VODA• Nedimović:Krenulismounavodnjavanjeinećemostati• Dimkić:Ulaganjeuvodeprioritetkojinemacenu• Rodić:„Mobilnosunce“proizvoddomaćepameti• Proizvodnja:Blagioporavakdomaćegtržištavode

privredni.rs

prirodni resurs NO1 septembar 2017

ATP IRRIGATION doo, Beograd posluje pod ovim imenom od 2005-te, a distribuiramo italijanske PLUVIO sisteme navodnjavanja kap po kap od 1998. godine. Osnovna delatnost su nam projektovanje, isporuka i montaža kap po kap sistema za navodnjavanje voća i povrća, navodnjavnje orošavanjem i parkovsko navodnjavnje. Za navodnjavnje povrća i jagoda preporučujemo PLUVIO kapajuće trake sa ugrađenim kapljačem, izuzetno otporne na zapušavanje, dugotrajne su i na tržištu imaju izuzetno dobar odnos cena/rok trajanja, tako da sa tog stanovišta spadaju među najjeftinije trake na tržištu.

Čvrsta creva za voćarstvo imamo i za ravne i za terene u nagibu. Kapljači za ravne terene imaju po 6 izlaznih rupica, idealni su i za podzemno navodnjavnje (subiri- gaciju), a to je najbolji vid navodnjavnja kapa- njem.

Kada projektujemo plan- taže oraha i lešnika pre- poručujemo avodnjavnje sa mikrosprejerima koji mogu raspršiti vodu i u prečniku preko 2m. Na taj način lako možemo rešiti da kompletan kore-nov sistem dobije vodu i da prinos bude optimalan.

U praksi smo rešavali i slučajeve gde je visinska razlika između bunara i plantaže bila 180m a rastojanje bunara i plantaže 2,5 km – za ATP nema nerešivih problema u navodnjavnju.

AUTOMATIZACIJA NAVODNJAVANJA: Moglo bi se reći da danas u odnosu na Zapad najviše zaostajemo kada je u pitanju primena automatizacije u navodnjavanju i fertirigaciji i da je to jedan od bitnih

razloga što nam ostvareni rezultati u proizvodnji nisu na još višem nivou. Imamo i uvozne uređaje i spostvene softvere razvijene da tehnološki odgovaraju baš biljnoj vrsti koja se navodnjava.

PROGRAM JAGODA: Distribuiramo holandske frigo sadnice, 100% bezvirusan sadni materijal vrhunskog kvaliteta, odličnog ukusa i velikog genetskog potencijal. Sa holandskim sortimentom ne postoji problem plasmana zrelih plodova, jedini problem će biti nedovoljna količina koju imate.

PROGRAM BOROVNICA: Od holandske „in vitro“ sadnice, 100% bezvirusne, preko projektovanja plan- taže i prateće opreme, praćenja proizvodnje do obuke berača i otkupa svežih plodova. PROTIVGRADNE MREŽE: Italijanske mreže firme „ARRIGONI“, tradicija od 1936.-te godine. Garanci- je na mrežu do 10 godina, rok trajanja iznad 15 godina. Mreže za plantaže voća, specijalna rešenja za plantaže maline i kupine, takođe specijalna rešenja za zaštitu vinograda od grada, ptica i osa, prostirke za bojenje plodova, za zaštitu od poznih prolećnih mrazeva. Svi materijali se mogu ponuditi sa projektovanjem i ugradnjom opreme. ATP IRRIGATION d.o.o, Beograd, Bul. oslobođenja 172 011/26 666 62; 266 18 57; 063/80 37 132, www.atpdoo.rs, Email: office@atpdoo.rs.

PRROGRAMI ATP IRRIGATION doo, BEOGRAD

R. vreme 8-16h

NEDIMOVIĆ:KRENULISMOUNAVODNJAVANJEINEĆEMOSTATI

Prva faza izgradnje sistema za navodnjavanje podrazumeva 14 projekata, 11 u Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji. Radovi otpočeli na četiri lokacije: Jankov most, Itebej, Međa i Rečej. Zaključeno devet ugovora a u toku priprema dokumentacije za nove projekte

„U navodnjavanje ove godine biće uloženo oko 1,5 milijardi dinara. Stajanja nema, a od naše umešnosti će zavisiti koliko ćemo brzo da radimo“, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede, prilikom otvaranja radova na izgradnji prvih projekata navodnjavanja u Međi kod Zrenjanina.

„Ova Vlada se uhvatila u koštac sa tim i više ne stajemo. U naredne dve godine mogli bi da imamo šestocifrenu brojku novih hektara koje ćemo navodnjavati“, kazao je Nedimović, dodavši da je u toku i tenderski postupak za izgradnju velikog hidrosistema "Mačva" koji će navodnjavati 11.000 hektara,kao i priprema ostalih ranije najavljenih projekata.

„Što se tiče projektovanja i izvođenja infrastrukturnih radova na sistemima za navodnjavanje, postoje domaće firme koje su kvalifikovane za tu vrstu poslova. Kada je u pitanju oprema; mašinska, elektro, kao i pojedinačna, ona će se nabavljati iz inostranstva, ali ce ugradnju odnosno terenske radove obavljati domaće firme“, ističe Nedimović.Projekat razvoja sistema za navodnjavanje I faza u Republici Srbiji ima za cilj izgradnju 14 sistema za navodnjavanje (11 u AP Vojvodina i 3 u centralnoj Srbiji) koji će smanjiti rizik od suša i povećati produktivnost i efikasnost u sektoru poljoprivrede. Ukupna vrednost navedenih projekata je oko 32.000.000 dolara, što je oko trećine vrednosti prve faze, kažu u Republičkoj direkciji za vode.Do sredine avgusta zaključeno je devet ugovora sa izvođačima radova i na četiri lokacije su otpočeli radovi ( Jankov most I i II, Itebej, Međa i Rečej).

Izgradnjom ovih 14 sistema navodnjavaće se oko 50.000 hektara novih poljoprivrednih površina. Trenutno je, i u centralnoj Srbiji i u Vojvodini u toku priprema dokumentacije za nove predloge projekata.Ono po čemu će ova godina biti zapamćena nije samo suša, nego i početak ozbiljnije izgradnje sistema za navodnjavanje. Pored brojnih drugih aktivnosti, ministar Nedimović se u prethodna dva meseca intenzivno bavio i projektima u navodnjavanju. Od prve najave da će krenuti izgradnja 14 projekata za navodnjavanje prošlo je oko mesec dana a već su otvoreni radovi na izgradnji četiri projekta u okolini Zrenjanina i Kule. Suša koja je desetkovala rod kukuruza, i drugih povrtarskih i vočarskih kultura potpuno je aktuelizovala ovu temu i nametnula preku potrebu korišćenja sistema za navodnjavanje. Trenutno je u Srbiji, prema nezvaničnim podacima svega oko tri odsto obradivih površina pod sistemima za navodnjavanje ili oko 100.000 hekatara.

3privredni.rs

Branislav Nedimović i Igor Mirović na otvaranju radova na sistemu Međa; Izvor: http://vojvodina.gov.rs

privredni.rs4

U toj oblasti smo na samom začelju u Evropi, iako se može reći da smo bogatri vodnim resursima. Ne tako davno imali smo preko 150.000 hektara pod navodnjavanjem ali su tokom tranzicije i privatizacije mnogi od tih sistema propali a kanali zaparloženi i začepljeni. Sada se ponovo kreće takoreći sa mrtve tačke. Samo ovih 14 projekata trebalo bi da obezbede navodnjavanje za oko 50.000 hektara, a to naravno nije sve. Prema rečima ministra Nedimoviča svake godine će se popravljati procenti tako da ćemo u narednih pet-šest godina dostoći brojku od 400.000 hektara pod navodnjavanjem, Ovi prvi projekti se finansiraju iz fonda „Abu Dabi“koji je sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima zaključen pre tri godine (stupio na snagu u julu 2014) u iznosu od 100 miliona dolara. Radi se o veoma povoljnim sredstvima sa

