Vodi!Kako pre"iveti

“korona” situaciju,VII deo

“Krizne okolnosti su povezane sa neizvesno!"u i poja#anim oprezom, i samim tim predstavljaju rizik da jedni u drugima po#nemo da gledamo opasnost i neprijatelje. Naro#ito je nezgodno ako se pojavi pitanje koje deli ljude u tabore. To pove"ava neprijateljstvo i dodatno nam ote$ava. Ipak, krize su i dragocena prilika da osetimo snagu i mo! zajedni"tva. Ovo se de!ava kada ostavimo po strani razlike koje nas razjedinjuju i usmerimo se na ono !to nas povezuje. U praksi to mo$e da bude jedan prili#no velik zalogaj.

Svima nam je potrebno da verujemo u ne!to i da se ne#emu nadamo. Nije dobro da, kritikuju"i, jedni drugima ru!imo oslonce. Mo$emo da ponudimo druga#ije vi%enje, ali uz spremnost da prihvatimo tu%i izbor, kakav god on bio. To prihvatanje ne podrazumeva promenu sopstvenog mi!ljenja i usvajanje tu%eg, nego prihvatanje

drugog takvog kakav je, sa druga#ijim mi!ljenjem.

Ka!u da sukobi ne nastaju onda kada ljudi imaju razli"ita mi#ljenja, nego kada po!ele da njihovi neistomi#ljenici promene svoje mi#ljenje. Ako nam se ovo dogodi, to je trenutak kada treba da se zapitamo #ta je zaista va!no, biti u pravu ili biti "ovek. Nije na nama da menjamo tu$e svetove, nego da, osim izgradnji svog sveta, damo doprinos i izgradnji jednog velikog zajedni"kog u kome ima mesta za sve pojedina"ne.

U ljudskoj sr#i nalazi se sposobnost za ljubav i stvaranje. Svi mi me%u svojim osnovnim potrebama imamo potrebu za ljubavlju i pripadanjem. I trudimo se najbolje !to znamo i umemo da do toga do%emo. Jeste da, kada se osvrnemo oko sebe, vidimo svet koji ba! i nije odraz skladnih me%uljudskih odnosa. Tim pre je bitno da svako pojedina#no

da svoj doprinos izgradnji dru!tva u kome vlada po!tovanje, prihvatanje, mir i ljubav. Naravno, svet se ne"e promeniti preko no"i, ali me%usobno razumevanje i po!tovanje je jedini put do razvijenog humanog dru!tva.

Vrlo je va!no da slu#amo jedni druge, da razumemo tu$e gledi#te, tu$e brige i strahove, !elje i ciljeve.

Treba da imamo svest o tome da drugi nije lud ili glup ako misli druga#ije, nego da veruje u to !to veruje iz nekih jakih razloga koji su nama nepoznati. Razume"emo ga jedino ako saslu!amo i ako se istinski potrudimo da ga #ujemo. Snaga koja se krije u #inu pomaganja drugome je velika i okrepljuju"a, za obe strane. Ona pru$a do$ivljaj ispunjenosti i smisla. Pomaganje je umetnost i ve!tina, i korak je dalje od davanja (pru$anja).

Da bismo nekome pomogli, treba da zastanemo i dobro oslu#nemo #ta je ono #to mu je zaista potrebno, a onda pomognemo u skladu sa svojim mogu%nostima; otvorenog srca, domi#ljato i strpljivo. Pa makar to zna"ilo i da ne "inimo ni#ta ili se uzdr!imo od neke radnje.

Na!i mudri preci su rekli “u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci“. A upravo krizne okolnosti jesu ispit na kome mo$emo da proverimo koliko smo njima ovladali, i !ansa da ih dalje razvijamo. U svim oblastima i sferama $ivota, umetnosti, ekonomije, privrede, kulture.

Svi smo pogo%eni, svi imamo !ansu za “novo ra%anje“. I zato - !ta nas #eka sutra, vide"emo. Do tada, #itajte Novaston vodi#.

KRIZE KAO PRILIKA DA OSETIMO ODGOVORNOST I MO! ZAJEDNI"TVA

Va!a Ana Petrovi!,

Psiholog3 •

UVODNIK NA"E GO"!E

• 2

Na!li smo se u situaciji koja je od svih nas tra"ila odgovornost. I pored mera Vlade, mnogo toga je zavisilo od svakog od nas. Pojmovi li#na i dru!tvena odgovornost preispitivali su se i diskutovali u gotovo svakoj komunikaciji. Kako su internetom kru"ile razli#ite teorije o aktuelnim de!avanjima onda je odgovornost imala razli#ita zna#enja za svakog od nas u zavisnosti od toga kojoj smo teoriji priklonjeni. Za nekoga je odgovornost bila da se svi zatvorimo u apsolutni karantin, dok je za ne-kog drugog odgovornost bila da se kre$emo i budemo na vazduhu. I obe strane imale su podr!ku supro tsta-vljenih mi!ljenja struke.

Kao u"itelj joge i meditacije, svaku bolest posmatram u vi#e dimenzija. Iz takvog ugla mi smo na daleko dubljem nivou odgovorni za sve #to nam se de#ava, a to se odnosi i na mogu%nost dobijanja virusa. Sa ovakvim pristupom jasno je da nisam imala preveliki strah od bolesti, ve% vi#e nekakvu !alost za sveukupnu izgubljenost "oveka koja je postala tako vidljiva.

Za mene je u ovoj situaciji odgovo-rnost bila na$i neki na#in da se ispo!tuje i potreba mog uvere-

nja koliko i tu%ih. Za mene je bilo neophodno razumeti i one koji su se upla!ili. Zato, iako izgleda da je za odgovornost potrebno znanje, mislim da je potrebno i malo vi!e od toga. U susretu sa novim viru-som i raznim teorija o njemu pravog i dokazanog znanja ba! i nije bilo. Zato, da bismo znali !ta je odgovor-no u situaciji gde znanje izostaje, bila nam je potrebna saose$ajnost. Ja sam ose$ala da nije odgovorno da idem kod roditelja nakon puta u ino-stranstvo, ako su oni u strahu zbog svojih hroni#nih bolesti, iako je moj stav o virusu druga#iji. Iz saose$a-nja za njih, "elela sam da im pru"im bezbednu atmosferu umesto da im pospe!ujem strah.

