Voda kao hemijsko jedinjenje - Пријаваnasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/746/11. Voda kao hemijsko... · agregatna stanja na temperaturama koje normalno postoje na Zemlji:

Jedanaesto predavanje

Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 1

CILJEVI PREDAVANJA

1. Značaj vode.2. Potrošnja vode.3. Raspodela vode na Zemlji.4. Hemijski sastav vode.5. Geometrija molekula vode.6. Vodonična veza.7. Tačke topljenja i ključanja vode.8. Toplotni kapacitet vode.9. Gustina vode.10. Površinski napon vode.11. Električna svojstva vode.12. Providnost vode.

ISHODI PREDAVANJA

Na kraju predavanja student će bitiosposobljen da:

objasni kako vodonična vezauslovljava Tt i Tk vode, toplotnikapacitet vode, gustinu vode ipovršinski napon vode,

objasni značaj električneprovodljivosti vode i providnostivode.

1. Značaj vode.2. Potrošnja vode.3. Raspodela vode na Zemlji.4. Hemijski sastav vode.5. Geometrija molekula vode.6. Vodonična veza.7. Tačke topljenja i ključanja vode.8. Toplotni kapacitet vode.9. Gustina vode.10. Površinski napon vode.11. Električna svojstva vode.12. Providnost vode.

Na kraju predavanja student će bitiosposobljen da:

objasni kako vodonična vezauslovljava Tt i Tk vode, toplotnikapacitet vode, gustinu vode ipovršinski napon vode,

objasni značaj električneprovodljivosti vode i providnostivode.


• 2/3 ljudskog tela• 90% krvi• 80-90% mišića• Gubitak od 20% = smrt• Minimalna potreba 2-5 litara/čoveku/danu• Maksimalno 7 do 10 dana bez vode

Voda


• 2/3 ljudskog tela• 90% krvi• 80-90% mišića• Gubitak od 20% = smrt• Minimalna potreba 2-5 litara/čoveku/danu• Maksimalno 7 do 10 dana bez vode

Ukupna potrošnja

Poljoprivrednapotrošnja

Km

3 /god

ini


Poljoprivrednapotrošnja

Industrijskapotrošnja

Potrošnja udomaćinstvu

Km

3 /god

ini

¾ Zemljine površine čine okeani, mora, jezera i reke.Ukupno 1360 miliona km3 vode.

Hemija životne sredine I (T. Anđelković)5

Tačka topljenja 273,15 K

Tačka ključanja 373,15 K

Gustina vode 0,99987 · 103 kg/m3 na 275,15 K1,00000 · 103 kg/m3 na 277,15 K

Gustina leda 0,9167 · 103 kg/m3 na 273,15 °K

Molarni toplotni kapacitet 75,3 kJ/mol

Mol. toplota nastajanja 6,01 kJ/mol

Mol. toplota isparavanja 40,79 kЈ/mol na 373,15°KMol. toplota isparavanja 40,79 kЈ/mol na 373,15°K

Dielektrična konstanta 78,54 na 298,15°K

Dipolni momenat 1,82 D 6,13 10-30 C m

Viskozitet 0,001 kg/ms na 293,15°K

Površinski napon 0,07275 N/m na 293,15°K

Koeficijent difuzije 2,4 • 109 m2/s na 298,15°K

Voda je hemijsko jedinjenje koje se sastoji iz dva atomavodonika i jednog atoma kiseonika.

Po masi voda se sastoji iz 11.19% vodonika i 88.81% kiseonika.

Rasprostranjenost (% ili poluživot) izotopa vodonika i kiseonika1H 2D 3T


1H 2D 3T

99.985% 0.015% 12.33 god14O 15O 16O 17O 18O

70.6 s 122 s 99.762% 0.038% 0.200%

Relativna rasprostranjenost vode različitih izotopa H i O

H216O H2

18O H217O HD16O D2

16O HT16O

99.78% 0.20% 0.03% 0.0149% 0.022 ppm tragovi

18 amu 20 amu 19 amu 19 amu 20 amu 20 amu

Zašto pokazuje jedinstveneosobine?