kamatom od jedan odsto godišnje. Za drugi deo sredstava iz ovog fonda potrebna je projektna dokumentacija na čemu se sada intenzivno radi. Ova investcija treba da doprinese stabilnosti prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu, bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje i periode suše i povećanju prinosa i obima poljoprivredne proizvodnje. To sve utiče na veću konkurentnost naših agrarnih proizvoda u EvropiStručnjaci su štetu od suše u ovoj godini procenili na oko 600 miliona evra samo u ratarstvu, dok zvanična procebna štete od strane države još

nije gotova. Prema mišljenju Vukosava Sakovića, direktora „Žita Srbije“ najviše je pogođen kukuruz, zatim soja, šećerna repa i suncokret Ova suša nije bila globalna nego regionalna i zato je pogodila samo pojedine proizvođače, a najviše naše područje. Saković kaže da ulaganje u sisteme za navodnjavanje nema alternativu. To je jedini način u borbi protiv suše. Saković napominje da se sa navodnjavanjem prinosi u

godini kao što je ova, podižu i do tri puta, a u „normalnim“ godinama za 50 do 100 odsto.Ovo je šansa i za veliki broj firmi koje se bave projektovanjem i izgradnjom sistema za navodnjavanje da maksimalno angažuju svoje kapacitete i dodju do posla ne samo kod nas nego i u okruženju. Srbija ima najmanje desetak ozbiljnih domaćih firmi, čija je tehnologija i kvalitet radova na evropskom nivou. Kako je istakao ministar Nedimović, one će imati prednost u samoj implementaciji sistema za navodnjavanje i ostaje da se pokažu.

Mirović:KrećupripremezadrugufazuSredinom avgusta, prilikom obiska radova na projektu navo-dnjavanja u Međi kod Zrenjanina predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović je izrazio zadovoljstvo što su prvi radovi na realizaviji 11 projekata počeli na teritororiji Vojvodine. „Od pomenutih 11 projekata četiri su započela sa realizacijom danas, pet kreće narednih dana a dva će početi do kraja godine“, rekao je tada Mirović. On je istakao da su ovi projekti najbolje rešenje za ovo što se dešava sa klimom i sušom, naglašavajući da je važan kontinuitet u realizaciji ovakvih poslova kako bi se sistemi za navodnjavanje približili evropskom proseku. Mirović je naglasio da će pokrajinskoj Skupštini biti dat predlog za dodelu još 100 miliona dinara preduzeću „Vode Vojvodine“ za pripremu projektne dokumentacije za drugu fazu korišćenja „Abu-Dabi fonda“ i realizaciju druge faze navodnjavanja u Vojvodini. Iz ovog fonda Srbiji je trenutno na raspolaganju 100 miliona dolara.

Igor Mirović i Branislav Nedimović sa predstavnicima Grada Zrenjanina; Izvor: http://petrovgrad.org

ULAGANJEUVODNERESURSEPRIORITETKOJINEMACENUNaše bogatstvo vodom je umereno i moramo se prema njemu odnositi maksimalno odgovorno. Dunav je čistiji na izlasku iz Srbije nego na ulasku. Male reke su naša velika briga, naročito Morava pored koje živi četiri miliona ljudi. Voda za piće je skup proizvod i mora imati veću cenu

O bogatstvu Srbije vodnim resursima, odnosu prema njima i drugim prioritetima u ovoj oblasti razgovarali smo sa jednim od naših najvcećih stručnjaka u ovoj oblasti prof. Dr Milanom Dimkićem, direktorom instituta

„Jarsolav Černi“ iz Beograda Za Srbiju se obično kaže da jebogata vodama.Kakvo je vašemišljenjepotompitanju?Da bismo uopšte govorili o tome kakvi su naši vodni resursi moramo imati u vidu dva aspekta: kvantitet i kvalitet. Kada govorimo o kvantitetu, oko 90 odsto vode na našoj teritoriji pripada slivu Dunava to je u proseku oko 6.000 metara kubnih u sekundi, odnosno od 2.000 u malovođu do 16.000 kada su maksimalne padavine. Od toga samo osam odsto, odnosno u proseku oko 500 kubika u sekundi čine naše domicilne vode, nastale na našoj teritoriji, dok sve ostalo dolazi iz međunarodnih reka, Dunava, Save, Tise, Tamiša. Osim toga svedoci smo klimatskih promena i sve većeg zagrevanja za koje ni naučnici nemaju tačan odgovor zašto se dešavaju. Procene su da će se zagrevanje nastaviti i da će u narednom periodu doći do rasta temperature u srednjoj Evropi za stepen, dva. Ako se to zaista desi, doći će do smanjenja dotoka vode na rekama i veće tražnje za vodom, veće potrebe za navodnjavanjem i potrošnje generalno. To vodu stavlja u sam vrh međunarodnih zbivanja. Primera radi, Tisa u malovođu ima svega 130 kubika vode u sekundi i tada bi mi Mađari i Rumuni imali još manju

količinu na raspolaganju pa će se povećati njen međunarodni značaj. Može da dođe i do međunarodnih pregovora, dogovora o vodi i uslovima njenog korišćenja među zemljama u slivu Dunava. Znači, možemo govoriti o umerenom bogatstvu vodom i shodno tome, moramo se ponašati maksimalno odgovorno.Jesmoliuboljojsituacijikadajerečukvalitetuvodnihresursa?Što se tiče kvaliteta, zemlje zapadne Evrope su još 70-ih i 80-ih godina prošlog veka uredili svoje vode, ali su one zbog rasta industrije izložene velikom riziku od zagađenja. I pored rasta industrije, Dunav je sada čistiji nego pre 30 i 40 godina. Ako uzmemo organski ugljenik kao indikator zagađenja, kojeg sada u Dunavu ima 2,5 miligrama po litru, to je duplo manje nego pre par decenija. Zanimljivo je da je Dunav kada se uzmu u obzir svi indikatori, u našoj zemlji čistiji na izlazu nego na ulazu, što znači da ga mi ne

zagađujemo. To je posledica nažalost, devastiranja naše industrije u poslednjih dvadesetak godina, a ne nekih naših ulaganja i rezultata u tretmanu otpadnih voda. Imamo slabu industriju pa je opterećenje Dunava tzv. industrijskim sadržajima kod nas nekoliko desetina puta manje nego u Nemačkoj ili Austriji.Može se dakle govoriti o prilično dobrom kvalitetu vode Dunava, dobrom kvalitetu Save, uglavnom zbog propadanja fabrika i u Hrvatskoj i BiH i slabijem kvalitetu Morave.

Prof.dr Milan Dimkić, direktor Instituta „Jaroslav Černi“ iz Beograda

Prof.dr Milan Dimkić je međunarodni ekspert iz oblasti upravljanja vodama, redovni je profesor na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, katedra za Inžinjerstvo i zaštitu životne sredine. Predsednik je Društva za zaštitu voda, nosilac medalje Belog anđela drugog reda Srpske pravoslavne crkve. Učesnik je brojnih međunarodnih skupova o vodama i zaštiti životne sredine.

privredni.rs 5

privredni.rs

Iako je dugačka preko 200 kilometara, Morava je mala i vodom siromašna reka. Ima svega 35 kubika vode u sekundi u malovođu, a pored nje žive četiri miliona stanovnika. Ako uzmemo farmaceutike kao indikator, imamo situaciju da je Sava čistija od Dunava a da je Morava tri puta opterećenija po jedinici zapremine od dunavske vode. Osnovni razlog je veliki broj ljudi na relativno malom protoku. U sličnom i lošijem stanju su neki drugi vodotoci, Lepenica, Borska reka, Nišava, kanali u Vojvodini...Naše male reke su naše velike brige. Zato moramo da zaštitimo naša senzitivna područja od komunalnog i drugog zagađenja. Primera radi, Blace i Brus još nisu rešili problem prečišćavanja vode, a iz jezera Ćelije vodom se snabdeva ceo kruševački kraj.KakvanamjeDrina?Drina je sada međunarodna reka. Stiče se utisak da je čista, ali nije. Za nju su karakteristične velike količine plastičnih kesa i flaša koje su skupljaju na nekoliko pregradnih mesta, drveću i žbunju, pošto Drina protiče šumovitim i brdskim predelima. Neki vredni ljudi to očiste kada se održavaju regate, pa tako izgleda da nam je Drina čista. Znači i po pitanju kvantiteta i po pitanju kvaliteta naših vodnih resursa, možemo doći u problem, naročito imajući u vidu klimatske promene i direktive Evropske unije u toj oblasti. Mi imamo malo naše domicilne vode a ceo sistem uređena voda kod nas trenutno nije dorastao tom zadatku. Kada je tako, koji su pravci delovanja, šta trebahitno raditi da dođemo do adekvatnog sistemaupravljanjavodama?Pre par godina bio sam na jednoj sesiji pri UNESCU u Južnoj Koreji, posvečenoj uređenju voda. Govorio sam o zemljama u tranziciji i rezultatima u ovoj oblasti Učestvovali su zaista veliki svetski stručnjacii bio sam počastvovan pažnjom koju smo dobili. Zaključci su uneti u Rezoluciju UN o zaštiti životne sredine iz septembra 2015. godine, a suština je u tome da ciljevi UN u zaštiti i upravljanju vodama u zemljama u tranziciji nisu ostvareni. Postavlja se pitanje zašto je to tako? Odgovor na to i ovo Vaše pitanje proizilazi iz sledeće činjenice. Zemlja koja hoće da reši te probleme mora dovoljno da ojača da je u stanju da odoli izazovima: ekonomskim, tehničkim, socijalnim, finansijskim, političkim, ponekad i vojnim. Da bi to mogla da učini treba da jača svoje kapacitete u upravi, školstvu

