Akademija strukovnih studija Beograd

Visoka zdravstvena škola

Mr Sanja Stanisavljević

ZDRAVSTVENA NEGA U INTERNOJ MEDICINI 1

Beograd, 2020.

ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA U

ALERGOLOGIJI I IMUNOLOGIJI

Imunitet je sposobnost organizma da se odupre

štetnim faktorima iz spoljašnje sredine.

Može biti prirodni i veštaĉki.

Ćelijski imunitet podrazumeva:

sposobnost belih krvnih ćelija (neutrofila, granulocita,

monocita) i histiocita (nalaze se u ĉitavom telu) da

fagocituju mikroorganizme.

U citoplazmi ovih ćelija enzimi razlažu mikroorganizme i

tako spreĉavaju njihovo razmnožavanje i razvoj bolesti.

PRIRODNI IMUNITET

Ćelijski

Humoralni

Humoralni imunitet obezbeĊuju:

limfociti i plazmociti koji stvaraju antitela

(imunoglobuline - igA, igE, igG, igD, igM) koji

uništavaju mikroorganizme i toksine na tri naĉina:

• aglutinacijom (slepljivanjem),

• precipitacijom (taloženjem),

• citolizom (razlaganjem).

Aktivni imunitet

Stiĉe se nakon preležane bolesti (jasno ili atipiĉno

ispoljene kliniĉke slike);

Pasivni imunitet

Stiĉe se transplacentarno od majke, u intrauterinom

periodu života.

Prirodni imunitet

Aktivni

Stiĉe se vakcinacijom (gotovi antigeni koji stimulišu

organizam na stvaranje antitela).

Pasivni

Postiže se davanjem gotovih antitela parenteralnim

putem u vidu seruma gamaglobulina (imuni odgovor

traje kratko 2-3 nedelje).

Veštaĉki imunitet

Smanjen imunitet

Neotpornost organizma nastala usled nedostatka

leukocita ili njihove nesposobnosti da stvaraju antitela.

Alergija

Predstavlja preosetljivost organizma na odreĊene

supstance ili mikroorganizme.

Poremećaj imuniteta može se ispoljiti u tri oblika:

Autoimune bolesti

Organizam stvara antitela protiv sopstvenih ćelija tkiva

ili organa.

ALERGIJSKE BOLESTI

IgE antitela vezuju se za alergen izazivajući mastocite

da luĉe medijatore (histamin, serotonin, heparin,

proteaza...), što dovodi do alergijske reakcije.

Imuni odgovor alergiĉne osobe pogrešno shvata

alergen kao ugrožavajući faktor za organizam i

intenzivno stvara igE antitela koja se vezuju za

mastocite koji se nalaze pod površinom kože u:

nosu,

oĉima,

respiratornom traktu,

gastrointestinalnom traktu.

1. Kontaktne alergene

Obuhvataju: hemikalije, kozmetiĉke preparate, nakit…

Izazivaju alergijske reakcije na koži u vidu:

urtikarija,

ekcema,

angioedema.

U odnosu na naĉin na koji ulaze u naš organizam

alergeni se dele na:

Urtikarija ili ospa

Kožne promene u vidu papula koje se javljaju kao

alergijska reakcija.

Angioedem

Eritem subkutanog tkiva u oblastima oko usta, oĉiju,

laringsu i GIT traktu.

Nastaje najĉešće zbog oslobaĊanja histamina.

URTIKARIJA I ANGIOEDEM

URTIKARIJA

ANGIOEDEM

EKCEM

2. Nutritivni alergeni

Unose se oralnim putem (kikiriki, jaja, riba, jagode,

aditivi, lekovi…).

Izazivaju problem u gastrointestinalnom traktu tipa :

muĉnine,

povraćanja,

nadimanja,

bolova u stomaku,

diareja;

3. Respiratorni alergeni

Unose se inhalacijom (prašina, polen, grinje, duvanski

dim, zagaĊen vazduh…)

Izazivaju simptome u disajnim putevima tipa :

alergijskog rinitisa,

dispneje,

bronhospazma,

kašlja.

Alergijska reakcija može biti lokalizovana ili generalizovana.

Alergijski rinitis

Bronhijalna astma

U grupu najĉešćih alergijskih oboljenja spadaju :

Generalizovana anafilaksa

ANAFILAKTIĈKI ŠOK

Generalizovana reakcija nastala kao posledica alergije

organizma na prisutne alergene (lekovi, hrana, ubod

insekta) u vidu masivnog oslobaĊanja medijatora iz

mastocita i bazofila.

Simptomi poĉinju u periodu tekućeg minuta

izlaganja provocirajućem faktoru, a vrhunac dostižu u

roku od jednog sata.