VodaZašto pokazuje jedinstvene

osobine?

Pogledajmo molekulvode


Vodonik

Nastanak molekula vode

Vodonik

1 elektron u spoljašnjem slojunedostaje 1 za postizanje stabilnosti

Kiseonik

6 elektrona u spoljašnjem slojunedostaju dva za postizanje stabilnosti


Nastanak molekula vode

Vodonik Vodonik++

Kovalentna veza

Kiseonik-Ukupno naelektrisanje = 0ali molekul je polaran


Tetraedarski rasporedelektrona (dve veze i dvanesparena elektronskapara).

Nespareni el. parovizauzimaju više prostora paje ugao smanjen sa 109.5°na 104.5°.

Tetraedarski rasporedelektrona (dve veze i dvanesparena elektronskapara).

Nespareni el. parovizauzimaju više prostora paje ugao smanjen sa 109.5°na 104.5°.


Posebne fizičko-hemijske osobine vode su odredile da seživot, ovakav kakav postoji, razvije na Zemlji.


Molekul vode je polaran sa negativnim krajem naMolekul vode je polaran sa negativnim krajem nakiseoniku, i pozitivnim krajem na atomima vodonika.kiseoniku, i pozitivnim krajem na atomima vodonika.

Elektronska konfiguracijavalentnih elektronakiseonika je 2s2 2p4.

Pošto je energetskisadržaj 2s i 2p blizak,valentni elektroni imaju is i p karakter. Nastaju sp3

hibridizovane orbitale. I strukture CH4, NH3 i

H2O se mogu objasnitihibridnim orbitalamacentralnimh atoma.

Elektronska konfiguracijavalentnih elektronakiseonika je 2s2 2p4.

Pošto je energetskisadržaj 2s i 2p blizak,valentni elektroni imaju is i p karakter. Nastaju sp3

hibridizovane orbitale. I strukture CH4, NH3 i

H2O se mogu objasnitihibridnim orbitalamacentralnimh atoma.


CH4H2O (два слободна електронска пара)NH3 (jeдан слободни електронски пар)

Vodonična veza

++Elektrostaticka

-

+Stvorena je veza kojadozvoljava nastanak3D strukture


Vodonična veza ima veliki uticaj na fizičke karakteristike vode,kako u tečnom tako i u čvrstom stanju.



∆G = ∆H - T∆S

GAS

Enta

lpija

Entr

opija

∆H > 0∆S > 0

∆H < 0∆S < 0

sublimacija depozicija

isparavanje kondenzacija


ČVRSTO

TEČNO

Enta

lpija

Entr

opija

∆H > 0∆S > 0

∆H > 0∆S > 0

∆H < 0∆S < 0

∆H < 0∆S < 0

sublimacija depozicija

topljenje mržnjenje

Molarne entalpije faznih promena vode

∆H° ∆S°Topljenje leda + 6.01 kJ/mol + 22.0 J/K∙mol

Isparavanje vode + 40.67 kJ/mol + 109 J/K∙mol

P: Zašto priobalna područja imaju blagu klimu?O: Toplota isparavanja i topljenja vode

Toplota topljenja: količina toplote potrebne da prevede 1g čvrstesupstance u tečno stanje na njegovoj temperaturi topljenja.Toplota isparavanja: količina toplote potrebne da prevede 1g tečnesupstance u gasovito stanje na njegovoj temperaturi ključanja.

Zbog vodonične veze toplota topljenja i isparavanja vode su veće odbilo koje druge supstance.Preko leta, voda isparava sa površine okeana i pri tome koristienergiju okolne sredine zato je priobalno područje nešto hladnije.Preko zime, vodena para se kondenzuje i oslobađa energiju okolnojsredini temperatura okolnog vazduha neznatno raste.