Postoji jo! ne!to jako zanimljivo kada je u pitanju odgovornost o #emu sam ba! nedavno pisala i na svom blogu. Stalno se #udimo sme$u koje zati#emo na ulicama na!eg gra-da. Shvatila sam da kao !to nemamo saose$anja jedni za druge, nemamo nikakvu vezu sa prirodom oko nas. I da sve to dolazi sa istog mesta koje se zove otu%enost. Kada sam "ivela u Tekiji, maloj varo!i na istoku Sr-bije, stvari su bile malo druga#ije. Nismo imali nekog tamo ko do%e da

NIJE TE!KO BITI ODGOVORAN

nam o#isti ulicu od snega ili sme$a. To je bila na!a ulica, a po!to smo je delili sa drugima onda bismo, bez obzira koliko se ina#e dru"imo i vo-limo iza!li zajedno u radnu akciju da o#istimo zajedni#ku ulicu.

U velikom gradu gde neko drugi "isti na#e parkove, a taj neko drugi nam napla%uje vodu, parking, gara!u, onda se izgubi ose%aj da je to ne#to na#e, a da nekog drugog pla%amo da bismo mi imali vremena za neke druge stvari. Stvori se ose%aj da iznajmljujemo neku tu$u ulicu i park.

Tamo gde sam odrasla, kada do%e leto i deca "ele da idu na Dunav da se kupaju, ne postoji neko drugi ko $e do$i da o#isti vodu od narasle trave i pla"u od granja i sme$a. Skupe se me!tani i #amcima odu na Dunav da o#iste svoju reku, u svom selu, za svoju decu. &uvali smo ono !to je na!e.

Ako nam je ne!to pokazala situacija u kojoj smo, jeste da nepoverenje koje uzima razmere pandemije mo"e biti jako opasno. U kombinaciji sa

otu%enjem, desi se da budemo i jako neodgovorni kako prema sebi tako i prema drugima. Ali verujte, nije te!ko biti odgovoran. Ni prema sebi, ni prema drugima. Probajte ve$ danas.

Dragana Bali# Instruktor joge i meditacije

5 •• 4

LJUDI SU PONOVO U CENTRU BIZNISAPosle pandemije korona virusa vi!e ni!ta ne$e biti isto, upozoravaju razni eksperti, iako niko ne mo"e da ka"e kakav $e biti novi “norma-lni“ svet. Vidimo da je globalna kri-za “pozvala“ kompanije da preispi-taju svoju ulogu i prihvate promene na dobrobit ve$eg dela dru!tva. Uvo%enje rada od ku$e i online sas-tanci ve$ su doneli benefite "ivo tnoj sredini, pa se sada fokus pomera na socijalnu odr"ivost.

Na po#etku pandemije trebalo je principe dru!tveno odgovornog poslovanja (CSR – Corporate So-cial Responsibility) sprovesti unu-tar kompanija, a potom na$i na#in kako pomo$i !iroj zajednici. Time se vodila na!a i Novaston platfo-rma. Iako smo i sami, kao kompani-ja, pogo%eni ovom situacijom, posle obezbe%ivanja za!titne opreme za zaposlene i organizovanja rada od ku$e gde je to mogu$e, uklju#ili smo se u razli#ite dobrotvorne akcije, rekla je Mia Ze$evi#, generalna direktorka Novaston platforme.

“Do sada smo u$estvovali u nabavci za"titne opreme za one kojima je ona najpotrebnija, a pru#ili smo podr"ku i RFZO. Tako%e, na"e mre#e i sajt ustupili

smo stru$njacima iz razli$itih oblasti da daju odgovore na pitanja kako da zajedno lak"e pre#ivimo „korona“ situaciju. Razmenjujemo iskustva i podatke sa kolegama iz Hrvatske i drugih zemalja u regionu, a saradnicima i partnerima uz pravovremena obave"tenja dajemo i konkretne predloge kako odr#ati posao“, istakla je Mia Ze#evi$.

Progla!avanje vanrednih mera (stanja) !irom sveta usporilo je bi-znis i smanjilo prihode, ali su bro-jne kompanije i pored toga pokazale visok nivo dru!tvene odgovorno sti. Osim donacija u novcu, ponudi-le su svoje robe ili usluge zajedni-ci – proizvo%a#i namirnica donira-li su hranu, tekstilna industrija i modne ku$e su !ile za!titne maske i odela, proizvo%a#i hemije i destile-rije po#ele su proizvodnju dezinfek-cionih sredstava, a hoteli ponudili sme!tajne kapacitete za karantin-ske centre...

I poslovna zajednica u Srbiji polo"i-la je test solidarnosti prvenstve-no doniraju$i medicinsku opremu i za!titna sredstva za zdravstvene radnike. Kompanije i pojedinci uk-lju#ili su se u akcije obezbe%iva-

nja besplatnih obroka za socijalno ugro"ene porodice i osobe sa inva-liditetom, a volonteri su pomagali najstarijim sugra%anima u nabavci hrane i lekova.

Prema podacima organizacije Catalyst Balkans, od 16. marta do 16. aprila donirano je 8.923.362 EUR za otklanjanje posledica #irenja korona virusa – kompanije su dale oko dve tre%ine sredstava (69%), potom privatne fondacije (12,8%) i gra$ani (4,6%).

Pokazalo se da kompanije koje vra$aju deo profita dru!tvu kroz re!avanje zajedni#kih problema, imaju pozitivnu emotivnu percepci-ju u o#ima klijenata i kupaca. Pri-mer su i brendovi koji su preusmerili sredstva za promociju novih proiz-voda u humanitarne svrhe. Skill-based volontiranje di"e se na novi

nivo i nudi svima putem besplatnih online kurseva. Kompanijama se priklju#uju psiholozi, komunikato-ri i drugi eksperti u podu#avanju zainte resovanih o tome kako savla-dati strahove, komunicirati u kriznim vremenima, uspe!no raditi od ku$e, ali i o#uvati duh i telo. Aktuelizova-na je pri#a o cirkularnoj ekonomiji, a ljudi se okre$u prirodi. Ova kriza je pokazala da samo kompanije koje su za!titile svoje klijente i zapos-lene, uz istovremeno pokretanje pozitivnih promena za dobrobit za-jednice, mogu biti dugoro#no us-pe!ne. Ta podr!ka i solidarnost bi$e potrebni i posle pandemije, pa se preporu#uje kompanijama da u du-goro#nu strategiju poslovne poli-tike uvrste i ozbiljan plan dru!tveno odgovornog poslovanja.

Sandra Peki#, menad"erka za odnose sa

javno!$u, Novaston

7 •• 6

DIGITALIZACIJOM DO ODGOVORNOG POSLOVANJA U GRA"EVINARSTVUNeobi#na situacija koja je po#e-tkom godine zahvatila cijeli svijet sa sobom je donijela mnoge poslje-dice i naglasila va"nost digitali-zacije. Samo nekoliko dana od po-javljivanja prvih slu#ajeva zaraze COVID-19 u regiji jugoisto#ne Eu-rope, mnoge tvrtke iz gra%evinske industrije i sektora nekretnina ve$ sad, tek sedamdesetak dana nakon pojave COVID-19 u regiji, osje$aju ekonomske posljedice uzrokovane pandemijom.

