagodjavaju promenama i
idu napred. Samo strateki orijentisani lideri, koji mogu da
predvide budue dogadjaje i akcije, mogu da navedu ljude da ih slede
u ostvarenju predvidjenih akcija i promena. U Zapadnom svetu,
posebno u SAD, smatra se da savremena preduzea imaju previe
menadera, a premalo lidera. To se, pored ostalog, iznosi kao
znaajan nedostatak koji koi brzi razvoj preduzea i dovodi do
injenice da preduzea u Japanu rade znatno produktivnije i
efikasnije u odnosu na slina preduzea na Zapadu. Ako elimo da,
ukratko, navedemo glavne razlike izmedju menadera i lidera, onda
je, najpre, potrebno naglasiti da je menader ovek koji ume da se
dobro prilagodi razliitim situacijama i uslovima u preduzeu, dok je
lider ovek koji, pre svega, tei inovacijama i pomoi njih pokuava da
dovede preduzee na put napretka. Menader tei da ostvari stabilne
uslove poslovanja i na toj osnovi, efikasnije rezultate, dok lider
tei iskljuivo uvodjenju promena koje donose bolji poloaj u
budunosti i efikasnije rezultate. Svoj pristup vodjenju menader
bira na racionalnom pristupu planiranju i kontroli poslova i
zadataka, radi ostvarenja pozitivnih rezultata poslovanja, dok
lider stvara svoju sopstvenu viziju budue mesta i poslova preduzea,
i usmerava i vodi ljude ka ostvarenju te vizije. Menader se trudi
da u ostvarenju svojih menaderskih funkcija ide poznatim putevima,
i da to manje rizikuje. Lider svesno ulazi u rizik, jer samo tako
moe da ostvari budue ciljeve i strategije koje je predvideo i
definisao. Rizik je deo svakodnevnog poslovanja i ponaanja lidera,
i pratilac buduih akcija i dogadjaja prema kojima on stremi.
[2]
6.Slika, osobine menadera i lidera.
7.Slika, osobine menadera i lidera.
8.Slika, osobine koje mora da poseduje lider.
9.Slika, razlika izmedju menadera i lidera.
10.Slika, kada su menaderi lideri.
4.Stilovi vodjenjaU teoriji menadmenta se dosta pie o lideru,
njegovim sposobnostima i karakteristikama. Takodje, vre se
odredjene klasifikacije lidera, najee u zavisnosti od linog
pristupa ostvarenju vodjenja. U tom smislu, razlikujemo sledee
tipove lidera.Harizmatini lider- ovek iji uticaj i sposobnost
vodjenja proistiu iz njegove linosti. To je pojedinac koga odlikuje
snana linost i koji poseduje odredjenu harizmu, na osnovu koje
ostvaruje uticaj na ljude. Vei broj vojskovodja, politiara i
privrednika spada u ovu grupu lidera. Stituacioni lider- ovek koji
je sposoban da u odredjenom periodu, u razliitim situacijama,
prihvati ulogu vodje. On moe biti uspean samo ako se uvek nadje u
pravo vreme na pravom mestu. S obzirom na privremenost uloge
ovakvog lidera, on nije pogodan za poslovne stuacije.Tradicionalni
lider- ovek koji lidersku poziciju stie rodjenjem ili nasledjem. U
ovu grupu spadaju kraljevi, verske vodje, plemenske vodje i sl.
Ovih ljudi je malo i oni ne moraju biti vodje u klasinom smislu.