Toplota topljenja: količina toplote potrebne da prevede 1g čvrstesupstance u tečno stanje na njegovoj temperaturi topljenja.Toplota isparavanja: količina toplote potrebne da prevede 1g tečnesupstance u gasovito stanje na njegovoj temperaturi ključanja.

Zbog vodonične veze toplota topljenja i isparavanja vode su veće odbilo koje druge supstance.Preko leta, voda isparava sa površine okeana i pri tome koristienergiju okolne sredine zato je priobalno područje nešto hladnije.Preko zime, vodena para se kondenzuje i oslobađa energiju okolnojsredini temperatura okolnog vazduha neznatno raste.

∆G = ∆H° - T∆S° = 0 jer je proces u ravnoteži!

odakle je:

T = ∆H°/∆S°

Ako se zamene vrednosti za vodu: ∆H° = +6.01 kJ/mol i ∆S°= +22.0 J/Kmol, dobija se:

∆G = ∆H° - T∆S° = 0 jer je proces u ravnoteži!

odakle je:

T = ∆H°/∆S°

Ako se zamene vrednosti za vodu: ∆H° = +6.01 kJ/mol i ∆S°= +22.0 J/Kmol, dobija se:


273K

molKkJ0.0220

molkJ6.01

T

Specifični toplotni kapacitetpredstavlja količinu toplote kojaje potrebna da se temperaturadate mase supstance podigne za1oC.Jedinica: cal/oC/g

Molarni toplotni kapacitet – jedinicaJ/molK.

Voda ima najviši toplotni kapacitetod svih uobičajenih tečnosti iličvrstih supstanci.

▪ H2O: 1 cal/oC/g▪ Alkohol: 0.535 cal/oC/g▪ Aceton: 0.506 cal/oC/g▪ Sumporna kiselina: 0.411 cal/oC/g▪ Benzen: 0.389 cal/oC/g▪ Živa: 0.03346 cal/oC/g

Molarni toplotni kapaciteti

Led 37.6 J/molKTečna voda 75.2 J/molKVodena para 33.1 J/molK

Specifični toplotni kapacitetpredstavlja količinu toplote kojaje potrebna da se temperaturadate mase supstance podigne za1oC.Jedinica: cal/oC/g

Molarni toplotni kapacitet – jedinicaJ/molK.

Voda ima najviši toplotni kapacitetod svih uobičajenih tečnosti iličvrstih supstanci.

▪ H2O: 1 cal/oC/g▪ Alkohol: 0.535 cal/oC/g▪ Aceton: 0.506 cal/oC/g▪ Sumporna kiselina: 0.411 cal/oC/g▪ Benzen: 0.389 cal/oC/g▪ Živa: 0.03346 cal/oC/g


Zadatak:Izračunati entalpiju (u kJ) koja jepotrebna da se zagreje uzorakvode od 4 mol sa -5 na 150°C.

[5 x 4.00 x 0.0376] + [6.01 x 4.00]+ [(0.0752) x 4.00 x (100 - 0)] +[4.00 x 40.67] + [(150 - 100) x4.00 x 0.0331]

Visok toplotni kapacitet vode• Potrebna je velika količina toplote da dođe do porasta temperature• Apsorbuje ili oslobađa više toplote od drugih supstanci za svakistepen promene temperature.

KljučanjeKljučanje

ParaPara

LedLed

TopljenjeTopljenje

VodaVoda*Količina toplote kojuapsorbuje supstanca kadase temperatura podigneza određeni stepen.


Veliki toplotni kapacitet omogućava uskladištenje velike količinetoplote uz minimalnu promenu temperature.

Okeani absorbuju toplotu Sunca u leto i oslobađaju je zimi, bezprouzrokovanja drastičnih temperaturnih promena.

