1. Uvod

U dvadeset prvom veku tehnologija je osnovni izvorkonkurentskih prednosti. To je izra`eno kod firmi savisokim tehnologijama. Nauka omogu}ava nova re{e-nja, a potom automatizaciju procesa proizvodnje i ra-da, fleksibilnost organizacije, kreiranje savremenih si-stema, specijalizaciju i nov pristup kvalitetu proizvodai usluga. Da bi se sve ovo moglo ostvariti, u firmi jeglavno pitanje mogu}nost pristupa novim tehnologija-ma. U razvijenim privredama, to je oslonac na vlasti-tu istra`iva~ku i razvojnu aktivnost, a u nerazvijenim,putokaz je prema onima koji su to ve} postigli.

Pet tehnolo{ki povezanih karakteristika je va`no zaanalizu konkurentske dinamike. Prvo, tehnolo{ke mo-gu}nosti odnose se na potencijal inovacija izme|u lan-ca vrednosti firme unutar jedne privredne grane. Dru-go, konkurentska dinamika razlikuje se u uslovimastepena prisvajanja koristi proisteklih iz inovacioneaktivnosti. Tre}e, resursi obavezivanja zahtevajuuspe{ne promene kod konkurentske dinamike. Privre-de zasnovane na znanju, koje zahtevaju osnovna istra-`ivanja, mogu zahtevati ve}e resursne obaveze negoprivredne grane zasnovane na tehnologiji, uklju~uju}idodatna istra`ivanja i razvoj. ^etvrto, zna~ajni rivalisu obi~no pu{teni iz institucionalne re`ije do tr`i{ta.Na kraju, razli~ita konkurentska dinamika zahtevarazli~itu brzinu izvr{enja Ê10Ë.

2. Tehnolo{ke promene

Promene u strukturi privrede su stalne. Nova tehnolo-gija, kao rezultat inovacije, ima za posledicu pojavunovih firmi i novih grana. Pra}enjem `ivotnog ciklusaproizvoda i firmi mogu se pratiti i strukturne promeneu nacionalnoj i me|unarodnoj ekonomiji.

Tehnolo{ke promene bitno uti~u na promenu ekono-mije. Uo~ljiv je njihov uticaj na rast i razvoj firmi isvake pojedine grane. Tehnolo{ke promene doprino-se i strate{kim promenama ekonomije. One dovode upitanje postoje}u konkurentsku prednost firmi, ali ikreiraju novu koja je ja~a od postoje}e prednosti.

Tehnologija je proces, tehnika ili metodologija – kojaje opredme}ena u dizajnu proizvoda, ili u industrij-skim ili uslu`nim procesima – koja transformi{e inpu-te rada, kapitala, informacija, materijala i energija uoutpute ve}e vrednosti Ê3Ë.

Tehnologija se odnosi na procese pomo}u kojih orga-nizacija transformi{e rad, kapital, materijale i infor-macije u proizvode ili usluge Ê3Ë.

Tehnolo{ke promene igraju va`nu ulogu u konkurent-skoj dinamici. Promene imaju nekoliko ishoda. Prvo,donose nove proizvode i procese. Drugo, menjajuvrednost lanca i vrednost konstalacije firme. Tako|emenjaju i prirodu rivaliteta izme|u firmi.

Tehnolo{ke promene izazivaju stanje u kome mnogiproizvodi i usluge postaju nekonkurentni, pa firme ukojima se de{ava taj proces imaju samo dve opcije:smanjiti tro{kove ili izvr{iti tehnolo{ke promene koji-ma }e stvarati nove proizvode ili usluge. U dinami~nojprivredi ovo je stalan proces i predstavlja objektivnuocenu dometa tehnolo{kih promena Ê10Ë.

Kod zna~ajnih tehnolo{kih promena nije jednostavnosagledati koje se koristi mogu o~ekivati, ne samo zapotencijalne kupce novih proizvoda ili usluga, ve} i zasamu firmu kao inovatora tih promena. Ali i pored to-ga firma mora da primenjuje tehnolo{ke promene,ina~e mo`e biti zate~ena, a kao posledica javi}e se iz-

79

Visoke tehnologije kao izvor konkurentskih prednostiUDK: 005.591.6 ; 334.71:004 ; 658.11:004

Mr Aleksandra To{ovi}-Stevanovi}Fakultet za poslovne studije u Beogradu

Sve privrede generi{u ili eksploati{u novu tehnologiju i znanje, ali neke su u tom procesu intenzivnije od drugih.Visoke tehnologije predstavljaju va`nu problematiku ovoga rada, jer pru`aju firmama konkurentsku prednostpromenom klju~nih faktora za uspeh. Privrede visokih tehnologija su primarni izvor generisanja novca kao suprot-nost privredama vezanim za resurse, rad i kapital, koje su dominirale dvadesetim vekom. Istaknut je zna~aj poje-dinih dr`ava koje su napravile veliki tehnolo{ki napredak u poslednjoj deceniji dvadesetog veka i postale zna~ajni-je u razvoju tehnologija, zbog velikih i trajnih investicija u nauku i tehnologiju, u obrazovanje i istra`ivanje i razvoj(R&D). Tako|e su prikazane konkurentske prednosti u oblasti visokih tehnologija po metodu OECD-a na ~etirigrupe tehnologija (niske, srednje-niske, srednje-visoke i visoke tehnologije) prema nivou R&D intenzivnosti.