Pandemija je ukazala na veliki broj poznatih i dugogodi!njih izazova s kojima se industrija susre$e. S jedne je strane nemogu$e raditi bez po!tivanja propisanih mjera za!tite, uklju#uju$i socijalno distanciran-je, a s druge strane treba omogu $iti rad na gradili!ti-ma i odr"avanja zgrada kako bi se ubla"ile ekonomske posljedice. Istodobno je te!ko planirati unaprijed, jer nitko ne zna koliko $e pandemija trajati. Oporavak gra%evinskog sektora i sek-

tora nekretnina sigurno $e biti pos-tupan, a prema nekim prognozama mogao bi trajati i do 2021.

Oni koji "ele ostati ispred konkurencije posti$i $e svoje ciljeve brzom prilagodbom na novonasta-lu situaciju i na#in poslovanja, kao i kori!tenjem suvremenih i inova-tivnih rje!enja. U gra%evinarstvu i sektoru nekretnina digitalna teh-nologija nudi na#in me%usobnog povezivanja timova, koordiniranje brzih reakcija te u#inkovito vo%e-nje poslova dok kriza ne pro%e, a i nakon toga. Usprkos dugogodi!njem otporu gra%evinskog sektora digi-talizaciji, pandemija COVID-19 je ukazala na nu"nost i potrebu digi-talizacije.

Tijekom pandemije posebno je bilo va"no obratiti pa"nju na:

• Mjere sigurnosti i za!tite na gradili!tima

• Pove$anu komunikaciju s projektnim timovima

• Kori!tenje tehnologije za planiranje gra%evinskih radova kao presudne za brzo prilago%avanje trenutnom stanju

• Podizvo%a#e i osigurati da uvijek imaju a"urirane informacije

• Preusmeravanje !to je mogu$e vi!e poslova izvan gradili!ta

Onima koji koriste digitalnu teh-nologiju bit $e lak!e identificirati klju#ne zadatke, u!tedjeti vrijeme te osigurati da se epidemiolo!ke mjere na gradili!tu po!tuju. Treba reorganizirati projektne timove: na primjer #lanovi menad"menta mogu #e!$e raditi od ku$e te se osloni-ti na dokumentaciju koju timovi s lica mjesta bilje"e i !alju digitalnim alatima. Radno vrijeme i preraspo-djela kadra mogu se brzo napraviti te komunicirati svima unutar istog digitalnog rje!enja.

Upravljanje zadacima i nedostatci-ma mo"e se raditi na bazi sustava ticketa, koji se pak bazira na digi-talnim gra%evinskim nacrtima te omogu$ava vrlo precizno lociranje bolnih to#aka, a raspodjela zadata-ka radi se munjevitom brzinom.

Iako je rad na daljinu dio dana! nje svakodnevice, mnoge tvrtke nisu bile svjesne #injenice da se veliki dio njihovih svakodnevnih poslo-va, uklju #uju$i administrativne i ponavljaju$e zadatke, mo"e obaviti automatizirano i u stvarnom vre-menu, a sve to na daljinu.

Uz upotrebu digitalnih rje!enja mo"e se osigurati socijalno dis-tanciranje, posebno kada se radi o onima koji se automatski sinkroni-zira za sve mobilne ure%aje i #la-nove tima te koji omogu$uje izradu izvje!taja pritiskom na gumb i koji precizno bilje"i svaku projektnu ko-munikaciju i dokaze. Digitalizacija poslovnih procesa omogu$uje pozi-cioniranje ispred konkurencije – te bolji odgovor na krizu iz koje $e neki koji su prihvatili digitalne alate #ak iza$i i ja#i.

Autor teksta: Bojan Petkovi#,

direktor tvrtke PlanRadar za Hrvatsku, Srbiju i Sloveniju

(Country Manager, PlanRadar SEE)

Za vi!e informacija o softveru za upravljanje projektima iz gra%evinarstva i upravljanja nekretninama posjetite PlanRadar https://www.planradar.com/hr

9 •• 8

REGION

KRIZA UVEK UPU#UJE NA NEOPHODNOST PROMENA ODNOSA U DRU!TVUPosle izbijanja svetske ekonomske krize 2009. godine, sva istra"iva-nja su pokazala da su socijalna preduze$a bila najotpornija na njen udar. Dok je u Italiji tada drasti #no porasla nezaposlenost, socijalne zadruge su uve$ale broj zaposle nih za 2,7%. U 'paniji je bilo 5 mili-ona bez posla, a zadruge su zapos-lile 7,2% ljudi. U tom periodu je i

u Srbiji socijalno preduzetni!tvo po#elo ubrzano da se razvija. Da nas se ponovo pokre$e tema neopho-dnosti promene celokupnog siste-ma na temeljima onoga !to solida-rnu ekonomiju #ini tako otpornom u krizi, ka"e direktorka Koalicije za razvoj solidarne ekonomije Dina Rakin.

”Solidarna ekonomija ne odstupa od svojih principa – solidarnost, saradnja, uzajamnost, jednakost na svim nivoima, participativna demokratija, odr#ivost i plurali-zam. To nisu samo puki pojedina$ni termini, ve! osnova strukture i procesa koji obezbe%uju dosledni fokus na ljude i planetu, odnosno pravedan i odr#iv sistem“, obja!-njava Dina Rakin.

Ona podse$a na to da solidarna ekonomija obuhvata vrlo razli#ite ekonomske modele unapre%enja kvaliteta u zajednici zasnivaju$i se na na#elima brige za ljude, "ivo tnu sredinu i za pravednu raspodelu. Primeri su neiscrpni: sistemi delje-nja dobara, eti#ke banke, lokalne valute, trgovinski sistemi lokalne razmene (LETS), zajedni#ki fondo-vi…

”Otpornost organizacija solidarne ekonomije ukorenjene su u odgovo-rima na svakodnevne izazove, za-tim na saradnji i uklju$ivanju svih umesto na konkurenciji. One pove-!avaju ose!aj kolektivne odgovo-rnosti $lanova zajednice. Na taj na$in, lokalni resursi su za"ti!eni i razvijaju se, a ne eksploati"u se. One menjaju odnose na tr#i"tu, gde korisnici mogu da stvaraju re-surse, te se transformi"u odnosi proizvo%a$ – potro"a$ u odnos ko-

risnik – potro"a$. Ove organizaci-je se uvek bave uzrocima (siro-ma"tva), a ne i simptomima“, ka"e Dina Rakin.

