Водич за понуђачеу поступцима јавних набавки

Управа за јавне набавке

Београд, новембар 2011.

Увод

4

С а д р ж а ј

1Шта је јавна набавка?5

2Шта је поступак јавне набавке?16

3

6 Ко су наручиоци јавних набавки у Републици Србији?

7Која начела обавезују наручиоце?

8Шта чини законодавни оквир?

9Које су најважније институције система јавних набавки?

13Где пронаћи тендере?

14Шта се објављује на Порталу јавних набавки?

15Јавне набавке мале вредности

17Који су поступци јавних набавки?

24Ко спроводи поступак јавне набавке?

25Који рокови важе за поступке јавних набавки?

30Како се бира победник?

Како се припрема понуда?31

4Правна заштита и правни лекови за понуђаче55

5

31Фаза 1: Пре уласка на тржиште јавне набавке

35Фаза 2: Припрема за тендер

41Фаза 3: Како сачинити понуду

51Фаза 4: Добијање или губитак уговора

55Увод

55Законске одредбе

56Захтев за заштиту права пред наручиоцем

65Поступак заштите права пред Републичком комисијом

4

АКо Је ВАША ФиРмА заинтересована за продају добара, услуга или радова јавном сектору у Републици Србији неопходно је да има што потпунија сазнања о томе како се укључити у поступак јавне набавке, како припремити понуду, које услове је неопходно задовољити за добијање посла.

Продаја јавном сектору је пут којим свакодневно креће на хиљаде привредних субјеката. имају добар разлог за то, наручиоци у Републици Србији купују робу, услуге и радове вредне милијарде динара годишње. У Србији, према јавно доступним подацима[1], укупна вредност јавних набавки у 2010. години износила је 273.055.306.000 динара.

Продаја јавном сектору може привредним субјектима да пружи велики тржишни потенцијал и чврсту основу у клијентима и овај водич има за циљ да понуди одговоре на најчешћа питања на које понуђачи наилазе кроз учествовање у поступцима јавне набавке.

[1] извор: извештај о јавним набавкама у Републици Србији за 2010. годину. http://www.ujn.gov.rs/ci/izvestaji/izvestaji_ujn

Увод1

5

ЈАВнА нАБАВКА је прибављање добара и услуга или уступање извођења радова од стране државног органа, организације, установе или других правних лица који се сматрају наручиоцима, на начин и под условима прописаним Законом о јавним набавкама.

Дијапазон предмета јавних набавки се креће од елементарних ствари, као што су канцеларијски материјал, рачунари, намештај, услуге одржавања и поправке, услуге обезбеђења и чишћења објеката, па све до сложенијих области потрошње, као што су изградња путева и нових зграда, електромонтажни радови.

Циклус процеса набавке одвија се почевши од утврђивања потребе наручиоца за одређеном куповином и обезбеђивања средстава за њено финансирање, преко покретања одговарајуће врсте поступка јавне набавке, селекције понуђача, потписивања уговора, па све до управљања процесом реализације уговора.

Шта није јавна набавка?

наручилац нема обавезу да спроводи поступак јавне набавке чија је вредност на годишњем нивоу испод лимита за примену поступка јавне набавке мале вредности (лимит се сваке године одређује Законом о буџету - у 2011. години реч је о вредностима набавки испод 318.000 динара), или уколико је испуњен неки од основа предвиђених чланом 7. и чланом 87. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, број 116/08).

Шта је јавна набавка?

2

6

нАРУчиоЦи јавних набавки у Србији су:

▸ државни органи, организације, установе и други директни или индиректни корисници буџетских средстава, организације за обавезно социјално осигурање;

▸ јавна предузећа

▸ правна лица која обављају и делатност од општег интереса, уколико је испуњен неки од додатних услова (да више од половине чланова органа управљања чине, односно више од половине гласова у органу тог правног лица имају представници наручиоца, да наручилац врши надзор над радом тог правног лица, да наручилац поседује више од 50 % акција, односно удела у том правном лицу, да се више од 50 % финансира из средстава наручиоца...)[2]

највећи удео у укупној вредности набавки у 2010. години имала су јавна предузећа (59%), затим државни органи (19%), јавне установе (14%) и градска и општинска управа (8%).

од наручилаца се захтева да рационално троше јавна средства, која чини, пре свега, новац пореских обвезника и да кроз законски оквир за јавне набавке обезбеђују куповину „највеће вредности за новац” (value for money), односно најбољи квалитет за најнижу цену.

[2] члан 3. Закона о јавним набавкама.

Ко су наручиоци јавних набавки у Републици Србији?

2.1

7

1 2 3 4ПРоПиСи и нАчелА обавезују наручиоце у Републици Србији да обезбеде транспарентност у раду и отворену и поштену конкуренцију. Са гледишта приватног сектора то може да изгледа бирократски. ипак, та правила прописана су да би свим привредним субјектима обезбедила приступ јавном сектору.

У основи, правила за јавне набавке базирају се на четири основна начела. То су начела која се морају постићи у процесу набавке:

Која начела обавезују наручиоце?2.2начело економичности и ефикасности употребе јавних средстава

наручилац је дужан да обезбеди да се поступак јавне набавке обави у роковима и на начин прописан у Закону о јавним набавкама, уз минималне трошкове. Јавна средства могу да се користе само за намене утврђене у уговору о јавној набавци.

начело обезбеђивања конкуренције међу понуђачима

наручилац не сме да ограничава конкуренцију међу понуђачима, на пример применом дискриминаторских услова или критеријума. лица која су укључена у припрему тендерских докумената (конкурсне документације) не смеју да буду понуђачи или да сарађују са понуђачима на припреми понуде.

начело транспарентности поступка јавне набавке

Заинтересовани понуђачи морају да имају прилику да сазнају за набавку. То значи да огласи о јавним набавкама морају да буду објављени у „Службеном гласнику Републике Србије“ и на Порталу јавних набавки. Поред тога, лица која су учествовала у поступку јавне набавке имају право да приликом отварања понуда изврше увид у податке из понудa који се уносе у записник о отварању понуда, као и да после пријема одлуке којом се окончава поступак јавне набавке у одређеном року изврше увид у податке о спроведеном поступку.

начело једнакости понуђача

наручилац мора да обезбеди једнак положај свим понуђачима у свим фазама поступка јавне набавке. То значи да наручилац не може да при постављању захтева понуђачима наметне такве услове који би представљали личну, предметну или територијалну дискриминацију понуђача.

8

ЗАКоноДАВни оКВиР у Републици Србији чине Закон о јавним набавкама („Службени гласник РС“, број 116/08; у даљем тексту: ЗЈн), који је ступио на снагу 06. јануара 2009. године и 10 подзаконских аката које је донео министар финансија: [3]

• Правилник о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки

• Правилник о поступку отварања понуда и обрасцу за вођење записника о отварању понуда

• Правилник о поступку јавне набавке мале вредности• Правилник о одређивању доказа на основу којих се утврђује да је

понуду поднео домаћи понуђач и за одређивање добара домаћег порекла

• Правилник о критеријумима за образовање комисија за јавне набавке• Правилник о поступку издавања сертификата за службеника за јавне

набавке• Правилник о начину вођења евиденција о јавним набавкама• Правилник о начину поступања са електронским понудама и начину

спровођења електронске лицитације у поступцима јавних набавки• Списак међународних институција чији се посебни поступци јавних

набавки могу примењивати уместо одредаба Закона о јавним набавкама• Правилник о форми и садржини кредитног захтева и форми и садржини

документације о кредитној способности наручиоца у случају јавне набавке кредита као финансијске услуге

ЗЈн и подзаконски прописи могу се наћи на интернет презентацији Управе за јавне набавке: http://www.ujn.gov.rs, у оквиру рубрике Прописи.

остали прописи који се, посредно или непосредно, примењују приликом спровођења поступака јавних набавки су:

• Закон о буџету којим се, сваке године, дефинише:1) вредност за примену поступка јавне набавке мале вредности, као и

вредност набавке за коју наручиоци нису дужни да примењују ЗЈн [4] 2) вредност набавке за коју су наручиоци дужни да од понуђача траже

банкарску гаранцију као средство обезбеђења за испуњење обавеза у поступку јавне набавке, као и за испуњење уговорних обавеза.[5]

• Закон о општем управном поступку који се примењује на питања која нису посебно регулисана ЗЈн-ом, а односе се на поступак заштите права

• Закон о облигационим односима који се примењује у вези са уговором о јавној набавци.

Шта чини законодавни оквир?

2.3

[3] Девет подзаконских аката објављено је у „Службеном гласнику РС“, број 50/09, десети, који се односи на кредитни захтев, је објављен у броју 91/09.

[4] чланом 31. став 2. Закона о буџету РС за 2011. годину („Службени гласник РС“, број 101/10, прописано је да се јавном набавком мале вредности, у смислу Закона о јавним набавкама, сматра набавка чија је

процењена вредност од 318.000 динара до 3.175.000 динара.

[5] чланом 31. став 1. Закона о буџету РС за 2011. годину („Службени гласник РС“, број 101/10, прописано је да за јавну набавку изнад износа средстава од 646.000.000 динара, наручилац захтева банкарску гаранцију у поступку јавне набавке у складу са одредбама ЗЈн.

9

нАЈВАжниЈе инСТиТУЦиЈе система јавних набавки у Републици Србији су:

▸ министарство финансија

▸ Управа за јавне набавке

▸ Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки

▸ Државна ревизорска институција

Поред наведених институција значајну улогу имају и Агенција за борбу против корупције и Комисија за заштиту конкуренције.

Министарство финансија је ресорно министарство у области јавних набавки, и у том смислу припрема нацрте закона и друге прописе у области јавних набавки, даје мишљења на ЗЈн, има значајна контролна овлашћења и врши надзор над применом ЗЈн . У оквиру министарства финансија, послове који се непосредно односе на област јавних набавки обавља одсек за систем јавних набавки у оквиру Сектора за систем јавних набавки и финансирање политичких странака и спровођење стратегије и планова интегритета, затим Сектор за буџетску инспекцију и Сектор – централна јединица за хармонизацију.

министарство финансија

Кнеза милоша 20, Београд www.mfin.gov.rs

Које су најважније институције система јавних набавки?

2.4

10

Управа за јавне набавке је посебна организација која обавља стручне послове у области јавних набавки, који се, пре свега, односе на: учешће у припреми прописа у области јавних набавки, пружање саветодавне помоћи наручиоцима и понуђачима, формирање и одржавање Портала јавних набавки, издавање сертификата службеницима за јавне набавке, прикупљање статистичких и других података о спроведеним поступцима, закљученим уговорима о јавним набавкама и о ефикасности система јавних набавки у целини, праћење поступака јавне набавке и обавештавање органа надлежног за послове ревизије јавних средстава, буџетске инспекције и других органа надлежних за покретање прекршајног поступка о неправилностима у спровођењу поступака јавних набавки.

Управа за јавне набавке

немањина 22-26, Београд www.ujn.gov.rs

11

Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки је самосталан и независан орган Републике Србије, који обезбеђује заштиту права понуђача и јавног интереса у поступцима јавних набавки. Републичка комисија је другостепени орган у систему заштите права. Председника и чланове бира народна скупштина, на предлог Владе. За свој рад Републичка комисија одговара народној скупштини.

Републичка комисија

немањина 22-26, Београд www.kjn.gov.rs

12

Државна ревизорска институција је највиши орган ревизије јавних средстава у Републици Србији, самосталан и независан орган, за свој рад одговоран народној скупштини. У оквиру својих овлашћења, Државна ревизорска институција врши ревизију сврсисходности набавки, контролу законитости поступака јавних набавки и контролу закључених уговора о јавним набавкама.

Државна ревизорска институција

макензијева 41, Београд www.dri.rs

13

АКо Је ВРеДноСТ јавне набавке изнад горњег лимита за примену поступка јавне набавке мале вредности, тј. изнад 3.175.000 динара, наручилац је дужан да оглас (јавни позив за прикупљање понуда) објави у „Службеном гласнику Републике Србије“ и на интернету, тј. на Порталу јавних набавки (http://portal.ujn.gov.rs).