80

gubljeno vreme, ka{njenje u novim investicijama i ne-stabilnost u konkurentskoj poziciji na tr`i{tu.

Efekat tehnolo{kih promena nije isti u svakoj delatno-sti. U nekim delatnostima, promene se tretiraju kaomogu}nost da se pobolj{a strate{ka pozicija na tr`i{tu,ali za neke firme mogu biti, ~ak i opasnost. U svakomslu~aju, bez obzira na prethodnu tvrdnju, tehnolo{kapromena je jedan od pokreta~a konkurencije. Firmekoje imaju vode}u poziciju na tr`i{tu, postigle su to,upravo eksploatacijom tehnolo{kih promena.

Tehnolo{ke promene ne sni`avaju samo tro{kove po-slovanja, {to je nekad bio njihov cilj, ve} osposobljava-ju firmu da menja svoju tr`i{nu orijentaciju, a u slu~a-jevima novih tehnologija i otvaraju nova tr`i{ta Ê10Ë.

Menad`ment firme treba da analizira kriti~ne faktore ikad ih sagleda mora da se oslanja na one s kojima na-merava da pobolj{a svoju konkurentsku poziciju. Usvetskoj ekonomiji postoje firme koje svoju konku-rentsku poziciju grade na bogatstvu sirovina i jeftinojradnoj snazi. Ali ima i onih firmi koje istu takvu pozici-ju grade i u nedostatku sirovina i uz skupu radnu snagu.

Tehnolo{ke inovacije su prva primena nauke i tehnolo-gije u novom smeru sa komercijalnim uspehom Ê3Ë. Sta-tisti~ka definicija tehnolo{ke inovacije, kako ju je defi-nisao Eurostat Ê10Ë, uklju~uje razvoj proizvoda i proce-sa i ograni~eni udeo organizacijskih inovacionih aktiv-nosti kao {to su marketing i trening direktno vezanih zaimplementaciju novih proizvoda, usluga i procesa.

Da bi bila komercijalno uspe{na, inovacija mora pred-stavljati novu vrednost za kupca. U tom smislu samo teh-nolo{ka inovacija nije dovoljna, te je ona ~esto pra}enanovim poslovnim modelom. Ono {to je pri tome bitno,jeste stvaranje novog tr`i{ta, bilo putem tehnolo{ke ino-vacije, poslovnog modela ili njihove kombinacije.

Inovatori ili inovacione firme su firme koje su uvelenove ili pobolj{ane proizvode ili usluge na tr`i{te, ilinove ili pobolj{ane procese. Firme mogu biti inovaci-ono aktivne bez uvo|enja inovacije na tr`i{te (inova-cija mo`e biti komercijalno neisplativa ili inovacioniprojekat jo{ nije zavr{en). Potrebno je imati u vidu daje inovacija nova za firmu koja je uvodi bez obzira nato da li je ona nova konkurentima – doma}im ili stra-nim (Radman i dr, 2003). Ono {to je pri tome klju~no,jeste da li firma ostvaruje ekonomski efekat, odnosnoda li komercijalizuje inovaciju.

Jedan od glavnih pokreta~a ekonomskog rasta je difu-zija ili {irenje inovacija kroz ekonomiju. Êirenje inova-

cija nije jednostavan proces koji se odvija samo auto-matizmom tr`i{ta. To je slo`en proces u kome poredtr`i{ta, kao klju~nog mehanizma, moraju biti prisutnii brojni netr`i{ni elementi, kao {to su razvijeni sistempodr{ke R&D i saradnje izme|u firmi ili izme|u firmii infrastrukturnih organizacija.

Produktivnost se ne mora automatski pobolj{ati akozemlja ula`e u R&D i inovacije. Tehnologija i tehno-lo{ke promene se ne preta~u automatski u produktiv-nost, a time i u konkurentnost. Na primer, difuzija in-formacionih tehnologija (IT) ne podi`e automatskiproduktivnost, ako njena upotreba nije usmerena naklju~ne nosioce poslovnog procesa, odnosno na oneaspekte poslovnog procesa koji stvaraju vrednostkupcu. Produktivnost mo`e biti i rezultat smanjenjazaposlenosti i ne mora biti nu`no vezana za uvo|enjenovih tehnologija Ê10Ë.

3. Osobine visokih tehnologija

Visoke tehnologije koriste one firme ~iji proizvodi iliusluge imaju karakteristike naprednih i inovativnihtehnologija. Takve firme kao zajedni~ko imaju osla-njanje na napredne nau~ne i tehnolo{ke studije i ~estosu poznate po velikim tro{kovima istra`ivanja i razvo-ja. Za sticanje konkurentskih prednosti dr`ave jedanod kriterijuma je postizanje velikog i odr`ivog izvozau sektoru visokih tehnologija.

Visoke tehnologije, kao oslonac nove tehno-ekonom-ske paradigme (TEP), su vrhunski proizvod pove}a-nog i specifi~no strukturisanog ulaganja u nau~noi-stra`iva~ki rad, intenzivne interaktivne veze nauke iprivrede, ali i celovitog razvoja nau~noistra`iva~kogkompleksa i inovacione aktivnosti.

Visoke tehnologije se mogu bli`e odrediti i klasifiko-vati na razli~ite na~ine. Klasifikacija koja sledi zasnivase na osobinama koje visoke tehnologije poseduju uefektima koje proizvode u sveobuhvatnom i komplek-snom uticaju na ekonomski i dru{tveni sistem na glo-balnom nivou Ê3Ë.