Me%utim, kako upozorava, ovo nije trenutak da se odgovornost usmeri na te aktere, koje mo"emo zvati i neprofitni, tre$i, socijalni ili soli-darni sektor, ve$ da razmislimo o principima i vrednostima sistema u kojem "ivimo: organizovanje, upra-vljanje, odlu#ivanje, privre%ivanje i raspodela.

Odgovornost svih nas kao pojedinaca jeste u tome da uvidimo da bilo koja kriza koja nas zadesi ne%e na odr!iv na"in razre#iti niti uspostaviti pravedan sistem ukoliko ne sprovedemo nove modele organizovanja na svim nivoima: politi"kom, ekonomskom, dru#tvenom, pa i privatnom.

”Poziv za solidarnost nije poziv da samo u ovom vanrednom trenu-tku brinemo o posledicama na"eg delo vanja, ve! da razumemo "ta je potrebno da bismo zajedno us-postavili novi pravedniji sistem u okviru kojeg ljudi, planeta i ekonomija nisu suprotstavljeni, ve! se dopunjuju omogu!avaju!i postizanje odr#ivog razvoja za dobrobit svih“, zaklju#uje direk-torka Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

11 •• 10

Tokom pandemije korona virusa u celom svetu ljudi su se sve vi!e okrenuli prirodi. Oni koji imaju ku$e na selu ili vikendice okrenu-li su se gajenju organske hrane za kojom vlada sve ve$a potra"nja. U gradskim sredinama ljudi sade cve$e, za#insko bilje ali i odre%eno povr$e kako bi oplemenili prostor u kojem su prinu%eni da provode vi!e vremena.

(ivimo u vremenu kada je pre-vi!e informacija i dezinformacija, kada se name$u vrednosti koje ne podsti#u solidarnost i slobode, a prirodu uni!tavamo. Zato mi je po-treban, kao i mnogima, jedan mikro svet, kao vid meditacije, u kome mogu da povratim ravnote"u i podstaknem svoju duhovnost, ka"e nam Sandra Mandi$, rediteljka i novinarka, koja se ve$ godinama bavi i urbanim ba!tovanstvom.

“Te"ko je objasniti vezu koju stvaraju biljke sa ljudima. I mi se "alimo koliko smo opsednuti, naro$ito u traganju za nekom no-vom vrstom ili sortom. U ce n t ru Beograda, gde #ivim, imam mali vrt, okru#en zgradama, u hladu

kro"nji dva velika javora. Go-dinama tu nastaje moja ba "ta u senci. Negujem vi"egodi"nje biljke $ija lepota je uglavnom u listu - hoste, hojhere, paprati, kukureke, horten zije, japanske javore... Mnoge su donesene iz raznih gradova, a mnoge sam i dobila od dragih ljudi koji ima-ju svoje dragocene ba"te "i-rom biv"e Jugoslavije, a koje sam upo znala preko dru"tvenih mre#a. Deo njihovih vrtova #ivi u mom”, obja!nja va Sandra Mandi$.

Prema njenim re#ima, sve vi!e ljudi, naro#ito mladih, ima ba!te na balkonima, ravnim krovovi-ma, dvori!tima. Oni se udru"uju u ba!tenske zajednice. U pojedi-nim vrti$ima i !kolama, pionirski, deo dvori!ta koriste za ba!te sa povr$em. Na taj na#in mi menjamo odnos prema flori i fauni, druga#ije sagledavamo trud, vreme, razvoj... Ka"e da nam je to potrebno kako ne bismo dozvolili da se besomu-#no seku !ume, drve$e, zaga%uju i ubijaju reke i sav svet koji tu obi-tava, kome i mi pripradamo.

“Pokrenula me je jedna biljka.

Moj svet se pro"irio na orga n-sku ba"tu vo!a i povr!a na pla-cu pored Dunava, gde #ive moji roditelji. Organsku i prirodnu, jer #elimo plodove koji su prava hrana. Napravili smo staklenik za rasad, imamo koke, p$ele”, pri#a rediteljka.

“Razmi#ljam, kad u jednom zrnu ima toliko !ivota, snage, energije, mogu%nosti - koliko kapaciteta ima u nekoj ideji, u ljudima... Da, biljke su moja inspiracija.”

Kao i mnogi, nije imala ve$i izbor sorti paradajza, krastavca i ostalog povr$a, pa joj je u po#etku se stra iz Njujorka slala najraznovrsni-ja semena. Kasnije se priklju#ila grupama na Facebook-u na kojima se razmenjuju semena, saveti, fo-tografije, iskustva.

“Sada imam vi!e od 150 prirodnih sorti paradajza, svih boja i veli#i-na, iz celog sveta. I kad otputu-jem u neku zemlju, moji suveniri su kesice sa semenom. Sa drugaricom Sun#icom Vu#aj sam organizovala i prvu razmenu semena u Beogradu, pod nazivom “Idi u per!un”. (FB i Instagram @razmenasemena). Cilj nam je da !to vi!e ljudi zapo#ne i obogati svoje ba!te, bilo na prozo-ru, terasi, par#etu zemlje.”

Sandra Mandi$ sara%uje sa "enskim nevladinim organizacija-ma koji promovi!u rodnu ravno-pravnost, toleranciju i slobodu. Tokom vanrednog stanja uz nove projekte, kako ka"e, pripremila je i rasad za novu ba!tensku sezonu - u stanu, pod led svetlom, gde “sva-kodnevno gleda kako raste jedan $udesan #ivot”.

URBANO BA!TOVANSTVO KAO DRU!TVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

13 •• 12

OD LJUBAVI DO DRU!TVENO ODGOVORNOG BRENDA “D$EMARA”Ljubav prema kuhinji i zdravoj hra-ni, koju gaji od malih nogu, kao i preduzetni#ki duh, odveli su Ivanu Popovi$ pre dve godine iz Beogra-da u planinsko selo Kr"avu iznad Krupnja, rodno mesto njenog dede. Tu se po#etkom 2018. godine, uz pucketanje vatre i huk planinskog vetra, rodio novi brend “D"emara“, koji se bavi proizvodnjom doma$ih planinskih delikatesa od vo$a i povr$a. Svaka teglica napu njena je pa"ljivo biranim namirnicama iz ne-taknute prirode, kuvanim u malim koli#inama, po tradicionalnim re-cepturama, a oboga$ena mode rnim za#inskim kombinacijama.