За планиране јавне набавке чија је вредност већа од 50.000.000 динара, односно већа од 100.000.000 динара за јавне набавке у областима водопривреде, енергетике, рударства, телекомуникација и саобраћаја, наручилац је дужан да најмање једном годишње објави претходни распис. ова врста огласа објављује се у року од најмање 30 дана пре него што ће бити објављен јавни позив за јавну набавку и његово објављивање има за циљ да потенцијалне понуђаче упозна са намером наручиоца да спроведе поступак јавне набавке веће вредности, чиме се понуђачима омогућава благовремена припрема за учешће у том поступку.

Где пронаћи тендере?

2.5

14

нА ПоРТАлУ ЈАВних нАБАВКи (http://portal.ujn.gov.rs), при Управи за јавне набавке, понуђачи могу бесплатно да претражују огласе о јавним набавкама и пронађу оне за које имају интерес, помоћу страница за „претрагу и преглед”, тако што ће укуцати „кључне речи”. на пример, предмет уговора о јавној набавци (добра, услуге или радови), назив наручиоца, врсту поступка јавне набавке и слично.

Портал јавних набавки омогућава и претраживање одлука Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, тако да се понуђачи могу упознати са ставовима Републичке комисије у вези са поднетим захтевима за заштиту права понуђача. Такође, може се претраживати и садржина извештаја наручилаца о јавним набавкама, како великих, тако и малих вредности, што понуђачима омогућава информације о предметима набавки које су наручиоци куповали у поступцима јавних набавки, са којим понуђачима су закључивали уговоре, које су вредности уговарали и слично.

Шта се објављује на Порталу јавних набавки?

2.6

15

нАРУчиоЦи ниСУ оБАВеЗни да у „Службеном гласнику РС“ и на Порталу јавних набавки објаве јавни позив за набавке мале вредности (вредности од 318.000 до 3.175.000 динара).[7] ипак, они то могу да ураде да би о поступку јавне набавке обавестили већи број потенцијалних понуђача.

мала предузећа су често заинтересована за јавне набавке мале вредности. Ако је наручилац одлучио да не објави оглас на Порталу јавних набавки, за мало предузеће је важно да добије позив за подношење понуда. Да би то предузеће добило позив, подразумева се да наручилац треба да буде свестан његовог постојања. Зато је добра идеја да се ступи у контакт са наручиоцима ради давања основних информација о предузећу, који су његови производи, услуге, итд. – нарочито ако је реч о новом предузећу.

Јавне набавке мале вредности

2.7

[7] Горњи и доњи лимит за јавне набавке мале вредности се сваке године одређује Законом о буџету РС.

У поступак јавне набавке мале вредности наручилац мора да позове најмање три потенцијална понуђача да поднесу понуде. Позив за подношење понуда упућује се путем поште, факсом или електронским путем.

16

ПоСТУПАК ЈАВне нАБАВКе чини скуп радњи, корака потребних да се пронађе испоручилац добара, пружалац услуге или извођач радова.

Поступак почиње доношењем одлуке о покретању поступка. Затим следи известан број корака, предвиђених ЗЈн-ом, које треба прећи пре него што наручилац и привредни субјект могу да потпишу уговор.

Пре свега, наручилац објављује оглас о јавној набавци на Порталу јавних набавки и у „Службеном гласнику Републике Србије“, односно прослеђује позив за подношење понуда на адресе више потенцијалних понуђача.[8]

оглас о јавној набавци садржи кратак опис предмета набавке, услова за учешће, критеријума за избор најповољније понуде, времена и места подношења и отварања понуда. Њега допуњује конкурсна документација, која садржи опис предмета набавке који се купује, више информација о припремању и садржини понуде, обавезама из уговора.

Ако заинтересовано лице (домаће или страно правно или физичко лице), жели да поднесе своју понуду, мора прво да добије конкурсну документацију како би добио све потребне информације. Конкурсна документација се од наручиоца може преузети након објављивања јавног позива.

наручилац је у обавези да од дана објављивања јавног позива омогући заинтересованим лицима непосредан увид у конкурсну документацију, њено преузимање, или ће је у року од два дана од дана пријема захтева за достављање, доставити заинтересованом лицу поштом, факсом или електронском поштом. омогућено је и објављивање конкурсне документације на Порталу јавних набавки (видети члан 31. ЗЈн-а).

Шта је поступак јавне набавке?

3

[8] Код поступака јавних набавки у којима се не објављује јавни позив.

Треба имати у виду да наручилац заинтересованом лицу може да наплати само трошкове умножавања и достављања конкурсне документације и да остале трошкове које је имао наручилац (нпр. евентуалне трошкове у вези са припремом конкурсне документације, трошкове објављивања огласа у „Службеном гласнику РС“) не може преносити на понуђача.

17

[9] изузетак је предвиђен чланом 23. став 1. тачка 1. ЗЈн.

Поступак у којем сва заинтересована лица могу поднети понуде. • ЗЈн не прописује посебан основ за његову примену.• објављује се јавни позив у „Службеном гласнику РС“ и на Порталу јавних

набавки.

Поступак који се састоји из две фазе. У првој фази наручилац признаје квалификацију подносиоцима пријава на основу претходно одређених услова, а у другој фази позива све подносиоце пријава којима је признао квалификацију (кандидати) да поднесу понуду.• Јавни позив се објављује у првој фази, док се у другој фази шаље позив за

подношење понуда само и свим кандидатима са листе.• Два су основа за примену и прописана су чланом 22. став 2. и 3. ЗЈн.

Квалификациони поступак је начин спровођења прве фазе рестриктивног поступка у областима водопривреде, енергетике, рударства, телекомуникација и саобраћаја. • Карактеристичан је по одређеним разликама у односу на «класични»

рестриктивни поступак, које се огледају у дужини трајања листе кандидата, могућности ажурирања услова и доквалификације, као и у могућности преузимања листе кандидата другог наручиоца.

Поступак који може да се примени само под условима прописаним чланом 23. став 1. ЗЈн.• Подразумева објављивање јавног позива[9] и спровођење преговарања о

елементима уговора.

отворени поступак

Рестриктивни поступак

* Квалификациони поступак

Преговарачки поступак са објављивањем јавног позива

нАРУчилАЦ Је оБАВеЗАн да се определи између више различитих поступака јавне набавке, у зависности од испуњености услова за њихову примену прописаних ЗЈн-ом.

Постоје следећи поступци јавних набавки:

Који су поступци јавних набавки?

3.1

18

Поступак који може да се примени само под условима предвиђеним чланом 24. ЗЈн. • има 11 основа за примену. Један од њих (члан 24. став 1. тачка 3. ЗЈн) је кад

предмет уговора може да испуни само одређени понуђач.• наручилац није обавезан да објави јавни позив, али је пре закључења

уговора у обавези да у „Службеном гласнику РС“ и на Порталу јавних набавки објави посебну врсту огласа – обавештење о избору најповољније понуде[10] које се може оспоравати захтевом за заштиту права од стране потенцијалних понуђача који нису позвани да учествују у поступку преговарања.

• Подразумева спровођење преговарања о елементима уговора

Поступак који омогућава наручиоцу да добије нацрт, план или дизајн (у областима урбанистичког планирања, архитектуре, грађевинарства, инжењерства, дизајна и информатике).• Подразумева објављивање јавног позива.

Поступак јавне набавке који може да се примени на јавне набавке мале вредности, од 318.000 до 3.175.000 динара, као и на услуге из Анекса I Б без обзира на вредност тих услуга. • наручилац није обавезан да објави јавни позив, већ мора да позове најмање

три потенцијална понуђача да поднесу понуде. Позив се, уз конкурсну документацију, шаље поштом, факсом или електронским путем.

Преговарачки поступак без објављивања јавног позива

Конкурс за нацрте

Поступак јавне набавке мале вредности

[10] обратити пажњу на битне разлике између обавештења о избору најповољније понуде и обавештења о закљученом уговору, као различитим врстама огласа о јавним набавкама.

Разлика између обавештења о избору најповољније понуде и обавештења о закљученом уговору

Када наручилац спроводи преговарачки поступак без објављивања јавног позива на основу члана 24. ЗЈн (примера ради, спроводи преговарачки поступак са тачно одређеним понуђачем са образложењем да конкретну јавну набавку из техничких разлога може да испуни само одређени понуђач – члан 24. став 1. тачка 3. ЗЈн), потребно је обратити пажњу на два обавештења која том приликом наручилац мора објавити (уколико је закључио уговор), која су сличног назива, али различитог дејства:

19

• објављује се само када наручилац спроводи преговарачки поступак у складу са чланом 24. ЗЈн (осим у случају из тачке 6) тог члана – куповина добара на робним берзама)

• објављује се после доношења одлуке о избору најповољније понуде, а пре закључења уговора

• мора садржати податке о предмету јавне набавке, изабраном понуђачу и основу за спровођење преговарачког поступка

• Може се оспоравати захтевом за заштиту права од стране свих потенцијалних понуђача који нису учествовали у преговарачком поступку. У том случају рок за подношење захтева за заштиту права је осам дана од дана објављивања овог обавештења у „Службеном гласнику Републике Србије“

• Ако понуђач успе за захтевом за заштиту права уговор неће бити закључен

• објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“, а на Порталу јавних набавки се мора објавити уколико је вредност јавне набавке преко 3.175.000 динара

• објављује се у свим поступцима јавних набавки

• објављује се после закључења уговора (када је поступак јавне набавке завршен)

• обавезна садржина овог обавештења није прописана ЗЈн-ом

• Не може се оспоравати захтевом за заштиту права, али служи као информација за сва заинтересована лица да је закључен уговор, а на основу ње се може покренути неки други поступак, осим поступка заштите права (поступак ревизије, поступак за утврђење ништавости уговора, прекршајни поступак итд.)

• објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“, а на Порталу јавних набавки се мора објавити уколико је вредност јавне набавке преко 3.175.000 динара

обавештење о избору најповољније понуде обавештење о закљученом уговору

1) обавештење о избору најповољније понуде;2) обавештење о закљученом уговору.

За потенцијалног понуђача је битно да обрати пажњу на обавештење о избору најповољније понуде, јер се само оно може оспоравати захтевом за заштиту права, а ако се успе са захтевом, наручилац не може закључити уговор.

20

21

Пример обавештења о избору најповољније понуде и обавештења о закљученом уговору из „Службеног гласника Републике Србије“ за исту јавну набавку.

22

Доња табела показује јавне набавке по врсти поступка јавне набавке у Републици Србији у 2010. години:

Врста поступка

отворени поступак

рестриктивни поступак

преговарачки поступак без објављивања јавног позива

преговарачки поступак са објављивањем јавног позива

конкурс за нацрте

укупно за период

Jавнe набавкe велике вредности по врстама поступaка у 2010. години (у хиљадама динара)

Број набавки

18.219

5.768

6.045

1.239

5

31.276

Процењена вредност

149.286.718

31.441.121

62.034.266

18.373.566

10.759

261.146.430

Уговорена вредност

135.854.549

28.436.421

58.426.685

16.281.871

8.100

239.007.626

Уговорена вредност са ПДВ

155.249.625

33.313.147

67.097.243

19.002.682

9.585

274.672.282

23

Доњи графикон показује заступљеност преговарачког поступка без објављивања јавног позива у 2010. години:

код додатних услуга или радова који нису били укључени у првобитни пројекат или у прву јавну набавку, а који су због непредвидљивих околности постали неопходни за извршење уговора о јавној набавци, (24.1.7)

ако због изузетне хитности проузроковане ванредним околностима или непредвиђеним догађајима, наручилац није могао да поступи у роковима одређеним за отворени или рестриктивни поступак, (24.1.4)

код додатних испорука добара од првобитног добављача намењених за делимичну замену производа, материјала или инсталација или проширење обима постојећих производа, материјала или инсталација, (24.1.5)

осталоако због техничких, односно уметничких разлога предмета јавне набавке или из разлога повезаних са заштитом искључивих права, набавку може испунити само одређени понуђач, (24.1.3)

49%

11%

13%

17%

10%

24

ПоСТУПАК ЈАВне нАБАВКе спроводи комисија за јавне набавке наручиоца, која има председника и најмање два члана од којих један мора бити диполомирани правник.