Iako im pozicija daje veliku mo, ovakvi lideri ne moraju biti
sposobni da iskoriste svoju poziciju.Formalni ili birokratcki
lider- ovek ija liderska pozicija proistie iz poloaja na kom se
nalazi. Tu spadaju razliite vrste menadzera i drugih rukovodilaca u
razliitim oblastima delovanja. Zavisno od pozicije i ovlaenja koja
mu daje mesto na kom se nalazi, ovakav lider poseduje vee ili manje
mogunosti vodje, koje mu odredjena pozicija prua. Bez linih
sposobnosti i autoriteta teko je ostvariti mogunosti koje prua
odredjeni poloaj.Funkcionalni lider- ovek koji svoju lidersku
poziciju ne obezbedjuje poloajem u organizaciji, ve sopstvenim
radom i obavljanjem odredjenih poslova. Zbog toga je prinudjen da
se prilagodjava potrebama situacije u kojoj deluje, kako bi mogao
da bude uspean u svom poslu.Za potpuno razumevanje liderstva i
lidera, posebno njihovog mesta u modernoj teoriji i praksi
menadmenta, neophodno je malo detaljnije razmotriti naine na koje
odredjeni lideri obavljaju vodjenje, odnosno razliite stilove
vodjenja. Najee podele predlau tri osnovna stila vodjenja:1.
Autokratski stil2. Participativni (demokratski stil) vodjenja3.
Slobodni stil vodjenja (liberalan)Kod autokratskog stila vodjenja,
lider samostalno odluuje i rukovodi organizacijom. On koristi svoju
poziciju vodje i sam, bez konsultacija s radnicima donosi odluke i
upravlja organizacijom. Vodja ima centralnu poziciju, i on je
direktno koristi. Smatra se da autokratski stilvodjenja smanjuje
inicijativu radnika, a time i produktivnost rada. Kod
participativnog stila vodjenja, radnici uzimaju uee u donoenju
odluka i upravljanju organizacijom. Odluke donosi lider, ali
uvaavajui miljenje radnika. Drugim reima, lider konsultuje radnike
i prihvata njihove savete i miljenja, i na osnovu toga, donosi
odluke. Za participativni stil vodjenja smatra se da je to
demokratcki stil koji pozitivno utie na zalaganje radnika i dovodi
do poveanja produktivnosti i efikasnijeg poslovanja. Participativni
stil gaji upravljanje zajedno s ljudima, za razliku od direktnog
upravljanja ljudima, koje je karakteristika autokratskog stila.
Moderni pogledi na menadment smatraju da je autokratski stil
prevazidjen, i da vreme kada su vodje najee upravljale vrstom rukom
predstavlja ostatak prolosti. U pitanju je vreme kada su vodje
izdavale naredbe i kazne a radnici morali da sluaju i da rade.
Danas se sve vie koristi participativni stil vodjenja koji
predstavlja demokratcki stil vodjenja jer prua radnicima vie
mogunosti za uee u upravljanju. Dananja radna snaga je znatno
obrazovanija i eli da se ukljui u proces odluivanja i upravljanja ,
ona ne eli samo da uti i radi va hoe da bude aktivan uesnik u radu
i upravljanju. Slobodan stil vodjenja predstavlja slobodni nain
vodjenja kod koga radnici imaju punu slobodu delovanja. Za ovaj
stil vodjenja kae se da svako radi ta hoe. On moe da bude dobar
samo kod organzacija sa visokoobrazovanim i nezavisnim radnicima,
koji su sposobni da sami upravljaju sopstvenim delovanjem. To se,
pre svega, odnosi na nauno-istraivake, zdravstvene slube, i sline
organizacije u kojima rade ljudi velikog znaaja i obrazovanja i gde
vodja pomae kadrovima samo u usmeravanja i povezivanju zajednikih
poslova i komunikaciji s viim nivoima upravljanja. Razmatrajui
navedene stilove vodjenja, moe se konstatovati da nema najboljeg
stila vodjenja koji vai za sve situacije. U nekoj situaciji je
bolji autokratski, u drugoj participativni ili slobodni. ak je
mogue da u jednoj istoj organizaciji za jedan njen deo bude bolji
autokratski a za drugi participativni stil vodjenja. Danas se ovaj
problem reava tako to se sve vie koristi kontigencijski pristup
vodjenju, kod ovog pristupa stil vodjenja se prilagodjava
konkretnoj situaciji. Ovaj pristup zahteva dobru analizu i
poznavanje konkretne situacije i svih specifinih faktora
relevantnih za izbor najboljeg stila vodjenja. [2]
11.Slika, stilovi liderstva.