Pogon “D!emare“ je u#u#kan na 600 m n.v. na planini Jagodnji, u oblasti koja se zove Ra$evina. Okru!en je organskim malinjacima, kupinjacima i drugim vo%njacima.

Pasija Ivane Popovi$, osniva#a „D"emare“, su dobra hrana, blizina prirodi i ljubav prema prehrambe nim delikatesima. Sve to je ona sjedi-nila, skuvala i konzervirala u svojim

teglicama i sa zadovoljstvom deli sa svetom.

“Ono "to je jako va#no za zdravu osnovu i razvoj na"eg brenda jeste da smo u svoje temelje ut-kali svest o podizanju dru"tvene odgovornosti“, ka#e Ivana Popo-vi!. “Od starta se zala#emo za po-bolj"anje polo#aja #ena u ruralnim sredinama i njihovo zapo"ljavanje. Tako%e, insistiramo na kupovini zdrave sirovine na lokalnom nivou, kako bismo podr#ali okolna poljo-privredna gazdinstva i podstakli ljude da se zadr#e na selu. Bavi-mo se humanitarnim donacijama u na"oj Op"tini Krupanj (lokalnom vrti!u i stara$kom domu) i sa

zadovolj stvom delimo na"e proiz-vode na raznim dru"tvenim skupo-vima u Srbiji koji promovi"u na"u Ra%evinu.“, isti#e Ivana Popovi$.

Proizvodi “D"emare“ nai!li su na veliko interesovanje tr"i!ta, pa su se tako posle samo godinu dana na!li na rafovima megamarketa !irom Srbije. Tako%e, “D"emara“ je od starta prepoznata kao inovativan brend, pa ne #udi da je na presti"nom Me%unarodnom sajmu poljoprovrede u Novom Sadu 2019. godine dobila pehar za inovativnost. Na Sajmu etno hrane pro!le godine u Beogradu dva proizvoda “D"emare“ osvojila su specijalno priznanje: vo$ni namaz od maline sa nanom i vo$ni namaz od borovnice sa lavandom.

Ivana Popovi% je sa svojim timom gostovala na brojnim sajmovima i food festivalima, kako u Srbiji tako i inostranstvu. Odatle nosi zna"ajne kontakte sa potencijalnim saradnicima po planu izvoza.

Kako je kreiranje brenda i stvaranje prehrambenog delikatesa, kome se posvetila mlada osoba, pa jo! i "ena, ocenjeno kao svojevrsan podvig i pionirski potez

u dominantno ruralnoj Ra%evini, “D"emara“ je privukla pa"nju prvo lokalne samouprave, a uskoro i vi!ih dr"avnih zvanica. Mnoge medijske li#nosti, glumci i ljubitelji

prirode posetili su njihovu oazu i u"ivali u degustacijama njihovih prekrasnih d"emova. &ak su i visoke inostrane zvanice dobijale “D"emara“ degustacioni paket u specijalnoj drvenoj kutiji na poklon, kao pravo obele"je srpske tradicije spakovane na moderan na#in.

15 •• 14

BEZ SOLIDARNOSTI NEMA POVERENJA, SARADNJA BEZ SOLIDARNOSTI JE ZAPRAVO INTERESU kriznim momentima i situacijama pokazuje se na delu na koga mo"e-mo da se oslonimo, ko $e nam zaista pomo$i i na koga mo"emo da ra#una-mo. Za!to je to tako i u #emu je snaga solidarnosti razgovarali smo sa Irenom Laketa, preduzetnicom, generalnom direktorkom SKIPAD OOH provajdera.

Solidarnost je ne%to %to sada, kao da poku%avamo da probudimo kod ljudi, %ta nas je dovelo do toga?

Upravo ta izmenjena ljudskost u dru!tvu, interesom vo%eni ljudi. Dru"ba je dru"ba – slu"ba je slu-"ba. Samo da se ne ose$am du"nim… Pojava novih uslu"nih delatnosti je olak!ala "ivote mnogima. Olak!ala – mo"da, otu%ila – verovatno, jed-no je sigurno – i!#ezavaju prava prijate ljstva i ljudskost, kao i hu-manost, nesebi#nost, velikodu!nost i empatija. Ovo je prili#no pora"a-vaju$e. Upravo tu empatiju, koje nema, videli smo ovih dana, jedinke koje kao da nemaju ose$aj da su deo dru!tva, dozvole sebi da prekinu

samoizolaciju i da ugroze zdravlje i "ivot drugima. Pojedinci su, kupo-vinom enormnih koli#ina ne#ega !to je trenutno neophodno svima, odu-zeli mogu$nost drugima da sa#u-

vaju svoje zdravlje. Te iste jedinke ne shvataju to da ako se ne ose$a-ju kao deo dru!tva, to ne zna#i da ne$e, upravo oni, osetiti posle dice takvog njihovog stava. Zbog tog izostanka solidarnosti, posledice po sve nas, u svim segmentima $e biti

ve$e. Zdravlje ovog dru!tva, privre-da, psihi#ko stanje, posledice po sve ovo ta jedinka ne$e mo$i da izbegne. 'to pre im se vrati u svest solidar-nost, to $e pre i oni imati normalniji "ivot.

Ko su ti koji prema tvom mi%lje-nju, treba da pokrenu solidarnost u krizi?

Preduzetnici, lideri, bar jedna osoba u svakoj porodici, oni momentalno treba da poka"u ne!to !to se naziva krizni menad"ment. Njihov najbitniji cilj je da svojoj okolini ne dozvole da fokus skrene u #ekanje dok pro%e problem,ve$ da svi zajedno daju sve od sebe da jedini fokus postane prevazila"enje posledica tog pro-blema i suzbijanje trenutnih efekata problema. Borba, nikad odustajanje. Svi oni, lideri svojih grupa, me%u-sobnom solidarno!$u na%u na#in da postanu pomo$.

"ta misli% da je ono %to $ekaju oni koji se ne bore?

Tu%u borbu, na koju $e imati kasni-je sigurno kritike da je to moglo da bude bolje.

Koliko vidim, #ekaju fondove, a ne shvataju da je fond u svima nama. Na!i udru"eni i razmenjeni resu-rsi su mnogo ve$i i ja#i fond. Jedna kompanija nije privreda, to svi zna-ju. Za!to onda kompanije ne budu bli"e? Neka zapo#nu razmenu re-

sursa.

"ta smatra% da je glavni resurs svake kompanije?