Комисија за јавне набавке задужена је да припреми конкурсну документацију, оглас о јавним набавкама, да отвори, прегледа, оцени и рангира понуде (пријаве), састави писмени извештај о стручној оцени понуда и припреми предлог одлуке којом се окончава поступак јавне набавке.

чланови комисије за јавне набавке не могу да заступају интересе понуђача. То значи да понуђач мора да буде свестан да ни на који начин не утиче на комисију нити да покуша да добије информације о набавци које нису дате свим понуђачима.

Ко спроводи поступак јавне набавке?

3.2

25

Постоје одређени рокови који важе за различите поступке јавних набавки.

Рок за подношење понуда

Рок за подношење понуда је број дана који је остављен понуђачима како би припремили своју понуду или пријаву (у рестриктивном поступку). наручилац га наводи у јавном позиву (позиву за подношење понуда) и у конкурсној документацији.

одређивањем рока сматра се одређивање дана и сата до којег се понуде могу подносити (у конкурсној документацији се прецизира датум последњег дана рока за подношење понуда). Рокови за подношење понуда се рачунају од дана када је јавни позив објављен у „Службеном гласнику РС“, односно од дана када је позив за подношење понуда послат понуђачима.

Сходно одредбама Закона о општем управном поступку (у даљем тексту: ЗУП), као први дан рока рачуна се следећи дан од дана објављивања јавног позива у „Службеном гласнику РС“, односно дан када је јавни позив објављен не урачунава се у рок. Такође, сходно одредбама ЗУП-а, почетак и ток рока не спречавају недеље и дани државних празника, односно сви нерадни рани. међутим, ако последњи дан рока пада у недељу, или на дан државног празника, или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок за подношење понуда истиче истеком првог наредног радног дана.

Који рокови важе за поступке јавних набавки?

3.3

26

1 2 1 2 3 4 5 6

н П У С ч П С н П У С ч П С

3 4 5 6 7 8 9 7 8 9 10 11 12 13

10 11 12 13 14 15 16 14 15 16 17 18 19 20

17 18 19 20 21 22 23 21 22 23 24 25 26 27

24 25 26 27 28 29 30 28 29 30 31

31

ЈУл 2011. АВГУСТ 2011.

ПРимеР РАчУнАЊА РоКА ЗА ПоДноШеЊе ПонУДА: Ако је јавни позив у отвореном поступку објављен у „Службеном гласнику РС“ у петак, 15. јула 2011, а рок за подношење понуда износи 30 дана до 12 часова, онда је последњи дан рока за подношење понуда 15.08.2011. године до 12 часова.

оБРАЗложеЊе: 15. јули, као дан објављивања јавног позива се, сходно одредбама ЗУП-а, не урачунава у рок. Како 30. дан рока пада у недељу 14.08.2011. године, рок за подношење понуда се помера на први наредни радни дан (понедељак), односно на 15.08.2011. године.

27

Благовремена понуда

Од изузетне је важности да се понуда преда, односно да је наручилац прими у року који је одређен за подношење понуда. У супротном понуда је неблаговремена, а наручилац ће је по окончању поступка отварања понуда вратити неотворену понуђачу, са назнаком да је поднета неблаговремено. У том случају таква понуда неће бити део надметања за добијање уговора.

није дакле довољно да је понуђач понуду послао до истека рока за подношење понуда, већ је неопходно да је она наручиоцу пристигла у року, тј. да ју је наручилац физички примио у року. на пример, уколико понуђач у року за подношење понуда пошаље своју понуду поштом препоручено, али та понуда стигне у просторије наручиоца (место које је одређено за подношење понуда) након истека рока за подношење понуда, наручилац ће ту понуду третирати као неблаговремену, с обзиром на то да је није примио у року.

Рок за доношење одлуке о избору најповољније понуде

Рок за доношење одлуке о избору најповољније понуде није прописан ЗЈн-ом, већ га наручилац сам одређује и наводи у јавном позиву и позиву за подношење понуде, односно у конкурсној документацији.

Рок за подношење захтева за заштиту права

Рок за подношење захтева за заштиту права, по правилу, износи 8 дана од дана пријема одлуке наручиоца којом се окончава поступак јавне набавке (одлуке о избору најповољније понуде, одлуке о обустави поступка, одлуке о признавању квалификације). Више детаља о томе у делу који се односи на заштиту права.

Рокови за спровођење поступка јавне набавке

Рокови утичу на време које је потребно да се спроведе поступак јавне набавке, што се за приватни сектор може учинити далеко дужим него што траје пословање на тржишту између привредних субјеката. Време потребно за спровођење поступка јавне набавке зависи од врсте поступка у којем се јавна набавка реализује. на пример, за спровођење једног отвореног поступка јавне набавке потребно је око 2 - 3 месеца.

28

• Рок за подношење понуда не може бити краћи од 30 дана од дана када је јавни позив објављен у „Службеном гласнику РС“, осим уколико је објављен претходни распис (видети члан 64. ЗЈн).

• Постоји тзв. период мировања који мора да траје најмање 8 дана од дана пријема одлуке о избору најповољније понуде или одлуке о обустави поступка јавне набавке (рок за подношење захтева за заштиту права).

• Рок за подношење пријава у првој фази не може бити краћи од 25 дана од дана када је јавни позив објављен у „Службеном гласнику РС“, осим у случају предвиђеном чланом 68. став 1. тачка 1) ЗЈн-а.

• Постоји тзв. период мировања који мора да траје најмање 8 дана од дана пријема одлуке о признавању квалификације или одлуке о обустави поступка јавне набавке (рок за подношење захтева за заштиту права).

• Рок за подношење понуда у другој фази не може бити краћи од 30 дана од дана када је наручилац послао писмени позив кандидатима. основ за скраћивање рока за подношење понуда предвиђен је у члану 67. и члану 68. став 1. тачка 2) ЗЈн.

• Постоји тзв. период мировања који мора да траје најмање 8 дана од дана пријема одлуке о избору најповољније понуде или одлуке о обустави поступка јавне набавке (рок за подношење захтева за заштиту права).

• Рок за подношење понуда не може бити краћи од 25 дана од дана када је јавни позив објављен у „Службеном гласнику РС“, осим у случају предвиђеном у члану 23. став 1) тачка 1. ЗЈн.

• Постоји тзв. период мировања који мора да траје најмање 8 дана од дана пријема одлуке о избору најповољније понуде или одлуке о обустави поступка јавне набавке (рок за подношење захтева за заштиту права).

отворени поступак

Рестриктивни поступак

Преговарачки поступак са објављивањем јавног

позива

Следи приказ рокова:

29

• Рок за подношење понуда није прописан ЗЈн-ом, већ га наручилац сам одређује водећи рачуна о одредби члана 62. ЗЈн којим је прописано да рок за подношење понуда мора бити примерен времену потребном за припрему исправне понуде.

• За учеснике поступка преговарања постоји тзв. период мировања који мора да траје најмање 8 дана од дана пријема одлуке о избору најповољније понуде или одлуке о обустави поступка јавне набавке (рок за подношење захтева за заштиту права), док је за оне који нису позвани да учествују у поступку преговарања рок за подношење захтева за заштиту права 8 дана од дана објављивања обавештења о избору најповољније понуде у „Службеном гласнику РС“.

• Рок за подношење нацрта, плана или дизајна није прописан ЗЈн-ом, већ га наручилац сам одређује водећи рачуна о одредби члана 62. ЗЈн.

• Постоји тзв. период мировања који мора да траје најмање 8 дана од дана пријема одлуке о избору најповољније понуде (односно одлуке о награђивању одређеног нацрта, плана или дизајна, или више њих) или одлуке о обустави поступка јавне набавке (рок за подношење захтева за заштиту права).

• Рок за подношење понуда није прописан ЗЈн-ом ни Правилником о поступку јавне набавке мале вредности, већ га наручилац сам одређује водећи рачуна о одредби члана 62. ЗЈн.

• Постоји тзв. период мировања који мора да траје најмање 8 дана од дана пријема одлуке о избору најповољније понуде или одлуке о обустави поступка јавне набавке (рок за подношење захтева за заштиту права).

Преговарачки поступак без објављивања јавног

позива

Конкурс за нацрте

Поступак набавке мале вредности

Конкурс за нацрте

30

ДА Би Се ДоБио УГоВоР, у основи морају да се ураде две ствари.

Прво, привредни субјект мора да документује да је способан да изврши уговор. на пример, да предузеће има довољно техничког и кадровског капацитета, искуства, да понуди предмет набавке захтеваних карактеристика и спецификација. Друго, привредни субјект мора да напише понуду која ће бити боља односно јефтинија од понуде његових конкурената.

наредни корак је процена понуда. Постоје два главна критеријума за оцењивање понуда:

• најнижа понуђена цена

• економски најповољнија понуда.

Други критеријум може да буде мешавина различитих елемената критеријума који се крећу од цене до квалитета и рока испоруке (видети члан 52. ЗЈн). Кад се утврди победник, протекне рок за заштиту права, уговор може да се потпише.

3.4Како се бира победник?

31

Фаза 1: Пре уласка на тржиште јавне набавке

Пре давања понуде за јавну набавку, треба размислити о више ствари.

Продајни потенцијал

Колики је продајни потенцијал привредног субјекта? Који су ризици? Колико времена и напора треба да уложи привредни субјект пре него што од датог посла поврати свој новац? Једно је сигурно, као и у осталим аспектима пословања, постоје ризици, а нема гаранција за позитиван крајњи исход.

Тржиште јавних набавки има велику предност - поступци су транспарентни, а тржиште је велико, што значи да има пожељан потенцијал за продају.

Како се припрема понуда?

4

Доња слика показује јавне набавке по врсти предмета у Републици Србији у 2010. години

извор: извештај о јавним набавкама у Републици Србији за 2010. годину http://www.ujn.gov.rs/ci/izvestaji/izvestaji_ujn

Јавне набавке по врсти предмета у 2010. години

Врста предмета

добра

услуге

радови

Вредност набавки (у хиљадама динара)

116.546.567

73.228.644

83.280.095

32

Пословање са јавним сектором

Док један привредни субјект може да се усмери на интересе власника, јавни сектор мора да доноси одлуке према правилима транспарентности, јавности у раду и једнаког третмана свих понуђача. То значи да је наручиоцу потребно много више времена за доношење одлука од оног на шта су привредни субјекти навикли на тржишту. Предуслов реализације било ког поступка јавне набавке јесте у томе да и приватни добављач и јавни купац буду свесни тих разлика.

осим тога, привредни субјекти морају да се припреме за отвореност према јавности. Јер, уговори о јавној набавци могу да привуку интересовање медија, поготову у случају уговора великих вредности.

Понуђач мора да се наоружа стрпљењем, јер треба да зна и да буде спреман на то да јавна набавка подразумева „папирологију“. Прописи о јавној набавци захтевају спровођење разних поступака и достављање потребне документације.

Шанса за мала и средња предузећа

Јавне набавке пружају шансу малим и средњим предузећима (мСП) да ојачају и развију пословну основу. међутим, наручиоци не могу да омогуће повлашћен статус мСП-а, јер прописи о јавним набавкама утврђују као општу обавезу једнак третман према свим учесницима у поступку - према начелу једнакости понуђача.

За мСП изазов је и у томе што су за њих често „велики“ уговори за јавну набавку веома захтевни и готово недостижни. Други изазов је то што се јавне набавке често ослањају на документацију о претходном искуству у одређеној области (референце). То може да буде проблем за новоформиране фирме.