Bez absorbovanja i emitovanja toplote od strane vode, dnevne isezonske temperature na Zemlji bi se drastično menjale, kaošto se menjaju na bezvodnom Mesecu ili Merkuru.

Stabilizuje temperaturu toplokrvnih organizama.

Veliki toplotni kapacitet omogućava uskladištenje velike količinetoplote uz minimalnu promenu temperature.

Okeani absorbuju toplotu Sunca u leto i oslobađaju je zimi, bezprouzrokovanja drastičnih temperaturnih promena.

Bez absorbovanja i emitovanja toplote od strane vode, dnevne isezonske temperature na Zemlji bi se drastično menjale, kaošto se menjaju na bezvodnom Mesecu ili Merkuru.

Stabilizuje temperaturu toplokrvnih organizama.


H2OH2O

Jedinstvene tačke topljenja i ključanja

Svakih 1500 mnadmorske visinesnižava tačku ključanjaza 1oC.

Rastvorene supstancesnižavaju tačkumržnjenja vode.

Tačke ključanja

H2O

H2SH2SH2SeH2Se

H2TeH2Te

Molekulska težina

Svakih 1500 mnadmorske visinesnižava tačku ključanjaza 1oC.

Rastvorene supstancesnižavaju tačkumržnjenja vode.Tačke

topljenja


Jedinstvene tačke topljenja i ključanja vodeuslovljavaju njenu stabilnost na Planeti

• Postoji kao tečnost na površini Zemlje(bez ovog svojstva ne bi bilo reka, okeana, hidrološkog

ciklusa)

• Voda je jedina prirodna supstanca koja se nalazi u sva triagregatna stanja na temperaturama koje normalno postojena Zemlji: tečnost, čvrsto stanje (led) i gas (vodena para).

• Postoji kao tečnost na površini Zemlje(bez ovog svojstva ne bi bilo reka, okeana, hidrološkog

ciklusa)

• Voda je jedina prirodna supstanca koja se nalazi u sva triagregatna stanja na temperaturama koje normalno postojena Zemlji: tečnost, čvrsto stanje (led) i gas (vodena para).


Jedinstvene tačke topljenja i ključanja:Stabilnost vode na Planeti

The Water Cycle


Kada se voda hladi od100ºC do 4ºC, dolazi dosmanjivanja njenezapremine, voda postajegušća.

Voda ima maksimalnugustinu na 4oC, štopredstavlja fizičkuanomaliju vode.

Kada se voda hladi od100ºC do 4ºC, dolazi dosmanjivanja njenezapremine, voda postajegušća.

Voda ima maksimalnugustinu na 4oC, štopredstavlja fizičkuanomaliju vode.


Na temperaturama između 4°C i 0°C dolazi do daljegpregrupisavanja molekula vode, kada nastaju takve strukture ukojima je raspored molekula ređi nego u tečnoj fazi. Molekulizauzimaju veću zapreminu, odnosno imaju manju gustinu.

Na 0ºC tečna voda se pretvara u led, čija gustina na tojtemperaturi iznosi 0.917 g/cm3.

zima proleće


leto jesen

Anomalna promena gustine vode sa T je od ogromnog značaja zaočuvanje akvatičnog života u zatvorenim vodenim basenima (jezera,močvare).

Kada bi se voda ponašala kao većina tečnosti, jezera bi se smrzavala oddna nagore u svim oblastima na Zemlji gde se duže vremena održavatemperatura ispod 0°C. Međutim, zimi se na dnu jezera zbog većegustine skuplja sloj vode na 4°C, dok se samo površinski sloj manjegustine smrzava.

Leti se dešava obrnuta situacija, jer se na površini jezera skuplja slojtoplije vode (epilimnion, t > 4°C), ugrejan Sunčevim zračenjem, ahladnija, teža frakcija (hipolimnion, t < 4°C), se spušta na dno. Izmeđuova dva sloja vode različite temperature nalazi se granični sloj, zvanitermoklina.