Osobine visokih tehnologija su Ê3Ë:• visoka i rastu}a kapitalna, obrazovna, nau~na i

informaciona intenzivnost;• mala i opadaju}a energetska i resursna intenziv-

nost;• mali ili opadaju}i, a u nekim slu~ajevima (~iste

tehnologije) nikakvi {tetni efekti na prirodno idru{tveno okru`enje;

• visoka akumulativnost;

• manja osetljivost na krize i slabiji efekti kriza uokru`enju;

• kratko}a `ivotnog ciklusa proizvoda, roba i uslu-ga i tehnolo{kih sistema i procesa;

• visoka elasti~nost tra`nje po dohotku;• visoka i rastu}a fleksibilnost reprodukcionih si-

stema i procesa;• visoke obrazovne potrebe, posebno za visoko-

stru~nom radnom snagom i kreativnim radom;• veliki zna~aj intervencije dr`ave u svim fazama

kreiranja, proizvodnje i primene visokih tehnolo-gija i njihovih proizvoda;

• male importne potrebe i kreiranje male ili privre-mene uvozne zavisnosti, prvenstveno u okviru si-stema koji su internacionalni ili globalni.

Firme ~iji proizvodi ili usluge imaju karakteristikeinovativnih tehnologija kao zajedni~ko imaju oslanja-nje na napredne nau~ne i tehnolo{ke studije i ~esto supoznate po velikim tro{kovima istra`ivanja i razvoja(Keeble, Wilkinson, 2000). U sektore visokih tehnolo-gija spadaju avioindustrija, kompjuteri, softverske isli~ne usluge, elektronika, poluprovodnici, farmaceut-ska industrija, nau~ni instrumenti i elektri~ne ma{ine(OECD, 1990). Pojmovi tehnolo{ki proizvodi i proiz-vodi napredne tehnologije se tako|e koriste za ozna-~avanje proizvoda visokih tehnologija.

Sektor visokih tehnologija doprinosi brzom rastu irazvoju proizvodnje i usluga pove}anjem op{te efika-snosti rada i kapitala. Istra`ivanja vr{ena poslednjedecenije dvadesetog veka pokazala su da je stopa ra-sta u pedeset najboljih zemalja (u smislu R&D inten-zivnosti, broja nau~nika i in`enjera) bila oko tri putave}a nego u ostatku sveta za period od 1986-1994. go-dine (OECD, 1999). Visoke tehnologije pru`aju fir-mama konkurentsku prednost promenom klju~nihfaktora za uspeh. U nekim slu~ajevima, male firme saograni~enim iskustvom su uspele da prevazi|u nedo-statke koje stvaraju dominantni konkurenti kroz teh-nolo{ke inovacije. U ve}ini zemalja OECD, trgovina uindustrijskom sektoru je sastavljena od pove}anogudela proizvoda visokih tehnologija.

Iako su op{ti trendovi jasni, velike razlike i daljeostaju izme|u zemalja. SAD, Velika Britanija, Ho-landija, Japan, Finska i Irska su vode}e zemlje u eko-nomiji zasnovanoj na znanju, mereno udelom izvozavisokih tehnologija. Sli~no tome, me|u zemljama urazvoju, izvoz visokih tehnologija je koncentrisan umalom broju zemalja, najvi{e Ju`noj Koreji, Malezi-ji, Filipinima, Singapuru i Tajlandu (WB, 2001).Mnoge druge razvijene i zemlje u razvoju zaostaju umnogim va`nim poljima uklju~uju}i investicije u ino-

vacije i porastu visokostru~ne radne snage (OECD,2001; Mani, 2000).

Izvoz visokih tehnologija razvijenih zemalja i zemaljau razvoju su uglavnom sli~ni u smislu specijalizacijeproizvoda i tehnolo{ke sofisticiranosti. Raspolo`ivipodaci za izvoz visokih tehnologija (1997) pokazujuda se obe grupe zemalja sve vi{e specijalizuju za pro-izvodnju i izvoz komponenti i delova u elektri~nimproizvodima i kancelarijskoj opremi.

Razvijene zemlje te`e ve}oj raznovrsnosti struktureizvoza, dok mnoge zemlje u razvoju tek treba da raz-viju tehnolo{ke sposobnosti (WB, 2001). ^ak i me|uprvih pet zemalja izvoznika visokih tehnologija, samoJu`na Koreja i Tajvan imaju zna~ajne doma}e tehno-lo{ke sposobnosti. Ovo zna~i da multinacionalne kom-panije izvla~e maksimum od izvoza visokih tehnologi-ja iz ovih zemalja.

Tr`i{na konkurentnost tehnolo{kih prednosti dr`aveje ostvarena kada u novim proizvodima i procesimapru`a va`nu procenu ekonomske produktivnosti nje-nog nau~nog i tehnolo{kog sistema. Na primer, mnogeazijske zemlje su postale va`ni snabdeva~i proizvodavisokih tehnologija na svetskom tr`i{tu. Takav uspehpokazuje orijentaciju ka razvoju visokih tehnologijakroz nadogradnju neophodnih nau~nih i tehnolo{kihresursa (WB, 2001).

Sofisticiranost kupaca igra va`nu ulogu u pove}anjuizvoza proizvoda visokih tehnologija date dr`ave. Re-zultati pokazuju da postoji pozitivan odnos izme|u so-fisticiranosti kupaca i izvoza proizvoda visokih tehno-logija, jer se tako kompanije forsiraju da postave na-predne tehnologije kako bi ostale konkurentne(Seyoum, Belay, 2005).