наручиоци могу да умање неке од препрека за мСП тиме што ће да поделе „велике“ уговоре на мање партије. на пример, набавка хране може да се подели на више партија: партија 1. месо; партија 2. млеко и млечни производи; партија 3. воће; партија 4. поврће, што омогућава понуђачу да поднесе понуду за ону/оне партије у зависности од производа које продаје на тржишту. Такође, уговор може да се заснива на подели по географским областима (нпр. наручилац има више објеката у различитим деловима Србије и услуге чишћења тих објеката обликује по партијама тако да свака географска област, сваки град буде посебна

33

партија, што омогућава понуђачу да да понуду за ону географску област, онај град у којем има седиште и у којем послује).

ипак, мСП морају углавном да се ослоне на сопствене снаге да реше те изазове. Једна од стратегија коју могу да примене је да се удруже и направе конзорцијум (заједничку понуду) са другим мСП или већим привредним субјектима. У већини случајева потребно је уложити доста труда и времена да би се изградили односи поверења између партнера, као и да би се регулисали међусобни односи, али то на крају може да се исплати, ако конзорцијум добије уговор о јавној набавци.

Конзорцијум може да буде решење и кад су уговори сложени и захтевају шири скуп стручности. Сходно томе, добра стратегија за мало предузеће може да буде удруживање са другим привредним субјектима различитог профила или различитих домена стручности.

Разлика између заједничке понуде и понуде са подизвођачем

Понуђач у обрасцу понуде наводи податак да ли понуду подноси самостално, као заједничку понуду или као понуду са подизвођачем.

У случају подношења заједничке понуде, односно понуде са учешћем подизвођача, у моделу уговора морају бити наведени сви понуђачи из групе понуђача, односно сви подизвођачи.

Ако понуђач намерава да повери делимично извршење уговора подизвођачу, понуђач мора да наведе име подизвођача. Понуђач је у потпуности одговоран према наручиоцу за извршење уговора о набавци без обзира на број подизвођача.

Понуђачи који су формирали конзорцијум (група понуђача), односно који су поднели заједничку понуду, сносе неограничену солидарну одговорност према наручиоцу.

Битна разлика између понуде са учешћем подизвођача и заједничке понуде огледа се у испуњености обавезних услова за учешће. наиме, у погледу услова који се односе на неопходни финансијски и пословни капацитет, као и довољни технички и кадровски капацитет, капацитети учесника заједничке понуде се сабирају, односно ове услове сви понуђачи из групе понуђача испуњавају заједно. на пример, уколико наручилац за одређену јавну набавку захтева да понуђач

34

има петоро запослених одређеног профила, није од утицаја колико посебно има сваки од учесника групе понуђача, битно је да они у збиру имају најмање петоро запослених траженог профила.

Код понуде са подизвођачем ситуација је другачија, тј. сам понуђач мора да има тражених петоро запослених одређеног профила. Другим речима, у испуњавању услова који се односи на кадровски капацитет подизвођач не може да помогне понуђачу, односно да му обезбеди одређени број запослених како би понуђач испунио постављени захтев. на пример, уколико понуђач има четворо запослених траженог профила, а подизвођач једног, таква понуда ће бити одбијена као неисправна, јер наручиоцу за извршење уговора одговара понуђач и он је у обавези да сам испуни постављени услов у погледу кадровског капацитета, односно да има петоро запослених траженог профила. Да ли ће у конкретном примеру понуђач и за подизвођача морати да поднесе одговарајуће доказе у погледу кадровског капацитета зависиће од тога да ли је то наручилац тражио конкурсном документацијом (видети члан 49. став 6, као и члан 50. став 7. ЗЈн).

О датим разликама и последицама (одбијање понуде као неисправне) понуђачи би морали да воде рачуна приликом припремања и подношења понуда, и да уколико сами не испуњавају услове у погледу неопходног финансијског и пословног капацитета, као и довољног техничког и кадровског капацитета, подносе заједничку понуду, а не понуду са подизвођачем.

35

Фаза 2: Припрема за тендер

Да би се добро припремили за подношење понуде за уговор о јавној набавци, пре него што се јавни позив објави, привредним субјектима се препоручују следеће предрадње:

• да формирају екипу за тендер која ће да се упозна са основним правилима у вези са јавним набавкама, а која се пре свега односе на сачињавање понуде, обавезне услове за учешће и основну документацију којом се доказује испуњавање тих услова, права која имају пре и после истека рока за подношење понуда, остваривање заштите права

• да знају где да нађу тендере

Захтеви

Да би учествовали у јавној набавци, привредни субјекти морају да испуне неке захтеве, услове за учешће. То може да се чини бирократским. међутим, сврха је да се провери да ли, на пример, предузеће поседује потребне техничке капацитете, или да се умањи ризик од пада предузећа у стечај у току извршења уговора.

За прибављање дела документације потребно је време (нпр. за прибављање одређених потврда од надлежних органа). Део прибављене документације може да се поново користи за наредне тендере (нпр. извод из регистра надлежног органа), а одређена документација практично мора да се прибавља за сваки поступак јавне набавке (нпр. потврда да понуђачу није изречена правоснажна судска или управна мера забране обављања делатности која је предмет јавне набавке, с обзиром да овај доказ мора да буде издат после дана објављивања јавног позива, односно дана када је послат позив за подношење понуда).

36

испуњење неких захтева је обавезно за учешће у поступку јавне набавке.[11] Ти захтеви и документација која доказује њихово испуњење дати су у доњој табели. Понуђач мора да преда документацију заједно са понудом.

[11] обавезни услови за учешће и доказивање испуњености услова садржани су у члану 44. и члану 45. ЗЈн.

Понуђач мора да буде регистрован код надлежног органа, односно уписан у одговарајући регистар

• најчешће је то регистар Агенције за привредне регистре

Понуђач мора да буде основан и за обављање делатности која је предмет јавне набавке

Понуђачу, у року од две године пре објављивања јавног позива, није изречена правноснажна судска или управна мера забране обављања делатности која је предмет јавне набавке

извод из регистра Агенције за привредне регистре

оснивачки акт понуђача

Потврда Агенције за привредне регистре којом је обухваћена и управна и судска мера или потврда Привредног суда (за судску меру) + потврда прекршајних органа (за управну меру)

• у зависности које је доказе наручилац захтевао у конкурсној документацији

• ова потврда/потврде морају да буду издате после дана објављивања јавног позива, односно после дана када је послат позив за подношење понуда

• ова потврда/потврде морају да обухвате рок од две године пре објављивања јавног позива, односно две године пре дана када је послат позив за подношење понуда

• видети конкретан пример испод ове табеле

обавезни услови за учешће Доказивање испуњености услова

1

2

3

37

Понуђач је измирио доспеле порезе и друге јавне дажбине у складу са прописима Републике Србије или стране државе када има седиште на њеној територији

Понуђач има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке, ако се таква дозвола захтева посебним прописом

Понуђач располаже неопходним финансијским и пословним капацитетом

Понуђач располаже довољним техничким и кадровским капацитетом

Потврда надлежног пореског органа или потврде надлежног органа да се понуђач налази у поступку приватизације: потврда Пореске управе министарства финансија Републике Србије + потврда јединице локалне самоуправе - Управа јавних прихода (или потврда Агенције за приватизацију уколико се понуђач налази у поступку приватизације)

• ове потврде могу бити издате и пре објављивања јавног позива, ако од дана њиховог издавања до дана објављивања јавног позива, односно до дана слања позива за подношење понуда, није протекло више од 6 месеци

овај доказ није обавезан за сваку јавну набавку, већ само за оне код којих други пропис (не ЗЈн) захтева посебну дозволу, сагласност за обављање такве делатности (нпр. лиценце за извођење радова, дозвола министарства здравља за промет лекова)

• није од значаја кад је дозвола издата већ да је дозвола важећа

Докази зависе од услова који је наручилац предвидео у конкурсној документацији за финансијски и пословни капацитет

• на пример, доказ за финансијски капацитет може бити извештај о бонитету

• на пример, доказ за пословни капацитет могу бити референце или ISO сертификат

Један или више доказа сходно предмету уговора, у зависности од услова које је наручилац предвидео у конкурсној документацији

• на пример, доказ за технички капацитет може бити опис понуђачеве техничке опреме и слично

• на пример, доказ за кадровски капацитет може бити списак кључног техничког особља и других експерата који раде за понуђача, који ће бити задужени за извршење уговора

4

5

6

7

38

Пример у вези доказа наведеног под бројем 3. у табели

Ако је јавни позив објављен дана 14.07.2011. године, потврда Агенције за привредне регистре (уколико је наручилац као доказ тражио потврду овог органа) мора да буде издата после 14.07.2011. године, а период који треба да буде наведен у потврди Агенције за привредне регистре (период за који се доказује да понуђачу није изречена правоснажна судска или управна мера забране обављања делатности која је предмет јавне набавке) мора да обухвати најмање период од 14.07.2009. године до 14.07.2011. године (рок од две године пре објављивања јавног позива).

Уколико наручилац спроводи поступак јавне набавке у којем се не објављује јавни позив, већ се потенцијалном понуђачу, односно понуђачима прослеђује позив за подношење понуда (нпр. преговарачки поступак са тачно одређеним понуђачем на основу члана 24. став 1. тачка 3. ЗЈн), битно је да понуђачи тачно знају који је дан слања позива за подношење понуда од стране наручиоца (не дан пријема позива за подношење понуда, јер се тај дан може разликовати у зависности колико су позвани понуђачи удаљени од седишта наручиоца). У овом случају важе иста правила, тј. дан слања позива за подношење понуда практично замењује дан објављивања јавног позива.

Битно је да се понуђач надлежном органу (нпр. Агенцији за привредне регистре) обрати са јасним захтевом у погледу садржине наведене потврде. Уколико се понуђач обрати Агенцији за привредне регистре након 14.07.2011. године, на пример обрати се 19.07.2011. године и не прецизира свој захтев у погледу садржине потврде коју захтева од Агенције за привредне регистре (нпр. 19.07.2011. године поднесе захтев и само наведе да потврда треба да обухвати период од две године, не прецизирајући конкретно од када почињу те две године), у том случају понуђач ће добити потврду која ће обухватити период од две године рачунајући од 19.07.2011. године. Тиме практично издата потврда неће бити одговарајући доказ, доказ који је потребан за испуњавање постављеног услова, с обзиром да неће обухватити сво време које је тражено. Уместо периода од 14.07.2009. године до 14.07.2011. године, понуђач ће имати потврду која обухвата период од 19.07.2009. године до 19.07.2011. године, што даље значи да недостаје потврда за пет дана (период од 14.07.2009. године до 19.07.2009. године). Све то за понуђача има озбиљну последицу јер ће наручилац његову понуду одбити као неисправну, независно од тога да ли је та понуда евентуално економски најповољнија.

39

Да би тачно знао шта је потребно, понуђач мора да пажљиво чита конкурсну документацију. Уколико потенцијалном понуђачу након преузимања конкурсне документације захтеви наручиоца нису довољно јасни, уколико су му потребна додатна појашњења или додатне информације, потенцијални понуђач може да се у писаном облику обрати наручиоцу и да тражи дата појашњења и то најкасније пет дана пре истека рока за подношење понуде. У случају таквог захтева, наручилац је дужан да заинтересованом лицу у року од два дана од дана пријема захтева пошаље одговор у писаном облику и да истовремено ту информацију достави свим другим лицима која су примила конкурсну документацију.[12]

наручилац мора да води рачуна да услове за учешће које је одредио у поступку јавне набавке одреди тако да ти услови не дискриминишу понуђаче и да су у логичкој вези са предметом јавне набавке.

Ако је понуду дала група понуђача (заједничка понуда), сваки понуђач из групе мора да испуњава услове за учешће од 1 до 5, а услове 6 и 7 испуњавају заједнички као група.

Ако је понуда дата са подизвођачем, понуђач мора да испуњава све услове за учешће од 1 до 7, а за подизвођача у понуди је дужан да достави доказе за услове од 1 до 5, док остале услове (6 и 7) уколико је то тражено конкурсном документацијом.

Поред тога, од понуђача може да се захтева да докаже да испуњава и друге захтеве, нарочито ако се уговор тиче социјалних питања или питања заштите животне средине.