i znanju, inžinjerskim i građevinskim veštinama. S druge strane, treba da ima uređenu fiskalnu politiku u sistemu voda i shodno tome, stabilan priliv novca. Kolikonam jenovcapotrebnodadođemodo togcilja?Potrebno je da u narednom periodu uložimo 10 milijardi evra. Za prečišćavanje otpadnih voda i sistem kanalizacije potrebno je oko pet milijardi, za vodosnabdevanje više od dve, za navodnjavanje, odbranu od štetnog dejstva voda i druge potrebe ostatak navedene sume. Svedoci smo da je suša baš ove godine nanela veliku štetu poljoprivredi, naročito kukuruzu, soji i drugim kasnim kulturama, kao i voću. Tu je i preventivna odbrana od poplava i druga pitanja koja nisu rešena.Možemoliobezbedititolikinovac?Moram da istaknem da ovde nije reč samo o novcu. Organizacija i priprema projekata važni su koliko i novac i moraju da se rade paralelno. Mi smo svojevremenio imali sređen fiskalni sistem i finansiranje iz naknada za vodu. One su pre nekoliko godina iz namenskog korišćenja prešle u budžet i veoma mali deo odlazi vodoprivredi. Ta sredstva su beskonačno mala i ne možemo govoriti o rešenom fiskalnom sistemu u upravljanju vodama. Kada bi se taj deo uredio tako da se novac od naknada i cene vode usmeri u sektor vodoprivrede i upravljanja vodama, mogli bi puno toga da uradimo. Dostupni su nam i IPA fondovi EU, kao i neki drugi međunarodni izvori, ali i ta sredstva nisu velika , ali su veoma značajna. Pored toga, cena vode za piće sada je neadekvatna, a to bi trebalo da bude veliki izvor prihoda.

Institut „Jaroslav Černi“ je jedan od inicijatora aktivnosti na formiranju Odbora za resurse SANU. U toku su radni sastanci čiji je cilj zaštita i očuvanje sopstvenih resursa u vodi, energetici, mineralnim sirovinama, šumama, zemljištu, vazduhu, biodiverzitetima. „To je jedan od odgovora struke i nauke za jačanje državnih kapaciteta u tim oblastima i pravaca da izađemo iz bede i ojačamo“, ističe Dimkić.

6

privredni.rs

Do2.avgustačovečanstvopotrošiloraspoloživukoličinuvodezaovugodinuČovečanstvo je od 2. avgusta počelo da živi “na kredit“ budući da smo do tog dana zvanično potrošiti zalihe vode, zemljišta i čistog vazduha za ovu godinu, prenosi B92. Prema navodima grupe za zaštitu životne sredine WWF i mreže Global futprint, ono što treba da nas zabrine jeste da taj dan dolazi ranije nego prošle godine.

“Do 2. avgusta 2017. godine, iskoristićemo više od prirode nego što ona može da obnovi za celu jednu godinu. To znači da smo za sedam meseci emitovali veću količinu štetnih gasova, zagadili okeane i šume više nego što mogu da podnesu za godinu dana, ulovili mnogo više ribe, isekli mnogo više drva i konzumirali više vode nego što Zemlja može da proizvede u tom perodu“, navodi se u saopštenju. Merenje se vrši od 1986. godine, a ove godine je datum kada smo zvanično iscrpili planetu došao ranije nego ikad. Na primer, 1993. godine taj dan je bio 21. oktobar, 2003. godine 22. septembar, a 2015. godine 13. avgust.

Kojacenavodejerealnaidalijemogućaimajućiuvidunašstandard?Trenutno građani kubik vode plaćaju oko 0,6 evra. U celoj Srbiji se potroši 20 kubika vode u sekundi, jedan Olimpijski bazen ode za tren. Ako bi se sve fakturisalo to je 12 evra za tih 20 kubika u sekundi. Da ne ulazimo u to koliko se vode naplati, odnosno potroši van sistema plaćanja, taj novac svakako nije dovoljan za ozbiljnije investicije. Pitka voda je skup proizvod. Da bi došla recimo do stana na petom spratu, mora da se sredi neko izvorište na određenoj dubini, postave adekvatne pumpe i cevovodi, naprave rezervoari i oprema za prečišćavanje i fizičko-hemijski tretman. Kada mi tu vodu upotrebimo za spremanje hrane i pranje, vraćamo je u odvod koji ima dalje troškove. Ako sve to ne održavamo, cevovodi se habaju, kasni rekonstrukcije mreže, sistem se raubuje. Sadašnja cena i naknada za vodu ne dozvoljavaju da imamo kvalitetan sistem vodosnabdevanja. Cena od 1,5 evra za kubik vode je realna i mogla bi, uz ove druge preduslove da obezbedi značajna sredstva za investicije o kojima priičamo. Voda mora da bude skuplja da se tako vredan i skup proizvod ne bi rasipao, često i bez potrebe, zato što je jeftin. Šta je još potrebno da imamo održiv i efikasansistemupravljanjavodama?Za jedan takav samoodrživ sistem vodosnabdevanja važni su ljudski resursi. Želim da istaknem da je naš kapacitet ljudskih i organizacionih resursa bio mnogo bolji pre 30 i 40 godina nego sada. Ceo sistem i ljudi u

njemu su imali veća ovlašćenja, uključujući i podršku jakih instituta i drugih naučnih ustanova koji su mogli da odgovore na urgentna pitanja i sistematski rešavali sve tekuće obaveze države u tom sektoru. U ovom trenutku, pored slabljenja državnih kapaciteta imamo i slabljenje veza države sa institucijama znanja i nauke. Sada javna preduzeća iz oblasti voda ne mogu da pripreme i sprovode potrebne projekte i tekuće održavanje iz svog domena u dovoljnoj meri. ProšlegodinejedonetaiStrategija.Jestelioptimistiutompogledu?Dobra stvar je što je krajem prošle godine doneta Strategija za vodu na predlog Instituta „Jaroslav Černi“ i ona je prihvaćena većim delom onako kako smo je mi preložili, uz neke manje izmene. Ona sada stoji pred nadležnim institucijama. Predstoje veoma važna institucionalna prilagođavanja koja se predviđena tom strategijom da bi se država osposobila da kvalitetno odgovori na zadatke vezane za uređenje sektora voda. Duže oklevanje u tom pogledu, svakako nije dopustivo. Strategija ima višestruk značaj. Prvo zbog značaja vode i nedovoljnosti resursa, bez obzira na relativno pristojno stanje kod nas. Drugo, predlozi koje dobijamo iz regiona vezano za ulazak u EU, su vrlo ambiciozni i zahtevni. Mogu trvrditi da država u ovom trenutku nije sposobna da efikasno odgovori na te zahteve. U nekoj meri ti predlozi i zahtevi zadiru i u domen politike i zbog toga smatramo da će implementacija strategije biti veoma osetljivo pitanje, ali pitanje za koje moramo naći rešenje.

7

Окаквимрадовимајеречупрвојфази?