Kliniĉku sliku ĉini je trijada simptoma

edem laringsa

bronhospazam

vaskularni kolaps

Bolesnik ima:

bronhijalnu opstrukciju,

dispneju,

cijanozu,

bol u grudima,

izraženo bledilo,

pad tenzije,

filiforman puls,

gubitak svesti i moguće konvulzije, urtikariju.

Znaci i simptomi anafilakse

ZAHVAĆEN ORGANSKI SISTEM SIMPTOMI I ZNACI

Koţa (88%)svrab, crvenilo , urtikarija,

angioedem

Oĉi (16%) svrab, suzenje

Respiratorni sistem

(edem gornjih disajnih puteva-56%,

dispnea, vizing- 47%)

nazalna kongestija, rinoreje,

kašalj, sridor, vizing, edem

laringsa, dispneja

Kardiovaskularni sistem (33%)

slabost, palpitacije, tahikardija,

hipotenzija, aritmije, šok, srĉani

zastoj

Gastrointestinalni sistem (30%)grĉevi, muka, dijareja, povraćanje,

metalni ukus, nadutost

Intervencije medicinske sestre

Prekinuti davanje leka, bez deplasiranja plasirane

kanile;

Izvršiti procenu prohodnosti disajnih puteva i

cirkulacije;

Elevirati noge bolesnika za 30̊

Po nalogu lekara:

kroz već plasiranu kanilu dati 1ml razblaženog

adrenalina (1:10);

nastaviti sol. NaCl 0,09% zbog poboljšanja cirkularnog

volumena;

prikljuĉiti kiseonik (4 – 5l/min);

aplikovati antihistaminike (npr. amp.Synophen)

aplikovati kortikosteroide (npr. amp. Urbason, Dexason)

aplikovati bronhodilatatore ( amp. Aminophyllin).

Mere prevencije anafilaktiĉkog šoka

Nikada ne davati lekove bez naloga.

.

Uvek proveriti alergijsku dijatezu pacijenta.

U toku davanja leka posmatrati pacijenta.

Uvek imati pripremljenu antišok terapiju i pribor.

Nadzor pacijenta u ordinaciji 15min. nakon aplikovanja

leka.

U stacionarnim ustanovama pored antišok terapije bolniĉka

jedinica mora posedovati :

bocu sa kiseonikom,

set za veštaĉko disanje,

aspirator,

set za endotrahijalnu intubaciju,

set za traheotomiju,

EKG monitor,

defribilator,

sistem za merenje centralnog venskog pritiska,

pulsni oksimetar.

NEGA BOLESNIKA SA BRONHIJALNOM

ASTMOM

Atopijska alergijska astma

Nastaje kao rezultat senzibilitizacije bronhijalne sluznice

na odreĊene alergene.

inhalatorni alergeni su: polen korova, drveća, trava,

plesni, kućna prašina, grinje, duvanski dim, hemijska

isparenja, zagaĊen vazduh itd.

nutritivni alergeni su: riba, orasi, jaja, bobiĉasto

voće…

1.

Bronhijalna astma je hroniĉna, zapaljenska bolest

disajnih organa, imunoalergijske prirode.

Endogena astma

Autoimunog je porekla.

Razvija se kao reakcija disajnih puteva na infekciju,

udisanje nadražajnih gasova, para, hladnog vazduha

i fiziĉkog zamora.

Ovaj oblik astme ima progresivni tok i teže se

reguliše lekovima.

2.

Mešovit oblik astme3.

Evidentna je genetska predispozicija za oboljenje.

Simptomi i znaci bolesti bolesti

nadražajni kašalj,

nedostatak vazduha,

pojaĉano znojenje,

uznemirenost,

tahikardija,

zvuĉno disanje pri izdisaju,

kod dece širenje nozdrva.

Napad obiĉno traje 10 do 15 min i postepeno prestaje posle

1 do 2 sata.

Simptomi se mogu ponavljati.

Najteži oblik asmatiĉnog napada pri kome

pacijent ima izraženu dispneju,

cijanotiĉan je,

orošen hladnim znojem,

uplašen,

zauzima ortopnoiĉni položaj,

disanje je ĉujno i šištavo.

Razvija se hipoksemija, hiperkapnija i respiratorna

acidoza.

Bolesnik se smešta u respiratornu jedinicu zbog

mogućnosti razvoja respiratorne insuficijencije.

Status asmatikus

Leĉenje bronhijalne astme

Izbegavanje alergena;

Davanje antiinfamatornih lekova, bronhodilatatora i

oksigenoterapije.

Sestrinske intervencije

kontrola vitalnih parametara,

primena oksigeno terapije (3K princip) 4 – 6 l/min.

binazalnom kanilom ili maskom,

kontrola saturacije hemoglobina kiseonikom pulsnim

oksimetrom,

uzimanje krvi za labaratorijske i gasne analize,

aplikovanje terapije po nalogu lekara,

opšta nega bolesnika,

kontrola bilansa teĉnosti.