5.Zakljuak
Liderstvo se definie kao sposobnost jednog oveka lidera ili
vodje da vodi druge ljude, i utie na njih da ga slede u
ostvarivanju postavljenog cilja i eljenih i potrebnih promena.
Lideri imaju sposobnost da navode druge ljude da ih slede u onome
to predlau do eljenog cilja. Menader obavlja sve podprocese
menadmenta, njegova uloga se ogleda u planiranju ciljeva, vodjenju
ljudi ka izvrenju zadataka i kontroli celokupnog procesa. A lider
se bavi samo vodjenjem ljudi njihovim usmeravanjem i motivisanjem.
Stilovi liderstva ili vodstva su autokratski, participativni
(demokratski), i slobodni stil vodstva. A tipovi liderstva su,
harizmatski lider, tradicionalni, situacioni, formalni i
funkcionalni lider. [3]
6. [Literatura]:1. [1] M. Petkovi, N. Janiijevi, B. Bogevi
Miliki: Organizacija preduzea, 2000. Beograd, str. 363-364.2. [2]
Prof. dr Petar Jovanovi, Menadment: Teorija i praksa, peto izdanje,
Beograd, str.235-240.3. [3] dr. N. Janev, material sa predavanja.4.
Slika 1. Model osobine lidera,
(https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTWQiRkXWpP8q0CejT00VkzDljz3S6mO6yYsKcz-b72-wCT5_onpw
), (01.01.2015). Slika2.Slika,
(http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&ved=0CAcQjRw&url=http%3A%2F%2Fwww.amc.rs%2Fcontent%2Fliderstvo-za-xxi-vek&ei=n2yuVP6AFYL1aPLSgbAH&psig=AFQjCNEEeg2wXwDX0A88-bj4clElrZC9pQ&ust=1420802729301971),
(01.01.2015).Slika 3. Lider koji ima viziju,
(http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&ved=0CAcQjRw&url=http%3A%2F%2Fwww.trading-school.com%2Fpages%2Fforex-edukacija.php&ei=x22uVM6oIdjvaKHAgdAF&psig=AFQjCNEEeg2wXwDX0A88-bj4clElrZC9pQ&ust=1420802729301971
), (01.01.2015).Slika 4. Lider koji svoje ideje usmerava ka
zaposlima i usmerava i mobilie
njihove,(http://www.proago.hr/main/wp-content/uploads/manager.jpg),
(01.01.2015). Slika 5. Lider, (
http://ictcasopis.ict.edu.rs/sites/default/files/public/Untitled-5.jpg
), (01.01.2015).Slika 6.Osobine menadera i
lidera,(http://www.link-elearning.com/linkdl/coursefiles/251/1_5_01.jpg),
(01.01.2015).Slika 7. Osobine menadera i
lidera,(http://www.link-elearning.com/linkdl/coursefiles/260/OM_17_01.jpg),
(01.01.2015).Slika 8. Osobine koje mora da poseduje lider,
(http://www.link-elearning.com/linkdl/coursefiles/379/ORP_07_02.jpg),
(01.01.2015).Slika 9. Razlika izmedju menadera i
lidera,(http://www.radanpro.com/literatura/imgs2/s30_2.jpg),
(01.01.2015). Slika 10. Kada su menaderi
lideri,(http://image.slidesharecdn.com/menadzmenttatjanadimitrijevic-091219133244-phpapp01/95/menadzment-tatjana-dimitrijevic-34-728.jpg?cb=1363687373),
(01.01.2015).Slika 11. Stilovi liderstava,
(https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQmDfN9Ocr3ivTik2QoosThuyMJQjnjDbDMwp5OELdWlnn4I_Ze
), (01.01.2015).
2