Kompanija je poput #oveka. Glavni resursi su organi i delovi tela. &oveku je potrebna hrana, to je u kompaniji novac. Ovo sada sta nje kada kompanije zato !to "ele da sa#uvaju hranu, spremni su da se odreknu nekih organa ili delova svog tela. To je ono !to $e dovesti do kompanija invalida. Mozak mora da predlo"i organima da uklju#e delove tela i krenu u lov. Kad na%u hranu onda je i pojedu. To ih ne zasiti, nego prona%u na#in da proizvode hranu #im pre. Svako ko je vo%a tima ljudi, ukoliko bude njihov pravi lider i u te"im situacijama, treba da gleda na svoj tim ljudi kao na najbit-niji resurs.

Ali, ovo je samo po#etak borbe za #oveka, kompaniju. Jedan #ovek ima svoj "ivotni vek, ako "elimo #ove#anstvo, ili ekonomiju, potre-bno je dru!tvo, kompanije koje su solidarne.

"ta bi bila tvoja poruka pre-duzetnicima, kao i svima koji $ine ovo dru%tvo?

Sharing is caring, dobrobit, delje nje, nemojmo zbog izolacije da posta-nemo izolovani od svega.

17 •• 16

KAD DU!A I TELO VAPE ZA DETOKSOMNakon vi!e od dva meseca (iz)vanrednog stanja, mo"emo slobo dno re$i da smo pro!li kroz razne neuo-bi#ajne situacije, kao !to su izolaci-ja, karantin, pandemija, rad od ku$e. Bili smo preplavljeni lo!im vestima, (dez)informacija, razni toksini su prolazili kroz na! um i telo. Iako je vanredno stanje ukinuto, i dalje je ostao prisutan stah i pitanje “!ta sada, !ta dalje”. Zato je sada pra vno vreme za detoksikaciju. I du!e i tela. Mi vam preporu#ujemo kako da to i u#inite.

Klju$ svake ishrane je u balansu

Proteklih nedelja fizi#ko kreta-nje nam je bilo prili#no ograni#eno merama suzbijanja !irenja korona virusa, a zbog stresa smo naginjali i

kojem nezdravom “zalogaju vi!e”. Zato je sada potreb-no da povedemo ra#una o namirnicama koje unosi-mo u organizam, savetuje Nina Radakovi$, marke-ting asistent u Novaston Marketing Consultancy i

vlasnica brenda Nini detox. &i!$e-nje organizma od toksina preporu-#ljivo je tri do deset dana mese#no.

To podrazumeva, prema njenim re#i-ma, prelazak sa #vrste hrane na onu koja je te#na, a ima sve nutrijente koji su nam potrebni u toku jednog dana.

“Detox hladno ce%eni sokovi omogu!avaju da na adekvatan na$in pro$istite telo. Ovi sokovi maksimalno koriste nutrijente iz vo!a i povr!a, pa mogu postati zdrava zamena za obroke tokom tri ili vi"e dana. Kada ka#em zdravi i prirodni sokovi, mislim upravo na to – bez konzervansa, aditiva, bez glutena, nepasterizovani...Uz sve to, oni su i ukusni! Svako mo#e odabrati koji mu vi"e odgovara:

Regular, Slim Fit ili Tropical, a sva tri su pogodna i za mu"karce i za #ene. Sada je pravo vreme da vratite um i telo u balans”, ka"e Nina Radakovi$.

SAVET: Ukoliko imate blender ili Nutribullet, napravite va! Homemade smoothie Detox sok i konzumirajte ga svako jutro na prazan stomak.

ZELENI SOK: 2 jabuke, pola krastavca, kri!ka limuna, !tapi$ celera i !aka spana$a.

NARAND(ASTI SOK: jedna !argarepa, dve pomorand"e, kri!ka limuna i malo %umbira.

Zdrava ishrana nije trend, ve! stil #ivota

• 18 19 •

DUHOVNI RAZVOJ KAO PRAVI DETOKS UMA

U ovim trenucima kada smo pro!li period izolacije i potpune neizve-snosti, a kada pred nama i dalje ima mnogo pitanja i o#ekivanja, svi smo, na neki na#in, primorani da se vrati-mo sebi i svojoj su!tini. Prema re#i-ma knji"evnice Dane Todorovi$, #i-tanje itekako doprinosi unutra!njem rastu, ali kada me%u ljudima vladaju strah i neizvesnost (bilo to strah od nepoznatog, strah za sopstve-nu egzistenciju ili za svoje bli"nje), o#ekivano je da $e mnogima opasti raspolo"enje i nedostajati koncen-tracija.

“Samim tim, ni u tom “posve!ivanju sebi” $ovek ne treba da se sili, ve! da bude ne#an prema sebi. Mo#da bi zato ovo bio idealan trenutak da se okrenemo kra!im knji#evnim formama koje su u poslednje vreme zanemarene, odnosno pri$i, drami i poeziji. Preporu$ila bih klasike - beskrajno ma"tovite i duhovite pripovetke Gogolja ili &ehova, koje mnogi od nas mogu da na%u i u svojim ku!nim bibliotekama, kao i

vanvremenske stihove D#ubrana ili Rumija.

Tako%e bih, za sve one koji nisu $itali, preporu$ila knjigu “&ovekova potraga za smislom” Viktora Frankla, psihijatra koji je pre#iveo golgotu koncentracionih logora. Naslov knjige kod nas je preveden kao “Za"to se niste ubili”, te mo#da zvu$i preterano mra$an, $ak i neumestan za ove prilike, ali uveravam vas, ova ispovest vra!a veru u #ivot i podse!a da $ak i u najmra$nijim, nazamislivo te"kim okolnostima, izbor uvek postoji, odnosno da je snaga ljudskog duha ve!a od bilo $ega "to $oveka mo#e zadesiti. Va#i za jednu od najzna$ajnijih knjiga ikada napisanih na temu duhovnog razvoja”, istakla je Dana Todorovi$ za na! vodi#.

Ukoliko ovih dana obratite pa"nju na to !ta se va!e dete naj#e!$e igra verovatno je da $ete uo#iti sadr"aj u kome ima ograda, igru u kojoj figurice umiru, gde su akteri bolesni, pojavljuju se superheroji koji spa!avaju svet, igru u kojoj se pojavljuju zastra!uju$a bi$a i situacije...Ako ste bilo !ta od navedenog uo#ili to ne treba da vas brine, ve$ naprotiv, da vas umiri, jer va!e dete na taj na#in obra%uje informacije kojima je okru"eno. I deca su neminovno svedoci vanrednog stanja i na svoj na#in procesuiraju informacije i promene koje su uticale na rutinu na koju su navikli.

Dok odrasli o razli"itim procesima me$usobno razgovaraju i iznova i iznova “!va%u“ istu temu sve dok je potpuno ne svare, kod dece je najbolji na"in da prihvate i obrade informacije upravo kroz igru.