Zdravstveno-vaspitni sadrţaj

U periodu cvetanja držati prozore zatvorene zbog ulaska

polena i prašine;

Sušenje odeće u zatvorenoj prostoriji da bi se spreĉio

unos polena;

Uklanjanje tepiha, zavesa, plišanih igraĉaka, vunenih

dušeka… ĉesto usisavanje i brisanje prašine;

Ĉesto provetravanje stana;

Izbegavanje perjanih ili vunenih jastuka i prekrivaĉa.

ALERGOLOŠKI TESTOVI (KOŢNE

PROBE)

Alergeni koji se koriste u ovim testovima dostupni su u

obliku sterilnih, vodenih rastvora koji se ĉuvaju u

frižideru na temperature od +4C.

Postoji 4 vrste alergoloških testova:

Epikutani test,

Intradermalni test,

Test uboda (Prick test),

Test skarifikacijom.

Epikutani test

Koriste se uglavnom kod dece radi dokazivanja

osetljivosti prema lekovima.

Postupak:

Ispod kljuĉne kosti koža se oĉisti etrom, a zatim se na

to mesto stavlja parĉe upijajućeg papira ili gaze

(1x1cm) natopljeni alergenom. Preko toga lepi se

flaster radi zaštite

Reakcija se ĉita nakon 72 ĉasa i obeležava krstićima.

samo crvenilo +, crvenilo i otok ++,

pojava bula i crevenila sa otokom +++

1.

Epikutani test

Intradermalni test

Postupak:

Unutrašnja strana podlaktice oĉisti se etrom.

Subkutano se aplikuje 0,10 ml alergena. Na drugoj

ruci radi se kontrola fiziološkim rastvorom.

Rezultat se ĉita posle 10 – 15 min.

Pojava crvenila većeg od 5mm predstavlja pozitivnu

reakciju.

2.

Test uboda (Prikov test)

Postupak :

Etrom se oĉisti unutrašnja strana podlaktice ili koža

leĊa. Olovkom se obeleže mesta uboda odgovarajućim

redosledom. Kapne se po jedna kap svakog alergena

na obeleženo mesto. Kroz kap alergena se vrši ubod

lancetom do 2mm dubine.

Reakcija se ĉita nakon 15min.

3.

Prikov test

Prik test

Test skarifikacijom

Postupak:

Na oĉišćenoj unutrašnjoj strani podlaktice naprave se

ogrebotine na koje se nanosi alergen.

Rezultat se ĉita posle 10 – 15min.

Reakcija je pozitivna ukoliko se javi crvenilo sa

papulom

4.

3 – 5 dana pre izvoĊenja alergoloških testova bolesnik

ne sme uzimati antihistaminike, a u vreme testa ne

sme biti febrilan, niti u infekciji

TUBERKULINSKE PROBE

Predstavljaju imunološka ispitivanja kojim se utvrĊuje

prisustvo antitela na bacil tuberkuloze u organizmu

ispitivane osobe.

Antitela mogu biti stvorena kao posledica infekcije bacilom

tuberkuloze ili prethodnom vakcinacijom.

Za ove probe koristi seTuberkulin - biološki preparat

belanĉevina Kohovog bacila.

Može biti u formi:

• alt-tuberkulina koji se razblažuje fiziološkim rastvorom 1

prema 1000

• PPD- proĉišćeni proteinski derivat (0,1ml sadrži 3

jedinice).

Mantu proba (intradermalni test)

Koristi se Alt tuberkulin.

Radi se na unutrašnjoj strani podlaktice. Nakon

dezinfekcije intradermalno se aplikuje 0,1ml

razblaženog tuberkulina.

Dobija se papula preĉnika 6mm koja se ne sme

kvasiti, ĉešati niti prebrisavati.

Rezultat se ĉita posle 72 ĉasa. Rezultat je pozitivan

ako se javi infiltrat sa crvenilom preko 6mm.

Ispod ove probe uvek se radi kontrolna papula sa

fiziološkim rastvorom.

1.

Moro proba (transdermalni test)

Radi se na prednjoj strani grudnog koša.

Koža se dezinfikuje.Nanese se tuberkulinska mast

veliĉine zrna pšenice. Preko toga se lepi leukoplast

(2x2cm) koji se skida nakon 24 ĉasa.

Sama proba se ĉita nakon 72 ĉasa od aplikovanja

masti.

Za vreme trajanja testa koža se ne sme kvasiti niti

ĉešati. Test je pozitivan ako se javi crvenilo sa

papulom.

2.

Pirke proba (skarifikacioni test)

Radi se na unutrašnjoj strani podlaktice.

Nakon dezinfekcije kože stavi se 1 kap razblaženog

tuberkulina. Lancetom se prave 2-3 zareza kože,

dužine 1 do 2 cm.

Rezultat se ĉita posle 72 ĉasa.

Pozitivan je ako se pojavi crvenilo sa infiltratom.

3.

Hvala na paţnji