U vremenu između ova dva ekstremna slučaja, tj. u proleće i jesen,grejanjem i hlađenjem površinskih slojeva dolazi do izjednačavanjatemperature unutar jezera, što omogućava vertikalno mešanje. Na tajse način rastvoreni kiseonik i hranljive supstance raspoređujuuniformno u jezerskoj vodi.


Anomalna promena gustine vode sa T je od ogromnog značaja zaočuvanje akvatičnog života u zatvorenim vodenim basenima (jezera,močvare).

Kada bi se voda ponašala kao većina tečnosti, jezera bi se smrzavala oddna nagore u svim oblastima na Zemlji gde se duže vremena održavatemperatura ispod 0°C. Međutim, zimi se na dnu jezera zbog većegustine skuplja sloj vode na 4°C, dok se samo površinski sloj manjegustine smrzava.

Leti se dešava obrnuta situacija, jer se na površini jezera skuplja slojtoplije vode (epilimnion, t > 4°C), ugrejan Sunčevim zračenjem, ahladnija, teža frakcija (hipolimnion, t < 4°C), se spušta na dno. Izmeđuova dva sloja vode različite temperature nalazi se granični sloj, zvanitermoklina.

U vremenu između ova dva ekstremna slučaja, tj. u proleće i jesen,grejanjem i hlađenjem površinskih slojeva dolazi do izjednačavanjatemperature unutar jezera, što omogućava vertikalno mešanje. Na tajse način rastvoreni kiseonik i hranljive supstance raspoređujuuniformno u jezerskoj vodi.

• Težnja površine tečnosti da zauzmenajmanju moguću površinu.• Fenomen koji postoji usled privlačnihsila ili kohezionih sila između molekulatečnosti.• Molekuli u tečnosti su okruženi sa svihstrana molekulima tečnosti i izmeđi njihse javljaju privlačne sile. Molekuli napovršini tečnosti nemaju molekule iznad.Usled toga intermolekulske sile su jače kaunutrašnjosti, što dovodi po pojavepovršinskog napona.

Kap na ledniku


• Težnja površine tečnosti da zauzmenajmanju moguću površinu.• Fenomen koji postoji usled privlačnihsila ili kohezionih sila između molekulatečnosti.• Molekuli u tečnosti su okruženi sa svihstrana molekulima tečnosti i izmeđi njihse javljaju privlačne sile. Molekuli napovršini tečnosti nemaju molekule iznad.Usled toga intermolekulske sile su jače kaunutrašnjosti, što dovodi po pojavepovršinskog napona.

Površinski napon vode je 72 din/cmna 25°C . Potrebna je sila od 72 dinada raskine film vode od 1 cm.Površinski napon vode se smanjujesa temperaturom (grafik).Površinski napon je uzrokovanpolarnom prirodom molekula vode.


Površinski napon vode je 72 din/cmna 25°C . Potrebna je sila od 72 dinada raskine film vode od 1 cm.Površinski napon vode se smanjujesa temperaturom (grafik).Površinski napon je uzrokovanpolarnom prirodom molekula vode.

Vruća voda pokazuje bolja svojstva pranja, usled smanjenogpovršinskog napona (bolja su joj kvašljiva svojstva).Deterdženti i sapuni dalje smanjuju površinski napon.

opseg površinskih napona

90 različitih tečnosti

Visoka vrednost površinskognapona vode

• neki insekti hodaju povodi

• formiraju se kapi kiše

Voda nastoji da se sabije u vidukapljica pre nego da serasprostre u vidu tankog filma.