4. Podela po metodu oecd-a na ~etiri grupe tehnologija prema nivou r&d intenzivnosti

Firme sa vi{im nivoom tehnolo{ke intenzivnosti imajuvi{e uslova za inovacije, osvajanje novih tr`i{ta, pro-duktivniju upotrebu raspolo`ivih resursa i ve}e na-doknade ljudima koji rade za njih. Privredne delatno-sti visokih tehnologija se {ire u me|unarodnoj trgovi-ni i njihova dinamika im poma`e da pobolj{aju efika-snost u drugim sektorima Ê2Ë. Da bi se analizirao uti-caj tehnologije na efikasnost u privredi, va`no je pre-poznati privredne grane i delatnosti koje su tehnolo{kiintenzivnije, kroz kriterijume koji omogu}avaju iz-gradnju specijalnih usagla{enih klasifikacija. Osmi-{ljeno je za potrebe OECD u saradnji sa Eurostat-omi izvr{ena je klasifikacija sa ciljem pru`anja prikladni-

81

82

jeg instrumenta za analizu me|unarodne trgovine. Sobzirom da za usluge nisu bili na raspolaganju nikakvipodaci, dve predlo`ene klasifikacije su se odnosile sa-mo na prera|iva~ke industrije Ê2Ë.

Metod koji je OECD koristio za klasifikaciju sektorai proizvoda po nivou tehnologije zasnivao se na klasi-fikaciji koja je stvorena u SAD, a kasnije je primenje-na na sve zemlje OECD. Tada su zemlje, po prvi put,bile rangirane i pore|ene u polju visokih tehnologija.

OECD je u drugoj fazi 1984. godine razvio novuklasifikaciju, upotrebom uzorka od jedanaest zema-lja. Klasifikacija se zasnivala na direktnoj R&D in-tenzivnosti (koli~nik R&D tro{kova i toka opred-me}ene tehnologije po jedinici outputa u 22 sekto-ra prera|iva~ke industrije) i stvorila je spisak kojipostavlja privrede u tri kategorije, koje su prihvati-le zemlje OECD, a i mnoge druge i opse`no ih ko-ristile Ê2Ë:

1. visoke tehnologije,2. srednje tehnologije,3. niske tehnologije.

Klasifikacija je imala prednost u pru`anju proste iskladne forme za me|unarodna pore|enja, ali je istotako imala ograni~enja, najvi{e zbog nedostatka do-voljno klasifikovanih podataka o sektorima. Deset go-dina od kada je skiciran prvi spisak, osetila se potrebaza razmatranjem odre|enih pobolj{anja Ê2Ë. OECD jeshodno tome pripremio dva nova spiska: jedan za sek-torski pristup i drugi za proizvodni pristup. Podaci ko-ji su kori{}eni za pripremu spiska sektora zasnovani suna International Standard Industrial Classification –ISIC. Nova klasifikacija je pokrivala samo prera|iva~-ku industriju za koju je OECD pripremio duge i rela-tivno kompletne serije. Me|utim, u sektorskom pri-stupu neophodno je bilo da se uklju~e usluge, uz od-govaraju}u raspolo`ivost podataka, jer su se uslugesve vi{e kretale sa upotrebe na proizvodnju. Proizvod-ni pristup je razvijen kao dodatak sektorskom i pru-`ao je prikladniji sistem za analiziranje me|unarodnetrgovine. Zasnivao se na Standard International TradeClasification – SITC.

Pod predpostavkom da su za odre|enu vrstu investi-cija i za sve grupe proizvoda, razmere R&D tro{ko-va ostvarene u proizvodnji ostale konstantne, koefi-cijenti input-outputa su mno`eni direktnom R&D in-tenzivno{}u.

Ovi pokazatelji su ra~unati za period od 1973-1992.godine, ali je krajnja klasifikacija konstruisana za po-datke iz 80-ih i 90-ih godina dvadesetog veka upotre-

bom sva tri pokazatelja: privrede klasifikovane u vi{ojkategoriji imaju ve}u R&D intenzivnost za sve poka-zatelje od privreda sa ni`om kategorijom (uz jedan iz-uzetak, nafta).

Kao rezultat su prepoznate ~etiri grupe prera|iva~keindustrije Ê2Ë:

1. visoke tehnologije,2. srednje-visoke tehnologije,3. srednje-niske tehnologije,4. niske tehnologije.

Na primeru najrazvijenijih zemalja savremene svet-ske privrede zemalja OECD-a je mogu}e uo~iti evolu-ciju koja se odvija u tom okviru.

5. Me|unarodna trgovina prema tehnolo{koj intezivnosti

Privredne delatnosti visokih tehnologija su vi{e ori-jentisane prema me|unarodnoj trgovini od privrednihdelatnosti koje su manje tehnolo{ki intenzivne. Iako~ine samo 25% ukupne OECD trgovine u proizvodnjiproizvoda, njihov udeo br`e raste od proseka u proiz-vodnji.

Od 1996-2005. godine, farmaceutska industrija je ima-la najve}u stopu rasta u industrijskoj trgovini u obla-sti OECD. Ostale privredne delatnosti visokih tehno-logija, nau~ni instrumenti, avioindustrija, radio, TV ikomunikacija, tako|e su imale visoku stopu rasta(grafikon 1). Me|u privrednim delatnostima visokihtehnologija, samo kancelarijska oprema i kompjuterisu imali relativno spor rast Ê7Ë.

Visoke i srednje-visoke R&D intenzivne industrijskedelatnosti ~inile su preko dve tre}ine ukupnog industrij-skog izvoza zemalja OECD-a u 2005. godini. Razlike iz-me|u zemalja su velike. Udeo privrednih delatnosti vi-soke i srednje-visoke tehnologije je u opsegu od preko80% u Japanu i Irskoj, do manje od 10% u Rusiji.

Privredne delatnosti visokih tehnologija iznose preko50% industrijskog izvoza u Irskoj i preko 30% izvozau Êvajcarskoj, Koreji, SAD, Velikoj Britaniji i Holan-diji Ê7Ë. U Japanu i Nema~koj, izvoz privredne delat-nosti srednje-visokih tehnologija, ~ine ma{ine i opre-ma, motorna vozila i hemikalije i dr.

Tehnolo{ko intenzivni izvoz i izvoz visokih tehnologi-ja ~ine ve}inu rasta u trgovini u poslednjoj decenijidvadesetog veka. Japan je jedina zemlja u kojoj jeukupan industrijski izvoz rastao br`e od izvoza visokihtehnologija u periodu od 1994-2003. godine. Tehnolo-

{ki izvoz ima ve}i rast na Islandu, u Turskoj i isto~no-evropskim zemljama, iako se ve}ina tih zemalja, saMa|arskom i ^e{kom kao izuzecima, usmeravala pri-marno na izvoz niske i srednje-niske tehnologije. Saskoro 17% ukupnog tehnolo{kog izvoza OECD-a,Nema~ka je imala najve}i udeo na tr`i{tu tehnologijeu 2003. godini, a posle nje su bile SAD.

Procena zemalja u smislu ja~ine i slabosti tehnolo{keintenzivnosti ne sme da se usmeri samo na izvoz negomora da odredi ulogu uvoza, jer izvoz mo`e mnogo dazavisi od uvoza u istoj privredi. Pokazatelji iskazanihkomparativnih prednosti (Revealed ComparativeAdvantage – RCA) omogu}avaju bolje razumevanjeprofila specijalizacije neke zemlje.

83

Grafikon 1. Rast industrijske delatnosti po osnovu privredne i tehnolo{ke intenzivnosti, OECD (1996-2005).

Ovaj pokazatelj govori da je samo nekolicina zemaljaOECD specijalizovana za proizvodnju visokih tehno-logija. U 2003. godini je trgovinski suficit ovih privred-nih delatnosti predstavljao vi{e od 6,5% ukupne proiz-vodnje u Êvajcarskoj, 5,5% u Irskoj i oko 4,5% u SAD.Trgovinski suficit u privrednim delatnostima srednje-visoke tehnologije je predstavljao vi{e od 15% ukup-ne proizvodnje u Japanu i preko 7% u Nema~koj.

Konkurentska prednost Japana u udelu visokih teh-nologija je drasti~no opala tokom 1990-ih, dok je u Ir-skoj porasla. Prednost ^e{ke, Finske, Ma|arske, Polj-ske, Turske i Novog Zelanda se dosta smanjila. Kodprivrednih delatnosti koje su srednje-visoko R&D in-tenzivne desile su se ve}e promene, sa pobolj{anjemkonkurentskih prednosti u mnogim zemljama Ê6Ë.

6. Novi izvoznici visokih tehnologija

Nekoliko dr`ava je napravilo velike tehnolo{ke na-pretke u poslednjoj deceniji dvadesetog veka i posta-lo istaknutije u razvoju tehnologije zbog njihovih ve-likih i trajnih investicija u nauku i tehnologiju (S&T)

u obrazovanje i R&D. Me|utim, njihov uspeh mo`ezavisiti i od drugih faktora kao {to su politi~ka stabil-nost, pristup kapitalu i infrastruktura koja mo`e dapodr`i tehnolo{ke napretke.

Georgia Tech Technology Policy i Assessment Center(TPAC) su 1987. godine formulisali indikatore viso-kih tehnologija (High Tech Indicators - HTI).

Po~ev{i od 1990. godine, vr{ena je analiza na svake trigodine. Analiza izvr{ena 2003. godine ura|ena je naprimeru od 33 zemlje.

Postoji nekoliko vode}ih pokazatelja koji su va`ni zazemlje koje `ele da iskoriste svoj potencijal da posta-nu va`ni izvoznici proizvoda visokih tehnologija. HTIje zasnovan na modelu koji identifikuje ~etiri inputindikatora:

• Nacionalna orijentacija (NO) – dokaz da dr`avapreduzima korake da bi postala tehnolo{ki kon-kurentna, {to pokazuju eksplicitne ili implicitnestrategije zemlje koje obuhvataju saradnju izme-|u javnog i privatnog sektora.

84

• Dru{tveno-ekonomska infrastruktura (SE) – dru-{tvene i ekonomske institucije koje podr`avaju iodr`avaju fizi~ke, ljudske, organizacione i eko-nomske resurse koji su va`ni za modernu, tehno-lo{ki zasnovanu dr`avu. Pokazatelji obuhvatajupostojanje dinami~nih tr`i{ta kapitala, poraststranih investicija i dr`avne investicije u obrazo-vanje.

• Tehnolo{ka infrastruktura (TI) – dru{tvene i eko-nomske institucije koje direktno doprinose spo-sobnosti dr`ave da razvije, proizvede i plasira no-vu tehnologiju. Pokazatelji obuhvataju postoja-nje sistema za za{titu prava intelektualne svojine,opseg do koga su R&D aktivnosti vezane za pri-vrednu primenu, konkurentnost u proizvodnji vi-sokih tehnologija i sposobnost stvaranja kvalifi-kovanih nau~nika i in`enjera.

• Proizvodni kapacitet (PC) – fizi~ki i ljudski resur-si posve}eni stvaranju industrijskih proizvoda iefikasnosti sa kojom su ti resursi kori{}eni. Poka-zatelji obuhvataju trenutni nivo proizvodnje vi-sokih tehnologija, kvalitet i produktivnost radnesnage uklju~uju}i prisustvo stru~ne radne snage ipostojanje inovativne prakse menad`menta.

HTI je zasnovan na modelu koji identifikuje i tri out-put indikatora Ê9Ë:

• tehnolo{ki polo`aj u industriji i sposobnost izvo-za proizvoda visokih tehnologija (TS),

• tehnolo{ki zna~aj u izvoznom miksu (TE),• stopa tehnolo{kih promena (RTC).

7. Analiza hti indikatora

Na osnovu ove grupe vode}ih pokazatelja, Izrael i Ki-na su dobile najve}e ocene od 15 ispitanih zemalja(Argentina, Brazil, Kina, ^e{ka, Nema~ka, Ma|arska,Indija, Indonezija, Izrael, Island, Japan, Malezija,Meksiko, Filipini, Poljska, Tajland, SAD i Venecuela)u 2005. godini. Obe zemlje su predstavljene kao budu-}i nosioci izvoza tehnolo{kih proizvoda na svetskomtr`i{tu. Izrael je bio prvi u orijentaciji zasnovanoj najakoj vladinoj i kulturolo{koj podr{ci u promociji pro-izvodnje tehnologije i prvi u dru{tveno-ekonomskojinfrastrukturi zbog velikog broja obu~enih nau~nika iin`enjera, veoma po{tovanog privrednog preduzetni-{tva i njegovog doprinosa nau~nom znanju. Izrael jebio drugi i tre}i u dva preostala pokazatelja.

Ukupna ocena Kine za 2005. godinu je ni`a u odnosuna Izrael, ali je rast u op{toj oceni u poslednje 2 godi-ne zapa`en. Kina je pokazala pobolj{anje u sva ~etiri

pokazatelja i veliko pobolj{anje u tri: nacionalnoj ori-jentaciji, tehnolo{koj infrastrukturi i proizvodnim ka-pacitetima. Veli~ina populacije je pomogla u pove}a-nju ocene nekolicine komponenti pokazatelja. Ovopokazuje kako efekti obima uti~u na prednosti zema-lja u razvoju, u smislu velike doma}e tra`nje za viso-kotehnolo{kim proizvodima i sposobno{}u obuke ve-likog broja nau~nika i in`enjera.

Island i Izrael u 2005. godini, na{le su se na ni`oj pozi-ciji u odnosu na Kinu. ^e{ka i Malezija su pokazale vi-soke ukupne ocene, zbog visokih ocena pokazateljanacionalne orijentacije i proizvodnog kapaciteta. Iakojo{ nemaju visoke ukupne ocene, postoje jo{ neke ze-mlje koje postavljaju osnovu za proizvodnju i izvoz vi-sokotehnolo{kih proizvoda u bliskoj budu}nosti. Taj-land, Meksiko i Argentina su napredovale u svakojoceni u periodu 2003-2005. godine. Ocena Tajlanda u2005. godini je pove}ana zbog rasta u proizvodnjielektronike. Op{ta ocena Meksika je bila ve}a 2003.godine, na osnovu ve}ih stru~nih ocena za nacionalnuorijentaciju i tehnolo{ku infrastrukturu, kao i pove}a-ne statisti~ke ocene o upisima studenata u srednje{kole i na fakultete. Ocene za Meksiko su 2005. godi-ne bile stabilne u ova tri pokazatelja, dok je njegovrang u proizvodnom kapacitetu rastao. Argentina jepokazala postepeni stabilni rast u ve}ini pokazateljatokom 2003. i 2005. godine.

Ovi pokazatelji pru`aju sistematski na~in za pore|e-nje budu}e tehnolo{ke sposobnosti za {iru grupu ze-malja nego {to bi to bilo raspolo`ivo upotrebom dru-gih pokazatelja. Rezultati nagla{avaju kako grupe ze-malja koje se takmi~e na tr`i{tima visokih tehnologijamogu da se pro{ire u budu}nosti. Rezultati tako|eoslikavaju velike razlike me|u nekoliko novih i prela-znih ekonomija Ê9Ë.

Slika 1. predstavlja sposobnost proizvodnje visokihtehnologija za 2005. godinu i njenu projekciju u na-rednih 15 godina. Prezentovano je pet grupa zemaljana skali od 10-50, gde 10 predstavlja zemlje gde uosnovi nema proizvodnje, dok 50 predstavlja zemljeznatnih industrijskih aktivnosti sa proizvodima tehno-lo{kih prednosti na me|unarodnom tr`i{tu. VelikaBritanija, Êvajcarska, Êvedska, SAD, Nema~ka i Au-stralija prezentuju produktivnu sposobnost prekoo~ekivane budu}e proizvodne sposobnosti. Azija i Ju-`na Amerika pokazuju najve}i o~ekivani rast proiz-vodne sposobnosti. Ove mere doprinose sagledavanju{ire slike globalne tehnolo{ke konkurentnosti.

8. Oblici saradnje u oblasti visokih tehnologija

Suo~ene sa novim oblicima konkurencije mnoge kom-panije, ula`u svoja sredstva i stru~no znanje kako birazvile nove proizvode, dostigle ekonomiju obima ipristup novim tehnologijama i tr`i{tima. Jedan odglavnih faktora koji spre~ava mnoge firme da postig-nu svoje tehnolo{ke ciljeve, a samim tim i strate{ke, jenedostatak sredstava. Oblast istra`ivanja i razvojapodrazumeva izuzetno velika finansijska sredstva ikriti~nu masu kadrova. Tro{kovi sticanja i usavr{ava-nja neophodnih stru~no-tehni~kih ve{tina kao i na-bavke specijalizovane opreme se pove}avaju. ^ak ikada se radi o najve}im korporacijama, vo|stvo u ne-kim segmentima tr`i{ta u kojima su one tradicionalnodominirale, je neodr`ivo jer nemaju dovoljno tehno-lo{kih sposobnosti da bi se prilagodile brzoj promenitr`i{nih zahteva.

Strate{ke alijanse predstavljaju kombinaciju zajedni~-kih ulaganja i licencnih ugovora, zajedni~kih istra`i-va~korazvojnih aktivnosti, ugovora o dugoro~nomsnabdevanju sirovinama zaklju~enih izme|u kompa-nija iz razli~itih zemalja. Mogu se javiti unutar jedneprivredne delatnosti (intraindustrijska) ili izme|u raz-li~itih privrednih delatnosti (interindustrijska). Imajuograni~eno trajanje u kome se vlasni{tvo u preduze}u

ne menja. To je odnos izme|u firmi u ostvarivanjustrategijskih ciljeva, {to donosi vrednost za potro{a~ai profitabilnost za partnere. Strate{ke alijanse su spe-cijalna forma zajedni~kih firmi tj. neformalni ili for-malni aran`mani izme|u dve ili vi{e kompanija sa za-jedni~kim ciljem Ê11Ë. One su rezultat rasta globalnekonkurencije, rasta potreba za investicijama u novetehnologije i pove}anja rizika. Po kompleksnosti ali-janse se mogu svrstati izme|u poslovnih aran`mana ti-pa potro{a~-prodavac i potpunih akvizicija. Velikaprednost alijansi je fleksibilnost, tj. mogu}nost da seprilago|avaju promenama okru`enja.

Strate{ke alijanse funkcioni{u kao slo`en i me|usob-no povezan inovacioni sistem, koji u poslovanju idemnogo dalje od tradicionalnog kori{}enja tehnologijepreko imitacija. Njihova je strategija razvoj inovacio-nih procesa na temelju savremene tehnologije. „Po-slednjih godina, kompetentnost i znanje su sve vi{e usredi{tu pa`nje uspe{nih firmi kao sredstvo za pove}a-nje konkurentskih prednosti. Proces u~enja i na~in nakoji se odvija veoma je povezan sa postojanjem vezai odnosa, odnosno mre`a. Intenzivnije uklju~ivanje umre`e i njihova isprepletanost podsti~e proces u~enjai direktno se odra`ava na poslovne performanse firmi.Firme sti~u znanje i u~e na razli~ite na~ine. Na sam

85

Slika 1. Sada{njost vs budu}nosti (15 god.): Sposobnost proizvodnje visokih tehnologija 2005.

86

proces u~enja kroz mre`e uti~u pre svega karakteristi-ke samih u~esnika (njihove kompetencije, povezanostambicija) i vrste odnosa“ Ê11Ë.

Strate{ke alijanse se dizajniraju u cilju pobolj{anja ilidramati~ne promene pozicije zahvaljuju}u razvojunovih tehnologija, novih proizvoda i novih tr`i{ta. Ali-janse ~esto imaju vi{estruke ciljeve. Primera radi, ciljalijanse mo`e biti pristup tehnologiji, dobijanje ve}ekriti~ne mase i deljenje rizika budu}eg tehnolo{kograzvoja. Kao osnovni razlozi za formiranje strategij-skih alijansi navode se Ê11Ë:

• bolji pristup kapitalu,• ve}a tehni~ka kriti~na masa,• deljenje rizika i odgovornosti,• bolji odnosi sa strategijskim partnerima,• koristi od transfera tehnologije,• smanjeni tro{kovi istra`ivanja i razvoja,• kori{}enje distributivnih ve{tina,• pristup marketin{kim snagama,• pristup tehnologiji,• standardizacija,• kori{}enje sporednih proizvoda,• obu~avanje u menad`mentu.

Postoje tri osnovna tipa strategijskih alijansi Ê4Ë:• korporativna saradnja,• zajedni~ki tehnolo{ki razvoj,• outsourcing.

Korporativna saradnja uklju~uje odnos izme|u veli-kih i malih kompanija. Velike kompanije obezbe|ujukapital i sve relevantne tr`i{ne informacije, koje do-prinose stvaranju inovativnih proizvoda i usluga, dokza male kompanije ova saradnja predstavlja prozor urealan svet tehnolo{kog razvoja i omogu}ava tehnolo-{ki protok iz eksternih izvora.

Zajedni~ki tehnolo{ki razvoj odnosi se na dve ili trifirme koje se udru`uju zajedno u odre|enom vremen-skom periodu u vo|enju istra`iva~kog projekta, ~ijakorist je va`na za svaku ponaosob. To mogu biti R&Dprojekti, timski rad, razmena tehnolo{kog znanja ilizajedni~ka ulaganja. Neki doprinose svojim tehnolo-{kim ili tr`i{nim znanjem, a neki doprinose menad`er-skim i operativnim znanjem i ve{tinama.

Outsourcing kreira direktne i indirektne mogu}nostiza pristup znanju i ve{tinama poslovnog partnera, teh-nologije, kompetentnosti, strate{kog pravca Ê4Ë.

Strate{ke alijanse mogu ostvariti odr`ivu konkurent-sku prednost ukoliko saradnja uklju~uje transfer u~e-

nja. One daju okvir koji poma`e ovakvim partnerstvi-ma da razviju kooperativnu sredinu u kojoj je u~enjemogu}e u cilju postizanja dugoro~nog uspeha. Nagla-{avanje zna~aja u~enja poma`e razvoj individualnog iorganizacionog razumevanja, omogu}avaju}i time bu-du}i uspeh strate{kih alijansi.

9. Zaklju~ak

Razvojna iskustva iz poslednje decenije dvadesetogveka pokazuju da {to je zemlja u svom izvozu imalave}u zastupljenost proizvoda i usluga zasnovanih nafizi~kom kapitalu i jeftinoj radnoj snazi to je bivalasve siroma{nija. S druge strane, zemlje koje su podigle`ivotni standard, taj prosperitet su prevashodno ostva-rile izvozom proizvoda i usluga vi{eg stepena prerade,plasiraju}i ih kupcima sa visokim zahtevima, ostvaru-ju}i istovremeno i vi{e cene za svoje proizvode.

Tehnolo{ki aspekt je u globalnom svetu daleko ve}i iza-zov za male i nerazvijene zemlje, nego za razvijene. Do-stupnost savremenih tehnolo{kih re{enja i njihova pri-stupa~nost pod povoljnijim uslovima, mogu doprinetismanjivanju jaza u pogledu velikog tehnolo{kog zao-statka, odre|enih zemalja za razvijenim svetom. Tometreba dodati i dalja ulaganja u nauku, obrazovanje i is-tra`ivanje i razvoj. Privreda zasnovana na znanju, kojaje garant odr`ivog privrednog razvoja, mora biti priori-tetan cilj u postizanju konkurentskih prednosti.

Globalizacija, kao i sve prisutnije inovacije na poljutehnologije bitno su promenile pravila poslovanja nasvetskom tr`i{tu i uvele novine u poslovnoj orijentaci-ji firmi. Borba za osvajanje tr`i{nog prostora postajeagresivnija i dinami~nija i u njoj opstaju samo one fir-me koje su u poslovni ambijent ugradile visok nivofleksibilnosti i inovativnosti.

U radu je istaknuto da faktori proizvodnje, koji deter-mini{u konkurentske prednosti u pojedinim oblastimaprivre|ivanja (nivo tehnolo{kih dostignu}a, posedo-vanje kapitala, odgovaraju}a kvalifikaciona strukturakadrova, infrastruktura, informacione tehnologije),predstavljaju gledano u dinami~noj interakciji, najbit-nija obele`ja konkurentskih prednosti dr`ava.

Razvoj visokih tehnologija {irokog spektra i njihovaprimena u reprodukcionom procesu je jedan od klju~-nih odgovora privrednog i dru{tvenog mehanizmasvetske privrede. U savremenom razdoblju se osno-vom za ekonomski razvitak smatraju napredni faktor-ski uslovi zasnovani na znanju i razvijenoj infrastruk-turi, visokim tehnologijama i inovacijama.

LITERATURA

Ê1Ë Afuah, A. Innovation Management. Strategies,Implementation, and Profits, Oxford UniversityPress, 1998

Ê2Ë Hatzichronoglou, T. “Revision of the High-Technology Sector and Product Classifica-tion”,OECD Science, Technology and IndustryWorking Papers, 1997/2

Ê3Ë Kotlica, S. Osnovi tehnolo{kog menad`menta, Me-gatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd,2005

Ê4Ë Narayanan, V. K. Managing Technology and Inno-vation for Competitive Advantage, Prentice Hall,2001

Ê5Ë OECD Globalisation of Industry. Overview andSector Reports, OECD, Paris, 1996

Ê6Ë OECD The changing nature of manufacturing. Sci-ence, Technology and Industry Scoreboard,OECD, Paris, 2005

Ê7Ë OECD Staying Competitive in the GlobalEconomy – Moving Up the Value Chain, OECD,Paris, 2007

Ê8Ë Pilat, D., A. Cimper, K. Olsen and C. Webb “TheChanging Nature of Manufacturing in OECD Eco-nomies”, STI Working Paper, OECD, Paris, 2005

Ê9Ë Porter, A. L. (eds) High tech indicators: technolo-gy-based competitiveness of 33 nations 2005 finalreport, Technology policy and assessment centerGeorgia Institute of technology, 2006

Ê10Ë Radman, G. i dr, Razvoj inovativnosi i tehnologi-je, Nacionalno vije}e za Konkurentnost, Zagreb,2003

Ê11Ë Cvetkovi}, S., Riba}, S. Strategijske alijanse i ino-vaciona sposobnost preduze}a, Ekonomske teme,2004

87