Првих пет услова за учешће из табеле јесу општи за све јавне набавке, с тим да се испуњавање петог услова тражи уколико је посебним прописом предвиђено да понуђач за обављање делатности која је предмет јавне набавке мора да има важећу дозволу надлежног органа. С друге стране, последња два услова за учешће из табеле мењају се од једног до другог тендера, у зависности од предмета уговора.

[12] Видети члан 32. став 2. и 3. ЗЈн-а.

40

Веома је важно да понуђач уз понуду преда тражену документацију, јер су у супротном наручиоци обавезни да искључе привредне субјекте који не предају захтевану документацију. При томе понуђачи морају да воде рачуна и о другим захтевима наручиоца из конкурсне документације (нпр. захтеви који се односе на попуњавање образаца датих у конкурсној документацији, захтеви у погледу начина на који понуда мора бити сачињена...), јер неиспуњавање било којег захтева наручиоца (било да је у питању обавезни услов за учешће у поступку јавне набавке или да је реч о неком формалном захтеву наручиоца), као последицу има одбијање понуде понуђача као неисправне. [13]

[13] Видети члан 2. став 1. тачке 13. и 17, као и члан 78. став 1. ЗЈн-а.

Услови за учешће за физичка лица

обавезни услови за учешће се сходно примењују и на физичка лица као понуђаче.[14] међутим, треба имати у виду да физичка лица не могу да доставе све доказе као правна лица, те да достављају оно што су у могућности према осталим позитивним законским прописима.

Форма докумената

Докази о испуњености услова из члана 44. ЗЈН могу се достављати у неовереним фотокопијама. међутим, понуђач чија понуда буде оцењена као најповољнија биће у обавези да у примереном року који одреди наручилац, који не може бити дужи од три дана од дана пријема писменог позива наручиоца, достави оригинал или оверену копију доказа о испуњености услова из члана 44. ЗЈН. Уколико он то не учини наручилац ће његову понуду одбити као неисправну.

Ко даје понуду?

организовање мале екипе унутар предузећа, задужене да ради на јавним тендерима, може да се покаже као предност. Та екипа може да се задужи за налажење тендера, анализу огласа и припремање понуда.

општи проблем код припремања понуде је координација и комбиновање различитих стручних области којима располаже предузеће. Уобичајено је да припрема понуде спада у одговорности особља или одсека задуженог за продају. међутим, потребно је посаветовати се са техничким особљем да би се анализирали технички захтеви одређеног

[14] члан 44. став 10. ЗЈн.

41

уговора. Потребно је још да се прибаве подаци из општих послова, на пример, у вези финансијског и економског учинка привредног субјекта.

Зато је препоручљиво формирати екипу (можда за сваки пројекат) која покрива продају, техничке службе и администрацију.

Треба знати где да се нађу тендери

Предузеће треба да има једног радника задуженог да пронађе набавке од интереса за предузеће – то може да буде неко из продајне службе. Тендери могу да се нађу на Порталу јавне набавке: http://portal.ujn.gov.rs/search.aspx и у „Службеном гласнику РС“.[15]

Понуђач треба да посети Портал јавне набавке [16] да би видео како да тражи огласе. Понуђач треба да има једног радника који то стално ради да би привредни субјект могао да нађе релевантне тендере.

[15] наручилац има обавезу да на Порталу објави огласе за јавне набавке чије су вредности изнад горњег лимита за јавне набавке мале вредности, односно изнад 3.175.000 динара.

[16] Претраживање огласа објављених на Порталу јавних набавки је бесплатно.

Фаза 3: Како сачинити понуду

За победничку понуду потребно је урадити више ствари. Привредни субјект треба да:

• Разјасни да ли га тендер интересује или не

• Разјасни поступак јавне набавке који се користи у тендеру

• Анализира уговорна документа

• Прорачуна трошкове и цене

• обрати пажњу на нека основна правила за писање понуде

42

Разјаснити да ли је тендер занимљив или није

након проналажења тендера, привредни субјект прво треба да утврди да ли је тендер комерцијално занимљив или није. основне информације треба да су садржане у тексту тендера.

Треба узети у обзир више чинилаца:

Величину, то јест обим предмета набавке, капацитет и потребу за улагањем.

Главно питање је да ли привредни субјект може да изврши уговор. Конкретно, мСП треба да размотре формирање конзорцијума ако немају тражене капацитете. осим тога, треба размотрити да ли су за извршење уговора потребна нова улагања. на пример, нове канцеларије, производни објекти или нове машине.

логистика – где је место извршења уговора?

Главни задатак је да се разјасни да ли логистички систем привредног субјекта може да изврши уговор. Поред тога, треба анализирати који су могући трошкови за проширење логистике тако да обухвата неку нову област.

Пример: уговор о услузи чишћења зграда захтева да привредни субјект има особље на лицу места.

Квалификације и особље

Такође треба проценити да ли привредни субјект има праве квалификације и особље да изврши уговор. Конкурсна документација даје информације о квалификацијама које треба да постоје. на пример, обучени техничари или инжењери.

43

Разјаснити који поступак јавне набавке се користи

наручилац спроводи један од више поступака јавних набавки, у зависности од испуњености услова за њихово спровођење.

Укратко, поступци јавних набавки су (више детаља има у тачки 3.1.):

• отворени поступак

• Рестриктивни поступак

• Преговарачки поступак са објављивањем јавног позива

• Преговарачки поступак без објављивања јавног позива (само за посебне ситуације)

• Конкурс за нацрте

• Поступак јавне набавке мале вредности

Поступци јавних набавки имају различита правила (на пример, код рестриктивног поступка постоји претходна селекција подносилаца пријава који су испунили услове за квалификацију; само у поступку јавне набавке мале вредности обавезни услови за учешће се могу доказивати изјавом понуђача датом под пуном моралном, материјалном и кривичном одговорношћу), различите рокове за подношење понуда, односно пријава.

У пракси, прво што привредни субјект треба да уради је да прочита оглас о поступку јавне набавке и анализира потребну документацију и критеријуме за одабир. Сама понуда мора да садржи релевантну документацију (видети део Захтеви у оквиру Фазе 2: Припрема за тендер). У супротном, ако је привредни субјект у својој понуди заборавио да приложи тражену и релевантну документацију, то води ка његовом искључењу из даљег учешћа на тендеру.

Пазите на роковеРокови су веома важни – а наручилац у већини случајева не може да одустане од написаних рокова. Према томе, ако оглас о јавној набавци или конкурсна документација садрже неки рок, тај рок је коначан. Конкретан рок зависи од врсте поступка. наручилац мора да поштује минимално трајање рока који прописује ЗЈн.

44

Анализа конкурсне документације

Кад сте добили конкурсну документацију, следећи корак је анализирање документације. То се чини пажљивим читањем докуменатације.

Прво се постављају два основна питања:

• Да ли сте добили комплетну документацију? Проверите конкурсну документацију и све додатке и проверите да ли недостаје нека страна. наручилац има обавезу да редним бројем означи сваку страну конкурсне документације и укупан број страна конкурсне документације.[17]

• Да ли разумете документацију? Јавни тендери могу да буду сложени, а наручиоци могу да пишу документе формалнијим језиком него приватни сектор. Ако нисте сигурни како да разумете неки оглас о јавној набавци, или ако не разумете део конкурсне документације, увек можете да се обратите наручиоцу.[18] међутим, препорука је да се припремите пре него што се обратите наручиоцу. наручилац очекује од привредног субјекта да буде добро припремљен и да је пажљиво прочитао оглас о јавној набавци и конкурсну документацију.

За уговор о радовима углавном се даје прилика да се погледају објекти или локација о којима је реч.

Како изгледа материјал за уговор?

нема стандардизованих материјала за уговор. међутим, наручиоци имају обавезу да конкурсну документацију припреме у складу са Правилником о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки.

Уговорни материјал у већини случајева садржи следеће:

• Упутство понуђачима како да сачине понуду

• Формалне захтеве у погледу начина на који треба да напишете понуду

• обрасце (образац понуде, образац структуре цене...)

• обавезне услове за учешће

• Временски план и рокове

• Техничку спецификацију

• исплате и регулисање цене

• Критеријуме за доделу уговора

• модел уговора

[17] Видети члан 30. став 9. ЗЈн.

[18] Видети члан 32. став 2. и 3. ЗЈн.

45

Критеријуми за доделу

Критеријуми за доделу су критеријуми који одређују ко ће да добије уговор. Постоје две врсте критеријума који се примењују: најнижа понуђена цена или економски најповољнија понуда. Ако се користи критеријум економски најповољнија понуда, узимају се у обзир и други елементи критеријума осим цене – на пример квалитет или рок испоруке. Сваком елементу критеријума наручилац у конкурсној документацији одређује релативан значај (пондер), тако да збир пондера износи 100.

Критеријуми за доделу дају важан сигнал понуђачима шта је важно за наручиоца. Веома је важно разјаснити да ли је у фокус стављена цена или су важни и други аспекти.

наручилац је дужан да елементе критеријума, које намерава да примени, у конкурсној документације опише и вреднује, а посебно да наведе методологију за доделу пондера за сваки елемент критеријума која ће омогућити накнадну објективну проверу оцењивања понуда.

Преференцијали

У Републици Србији постоји предност при оцењивању у износу од 20% (у пракси названо „преференцијали“) за понуде домаћих понуђача. Дата предност уређена је чланом 52. ЗЈн, којим је регулисно када долази до примене преференцијала, и Правилником о одређивању доказа на основу којих се утврђује да је понуду поднео домаћи понуђач и за одређивање порекла добара домаћег порекла којим је предвиђен начин доказивања домаћег порекла добара и статуса домаћег понуђача.

То практично значи да је обавеза наручиоца да, у случају испуњености свих услова прописаних ЗЈН-ом и наведеним подзаконским актом, изабере понуду домаћег понуђача, односно понуду понуђача који нуди добро домаћег порекла, иако та понуда није оцењена са највећим бројем пондера, односно није имала најнижу цену.

Применом преференцијала се одступа од општег законског правила да се као најповољнија бира понуда која је оцењена са највећим бројем пондера, с обзиром да њиховом применом наручилац бира понуду која није по броју пондера прва на ранг листи.

46

Сама примена преференцијала зависи од предмета јавне набавке (услуге и радови са једне стране, добра са друге стране) и од критеријума за оцењивање понуда (економски најповољнија понуда или најнижа понуђена цена). Правилник одређује које доказе је потребно поднети уз понуду да би се остварило право на преференцијале и разликује две врсте доказа. Једна врста доказа се подноси уколико је у питању јавна набавка услуга или радова, а друга врста доказа се подноси уколико је у питању јавна набавка добара.

Уколико понуђач не достави доказ он не може да оствари право на преференцијале.

Уколико је у питању јавна набавка услуга или радова, понуђачи треба да докажу да су домаћи понуђачи да би добили преференцијале.

Домаћи понуђач је свако правно или физичко лице које је уписано у одговарајући регистар надлежног органа у Републици Србији. Доказ који је потребно доставити је извод из одговарајућег регистра. најчешће је то регистар Агенције за привредне регистре (извод из регистра надлежног органа је уједно доказ за један од обавезних услова за учешће у поступку јавне набавке).

Предуслови за примену преференцијала у поступцима јавних набавки услуга или радова:

1) да постоји понуда домаћег понуђача

2) да постоји понуда страног понуђача

3) да разлика у коначном збиру пондера између најповољније понуде домаћег понуђача и најповољније понуде страног понуђача није већа од 20 у корист понуде страног понуђача, односно да цена коју нуди домаћи понуђач није већа од 20% у односу на нaјнижу понуђену цену страног понуђача (у зависности од критеријума за избор најбоље понуде).

47

Када понуду за пружање услуга или извођење радова подноси група понуђача (заједничка понуда), односно када пружање услуга или извођење радова понуђач поверава подизвођачу, сматра се да је понуду поднео домаћи понуђач, уколико је сваки од учесника у заједничкој понуди уписан у одговарајући регистар надлежног органа у Републици Србији, тј. уколико су и понуђач и подизвођач уписани у одговарајући регистар надлежног органа у Републици Србији.