Površinski napon (din/cm)

• neki insekti hodaju povodi

• formiraju se kapi kiše


Visoka vrednost površinskog naponaKapila Kapilarno dejstvo rno dejstvo

• pokreće vodu i nutrijentekroz korenov sistem (biljke nebi postojale bez ove osobine)

• pokreće vodu i nutrijentekroz korenov sistem (biljke nebi postojale bez ove osobine)

• potpomaže pumpanjesrca da se krv krećekroz kapilare


Voda rastvara više supstanciod bilo koje druge tečnosti

Rastvarač je supstanca kojarastvara drugu supstancu igradi rastvor.

halit

Voda rastvara više supstanciod bilo koje druge tečnosti

Halit je mineral poznat pod nazivomkuhinjska so hemijske formule NaCl.


Захваљујући својој поларности вода је одличанрастварач. Када се јонска или поларна једињења нађу уводи, поларни молекули воде се групишу око честице,јона или молекула, и тако неутралишу сопственонаелектрисање јона или молекула. Тај процес 'ројења'молeкула растварача око растворка назива сесолватација, а када је у питању вода хидратација.

Хидратисани јони и молекули због неутрализацијепрвобитног наелектрисања више не привлаче једнидруге као пре, те се откидају од кристала (или чистетечне фазе) и одлазе у водени раствор. Пошто је молекулводе релативно мали један молекул растворка окружујеогроман број молекула воде стварајући око његахидратациону сферу.

Захваљујући својој поларности вода је одличанрастварач. Када се јонска или поларна једињења нађу уводи, поларни молекули воде се групишу око честице,јона или молекула, и тако неутралишу сопственонаелектрисање јона или молекула. Тај процес 'ројења'молeкула растварача око растворка назива сесолватација, а када је у питању вода хидратација.

Хидратисани јони и молекули због неутрализацијепрвобитног наелектрисања више не привлаче једнидруге као пре, те се откидају од кристала (или чистетечне фазе) и одлазе у водени раствор. Пошто је молекулводе релативно мали један молекул растворка окружујеогроман број молекула воде стварајући око његахидратациону сферу.


У води је растворна већина супстанци које могу дадисосују попут база, киселина и соли, затим поларнаорганска једињења попут алкохола, алдехида икетона. Међутим, у води су нерастворна органскаједињења која имају велике неполарне групе попутмасти и уља.

Неполарни молекули се не мешају са водом зато штоје за молекуле воде енергијски много повољније даобразују водоничне везе међусобно него да семешају са неполарним групама са којима могу даостваре само релативно слабе Ван дер Валсовесиле.

У води је растворна већина супстанци које могу дадисосују попут база, киселина и соли, затим поларнаорганска једињења попут алкохола, алдехида икетона. Међутим, у води су нерастворна органскаједињења која имају велике неполарне групе попутмасти и уља.

Неполарни молекули се не мешају са водом зато штоје за молекуле воде енергијски много повољније даобразују водоничне везе међусобно него да семешају са неполарним групама са којима могу даостваре само релативно слабе Ван дер Валсовесиле.


Pokreće kontaminante u podzemnimvodama, rekama, sedimentima itd.

Rastvara minerale, obezbeđuje nutrijente(život ne bi postojao bez ovog procesa iosobine)

Pokreće kontaminante u podzemnimvodama, rekama, sedimentima itd.

Rastvara minerale, obezbeđuje nutrijente(život ne bi postojao bez ovog procesa iosobine)


Čista voda je odličan izolator, odnosno slab provodnik.

Međutim, pošto je odličan rastvarač, u vodi uvek imatragova rastvorka, najčešće soli. I najmanja količinatakvih primesa vodu čini provodnom, jer te soli disosujuna jone, koji svojim kretanjem provode struju.

Elektroprovodljivost vode zavisi od koncentracijerastvorenih soli i temperature vode.

Elektroprovodljivost je veća ukoliko je većakoncentracija soli (salinitet) i temperatura vode.

Čista voda je odličan izolator, odnosno slab provodnik.

Međutim, pošto je odličan rastvarač, u vodi uvek imatragova rastvorka, najčešće soli. I najmanja količinatakvih primesa vodu čini provodnom, jer te soli disosujuna jone, koji svojim kretanjem provode struju.