- Радови на изградњи четири двонаменска система - „Међа“ и „Итебеј I“ на територији Општине Житиште, „Јанков мост I и II“ у Општини Зрењанин и „Речеј“ у Општини Кула с у току. Затим, у првој фази имамо и изградњу црпних станица „Јегричка“, „Песир“ и „Калоча“, те радове на регионалним подсистемима „Нова Црња – Житиште“, „Тиса – Палић“, „Кикинда“ и „Мали Иђош“. Радови ће коштати око 1,5 милијарде динара Концепт двонаменског система наводњавања осмишљен је тако да сви корисници који поседују земљу дуж каналске мреже могу директно, тифонима, да се прикључе на мрежу и наводњавају ширину од 400 метара са обе стране канала. Концепт за регионалне хидросистеме био је да се на један регион довуче сва водна инфраструктура која ће се ставити у функцију наводњавања – истиче Врнџић.

СИСТЕМИЗАНАВОДЊАВАЊЕЗАСИГУРНУПОЉОПРИВРЕДУ

Последњих година све више смо изложени климатским екстремима који носе са собом одређене ризике по привреду. Један од одговора на такву ситуацију свакако су системи за наводњавање, без којих не може бити ни сигурне пољопривреде, нити високоакумулативних култура и привредног раста, каже в. д. директора ЈВП „Воде Војводине“ Славко Врнџић.Реализација четири од укупно једанаест пројеката на територији Војводинепријављених за финансирање из Програма за наводњавање - Абу Даби фондазапочетајепочеткомавгуста?

- Управо тако. Преко Абу Даби фонда треба да се обезбеде до сада највећа средства за потребе наводњавања. У првој фази, ради се о 11 пројеката, којима би се требало омогућити наводњавање више од 37.000 хектара. Сви пројекти изабрани су по критеријуму спремности пројектне документације, стаби-лности извора снабдевања водом, добре саобраћајне инфраструктуре, квалитета пољопривредног зем-љишта, као и могућности да канали уз мања улагања постану двонаменски. Шест од ових једанаест пројеката односи се на двонаменске системе, где се постојећа кaналска мрежа за одводњавање, додатним радовима, претвара у канале за наводњавање – наводи Врнџић.

Обилазак радова у Међи

privredni.rs8

privredni.rs

Прва фаза радова финансираних из Фонда за развој Абу Даби

СобзиромнатодасетренутноуВојводининаводњаваоко45.000хектара,завршеткомрадоваупрвојфазибилобимогућенаводњавати28одстоповршинавише,штојеизузетанраст.Међутим,тонијекрајнапорадасеунапредикоришћењепољопривредногземљишта?

- У току је припрема друге фазе пројеката за Програм изградње система за наводњавање у Војводини преко Абу Даби фонда. Само пројектовање коштаће око 126 милиона динара и обухватиће израду студије изводљивости развоја и још 13 пројеката наводњавања. Највише новца – 24,5 милиона динара, планирано је да буде уложено у подсистем Телечка, где се очекују радови на главном каналу, од водозахвата на каналу Бездан-Врбас до акумулације ‘’Панонија’’ са краком канала до акумулације ‘’Пачир’’, црпним станицама, мостовима, уставама и другим објектима на каналу, као и акумулацији „Пачир“ – каже Врнџић.

ПоредреализацијеопсежнихрадованаизградњисистемазанаводњавањеизАбуДабифонда, које још активности ЈВП „Воде Војводине“ обавља у циљу унапређења воднихресурсауВојводини?

- Ми у „Водама Војводине“ често истичемо да је живот у Војводини незамислив без водопривредних радова. Од стања овог комплексног система, директно или индиректно зависе сви грађани Војводине. ЈВП „Воде Војводине“ улаже огромне напоре не само да се тај систем учини што функционалнијим, већ и да се развија даље, како би се расположиви ресурси користили потпуније – наводи је Врнџић. Којесунајзначајнијеставкеовогодишњегпословањапредузећа?- Захваљујући Покрајинској влади, у уређење и чишћење каналске мреже на подручју Војводине биће уложено више од милијарду динара.Радови планирани према приоритетима које су заједно дефинисали локалне самоуправе и „Воде Војводине“, изводиће се на каналској мрежи на подручју готово целе покрајине,

9

односно у 33 војвођанскe општине и седам градова, а побољшаће функционалност система за одводњавање те спречити задржавање воде на пољо-привредном земљишту.Знатна средства биће уложена у реконструкције и санације одбрамбених линија, пре свега у Срему. За радове на измуљењу Хс ДТД издвојили смо 220 милиона динара укупно и захваљујући њима, биће повећава проточност канала и побољшана његова функционалност. Током ове године, завршили смо ремонт прводнице у Бечеју, док је ремонт преводнице у Новом Саду, која је од изузетног значаја за привредни транспорт, у току. И не само то. За пројекте ЈВП „Воде Војводине“ одобрена су средства из фондова ЕУ у висини од 9,88 милиона евра. Реч је о средствима из ИПА фондова прекограничне сарадње и једном пројекту из Дунавског транснационалног програма. Додатно, ми настављамо да радимо на развоју рекреативне пловидбе, очувању рибљег фонда, бринемо о два парка природе и континуирано едукујемо становништво о значају водних ресурса – закључује Врнџић.

ШТАСЕФИНАНСИРАИЗНАКНАДЕЗАОДВОДЊАВАЊЕ

Водопривреда у Војводини представља један од најкомплекснијих система од чијег стања директно или индиректно зависе сви грађани Војводине. Спој равнице, међународних великих река, насипа, црпних станица, преводница, устава и канала чине воду суштинским елементом живота у Војводини. Без каналске мреже и рада хидротехничких објеката Војводина би поново била мочвара. Радови у водопривреди, међу којима је одводњавање изузетно важно, финансирају се из накнада за одводњавање. Више од 80% Војводине угрожено је од унутрашњих вода, односно око 2 милиона хектара земљишта на подручју покрајине директно или индиректно зависи од функционисања система за одводњавање. Одводњавање тако великих површина спроводи се са око 22.000 километара канала, (дужина половине екватора), са 155 црпних станица, 17 мобилних агрегата, 319 устава, 16.450 пропуста и много дугих објеката. Одржавање комплексног водопривредног система захтева стручне кадрове и много средстава. Када би се поштовали сви нормативи за одржавање објеката за одводњавање годишње је потребно око 3,65 милијарди динара. Обим радова на системима за одводњавање у директној је вези са расположивим средствима, односно пуњењем Буџетског фонда за воде.Накнаде за одводњавање, које у просеку износе око 1.200 динара по хектару на годишњем нивоу, покривају само 32% од потребних средстава. Неопходна додатна средства обезбеђују се на друге начине, а највише захваљујући разумевању Покрајинске владе, односно кроз суфинансирање преко секретаријата и локалних самоуправа.

КориснициманауслузиУ складу са Законом о водама из 2016. године, наплата накнаде за одводњавање прешла је у надлежност ЈВП „Воде Војводине“, што је велика новина за пољопривреднике.

- За почетак, сама ова промена изазвала је велик број недоумица међу нашим корисницима, али смо се потрудили да је спремно дочекамо. У овом тренутку најбитније нам је било да успоставимо проток информација, што смо и учинили. Увек смо били на услузи корисницима и ту праксу смо и наставили, што је учврстило постојећи однос поверења – каже Врнџић.

За сва питања и недоумице у вези са наплатом накнаде за одводњавање заинтересовани се могу обратити Корисничком сервису ЈВП „Воде Војводине“ на бесплатан број телефона 0800/21-21-21 или имејлом на адресуkorisnik@vodevojvodine.rs.

10 privredni.rs

Председник Покрајинске владе АП Војводине, Игор Мировић и в.д. директора ЈВП „Воде Војводине“, Славко Врнџић

TOPOLADOBARPRIMERPRERADEOTPADNIHVODA

Šumadijski gradić Topola jedan je od dobrih primera pravilnog tretmana otpadnih voda u Srbiji. U ovoj opštini postoji moderno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda „Kamenica“ napravljeno na istoimenoj reci. Zahvaljujući tom postrojenju otpadne vode koje se izlivaju u tu reku prerađuju se na bazi biorazgradivih materija i različitih mikroorganizama.Postrojenje „Kamenica“ nalazi se pored magistralnog puta Aranđelovac-Topola na 3,5 kilometara od grada. Projektovano je 1992. godine a izgrađeno tokom naredne dve godine. Sa kontinuiranim radom počelo je 2006. godine, posle rekonstrukcije, a sredstav za pokretanje obezbedili su opština Topola, resorno ministarstvo za vodoprivredu i Južno Moravski region Češke Republike koji je kasnije donirao i sredstva za sanaciju kvarova uzrokovanih poplavama. Ovako važni i zahtevni sistemi inače se rade godinama i zahtevaju veliki trud i odgovornost tokom rada i održavanja. To bi trebalo da bude obaveza svih rukovodilaca lokalnih samouprava. Postrojenje je projektovano za preradu komunalnih otpadnih voda i kapaciteta je 8.000

ekvivalentnih stanovnika. Prema podacima opštinskih vlasti ono je u 2016. godini radilo sa kapacitetom oko 5.000 ekvivalentnih stanovnikaParalelno sa rekonstrukcijom ovog postrojenja za preradu otpadnih voda, rađena je i rekonstrukcija vodovodnog sistema „Jarmenovci“ . U okviru glavnog cevovoda iz „Jarmenovca“ dužine 16 kilometara izvršena je rekonstrukcija pet kilometara cevovoda i postrojenja za prečišćavanje pitke vode, a u gradu je zamenjeno sedam kilometara vodovodne mreže na mestima gde su se dešavali gubici na mreži. Završetkom svih ovih radova potpuno je promenjena ekološka slika Topole a građani su dobili neuporedivo veći kvalitet usluga. Od grada koji nije ima kanalizacionu mrežu i vodu za piće, iako leži na tri reke (Jasenica, Kamenica i Kubršnica), Topola je postala mesto za primer u ovoj oblasti.Od 200 uzoraka vode iz gradske mreže, koliko se obradi u toku godine od strane akreditovane laboratorije,ispravnost mikrobioloških i fizičkih rezultata nalazi se na veoma visokom nivou.

VOJVOĐANSKIRATARIDOBILINOVACZANAVODNJAVANJE

Oni koji se bave agrarom u severnoj pokrajini početkom septembra dobili su vrednu pomoć. Naime, vojvođanskim poljoprivrednicima uručeni su ugovori vredni 100 miliona dinara, a tiču se investicija u navodnjavanje, opremanje hladnjača, preradu voča i povrća.Kako se navodi u saopštenju Sekretarijata za poljoprivredu, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević uručio je 82 ugovora, u okviru drugog konkursnog ciklusa za sufinansiranje nabavke opreme za navodnjavanje i izgradnju eksploatacionih bunara.Od pomenutih 100 miliona iz pokrajinskog budzeta obezbeđen je 61 milion dinara, a realizacijom ove investicije pod sistemima za navodnjavanje biće novih oko 830 hektara.Radojević je istakao da je za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje u 2017, opredeljeno

preko 30 odsto više sredstva u odnosu na 2016, te izrazio uverenje da će realizacija do sada odobrenih investicija u navodnjavanje doprineti prevazilaženju uticaja suše u narednom vremenskom periodu.Potpisano je i 9 ugovora za sufinansiranje investicija u opremu za hladnjače, mašine za pripremu za tržište, opremu za preradu uljarica i sušare za aromatično, začinsko i lekovito bilje. Ukupna vrednost investicija iznosi 48 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila 22 miliona dinara. Kako je resorni sekretar naveo, za ovu konkursnu liniju u 2017. godini, izdvojeno je gotovo četiri puta više sredstava u odnosu na prošlu godinu.Kada je reč o voćarima, povrtarima, vinogradarima, pokrajinski sekretar za poljoprivredu uručio je 13 ugovora ukupne vrednosti 30 miliona dinara.psp.vojvodina.gov.rs/

11privredni.rs

IMPRESUM: privredni.rs,specijalno izdanje VODAprirodniresursNO1 Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon 011/3282-005, E-mail: redakcija@privredni.rs

Glavniiodgovorniurednik Marija Božanić, urednikizdanja Drago Delić, marketingmenadžerDuško Borović, dizajniprelom Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)

Izdavač DM Vision Media doo Beograd: Štampa; Interprint doo Beograd

„MOBILNOSUNCE“IDEALNOREŠENJEZANAVODNJAVANJEUSEVA

Centar za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ konstruisao mobilni solarni robotizovani generator-ekološki uređaj koji radi koristeći sunčevu energiju.

Foto: Institut "Mihajlo Pupin"

privredni.rs

Ovogodišnja suša s tropskim temperaturama preko 40 stepeni ostavila je svoj danak na njivama i voćnjacima, desetkovani su prinosi kukuruza, soje i drugih kultura čija vegetacija nije završena pre suše. Na parcelama koje se navodnjavaju slika je potpuno suprotna, ali takvih je u našoj zemlji svega oko tri odsto. Gledanje u nebo, po ko zna koji put se pokazalo kao i suviše pogrešna i skupa navika, koju nikako da otklonimo.

Mobilni solarni generator (MobiSun pro Energy), Instituta „Mihajlo Pupin“ iz Beograda nudi pravo rešenje za spas od suše. Centar za robotiku ovog Instituta konstruisao je ovaj robotizovani uređaj za navodnjavanje i promovisao ga na više gazdinstava. Naši poljoprivrednici su pokazali veliki interes za nabavku a tamo gde se

koristi, postgignuti su odlični prinosi, uz zanemarljive troškove rada, pošto koristi sunčevu energiju

„Mobilni solarni generator je pre svega proizvod domaće pameti koji omogućava efikasno

navodnjavanje sa višestrukim uštedama. Mnogi poljoprivrednici u njemu vide spas od suše i rešenje da obezbede stabilne prinose i dobru zaradu. Posebno je podesan za udaljene parcele gde nije lako

dovesti vodu u potrebnim količinama, i gde to predstavlja skupu investiciju, ali i za sva druga poljoprivredna podrućja“, ističe prof. dr Aleksandar Rodić, direktor Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ iz Beograda.

Ovaj proizvod domaće pametispasao od suše mnoge našepoljoprivrednike, a može da sekupi i uz subvencijeMinistarstvapoljoprivrede

12

privredni.rs

Statistika je pokazala da je tek svaka peta-šesta godina povoljna za poljoprivredu po broju kišnih dana, što znači da je navodnjavanje postalo preka potreba. To se nažalost pokazalo naročito ove godine. Nezapamćena suša sa tropskim temperaturama je desetkovala prinose, prema prvim procenama neke poljoprivredne kulture će imati manji rod za čak 60 odsto. Navodnjavanje nema alternativu, isziče Rodić, navodeći primer Grčke koja na znatno nepovoljnijem geografskom području, koristeći razne sisteme za navodnjavanje, postiže veoma dobre prinose u poljoprivredi.

Iako suša isuši zemlju, podzemne vode ostaju na određenoj dubini i mogu da se ispumpavaju na površinu pomocu solarnog generatora koji za pokretanje pumpi i zalivanje useva koristi sunčevu energiju. Ulaganje se isplati veoma brzo, a ima ogroman ekonomski efekat na srpsku poljoprivredu u celini. Ministarstvo poljoprivrede je, inače, odobrilo subvencije za nabavku opreme i mehanizacije, i prema našim saznanjima, one će moći da se koriste i za nabavku ovog solarnog generatora.

„Pokretni robotizovani solarni energo-generator, jedinstven je na tržištu“, objašnjava Rodić. On može da se postavi i na manje pristupačne parcele, a osim osnovnih poljoprivrednih kultura može da se koristi u povrtnjacima, voćnjacima, ribnjacima, vinogradima. Idealan je za gazdinstva srednje veličine do desetako hektara, ali i za ona veća.

„Ovaj energetski efikasan ekološki visokoautomati-zovani uređaj je vrlo jednostavan za primenu, ne povezuje se na električnu mrežu i ne zahteva nikakvu energetsku i građevinsku infrastrukturu“, naglašava Rodić. U odnosu na konvencionalne uređaje koji rade na gorivo ili struju ima čitav niz prednosti.

Koristi energiiju koja se rasipa, ima laku pokretljivost

i brzo se premešta s mesta na mesto. Takođe, lako se održava, ima visoku energetsku efikasnost, ne stvara buku pri radu i uz sve to ima daljinsko komandovanje i nadzor. To je njegova dodatna prednost, jer može da se uključi i isključi daljinskim upravljačem, tako da vlasnik parcele može da se bavi nekim drugim poslom, a „mobilno sunce“ za to vreme da navodnjava na poželjnoj parceli.

Poznato je da konvencionalne motorne pumpe na dizel i benzin, koji osim što troše skupo gorivo, zagađuju životnu sredinu. Posebno je pogodan u područjima gde nema električne energije u neposrednoj blizini. Može da se koristi kao osnovni ili dopunski uređaj u zavisnosti od položaja parcele i prateće infrastrukture. Praktično gde god se ukaže potreba.

Profesor Rodić ističe da se solarni generator sa prosečnim dnevnim korišćenjem od nekoliko sati, isplati za dve do tri godine. Gazdinstva za navodnjavanje troše u proseku od 600 do 1.000 evra po hektaru samo za gorivo (benzin ili dizel). Sistemska gradnja infrastrukture za navodnjavanje (pumpna postrojenja, akumulacije, razvodni sistem) je veliki izdatak i sporo se realizuje. Kada se to pomnoži sa brojem hektara lako se naptavi računica šta je isplativije.

Mobilni solarni generator je i pravo rešenje za navodnjavanje parcela sa organskom proizvodnjom jer je reč o „čistom” izvoru energije, ne zagađuje seživotna sredina. Zdrava energija je važan uslov za proizvodnju zdrave hrane, pa solarni generator u organskoj proizvodnji hrane praktično nema alternativu.

Video prezentaciju uređaja možete pogledati na Internetu na adresi https://www.youtube.com/watch?v=GDKniyVMx14

13

Voda je uslov života, najvažnija i najstrože kontorlisana namirnica. Vodosnabdevanje stanovništva podrazumeva obezbeđenje visokokvalitetne vode za: domaćinstva, industriju, škole, bolnice, uslužne delatnosti kao i veliki broj različitih ustanova.Tehnički gasovi, na prvom mestu kiseonik i ugljen-dioksid, kao i ozon, omogućavaju optimalnu iskorišćenost modernih procesnih tehnika u tretmanu voda.U okviru implementacije smernica EU (Council Directive 98/83/EC) koje se odnose na vodu za piće u nacionalno zakonodavstvo se unose pooštreni zahtevi u pogledu kvaliteta vode za piće.Smanjene su granične vrednosti za teške metale i druge nepoželjne supstance, kao što su halogena jedinjenja. Novina je da lokalni vodovodi moraju da osiguraju poštovanje ovih graničnih vrednosti do slavine krajnjeg potrošača, što znači da hemijske karakteristike vode za piće ne smeju da dovode do korozije javnih i privatnih cevovodova.Tehnički gasovi predstavljaju značajan deo različitih metoda pripreme vode za piće. Kao prirodni sastojci zdrave pijaće vode, kiseonik i ugljen-dioksid omogućavaju ekološki poželjan i ekonomski pristupačan postupak za podizanje kvaliteta vode, pri kome ne dolazi do stvaranja neželjnih proizvoda.

Slika 1: Gasovi se koriste u mnogim procesima za pripremu vode za piće

Najvažnije primene gasova za tretmane voda su:Primenaozona

Ozon je troatomna alotropska modifikacija kiseonika i veoma snažan oksidans. Tretman ozonom višestruko poboljšava kvalitet vode za piće:

• Ozon je dezinfecijens koji efikasnije i brže deluje protiv virusa i bakterija, cista (trajni stadijumi nižih vrsta biljaka i životinja), spora, gljivica, parazita, kriptosporida (jednoćelijski organizmi, česti uzročnici dijareje) od hlornih jedinjenja, bez formiranja nepoželjni nusprodukata, pr. trihalometana.

• Ozonom se vrši oksidacija dvovalentni soli gvožđa i mangana u kompleksima huminske kiseline jer tada oksidacija kiseonikom nije moguća.

• Ozon blokira rast algi i sprečava stvaranje biološkog mulja na površini.• Ozon snažno vrši oksidaciju teško razgradivih organskih produkata i značajno poboljšava boju, bistrinu,

miris i ukus vode. • Uklanjanje pesticida vrši se pomoću ozona u kombinaciji sa granulisanim aktivnim ugljem. • Ozon sprečava nastanak trihalometana (kancerogeni) i često se koristi u kombinaciji sa granulisanim

aktivnim ugljem koji ih uklanja. Ovaj korak je veoma bitan ako se nakon toga vrši unošenje hlora u cevovod• Ozon poboljšava flokulaciju.• Proizvodi reakcija ozona su kiseonik i bezopasni oksidacioni produkti.

Primenatehničkihgasovaupreradivodezapićeiotpadnihvoda

www.messer.rs14

Ozon je veoma nestabilan molekul i proizvodi se na mestu primene. Upotreba čistog kiseonika kao polazne si-rovine je ekonomičnija od upotrebe vazduha, jer ne zahteva skupa postrojenja za sušenje i prečišćavanje, naro-čito je to bitno za srednja i velika postrojenja. Upotrebom čistog kiseonika postižu se znatno veće koncentracije ozona u proizvodu (10 - 15 težinskih %). Generatori i injektori ozona su kompaktniji i troše manje energije. Na tržištu, osim savremenih ozon-generatora koji koriste čist kiseonik, postoje i stariji generatori na vazduh koji se sve češće adaptiraju za rad sa čistim kiseonikom, kako bi se smanjili visoki troškovi održavanja kod pripreme i kontrole vazduha.

Oksidacijakiseonikom

Proces oksidacije kiseonikom je osnova za različite postupke obrade vode, pri čemu je uklanjanje gvožđa i mangana najčešće u primeni, naročito u vodovodima koji vrše preradu podzemnih voda u vodu za piće, da bi sprečili inkrustaciju u cevovodima. Podzemne vode su siromašne kiseonikom, dok se redukovani gvožđe i mangan nalaze u rastvorenom obliku. Pri obogaćivanju vode kiseonikom, gvožđe (II) oksiduje veoma brzo u čestice gvožđe (III) oksida koje ostaju u filterima. Mangan sa kiseonikom reaguje prelazeći u mangan (IV) oksid koji je nerastvoran u vodi i zadržava se u filteru. Stehiometrijski za oksidaciju gvožđa i mangana potrebne su male količine kiseonika i mogla bi se izvoditi i kiseonikom iz vazduha. Messerov Oxisolv - postupak čistim kiseonikom koji osim što je ekonomičniji, u poređe-nju sa aeracijom ima mnoge prednosti:

• Korišćenje čistog kiseonika umesto vazduha znatno povećava kapacitet propuštanja filtera između dva ispiranja: pri aeraciji pod pritiskom dolazi do prezasićenja vode azotom koji se na filteru izdvaja u obliku mehurića gasa, mehurići blokiraju filtere koje treba češće ispirati. Upotrebom čistog kiseonika eliminiše se izdajanje azota, značajno smanjuje broj ispiranja, potrošnja vode za ispiranje, kao i troškovi eksploatacije filtera.

• Upotrebom kiseonika izbegava se “bela” voda. Aeracija pod pritiskom dovodi do izdvajanja gasovitog azota, čije je prisustvo u vodi odgovorno za mlečno mutan izgled vode na slavini kod krajnjeg korisnika.

• Visoko obogaćivanje kiseonikom od 20 mg/l i više lako se postiže čistim kiseonikom. Za uklanjanje amoni-jaka, metana ili vodonik sulfida visok sadržaj kiseonika je neophodan.

• Čist kiseonik nema primesa i ima neutralan miris; atmosferski vazduh, naročito u blizini poljoprivrednih ili industrijskih preduzeća može sadržati znatne štetne primese.

• Gubitak CO2 iz meke vode sprečava se injektiranjem tačno određene količine kiseonika. Stoga gubitak drugih gasova iz vode usled ubacivanja velike količine vazduha ne može nastupiti. Postojeći CO2 se, dakle, koristi za otvrdnjavanje vode u sledećem stadijumu.