Са друге стране, уколико је у питању јавна набавка добара, понуђач треба да докаже да је добро које нуди добро домаћег порекла. Код јавне набавке добара дакле није битно да ли понуду подноси домаћи или страни понуђач, као ни да ли понуду подноси произвођач или трговац. Шта се сматра добром домаћег порекла дефинисано је подзаконским актом.

Једини доказ да је понуђач у поступку јавне набавке понудио добро домаћег порекла је уверење Привредне коморе Србије о домаћем пореклу робе.

Предуслови за примену преференцијала у поступцима јавних набавки добара:

1) да постоји добро домаћег порекла

2) да постоји добро страног порекла

3) да разлика у коначном збиру пондера између најповољније понуде понуђача који нуди добра страног порекла и најповољније понуде понуђача који нуди добра домаћег порекла није већа од 20 у корист понуде понуђача који нуди добра страног порекла, односно да цена понуђача који нуди добра домаћег порекла није преко 20% већа у односу на најнижу понуђену цену понуђача који нуди добра страног порекла.

Када предмет јавне набавке обухвата више добара, сматра се да је понуђач понудио добро домаћег порекла, уколико преко 51 % вредности свих добара чине добра домаћег порекла.

48

Прорачун трошкова и цена

Кад имате све релевантне информације може да почне процес прорачуна. Цене могу да се наведу на више различитих начина. Зато је важно да разумете како наручилац жели да наведете цене. По правилу користи се одређени образац.

одредите реалну цену

• Пазите са одређивањем прениске цене у нади да уђете на тржиште.

ПРоменА Цене након закључења уговора наручилац може да дозволи промену цене само из објективних разлога који претходно морају бити одређени конкурсном документацијом, односно предвиђени посебним прописима. Посебну пажњу треба да обратите на регулисање цене, да ли је наручилац и под којим условима предвидео могућност промене цене током реализације уговора (нпр. уговор траје дуже од 1-2 године, а реч је о предмету набавке код којег реално на тржишту у току године долази до промене цене).

неУоБичАЈено ниСКА ЦенА је цена из понуде која је знатно нижа од упоредиве тржишне цене тако да код наручиоца изазива сумњу да ће јавна набавка бити извршена.наручилац може да одбије понуду због неуобичајено ниске цене, али не пре него је понуђачу дао могућност за давање образложења тако дате цене (видети члан 57. ЗЈн).

• наручиоци имају ограничења јавног буџета и могућност да одбију понуду која је неприхватљива

неПРихВАТљиВА ПонУДА је пре свега понуда код које понуђена цена прелази износ процењене вредности конкретне јавне набавке. наручилац нема обавезу да процењену вредност јавне набавке наведе у јавном позиву и конкурсној документацији, тако да се понуђач, по правилу, тек на отварању понуда упознаје са чињеницом колико је средстава наручилац одвојио за финансирање конкретне набавке. Уколико је понуђена цена из понуде изнад процењене вредности јавне набавке, наручилац има могућност (не и обавезу, уколико има и више средстава за дату набавку) да такву понуду одбије.

• Попуст на понуђену цену можете понудити ако је предмет јавне набавке обликован у више партија.

49

У питању је тзв. „условни“ попуст, попуст који понуђач даје у понуди – на пример, уколико буде најбољи у две од три партије за које је дао понуду (партија 1. свињско месо; партија 2. јунеће месо; партија 3. пилеће месо), за трећу партију (пилеће месо) понуђач даје попуст од 3 %.

Попуст на понуђену цену треба разликовати од промене цене пре истека рока за подношење понуда. Понуђач до истека рока за подношење понуда може мењати понуду (нпр. понуђач је предао понуду, па пре истека рока за подношење понуда констатује да је ипак могао да понуди нижу цену - изменом понуде то може да учини, али је битно да измену понуде достави наручиоцу на исти начин као и понуду и то пре истека рока за подношење понуда).

основна правила за писање понуде

Постоји неколико основних правила за писање понуде. најважније је да се поштују формални захтеви, као што су:

• Структура понуде: Конкурсна документација може да захтева да понуда прати одређену структуру. Ако је то случај, важно је да се придржавате те конкретне структуре, а не да покушате да је избегнете, чак и ако се разликује и не уклапа у стандардну презентацију компаније, итд.

• Број примерака и адреса за предају: Конкурсна документација садржи формални захтев о броју примерака у којем треба поднети понуду. имајте на уму да наручилац може имати више различитих адреса или да адреса за подношење понуде може да буде различита од адресе особе за контакт за дати тендер. Зато урадите тачно оно што је написано у конкурсној документацији.

Писати концизно

Приликом писања понуде, треба имати на уму да наручилац мора да прочита више понуда.

• читање бројних понуда (нпр. када је предмет набавке обликован у 20 партија) наручиоцу може да одузме доста времена. Због тога, пишите концизно, кратко и прецизно. не користите превише речи без посебног значења.

50

• мислите о томе ко ће да чита предлог – техничар, правник или можда функционер који врло мало зна о техничким питањима.

• Ако наручилац тражи конкретне информације постарајте се да увек наведете прво те информације – у каснијем тексту можете да дате додатна објашњења.

Понуда вас обавезује!

Кад пишете понуду, у искушењу сте да будете оптимисти. међутим, оно што обећате у понуди мора да буде реално. основно правило је да никад не обећате више него што можете да испуните кад дође време за то. Поред тога, пазите на следеће:

• Знајте да је понуда правни документ. Понуда често постаје додатак уз потписан уговор. Према томе, грешке у обрачуну биће само ваша одговорност.

• У поступцима јавних набавки наручилац полази од претпоставке да понуда важи више недеља. Ако та информација није садржана у конкурсној документацији имајте у виду одредбу члана 55. став 1. ЗЈн-а, по којем се рок важења понуде обавезно наоводи у понуди и не може бити краћи од 60 дана од дана отварања понуда.

• Увек још једном прочитајте своју понуду пре слања. Превиди се лако десе. Увек је боље да понуду провери други „пар очију“. међутим, наручилац је обавезан да провери аритметичке грешке. Ако наручилац утврди грешке те врсте, има право да их исправи.[19]

Уколико понуђач по истеку рока за подношење понуда повуче или промени понуду, или уколико не потпише уговор када је његова понуда изабрана, наручилац је овлашћен да уновчи гаранцију дату уз понуду.[20]

[20] Видети члан 59. став 4. ЗЈн.

[19] Видети члан 58. став 3. ЗЈн.

51

Фаза 4: Добијање или губитак уговора

Следећи кораци у поступку зависе од тога да ли сте добили уговор или нисте. Ти кораци обухватају:

• Процену исхода поступка

• Потписивање уговора

• Почетак рада – извршење уговора

• Писање захтева за заштиту права

Процена исхода поступка

Постоје три могућа исхода у поступку јавне набавке. Добићете уговор или нећете – или ће цео поступак да буде поништен (обустављен).

Треба обратити пажњу на чињеницу да наручиоцу може бити потребно много времена да донесе одлуку. Комисија за јавне набавке, која је задужена за спровођење поступка, мора пажљиво да оцени сваку појединачну понуду.

Понуђачи или подносиоци пријава треба да буду обавештени најкасније три дана од дана доношења одлуке о исходу поступка (одлука о избору најповољније понуде, одлука о признавању квалификације код прве фазе рестриктивног поступка или одлука о обустави поступка јавне набавке).

Добитак уговора

Важно је да добијете резултате поступка у писаној форми. наручилац је дужан да достави образложену одлуку, без обзира на исход поступка. на пример, уколико је наручилац донео одлуку о избору најповољније понуде таква одлука мора да садржи податке о вредности уговора о јавној набавци, назив понуђача чија је понуда најповољнија, називе понуђача чије су понуде одбијене и разлоге за њихово одбијање, начин примене методологије оцењивања (доделе пондера).

52

Кад сте добили уговор то значи да имате пуно посла да са наручиоцем договорите кад и како да почнете са извршењем, а наравно све у складу са конкурсном документацијом, односно на начин који је био предвиђен за све понуђаче.

Губитак уговора

У поступку јавне набавке чак и најбоља компанија или најбоља понуда ризикују неуспех. То зависи од бројних чинилаца – од конкурената на терену до квалитета понуде.

Важно је да добијете повратне информације од наручиоца. Конкретне повратне информације зависе од дате ситуације. Једна је кад вам је цена била превисока. Сасвим је друга ситуација кад је понуда била дисквалификована због проблема у испуњењу формалних захтева (на пример, ако нису били приложени сви релевантни документи).

Потписивање уговора

Кад сте добили уговор, следећи корак је потписивање уговора. о општим условима уговора одлуку једнострано доноси наручилац, с тим да се са садржином уговора, код већине поступака, понуђач упознао већ преузимањем конкурсне документације.[21]

Важно је да разумете да сам уговор није једини документ који је важан. У већини случајева уговор је документ који повезује конкурсну документацију (укључујући технички опис), релевантне додатке и понуду победника тендера.

на основу члана 10. став 3. ЗЈн имате право да у року од два дана од дана пријема одлуке којом се окончава поступак јавне набавке (одлуке о избору најповољније понуде, одлуке о обустави поступка јавне набавке или одлуке о признавању квалификације) захтевате у писменом облику од наручиоца да вам омогући да извршите увид у податке о спроведеном поступку. наручилац у том случају има обавезу да вам омогући увид у документацију у року од два дана од дана пријема захтева за увид.

[21] модел уговора је код већине поступака јавне набавке саставни део конкурсне документације.

53

Разјашњење услова уговора

чак и добро припремљена конкурсна документација може да има двосмислене описе или захтеве.

оно што је наручиоцу јасно можда не буде јасно вашој компанији. често има неписаних очекивања о томе шта треба урадити, о начину комуникације, итд. Веома је важно да се такви примери разјасне на почетку, тј. пре потписивања уговора (тражење појашњења док траје рок за подношење понуда).

Почетак рада - извршење уговора

Кад је уговор потписан, може да почне извршење уговора. Ту треба обавити одређен број послова.

Временски планови

Време извршења уговора садржано је у уговору.

ипак, направити детаљан временски план је добар алат планирања у комуникацији са наручиоцем и интерној координацији посла. Такав временски план треба да се направи унапред, пре извршења уговора.

Са наручиоцем треба договорити најефикаснији начин за реализацију радњи (приступ згради или пребацивање машина) у вези са испуњавањем временског плана.

интерно планирање

интерно планирање једно је од најважнијих ствари. За рад са конкурсном документацијом је обично била задужена продајна служба компаније. Сад је време да се уреди ангажовање особља које ће да реализује уговор.

интерно планирање подразумева именовање вође пројекта или кључног пословодства (ако то није већ урађено), распоређивање особља за извршење уговора, детаљне планове и организацију логистике.

Кад се ради о великим уговорима, или уговорима који трају дуже од шест месеци, уобичајено је да се успостави стална комуникација и сарадња са наручиоцем.

54

Придржавајте се уговора!

Наручилац има могућност да одбије понуду понуђача који није испуњавао своје уговорне обавезе по раније закљученим уговорима који су се односили на исти предмет набавке, и то за период од претходних 5 година за радове, односно 3 године за добра и услуге.[22]

То су тзв. негативне референце. Доказ за негативну референцу на пример може да буде реализована банкарска гаранција за добро извршење посла.

При томе, претходни уговор не мора бити закључен између понуђача и наручиоца који спроводи набавку, већ то могу да буду и уговори које је понуђач имао са другим наручиоцима у претходном периоду.

[22] Видети члан 47. ЗЈн.

55

СиСТем ЗАШТиТе ПРАВА понуђача осмишљен је у две фазе.

У првој фази, понуђач подноси захтев за заштиту права наручиоцу, а ако наручилац одбије његов захтев, понуђач подноси изјашњење Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки (у даљем тексту: Републичка комисија), као другостепеном органу који може да одлучи да поступак јавне набавке поништи у целини или делимично, или да одбије захтев за заштиту права понуђача.

недовољно познавање правила и поступака правне заштите може да доведе до тога да понуђачи не искористе прилику да затраже заштиту својих права или поднесу захтев за заштиту права са неким формалним пропустом (на пример, не изјасне се благовремено у вези наставка поступка заштите права) због ког Републичка комисија одбаци захтев.

Правна заштита и правни лекови за понуђаче

Увод5 5.1

5.2Законске одредбеСиСТем ЗАШТиТе ПРАВА понуђача у поступцима јавних набавки у Републици Србији уређује ЗЈн. Законске одредбе садржане су у Делу VII ЗЈн под насловом Заштита права понуђача и јавног интереса, у члановима 100-118.

56

5.3Захтев за заштиту права пред наручиоцем

Подношење захтева за заштиту права

наручиоцу

Да ли је подносилац захтева активно

легитимисан

Одбацивање захтева за заштиту права закључком наручиоца

Позив подносиоцу захтева да допуни захтев за заштиту права у року од 3 дана од дана пријема

захтева за допуну

Да ли је подносилац допунио захтев у року од 3 дана од дана пријема

захтева за допуну?

Да ли је захтев за заштиту права

благовремен

Да ли захтев за заштиту права садржи све елементе из члана

109. ЗЈн?

Одлука наручиоца о захтеву за заштиту права – решењем

1) усвоји захтев и у целини или делимично поништи поступак јавне набавке уколико је захтев основан2) одбије захтев за заштиту права као неоснован

Захтев за заштиту права се подноси: а) непосредно или

б) поштом препоручено са повратницом

Подносилац копију захтева за заштиту права истовремено доставља Републичкој комисији

могућност подношења жалбе Републичкој комисији у року од 3 дана од дана пријема

закључка

Одлука Републичке комисије о жалби у року од 8 дана

Поништен закључак

не

неДА

ДА

ДА

ДА

не

не

Потврђен закључак

1.

57

Ако је наручилац у року од 10 дана од дана пријема уредног захтева за заштиту права

донео и доставио подносиоцу захтева решење о одбијању захтева

Писмено изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом наручиоцу, а копија писменог изјашњења о наставку

поступка Републичкој комисији

Да ли је писмено изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом

благовремено?

Закључак наручиоца о одбацивању писменог изјашњења о наставку поступка пред

Републичком комисијом

могућност подношења жалбе Републичкој комисији (у року 3 дана од дана пријема

закључка)

одлука Републичке комисије о закључку наручиоца (у року од 8 дана)

Потврђен закључак наручиоца

Поништен закључак наручиоца

Ако наручилац није у року од 10 дана од дана пријема уредног захтева за заштиту права

донео и доставио решење подносиоцу захтева

наручилац комплетну документацију о спроведеном поступку јавне набавке доставља

Републичкој комисији

Писмено изјашњење (у року од 3 наредна дана; 10+3) о наставку поступка Републичкој

комисији, копија писменог изјашњења наручиоцу

ДА

не

У првом степену поступак се покреће пред наручиоцем подношењем захтева за заштиту права, а наставља се у другом степену пред Републичком комисијом у случају подношења писменог изјашњења о наставку поступка.[23]

У првом степену о поднетом захтеву за заштиту права одлучује наручилац - захтев за заштиту права мора да се поднесе наручиоцу, непосредно или поштом препоручено са повратницом. истовремено, подносилац захтева је дужан

да копију поднетог захтева достави Републичкој комисији. Достављање копије захтева има једино карактер обавештења да је пред наручиоцем отпочео поступак заштите права и Републичка комисија нема законску могућност да по њој поступа.

[23] информације у вези са заштитом права можете пронаћи на сајту Републичке комисије http://www.kjn.gov.rs

2.

58

5.3.1 Када понуђач може да поднесе захтев за заштиту права?

Понуђач може да поднесе захтев за заштиту права у току целог поступка јавне набавке и против сваке радње наручиоца.

5.3.2 У ком року понуђач може да поднесе захтев за заштиту права?

Треба разликовати више ситуација:

• Ако се захтевом за заштиту права оспорава садржина јавног позива или конкурсне документације, сматраће се да је исти благовремено поднет уколико је примљен од стране наручиоца пре истека рока за подношење понуда, односно пријава за признавање квалификације, без обзира на начин достављања.

• Уколико је донета одлука о избору најповољније понуде или одлука о обустави поступка јавне набавке или одлука о признавању квалификације, понуђач има могућност да у року од осам дана од дана пријема одлуке поднесе захтев за заштиту права.

• Посебан рок за подношење захтева за заштиту права предвиђен је у случају спровођења преговарачког поступка без објављивања јавног позива (основи преговарања предвиђени чланом 24. ЗЈн) и износи осам дана од дана објављивања обавештења о избору најповољније понуде у „Службеном гласнику РС“.

Последње наведени рок се не односи на понуђаче који су учествовали у преговарачком поступку без објављивања јавног позива, на које се примењују рокови предвиђени чланом 107. ставови 3. и 4. ЗЈн.

У случају када лице које није позвано да поднесе понуду у преговарачком поступку без објављивања јавног позива, намерава да поднесе захтев за заштиту права, не могу се примењивати одредбе ЗЈн које се односе на рокове за подношење захтева у ситуацији када се оспорава садржина јавног позива или конкурсне документације (захтев за заштиту права наручилац мора да прими пре истека рока за подношење понуда). наиме, такво лице које није позвано да поднесе понуду нема приступ конкурсној документацији, нити зна који је рок за подношење понуда у конкретном случају.

59

5.3.3 Које радње наручиоца подносилац не може да оспорава?

Понуђач не може да оспорава:

• оне радње које претходе поступку јавне набавке или које су предузете након окончања поступка јавне набавке

• радње наручиоца предузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли бити познати разлози за подношење захтева за заштиту права пре истека рока за подношење понуда или пријава, а подносилац захтева га није поднео пре истека тог рока;

• радње наручиоца за које је поносилац захтева знао или могао знати приликом подношења претходног захтева за заштиту права.

Дакле, ако захтев за заштиту права који је поднет после истека рока за подношење понуда или пријава за признавање квалификације, садржи искључиво наводе којима се оспорава садржина јавног позива или конкурсне документације, биће одбачен као неблаговремен.

У циљу спречавања непотребног одуговлачења поступка јавне набавке, члан 107. став 7. ЗЈн предвиђа да уколико у истом поступку јавне набавке буде поново поднет захтев за заштиту права од стране истог подносиоца захтева, у том захтеву се не могу истицати разлози који су подносиоцу захтева били или могли бити познати и приликом подношења првог захтева за заштиту права.

5.3.4 Какве су последице пропуштања рокова за подношење захтева за заштиту права?

Сви наведени рокови су преклузивног карактера, што значи да њихово пропуштање има за последицу одбацивање поднетог захтева за заштиту права као неблаговременог.

Уколико се оспорава одлука којом је окончан поступак јавне набавке, нпр. одлука о избору најповољније понуде, рок почиње да тече првог наредног дана од дана у ком је извршено достављање.

Уколико подносилац захтев упути поштом препоручено, дан предаје пошти сматра се као дан предаје захтева за заштиту права наручиоцу, осим у ситуацији када се захтевом за заштиту права оспорава

60

садржина јавног позива или конкурсне документације, где је за оцену благовремености релевантан моменат када је наручилац примио захтев за заштиту права.

5.3.5 Која је садржина захтева за заштиту права?

Једна од процесних претпоставки за поступање, како наручиоца тако и Републичке комисије, по поднетом захтеву за заштиту права је да је исти потпун, односно да садржи све законом прописане елементе:

обавезна садржина захтева за заштиту права је прописана у члану 109. ЗЈн:

1) назив и адреса подносиоца захтева и лице за контакт;

2) назив и адреса наручиоца;

3) податке о јавној набавци која је предмет захтева, односно о одлуци наручиоца;

4) повреде прописа којима се уређује поступак јавне набавке;

5) чињенице и доказе којима се повреде доказују;

6) потврда о уплати таксе из члана 116. ЗЈн;

7) потпис подносиоца.

5.3.6 Која је висина трошкова поступка?

Посебно треба напоменути да је један од елемената садржине захтева за заштиту права и доказ о уплати таксе за поднети захтев за заштиту права чији је износ прописан чланом 116. ЗЈн.

Такса се плаћа у износу од 60.000 динара, односно 30.000 динара ако је у питању јавна набавка мале вредности, и то тако што се уплатница попуњава следећим подацима:

1) сврха плаћања: Републичка административна такса, за јавну набавку... (број или друга ознака конкретне јавне набавке; ако се подноси по други пут захтев за заштиту права у истој јавној набавци потребно је

61

прецизно назначити захтев за заштиту права поводом кога се плаћа такса - нпр. дел. број, датум сачињавања и сл.),

2) корисник (прималац): Буџет Републике Србије;

3) шифра плаћања: 153;

4) број жиро рачуна: 840-742221843-57;

5) број модела 97;

6) позив на број: 50-016.

5.3.7 Које су последице поднетог захтева за заштиту права?

Поднети захтев за заштиту права значи да је наручилац дужан да заустави све даље активности у конкретном поступку јавне набавке до доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права. Такође, наручилац је дужан да о поднетом захтеву обавести све учеснике у предметном поступку јавне набавке најкасније у року од три дана од дана пријема захтева за заштиту права.

Задржавање даљих активности конкретно значи да наручилац не може да предузме ниједну даљу радњу у циљу спровођења поступка јавне набавке. Примера ради, ако је захтев за заштиту права поднет пре поступка јавног отварања понуда, исти не може бити спроведен или ако је захтев за заштиту права поднет после доношења одлуке о избору најповољније понуде, уговор са изабраним понуђачем не може бити закључен.

Републичка комисија је овлашћена да донесе одлуку којом ће дозволити наручиоцу наставак активности, а на основу поднетог предлога за наставак активности у случају када би задржавањем активности наручиоца у поступку јавне набавке био значајно угрожен интерес Републике Србије. У случају да Републичка комисија усвоји поменути предлог наручиоца, исти је дужан да о томе обавести све учеснике у конкретном поступку јавне набавке.

наручилац може да настави са активностима после доношења одлуке о захтеву за заштиту права, дакле после одлуке коју би сам донео поводом поднетог захтева за заштиту права уколико поступак заштите права

62

не би био настављен пред Републичком комисијом или после одлуке Републичке комисије уколико је настављен поступак заштите права пред истом.[24]

наставак активности наручиоца не спречава покретање управног спора пред Управним судом против одлуке Републичке комисије, имајући у виду да одредбе ЗЈн предвиђају да се активности наручиоца задржавају до доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права, али не и до доношења одуке у управном спору.

Наручилац има обавезу да сачека да протекну рокови за подношење захтева за заштиту права прописани чланом 107. ЗЈН. Дакле, наручилац може да закључи уговор о јавној набавци уколико у року за подношење захтева за заштиту права није поднет ниједан захтев, а у конкретном поступку јавне набавке је донета одлука о избору најповољније понуде.

Изузетак је предвиђен у случају споровођења преговарачког поступка без објављивања јавног позива због изузетне хитности проузроковане ванредним околностима или непредвиђеним догађајима (члан 24. став 1. тачка 4) ЗЈН). У овом случају наручилац нема обавезу да после доношења одлуке о избору најповољније понуде сачека да протекне рок за подношење захтева за заштиту права, већ одмах може да закључи уговор о јавној набавци. Такође, наручилац нема ни обавезу да застане са даљим активностима уколико је поднет захтев за заштиту права у случају спровођења наведеног поступка. Дакле, ради се о диспозицији наручиоца да ли ће застати са даљим активностима или не.

5.3.8 Какав је поступак код наручиоца и каква може бити одлука наручиоца поводом поднетог захтева за заштиту права?

Након пријема захтева за заштиту права, наручилац је дужан да најпре испита да ли су испуњене све процесне претпоставке за поступање по истом: да ли је захтев за заштиту права поднет од стране активно легитимисаног лица, да ли је благовремен и да ли је потпун.

Да би постојала могућност да се одлучује о поднетом захтеву за заштиту права, морају се стећи све законом прописане процесне претпоставке - постојање активне легитимације, благовременост и потпуност захтева за заштиту права. Све наведене претпоставке морају истовремено

[24] Које би то активности биле зависило би од одлуке Републичке комисије.

63

(кумулативно) постојати. недостатак само једне од њих има за последицу немогућност поступања по поднетом захтеву за заштиту права.

Уколико захтев за заштиту права не садржи све елементе прописане чланом 109. ЗЈн, наручилац је дужан да позове подносиоца захтева да у року од три дана допуни захтев за заштиту права. У позиву за допуну захтева за заштиту права, наручилац мора јасно поучити подносиоца захтева на који је начин потребно извршити уређење захтева за заштиту права, као и које су последице пропуштања рока за допуну (одбацивање захтева за заштиту права). Ако подносилац захтева не поступи у одређеном року или га не допуни у складу са позивом за допуну, наручилац ће донети закључак којим одбацује такав захтев за заштиту права. Против закључка наручиоца, подносилац захтева може у року од три дана од дана пријема закључка поднети жалбу непосредно Републичкој комисији, док копију жалбе истовремено доставља наручиоцу.

Наручилац може закључком одбацити и захтев за заштиту права који је неблаговремено поднет или га је поднело лице које нема активну легитимацију. У таквим случајевима подносилац захтева, такође, може у року од три дана од дана пријема закључка наручиоца поднети жалбу непосредно Републичкој комисији, док копију жалбе истовремено доставља наручиоцу.

Уколико је захтев за заштиту права поднет од стране активно легитимисаног лица, благовремен је и потпун, дакле испуњене су све процесне претпоставке за поступање по захтеву за заштиту права, наручилац решењем одлучује о поднетом захтеву за заштиту права тако што може да га усвоји и у целини или делимично да поништи поступак јавне набавке или да одбије поднети захтев за заштиту права као неоснован. Уколико делимично поништи поступак јавне набавке, наручилац је дужан да наведе који део поступка јавне набавке поништава, односно које ће радње поново предузети.

Уколико наручилац прими писмено обавештење о повлачењу захтева за заштиту права подносиоца захтева, он ће закључком обуставити поступак заштите права.

64

5.3.9 Који је рок за одлучивање наручиоца поводом поднетог захтева за заштиту права?

Наручилац је дужан да образложено решење по захтеву за заштиту права, донесе и достави подносиоцу захтева у року од десет дана од дана пријема уредног захтева за заштиту права.

Решење донето поводом захтева за заштиту права мора да садржи и позив подносиоцу захтева да се најкасније у року од три дана од дана пријема решења, писмено изјасни наручиоцу да ли ће наставити поступак пред Републичком комисијом, као и обавештење о последицама пропуштања рока за изјашњење.

Уколико подносилац захтева достави наручиоцу изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом, наручилац је дужан да у року од три наредна дана достави сву документацију Републичкој комисији. Подносилац захтева копију писменог изјашњења о наставку поступка доставља Републичкој комисији.

Ако подносилац захтева достави наручиоцу писмено изјашњење о наставку поступка по истеку рока из члана 112. став 1. ЗЈн, наручилац доноси закључак о одбацивању писменог изјашњења. Против таквог закључка подносилац захтева може у року од три дана од дана пријема закључка да поднесе непосредно Републичкој комисији жалбу, а копију жалбе истовремено доставља наручиоцу.

Законом је прописан и изузетак од правила да се писмено изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом доставља најпре наручиоцу који га, затим, заједно са документацијом која се односи на предметни поступак прослеђује Републичкој комисији. То је ситуација када у року у од десет дана од дана када му је достављен уредан захтев за заштиту права, наручилац не достави подносиоцу захтева решење донето по захтеву. У наведеном случају, подносилац захтева може наставити поступак тако што ће у року од наредна три дана непосредно Републичкој комисији доставити писмено изјашњење о наставку поступка, о чему је у истом року, дужан да обавести и наручиоца.

65

5.4.1 чиме подносилац захтева може да иницира наставак поступка заштите права пред Републичком комисијом?

Писмено изјашњење о наставку поступка заштите права је поднесак којим подносилац захтева иницира поступак пред Републичком комисијом. Све док такав акт, у конкретном поступку јавне набавке, не буде достављен, Републичка комисија нема законску могућност да на основу поднетог захтева за заштиту права одлучује.

Писмено изјашњење мора бити у писменој форми али законом није прописано да мора имати посебну садржину. Довољно је да се наведе да подносилац захтева наставља поступак заштите права пред Републичком комисијом и наравно да се зна у вези са којим поступком јавне набавке, којим наручиоцем, за који предмет јавне набавке.

Законом су прописана два преклузивна рока за подношење писменог изјашњења о наставку поступка заштите права пред Републичком комисијом:

1) уколико је наручилац поступио у складу са својом законом прописаном обавезом да у року од 10 дана од дана пријема уредног захтева, донесе и достави подносиоцу захтева образложено решење којим је одлучено о поднетом захтеву, рок за подношење писменог изјашњења износи три дана од дана пријема тог решења

2) уколико наручилац у року у од 10 дана од дана када му је достављен уредан захтев, не достави подносиоцу захтева решење донето по захтеву, подносилац захтева може наставити поступак тако што ће у року од наредна три дана (рачунајући од истека десетог дана од дана када је наручиоцу достављен уредан захтев) непосредно Републичкој комисији доставити писмено изјашњење о наставку поступка, о чему је у истом року, дужан да обавести и наручиоца. овај рок је истовремено и крајњи рок за подношење писменог изјашњења о наставку поступка пред Републичком комисијом.

неблаговремено подношење писменог изјашњења о наставку поступка пред Републичком комисијом за последицу има одбацивање самог захтева за заштиту права.

Поступак заштите права пред Републичком комисијом

5.4

66

Да ли је писмено изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом

благовремено

Да ли је подносилац захтева активно легитимисан?

Да ли је захтев за заштиту права благовремен?

Да ли захтев за заштиту права садржи све елементе из члана 109. ЗЈн?

одлука Републичке комисије о захтеву за заштиту права у року од 15 дана од пријема комплетне документације (рок може бити

продужен за највише 20 дана)

Да ли је подносилац допунио захтев у року од 3 дана од пријема захтева за допуну?

Одбацивање писменог изјашњења закључком

Републичке комисије

Одбацивање захтева за заштиту права закључком

Републичке комисије

Усвоји захтев – у целини или

делимично поништи поступакЈ.н. ако је захтев

основан

Одбијен захтев за заштиту права

као неоснован

Потврди или поништи закључак наручиоца

Позив подносиоцу да допуни захтев за заштиту права у року од 3 дана од пријема

захтева за допуну

ДА

ДА

ДА

ДА

ДА

не

не

не

не не

Захтев за заштиту права пред Републичком комисијом

67

5.4.2 Какав је поступак пред Републичком комисијом?

По пријему комплетне документације, Републичка комисија испитује да ли је захтев за заштиту права поднело лице које има активну легитимацију за подношење захтева за заштиту права, да ли је захтев за заштиту права благовремен и да ли захтев за заштиту права има садржину прописану законом. Такође, Републичка комисија испитује да ли је писмено изјашњење о наставку поступка поднето благовремено.

Уколико захтев за заштиту права не садржи све елементе прописане законом, Републичка комисија ће позвати подносиоца захтева да у року од три дана, од дана пријема захтева за допуну допуни захтев. Ако подносилац захтева не поступи у одређеном року или га не допуни у складу са позивом за допуну, Републичка комисија ће закључком одбацити такав захтев за заштиту права. Републичка комисија ће закључком одбацити захтев за заштиту права и уколико нису испуњене друге процесне претпоставке (уколико је захтев за заштиту права поднело лице које нема активну легитимацију или захтев за заштиту права није поднет благовремено).

По спроведеном поступку претходног испитивања, уколико утврди да су се стекле све законом прописане процесне претпоставке, Републичка комисија ће се упустити у разматрање основаности поднетог захтева за заштиту права и мериторно о њему одлучити доношењем свог решења.

Републичка комисија одлучује у границама поднетог захтева за заштиту права, као и повредама за које подносилац није знао и није могао знати, а које су утицале на одлуку наручиоца у поступку јавне набавке. При томе, Републичка комисија ће извести доказе за које оцени да су од утицаја за разјашњавање предмета поступка, односно за законито и исправно одлучивање.

5.4.3 Који су рокови за доношење и достављање одлуке Републичке комисије?

Републичка комисија може, пре доношења своје одлуке, да тражи додатна објашњења од наручиоца, подносиоца захтева или других учесника у поступку, мишљење стручњака или вештака и да оствари увид у остале документе код странака у поступку јавне набавке, као и да прикупи друге податке потребне за доношење одлуке. Такође, Републичка комисија може и од других лица да тражи податке и мишљења који су неопходни за обављање њених послова.

68

О захтеву за заштиту права, Републичка комисија је дужна да одлучи решењем у року од 15 дана од дана пријема комплетне документације. Овај рок се у нарочито оправданим случајевима може продужити за најдуже 20 дана, о чему се обавештавају подносилац захтева и наручилац. Појам комплетне документације се не односи само на документацију коју наручилац доставља, већ на сву документацију која је потребна да би се одлучило о поднетом захтеву за заштиту права.

О жалби против закључка наручиоца, Републичка комисија је дужна да одлучи у року од 8 дана од дана пријема потребне документације.

Републичка комисија је дужна да решење којим је одлучила о захтеву за заштиту права, односно одлуку о жалби достави наручиоцу, подносиоцу захтева и изабраном понуђачу ако је захтев за заштиту права поднет после доношења одлуке о избору најповољније понуде, у року од 10 дана од дана доношења решења, односно одлуке. Одлука Републичке комисије се, после достављања странкама у поступку, доставља Управи за јавне набавке ради објављивања на Порталу јавних набавки (http://portal.ujn.gov.rs/).

5.4.4 Каква може бити одлука Републичке комисије?

У поступку заштите права Републичка комисија може да одлучи доношењем решења или закључка.

Републичка комисија закључком може да одбаци захтев за заштиту права, односно писмено изјашњење о наставку поступка заштите права пред Републичком комисијом у случају када је захтев за заштиту права, односно писмено изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом поднет неблаговремено, ако га је поднело лице које нема активну легитимацију или ако подносилац захтева није у остављеном року допунио захтев за заштиту права, односно није га допунио у складу са позивом за допуну захтева за заштиту права.

Републичка комисија закључком може и да обустави поступак на основу пријема писменог обавештења о одустајању од захтева за заштиту права пре доношења одлуке.

69

Такође, Републичка комисија закључком може да одбаци жалбу као недопуштену, неблаговремену или изјављену од стране неовлашћеног лица.

Републичка комисија решењем може да:

1) усвоји захтев за заштиту права и у целини или делимично поништи поступак јавне набавке, уколико је захтев за заштиту права основан

2) одбије захтев за заштиту права као неоснован

3) потврди закључак наручиоца или поништи закључак наручиоца.

Републичка комисија решењем може да одлучи о предлогу за наставак активности наручиоца у конкретном поступку јавне набавке.

Против одлука Републичке комисије не може се изјавити жалба. Међутим, против одлуке Републичке комисије дозвољено је покретање управног спора подношењем тужбе Управном суду, с тим што се исти спор може покренути и у ситуацији када Републичка комисија не донесе и не достави одлуку у роковима прописаним одредбама ЗЈН.

Вoдич за понуђаче у поступцима јавних набавки

издавач: Управа за јавне набавкенемањина 22-26, 11000 БеоградТел/факс: 011/2888-712

За издавача: др Предраг Јовановић

Графичко обликовање: Горан РатковићШтампа: RIAL, БеоградТираж: 30 примерака

© Управа за јавне набавкеБеоград, новембар 2011.

Аутори:Далиборка СрећковАлександра Ђелевићнина ФурманCamilla HogenhavenMaria Flyvholm