Elektroprovodljivost vode zavisi od koncentracijerastvorenih soli i temperature vode.

Elektroprovodljivost je veća ukoliko je većakoncentracija soli (salinitet) i temperatura vode.


Dielektrična konstanta ili permitivnost (ε) je mera sposobnostisupstanci da smanji elektrostatičke sile između dva naelektrisana tela.

Što je vrednost dielektrične konstante veća, elektrostatičke sile sumanje.Dielektrična konstanta za različite materijale pri 20 °C iznosi:vakuum 1 vazduh 1.00058 staklo 3benzen 2.3 sirćetna kiselina 6.2 amonijak 15.5etanol 25 glicerol 56 voda 81Vrednost dielektrične konstante opada s porastom temperature.

Dielektrična konstanta ili permitivnost (ε) je mera sposobnostisupstanci da smanji elektrostatičke sile između dva naelektrisana tela.

Što je vrednost dielektrične konstante veća, elektrostatičke sile sumanje.Dielektrična konstanta za različite materijale pri 20 °C iznosi:vakuum 1 vazduh 1.00058 staklo 3benzen 2.3 sirćetna kiselina 6.2 amonijak 15.5etanol 25 glicerol 56 voda 81Vrednost dielektrične konstante opada s porastom temperature.

Voda je transparentna za vidljivu iUV svetlost.

Dopušta da potrebna svetlost zafotosintezu dosegne do velikihdubina.

Meri se pomoću Sekijevog kotura –bele ploče prečnika 30 cm, kojase uranja u vodu. Dubina nakojoj se Sekijev kotur ne vidi,predstavlja providnost vode.

Uobičajene vrednosti providnostivode su:

- Čista destilovana voda oko 80 m- Okeanska pučina oko 50 m- Jezera oko 40 m- Reke oko 10 cm.


Voda je transparentna za vidljivu iUV svetlost.

Dopušta da potrebna svetlost zafotosintezu dosegne do velikihdubina.

Meri se pomoću Sekijevog kotura –bele ploče prečnika 30 cm, kojase uranja u vodu. Dubina nakojoj se Sekijev kotur ne vidi,predstavlja providnost vode.

Uobičajene vrednosti providnostivode su:

- Čista destilovana voda oko 80 m- Okeanska pučina oko 50 m- Jezera oko 40 m- Reke oko 10 cm.

Visoka transparentnostuvećava eufotičnu zonu – osvetljeni deo mora

http://magicsea.com

Svetlost može daprodre duboko u vodu

(život u okeanima, morima,jezerima, evolucija na Zemlji bili bipotpuno drugačiji bez ove osobine)


Osobina Efekti i značajOdličan rastvarač Transportuje nutrijente i proizvode

metabolizmaMaksimalna gustina na 4oC Led pliva po površini vodeNajviša vrednost toploteisparavanja od bilo kojedruge tečnosti

Određuje prenos toplote i vode izmeđuatmosfere i vodenog basena


Najviša vrednost toploteisparavanja od bilo kojedruge tečnostiNajviša vrednost toplotetopljenja od bilo koje drugetečnosti (izuzev amonijaka)

Temperatura je stabilizovana na tačkimržnjenja vode

Najviši toplotni kapacitet odsvih tečnosti (izuzevamonijaka)

Stabilizuje temperaturu organizmima igeografskim regionima

Transparentna za vidljivu iUV svetlost

Dopušta da potrebna svetlost za fotosintezudosegne do velikih dubina

46Hemija životne sredine I (T. Anđelković)

Izaberi jedinjenja gde se javlja vodonična veza učistim supstancama. CH4 NH3 NO2 H2NCH2COOH H2O HBr

Izaberi jedinjenja gde se javlja vodonična veza učistim supstancama. CH4 NH3 NO2 H2NCH2COOH H2O HBr


Izaberi jedinjenja koja mogu da nagradevodoničnu vezu sa vodom u vodenomrastvoru NH3 Na2S NaF CH4 MgBr2 H2NCH2COOH

Izaberi jedinjenja koja mogu da nagradevodoničnu vezu sa vodom u vodenomrastvoru NH3 Na2S NaF CH4 MgBr2 H2NCH2COOH


Konverzija vode u vodenu paru je endotermanproces.