• Aeracija čistim kiseonikom je ekonomičnija aeracije kiseonikom iz vazduha. Manji investicioni i pogonski troš-kovi, minimalno održavanje kompresora i aeratora, govore u prilog upotrebi kiseonika.

Primenaugljen-dioksidazaregulacijupH-vrednostivode

Kvalitetna voda za piće ne bi trebalo da deluje ni korozivno niti da stvara kamenac, što znači da pH-vrednost vode (t.j. negativni logaritam koncentracije vodoničnih jona) mora da bude izbalansirana. Za optimalno funkci-onisanje procesa prerade vode (koagulacije i flokulacije) često je potrebno sniziti pH sirove vode. Aluminijum sulfat se najčešće koristi za koagulaciju, a najefikasnije deluje pri pH u granicama od 6 do 7. Pri visokim vrednostima pH, potrebno je doziranje se većih količina aluminijum sulfata, pa u prerađenoj vodi može da dođe do prekoračenja dozvoljene granice koagulacionih i flokulacionih sredstava - aluminijuma 0,2 mg/L. Za regulaciju pH vrednosti vode koriste se mineralne kiseline i ugljen-dioksid. Delovi Srbije severno od Save i Dunava uglavnom se snabdevaju vodom za piće preradom podzemnih voda. S obzirom da je u pitanju intezivno poljoprivredni region, zbog primene veštačkih đubriva i pesticida, takva voda traži komplikovanu i skupu preradu.

15www.messer.rs

Prednosti regulisanja pH-vrednosti vode ugljen-dioksidom su:

• Ne dolazi do zasoljavanja vode, jer se ne povećavaju koncentracije sulfata i hlorida i nema uticaja na koro-ziono-hemijske osobine vode.

• Ugljen-dioksid je kvalitativno i ekonomski povoljniji nego mineralne kiseline u tretmanu vode za piće.• Skladištenje i upotreba su jednostavni i sigurni.• Ne dolazi do korozije u izloženim delovima postrojenja.• Preciznije upravljanje pH-vrednostima.• Manji investicionim troškovima.

Efikasnoprečišćavanjeotpadnihvoda

Prečišćavanje industrijskih otpadnih voda postaje sve veći izazov. Nove zakonske obaveze ili promene uslovljene radom – traže nove fleksibilne procesne tehnike za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Primena kiseonika omogućava da se, uz minimalna investiciona ulaganja u postojeća postrojenja, obezbe veliki dodatni kapaciteti. Veća sigurnost u radu, pridržavanje propisanih vrednosti parametara otpadnih voda pri oticanju, osiguranje zadovoljavajućeg kvaliteta vode pri ponovnoj primeni unutar pogona, kao i potreba za prostorom igraju važnu ulogu u oblasti industrije. Biološki filteri, postrojenja sa čvrstim slojem i membranskim tehnologijama, bitna su dopuna konvencionalnim postrojenjima pri proširivanju ili zameni postojećih postrojenja. I u ovim slučajevima se pruža mogućnost primene čistog kiseonika (O2). Kod neutralizacije alkalnih otpadnih voda ugljen-dioksid (CO2) nudi mnoge prednosti. Za vode koje sadrže teško razgradive štetne materije ozon (O3) je sredstvo izbora.

Zaključak

Od bunara do slavine tehnički gasovi se koriste u procesu proizvodnje vode za piće: za kontrolu pH vrednosti, omekšavanje, mineralizaciju, parcijalnu desalinizaciju, tretman cevovoda, regenaraciju bunara itd. ugljen-dioksid, a kiseonik ili ozon za oksidaciju i dezinfekciju vode.

Messer-ov tim kvalifikovanih naučnika, inženjera i tehničara poseduje veliko znanje i iskustvo u primenama tehničkih gasova u tretmanu voda.

Na Vašoj lokaciji Messer-ov tim dolazi konsultacije i nudi rešenja koja obuhvataju inženjering, opremu i sna-bdevanje gasovima. Kao rezultat, u prethodnim godinama na upotrebu je predato više od 250 referentnih instalacija u fabrikama vode širom Evrope.

Vodovodi u Srbiji u Beogradu (Makiš), Obrenovcu, Vreocima, Kragujevcu, Ubu, Kruševcu, Arilju, Leskovcu, Užicu koriste ozon dobijen iz kiseonika.

www.messer.rs16

Gasovi i tehnologije u tretmanu voda

20 godina ujedinjene snage,više od 200 godina iskustva u gasarstvu

privredni.rs18

BLAGIOPORAVAKDOMAĆEGTRŽIŠTAVODE

Deset vodećih fabrika pokriva 90 odsto tržišta vode.Prodaja negazirane vode raste, a gazirane pada.Izvoz u 2016. povećan pet odsto.

Prema podacima Udruženja industrije mineralnih voda u Srbiji je za šest meseci 2017 godine prodaja iznosila 335.674.000 litara što je oko jedan odsto više nego u istom periodu lane, kada je prodato 332.717.000 litara. Kada budu obrađeni podaci za jul i avgust koji su imali najtoplije dane sa istorijski rekordnim temperaturama od preko 40 stepeni, sigurno će tržište vode imati veći trend rasta.Inače, u pomenute podatke o prodaji su uključene i minimalne zalihe sa kojima proizvođači raspolažu, tako da se može reći da je ona nešto malo veća od proizvodnje. Posmatrano po proizvođačima, u prvoj polovini tekuće godine na prvom mestu je „Knjaz Miloš“ sa 90,577 miliona litara, druga je „BB Minakva“ sa 54,386, treća „Rosa“ sa 54,289 miliona litara. Slede

„Vrnjci“,“MG Mivela“, „Prolom voda“, „Heba“, „Jazak“, „Vrnjačko vrelo“, „Karađorđe“... Najveći rast prodaje za šest meseci imaju „Knjaz Miloš“ 11 odsto, „Vrnjačko vrelo“ 14 odsto, „Prolom voda“ šest i „Rosa“ pet odsto u odnosu na isti period lane. Ostali veći proizvođači beleže pad prodaje.

U 2016.godini ostvarena je prodaja od 679.393.000 litara ili pad od dva odsto u odnosu na 2015. kada je prodato 690,2 miliona litara. Redosled proizvođača nije se bitno promenio, na „Knjaz“ otpada 25,8 odsto, „BB Minakvu“ 17,4, „Rosu“ 15,7, „Vrnjce“ 12,3, „Prolom“ 6,2 odsto itd. U prošloj godini rast prodaje zabeležili su „Prolom“ i

„Heba“ po sedaqm odsto, „Knjaz“ i „Rosa“ po četiri odsto, dok su ostali veći proizvođači bili u padu.

Zanimljivo je da je porasla prodaja negazirane vode i to za oko pet odsto, a pala prodaja gazirane, za dva odsto, što se može videti u tabelama.

Najveće izvozno tržište je Crna Gora, gde se godišnje izvozi nešto više od pet odsto ukupne proizvodnje, zatim Kosovo (sa kojim se vodi devizni promet) oko 1,7 odsto, a na sve ostale odlazi nešto više od četiri odsto proizvodnje. U Crnoj Gori je prošle godine prodato nešto više od 34 miliona litara, na Kosovu 10,6 a svima ostalima 25 miliona litara. Generalno, izvoz je u prošloj godini porastao za oko pet odsto, što je dobar pokazatelj imajući u vidu to da je zabeležen blagi pad prodaje na domaćem tržištu.

Bilten Udruženja industrije mineralnih voda

PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA

Veličina tržišta u 000 litara

privredni.rs 19

privredni.rs

Bilten Udruženja industrije mineralnih voda

20

PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA

Veličina tržišta u 000 litara

Bilten Udruženja industrije mineralnih voda

PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA – po segmentima /gazirana, negazirana/Veličina tržišta u 000 litara

PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA – po segmentima /gazirana, negazirana/Veličina tržišta u 000 litara

PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA – po segmentima/proizvođačima JANUAR-JUN 2016Veličina tržišta u 000 litara

21

Najvažnijeprivredneinformacijenajednommestu• Specijalizovaniekonomskiportal;• Tačne,pouzdaneiobjektivneinformacijeizsvihoblastiprivredeifinansija;• Posebnitematskipriloziispecijalnaizdanjatokomgodine;• PodrškaupromovisanjuvašihposlovnihidejaiaktivnostiVašprivredni.rs e-mail:redakcija@privredni.rs,Tel:+381113282-005https://privredni.rs

SAVRŠENSPOJVODAIKAFAZASUSRETESASTARIMZNANCIMAIZA

NOVEPOČETKESvima je verujemo poznata stara izreka da „ voda uvek nađe put“. Pod sloganom „La Fantana dolazi do Vas“ već više od jedne decenije posebno se izdvaja jedna firma na domaćem tržištu. La Fantana je preduzeće koje se bavi flaširanjem i distribucijom vode uz pomoć watercooleraparata. Takođe u njihovoj ponudi se nalaze i aparati za filtriranjevode, što im omogućava da izađu u susret različitim potrebama korisnika koji žele da na svom radnom mestu ili domaćinstvu imaju kvalitetnu vodu za piće. Mesto koje igra važnu ulogu i odakle sve počinje je Mitrovo Polje, koje se nalazi u severozapadnom delu opštine Aleksandrovac. Oivičeno je masivima Goča, Željina i Kopaonika i nalazi se na nadmorskoj visini

od 370 do 650 metara. Zahvaljujući svom prirodnom okruženju Mitrovo Polje je poznato po kvalitetnim izvorima vode, na kojima je voda čista i poseduje sve osobine očuvane prirode. Netaknutu prirodu Mitrovog Polja krasi još jedan dragulj, “La Fantana” voda, dobro zaštićena u dubinama mermernih slojeva formiranih pre više od sto miliona godina. Fabrika koja se ovde nalazi je jedina u zemlji koja je namenski sagrađena za proizvodnju vode koja se puni u boce koje se dalje distribuiraju i koriste putem water cooler aparata. U kompleksu fabrike nalazi se sve što je potrebno za njeno efikasno funkcionisanje, od izvorišta preko proizvodne linije za punjenje boca, procesa etiketiranja i uskladištenja do laboratorije. Jubilej – desetogodišnjica rada fabrike obeležena je uvođenjem noveproizvodnjelinijezaflaširanjevodeuPETambalažizapremine0,5l. Dostupna je u praktičnom i elegantnom pakovanju sa dizajnom drugačijim od drugih do sada viđenih na našem tržištu.Jaka logistička infrastruktura obezbeđuje terito-rijalnu pokrivenost cele zemlje zahvaljujući distributivnim centrima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Subotici, Kragujevcu i Požarevcu. La Fantana ima preko 200 zaposlenih u Srbiji i više od 11.500 korisnika usluga – kompanija, institucija i fizičkih lica koji koriste više od 25.000 La Fantaninih aparata za vodu. Kao potvrda svega, stigla su priznanja koja je La Fantana dobila u prethodnom periodu. Prirodna mineralna voda La Fantana je zvanično priznata od straneSavezneRepublikeNemačke kao prirodna mineralna voda u skladu sa nemačkim propisom o mineralnoj i stonoj vodi i direktivama Evropskogparlamenta. Pregled lokacije, hemijske i mikrobiološke analize sprovedene su od strane NSFInternational-a. Takođe, bitno je istaći da je kompaniji La Fantana, 2 zvezdice dodelio internacionalni institut za ukus i kvalitet (iTQi) iz Brisela- „Michelinovvodičzahranu“za kvalitet prirodne mineralne vode.U predhodne dve godine La Fantana ponuda je proširena, pa se tako u asortimanu sada nalaze i aparatizakafu,espressokafauzrnuikapsulama.La Fantana briga o klijentima se ogleda u negovanju partnerskih odnosa koji počivaju na uzajamnom poverenju, poštovanju i zadovoljstvu saradnjom. Primat ovakvog poslovanja je dugoročna saradnja koja je izuzetno značajna za uspešno poslovanje.

privredni.rs22

ATP IRRIGATION d.o.o. BEOGRAD, Bul.oslobođenja 172, www.atpdoo.rs; E-mail:office@atpdoo.rs

Tel/fax: 011/26 666 62; 266 18 57; 63/80 37 132

SVE ZA J A G O D E !

Korak dosavršenstva!

Krupni, slatki i čvrsti plodovi, OTPORNI NA KIŠU, DUGO SE ČUVAJU!

PROIZVODNJA BOROVNICA

~ Ugovaranje~ Praćenje proizvodnje~ Otkup~ NAJVIŠA OTKUPNA CENA!

ZA I !MALINU KUPINU

Širine mreža 1.5; 2.0 i 2,5 m

DOUBLE KAPLJAČ- 6 RUPICA! -

NOVO - PARCIJALNO POKR.

VRHUNSKI KAPLJAČI

ORIGINALNI ITAIJANSKI SISTEMI «KAP PO KAP»

ZA POVRĆE!

ZA VOĆE!

- Traju u praksi 4-6 god.

- Traju u praksi 15-20 god.

Holandske, bezvirusne sadnice, 14 sorti!Zaštita od grada,

vetra i insekata!

Jeftina struktura!

Drveni ibetonskistubovi!

SVE OD VRHUNSKE SADNICE DO BERBE!

Kvalitetsadnice:VRH!

Prinos:

TOP!A VINOGRADE ŠTITIMO OD:

GRADA, PTICA I INSEKATA!

GARANCIJE!

23privredni.rs

Agrosavet-Irrigation d.o.oPodizanjem svesti ljudi u ekonomsku isplativost, dobit, i sigurnost žetve, koja se može ostvariti povećanjem površina koje su pod sistemima za navodnjavanje je tema kojom bi se sigurno trebalo baviti mnogo više u vreme tržišne ekonomije. Uprkos dugogodišnjem zanemarivanju, jednostavna računica veće ekonomske isplativosti pri korišćenju svih agrotehničkih mera navela je na podizanje novih i revitalizaciju starih sistema, čime smo se po veličini i broju obradivih površina pod sistemima za navodnjavanje vratili na godine do pre rata(u SFRJ 200000ha je bilo pod zalivnim sistemima). Postoji nada da će taj broj ići na više iz godine u godinu i da će država/e pomoći i malim i velikim proizvodjačima pod otvorenim nebom. Kompanija Agrosavet-Irrigation je osnovana iz razloga i sa ciljem revitalizacije starih i izgradnje novih zalivnih sistema .

Šta nas izdvaja od konkurencije i zbog čega se preporučujemo?Osnivač kompanije je diplomirani inženjer melioracije, koji poseduje preko 25 godina radnog iskustva u struci na terenima u Vojvodini. Dugogodišnje iskustvo na proizvodnji, servisiranju i održavanju mašinskih i elektro sklopova za mašine za navodnjavanje krasi naše servisere. Lideri smo u našoj zemlji po broju obnovljenih zapuštenih meliorativnih sistema kao i izgradnji potpuno novih sistema za navodnjavanje. Uz pomoć stručnih saradnika gradjevinske operative rešavamo bilo kakav irigacioni problem . Radimo zaštine sisteme protiv kradja sistemom alarma - dojave, kako za već postojeće sisteme tako i za nove. Takodje radimo revitalizaciju, servis, remont automatskih mašina bilo kog drugog proizvodjača, a da to nije Valmont odnosno nekada Sever

Ovlašćeni smo distributeri i serviseri

Najpoznatijeg svetskog proizvodjača iz oblasti potpuno automatskih sistema Valmont Valley, automatskih mašina tipa Linear, Rendžer, Pivot, Univerzal.

Italijanske ćerke kompanije Nettuno Irrigacione koja proizvodi poluautomatske sisteme, tzv. Tifone.

Italijanske kompanije Visa, koja je vodeći proizvodjač-serviser agregata, kako strujnih tako i za posebnu namenu (crpne pumpe, cevi i opreme za navodjavanje)

Kineske kompanije RedStar valve, koja je vodeći proizvodjač livenarije , zasuna i ventila

Italijanske kompanije SAB, koja je vodeći proizvodjač creva i traka za KAP PO KAP navodjavanje ,razlicitih tipova spojnica i opreme za cevovode

Turske kompanije PM Group , koja je vodeći proizvodjač Lay Flat creva za distribuciju vode

Nemacke kompanije MMM tech , koja je vodeći proizvodjač opreme , uredjaja za merenje vlaznosti zemljista i meteo stanica.

http://www.navodnjavaj.com/