Kada razmi!ljamo o de#ijem do"ivljaju neke situacije uvek treba da imamo u vidu da, ma koliko oni bili inteligentna bi$a koja pokazuju elokventnost i bogatstvo re#nika, ljudski mozak dosti"e svoju punu zrelost tek u adolescenciji. Me%u poslednjim funkcijama koje se u mo"danoj aktivnosti razvijaju su najprefinjenije funkcije koje se izme%u ostalog odnose i na metaspoznaju i razumevanje pozicije drugog, kontrolu

KAKO DA SE NOSIMO SA DE%IJIM TE!KIM EMOCIJAMA

21 •• 20

emocija i dr. Jednostavno govore#i deca nisu u stanju da sa te%kim i burnim emocijama iza&u na kraj bez pomo#i odrasle osobe.

Kada dete preplave burne emocije veoma je va!no da se prvo mi reguli#emo kako bismo potom regulisali svoje dete. To prakti"no zna"i da npr. kada vidimo da se dete baca po podu i vri#ti, nipo#to ne treba da vi"emo na njega, jer %emo time samo dodatno podsta%i jo# burniju reakciju. Potrebno je da mirno i stalo!eno reagujemo, dozvolimo detetu da se umiri, a tek nakon #to se umirilo pre$emo na vaspitne metode u okviru kojih u"imo dete #ta u njegovom pona#anju nije bilo u redu i kako bi trebalo u takvim situacijama da se pona#a.

U na!oj kulturi je prisutan stav da nije u redu plakati. &im vidimo da se nekome pune o#i suzama poku!amo da u#inimo sve kako bi otklonili to neprihvatljivo ose$anje tuge. Takav pristup je potpuno pogre!an. Kod dece, kao i kod odraslih, va"no je da prihvatimo #itavu lepezu emoci-ja koje se prirodno javljaju. Ukoliko poku!amo da ih ugu!imo dobi$emo kontraproduktivni rezultat. Decu treba da u#imo da je u redu da ose-$aju razli#ite emocije i kada one preplavljuju$e do%u kako da se sa njima na najbolji na#in izbore.

Jedan od na"ina da decu u"imo emocionalnoj inteligenciji je da imenujemo emociju koju primetimo kod deteta i pove!emo je sa situacijom koju je ta emocija izazvala (npr. “Razo"aran/tu!an/

ljut... si #to si morao da u$e# u ku%u a taman si se razigrao sa drugarima ispred zgrade. U redu je #to se tako ose%a#. Ne zaboravi sutra %ete ponovo imati priliku za dru!enje“). Na taj na"in ne samo da %e dete dobiti mogu%nost da razume #ta mu se dogodilo, zbog "ega ose%a to #to ose%a i nau"iti da imenuje emociju, ve% %ete osna!iti njegovu li"nost daju%i mu potvrdu da ga prihvatate takvo kakvo je, a to je od neizmernog zna"aja.

Kako $e dete prihvatati svoje emo-cije i kako $e reagovati na situacije zavisi i od toga na koji na#in vi is-poljavate sopstvene emocije i kako se sa njima borite. Deca mnogo vi!e u#e kroz primere koje im dajemo sopstvenim pona!anjem nego tako !to $emo im dr"ati vaspitne lekcije. U skladu sa tim u redu je da ima-

mo dobre i lo!e dane, manje i vi!e strpljenja i da ispoljavamo razli#it spektar emocija.

Kada nam je dan lo# i npr. odreagujemo vikom na dete iako i nije ne#to posebno zgre#ilo u redu je da se izvinimo, da podelimo sa detetom da smo imali lo# dan i da prethodna reakcija nema veze sa njim.

Isto tako u redu je da pred detetom zapla#emo i poka"emo slabost, jer opet to je deo #ovekove prirode. Uradite ve"bu/test sa samim sobom i slede$i put pre nego !to krenete da dr"ite lekciju svom detetu pomislite na svoje reakcije u sli#nim situaci-jama.

Autor: Maja Antoni#,

de#iji psihoterapeut, Centar za de#iju psihoterapiju “Pri#a o vili”

23 •• 22

YOGA ZA DECU - JOGA JE RADOST KOJA SE $IVIJoga sistem za decu do sada nije bio predmet interesovanja kao !to je to slu#aj sa jogom za odrasle. Zato smo razgovorali sa instruktorkom joge Suzanom Pu!ka! iz Holisti#ke akademija Maya, koja nam je otkrila #ari joge za decu.

“Konkretno, u praksi sam imala vi!e puta priliku da odr"im javni #as joge za decu. Kao deo na!eg dru!tveno odgovornog delovanja, predstavi-li smo deci pred!kolskog uzrasta sve dobrobiti joge. Posebno je bilo zanimljivo da smo tada kroz igru opona!ali "ivotinje i to kroz asane i tokom dru"enja probudili deci znati"elju. Joga sistem za decu – za radost koja se "ivi, koji sam osmis-llila, prikazan je kroz koordinaciju u pokretu, koordinaciju duha i tela, a pospe!uje snagu volje i u svojoj os-novnoj formi donosi stalo"enost i mir.

Joga za decu podsti"e razvoj ve#tine u svim segmentima detetovog afiniteta. Kroz rad sa decom u jogi se u"i pravilno disanje i savladavanje istog i odr!avanje pravilnog dr!anja tela kroz joga polo!aje. Tako$e, ovim putem se oblikuje emocionalna inteligencija.

Ukoliko se dobro izvedu polo"aji, oni

mogu da donesu deci dobro fizi#ko i mentalno zdravlje i da im pru"e balansiraniji razvoj. Asane za decu sagledavamo kroz telesni razvoj i dobrobiti koje imaju. Joga za decu treba da omogu$i sre$ne odnose, dobar uspeh u !koli i van !kole, da ih nau#i da vredno rade, kao i da to-kom razvoja budu odgo vorni i dos-ledni. Takav pristup razvija ma!tu i pru"a im mogu$nost da ostvare svo-je pune potencijale u svim aspekti-ma "ivota.

Joga za decu obezbe$uje fizi"ko, emocionalno sazrevanje, telesno i mentalno – duhovno i du#evno – socijalno sazrevanje, a u fiziolo#kom razdoblju istovremeno pospe#uje ja"anje mi#i%a i skeleta, kao i pravilan razvoj lokomotornog aparata.

Tehnikama disanja pobolj!ava se funkcija respiratornog sistema i pove$ava se funkcija odbrambe-nog mehanizma. Joga ve"be poste-peno i trajno oblikuju celokupno li#nost deteta. Dakle, asane nisu #isto fizi#ki pokreti, ve$ imaju dale-kosne"niji uticaj na dete u razvoju. U#itelji i roditelji #esto nisu sigurni kad trebaju deca da praktikuju jogu. Deca od 5 do 8 godina mogu da iz-

vedu neke asane, mada su premlada da se bave jogom formalno. Stati#ni polo"aji ne odgovaraju deci u ovom uzrastu niti oni imaju kapacitete za dinami#ke asane i pokrete. Istina je da su mala deca gipka i elasti#na, me%utim u ovom ranom dobu vibrant-nost, elasti#nost, "ivahnost ne treba da se optere$uje.

Optimalan "as joge treba da traje maksimalno 25 minuta. Deci treba dozvoliti da kroz igru spontano nau"e polo!aje. Treba im dozvoliti da odrastaju prirodno i ova disciplina ne bi trebalo da se nametne prerano.

Adolescentsko doba karakteri!e uo#-ljive i neverovatne biolo!ke promene koje se de!avaju naglo uz nagla!eni psiholo!ki razvoj. Joga poma"e de-tetu da na talasima emocionalnog procesa razvoja, usmerava i kanali!e energiju mladosti. Deca su po prirodi veoma otvorena i su!tinski aktivna. Ona u"ivaju u kreativnosti, u"ivaju u akciji u pokretu i kretanju koji asane (joga polo"aji) pru"aju i vrlo rado $e ih prihvatiti. Stoga je bitno stvoriti joga sistem za decu koji $e biti op-timalan za njihov uzrast kako bi im se omogu$ilo !to zdravije i sre$nije deti njstvo”, istakla je Suzana Pu!ka!.

Suzana Pu%ka%, instruktorka joge

Holisti#ka akademija Maya 25 •• 24

Kako su pre!ivele situaciju sa iz-bijanjem pandemije izazvane COVID-19, gde ih je zateklo vanre-dno stanje i "ta su radile ovih dana, otkrile su nam sjajne devojke, divne Frajle.

MARIJA:

U Zagrebu sam imala operaciju oka, pa sam tu ostala na oporavku. Nekad ne bih radila ni"ta, a nekad sam po ceo dan ne"to sre#ivala. $ula sam se putem video call-a sa dragim ljudima, posebno vikendom uve%e, pa smo zami"ljali da smo u izlasku. Mogla bih da se naviknem na ovaj lagani na%in !ivota, pa se nadam da mi ne&e te"ko pasti povratak u re-alnost.

$esto sam bila na terasi i otkrivala %ari rostilja uz The Weekend.

Sjajno ide uz sunce, uz opu"tenost koju donosi spremanje hrane i #uskanje. Poku"ajte obavezno.

Jo" nemam tu umetni%ku opu"te-nost da pi"em, suvi"e mi je te!ak bio onaj “zatvor” za le!ernost koja je potrebna za stvaranje. Ali uskoro &emo se navi&i i na najbolji na%in kreativno iskoristiti lagani ritam.

NEVENA:

Uglavnom sam bila kod ku&e, ali sam u prepodnevnim satima odlazila na reku da pecam. Priroda me opu"ta i resetuje. Na po%etku vanrednog stanja prijavila sam se za volon-tera pri akciji Color Press grupe i Crvenog Krsta da poma!emo stari-jim sugra#anima koji ne mogu u nabavku. Jedna baka je zvala da nema ko da joj pro"eta psa, tako

sam stekla i dve nove drugarice – baku Jelu i bi"onku Molly. Pored toga u%ila sam ukelele, kako se sadi povr&e na terasi, trenirala...

Slu"ajte muziku koja vas opu"ta, koja vam prija. Ja volim akustiku, te slu"am novi album Passengera.

Promeni&e se sve, pa i muzi%ki svet – od stvarala"tva do online konce-rata. Umetnici nalaze razne na%ine da se izraze, ali i da prezentuju svoj rad.

NATA!A:

'ivot nas muzi%ara je veoma dina-mi%an, pa je ovo za mene bila vrs-ta izazova i blagoslova – da budem na jednom mestu, radim stvari za koje nisam imala vremena zbog sil-nog tr%anja, pakovanja, spavanja po hotelima. Posvetila sam se klaviru. Svirala sam ga kao mala, a sada se podse&am i u%im preko skajpa. Pra-vi sam "kolarac! Svaki dan ve!bam jogu, meditiram, pi"em, %itam. Volim da se bavim renoviranjem prostora, uspela sam da nabavim sav materijal i sad sam u radovima svakodnevno!

Sva"ta slu"am, trenutno sam u solfe#u i klasi%noj muzici. Preporu%ila bih LP, obo!avam njenu muziku i njen glas. Za jazz raspolo!enje, tu je predivna Ella Fitzgerald kojoj se uvek vra&am.

Nadam se da &e ljudi iz „doba korone“ iza&i mudriji i da &e shvati-

ti da treba da usporimo... Mislim da &e koncerti biti intimniji, da &e se ljudi za!eleti nastupa u!ivo, da &e muzi ka ekspandirati globalno, jer se u ovo vreme puno stvara, komponuje i pi"e. Jedva %ekam da sve to %ujem!

JELENA:

Prvih nedelju dana sam odmara-la i spavala, jer nam je prekinuta turneja. Potom sam po%ela da rad-im sve "to nisam stizala u “!ivotu na to%kovima”. Gledala sam filmove, slu"ala muziku, svirala klavir, treni-rala i intenzivno psala na" “Dnevnik”. Nadam se da &ete do kraja godine imati priliku da %itate "ta se Fraj-lama de"avalo za ovih 11 godina, o avanturama sa putovanja i putanji na"e karijere sa fotografijama.

Slu"ajte sve ono "to vas opu"ta u ovim stresnim situacijama. Ja slu"am sve – od koncerata klasi%ne muzike, do novih mladih izvo#a%a, stranih i doma&ih. Danas mi je na repertoaru genijalna "panska peva%ica afri%kog porekla Buika.

Mo!da smo morali svi da zastane-mo i razmislimo o tome da smo brzi-nom tehnologije i na%inom !ivlje nja krenuli u sunovrat. Muzika je i u karantinu dobila veliki zna%aj i drugi oblik. Mnogo se stvara. Kako &e biti kada sve pro#e, ne znam, ali prih-vati&emo nove promene. Va!no je da muzika ne sme i ne&e se ugasiti.

27 •• 26

Budimo odgovorni zajedno.'uvajmo jedni druge.

#budimoodgovornizajedno

Novaston - Vuka Karad"i$a 7A, Beograd, Srbija

WWW.NOVASTON.COM

Prona%ite nas na