Tačno Netačno

Konverzija vode u vodenu paru je endotermanproces.

Tačno Netačno


Kada se saberu toplotni kapacitet vode sa toplotom topljenja i toplotomisparavanja vode odredila bi se energija potrebna za promenu čvrstogtela u tečnost i gas.

Tačno Netačno

Kada se saberu toplotni kapacitet vode sa toplotom topljenja i toplotomisparavanja vode odredila bi se energija potrebna za promenu čvrstogtela u tečnost i gas.

Tačno Netačno


Elektroprovodljivost je veća ukoliko je većakoncentracija soli (salinitet) i temperaturavode.

Tačno Netačno

Elektroprovodljivost je veća ukoliko je većakoncentracija soli (salinitet) i temperaturavode.

Tačno Netačno


Voda ima manji površinski napon od većinesupstanci.

Tačno Netačno

Voda ima manji površinski napon od većinesupstanci.

Tačno Netačno


U vodama u kojima je eufotična zona velika,transparentnost je mala.

Tačno Netačno

U vodama u kojima je eufotična zona velika,transparentnost je mala.

Tačno Netačno


Molekuli vode na temperaturama između 4°C i0°C zauzimaju veću zapreminu, odnosnoimaju manju gustinu nego na 4°C.

Tačno Netačno

Molekuli vode na temperaturama između 4°C i0°C zauzimaju veću zapreminu, odnosnoimaju manju gustinu nego na 4°C.

Tačno Netačno


Kada temperatura tela toplokrvnih organizamaraste, dolazi do isparavanja vode, što jeendoterman proces, kada se koristi E okoline.

Tačno Netačno

Kada temperatura tela toplokrvnih organizamaraste, dolazi do isparavanja vode, što jeendoterman proces, kada se koristi E okoline.

Tačno Netačno


Ugao između C-H, N-H i O-H veza u molekulimaCH4, NH3 i H2O se povećava idući od CH4 kaH2O.

Tačno Netačno

Ugao između C-H, N-H i O-H veza u molekulimaCH4, NH3 i H2O se povećava idući od CH4 kaH2O.

Tačno Netačno


Najviše slatke vode se nalazi u formipolarnog leda i lednika.

Tačno Netačno

Najviše slatke vode se nalazi u formipolarnog leda i lednika.

Tačno Netačno


Molekul vode je naelektrisan, pa je zbog togapolaran.

Tačno Netačno

Molekul vode je naelektrisan, pa je zbog togapolaran.

Tačno Netačno


Bez vodonične veze, voda bi bila gas natemperaturi na Zemlji.

Tačno Netačno

Bez vodonične veze, voda bi bila gas natemperaturi na Zemlji.

Tačno Netačno


Kapilarno svojstvo vode je prouzrokovanogustinom vode.

Tačno Netačno

Kapilarno svojstvo vode je prouzrokovanogustinom vode.

Tačno Netačno


Morska voda ima manju elektroprovodljivostod slatke vode.

Tačno Netačno

Morska voda ima manju elektroprovodljivostod slatke vode.

Tačno Netačno


Najveći toplotni kapacitet ima voda u:

b) dečjem bazenua) čaši c) olimpijskom bazenu


d) Svuda je isti

Najveći specifični toplotni kapacitetima voda u:

b) dečjem bazenua) čaši c) olimpijskom bazenu


d) Svuda je isti

Documents

Voda kao hemijsko jedinjenje - Пријаваnasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/746/11. Voda kao hemijsko... · agregatna stanja na temperaturama koje normalno postoje na Zemlji: